Lipidi ? “sva jedinjenja nerastvorljiva u vodi,

a rastvorljiva u organskim rastvaračima”

1. Slobodne masne kiseline

2. Triacilgliceridi -masti -ulja

3. Voskovi

4. Fosfolipidi -glikolipidi -sfingolipidi -fosfogliceridi

5. Steroli -holesterol -liposolubilni vitamini A,D,E,K -hormoni (estrogen,testosteron,progesteron)

Uloga lipida u organizmu: Obezbeđuju energiju i energetsku rezervu što je značajno za period gladovanja i bolesti; Gradivne su materije jer ulaze u izgradnju ćelijskih membrana (fosfolipidi, esencijalne masne kiseline); Predstavljaju zaštitne materije jer su nosioci vitamina A, D, E i K i esencijalnih masnih kiselina. Održavaju integritet kože i sluzokože obezbeđuju zaštitu od hladnoće, traume i radioaktivnog zračenja, održavaju funkciju lojnih i mlečnih žlezda; Uloga u imunitetu (lipoproteini); Uloga u koagulaciji krvi (tromboplastin); Masti u hrani poboljšavaju ukus i daju sitost;

Zasićene masne kiseline: svi njihovi atomi ugljenika povezani su prostim vezama, zbog toga su zasićene vodonikom. Skoro su sve životinjskog porekla, sem onih iz kokosovog oraha i palme. Uglavnom su cvrste na normalnoj temperaturi. Zasićene masne kiseline stvaraju čvrste masti. Kod životinja i ljudi, one se koriste kao rezerva. Obilna upotreba zasićenih masnih kiselina povećava nivo holesterola u krvi i povećava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.

Miristinska kiselina

Nezasicene masne kiseline: one imaju dvostruku vezu izmedu dva od svojih atoma ugljenika (mononezasicene) ili vise dvostrukih veza (polinezasicene). Najveci izvor tih masnih kiselina su biljke, a posebno orasi, lesnik, badem i drugo slicno voce, kao i klice zitarica. Riblja mast takodje sadrzi nezasicene masne hiseline. Obicno su u tecnom stanju (ulje). I posto njihovi atomi ugljenika nisu zasiceni atomima vodonika, one bolje stupaju u reakciju sa drugim supstancama za vreme metabolizacije.

Oleinska kiselina

Polinezasicene: više dvostrukih veza

Linoleinska kiselina

cis – sa iste strane trans – sa suprotnih strana

The International Union of Pure and Applied

Chemistry (IUPAC)

(čita se kao “aj-ju-pek") http://www.iupac.org/

18 april 1787 Berthollet, de Fourcroy i Lavoisier izdaju prvu hemijsku nomenklaturu koja će daleko nadživeti njegovu smrt na giljotini 1794

1. metha

2. etha

3. propa

4. butha

5. penta

6. hexa

7. hepta

8. octa

9. nona

10. deca

11. undeca

12. dodeca

13. triskaideka

20. icosa

30. triconta

40. tetraconta

50. pentaconta

60. hexaconta

70. heptaconta

80. octaconta

90. enneaconta

100. hecta

Nazivi grčkih brojeva

Anoic – zasićena

Enoic - nezasićena

Linoleinska kiselina CH3-CH2-CH2-CH2-CH2-CH=CH-CH2-CH=CH-CH2-CH2-CH2-CH2-CH2-CH2-CH2-COOH

C18H32O2

18:2Δ9,12 odnosno cis, cis-9,12-octadecadienoic

omega-6 masna kiselina

Δ kraj

Trans masne kiseline u namirnicama se mogu naći usled porekla iz 3 glavna izvora:

1. Usled bakterijske transformacije nezasićenih masnih kiselina u buragu

životinja preživara poput ovaca i krava (prolazeći do mleka, masti i mesa)

2. Usled industrijske hidrogenacije ili postupaka za skrućivanje ulja radi uporabe u različitim namazima i mastima za pečenje

Hidrogenacija je postupak kojim se masnim kiselinama vraćaju nedostajući vodikovi atomi. Na taj način tekuća ulja poprimaju čvrstu strukturu masti. Postupak se široko primjenjuje u proizvodnji hidrogeniranih biljnih ulja, kao kod raznih vrsta margarina koji zadržavaju čvrstu formu u ambalaži i pri sobnoj temperaturi.

