iii_masine u obradi glodanjem

7/22/2019 Iii_masine u Obradi Glodanjem

http://slidepdf.com/reader/full/iiimasine-u-obradi-glodanjem 1/46

ПОДЕОНИ АПАРАТИ

Подеони апарати се користе за остваривање различитог броја подела прибушењу отвора, израде зупчаника, ... .

ПОДЕОНИ АПАРАТИ

ПРОСТИ УНИВЕРЗАЛНИ

МЕХАНИЧКИ ОПТИЧКИ

СА ИЗМЕНЉИВОМГРУПОМ ЗУПЧАНИКА

СА ПЛАНЕТНИМ

ПРЕНОСНИКОМ



ПРОСТИ ПОДЕОНИ АПАРАТИ – спадају у групу подеоних апарата садиректним/непосредним дељењем, што значи да је угао заокретањапредмета обраде 4 једнак углу заокретања подеоне плоче 2.

Прости подеони апарати обезбеђују остваривање броја подела напредмету обраде који одговара броју подела подеоне плоче.



УНИВЕРЗАЛНИ ПОДЕОНИ АПАРАТИ – спадају у групу подеонихапарата са индиректним/посредним дељењем.



Подеона плоча је од врло квалитетног челика или ливеног гвожђа,у облику диска са централним отвором који омогућава постављање плочена подеони апарат.

Са једне или пак са обе стране подеоне плоче избушени су наконцентричним круговима рупе или отвори. Број тих рупа или отвора на

сваком кругу је различит.

Обично сваки подеони апарат има три подеоне плоче, са следећимбројем рупа или отвора:

◊ I плоча: 15, 16, 17, 18, 19, 20

◊ II плоча: 21, 23, 27, 29, 31, 33◊ III плоча: 37, 39, 41, 43, 47 и 49

Између пужа и пужног точка постоји одређени преносни однос, којизависи од броја зуба пузног точка и броја почетака пужа.

Преносни однос универзалних подеоних апарата (40, 60 или 80).

Постоји и подеона плоча са рупама:

◊ на једној страни: 16 – 18 – 20 – 23 – 31 – 37 – 41 – 47

◊ на другој страни: 17 – 19 – 21 – 29 – 33 – 39 – 43 – 49.



Врсте дељења универзалним подеоним апаратима

Универзалним подеоним апаратима могу се извршити непосредна – директна и посредна – индиректна дељења.

Директна – непосредна подела могућа је на оним подеонимапаратима, код којих је могуће раздвојити пуж и пужни точак и који имајупосебну подеону плочу са осигурачем намењену за ову сврху или пак скалуу степенима, што је универзалније.

Посредно – индиректно дељење врши се посредством пужа и

пужног точка и може бити: ◊ просто – једноструко, ◊ двоструко и ◊ диференцијално дељење.



Прорачун броја обртаја ручице подеоног апарата

n=K/z

где су: n – број обртаја ручице подеоног апарата

K – карактеристика подеоног апарата – број обртаја ручице за један обрт обрадка

z – број подела на обрадку

1. Непосредно просто дељење – врши се на тај начин што сеискључи спрега пужа и пужног точка. Постоје конструкције универзалних

подеоних апарата код којих се проста непосредна подела изводи као напростом подеоном апарату, или очитава као на помичном мерилу.

α = 360 0 /z

α – угао заокретања једног подеока

z – број подела на обрадку

□ Припремак по обиму треба поделити на 5 једнаких делова.Одредити угаони положај вретена подеоног апарата за сваки жлеб.

► α = 360 0 /z= 360 0 /5=72 0 → положаји вретена: о0 , 72 0 , 144 0 , 216 0 и 288 0 .



2. Просто посредно дељење – се обавља посредством пужа ипужног точка, и других преносних елемената ако постоје. Ручица подеоногапарата се заокреће за потребан прорачунати број обртаја или угао, анови положај ручице, а тиме и обрадка, фиксира се осигурачем и подеономплочом.

□ Поделити припремак на 10 једнаких делова по обиму ако јекарактеристика подеоног апарата К=40.

► n=K/z=40/10=4 → Значи, ручицу подеоног апарата требаокренути 4 пуна круга.

