instaliraçe i podeãavaçe fedore - · pdf filepoãto je hardver pc...

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Deo I

Instaliraçe i podeãavaçe Fedore

LEKCIJA 1

PRIPREMA ZA INSTALIRAÇE FEDORE

7

LEKCIJA 2

INSTALIRAÇE FEDORE

27

LEKCIJA 3

UÅITAVAÇE OPERATIVNOG SISTEMA, PRIJAVÀIVAÇE I KONFIGURISAÇE

55

F24

, August 3, 2004 11:07 am

F24

, August 3, 2004 11:07 am

LEKCIJA 1

Priprema za instaliraçe Fedore

U ovoj lekciji ñete nauåiti:

é

da napravite jednostavan spisak hardverskih komponenata

é

ãta moæda treba da kupite da biste ispunili hardverske zahteve Fedore

é

da ponovo izdelite particije za åvrsti disk i tako napravite mesta

é

da pokrenete instalacioni program

Malo je korisnika raåunara ikada instaliralo operativni sistem sasvim od nule. Pa i danas, kada je Linux popularniji nego ikada, veñina raåunara bilo koje vrste ispo-ruåuje se s nekim drugim operativnim sistemom. Kao korisnik Fedore, verovatno ñete sami instalirati Linux. Poãto je hardver PC raåunara veoma razliåit a veoma je zgodno da na raåunaru istovremeno imate i Windows i Linux, ako se dobro pripre-mite, lakãe ñete instalirati Linux.

Ukoliko vam PC hardver nije baã blizak i nemate iskustva sa instaliraçem opera-tivnog sistema, savetujemo vam da izdræite. Prvih nekoliko lekcija biñe vam moæda teãke, ali je posle toga sve mnogo lakãe.

Pravàeçe spiska hardverskih komponenata

Ranije ste, da biste instalirali Linux, najåeãñe morali da napravite detaàan tehniåki inventar hardvera raåunara, jer program za instaliraçe Linuxa nije bio baã inteli-gentan; korisnici su Linuxu uglavnom morali izriåito da saopãte koje sve hardverske komponente imaju da bi on radio kako treba. To, sreñom, viãe ne treba da radite; Fedorin instalacioni program ñe najverovatnije prepoznati veñinu hardvera i uspeti da mu se prilagodi bez vaãe pomoñi. Svakako morate neãto znati o svom raåunaru da biste pravilno odredili veliåinu virtuelne memorije, izabrali pakete za instaliraçe i joã neke detaàe.

Potencijalni korisnici Linuxa obiåno imaju iskustva s PC raåunarima i znaju dosta o hardveru. Korisnici koji su raåunare nabavili uobiåajenim putem, te podatke lako mogu da saznaju od prodavca. Ako spadate u bilo koju od dve navedene kate-gorije, slobodno preskoåite ovaj odeàak jer je on nameçen korisnicima koji nedo-voàno poznaju hardver na kome instaliraju Linux.

8

Lekcija 1

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Koliåina memorije

Koliåina memorije raåunarskog sistema obiåno se izraæava megabajtima (MB) ili kilobajtima (KB); jedan megabajt sadræi 1024 kilobajta. Uobiåajena koliåina memo-rije savremenih PC raåunara kreñe se od 32 MB (32.768 KB) do 256 MB (262.144 KB), iako viãe nije neobiåno da naœete sistem i sa 768 MB (786.432 KB) memorije i viãe.

Ako ne znate koliko memorije ima vaã sistem, verovatno to moæete utvrditi iz pri-kaza koji na ekranu ispisuje BIOS (osnovni sistem za ulazno-izlazne operacije) raåu-nara; obiåno prvo to vidite na ekranu kada ukàuåite raåunar. Veñina danaãçih PC raåunara proverava memoriju pre nego ãto uåita operativni sistem. Traæite na ekranu male brojeve – umnoãke od 16 (32, 64, 96, 128), koji oznaåavaju memoriju sistema u MB, ili velike brojeve – umnoãke od 1024 (32.768, 65.536, 98.304, 131.072), koji memoriju izraæavaju u KB.

Ispis BIOS-a s podacima o koliåini memorije prikazan je na slici 1.1.

Uzgred budi reåeno

Mnoga lica WindowsaVeñina postupnih uputstava u ovom odeàku nameçena je korisnicimakoji na raåunaru veñ imaju Windows. Poãto postoji viãe razliåitih verzijaWindowsa i svaka se ponaãa razliåito, moæda ñete od ponekog uputstvamorati malo da odstupite. Na primer, da bi potpuno pratili uputstva, kori-snici Windowsa XP morañe da izaberu opciju Switch to Classic View uprozoru Control Panel.

Koliåinaradne

memorije

Kapacitet åvrstog diska

Takt procesora

SLIKA 1.1BIOS prikazuje da raåu-nar ima procesor radnog takta 1,3 GHz, 127 MB radne memorije i åvrsti disk od 13.000 MB (oko 13 GB).


9

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Ako je na PC raåunaru instaliran Windows, koliåinu memorije u sistemu moæete nañi alatkom System and Device Manager na sledeñi naåin:

1.

Dvaput pritisnite ikonicu My Computer na radnoj povrãini Windowsa. Otvo-riñe se Windows Explorer i prikazati ikonicu za svaki skladiãni ureœaj na raåu-naru i ikonicu Control Panel.

2.

Pritisnite dvaput ikonicu Control Panel u Windows Exploreru. Otvoriñe se Con-trol Panel i prikazati ikonice za niz razliåitih konfiguracionih okvira za dijalog.

3.

U Control Panelu pritisnite dvaput ikonicu System i otvoriñe se okvir za dijalog System Properties; taj okvir (slika 1.2) prikazuje koliåinu memorije koju je otkrio Windows.

