Imenice

Imenice

Imenice su promenljiva vrsta rei koje oznaavaju imena bia, predmeta, pojava i stvari. Prema znaenju dele se u nekoliko vrsta.

1. Vlastite imeniceVlastite imenice oznaavaju vlastita imena ljudi, ivotinja, geografskih pojmova i ivotinja.Petar Petrovi, Beograd, Novi Sad, Srbija, Alpi, Rusija, Belka, arac, Jupiter, Saturn

Po pravilu nemaju oblike mnoine, ve samo oblike jednine.Oblike mnoine mogu imati kada oznaavaju vie pojmova sa istim imenom.U razredu imamo dve Jelene i tri Marka.Morave su dve najlepe reke Srbije.

2. Zajednike imenice

Zajednike imenice oznaavaju predmete, bia i pojave sa istim osobinama. Po pravilu imaju oblike i jednine i mnoine.kua-kue, knjiga-knjige, sto-stolovi, list-listovi

Pojedine imenice imaju nepravilnu mnoinu, odnosno supletivnu (dopunsku) mnoinu i u tim sluajevima je oblik mnoine zbirna imenica.brat-braa, dete-deca, gospodin-gospoda

3. Zbirne imenice

Zbirne imenice oznaavaju predmete i pojmove koji se nalaze u paru ili u nekom mnotvu. Oblikom jednine kazuju mnoinu.lie, cvee, granje, telad, jagnjad, pilad, deca,braa

4. Gradivne imenice

Gradivne imenice oznaavaju materiju ili grau. Po pravilu nemaju oblik mnoine.voda, zemlja, brano, eer, voda, vino, pesak, elik, pamuk

Kada oznaavaju vie vrsta razliitih materija mogu imati mnoinu.crna i bela vinabeli i uti eeri

5. Apstraktne (misaone) imenice

Apstraktne (misaone) imenice oznaavaju pojave koje su nemerljive i koje se ne mogu videti golim okom, najee su u domenu misli i apstrakcije.ljubavradostsreatugaaloststarostmladostbol

6. Brojne imenice

Brojne imenice oznaavaju broj.trojica, petorica, petina, treak, sedmorkastotina, hiljada, milion, milijardaoznaavaju broj, ali su imenice

*PLURALIA TANTUMsu imenice koje imaju samo oblik mnoine.vrata, makaze, kola, sanke nedra, grudi, naoare, pantalone, boginje, Karlovci, Vreoci, Divibare*SINGULARIA TANTUMsu imenice koje imaju samo oblik jednine.brat, dete, gospodin, vlastelinTo su one imenice koje nemaju pravilnu, ve samo supletivnu mnoinu.

Pridevi

Pridevi su promenljive imenske vrste rei koje su nesamostalne, stoje uz imenicu i blie je odreuju. Gramatike kategorije prideva su rod, broj, pade, pridevski vid i komparacija, odnosno poreenje.

Pridevi se po znaenju dele u nekoliko vrsta:

1) Opisni pridevi

Opisni pridevi opisuju pojam uz koji stoje, daju im odreenu osobinu ili karakteristiku.

mlad, star, pametan, glup, vredan, lenj

2) Gradivni pridevi

Gradivni pridevi oznaavaju od ega je sastavljen ili napravljen pojam koji blie odreuju.

pamuan, limen, pean, voden, branast

3) Pridevi za prostorne odnose (mesni)

Pridevi za prostorne odnose (mesni) oznaavaju mesto ili prostor pojma koji blie odreuju.

gornji, donji, levi, desni, tamonji, prednji

4) Vremenski pridevi

Vremenski pridevi oznaavaju vreme.

jueranji, dananji, sutranji, prologodinji, zimski

5) Prisvojni pridevi

Prisvojni pridevi oznaavaju pripadnost.

beogradski, srpski, Miliin, Marijin, Miloev, narodni

6) Pridevi koji oznaavaju namenu

stoni, oni, zdravstveni

Vid prideva

Pridevi mogu biti odreenog i neodreenog vida. Neodreeni vid ili krai oblik ima nulti nastavak, a odreeni ili dui oblik ima nastavak-iu nominativu jednine.

Mladovek eta gradom.(neodreeni vid)

Onajmladiovek koji je etao gradom ...(odreeni vid)

Deklinacija neodreenog i odreenog vida prideva

neodreeni vidnominativ:mlad, genitiv:mlada, dativ:mladu, akuzativ:mlada, vokativ:mladi, instrumental:mladim, lokativ:mladu

odreeni vidnominativ:mladi, genitiv:mladog, dativ:mladom, akuzativ:mladog, vokativ:mladi, instrumantal:mladim, lokativ:mladom

On jevredanstudent.Kao imenski predikativ pridev je uvek neodreenog vida (neemo rei: On jevrednistudent.).

Opisni pridevi mogu imati oba pridevska vida.

