instrukcije - skolski razvojni plan

Ministarstvo prosvjete i sporta

INSTRUKCIJE

ŠKOL

SKI

RAZV

OJNI

PLA

N2011

I N S T R U K C I J EŠ K O L S K I R A Z V O J N I P L A N

|2|

S A D R Ž A J

UVOD

ŠKOLSKI RAZVOJNI PLAN

ZNAČAJ PLANA

Osnovni podaci o školi Kratak profil škole

Istorijat škole Pregled upravne strukture i rukovodeće strukture škole PREGLED POSTOJEĆIH RESURSA ŠKOLE

LJUDSKI RESURSI ŠKOLE

PODACI O OBRAZOVNO NASTAVNOM PROCESU

LOKALNI, NACIONALNI I MEÐUNARODNI FAKTORI

EVALUACIJA: INTERNA I EKSTERNA

SWOT ANALIZA PLANIRANJE

PRIORITETNA PODRUČJA RAZVOJA MONITORING I EVALUACIJA

ZAKLJUČAK LITERATURA

3

4

6

8

8

8

8

8

8

9

9

14

15

16

16

18

20

21

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . .Kratak profil škole . . . . .Kratak profil škole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . .PREGLED POSTOJEĆIH RESURSA ŠKOLE . . . . .PREGLED POSTOJEĆIH RESURSA ŠKOLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.....................................................................

..........................................................................................................................................

. . . . .EVALUACIJA: INTERNA I EKSTERNA . . . . .EVALUACIJA: INTERNA I EKSTERNA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

Š K O L S K I R A Z V O J N I P L A N

I N S T R U K C I J E

Instrukcije za pisanje školskog razvojnog plana i Obrazac su nastali kao realna potreba za sistematičnijim pristupom izuzetno važnom procesu aktivnosti - planiranju razvoja škole. Izrada školskog razvojnog plana, u koju je uključenja čitava školska zajednica, treba da bude dio aktivnosti svake škole koja teži da stalno unaprijeđuje svoj rad, omogući kvalitet-no obrazovanje i zadovolji potrebe i i interesovanje svakog svog učenika. Kroz precizan pregled stanja u školi, procesa nastave i rezultata vaspitno-obrazovnog rada, određivanje prioriteta i potrebnih aktivnosti školski razvojni plan služi kao vodič za ostvarivanje željenih ciljeva i mjera dinamike razvoja škole.

Očekuje se da će škole sa posebnom pažnjom pristupiti izradi Školskog razvojnog plana i da će im Instrukcije za pisanje školskog razvojnog plana pomoći u tome. Ovi dokumenti, koji su podložni stalnom unaprijeđivanju, omogućavaju standardizovan i unifi ciran način izrade školskog razvojnog plana, koji se radi za period do četiri godine i koji je osnov za izradu Godišnjeg plana i programa škole. Ovaj dokument je komplementaran Obrascu za Školski razvojni plan i cilj mu je da školama olakša ispunjavanje obrasca.

OBRAZAC I INSTRUKCIJE ZA ŠKOLSKO RAZVOJNO PLANIRANJE PRIPREMILA RADNA GRUPA U SASTAVU:

Zora Bogićević - Samostalni savjetnik u Ministarstvu prosvjete i sporta

Duško Rajković - Direktor Centra za stručno obrazovanje

Ramo Kolašinac - Direktor srednje mješovite škole “Bećo Bašić” - Plav

Dragan Miranović - Direktor srednje građevinsko-geodetske škole „Marko Radević“ - Podgorica

Uz podršku Projekta MNE/011 “Jačanje stručnog osposobljavanja na sjevero-istoku Crne Gore”

U V O D

|3|


Ciklus planiranja započinje utvrđivanjem trenutnog stanja u školi. Trenutno stanje podra-zumijeva obradu kvantitativnih podataka o školi kao i kvalitativan opis stanja škole. Pregled trenutnog stanja obuhvata:

obrazovnu ponudu škole;• postignuća učenika, sa pokazateljima pohađanja nastave i discipline/ponašanja • učenika u školi;kadrovsku strukturu;• kontekstualni faktori (potrebe tržišta rada, nacionalne prioritete, međunarodno • okruženje);vezu škole sa lokalnom zajednicom; • upravljanje i rukovođenje školom.•

|4|

UTVRÐIVANJE TRENUTNOG

STANJA

PLANIRANJEEVALUACIJA

REALIZACIJA

MISIJA

VIZIJA

CILJEVI


Prema jednoj od defi nicija, Školski Razvojni Plan (u daljem tekstu Plan) je strateški do-kument kojim se defi nišu prioriteti u okviru obrazovno-vaspitnog rada a u cilju njegov-og unaprijeđivanja. On obuhvata cijelokupan školski sistem i sve koji su neposredno ili posredno uključeni u rad škole (učenici, nastavnici, roditelji, predstavnici lokalne zajednice, institucije). Za izradu samog plana može biti zadužen određeni krug ljudi, ali se u samom njegovom kreiranju moraju konsultovati svi subjekti koji utiču ili koji su direktno uključeni u radu Škole. Plan je takođe i osnova za ostvarivanje promjena u školi i predstavlja strategiju razvoja kompetencija nastavnika i učenika i put ka decentralizaciji i povećanju autonomije škole.