Brzina mikroprocesora

Veñina danaãçih PC raåunara ima Intelov ili AMD-ov (Advanced Micro Devices) mikroprocesor. Intelova serija obuhvata porodice mikroprocesora Celeron, Pentium i Pentium Xeon, a u AMD-ovu seriju spadaju porodice K6, Duron i Athlon. Pri insta-liraçu Fedore, brzina mikroprocesora, odnosno çegov takt izraæen u megahercima (MHz) ili gigahercima (GHz) vaæniji je od proizvoœaåa i porodice procesora.

Jedan gigaherc sadræi 1000 megaherca, pa je procesor s taktom od 2 GHz ekviva-lentan procesoru s taktom od 2000 MHz. Ako niste sigurni u brzinu i model svog pro-cesora, savetujemo da opet obratite paæçu na BIOS-ov prikaz na ekranu.

SLIKA 1.2Okvir za dijalog System Properties prikazuje koli-åinu postojeñe memo-rije, a u nekim verzijama Windowsa, i tip i takt mikroprocesora.

10

Lekcija 1

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Kapacitet åvrstog diska

Ukoliko na raåunaru imate instaliran Windows, lako ñete otkriti kapacitet åvrstog diska i koliåinu slobodnog prostora na çemu:

1.

Pritisnite dvaput ikonicu My Computer na Windowsovoj radnoj povrãini. Otvoriñe se Windows Explorer, prikazujuñi ikonice za sve skladiãne ureœaje na raåunaru. Prvi åvrsti disk obiåno je C, a mogu postojati ikonice i za dodatne åvrste diskove.

2.

Desnim tasterom miãa pritisnite ikonicu diska na koji hoñete da instalirate Fedoru. Iz priruånog menija koji se pojavàuje izaberite opciju Properties.

3.

Pojaviñe se kruæni dijagram i prikazati ukupan kapacitet åvrstog diska i zauzeti, odnosno slobodni deo.

Kada na raåunaru nemate Windows, veliåinu åvrstog diska moæete saznati iz BIOS-ovog prikaza. Mnogi noviji sistemi pri pokretaçu prikazuju kapacitet diska ili çegovog proizvoœaåa i model. Kada saznate proizvoœaåa i model, moæete da ih potraæite na Webu ili da telefonom zatraæite potrebne podatke.

Ako ni na jedan od opisanih naåina ne moæete da saznate kapacitet åvrstog diska, moæda ñete to otkriti kasnije, kada u lekciji budemo razmatrali FIPS, alatku kojom moæete da promenite veliåinu Windows particije da biste oslobodili prostor za Linux.

Komunikacioni hardver

Skoro svaki savremeni PC raåunar ima mreænu Ethernet karticu, modem ili i jedno i drugo. Kao korisnik Linuxa, vrlo brzo ñete se ukàuåiti na Internet da biste preuzi-mali programe i dobijali podrãku, pa je vaæno da vaã komunikacioni hardver radi u Linuxu. Skoro svaka PCI mreæna kartica ili mreæni kontroler ugraœen u ploåu, radiñe u Linuxu.

Uzgred budi reåeno

Ãta ako se podaci koje BIOS ispisuje ne vide?U sluåaju da BIOS prilikom ukàuåivaça raåunara ne prikazuje nikakvepodatke o hardveru, morañete da uœete u program za podeãavaçeBIOS-a i tako saznate ono ãto vas zanima (koliåinu memorije, odnosno tipi brzinu procesora).

Kada ukàuåite raåunar, treba da pritisnete odgovarajuñi taster. Åestoñe na ekranu biti ispisana i poruka:

Press F1 to enter setup (pritisnite taster F1 da bisteuãli u program za podeãavaçe BIOS-a)

Program za podeãavaçe BIOS-a najåeãñe se pokreñe tasterima F1,F2, Delete, Insert, End ili Esc. Taj taster je obiåno naveden u dokumen-taciji sistema ili matiåne ploåe raåunara.


11

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Modemi su druga stvar:

é

Spoàni modemi koji se povezuju na serijski prikàuåak (RS-232), predstavàaju idealno reãeçe; çih Linux potpuno podræava, tako da nisu potrebni posebni upravàaåki programi, niti podeãavaçe. Naæalost, za çih mora postojati klasiåan serijski prikàuåak, koji je na novijim PC raåunarima åesto izostavàen.

é

S Linuxom obiåno dobro saraœuju i veoma stare interne 16-bitne modemske ISA kartice, iako je za neke modeme izraœene po tehnologiji “utakni i koristi” potrebno dodatno podeãavaçe da bi ispravno radili. Naæalost, veñina PC raåunara koji su dovoàno novi da bi koristili Fedoru, nemaju ISA podnoæja.

é

Spoàni USB modemi takoœe mogu da rade, ali samo ako poãtuju i USB stan-dard ACM (Abstract Control Model).

é

Interni PCI modemi – najåeãñi tip koji se ugraœuje u savremene PC raåunare – prave i najviãe problema. Za mnoge od çih neophodan je specijalan softver, a joã gore je ãto takav softver najåeãñe postoji samo za Windows. Ukoliko imate interni PCI modem i utvrdite da je neupotrebàiv s Fedorom, morañete da kupite nov modem ako hoñete da se iz Linuxa povezujete na Internet. (Dodatna obaveãteça potraæite u izdvojenom odeàku koji sledi.)