□ Одредити број обртаја ручице подеоног апарата чија јекарактеристика К=40, потребног за дељење при изради зупчаника са z=140зубаца.

► n=K/z=40/140=2/7=6/21 → Значи, ручицу подеоног апарата треба

окренути за 6 отвора по кругу који има 21 отвор.

Могло је и : n=K/z=40/140=2/7=14/49. Шта искористити ? Требаискористити онај број окретаја ручице који се може остварити наподеоној плочи која се налази на апарату. Временски губици заменеподеоне плоче су знатни.



Да се не би вршило одбројавање отвора при сваком заокретању ручице, треба користити показиваче који се налазе на предњој страниподеоне плоче.

За постављање показивача, који су, у ствари две обртне полуге,прво треба поставити осигурач у један од отвора круга по коме се окреће

ручица А. Затим се после одвијања вијка 2, који повезује полуге 1 и 3,доводи полуга 1 до осигурача.

Одбројава се број отвора, с тим што се отвор у коме је осигурачне броји, и доводи полуга 3 до последњег отвора. Тако добијени међусобниположај полуга фиксира се вијком 2.



□ Одредити број обртаја ручице подеоног апарата при обрадишестоугаоника, ако је К=40.

►

□ Одредити број обртаја ручице подеоног апарата ако јеz=32 и К=40

►

18

126

6

466/40/ z K n

16

41

32

8132/40/ z K n



3. Двоструко дељење – уколико се дељење не можеизвршити са једном подеоном плочом, односно са расположивим

рупама једне њене стране, примењује се двоструко дељење, причему се употребљавају истовремено по један круг са спољње и саунутрашње стране – подеона плоча са рупама на обема странама.

Прво се окреће ручица 2 по једном од кругова са спољњестране за величину n1 и фиксира помоћу осигурача 3 за подеонуплочу (за то време осигурач 4 је фиксиран за подеону плочу).

Затим, ослобађамо осигурач 4 и подеону плочу заједно са ручицом 2 окрећемо за величину n2 по једном од кругова са унутра- шње стране подеоне плоче (за то време осигурач 3 је фиксиран заподеону плочу).

□ Потребно је поделити обрадак на z=51 подеоним апаратомчија је карактеристика К=40



4. Диференцијално дељење – за просте бројеве подељака, који сунедељиви немогу се применити приказане методе и тада се прибегавадиференцијалном дељењу .

У тим случајевима се усваја фиктивни број подела z 1 , приближан

жељеном броју подела. Тај број је већи или мањи од броја подела наобрадку.

Број обртаја ручице подеоног апарата рачуна се према усвојеномброју подела z 1 . Међутим, на обратку је потребно израдити z подела, а тозначи да постоји разлика – диференција, због чега је ова подела и добила

назив.



д ф д д б



При извођењу диференцијалне поделе подеона плоча мора битислободна да би могла вршити обртање.

Жељени број обртаја се добија корекцијом која се изводи повези -

вањем изменљиве групе зупчаника z 1 – z 4 са вратилом пужног точка.

Преносни однос променљивих зупчаника рачуна се по обра- сцу:

под условом да је преносни однос конусних зупчаника једнак 1.

◊ Ако је усвојени број подела Z 1 већи од стварног бројаподела Z, ручица и подеона плоча морају се обртати у истомсмеру.

◊ Ако је усвојени број подела Z 1 мањи од стварног бројаподела Z, ручица и подеона плоча морају се обртати у супротномсмеру.

ДЕЉЕЊЕ НА НЕЈЕДНАКЕ ДЕЛОВЕ ОБИМА ОБРАДКА



ДЕЉЕЊЕ НА НЕЈЕДНАКЕ ДЕЛОВЕ ОБИМА ОБРАДКА Број обртаја ручице подеоног апарата се рачуна из

односа:

где је:

•

n - број обртаја ручице подеоног апарата • α - централни угао зупца

• 90 - величина угла која одговара пуном обрту ручице

подеоног апарата

◊ I плоча: 15, 16, 17, 18, 19, 20 ◊ II плоча: 21, 23, 27, 29, 31, 33◊ III плоча: 37, 39, 41, 43, 47 и 49



Пример:

Израдити развртач са 10 зубаца помоћу универзалног

подеоног апарата чија је карактеристика К = 40.