3. Usled grejanja i prženja ulja na visokim teperaturama Takve masne kiseline prisutne su u govedini, jagnjetini i ovčetini i njihovim

proizvodima, u mleku i mlečnim namazima, prženoj hrani i pekarskim proizvodima poput krekera, pita, kolača ili keksa.

Puter Margarin Majonez

Maslinovo ulje

Šta je holesterol? Holesterol je normalni sastojak krvne plazme i tkiva (posebno žuči i nerava). Holesterol je nerastvorljivi lipid čiji je molekul sastavljen od sterolnog jezgra i ne sadrži ni jednu masnu kiselinu, a ima jednu OH grupu koja omogućava emulgovanje masti u vodi. Jezgro se sastoji iz 17 C atoma u prstenastom jezgru i bočnog lanca koji se sastoji iz 8 C atoma. To je najrasprostranjeniji steroid u organizmu. Prisutan je u slobodnom i vezanom obliku (esterifikovan sa masnim kiselinama, i to najčešće sa linolnom-75 %).

Kako se stvara holesterol? Hranom ga unosimo preko životinjskih namirnica (junetina, iznutrice, jaja) i kao takav naziva se egzogeni holesterol. Prosečno se dnevno unese 500-1000 mg egzogenog holesterola. U telu se takođe sintetiše i to je endogeni holesterol koga uglavnom sintetiše jetra i crevna sluzokoža. Sintetiše se dva do tri puta više nego što se unosi hranom. Zašto nam je potreban holesterol? S obzirom da se može sintetisati u telu holesterol nije esencijalna supstanca, međutim ipak je važan zbog brojnih funkcija koje obavlja u organizmu: sastavni je deo strukture membrana u svim ćelijama tela; osnovni je sastavni deo žuči, vitamina D i hormona (adrenalina i steroidnih hormona kao I seksualnih hormona (estrogena i testosterona); pomaže apsorpciju masnih kiselina (esterifikovani holesterol-70 %); esterifikovan holesterol transportuje masne kiseline cirkulacijom; štiti kožu od isparavanja (precipitira se u rožnatom delu kože); U većim količinama holesterol se depunuje u nervnom tkivu, žutom telu i kori nadbubrega. Takođe, se nalazi u krvi i žuči.

Čuli ste za HDL i LDL (šta je "dobar", a šta "loš" holesterol?) LDL holesterol se još naziva i "loš holesterol" jer on prenosi 75 % masti (50 % holesterola) krvi i glavni je nosac holesterola. HDL holesterol, koji se još naziva "dobar holesterol" sadrži 50 % proteina i samo 20 % holesterola. LDL nosi holesterol u krvne sudove, izazivajući stvaranje ateromatoznog plaka i razvoj srčanih oboljenja. Suprotno tome HDL uklanja holesterol iz krvnih sudova i nosi ga prema jetri gde se on putem žuči izbacuje iz organizma. Znači da HDL prenosi "loš holesterol iz cirkulacije u jetru, i time čisti krv od lošeg holesterola i sprečava pojavu ateroskleroze.

Šta utiče na povećanje holesterola u krvi? Faktori koji utiču na koncentraciju holesterola u plazmi: Preteran unos holesterola u dnevnim obrocima Povećan unos zasićenih masnih kiselina u dnevnom obroku (masne kiseline se deponuju u jetri i stvara se više acetil-koenzima A koji je glavni faktor za sinetezu holesterola Nezasićene masne kiseline neznatno smanjuju koncentraciju holesterola; Nedostatak tiroksina povećava koncentraciju holesterola (hiperholesterolemija kod hipotireoze); Estrogen smanjuje, a androgeni povećavaju nivo holesterola u krvi;

Srčane bolesti Prema nekim studijama, trans masne kiseline kao i zasićene masne kiseline, podižu nivo LDL holesterola u krvi te tako povećavaju rizik za razvoj cirkulacijskih bolesti. No, ipak za razliku od zasićenih masnih kiselina, trans masne kiseline snižavaju nivo HDL kolesterola i povećavaju nivo triglecirida, a to se upravo povezuje s većim rizikom od razvoja srčano-žilnih bolesti. Nadalje, prehrana koja sadrži trans masne kiseline, pridonosi povećanju koncentracije triacilglicerola koji se u epidemiološkim studijama povezuje s povećanim rizikom od KVB. Zato s obzirom na ekvivalentnost (po gramu), trans masne kiseline povećavaju rizik od razvoja bolesti cirkulacijskog sustava više nego zasićene.