Oceçivaçe hardvera

Fedora je savremena varijanta operativnog sistema Linux s moñnim korisniåkim grafiåkim okruæeçem (Graphical User Interface, GUI) i snaænom podrãkom za rad u mreæi. Iako su operativni sistemi zasnovani na Linuxu priliåno modularni i åuveni po tome da se izvrãavaju na sasvim malim ili na vrlo starim raåunarima, takav mini-malistiåki pristup vaàa ostaviti struåçacima. Proseåan korisnik treba da uporedi svoj hardver sa spiskom hardvera iz tabele 1.1 koji je preporuåen za rad s Fedorom.

Prepoznavaçe i biraçe modemaPostupak utvrœivaça hardvera internog modema moæe da bude sloæen iprevazilazi namenu ove kçige. Avanturistiåki raspoloæeni vlasnici internihmodema koji su reãeni da idu do kraja, mogu da posete lokaciju http://linmodems.org, gde ñe nañi sve detaàe o koriãñeçu internih modemau Linuxu.

Za veñinu ostalih korisnika, reãeçe je da nabave spoàni modem, naj-boàe takav koji se povezuje na stari, dobri serijski (RS-232) prikàuåak.Dolaze u obzir i USB modemi, sve dok poãtuju USB standard ACM. VeñinaUSB modema za Macintoshe spada u tu kategoriju; takvi modemi rade i sFedorom, åak i na raåunarima koji su prvobitno konfigurisani za Windows.

Najpotpunija obaveãteça o koriãñeçu razliåitih modema s Linuxomnañi ñete na Web strani Linux Modem-HOWTO projekta Linux dokumenta-cije, na adresi http://tldp.org/HOWTO/Modem-HOWTO.html.

Uzgred budi reåeno

12

Lekcija 1

F24

, August 3, 2004 11:07 am

U sluåaju da vaã hardver zaostaje za hardverom preporuåenim u tabeli 1.1 u jed-noj ili u viãe oblasti, pre nego ãto instalirate Fedoru ozbiàno razmislite o nadogradçi ili zameni raåunara.

Oslobaœaçe prostora za Linux

Poãto se uverite da se hardver moæe koristiti s Fedorom, morate obezbediti i dovoàno slobodnog prostora na åvrstom disku za instalaciju Linuxa. Naæalost, to nije tako jednostavno kao ãto izgleda. Nije dovoàna samo odreœena koliåina slobodnog pro-stora – prostor nameçen Linuxu mora se nalaziti u zasebnoj particiji.

O particijama

Svaki operativni sistem za PC raåunar, poåev od Windowsa, preko sisatema OS/2, pa do Linuxa, mora se instalirati na particiji åvrstog diska.

Particija

(engl.

partition

) jeste podruåje åvrstog diska koje je iskàuåivo nameçeno jednom operativnom sistemu; u odreœenom smislu, to je podruåje koje odreœeni operativni sistem “poseduje”.

Veñina danaãçih PC raåunara isporuåuje se sa instaliranim Windowsom, ãto znaåi da je raåunaru na raspolagaçu åitav åvrsti disk. Takvi diskovi imaju samo jednu particiju koja zauzima ceo disk.

Zbog toga, kada instalirate Linux na sistem koji veñ sadræi Windows, imate samo tri moguñnosti:

TABELA 1.1

Hardver koji se preporuåuje za rad s Fedorom

Komponenta Preporuåeni minimum

Procesor Celeron, Pentium, K6, Duron ili Athlon koji radi s taktom od naj-maçe 400 MHz (0,4 GHz). Sa starijim procesorima sistem ñe raditi sporo.

Koliåina memorije

Oni koji raåunar hoñe da pretvore u server i stoga ne instaliraju radno okruæeçe, mogu da se provuku i sa 64 MB (65.536 KB), ali maçe memorije oslabàuje performanse. Ako hoñete da koristite gra-fiåko radno okruæeçe, kao ãto je opisano u lekcijama iz treñeg dela, “Koriãñeçe Linuxa na radnoj povrãini”, treba vam barem 128 MB memorije.

Prostor na åvrstom disku

Barem 3 GB slobodnog prostora na disku predstavàa udoban mini-mum za standardne instalacije. Za ozbiàan rad, preporuåuje se 6–10 GB.

Mreæna kartica ili modem

Pristup Internetu je neophodan za ozbiàno koriãñeçe Linuxa. Linux podræava veñinu uobiåajenih Ethernet kartica i beæiånih kartica, dok modemi prave viãe problema. Ako utvrdite da modem ne radi u Linuxu, proverite kod proizvoœaåa çegovu kompatibilnost s Linu-xom. Ukoliko vaã hardver nije kompatibilan s Fedorom, morate ga zameniti.


13

F24

, August 3, 2004 11:07 am

é

Obriãite Windows particiju koja zauzima ceo åvrsti disk i zamenite je Linux particijom koja isto tako zauzima ceo disk. Na taj naåin

uklaçate

Windows s raåunara. Åitav raåunar i çegov åvrsti disk posle toga ñe pripadati iskàuåivo Linuxu. Kada ukàuåite raåunar, biñe pokrenut Linux.

é

Smaçite ili ponovo napravite Windows particiju tako da ne zauzima ceo disk, a zatim na osloboœenom prostoru napravite dodatne particije koje moæe da preuzme Linux. To je kao kada pregradite sobu, pa je s jedne strane soba moja, a s druge vaãa. Jedan deo tako podeàenog diska pripadañe Windowsu, a drugi deo Linuxu. Korisnik ñe pri pokretaçu raåunara moñi da bira hoñe li ga podiñi u Windowsu ili u Linuxu. Taj postupak se obiåno zove

dvojno pokre-taçe

(engl.

dual booting

).

é

Instalirajte (ili dajte struåçaku da instalira) dodatni åvrsti disk koji ñe sadræati Linux.