Централни углови развртача износе:

α1 = 33о, α2 = 34,5о, α3 = 36о , α4 = 37,5о, α5 = 39о

Решење:

МАШИНЕ У ОБРАДИ ГЛОДАЊЕМ ГЛОДАЛИЦЕ



МАШИНЕ У ОБРАДИ ГЛОДАЊЕМ - ГЛОДАЛИЦЕ

Глодалице су машине алатке на којима се врши обрада материјала резањем, скидањем струготине поступком глодања. Код глодалица гла- вно кретање је обртно и врши га главно вретено са алатом, а помоћноправолинијско кретање врши радни предмет (обрадак) или алат (глодало).

Кинематика глодања

На глодалицама се уз помоћ одговарајућих резних алата- глодаламоже вршити велики број захвата као што су:

глодање равних површина (хоризонталних, вертикалних и косих),

глодање више површина комплетом глодала,

израда правоугаоних и профилних жљебова,

глодање жљебова облика ластиног репа,

глодање Т жљебова,

глодање жљебова за клинове и

глодање профилних површина.



Основни захвати при обради глодањем (1,2 - глодање равних површина, 3,4 - глодање равних вертикалнихповршина, 5,6,7 - глодање равних косих површина, 8 - глодање више

површина комплетом глодала)



Основни захвати при обради глодањем (9,10,11,12 - израда правоугаоних и профилних жљебова,

13 - глодање жљебова облика ластиног репа, 14 - глодање Т жљебова,

15 - глодање жљебова за клинове )



Основни захвати при обради глодањем (16,17 - глодање жљебова за клинове, 18 - глодање профилних површина )

Приликом обраде равних површина глодањем разликујемо две



Приликом обраде равних површина глодањем разликујемо двеврсте обраде:

обимно глодање (обавља се ваљкастим глодалом) и

чеоно глодање (обавља се чеоним глодалом).

Шематски приказ врста глодања

(а - обимно, б - чеоно)

Према смеровима главног и помоћног кретања разликујемо:



Према смеровима главног и помоћног кретања разликујемо:

супротносмерно (сечиво зуба глодала креће се у смеру супротном одсмера помоћног кретања- обрадка) и

истосмерно (сечиво зуба глодала креће се у истом смеру као и смерпомоћног кретања- обрадка).

Шематски приказ врста глодања

(а - супротносмерно, б - истосмерно)



Код супротносмерног глодања:

вертикална компонента отпора резања подиже обрадак, а хоризонталнакомпонента удаљује обрадак од алата и тиме смањује пресек струготине,

квалитет обрађене површине је лошији, јер се обрадак од вертикалнекомпоненте издиже од стола, што повећава зазор између стола и вођица,погоршава вођење и умањује квалитет,

због поменутих чинилаца машина је нестабилна, а обрађена површина наобрадку је по површинском слоју пластично деформисана.

ПОДЕЛА ГЛОДАЛИЦА



ПОДЕЛА ГЛОДАЛИЦА

У зависности од конструктивних решења разликујемо:

вертикалне,

хоризонталне,

универзалне, копирнр,

вишевретене,

дугоходе и

специјалне глодалице.

ХОРИЗОНТАЛНЕ ГЛОДАЛИЦЕ



ХОРИЗОНТАЛНЕ ГЛОДАЛИЦЕ

Главно вретено им је хоризонтално а служе за обраду равнихповршина ваљкастим глодалом, за израду жлебова, за одсецање илиусецање материјала тестерастим глодалом као и за израду зупчаникапојединачним резањем уз помоћ подеоног апарата.

Ако се уздужни клизач глодалице креће само управно на осу главногвретена онда се таква хоризонтална глодалица сматра нормалном, докглодалица код које се попречни клизач заједно са уздужним можезаокренути у хоризонталној равни назива се универзалном због својеуниверзалне намене.

1. Нормална хоризонтална глодалица

Ова глодалица има хоризонтално главно вретено 1 и сто 2 сапопречним клизачем 3 на коме се налази уздужни клизач 4 као и носач

радног предмета.

