obrada metala glodanjem

vizijadanas.com

Home Strug

Motori SUS

Zavarivanje

Contact

Osnove glodanjaPowered by engineer Branko Ivković: Alati u obradi metala glodanjem

Proces stvaranja strugotine pri glodanju složeniji je od stvaranja strugotine pri struganju. Dok su kod ostalih vrsta obrade (struganje, bušenje, rendisanje) presek strugotine i otpori pri rezanju približno konstantni u toku obrade, dotle su u operacijama glodanja ove veličine promenljive. Promenljivost preseka strugotine i otpora rezanja izaziva neravnomernost rada, što negativno utiče na postojanost alata, a takođe izaziva i nedozvoljeno velike vibracije mašine.

Da bi se sa obrađujuće površine skinuo predviđeni

Links

Strugarska obrada metala

Ova obrada može da se izvrši samo pod uslovom ako imamo materljal, nož i mašinu. U grupu obrade materijala skidanjem slrugotine spadaju Obrada na strugu. Obrada na glodalici. Obrada na rendisaljci. Obrada na bušilici.

Obrada metala savijanjem

USEFUL LINKS

SUS motori

Kuglicni lezajevi SKF

Sve o zavarivanju

Oglasi mašine

Automobili Delovi

sloj materijala glodanjem, potrebno je ostvariti relativno kretanje alata u odnosu na obrađivani radni predmet. Proces glodanja se ostvaruje obično na taj način što alat vrši obrtno kretanje oko svoje ose a radni predmet pravolinijsko kretanje u pravcu obrade. U operacijama u kojima se vrši glodanje, obrtno kretanje glodača naziva se glavno kretanje, a pravolinijsko kretanje radnog predmeta pomoćnim kretanjem. Veličina glavnog kretanja definiše se preko brzine rezanja merene m/min ili brojem obrtaja glodača u minuti. Pod brzinom rezanja podrazumeva se obimna brzina glodača.

Veličina pomoćnog kretanja definiše se sa tri parametra:

1. Sz (mm/z) - Korak po zubu. Ovim parametrom definisana je veličina pomeranja radnog predmeta u pravcu obrade za jedan zub glodača

2. S (mm/ob) - Korak po obrtaju. Ovim parametrom definisana je veličina pomeranja radnog predmeta u pravcu obrade za jedan obrtaj glodača

3. Vp (mm/min) - Brzina pomoćnog kretanja

Veza izmedju sva tri parametra sa kojima se definiše pomoćno kretanje data je obrascima

S = Sz x Z (Z-broj zuba glodača) V = S x N (S - korak)

Ekonomični režimi glodanja

Proces rezanja počinje u trenutku kad sečivo zuba glodača dodirne obrađivanu površinu (φ = 0) a završava se u trenutku kad sečivo zuba izlazi iz materijala. U početnom delu perioda rezanja javlja se klizanje leđne površine sečiva zuba o obrađenu površinu što izaziva povećanje temperature rezanja i otvrdnjavanje obrađene površine. Posle toga nastaje gnječenje materijala ispred sečiva, pojava prskotine i konačno odvajanje strugotine od osnovnog materijala. Debljina strugotine i poprečni presek menja se od nule do neke maksimalne vrednosti.Maksimalna debljina strugotine, maksimalni presek strugotine i maksimalni otpor rezanja zavise od dubine rezanja, koraka i prečnika glodača. Poslednje dve veličine zavise još i od širine rezanja, a maksimalni otpor rezanja još i od vrste obrađivanog materijala i njegove tvrdoće. Iz slike 28 proizilazi da je maksimalna debljina strugotine sledeća:.

Maksimalna površina preseka strugotine jednaka je

Amax = δM · BSmer obrtanja glodača i smer kretanja radnog predmeta naznačenog na slici 28. odgovaraju takozvanom suprotnosmernom glodanju, jer smer brzine rezanja u trenutku kad sečivo zuba zausima položaj je suprotan smeru kretanja radnog predmeta. Suprotnosmerno glodanje je u praksi najčešće primenjeno mada rezultati ispitivanja pokazuju da se veća postojanost alata postiže u slučaju kad se smerovi brzine rezanja i kretanja radnog predmeta poklapaju. Ovaj drugi slučaj glodanja naziva se istosmerno glodanje. Pri istosmernom glodanju debljina strugotine najveća je na početku rezanja, a najmanja pri kraju. Osim toga jedna komponenta sile pritiskuje radni predmet o sto mašine što povećava tačnost izrade u odnosu na suprotnosmerno glodanje kod koga ista komponenta sile teži da podigne radni predmet sa stola mašine. U praksi se istosmerno glodanje primenjuje samo pri završnoj obradi tankih radnih komada, jer posebne uređaje za poništavanje zazora na radnom vretenu glodalice, koji su neophodni za istosmerno glodanje, malo mašina ima.