Veñina korisnika koji Linux nameravaju da iskoriste za mreæni server zameniñe Windows particiju, tako da ñe Linux u potpunosti preuzeti raåunar. Ako i vi spadate u tu kategoriju korisnika, slobodno preskoåite ostatak ovog odeàka: ne treba da bri-nete o ponovnom pravàeçu particija jer ñe Fedorin instalacioni program automat-ski obrisati postojeñe Windows particije.

Ako nameravate da sistem dvojno podiæete: u Linux ili u Windows, tj. da isti åvrsti disk podelite izmeœu ta dva operativna sistema, morañete da ponovo podelite disk na particije. Veñina vlasnika stonih i prenosivih raåunara koji prvi put instaliraju Linux bira tu opciju.

Nedestruktivno prepravàaçe particija

Korisnici Windowsa 95, 98 i Me mogu lako da oslobode prostor za Linux pomoñu usluænog programa FIPS, koji je ukàuåen u distribuciju Fedora. Program FIPS sma-çuje postojeñu Windowsovu particiju, ali åuva podatke u çoj. Posle toga moæete da napravite Linux particiju na osloboœenom (nedodeàenom) prostoru.

Naæalost, FIPS ne radi s veñinom Windows 2000 i XP sistema jer ne moæe da pro-meni veliåinu particija formatiranih sistemom datoteka NTFS, koji se podrazume-

Koriãñeçe Windows aplikacija u LinuxuDvojno podizaçe je dobar poåetniåki izbor jer na sistemu ostaje Windowsukoliko s Linuxom neãto krene naopako. Ako, na primer, naiœete na pro-bleme pri instaliraçu ili podeãavaçu Linuxa, pomoñ moæete da potraæitena Red Hatovoj Web strani o Fedori. Pri dvojnom podizaçu, maçe prostorana åvrstom disku ostaje za Linux poãto je deo rezervisan za Windows.

Neki korisnici ne primeçuju dvojno podizaçe, ali hoñe da rade u Win-dows aplikacijama. U tom sluåaju se, pre svega, izdvajaju tri reãeça:Win4Lin, koji moæete preuzeti sa adrese http://www.netraverse.comVMWare, koji moæete nañi na adresi http://www.vmware.org i Crosso-ver Office na adresi http://www.codeweavers.com.

Uzgred budi reåeno

14

Lekcija 1

F24

, August 3, 2004 11:07 am

vano koristi u novijim verzijama Windowsa. Ako ne koristite Windows 95, 98 ili Me, primenite sledeñi postupak pa ñete utvrditi moæete li upotrebàavati FIPS:

1.

Pritisnite dvaput ikonicu My Computer na radnoj povrãini Windowsa. Otvoriñe se Windows Explorer i prikazati ikonicu za svaki skladiãni ureœaj na sistemu.

2.

Desnim tasterom miãa pritisnite ikonicu åvrstog diska koji hoñete da podelite na particije i iz priruånog menija izaberite stavku Properties.

3.

U okviru za dijalog Properties potraæite tekst

File system

. Ako je pored çega naznaåen sistem datoteka FAT ili FAT32,

moñi

ñete pomoñu programa FIPS da smaçite Windows particiju i saåuvate podatke. Ukoliko je naveden sistem datoteka NTFS,

neñete

moñi da primenite FIPS na postojeñu particiju. Slika 1.3 prikazuje okvir za dijalog Properties za sistem datoteka NTFS kome se ne moæe promeniti veliåina.

Defragmentiraçe pre koriãñeça FIPS-a

Pre nego ãto pokrenete program FIPS, morate da defragmentirate particiju na disku. To je neophodno, jer FIPS smaçuje samo onu Windows particiju na kojoj postoji neprekidno slobodno podruåje. Defragmentiraçem premeãtate podatke ka poåetku particije, oslobaœajuñi prostor na çenom kraju gde FIPS moæe da ga “odseåe”.

Windowsovu alatku za defragmentiraçe pokreñete na sledeñi naåin:

1.

Pritisnite dvaput ikonicu My Computer na radnoj povrãini Windowsa. Otvo-riñe se Windows Explorer i prikazati ikonicu za svaki skladiãni ureœaj na sistemu.

2.

Desnim tasterom miãa pritisnite ikonicu diska koji hoñete da defragmentirate i iz priruånog menija izaberite stavku Properties.

3.

Iz okvira za dijalog koji se otvara izaberite karticu Tools.

4.

Pritisnite dugme Defragment Now. Indikator napredovaça pokazañe da se disk defragmentira. Kada Windows prijavi da je proces zavrãen, zatvorite alatku za defragmentiraçe.

SLIKA 1.3Ako u okviru za dijalog Properties ugledate oznaku NTFS, neñete moñi da pomoñu FIPS-a promenite veliåinu postojeñe particije na disku.


15

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Pravàeçe FIPS diskete i pokretaçe programa FIPS

Program FIPS se nalazi na Fedorinom instalacionom disku. Podignite Windows, ubacite disk u åitaå, otvorite na çemu direktorijum

dosutils

, a zatim direktorijum

fips20

. Pritisnite u çemu dvaput datoteku

fips.doc

i odãtampajte je; treba da se dobro upoznate s dokumentacijom programa FIPS pre nego ãto ga pokrenete.

FIPS morate pokrenuti sa sistemske diskete za DOS. Nju moæete napraviti u MS DOS-u, Windowsu 95, 98 i Me. U Windowsu XP i 2000 ne postoji program za pra-vàeçe sistemske DOS diskete. Korisnici tih sistema, koji ne koriste FIPS, mogu da preskoåe deo ovog poglavàa do naslova Destruktivno prepravàaçe particija.

Da biste u Windowsu 95, 98 ili Me napravili sistemsku DOS disketu koja sadræi FIPS, uradite sledeñe:

1.