Izrada Plana može biti kompleksan ali je sigurno kontinuiran proces koji podrazumijeva izradu plana razvoja za jedan određeni predstojeći period. On je podložan i korekcijama i dopunama tokom njegove implementacije.



|5|

Rezultati analize daju sliku o funkcionisanju škole, njenim snagama, slabostima i resursima iz različitih uglova (nastavnici, roditelji, učenici, predstavnici lokalne zajednice) u svim oblas-tima na početku razvojnog perioda i u oblasti nastave i vannastavnih aktivnosti, stručnog usavršavanja nastavnika, organizacije rada, rukovođenja, atmosfere i komunikacije, sara-dnje sa lokalnom zajednicom...Rezultat pregleda trenutnog stanja je preduslov za identifi kovanje potreba škole i omogućava defi nisanje prioritetnih pravaca razvoja škole. Prioritetni pravci razvoja škole određuju se imajući u vidu njihov značaj za razvoj škole, u svijetlu svih kontekstualnih faktora, specifi čnosti škole, fi nansijskih i ljudskih resursa. Na osnovu defi nisanih prioriteta postavljaju se širi i uži ciljevi, koji treba da pokažu šta se želi postići i šta se unaprijeđuje, a koji treba da su jasni, mjerljivi, usmjereni ka podi-zanju kvaliteta nastave i učenja i poboljšanju uspjeha učenika, uz uključivanje nastavnika, učenika i roditelja. Radi ostvarivanja užih i širih ciljeva razvijaju se akcioni planovi. Iz akcionog plana se vidi:

cilj - šta želimo da postignemo kroz duži vremenski period;• zadatak - šta želimo da postignemo kroz kraći vremenski period;• aktivnost - šta je potrebno uraditi da bi se ispunio određeni zadatak;• vremenski okvir - za svaku od aktivnosti;• odgovornost - ko je odgovoran za svaku od aktivnosti;• vremenski okvir - kada raditi svaki od zadataka;• resursi - koji su nam resursi potrebni: fi nansijski i materijalni.•

U fazi implementacije sprovode se aktivnosti naznačene u akcionom planu, uspostavl-jaju se procedure koje će omogućiti pružanje podrške nastavnicima i drugim osobama uključenim u pojedine aktivnosti u okviru zadataka. U fazi implementacije važan je monitor-ing koji treba da osigura efi kasnu implementaciju. Monitoringom se takođe procjenjuje da li se sprovođenje Plana odvija na predviđen način i da li postoji potreba za korekcijama, u smislu dopune ili izmjene određenih elemenata Plana.

Evaluacija je važna da utvdimo u kojoj mjeri je Plan ispunjen a takođe predstavlja osnovu za planiranje sledećeg ciklusa planiranja.

Napomena:Preporučljivo je da pri izradi Akcionog Plana, svaka škola treba da obrati pažnju na način pred-stavljanja pojedinih segmenata Plana kao i terminologije koja se koristi. Terminologija treba biti usaglašena sa onom koja se koristi u Školskom obrazovnom sistemu Crne Gore, ali sa druge strane treba da bude jasna i čitaocima koji su zainteresovani za sadržaj Plana a koji nijesu iz domena obra-zovanja (roditelji, donatori, lokalna zajednica......)Da bi sam Plan bio privlačniji i pregledniji za čitanje, poželjno je da se prilikom izrade Plana poštuju usvojeni korporativni standardi koji defi nišu doslednost po pitanju upotrebe veličine i tipa slova (fontova).


ZNAČAJ PLANA

Zašto je značajno razvojno planiranje škole?školama je potreban sistemski pristup planiranju; • škole su veoma složene organizacije;• promjena je najveći izazov za škole;• škole žele ono što je najbolje za svoje đake, osoblje i širu zajednicu.•

Razvojno planiranje škole promoviše…efi kasnost škole;• unaprijeđenje škole;• unaprijeđenje kvaliteta rada u školi;• razvoj ljudskih resursa;• partnerstvo;• efi kasnu upotrebu raspoloživih resursa;• upravljanje promjenama;• unaprijeđenje ciljeva i prioriteta nacionalnih strategija obrazovanja.•

Ko su učesnici u razvojnom planiranju škole:Ministarstvo prosvjete i sporta;• Centar za stručno obrazovanje;• Direktor/Uprava škole;• Nastavno osoblje;• Osoblje za podršku;• Roditelji;• Đaci;• Lokalna zajednica;• Privatni sektor;• Socijalni partneri.•

Sam Plan treba da ima jaku utemeljenost u 4 faktora koji se moraju uzeti u obzir prilikom njegove izrade:

|6|

POTREBE TRŽIŠTA RADA

INTERESEVOVANJE I POTREBA UČENIKA ZA

LIČNIM USAVRŠAVANJEM

RELEVANTNI LOKALNI STRATEŠKI DOKUMENTI

RELEVANTNI NACIONALNI STRATEŠKI DOKUMENTI




Trenutno stanje Skole

Dakle škola posebno treba da obrati pažnju na trenutna i buduća kretanja potrebe za ljudskim resursima u okviru svoje zajednice ili regije, a koje bi trebala da stvara. Sa druge strane, interesovanja učenika za sopstvenim usavršavanjem i dalje predstavljaju dominan-tan faktor koji utiče na njihov izbor škole koju žele da pohađaju. Strateški dokumenti su, pored onih iz oblasti obrazovanja, takođe i oni koji obuhvataju raz-voj pojedinih industrijskih grana koje su bitne za područje gdje je škola locirana.

|7|

Trenutno Trenutno Trenutno Trenutno stanje Skolestanje Skolestanje Skolestanje Skole

Obrazovni • programiPodaci o • učenicima

EVALUACIJAInterna• Eksterna•

ResursiLjudski• Materijalno • tehnički

Faktori uticajaLokalni• Nacionalni• međunarodni•

S W O T A N A L I Z A

VIZIJA, MISIJA I PRIORITETNA PODRUČJA

CILJEVI , ZADACI I AKTIVNOSTI

E VA L U A C I J A

TRENUTNO STANJE ŠKOLE

M O N I T O R I N G


OSNOVNI PODACI O ŠKOLI

Kratak profi l školeOva tabela predstavlja na neki način “ličnu kartu” škole i treba da sadrži osnovne infor-macije o školi. Unutrašnja površina škole podrazumijeva površinu koja je u vlasništvu škole i koja je u službi nastavnog procesa škole. Ukoliko postoje prostorije koje škola koristi, a nisu u njenom vlasništvu ili su u suvlasništvu škole, poželjno ih je posebno naglasiti.Spoljna površina je površina koja je u vlasništvu škole (sportski tereni na otvorenom, poljo-privredna zemljišta, druge površine.......). Ukoliko postoje površine koje škola koristi, a nisu u njenom vlasništvu ili su u suvlasništvu škole, poželjno ih je posebno naglasiti.