Ravnomernost rada pri glodanjuPotpuna ravnomernost pri glodanju je praktično neostvariva zbog promenljive debljine strugotine za vreme rezanja. Na slici Sl.2 prikazana je geometrija rezanja sa glodačima sa pravim zubima, a na slici Sl.3 geometrija rezanja sa glodačima sa zavojnim zubima. Ravnomernost rada može da se poveća povećanjem broja zuba glodača, međutim, to utiče na smanjenje veličine zuba na istom prečniku glodala, a time je i zahvat strugotine manji. Zadovoljavajuća ravnomernost rada u proizvodnim operacijama u kojima se vrši završna obrada glodanjem(obrada sa malim dubinama rezanja) postiže se danas primenom cilindričnih glodača sa zavojnim zubima.

Maksimalna površina preseka strugotine u bilo kom trenutku jednaka je

z0 - broj zuba koji istovremeno vrši

rezanje

ψ1 i ψ2 - uglovi sa kojima se definiše

položaj zuba u posmatranom trenutku u

odnosu na početni položaj

D - prečnik glodača u mm

ω - ugao spirale zavojnice

S1 - korak po zubu

Geometrija alata glodačaAlati glodala - karakteristikeAlati sa kojima se vrši obrada glodanjem su višesečni alati cilindričnog oblika kod kojih se su sečiva raspoređena po obimu i po čeonim površinama. Oni se međusobno razlikuju po konstrukcijskim karakteristikama, po primenjenom postupku za izradu sečiva zuba, po načinu postavljanja na glodalicu i po vrsti operacija koje se sa njim izvode.

Po konstrukcijskim karakteristikama razlikujemo alate izrađene iz punog materijala(obično od od brzoreznog čelika) alate kod kojih je telo izrađeno od konstrukcijskih čelika a sečiva zuba izrađena su od tvrdog metala i postupkom tvrdog lemljenja pričvršćena za telo, i alate s umetnutim zubima kod kojih su zubi izrađeni ili od brzoreznog čelika ili od tvrdog metala

Po načinu postavljanja alata na glodalicu razlikujemo dve grupe alata. U prvu grupu spadaju glodači sa rupom koji se pri postavljanju na mašinu prvo postavljaju u odgovarajuća vratila koja su uključena u standardni pribor glodalice.Drugu grupu čine glodači da drškom koji se pri postavljanju na mašinu direktno stavljaju u otvor radnog vretena glodalice.

Grubom podelom alata prema vrsti operacija koje se sa njima obavljaju glodači se dele na glodače namenjene obradi ravnih površina, krivih površina, površina

Izbor alata glodala

Preporuka je da za manje dubine i manje širine rezanja odgovaraju gldači manjeg prečnika. Kako je cena alatnog materijala relativno visoka, a prečnik glodača negativno utiče na brzinu pomoćnog kretanja pa prema tome i na vreme izrade, to pri izboru prečnika glodača treba težiti izboru manjih prečnika jer na taj način se obezbeđuje i veća produktivnost i bolja rentabilnost obrade. Pri konstruisanju specijalnih glodača takođe treba projektovati što je moguće manje prečnike ali pri tome ne treba odstupati od propisanih standardnih mera.

Valjkasti glodači

Dubina rezanja u mmPrečnik glodača D u mm

B ≤ 70 B ≤ 90 B ≤ 100

do 5 60 - 75 - -

do 8 - 90 - 100 -

do 10 - - 110 - 113

specijalnog oblika i glodače namenjene obradi zavojnica, zupčanika i ožljebljenih vratila.

Konstruisanje alata glodačaDimenzije standardnih alata propisane su odgovarajućim standardima. Standardi ne propisuju broj zuba, ugao spirale i geometriju sečiva zuba. Pri konstruisanju specijalnih alata treba usvojiti što veći broj standardnih mera.