Сам сто је вертикално померљив, док је правац кретања уздужног

клизача 4 увек управан на осу главног вретена. На овој глодалици се поред равних површина могу обрађивати само прави жлебови као и зупчаници саправим зупцима.

Ради повећања крутости машине носач главног вретена се пове- зује унакрсним везама 5.



Шема нормалне хоризонталне глодалице (1 - главно вретено, 2 - радни сто, 3 - попречни клизач,

4 - уздужни клизач, 5 - укрућење главног вретена)



Кинематска шема нормалне хоризонталне глодалице

2 Универзална хоризонтална глодалица



2. Универзална хоризонтална глодалица

Главна разлика између универзалне и нормалне хоризонталнеглодалице је у могућности заокретања уздужног клизача универзалнеглодалице посредством обртног постоља на попречном клизачу.

Овим заокретањем се омогућује и израда завојних жлебова. Да би се израдио завојни жлеб, потребно је истовремено остварити обртно и праволинијско кретање радног предмета али тако да оба ова кретања буду у одређеној зависности.

Обртно кретање 1 остварује се на глодалици посредством подеоног апарата а праволинијско кретање 2 уздужним кретањем клизача посредством завојног вретена клизача.

Веза између ова два кретања

има облик: h= π ·d·tg α = π ·d·ctg β

h – корак завојнице α – угао нагиба тангенте на завојницу

Кретања потребна за

израду завојних жљебова



Подеони апарат при изради завојних жљебова

ВЕРТИКАЛНЕ ГЛОДАЛИЦЕ



ВЕРТИКАЛНЕ ГЛОДАЛИЦЕ

Ове глодалице имају вертикално главно вретено, мада код овихмашина често постоји могућност његовог нагињања. Служе за обрадуправих и завојних жлебова, рупа са равним дном, равних површина исличних операција.

1. Нормална вертикална глодалица

Ова глодалица има вертикално главно вретено 1 које се налази наносачу 2 главног вретена обртном око хоризонталне осе, тако да се

главно вретено може поставити у ма који положај између хоризонталноги вертикалног.

Попречни клизач 3 и уздужни клизач 4 као и сто 5 имају истуконструкцију као и за хоризонталну глодалицу.

Завојни жлебови се израђују уз помоћ подеоног апарата.

Постављањем обртне плоче на уздужни клизач стола 4 могу сеобрађивати кружни жлебови при чему тада обртна плоча добијааутоматско обртно помоћно кретање.

Плоча може да има и подеони апарат за израду жлебова или рупа једнаког размака.



Шематски приказ нормалне вертикалне глодалице (1 - главно вретено, 2 - носач главног вретена, 3 - попречни клизач,

4 - уздушни клизач, 5 - радни сто)



Кинематска шема вертикалне глодалице

2. Универзална алатна глодалица



2. Универзална алатна глодалица

Ова глодалица представља мањи тип глодалице са вертикалнимвретеном, нарочито погодан за израду алата.

За разлику од универзалне хоризонталне глодалице сто се неокреће у хоризонталној равни око једне вертикалне осе, већ се сто можеокретати око две хоризонталне међусобно управне осе.

Сем тога носач главног вретена је обртан око хоризонталне осекао и код нормалних вертикалних глодалица.

Да би се повећала универзалност ове машине, носач вертикалногглавног вретена се може уклонити и поставити хоризонтално главновретено, чиме се добија хоризонтална глодалица.

Постављањем носача главног вретена за бушење добија се

вертикална бушилица а постављањем уређаја за рендисање добијамовертикалну рендисаљку.



Шематски приказ универзалне алатне глодалице (1 - као вертикална глодалица, 2 - као хоризонтална глодалица, 3 - као вертикална бушилица, 4 - као вертикална рендисаљка)

3. Копирна глодалица



р ц

То је машина предвиђена за копирање са модела сложенијег облика.Машина има два паралелна вретена од којих је вретено 1 главно вретеноса глодалом а вретено 2 служи за смештај копирног шиљка.

Сам копирни уређај ради на хидрауличном принципу који служи запреношење кретања на носач главног вретена и за појачавање свакогпокрета који копирни шиљак 2 изводи крећући се по моделу, тако да и алатизводи исто такво кретање крећући се по радном предмету.