Istorijat školeU ovom dijelu potrebno je prikazati hronološki razvoj škole od vremena njenog ustanov-ljenja do perioda izrade školskog razvojnog plana:

kada je škola počela sa radom;• promjene u nazivu škole tokom njenog postojanja;• uvođenje novih područja rada i obrazovnih programa;• uloga i značaj škole u lokalnoj zajednici;• specifi čnosti škole i dr.(npr: sklonosti škole prema određenim aktivnostima, postojanje • određenih sekcija, učešće i uspjesi na takmičenjima, specifi čnosti u organizaciji škole, specifi čnosti u vezi škole sa lokalnom zajednicom, specifi čnosti u oblasti učešća škole u pojedinim projektima..........)

Pregled upravne i rukovodeće strukture školeU ovom segmentu je potrebno prikazati upravnu strukturu i dati kratak opis njenog funk-cionisanja kao kratak profi l direktora škole.

PREGLED POSTOJEĆIH RESURSA ŠKOLE

Materijalno tehnički resursi škole U ovom dijelu se navode svi materijalno tehnički resursi koje škola posjeduje.

Pod ocjenom stanja prostorija podrazumijeva njeno fi zičko stanje i stanje opremljenosti u odnosu na minimum potreban za izvođenje nastave.Pod Napomenom treba navesti potrebe za daljim usavršavanjem fi zičkog stanja i oprem-ljenosti prostorija.

Informatičko Tehnološka (IT) i multimedijalna opremaPod IT i multimedijalnom opremom se podrazumijeva oprema u vlasništvu škole koja se koristi u procesu nastave. Ukoliko postoji oprema koja se koristi od strane škole u nas-tavnom procesu, a koja nije vlasništvo škole, treba je posebno naglasiti. Prikupljanje ovih podataka je najpogodnije kroz takozvane ICT Koordinatore a inventuru ove vrste opreme poželjno je obnavljati jednom godišnje.

Ljudski resursi školeU ovom odjeljku se navode svi zaposleni u školi, po svojoj ulozi kao i koji stepen stručne spreme posjeduju. U dodatnoj tabeli je potrebno dati podatke o radnom stažu.

|8|



|9|

PODACI O OBRAZOVNO-NASTAVNOM PROCESU

U ovoj tabeli treba navesti područja rada i obrazovne programe za koje je škola licencirana, kao i broj te licence.Tabela dodatno ima za cilj da prikaže orijentaciju škole prema određenom području rada u narednom vremenskom periodu.Neophodni kadar u sledećem periodu je onaj koji bi trebao biti angažovan. Profi l dodatnog kadra je usko povezan sa budućim pravcem razvoja škole.

LOKALNI, NACIONALNI I MEÐUNARODNI FAKTORI

U ovom dijelu je potrebno dati prikaz uticaja razvoja lokalne sredine na rad škole, okruženja i njegovu povezanost sa školom. Lokalni faktori mogu biti promjene u broju i strukturi stanovništva u lokalnoj zajednici, potrebe tržišta rada, uticaj putovanja učenika iz okoline ili udaljenih mjesta na rad škole, odnosi lokalne zajednice poslodavaca i škole, saradnja sa drugim školama u lokalnoj zajednici.Nacionalni faktori obuhvataju nacionalne prioritete u područjima razvoja različitih indus-trija, uzimanje u obzir nacionalne politike u oblasti obrazovanja i konkretnih aktivnosti i mehanizama koji su ustanovljeni (izradu novih obrazovnih programa, edukaciju nastavni-ka i dr). Međunarodni faktori mogu biti saradnja sa školama i organizacijama iz drugih zemalja, posebno iz EU, u cilju podizanja kvaliteta nastave, posebno praktičnog dijela, i usavršavanja nastavnika i učenika.


Lokalni faktori obuhvataju:potrebe tržišta radne snage;• demografski i razvojni trendovi u lokalnoj zajednici;• transportni faktori;• kompetencije učenika koji se upisuju u školu;• podrška lokalne zajednice i poslodavaca;• potrebe poslodavaca u lokalnoj zajednici;• prilika za dobijanje bolje edukacije u lokalnoj zajednici;• pristupačnost obuke za nastavnike i razvijanje podrške školi.•

Nacionalni faktori obuhvataju:zakonska i strateška rješenja koja bitno utiču na rad škole;• uključivanje novih obrazovnih programa;• veličina i podjela budžeta za obrazovanje;• nacionalni standardi po broju postignuća;• edukativno istraživanje uz korišćenje najbolje prakse u školama;• nacionalni ekonomski, socijalni, tehnološki i poslovni trendovi;• nacionalni trendovi u daljoj edukaciji.•

Međunarodni faktori obuhvataju:usklađenost sa Evropskim trendovima obrazovanja;• implikacije za članstvo u EU;• prilika za učestvovanje u međunarodnim projektima;• međunarodni ekonomski, socijalni, tehnološki i poslovni trendovi;• međunarodne edukacije i istraživanja povezana sa najboljom praksom.•