Oštrenje glodala

Radni učinak koji glodačmože da ostvari u toku svog punog veka trajanja zavisi u velikoj meri od uslova pod kojima se vrši njegovo oštrenje odnosno od postupka koji se primenjuje za otklanjanje habanja sečiva. U toku svog veka glodač se oštri više puta. Oštrenje se vrši po leđnoj površini sečiva za glodače čiji su zubi izrađeni postupkom glodanja. Za glodače izradjene sa leđno struganim zubima oštrenje se vrši po grudnoj površini.

Da bi postojanost alata posle oštrenja bila ista kao postojanost novog alata potrebno je oštrenjem ostvariti sledeće:

Geometrija sečiva zuba naoštrenog alata mora biti potpuno identična sa geometrijom sečiva zuba novog alata. To znači da leđni i grudni ugao i posle oštrenja moraju imati vrednosti naznačene na crtežu alata.

Razlika u spoljnim prečnicima glodača merenim u različitim presecima ne sme biti veća:

a) Kod vretenastih glodača dužine manje od 50 mm........0,002 mm.Kod vretenastih glodača dužine veće od 50 mm.....0,003 mm.b) Kod koturastih glodača ..................................0,003 mm.c) Kod valjkastih glodača dužine manje od 30 mm........0,003 mm.Kod valjkastih glodača dužine veće od 30 mm.....0,005 mm.

Geometrija glodala

me - Početna

ali

Zavarivanj

biznis

ugarska obrada

rada metala

rada p

Aparati za zavarivanje CO2 zavarivanje

Jednostavnost i lakoća MIG zavarivanja čine ga omiljenom tehnikom zavarivanja u preduzećima i radionicama, ali kao i druge jednostavne stvari MIG ima svoje mane i vrline, tajne i trikove. MIG aparati koriste potrošivu žicu-elektrodu koja se topi i stvara tečni metal potreban za spajanje metalnih radnih delova.

TIG zavarivanje

Najveća preimućstva TIG zavarivanja su visok kvalitet zavarenih spojeva, koji se mogu izvesti na gotovo svakom varljivom metalu ili leguri. Druga prednost TIG-a je da se popunjavajući materijal može dodavati u rastop nezavisno od strujnog luka.

Stručne knjige profesora Branka Lukića

Forum Varilaca

Diskusije internet posetilaca, saveti o zavarivanju

Zavarivanje 1929 god.

Karbidne boce, acetilen.. Kako su varili stari majstori?

U osnovi MIG zavarivanje pod zaštitnim gasom je jednostavno i ne zahteva više od nedelju dana treninga. Medjutim kvalitet vara moze fluktirati u zavisnosti od drugih faktora a ne samo od veštine varioca. ...

Hobi MIG zavarivanje

Komentari internet posetilaca, Kako variti sa 13 ampera!

Problem uzemljenja "mase" nastaje nakon dužeg zavarivanja, kad mali strujni

rosecanjem

rada glodanjem

otori SUS

glič

lukovi oštete klešta za "masu", često se na "masi" primeti varničenje ili čuje pucketanje, onda posle dužeg vremenja dobijate nepravilno uzemljenje zbog neravnih stezaljki "mase".

Osnove klasičnog elektrolučnog zavarivanja elektrodom.

TIG varilac

Šta se vari u TIG-u? Da li je volfram radioaktivan? Šta kažu iskusni varioci na internetu. Izbor i kupovina invertora, cene, Miller electric ili Lincoln electric.

Uočljiva razlika između jeftinog i skupog MIG aparata je u lakoći rukovanja. Za nekoga ko je nov u MIG zavarivanju to je velika razlika i gotovo se svodi na izvodljivost rada sa aparatom.

MIG zavarivanje aluminijuma

Potreban je argon zaštitni gas, aluminijumska žica, i najverovatnije pištolj na koji može da se montira špulna.

ni Ležajevi

kali Stanovi

lasi Automobili

lasi Mašine

lasi Nekretnine

slovni Oglas

i

natski Poslovi

ljoprivreda

adjevinski

Poslovi

adjevinski Oglasi

adjevinski ma

terijal

sarski Radovi

sarske Oplate

ad

jevinarstvo Knjige

arski Radovi

veni Mos

tovi

Copyright © 2012 www.vizijadanas.com

Knjige možete poručitisa kontakt stranice:

Kontakt

ili telefonom:

MIG zavarivanjeTIG zavarivanjeTermozavarivanje WIITSKontakt

O autoru

Branko Lukić živi i radi u Užicu. Bavi se poslovima vezanim za oblast zavarivanja od 1986 godine. Ima veliko iskustvo iz privrede na proizvodnji i projektovanju opreme za termoenergetske i termomehaničke sisteme, kao i na proizvodnji čeličnih konstrukcija. U periodu od 1996 do 2001 god. radio je kao saradnik predmeta zavarivanje na Višoj tehničkoj školi u Užicu. Objavio je više knjiga iz oblasti zavarivanja: " Osnovi nauke o zavarivanju materijala 2000 god., "Tehnologije zavarivanja u praksi" 2002 god. , "Zavarivanje raznorodnih čelika 2008 god. "Zavarivanje cevovoda 2010 god."

Tehnologije zavarivanja

NOVO !

ZAVARIVANJE ALUMINIJUMA

Zavarivanje cevovoda

Cena 1200 din + ptt

TIG, elektrolučnozavarivanj

"Zavarivanje čelika"

Cena 800 din + ptt

Zavarivanje aluminijuma

Cena: 1.140 din ! +ptt

Format 155 x 220, strana 223.

"Zavarivanje cevovoda"

ZAVARIVANJE

e

Cena 850 din + ptt

Format 140 x 210, strana 145.

"Invertori - ZavarivanjeREL i TIG postupkom"

4.3.4. POZICIONIRANJE DRŽAČA ELEKTRODE Pozicioniranje elektrode

Format 140 x 210, strana 140.

5.3 Podela visokolegiranih čelika Pod visokolegiranim

čelikom podrazumeva

se legura koja sadrži

vise od 45% Fe

(gvožđa) sa tim da zbir

svih legirajućih

elemenata nije manji od

10% i da sadržaj jednog

od legirajućih

elemenata bude

najmanje 8%.

■Podela Visokolegiranih

čelika u zavisnosti od

osnovnih svojstava l

Format 165 x 245, strana 157.

"Tehnologije zavarivanja konstrukcija od aluminijuma i aluminijumskih legura"

CEVOVODA

Sadržaj:Predgovor 1 Uvod 1.1 Osnovne napomene o cevovodima 1.2. Projektovanje cevovoda 1.3. Montaža cevovoda1.4. Propisi i zakonska regulativa za obavljanje poslova na izradi cevovoda 1.5. Materijali za izradu cevovoda

2. Organizacija i izvoðenje poslova montaže i zavarivanje cevovoda2.1. Tehnološko- pripremni radovi2.1. 1 .Analiza projekta cevovoda 2.1.2 Analiza terena 2.1 Definisanje trase cevovoda 2.2 Organizacija gradilišta i mere bezbednosti 2.3 Mehanizacija i oprema za izvoðenje radova na postavljanju cevovoda2.4 Pripremni radovi na poslovima montaže cevovoda2.4.1 Priprema radnih mesta 2.4.2. Priprema terena i radovi na iskopu 2.4.3. Organizacija tehnike za trasport i polaganje cevi2.5 Postavljanje cevi i priprema za zavarivanje2.6 Organizacija zavarivačkih radova 2.7 Tehnologija zavarivanja cevovoda 2.7.1 Izbor postupka zavarivanja2.7.2 Izbor opreme za zavarivanje

2.7.3 Izbor dodatnog materijala 2.7.4. Priprema osnovnog materijala za zavarivanje2.7.5 Priprema dodatnog i potrošnog materijala 2.7.6. Pomoćni alati i pribori za zavarivanje i montažu cevi2.7.7. Zavarivanje cevi 2.7.7.1 Zavarivanje tankozidnih cevi 2.7.7.2 Zavarivanje debelozidnih cevi2.7.7.3.Izrada cevnih kolena,reducira, račvih i slično2.7.7.4 Priprema za zavarivanje i zavarivanje cevi sa cevnim priključcima, cevnih nastavaka i prirubnica sa cevima 2.7.8. Stručna lica na poslovima zavarivačkih radova 2.7.9 Provera tehnologije zavarivanja 2.7.10. Provera osposobljenosti zavarivača

i način vođenje

električnog luka, kao i

brzina zavarivanja utiču

na kvalitet zavara.