Umetnite praznu disketu u disketnu jedinicu.

2.

Pritisnite dvaput ikonicu My Computer na Windowsovoj radnoj povrãini, a onda desnim tasterom miãa pritisnite ikonicu disketne jedinice. Pojaviñe se priruåni meni.

3.

Iz priruånog menija izaberite opciju Format. Otvoriñe se okvir za dijalog i pri-kazati opcije za formatiraçe diskete (slika 1.4).

Obezbedite svoje podatke pre nego ãto poånete da meçate particijeFIPS je proveren program koji odliåno smaçuje particije uz istovremenooåuvaçe podataka. Meœutim, ne zaboravite da ste za svoje podatkenajpre vi odgovorni. Obavezno napravite rezervnu kopiju svih vaænih dato-teka pre nego ãto zapoånete particionisaçe.

Veñina korisnika kopira barem sadræaj direktorijuma My Documents naneki izmeçivi medij (Zip disketu ili CD). Tako ñe ako sluåajno obriãete åvr-sti disk, najvaænije datoteke ñe ipak biti saåuvane.

Budite oprezni!

Sistemske diskete i Windows 2000/XPKorisnici Windowsa 2000 i Windowsa XP treba da na nekom raåunarukoji radi pod MS-DOS-om, Windowsom 95, 98 ili Me naprave sistemskudisketu prema uputstvima koja navodimo. Ako imate Windows 2000 iliWindows XP, a nemate pristup raåunaru na kome biste mogli da napra-vite sistemsku disketu, neñete moñi da saåuvate podatke na disku prili-kom deàeça na particije.

Uzgred budi reåeno

16

Lekcija 1

F24

, August 3, 2004 11:07 am

4.

Izaberite tip formatiraça Full i potvrdite opciju Copy System Files. Pritisnite dugme Start da biste poåeli formatiraçe.

5.

Kada se formatiraçe zavrãi, vratite se u direktorijum

fips20

na Fedorinom instalacionom disku, izaberite sve datoteke u tom direktorijumu i prevucite ih na formatiranu disketu (slika 1.5).

Poãto napravite FIPS disketu i odãtampate datoteku

fips.doc

, iskàuåite raåunar. Stavite FIPS disketu u disketnu jedinicu i ponovo ukàuåite raåunar. Kada se pojavi DOS-ov zahtev za unos, upiãite

fips

i pritisnite taster Enter. Paæàivo sledite uputstva iz datoteke

fips.doc

i izmenite veliåinu postojeñe particije prema svojim potrebama.

SLIKA 1.4Okvir za dijalog Format Floppy omoguñava da formatirate sistemsku DOS disketu.

SLIKA 1.5Izaberite miãem sve da-toteke u direktorijumu fips20 i prevucite ih na praznu disketu.


17

F24

, August 3, 2004 11:07 am

Koriãñeçe programa FIPSKada prvi put pokrenete FIPS, program ñe vas provesti kroz nekoliko strana obave-ãteça (treba da pritiskate taster Enter). Zatim ñete ugledati podatke o svom åvrstom disku dok FIPS proverava ispravnost sistema datoteka:

Bytes per sector: 512Sectors per cluster: 8Reserved sectors: 32Number of FATs: 2Number of rootdirectory entries: 0Number of sectors (short): 0Media descriptor byte: F8hSectors per FAT: 3993Sectors per track: 63Drive heads: 64Hidden sectors: 63Number of sectors (long): 8092417Physical drive number: 80hSignature: 29hChecking boot sector .. OKChecking FAT .. OKSearching for free space .. OK

FIPS ñe tada pitati da li hoñete da napravite rezervnu kopiju osnovnog i pokretaå-kog sektora åvrstog diska:

Do you want to make a backup copy of your root and boot sector beforeproceeding (y/n)?

Ako FIPS pogreãi pri pravàeçu novih particija na åvrstom disku, pomoñu tih podataka moñi ñete da obnovite prvobitne particije i da saåuvate podatke. Zbog toga pritisnite taster y. FIPS ñe tada od vas zahtevati da u disketnu jedinicu A: unesete sistemsku disketu:

Do you have a bootable floppy disk in drive A: as described in thedocumentation (y/n)?

I na ovo pitaçe moæete da odgovorite pritiskajuñi taster y jer ste FIPS uåitali sa sistemske diskete. FIPS ñe napraviti rezervnu kopiju osnovnog i pokretaåkog sektora diska (rootboot.000). Pomoñu te kopije moæete da obnovite deo strukture åvrstog diska ukoliko neãto poœe naopako i sistem se ne pokrene kao ãto oåekujete. (Obna-vàaçe sistema iz rezervne kopije detaàno je opisano u dokumentaciji programa FIPS.)

Podaci o FIPS-u za korisnike s viãe åvrstih diskovaRad s FIPS-om koji opisujemo nadaàe, odnosi se na sisteme sa samojednim åvrstim diskom. Ako hoñete da meçate veliåinu particija na åvr-stom disku koji nije primarni, odgovarajuña uputstva potraæite u doku-mentaciji programa FIPS.

Uzgred budi reåeno

18 Lekcija 1

F24, August 3, 2004 11:07 am

Poãto napravi rezervnu kopiju rootboot.000, FIPS prikazuje kratku tabelu s veliåi-nom stare particije, brojem graniånog cilindra i veliåinom nove particije:

Old partition Cylinder New partition397.7 MB 202 3600.6 MB

Veliåina stare particije (engl.old partition) jeste koliåina prostora na disku koja je dodeàena Windowsu. Imajte na umu da to nije slobodan prostor na raspolagaçu Windowsu, veñ sav prostor koji mu je dodeàen (ukàuåujuñi prostor koji zauzimaju postojeñe datoteke i direktorijumi). Veliåina nove particije (engl. new partition) pred-stavàa nedodeàen prostor, na raspolagaçu instalacionom programu Fedore da na çemu instalira Linux. Pomoñu tastera sa strelicama ulevo i udesno, podesite te dve vrednosti. Setite se da vam je za Linux potrebno barem 3.000 MB, a i viãe, ako name-ravate da ga ozbiàno koristite.