Pridevi koji mogu imatisamo neodreeni vidsu:

* pridevi na -ov, -ev, -in (Miloev, Marijin)

Pridevi koji imajusamo odreeni vidsu:

*pridevi na -ji, -ni, -nji (deiji)

*pridevi na -ski (-ki, -ki)

*pridevimali, jarki, bojni, arkiKomparacija prideva

Komparaciju odnosno poreenje prideva mogu imati opisni pridevi. Komparacija pokazuje stepen izraenosti, jaine odreene osobine ili karakteristike pojma koji pridev blie odreuje.

Postoje tri stepena u komparaciji prideva, a to supozitiv, komparativ, superlativ.

Komparativ i superlativ se dobijaju dodavanjem sledeih nastavaka na pridev u osnovnom obliku.

Komparativ:-j, -ij, -Superlativ:naj+oblik komparativagrub-grublji-najgrublji, sme-smei-najsmei, hrabar-hrabriji-najhrabriji, lak-laki-najlaki

Samo tri prideva u srpskom jeziku grade komparaciju uz nastavak-, a to su pridevilep, lak, mek.

Nepravilnu komparaciju imaju sledei pridevi:

mali-manji-najmanji, dobar-bolji-najbolji, zao-gori-najgori, veliki-vei-najvei

Brojevi

Brojevi su promenljiva nesamostalne imenska vrsta rei koji oznaavaju broj ili koliko ima onog to oznaava pojam uz koji brojevi stoje.Brojevi se dele u tri vrste.

1. Osnovni brojevi

Osnovni brojevi oznaavaju koliko ima pojmova koje imenica oznaava.dvaoveka,triene,petaka,dvanaestmukaraca

Osnovni brojevi jedan, dva, tri i etiri se menjaju po padeima i imaju deklinaciju, ali u savremenom govoru i za ove brojeve moemo uti da su nepromenljivi (primer:Imam dva sina). Brojevi od pet pa nadalje su nepromenljivi. Osimstotina, hiljada, milion,milijaradakoje imaju samo funkciju brojeva, ali su zapravo imenice.

2. Redni brojevi

Redni brojevi oznaavaju u kom se redu nalazi pojam koji oznaava imenica uz koju broj stoji.prvomesto,treanagrada,sedmisprat,desetiovek

3. Zbirni bojevi

Zbirni brojevi oznaavaju zbir pojmova koje imenica oznaava. Najee se odnose na imenice koje oznaavaju mlada bia.trojejagnjadi,dvojedece,dvadesetoroprasadi

Deklinacija osnovnih, rednih i zbirnih brojeva

nominativ: dva; drugi; dvojegenitiv: dvaju; drugoga; dvojegadativ: dvama; drugome; dvojemu/dvomaakuzativ: dva; drugoga; dvojevokativ: dva; drugi; dvojeinstrumental: dvama; drugim; dvomalokativ: dvama; drugom; dvoma

Zamenice

Zamenice su promenljiva imenska vrsta rei koje upuuju na predmete, bia i stvari kao i na rei koje te pojmove oznaavaju. Zamenice su upuivake rei.Zamenice se dele u dve grupe: imenike i pridevske.

1. Imenike zamenice

Imenike zamenice su samostalne u reinici i u tim sluajevima imaju gotovo iste osobine kao i imenice. Dele se u nekoliko vrsta:a) line zamenice: ja, ti, on, ona, ono; mi, vi, oni, one, onab) upitne zamenice za lica i stvari: ko? ta?v) neodreene zamenice: neko, netog) odrine zamenice: niko, nitad) opte zamenice: svako, svata, iko, ita, ko god, to god, ma ko, ma ta) povratna zamenica za svako lice: sebe, se

2. Pridevske zamenice

Pridevske zamenice su nesamostalne u reenici, blie odreuju imenicu uz koju stoje (kao i pridevi). Dele se u sledee vrste:a) prisvojne zamenice: moj, tvoj, njegov, njen, na, va, njihov* prisvojna zamenica za svako lice: svojb) pokazne zamenice: ovaj, onaj, taj; ovakav, onakav, takav; ovoliki, onoliki, tolikiv) neodreene zamenice: neki, neiji, nekakav, nekolikig) upitno-odnosne zamenice: koji, iji, kakav, kolikid) odrine zamenice: nikoji, niiji, nikakav, nikoliki) opte zamenice: svaki, svaiji, svakakv, ikoji, iiji, koji god, kakav god, bilo iji, ma koji, ma iji

Line zameniceja, ti, on, ona, ono(kako u jednini tako i umnoini)u deklinaciji u genitivi, dativi, akuzativu imaju neneaglaene, enkklitike oblike koji glase:genitiv: mene,me; tebe,te; njega,ga; nje,jedativ: meni,mi; tebi,ti; njemu,mu; njoj,jojakuzativ: mene,me; tebe,te; njega,ga; nju,je,ju

Odrine zamenice se uz predloge uvek piu odvojeno!ni od koga, ni sa kim, ni sa im, ni na ta, ni prema kome, ni o kome, ni o emu, ni na kogaRazlikovanje imenikih i pridevskih zamenica u primeru:Onate je sino zvala= imenika zamenica (samostalna je i moe da zameni imenicu)Onadevojkato si je upoznao te je sino zvala= pridevska (odnosi se na imenicudevojka)