Veština zavarivanja REL

(Ručno Elektro-Lučno)

postupkom predstavlja

sposobnost zavarivača

da u određenim

položajima zavarivanja

ostvari, uz prethodnu

pripremu radnih

komada i izabranim

parametrima

zavarivanja potreban

kvalitet zavarenih

spojeva. Ukoliko je

moguće odabrati

horizontalni položaj

zavarivanja, tada su

uslovi za kvalitetno

zavarivanje

najpogodniji.

namene: Visokolegirani

čelici otporni prema koroziji

Vatrootporni za rad bez opterećenja spoljnim silama

Vatrootporni za rad pod opterećen|em spoljnim silama

■ Podela

Visokolegiranih ćelika

prema strukturi: Feritni Martenzitni

Mešoviti (martenzimo-feritni, austenitno-martenzitni i austenitno-feritni čelici)

■ Podela

Visokolegiranih čelika

prema hemijskom

sastavu: Hromm čelici

(Cr-čelici) Hrom-nikl čelici

Hrom-manganski čelici

Hrom-nikl-manganski ćelici

Ovi čelici, zavisno od

potrebe, mogu biti

visoke čistoće sa

dodacima legirajućih

elemenata kao što su:

molibden (Mo), volfram

(W), azot (N), ili sa

stabilizirajućim

elementima strukture:

titanom (Ti),

niobijumom (Ni),

tantalom (Ta), itd.

Prema preporukama

Medjunarodnog

instituta za zavarivanje,

visokolegirani čelici iz

grupc V koji su

podeljeni prema

hemijskom sastavu,

Kontakt e-mail!

Neki interesantni delovi iz SADRŽAJA knjige

1.1 Osnovna fizičko-hemijska i metalurška svojstva aluminijuma 1.2 Legure aluminijuma 2.2 Uticaj zavarivanja na mehanička svojstva zavarenog spoja

3.3 Izbor dodatnog materijala za zavarivanje aluminijuma4.2 Projektovanje zavarenih konstrukcija od aluminijuma i aluminijumskih legura. Opšta upustva za projektanta i tehnologa zavarivanja 4.3.2. Izbor oblika žljebova za ugaone spojeve zavarenih konstrukcija 4.4. Preporuke za smanjenje nastanka deformacija usled zavarivanja 4.5. Tipovi zavarenih konstrukcija od aluminijuma i aluminijumskih

2.8. Deformacije cevovoda nakon zavarivanja 2 9 Termička obrada zavarenih spojeva cevovoda 2.10 Kontrola kvaliteta zavarenih spojeva2.10.1. Kontrola pre početka zavarivanja2.10.2. Kontrola za vreme zavarivanja 2.10.3. Kontrola posle zavarivanja 2.10.4. Vrste kontole zavarenih spojeva2.11 Popravke zavarenih spojeva 2.12. Završni radovi na cevovodu

2.12.1 Čišćenje cevovoda nakon zavarivanja2.11.1. Antikoroziona zaštita cevovoda2.11.2. Završni radovi na predizolovanim cevima3 Tehnička dokumentacija za poslove zavarivanja4. Projekat izvedenog stanja cevovoda 5. Zaključak

Prilozi

Prilog 1.1.- Obeležavanje zavarenih spojeva u grafičkoj dokumentaciji prema JUS(SRPS) ISO 2553/1996 Prilog 1.2- Parametri zavarivanja REL, Gasno, MIG/MAG i TIG postupcimaPrilog 2- Cevi : dimenzije, standardi, svojstva, način izrade i isporuke Prilog 3- Prirubnice, lukovi, reducir komadi i ,,T“ komadi Prilog 4 -Zakonska regulativa i propisi na poslovima montaže i zavarivanja cevovoda Prilog 5- Obeležavanje cevovoda Prilog 6-. Uporedba čelika zemalja EU za proveru tehnologije elektrolučnog zavarivanja prema standardu EN 288-3 Literatura

4.3.5. USLOVl ZAVARIVANJA KOJI UTIČU NA OBLIKOVANJE KVALITETNOG ŠAVANa kvalitet formiranja kvalitetnog šava utiču pored pripreme za zavarivanje i izabranih parametara zavarivanja, nagib elektrode, dužina električnog luka i debljina osnovnog materijala.

Slika 23: Vođenje elektrode tokom zavarivanja

lmaju posebnu

podgrupu ćelika za

hemijsku industriju.