Kada podesite navedene brojeve, pritisnite taster Enter da biste potvrdili svoj izbor. FIPS nije baã najàubazniji program, ali radi sve ãto je neophodno: proverava joã neke podatke i prikazuje tabelu particija prema vaãim uputstvima (slika 1.6).

Poãto prikaæe detaàe novih particija, FIPS ñe pitati da li da nastavi rad (imate joã jednu priliku da od svega odustanete, pre nego ãto FIPS snimi izmene) ili ñete ponovo prepraviti tabelu particija:

Do you want to continue or reedit the partition table (c/r)?

Uzgred budi reåeno

Greãke INT 13h u FIPS-uNeki proizvoœaåi isporuåuju PC raåunare u kojima je primarni åvrsti diskspojen s drugim IDE kanalom. Ako FIPS odbije da radi, æaleñi se da nemoæe pronañi åvrsti disk na kanalu INT 13h, morañete da poveæete åvrstidisk s primarnim IDE kanalom. Za to obiåno treba da otvorite raåunar, pazato pozovite nekoga ko se u to razume.

SLIKA 1.6FIPS prikazuje tabelu s predloæenim particija-ma. Proverite da li bro-jevi u krajçoj desnoj koloni odgovaraju onome ãto ste zadali.

Priprema za instaliraçe Fedore 19

F24, August 3, 2004 11:07 am

Izaberite r da biste ponovo izmenili tabelu ako ste se predomislili. Ako izaberete c da biste nastavili, prikazañe se aæurirani podaci o disku – onako kako bi on izgledao kada bi izmene bile primeçene. FIPS ñe i posledçi put od vas traæiti da potvrdite svoju odluku:

Ready to write new partition scheme to diskDo you want to proceed (y/n)?

To je posledça prilika da se predomislite (pritiskajuñi n). Ako joã niste napravili rezervnu kopiju podataka na disku, preporuåujemo da pritisnete n; FIPS ñe se preki-nuti, moñi ñete da napravite rezervnu kopiju podataka i da ga ponovo pokrenete. Ukoliko ste spremni da sprovedete izmene i da promenite veliåinu Windows particije, izaberite y. Ubrzo ñete ugledati poruku o uspeãno obavàenoj operaciji:

Repartitioning completeWith FAT32 partitions, you should now run scandisk on the shortenedpartition

Izvucite disketu, ponovo podignite Windows i proverite ispravnost sistema dato-teka na sledeñi naåin:

1. Pritisnite dvaput ikonicu My Computer na Windowsovoj radnoj povrãini.

2. Desnim tasterom miãa pritisnite ikonicu åvrstog diska koji hoñete da proverite i iz priruånog menija izaberite stavku Properties.

3. Iz okvira za dijalog Properties izaberite karticu Tools.

4. Pritisnite dugme Check Now u odeàku Error-Checking Status okvira za dijalog, kao na slici 1.7. Otvoriñe se okvir za dijalog; pritisnite Start da biste poåeli pro-veru. Provera traje nekoliko minuta, a na kraju se ukazuje izveãtaj.

Kada pomoñu programa FIPS oslobodite prostor za Linux i proverite novu Win-dows particiju, moæete da pokrenete instalacioni program Fedore.

SLIKA 1.7Pritisnite dugme Check Now da biste zapoåeli proveru sistema datoteka.

20 Lekcija 1

F24, August 3, 2004 11:07 am

Destruktivno prepravàaçe particijaDestruktivno prepravàaçe particija (engl. destructive repartitioning) radi isto tako grozno kao ãto i zvuåi: pomoñu instalacionog diska Windowsa 2000 ili XP morate potpuno

obrisati åvrsti disk i instalirati Windows od poåetka, prethodno mu nalaæuñi da ne koristi ceo åvrsti disk veñ samo jedan çegov deo.

Postupak instaliraça i pravàeça Windows particije razlikuje se od jedne do druge verzije operativnog sistema. Potpune detaàe o instaliraçu Windowsa i pravàeçu Windows particije nañi ñete u uputstvima za instaliraçe tog operativnog sistema. Da biste prepravili particije pomoñu instalacionog diska Windowsa 2000, uradite sledeñe:

1. U CD åitaå stavite CD za instaliraçe Windowsa i ukàuåite raåunar. Kad se to od vas bude zahtevalo, pritisnite odgovarajuñi taster da biste raåunar pokre-nuli s CD-a. Uåitañe se viãe upravàaåkih programa, ãto moæe potrajati, posle åega ñe se pojaviti pozdravni ekran (Welcome to Setup).

2. Na ekranu Welcome to Setup pritisnite taster Enter oznaåavajuñi time da æelite da instalirate Windows 2000. Pojaviñe se lista postojeñih particija.

3. Pomoñu tastera sa strelicama naviãe i naniæe izaberite particiju C: i pritisnite taster D da biste je obrisali. Pojaviñe se upozoreçe.

4. Pritisnite Enter i time potvrdite da zaista obriãete particiju. Pojaviñe se drugo upozoreçe. Pritisnite L da biste obrisali particiju.

5. Lista particija ñe se ponovo pojaviti. Pomoñu tastera sa strelicama izaberite odrednicu Unpartitioned Space (slika 1.8). Zatim pritisnite C da biste napravili particiju.