Proces nastave i učenja, i njegova organizacija

Kvalitet procesa nastave i učenjaCilj: Obezbijediti kvalitet nastave svih nastavnih predmeta i uslove za njihovo izvođenje kako bi u skladu sa svojim mogućnostima svaki učenik mogao dostići propisane stan-darde.Polazeći od toga da je kvalitet procesa nastave i učenja veoma značajna komponenta razvoja škole na ovom mjestu treba navesti: U kojoj je mjeri težište obrazovnog proc-esa usmjereno ka ciljevima i ishodima? Kakav je kvalitet primjenjivosti i trajnosti stečenih znanja? Da li su učenici osposobljeni za funkcionalnu pismenost i kvalitetnu i efi kasnu ko-munikaciju? Koliko su u nastavni proces prisutne integrativne metode rada?Planiraju li svi nastavnici nastavu? Koliki procenat samo povremeno planira, a koji uopšte ne planira? Da li je planiranje u većoj mjeri okrenuto učeniku ili sadržajima? Ostvaruju li direktor i pedagog uvid u kvalitet planiranja? Da li se nastavnici pripremaju za nastavu: re-dovno, povremeno, nikada? Da li se služe starim pripremama, prave samo skicu, koncept časa, ili imaju nove pripreme za svaki čas? Pridržavaju li se nastavnici zakonske odred-be o broju pismenih provjera znanja u toku dana i toku sedmice? Da li raspored časova obezbjeđuje ravnomjernost opterećenja učenika tokom dana i u toku sedmice? Da li nas-tavnici obezbjeđuju podsticajnu sredinu u kojoj učenici mogu razviti svoj istraživački duh i maštu? U kojoj mjeri nastavnici podstiču aktivnost učenika, koliko ih podstiču na smisleno, praktično, i učenje zasnovano na primjerima? Zatim, da li učenike upućuju na korišćenje različitih izvora znanja, čime ih pripremaju za cjeloživotno učenje? Da li je ocjenjivanje učenika redovno, javno, raznovrsno i motivaciono? Da li ima prigovora učenika i roditelja na ocjenu nastavnika? Kako se organizuje i realizuje praktična nastava?

|10|



|11|

Primjena nastavne i informatičke tehnologijeCilj: Obezbijediti svakom učeniku poznavanje i korišćenje informatičke tehnologije u skladu sa standardima obrazovnog programa.Veoma je važno razumjeti tehnologiju i njenu primjenu kao pedagoškog potencijala i mogućnost njene integracije u proces učenja. Ministarstvo prosvjete i sporta je napravilo veliki iskorak u opremanju škola nastavnom opremom i informatičkom tehnologijom. U kojoj mjeri su nastavnici Vaše škole osposobljeni za korišćenje informacione tehnologije? Koliko računara posjeduje škola? Koji je tehnološki nivo Vaših računara? Da li se raciona-lno koristi računarska učionica? Koji je procenat korišćenja računarske učionice? Da li je urađen plan korišćenja računarske učionice? Da li se računarska učionica koristi i za nas-tavu ostalih predmeta osim informatičke grupe i u kojem obimu? Da li škola posjeduje, i da li se koriste i za druge predmete odgovarajući softveri?

Etos, podrška i bezbijednost učenika u školiCilj: Obezbijediti uvažavanje ličnosti i dostojanstva svih učesnika u vaspitno-obrazovnom procesu (učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih), bez obzira na polne, etničke , ideološke, konfensionalne i druge različitosti.Da li je u Vašoj školi obezbijeđeno striktno sprovođenje odredbi zakona o zabrani diskrimi-nacija? Koliko je škola agilna u otkrivanju i sprečavanju tih slučajeva?Kakav je odnos učenik-učenik, učenik-nastavnik i nastavnik-nastavnik u školi? Da li je bilo ekscesnih situacija po bilo kom osnovu? U kojoj mjeri je učenik zaštićen u školi (zdravst-veno, bezbjednosno…)? Kako su prihvaćeni učenici sa posebnim potrebama? Da li se u školi realizuju edukativni programi za prevenciju od raznih oblika destruktivnog ponašanja i bolesti zavisnosti? Da li se daje podrška nadarenim učenicima i učenicima koji zaostaju u savlađivanju nastavnih sadržaja? U čemu se sastoji ta podrška? Da li se organizuju sports-ka takmičenja, učestvuju li učenici Vaše škole na opštinskim, državnim i međunarodnim takmičenjima i koliko im u tome škola pomaže? Da li škola učestvuje u manifestacijama (Dan škole, Dan opštine i dr.)? Da li škola ima svoj list? Da li je obezbijeđena sigurnost učenika u pogledu sigurnosti objekta, vodovodne i električne instalacije i protiv-požarne zaštite? Da li su urađeni odgovarajući atesti? Da li se sprovode programi i aktivnosti u školi u vezi kampanje protiv nasilja, agresivnosti, pušenja, droge, alkoholizma, u vezi zaštite životne sredine i dr.? Da li se primjenjuje Pravilnik o pohvalama, nagradama i vaspitnim mjerama učenika? Da li je kod učenika razvijen osjećaj odgovornosti za svoje postupke? Da li su u školi formirane odjeljenjske zajednice i Učenički parlament i u kojoj mjeri ih škola podstiče da ostvaruju svoje nadležnosti?