Visokolegirani čelici za

hemijsku industriju,

odnosno hemijski

otporni - nerðajući ćelici

mogu se podeliti prema

scrukturi na: Hromne

martenzitne Hromne feritne

Hrom—nikl austenitne čelike

Hrom martenzitni čelici

imaju mogućnost

tcrmičke obrade, tj.

kaljenja i otpuštanje.

Ovi čelici dobro

podnose naprezanjc 1

udarna opterećenja.

Procenat hroma Cr u

čeliku je Cr <17%.

Tvrdoća im se kreće od

140-560 HB. Toplotnom

obradom se neznatno

menja struktura. Ovi

čelici mogu se kovati i

valjati na

temperaturama T—

1150-900oC.

Hrom feritni čelici, ne

mogu se kaliti. Hrom

feritni čelici imaju

procenat hroma

Cr>17%, Sa nižim

sadržajem ugljenika C i

hroma Cr može se

pojaviti ukrupljenje

zrna na temperaturama

iznad 1000T-(Zona 1. u

šeflerovom dijagramu

siika 9). Ako dodje do

porasta zrna ne može

se naknadnom

termičkom obradom

postići usitnjavanje. Ovi

čelici se brzo hlade

legura. Osobenosti projektovanja karakterističnih konstrukcija. 4.5.1 Projektovanje zavarenih fiksnih i prenosnih konstrukcija Al i Al-legura4.5.2 Projektovanje transportnih sredstava i delova mehanizama od Al i Al-legura4.5.3 Projektovanje stabilnih i pokretnih posuda pod pritiskom. 4.5.4. Projektovanje izmenjivača toplote od aluminijuma i aluminijumskih legura 5 Priprema aluminijuma i njegovih legura za zavarivanje5.1. Priprema korišćenjem plazma rezanja 5.2 Priprema korišćenjem laserskog rezanja 5.3. Priprema sečenjem vodenim mlazom 5.4 Mašinska obrada ivica žljeba za zavarivanje. čišćenje i oduljivanje(bajcovanje) ivica žljeba 7. Zavarivanje aluminijuma i aluminjumskih legura TIG postupkom 7.3. Zaštitni gasovi za zavarivanje TIG postupkom 7.4 Izbor zavarivački pištolja i kablovi 7.5 Izbor netopljive volframove elektrode za zavarivanje aluminjuma i njegovih legura TIG postupkom7.6. Izbor dizne za protok zaštitnog gasa 7.7. Preporučeni parametri zavarivanja aluminijuma TIG postupkom 7.8 Tehnika ručnog zavarivanja TIG postupkom 7. 8. 1 Rukovanje zavarivačkim pištoljem 7.8.2 Unošenje dodatnog materijala u zonu spajanja7.8.3 Formiranje korenskog zavara 7. 9 Mehanizovano / automatizovano zavarivanje TIG postupkom7.10. TIG tačkasto zavarivanje aluminijuma.8 . Zavarivanje aluminijuma MIG postupkom 8.2. Prenos dodatnog materijala pri zavarivanjeu MIG postupkom 8.3. Izvori struje za MIG postupak zavarivanja

Elektroda se može voditi na razne načine, ali prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala, veličine žljeba i brzine zavarivanja. Ako se traži zavaren spoj sa provarom, to zahteva da se prvi zavar izvede sa vođenjem elektrode bez poprečnog kretanja, dok popuna i završni zavari se izvode sa poprečnim kretanjem elektrode. Na slici 23. prikazani su neki od načina vođenja elektrode. Brzina zavarivanja takođe zavisi od načina vodenja elektrode.

Stručne knjige "ZAVARIVANJE CEVOVODA"

1. 2. Projektovanje cevovoda Projektovanje

cevovoda

predstavlja

zadatak inženjera

na poslovima

energetike, kao što

su na primer-.

termoenergetika ili

hidroenergctika.