6. Pojaviñe se ekran za podeãavaçe veliåine particije (slika 1.9). Na çemu moæete da izaberete veliåinu particije za Windows.

7. Poãto upiãete veliåinu particije, pritisnite Enter da biste ponovo videli listu par-ticija. Pazite da za Windows napravite particiju koja ñe moñi da obuhvati i sve aplikacije koje u Windowsu nameravate da koristite, a ona obiåno ne moæe biti maça od 2000 MB.

8. S liste particija izaberite C: i ponovo pritisnite Enter da biste nastavili instali-raçe Windowsa. Sledite daàe korake iz uputstva za instaliraçe Windowsa.

Poãto izaberete veliåinu particije za Windows, instalirajte ga sledeñi uputstva koja ste dobili uz instalacioni CD. Time zavrãavate postupak destruktivnog preureœeça particija i moæete da pokrenete Fedorin instalacioni program.

Buditeoprezni!

Destruktivno prepravàaçe particija briãe podatkeDestruktivno prepravàaçe particija radi shodno svom imenu: ono uni-ãtava sve podatke koji postoje u Windowsu. Zbog toga morate da napra-vite çihovu rezervnu kopiju ili ñete se od çih oprostiti zauvek!

Korisnici veñinom na izmenàivi medij (Zip disketu ili CD) kopirajubarem sadræaj direktorijuma My Documents. Zato ñe kada åvrsti diskbude obrisan, biñe saåuvani najvaæniji podaci.


F24, August 3, 2004 11:07 am

SLIKA 1.8Izaberite slobodan pro-stor i pritisnite C da biste tu napravili novu particiju za Windows.

SLIKA 1.9Instalacioni program Windowsa 2000 omo-guñava da Windowsu prepustite deo åvrstog diska. Ovde je particiji s Windowsom 2000 do-deàeno samo 4 GB pro-stora. Preostalih 6 GB je na raspolagaçu Linuxu.

Omoguñavaçe Linuxu da pristupa WindowsuAko ponovo instalirate Windows 2000 ili Windows XP nakon destruktivnogprepravàaça particija na åvrstom disku, obavezno ih instalirajte na parti-ciji formata FAT32, a ne na NTFS particiji. Takav izbor omoguñava da isko-ristite FIPS za promenu veliåine Windows particije, ukoliko to zatreba;sistem FAT32 i Linuxu omoguñava da pristupi Windows podacima, lakãenego ako se oni nalaze na NTFS particiji.

Postoji viãe komercijalnih programa za nedestruktivnu promenu veli-åine NTFS particije s Windowsom 2000 ili XP, koji to rade viãe ili maçeuspeãno. Jedan od takvih programa je Partition Magic; viãe podataka oçemu nañi ñete na adresi http://www.partitionmagic.com. Drugitakav usluæni program je BootIt Next Generation, åiju demonstracionuverziju moæete preuzeti sa adrese http://www.bootitng.com; iz çemoæete zakàuåiti da li vam program BootIt odgovara.

Uzgred budi reåeno

22 Lekcija 1

F24, August 3, 2004 11:07 am

Umesto prepravàaça particija, dodajte joã jedan åvrsti diskAko ste od åitave ove priåe o prepravàaçu particija u strahu ustuknuli, znajte da niste jedini. Åak i profesionalci koji su viãe puta instalirali Linux zaziru od pravàeça particija za sistem s dvojnim podizaçem. Postoji toliko åinilaca u tom postupku da pre ili kasnije morate obrisati ceo åvrsti disk i obnoviti podatke s gomile Zip disketa ili kompakt diskova. Åak i kada na vreme napravite rezervnu kopiju podataka, postupak obnavàaça je dug i muåan.

Postoji lakãi naåin, ako ste voàni da malo uloæite u hardver. Veñina savremenih PC raåunara moæe da prihvati åetiri IDE ureœaja: åvrste diskove, CD åitaåe/pisaåe ili DVD ureœaje. Ipak, veñina PC raåunara isporuåuje se samo s dva prikàuåena ureœaja – jednim åvrstim diskom i jednim izmenàivim diskom (CD ili DVD) – ãto daje moguñ-nost da prikàuåite joã dva ureœaja.

Iako detaài instaliraça dodatnog åvrstog diska prevazilaze okvire ove lekcije, mnogi iskusni korisnici PC raåunara i Windowsa umeju da prikàuåe dodatni åvrsti disk na raåunar. U veñini raåunarskih prodavnica instalirañe vam disk uz malu naknadu. Dodavaçem drugog åvrstog diska dobijate nekoliko prednosti:

é Moæete odmah da instalirate Fedoru, ne vodeñi raåuna o Windows particiji.

é Podaci se u Linuxu åuvaju odvojeno od podataka u Windowsu, tako da greãke jednog operativnog sistema teæe mogu da se odraze na drugi.

é Ne smaçujete prostor Windowsu da biste ga oslobodili za Linux.

Ako moæete sebi da priuãtite dodatni åvrsti disk, bilo da ga instalirate sami ili da to neko drugi uradi umesto vas, nabavite ga, pa neñete morati da prepravàate posto-jeñe particije.

Pokretaçe Fedorinog instalacionog programaNa kraju prve lekcije, pokreñemo Linuxov instalacioni program. Za korisnike sa savremenim sistemima, to je jednostavan posao.

Umetnite u CD åitaå prvi Fedorin CD i ponovo ukàuåite raåunar. Ako raåunar moæe da se podigne s CD-a, brzo ñete videti Fedorin logotip, ãto znaåi da ste spremni za drugu lekciju.