Saradnja sa socijalnim partnerima, roditeljima, ustanovama i lokalnom zajednicomCilj: Obezbijediti potpuni partnerski odnos i otvorenu saradnju sa svim akterima iz okruženja i šire.Razvijenost lokalne sredine je od izuzetnog značaja za razvoj škole. Ekonomski razvi-jena sredina, kadrovski razvijena sredina i kulturno razvijena sredina pruža značajne pred-postavke za razvoj škole. Međutim, razvijena lokalna sredina je mogućnost koja će dobiti punu satisfakciju samo ako postoji obostrana spremnost za saradnju kako lokalne sredine, tako i škole.Opisati saradnju sa socijalnim partnerima (u kom pravcu se odvija ta saradnja: izrada standarda zanimanja, realizacija obrazovnih programa, realizacija vannastavnih aktivnos-ti, učešće u planiranju, upravljanju školom, donatorstvo i dr.). Navesti saradnju socijalnih partnera i škole na planiranju upisa učenika, realizaciji praktične nastave, profesionalne prakse, opremanje škole, organizovanju nastave i dr.


Opisati saradnju roditelja i škole i na čemu se zasniva ta saradnja? U kojoj mjeri se roditelji interesuju za rad škole i uključuju u rješavanje pojedinih problema? Da li i u kojoj mjeri se roditelji interesuju za ostvareni uspjeh i vladanje učenika u toku nastavne godine, i da li ih škola redovno obavještava pojedinačno, zatim na opštim i odjeljenjskim roditeljskim sas-tancima? U kojoj mjeri je u Vašoj školi prisutna pojava da se roditelji najčešće interesuju za ocjene učenika samo pred kraj klasifi kacionih perioda, a o ostalim segmentima života škole znaju malo ili ništa? Naravno da svaka saradnja mora biti brižljivo planirana, dobro osmišljena i adekvatno organizovana. Da li je u školi formiran Savjet roditelja? Da li Savjet ima svoj Plan i program rada? Kako ocjenjujete aktivnost Savjeta roditelja? Koliko Savjet svojim sugestijama pomaže u izradi Godišnjeg plana rada škole, da li razmatra Izvještaje o radu škole i žalbe, odnosno prigovore učenika na rad ili ocjenjivanje nastavnika?Kako ocjenjujete saradnju sa lokalnom zajednicom? U čemu se sastoji ta saradnja?Navesti i druge oblike komunikacije škole sa činiocima okruženja: Web prezentacije, školski list, “Dan otvorenih vrata”, brošure, edukativna predavanja za roditelje. Ima li slučajeva da roditelji-stručnjaci drže predavanja učenicima ili nastavnicima? Navesti kako i kada škola učestvuje u obogaćivanju života sredine ( kulturnim, humanitarnim, ekološkim, sportskim) i drugim akcijama.

Stručno i pedagoško-metodičko usavršavanje nastavnikaCilj: usavršavanja nastavnika je imati stručnog i pedagoško-metodički osposobljenog nastavnika koji prema zahtjevu nove škole ima znatno složeniju ulogu: mora biti planer, dijagnostičar i terapeut, istraživač, evaluator, kreator i inovator.Permanentno stručno usavršavanje nastavnika je od velikog značaja za razvoj škole. Kod stručnih i mješovitih stručnih škola problem je složeniji, jer nastavnici stručnih predmeta nijesu na fakultetima pripremljeni za nastavnički poziv. Donošenjem Pravilnika o stručnom usavršavanju i napredovanju nastavnika ovo pitanje je zakonski regulisano. Da li je, i koliko nastavnika dobilo zvanje po osnovu ovog Pravilnika?Da li su nastavnici iz Vaše škole učestvovali na seminarima, savjetovanjima i drugim oblici-ma stručnog usavršavanja? Da li škola posjeduje preglednu evidenciju seminara koje su pohađali Vaši nastavnici? Da li su nastavnici imali edukaciju za rad sa djecom sa posebnim potrebama? Da li je bilo smetnji za učešće nastavnika na stručnom usavršavanju: fi nansi-jskih, zbog nespremnosti nastavnika, zbog remećenja redovne nastave i sl.? Koji je pro-cenat nastavnika uzeo učešće u stručnom usvršavanju u zadnjih 4 godine, koji procenat u pedagoško-metodičkom usavršavanju: planiranju nastave, oblicima organizacije nastave, provjeravanju i ocjenjivanju znanja učenika, praktična nastava i dr. ? Navesti broj seminar-skih dana po učesniku seminara.

Na primjer:Zvanje nastavnika Br. nastavnika Tip seminara Br. dana/učesniku

profesor 5 stručni 6 danadipl. inženjer 6 pedagoško-metodički 5pedagogpsiholog

Saradnja sa institucijama i organizacijama na nacionalnom nivouNavesti saradnju sa Ministarstvom prosvjete i sporta, drugim ministarstvima, Centrom za stručno obrazovanje, Zavodom za školstvo, Ispitnim centrom, drugim školama u zemlji, fakultetima i dr.

|12|



Opisati saradnju sa obrazovnim institucijama. Kako ocjenjujete kvalitet saradnje? U čemu se sastoji ova saradnja (planiranje i odobravanje dotacija za različite namjene, pravna regulative, dostavljanje potrebnih podataka, saradnja na planu eksterne evaluacije, učešće na raznim oblicima stručnog usavršavanja, učešće u projektima i dr.).Da li imate saradnju sa školama sličnih obrazovnih programa iz drugih opština i u čemu se sastoji ta saradnja? Da li imate uspostavljenu saradnju sa srodnim fakultetima? Navesti modalitete te saradnje.Da li imate saradnju sa drugim ministarstvima, privrednim subjektima i ustanovama u smis-lu pomoći na edukaciji, opremi, organizaciji i realizaciji nastave?