Određivanje

projektanta jc

prema stručnoj

spremi i zakonskoj

regulativi

(licencirani

inzenjer) u

zavisnosti od

aspekta primene

ccvovoda. Proces

projektovanja

podrazumeva da se

8.4. Dopremanje elektrodne žice i zavarivački pištolji za MIG postupak 8.5. Dodatni i pomoćni materijali za zavarivanje MIG postupkom 8.7. Osobenosti tehnike ručnog zavarivanja MIG postupkom8.7.1 Startovanje električnog luka8.7.2 Pozicioniranja ili ugao postavljanja zavarivačkog pištolja 8.7.3 Zavarivanje u odreðenim položaju 8.7.4 Završetak ili prekidanje električnog ili zavarivačkog luka 8.8. MIG tačkasto zavarivanje 8.9. Zavarivanje MIG postupkom sa finom elektrodnom žicom 8.10. Zavarivanje MIG postupkom sa duplom elektrodnom žicom

9.3 Izbor postupka zavarivanja9.4 Izbor dodatnog i potrošnog materijala

9.9.1 Tehnološka lista zavarivanja pozicije IV i X omotača rezervoara (silosa)9.9.2 Tehnološka lista zavarivanja pozicije II krova silosa9.10 Definisanje kontrole kvaliteta zavarivanja 9.10.1. Kontrola pre početka zavarivanja9.10 .2 Kontrola u toku zavarivanja 9.10.3 Kontrola posle zavarivanja 9.10.4. Vrste kontrole zavarenih spojeva10. Provera tehnologije zavarivanja konstrukcija od aluminijuma i aluminjumskih legura11 Zakonska regulativa iz oblasti zavarivanja konstrukcija od aluminijuma i aluminijumskih legura

■ Izbor opreme i elemenata predajnih stanica

■ Razrada režima eksploatacije

■ Rešavanje sistema detekcije curenja na delovim trase

cevovoda

■ Odredivanje investicionih ulaganja u cevovodnu mrežu

Inženjeri koji rade na poslovima projektovanja

termoenergetskih sistema: vrelovoda, parovoda, sistema za

transport energetskih fluida naftovodima i gasovodima ili

nekim drugim tehnološkim fluidima moraju poznavati

propise koji se tiču zakonske regulative za obavljanjc ovih

poslova. O ovim propisima, pravilnicima i drugim zakonskim

aktima koji se koriste pri projcktovanju, izvođenju i nadzoru

na cevovodima biće date opšte smernice u taćki 1.

uradi projekat koji

će obuhvatiti i

definisati sledeće:

■ Za situacioni

plan, definisanje

trase cevovoda

uzimajući u obzir:

konfiguraciju

terena, rasporeda

predajnih stanica

potrošača,

geodetski profil

mreže, itd

Hidraulični

proraćun cevovoda,

koji treba da

obuhvati sledeće: Određivanj

e prečnika cevovoda, određivanje pada pritiska(napona)

odredivanje veličine pritiska (napora) u raznim tačkama sistema

Određivanje stanja cevovoda sa aspekta obezbeđivanja dozvoljenih granićnih pritisaka u raznim tačkama i potrebnih pritisaka potrošača

Izbor pumpi, ili kompresora, sigurnosne i druge osnovne opreme

1.3. Montaža cevovoda

Proces montaže cevovoda predstavlja kompleksan posao sa

ciljem uključivanja građevinske i mašinske operative u

proces montaže i izrade cevovoda. Stručnjaci koji organizuju

i rukovode radovima na montaži cevovoda moraju da

poseduju određeno iskustvo verifikovano licencom

Inžinjerske komore za obavljanje ovih delatnosti, odnosno da

poznaju propise za rad i bezbednost na ovim poslovima,

Određivanja i rešavanje naćina odvajanja krakova cevovoda

Copyright ©2012 www.vizijadanas.com

Geometrija sečiva zuba kod čeonih glodača je nešto složenija nego kod valjkastih, vretenastih i kolutastih glodača. Pored grudnog i leđnog utla merenog u ravni normalnoj na sečivo, veoma je važno izabrati optimalne vrednosti uglova kojima se definiše nagib pomoćnog i glavnog sečiva u odnosu na ravan obrade. Na slici 5 prikazane je geometrija zuba čeonog glodača.

U donjoj tablici su vrednosti uglova sa crteža.

Geometrija sečiva čeonog glodača

U tablici 13 date su preporučene vrednosti uglova sa kojima se definiše geometrija sečiva zuba čeonih glodača.

Uglovi čeonog glodača α γ φ α1 φ1 φo ƒo

Čeoni glodač - Jednodelni 16o 10o - 20o 9o 8o 1o - 2o 45o 1o - 2o

Čeoni glodač - Sa umetnutim zubima 12o 10o - 20o 45o - 60o 8o 1o - 2o - -

Copyright © 2013. www.vizijadanas.com