Ako raåunar ne moæe da se podigne sa CD-a, ne brinite; u direktorijumu images\ na instalacionom CD-u nalaze se binarne slike sistemske diskete. Pomoñu tih slika i alatke rawrite iz direktorijuma dosutils na instalacionom CD-u moæete da napra-vite skup sistemskih disketa za pokretaçe Fedorinog instalacionog programa. Na bilo kom Windows raåunaru uradite sledeñe:

1. Umetnite prvi Fedorin disk u CD åitaå.

2. Pritisnite dvaput ikonicu My Computer na Windowsovoj radnoj povrãini; zatim, desnim tasterom miãa pritisnite ikonicu CD åitaåa i iz priruånog menija izaberite stavku Open da biste otvorili prvi Fedorin disk.


F24, August 3, 2004 11:07 am

3. Pritisnite dvaput direktorijum dosutils; zatim, pritisnite dvaput usluæni pro-gram rawrite. Otvoriñe se DOS prozor s programom rawrite (slika 1.10).

4. Na zahtev za unos Disk Image Source File, upiãite \images\bootdisk.img i pritisnite Enter. Pojaviñe se zahtev za unos Enter Target Diskette Drive.

5. Na zahtev za unos Enter Target Diskette Drive upiãite slovnu oznaku disketne jedinice (obiåno a) i pritisnite Enter.

6. Unesite u disketnu jedinicu praznu ili formatiranu disketu i joã jednom pritisnite taster Enter. Program rawrite åitañe datoteku bootdisk.img i iskoristiti je da bi napravio sistemsku disketu. Dok to radi, pojavàuje se indikator napredovaça.

7. Ponovite tri posledça koraka, ali navedite \images\drvblock.img kao ime izvorne datoteke, pa ñete napraviti posebnu disketu sa upravàaåkim programima.

8. Ako Fedoru nameravate da instalirate na prenosivi raåunar, ponovite korake od 4 do 6, ali navedite \images\pcmciadd.img kao izvornu datoteku da biste napravili disketu sa upravàaåkim programima za najåeãñi hardver prenosivih raåunara.

9. Poãto napravite Fedorine instalacione diskete, zatvorite DOS prozor.

Kada napravite instalacione diskete, umetnite sistemsku disketu u PC raåunar i ponovo ga pokrenite. Ubrzo ñete ugledati logotip sistema Fedora Core. Åestitamo! U sledeñoj lekciji nauåiñete kako se instalira Linux.

SLIKA 1.10Pravàeçe sistemske diskete s Fedorinim instalacionim pro-gramom.

24 Lekcija 1

F24, August 3, 2004 11:07 am

SaæetakNapravili ste kratak spisak hardverskih komponenata raåunara i uporedili ga s mini-mumom neophodnim za udobno instaliraçe i izvrãavaçe Fedore.

Nauåili ste kako se oslabaœa prostor za instaliraçe Linuxa na sistemu s dvojnim podizaçem: ponovnim pravàeçem particija pomoñu programa FIPS, destruktivnim preureœeçem particija pomoñu instalacionog Windows CD-a i dodavaçem joã jed-nog diska sistemu.

Konaåno, pokrenuli ste Fedorin instalacioni program, poãto ste prvo napravili sistemske diskete ukoliko sistem nije hteo da se podigne sa CD ureœaja.


F24, August 3, 2004 11:07 am

Pitaça i odgovoriPitaçe: Moj raåunarski sistem ima sporiji procesor i maçe memorije nego ãto je

preporuåeno. Buduñi da sam strpàiva osoba, mogu li da instaliram Fedoru, bez obzira na to ãto ñe raditi sporo?

Odgovor: Ne. Procesor klase 386 ili 486 sigurno ñe uspeti da obavi osnovne opera-cije. Meœutim, stariji procesor ili ograniåena koliåina memorije obiåno znaåe da je sistem prepun starijih i sporijih komponenata koje ne mogu da obavàaju sloæenije zadatke, kao ãto je pregledaçe Weba.

Pitaçe: Åuo sam da se Linux moæe instalirati “preko” Windowsa, pa zbog toga preureœivaçe particija postaje nepotrebno. Da li je to taåno?

Odgovor: Postoji viãe distribucija Linuxa nameçenih za instaliraçe unutar Win-dowsa. Takva instalacija, pored loãih performansi i nestabilnosti, donosi i druge probleme. Ako ozbiàno razmiãàate o Linuxu, treba da mu name-nite zasebne particije.

RadionicaRadionica vam pomaæe da sagledate moguñe probleme, da se presliãate i poånete praktiåno da primeçujete svoje znaçe.

Kviz1. Kakva je razlika izmeœu destruktivnog i nedestruktivnog preureœivaça

particija?

2. Za ãta se koristi alatka FIPS?

3. Koji operativni sistemi ne podræavaju nedestruktivno preureœeçe particija?

4. Kada su vam potrebne Fedorine sistemske diskete?

Odgovori1. Nedestruktivnim preureœeçem particija oslobaœate prostor za Linux ne

ugroæavajuñi Windowsove podatke; destruktivno preureœeçe znaåi potpuno brisaçe åvrstog diska i ponovno instaliraçe Windowsa.

2. Program FIPS je meœu korisnicima Linuxa najpopularnija alatka za nede-struktivno preureœeçe particija.

3. Windows 2000 i Windows XP.

4. Kad raåunar ne moæe da se pokrene s CD-a.

26 Lekcija 1

F24, August 3, 2004 11:07 am

Veæbe1. Utvrdite tip i brzinu procesora raåunara i kapacitet çegove memorije,

odnosno åvrstog diska.

2. Utvrdite vrstu modema instaliranog u raåunaru. Ako je to PCI modem, pose-tite lokaciju http://www.linmodems.org i utvrdite da li ga Linux podræava.