Saradnja sa institucijama i organizacijama na međunarodnom nivouDa li i u kojoj mjeri škola sarađuje sa faktorima i u čemu se sastoji ta saradnja?Učestvuje li škola u međunarodnim projektima i kojima?Da li su nastavnici Vaše škole učestvovali u međunarodnim edukacijama i istraživanjima?Ostvaruje li Vaša škola saradnju sa nekom školom, fakultetom ili drugim subjektom u inostranstvu?

|13|


EVALUACIJA: INTERNA I EKSTERNA

Cilj: Dobijanje relevantnih podataka o kvalitetu svih aspekata rada škole koristeći verifi ko-vanu metodologiju i odgovarajući instrumentarij.Planiranje je povezano sa evaluacijom, jer od kvaliteta evaluacije u najvećoj mjeri je za-visan kvalitet razvojnog planiranja za naredni ciklus.

INTERNA EVALUACIJA

Odnosi se na prethodni period i treba da pokaže:Da li se u školi samoevaluaciji posvećuje potrebna pažnja?• Da li je u školi formirana grupa za kvalitet?• Da li škola posjeduje Plan i program obavljanja samoevaluacije po oblastima i u cje-• lini?Kakav je odnos zaposlenih u školi prema procesu samoevaluacije, da li je i na koji • način škola upoznala nastavnike, učenike i ostale zaposlene sa značajem i obavezom obavljanja samoevaluacije?Navesti koja su istraživanja kvaliteta, u okviru samoevaluacije, obavljena u školi u • proteklom trogodišnjem periodu.Navesti broj hospitovanja na časovima, za prethodni četvorogodišnji period, po godi-• nama:

Funkcija I godina II godina III godina IV godinadirektorpomoćnik direktorapedagogpsiholog

Da li direktor, pomoćnik direktora, pedagog i psiholog imaju planove hospitovanja?Navesti najskorije rezultate interne evaluacije.

EKSTERNA EVALUACIJA U ovom segmentu je potrebno navesti ono što je potrebno ukratko navesti rezultate eksterne evaluacije u prethodnom periodu. Takođe, navesti koliko puta su (u zadnjih 4 godine) utvrdili kvalitet rada škole: Centar za stručno obrazovanje, Zavod za školstvo i Ispitni centar.

Utvrdili kvalitet rada škole: Četvorogodišnji periodCentar za stručno obrazovanje Jedan putZavod za školstvoIspitni centar

Navesti najskorije rezultate eksterne evaluacije.

|14|



SWOT ANALIZA

SWOT analiza nam daje generalan prikaz stanja, koji uzima u obzir i kvantitivne i kvalita-tivne karakteristike rada škole. Svi podaci koji su do sada navedeni u prethodnim poglav-ljima trebaju naći adekvatno mjesto u SWOT analizi. SWOT analiza je analitički okvir za dobijanje relevantnih informacija škole o samoj sebi i okolini u kojoj djeluje, sa svrhom da se identifi kuju prednosti (jake strane), slabosti (slabe strane), mogućnosti (prilike) i prepreke (opasnosti). Ova Analiza je platforma za defi nisanje Prioritetnih područja razvoja, ciljeva, zadataka i aktivnosti u Školskom Razvojnom Planu i to na način da:

slabosti se moraju ublažiti ili anulirati;• mogućnosti se moraju adekvatno iskoristiti;• snage se moraju iskoristiti kao da bi se Mogućnosti i Slabosti adekvatno tretirale;• prijetnje se moraju uvijek imati na umu pri defi nisanju ciljeva, zadataka i aktivnosti.•

Analiza snaga (S) i slabosti (W) predstavlja internu analizu škole (interni faktori, one na koje direktno utičemo), dok analiza prilika (O) i prijetnji (T) predstavlja eksternu analizu )faktori na koje ne možemo da utičemo) tj. analizu okoline u kojoj škola funkconiše.

|15|

INTERNI FAKTORIEKSTERNI FAKTORI

Prednosti (Strenghts)

Ovo polje se odnosi na sve ono u čemu ste dobri i sve ono što dobro radite u okviru vaše škole

Dakle, treba pobrojati faktore koji su prepoznati kao prednost škole, a ti faktori su unutrašnjeg porijekla

Nedostaci, slabosti (Weaknesses)

Ovo polje se odnosi na sve ono što mislite da loše funkcioniše u školi i na čemu se treba obratiti posebna pažnja prilikom planiranja

Dakle, treba pobrojati faktore koji štete razvoju škole, a unutrašnjeg su porijekla

Mogućnosti (Opportunites)

Ovo polje se odnosi na mogućnosti koje okoline pruža, a koje je moguće iskoristiti u daljem procesu razvoja škole

Dakle, treba pobrojati faktore koji mogu da pomognu u radu škole i spoljašnjeg su porijekla

Prijetnje (Threats)

Ovo polje se odnosi na prepreke koje se pojavljuju u radu škole a uzrokovane su uticajima spoljne sredine

Dakle, treba pobrojati faktore koji štete budućem razvoju škole, a spoljašnjeg su porijekla


|16|

PLANIRANJE

Sam proces Planiranja počinje sa defi nisanjem Vizije škole („sliku“ škole koju želimo) i Misiju (način kojim ostvarujemo Viziju) . Zašto donositi Viziju i Misiju? Zato što sam pro-ces defi nisanja Vizije otvara granice razmišljanjima, osigurava kontinuitet već postojećoj Viziji/Misiji, daje smjer kretanja i svrhu postojanja, ukazuje na potrebe uvođenja promjena, pobuđuje interes i otvorenost prema jedinstvenim i kreativnim rješenjima, gradi pouzdanje, lojalnost i stimuliše timski rad.

VIZIJA (Kakvi želimo da postanemo?)Vizija se defi niše kao „futuristički ideal, kako bi situacija trebala izgledati da se održi željeno stanje za pojedinca, ustanovu ili društvo u širem smislu riječi“ (Kenny). Vizija se defi niše i kao „“usaglašenost vrijednosti i ciljeva, te zajedničko shvatanje, donošenje odluka i procje-na rada“ (Staessens i Vandenberghe). Vizija je slika škole i njeno stanje u nekom budućem vremenskom presjeku.