Blokada desne srčane arterije

Infarkt?

Blokada desne srčane arterije

Usled nedostatka kiseonika mišić odumire

Šta su zapravo omega-3 masne kiseline i gde ih nalazimo? Za ljudsko zdravlje vrlo je važno jesu li prehrambene masnoće zasićene ili nezasićene. Zasićene masnoće u pravilu su čvrste masti (svinjska mast i loj) , koje uglavnom nalazimo u namirnicama životinjskog porekla i predstavljaju veliku opasnost za nastanak i razvoj arteroskleroze. Nezasićene masnoće nalazimo u namirnicama biljnog porekla a naručito u masnim ribama hladnih mora .Najvažnija nezasićena masna kiselina je omega-3 masna kiselina. Istraživanja pokazuju da je od presudne važnosti za celokupno zdravlje organizma prehrana koja obiluje omega-3 masnim kiselinama . Premalena količina prehrambenih omega –3 masnih kiselina dovodi do poremećaja funkcionisanja krvožilnog , neurološkog i imunološkog sistema te poremećaja u rastu i razvoju djece.

Kako dugolančane omega-3 masne kiseline djeluju? • spuštaju nivo ukupnih masnoća u krvi , snižavajući tako « sirovinsku» osnovu za stvaranje masnih plakova koji se taloženju krvnim žilicama. • spuštaju nivo holesterola u krvi • sprečavaju naglo grušanje krvi • sprečavaju nepravilan ritam srca – aritmiju • blago snižuju povišeni krvni pritisak • imaju pozitivan uticaj na zarastanje rana • imaju profilaktičko delovanje kod raznih degenerativnih bolesti i karcinoma • pomažu kod : Chronove bolesti, ulceroznog kolitisa, neurodermitis, psorijaze, dermatitisa, upale zglobova • ima pozitivan učinak kod šizofrenije

Kako bi zadovoljili potreba organizma za omega-3 masnim kiselinama potrebna su uz najmanje dva obroka masne ribe nedeljno (sardina, skuše, lososa, bakalara). Ako to ne činite možete dnevne potrebe zadovoljiti svakodnevnim uzimanjem 1-3 kapsule Belupove Maxi Omega-3 . Belupove Maxi Omega-3 kapsule sadrže 1000 mg pročišćenog i standardiziranog koncentrata ribljeg ulja s najmanje 30% omega - 3 masnih kiselina (EPA/DHA) i to 18% eikosapentaenske (EPA) i 12% dokosaheksaenske (DHA) kiseline.

Reklama !!!

Esencijalne masne kiseline To su polinezasicene masne kiseline koje nas organizam ne moze da sintetizuje. Mi ih moramo redovno unositi celog zivota. One se drugacije zovu "vitamin F" (od engleske reci "fat"-masti), iako nisu vitamini u punom smislu reci. Linoleinska i linoleninska kiselina se nalaze u klicama zitarica (psenice, kukuruza,ovsa. .) i u orasastim plodovima (orasima, lesniku, bademu. .. Neke namirnice zivotinjskog porekla sadrze te kiseline, ali deset puta manje i uvek su pracene zasicenim masnim kiselinama, stetnim po zdravije. Nedostatak esencijalnih masnih kiselina uzrokuje sporiji rast, susenje koze, dermatoze, nervne i genitalne poremecaje.

Esencijalne masne kiseline jesu: Linoleninska (18:3) - ω-3 Linoleinska (18:2) - ω-6

ω-3 masne kiseline su:

Linoleninska LNA (18:3) stearidonska SDA (18:4) eicosatetraenoic ETA (20:4) eicosapentaenoic EPA (20:5) docosahexaenoic DHA (22:6)

ω-6 masne kiseline su :

Linoleinska LA (18:2) gamma- Linoleninska GLA (18:3) dihomo-gamma- Linoleninska DGLA (20:3) arahidonska AA (20:4)

ω-9 masne kiseline nisu esencijalne