Због малог притиска између копирног шиљка и модела могу сеупотребити и модели од гипса или дрвета.



Шематски приказ копирне глодалице (1 - главно вретено са глодалом, 2 - копирни шиљак, 3 - радни сто)

4. Пантограф



р ф

То је машина намењена гравирању и копирању помоћу шаблона.

Шаблон у виду слова или неког другог облика поставља се на сто 1 а радни предмет на сто 2.

Ручним померањем шиљка по жлебовима шаблона преноси се кретање у

одређеној размери преко паралелограма 4 на вретенасто глодало 5.

Размера преноса се може мењати. Вретенасти глодач има свој погон а дубина

резања се може подешавати.

ВИШЕВРЕТЕНЕ ГЛОДАЛИЦЕ



Д Ц

1. Агрегатне глодалице

Аналогно агрегатним бушилицама граде се и агрегатне глодалицекод којих се коришћењем стандардних агрегатних елемената за глодање,постављањем у различите положаје и у различитом броју може изградити

читава фамилија различитих машина.

Користе се за обраду површина

на крупним деловима.

Шематски приказ вишевретене глодалице

(1 - непокретни део радног стола, 2 - уздужни клизач, 3 - радне јединице

са хоризонталним главним вретеном, 4 - хоризонтално вертикално клизниносач вертикалних радних јединица, 5 - стубови, 6 - радне јединице са

вертикалним главним вретеном)



Портална глодалица

ХОРИЗОНТАЛНЕ БУШИЛИЦЕ - ГЛОДАЛИЦЕ



Ц Д Ц

Хоризонтална бушилица - глодалица представља комбиновану ма- шину алатку намењену за појединачну и серијску производњу у обради кру - пних делова, посебно кућишта машина са више равних површина и осно- вних и помоћних отвора и рупа.

На овој машини се изводе захвати бушења, проширивања, развртања, израде навоја, затим захвати глодања, обимног и чеоног,захвати проширивања стругањем, ... .

Хоризонтална бушилица - глодалица

има посебно значајну примену при обради

делова где се захтева висока тачност у погледу међусобног односа више отвора,

као и међусобног односа отвора и равних

површина.

Постоје машине са два стуба као

и са обртним столом.

РЕЗНИ АЛАТ ЗА ГЛОДАЊЕ



Д

Резни алати који се користе у обради глодањем (глодала), разно- врсни су по облику, конструкцији и намени. Глодала имају више сечива,што представља предност, јер се не загревају и не тупе тако брзо као

резни алат са једним сечивом (стругарски нож).

Шематски приказ елемената чеоног ваљкастог глодала

Грудни угао на глодалима:



за обраду месинга и сивог лива је од (0 до 50)о,

за обраду челика је од (4 до 8)о и

за обраду лаких метала је око 30 о.

Леђни угао за све врсте глодала је од (5 до 8)о .

Шематски приказ углова код глодала

(а - котурасто глодало, б - ваљкасто глодало, g- грудни угао b- угао резногклина, a- леђни угао, e-угао врха )

По смеру зуба разликујемо глодала са правим, косим или за-



војним зубима. Рад глодалима са косим или завојним зубима подеснији је од рада глодалима са правим зубима, јер је код глодала са косим или завојнимзубима увек више зуба у радном захвату.

Такође, зуби не захватају материјал који се глође одједном целомсвојом ширином, већ постепено, што чини отпор при резању конста- нтним и машина ради мирно без вибрација, а одвођење струготине је ола- кшано.

Недостатак глодала са косим и завојним зубима је појава аксијалнекомпоненте отпора при резању.

Шематски приказ глодала са правим и косим зубима

По облику глодала се деле на: ваљкаста, ваљкасто- чеона, котура-



ста, угаоно- симетрична, угаоно- једнострана, полукружно- испупчена, гло- дала са ножевима, тестераста, вретенаста са ваљкастом дршком, вре- тенаста са коничном дршком, глодала за жљебове и сегментне клинове,глодала за Т жљебове, одвална глодала и глодала за навој.

Различите врсте глодала



Шематски приказ глодала са плочицама од тврдог метала

iii_masine u obradi glodanjem

Documents