MISIJA (Na koji način ćemo postati ono što želimo?)Daje odgovor na pitanje: zašto institucija postoji, odnosno koja je njena uloga u društvu (koga školuje, zašto, koje nastavne cjeline...) Misijom se izražava svrha i funkcija škole. Najčešće se riječi vizija i misija koriste kao si-nonimi. Ipak, u defi nisanju misije češće se javlja riječ ‘usmjeravanje’. Koju god riječ upotri-jebili, zajednički element im je uvijek pokušaj postizanja određenog stepena saglasnosti oko načela, zajedničkih vrijednosti ili temeljnih pretpostavki.

PRIORITENTNA PODRUČJA RAZVOJA Pored redovnih aktivnosti u razlicitim područjima škole, potrebno je defi nisati i područja kojima ce se dati poseban prioritet u sledećem periodu, nakon toga odrediti ciljeve, za-datke i aktivnosti u okviru tih područja. Za određivanje prioritetnih područja može poslužiti i SWOT analiza.

Prioriteti razvoja škole se određuju u odnosu na njihov značaj za razvoj škole, u svijetlu svih kontekstualnih faktora (eksternih, internih) i raspoloživih resusa škole, potrebnih za njihovo ostavarivanje (fi nansijskih, materijanih, ljudskih). Pri izboru prioriteta razvoja škole treba voditi računa o potrebama učenika, specifi čnostima škole, snagama škole, resursima sa kojima raspolaže i dr.

Prilikom odlučivanja o prioritetima razvoja ili unaprijeđivanja Tim za školsko razvojno planiranje, takođe, treba da razmotri:

ranije identifi kovane prednosti škole i oblasti za poboljšanje u školi;• oblasti za poboljšanje identifi kovati tokom eksternog utvrđivanja kvaliteta vaspitno-• obrazovnog rada škole od strane nadležne ustanove;oblasti koje se odnose na nacionalne ili lokalne inicijative;• područje od posebnog interesa za društvo, kao što su djeca sa posebnim obrazovnim • potrebama i sl.

U izboru prioriteta razvoja škole potrebno je da se obezbijedi kontinuitet sa prošlom i sadašnjom praksom i nivoom razvoja, kako bi se omogućila stabilnost, koja je temelj budećeg razvoja škole.



|17|

Primjeri prioritetnih oblasti razvoja škole su: nastava i učenje, klima u školi, profesionalni razvoj nastavnika, materijalni uslovi, upravljanje i rukovođenje, partnerstvo sa okruženjem i drugi.

Akcionim planom se defi nišu:

CILJEVIZa svaki od prioriteta razvoja škole treba defi nisati ciljeve koje treba postići u okviru tog područja. Pravilno defi nisani ciljevi odgovaraju na pitanja koje promjene i unaprijeđenja se žele postići, koji su očekivani ishodi tih promjena i kako će te promjene uticati na razvoj škole u cjelini. Generalno, postavljeni ciljevi treba da podignu kvalitet učenja i nastave, unaprijede znanja učenika i standarde koje oni treba da dostignu.

Ciljevi treba da budu „pametno postavljeni“ (eng. SMART):

(specifi c) Specifi čni, defi nisani tako da jasno iskažu i označe šta se njima želi • postići;

(measurable) Mjerljivi, defi nisani tako da je moguće odmjeriti da li se ciljevi ost-• varuju ili ne;

(achievable) Ostvarljivi, defi nisani tako da su dostižni, razumni;•

(resource bond) Relevantni, realistični, defi nisani tako da ih je moguće ostvariti sa • resursima koji postoje u školi;

(time constrained) Vremenski ograničeni, defi nisani tako da se zna kada, odnos-• no do kada ih treba ostvariti.

Dakle, cilj mora biti jasan, mjerljiv, dostižan, izazovan i vremenski određen, i potrebno je da svaki cilj u svojoj defi niciji obuhvati barem tri od ovih pet karakteristika.

Dakle, za svaki od prioriteta razvoja defi niše se jedan ili više ciljeva, koji moraju biti ostva-reni da bi se došlo do unaprijed željenih poboljšanja i unaprijeđenja vaspitno-obrazovnog rada. Pitanje na koje treba odgovoriti kod postavljanja cilja je šta želimo da postignemo.

P r i o r i t e t n o p o d r u č j eC i l j 1 C i l j 2

zadatak 1.1 zadatak 1.2 zadatak 2.1 zadatak 2.2

aktivnost 1.1.1

aktivnost 1.2.1

aktivnost 1.2.2

aktivnost 2.1.1

aktivnost 2.1.2

aktivnost 2.2.1

S

AR

T

M


|18|

Zadaci predstavljaju kratkoročne ciljeve. Oni prikazuju promjene do kojih se dolazi u jednom kraćem vremenskom intervalu.

Aktivnosti određujemo na način da utvrđujemo koje konkretne korake treba preduzeti da bi se ispunio postavljeni cilj.

Indikatori su pokazatelji, markeri, činjenice, informacije, mjerila, stvari koje nam pokazuju da li smo ostvarili naše ciljeve.

Vremenski okvir odgovara na pitanje u kojem periodu će planirana aktivnost biti realizo-vana. Rokovi za završetak aktivnosti treba da su postavljeni realno.

Za svaku od aktivnosti treba odrediti nosioca u učesnike aktivnosti i one koji će biti uključeni u realizaciju te aktivnosti (institucije, grupe i/ili pojedinci) .

Resursi (ljudski, fi nansijski, materijalni, drugi) su neophodni za ostvarivanje ciljeva. Potreb-no je identifi kovati izvore sredstava za određene aktivnosti, utvrditi jesu li zaista dostupni i mogu li se učiniti dostupnim.

„Aktivnost se izvodi da bi se ispunio Zadatak čije ispunjenje vodi ostvarenju Cilja i na taj način se unaprijeđuje stanje u prioritetnom području razvoja škole“

MONITORING I EVALUACIJA

Metodologije monitoringa i evaluacije su od izuzetne važnosti, kako za praćenje real-izacije akcionog plana, tako i za njegovo korigovanje i dopunjavanje u slučaju potrebe, kao i za donošenje zaključaka na osnovu rezultata evaluacije.

Monitoring PlanaOvaj dio se odnosi na monitoring aktivnosti predviđenih planom. Konstruktivni monitoring ili formativna evaluacija olakšava efektivnu implementaciju. Ovo je način provjere i utvrđivanja da li se plan ostvaruje i procjene koliko dobro se ostvaruje, da bi se korektivne aktivnosti preduzele čim to postane neophodno. Monitoring može smanjiti gubitak vremena i napora. Procedure monitoringa uključuju:

sastanke za ponovno razmatranje (svi zaposleni ili male grupe) na kojima se razma-• tra napredak u svijetlu kriterijuma uspjeha, naglašavaju poteškoće, predlažu mjere za rješavanje problema;neformalne diskusije ili formalni razgovori sa učesnicima iz škole ili zainteresovanim • partnerima van škole, radi dobijanja povratnih informacija o aktivnostima, kašnjenjima, odlaganjima, potrebnim resursima i poštovanju rokova;posmatranje od strane „prijatelja - kritičara“ („stranac“ koji ima odgovarajuće iskustvo);• korišćenje prihvaćenih instrumenata evaluacije na defi nisanim nivoima unutar vremen-• skog okvira u planu.

Monitoring vodi prilagođavanju, dopunjavanju i korigovanju svih aspekata akcionog plana.



Evaluacija PlanaSamoprocjena je osnov stalnog napretka. Na kraju ciklusa implementacije (programa) raz-voja škole važno je da školska zajednica procijeni uspjeh implementiranog u postizanju ciljeva i pristupanju razvojnim potrebama škole.

Procesom evaluacije procjenjuje se opseg do kojeg je bilo moguće postići odnosno reali-zovati ciljeve, navedene u svakoj od prioritetnih oblasti razvoja: u potpunosti, djelimično ili bez značajnijeg ostvarenja. Ishod evaluacije je osnov daljeg unaprijeđivanja i izrade sljedećeg ciklusa planiranja razvoja:

projekti koji su realizovani mogu biti integrisani u život škole;• projekti čiji su ciljevi djelimično ostvareni mogu biti nastavljeni u sljedećem ciklusu, sa • mogućim izmjenama, koje proističu iz identifi kacije poteškoća i prepreka za uspjeh;projekti čiji ciljevi nijesu značajnije ostvareni mogu biti korjenito revidirani ili zamijenjeni • novim projektima, koji će imati bolji izgled (veće šanse) za uspješnije ostvarenje u ok-viru pojedinih prioriteta razvoja.

Proces samoevaluacije uzima u obzir iskustvo svih uključenih u implementaciji plana. U ovom procesu posebna pažnja poklanja se sakupljanju dokaza odnosno podataka, pov-ezanih sa indikatorima odnosno kriterijumima uspjeha, uz formiranje zaključaka i prepo-ruka.

Dokazi se mogu sakupiti kroz:upitnike;• dokumente, zapisnike i protokole;• diskusije;• intervjue;• uvid u rad učenika;• procesom posmatranja;• nezavisne evaluacione izvještaje i druge instrumente.•

|19|


ZAKLJUČAK

Uticaj sprovođenja razvojnog plana škole može se pokazati u različitim oblastima, na primjer:

pozitivnim iskustvima učenika;• kvalitetnijim učenjem, širim znanjima, vještinama i kompetencijama učenika;• boljim rezultatima na eksternim ispitima;• pozitivnijim odnosima i poboljšanom motivacijom nastavnika;• osjećajem zajedništva, entuzijazmom i timskim radom radi ostvarivanja zajedničke viz-• ije;informiranošću i sviješću svih korisnika i javnosti o razvojnim procesima koji se događaju • u školi.

U izradi programa razvoja škole - odlučivanju o prioritetima, ciljevima i implementaciji sva-ka škola odnosno školski tim za razvojno planiranje odlučuje autonomno. Podaci se ana-liziraju i interpretiraju unutar svake škole i služe za praćenje unaprijeđenje procesa učenja i nastave odnosno svih aspekata rada škole. Važno je da su svi zaposleni upoznati sa svim elementima programa razvoja škole, kao i učenici, roditelji i socijalni partneri. Program razvoja škola treba biti dostupan svim zainteresovanim pojedincima, grupama, organizacijama i institucijama i predstavlja na neki način promotivni materijal škole.

|20|



LITERATURA

Za dodatne informacije molimo Vas da pogledate sledeće linkove na internetu:

Linkovi sa materijalima na jezicima sa prostora bivše Jugoslavije:http://www.esnips.com/doc/15f8045c-405c-4183-81fa-7817bbeb58b5/Razvojni-plan-%C5%A1kolehttp://stari.tehnickaskola-pirot.edu.rs/Razvojni%20plan/RazvojniPlan.htm

Linkovi na engleskom jeziku:http://www.sdpi.ie/publications.htmlhttp://www.mp.gov.rs/resursi/dokumenti/dok41-eng-School_development_planning.pdfhttp://www.deni.gov.uk/sdp_guidance-2.pdfhttp://ppds.ie/index.php?option=com_content&task=view&id=109&Itemid=226

|21|

instrukcije - skolski razvojni plan

Documents