ISDNUkoliko si korisnik ISDN servisa, mozes aktivirati uslugu MSN (Multiple Subscriber Number), cime ces pored osnovnog dobiti jos jedan broj. Preko baznog ISDN prikljucka ne mogu ici tri telefonske linije, vec dve - bazni ISDN ima 2B i jedan D kanal, svaki B kanal je propusnog opsega 64kbps, dok je B kanal propusnog opsega 16kbps i sluzi za signalizaciju. Upravo zato sto se signalizacija obavlja odvojenim kanalom mozes imati punih 64k po jednom B kanalu... Inace, MSN dodatno opterecuje mesecnu pretplatu.

1. ISDN - Integrated Services Digital Network, mreza po kojoj se podaci od centrale do tebe prenose u digitalnom obliku, a uz ovaj servis dobijas i niz pratecih usluga.

2. Pa... prednosti su sto bi za nesto vise para za mesecnu pretplatu imao malo brzu i kvalitetniju dial up vezu sa provajderom i sto bi se time osigurao da te ne bace na PCM.

3. Pa skoro ni do kakvih - buduci da montazu i konfigurisanje sve opreme vrsi Telekom.

4. Impulsi se tarifiraju isto kao kod obicne telefonske linije za jedan B kanal, dok, ukoliko koristis oba B kanala... placas duplo vise jer se impulsi tarifiraju kao za dve nezavisne linije. Naravno, i pretplata je visestruko veca, a cenovnik mozes videti na sajtu Telekoma.

5. ADSL servis se malo drugacije realizuje preko ISDN linije, oprema koja se koristi je drugacija (zato sto je frekvencijski opseg ISDN-a veci nego kod klasicne analogne linije). Za ISDN korisnike opreme u nasim centralama ima manje, tako da ti je, ukoliko uvedes ISDN, za ADSL kasno iz prostog razloga sto je drugih desetak ljudi pre tebe zakupilo u centrali ADSL prikljucke za ISDN... Naravno, dodatna oprema po centralama ce biti instalirana - ali kad? Buduci da se za sve to "brine" Telekom, period cekanja moze bas potrajati...

Kad sve saberes i oduzmes, ISDN je najverovatnije najskuplji nacin pristupa internetu, a uz to jos imas znacajno manje sanse za uvodjenje ADSL-a...

ta je to ISDN?ISDN je skraenica od Integrated Services Digital Network (digitalna mrea integrisanih usluga) to je naziv za digitalni komunikacioni servis koji radi preko postojee telefonske infrastrukture. ISDN prikljuci se realizuju korienjem postojee telefonske mree, bez dodatnih ulaganja u samu infrastrukturu. Tako se bazni ISDN prikljuak ostvaruje preko jedne bakarne parice: ako ve imate telefon u stanu ili kancelariji, potencijalno raspolaete infrastrukturom za ISDN.ISDN prua mogunost prenosa ne samo govora (klasina telefonija), ve i podataka i video informacija. Podaci se prenose brzinom i do pet puta veom nego kod klasinih analognih modema, to moe da dramatino ubrza prenos informacija preko Interneta, pogotovo kada se radi o multimedijalnim sadrajima kao to je grafika, zvuk ili video. Ako koristite ISDN da biste se povezali na privatnu mreu svoje firme, radiete uz komfor koji je priblian onom koji obezbeuje lino prisustvo.Postoje dva tipa ISDN prikljuaka: bazni prikljuak (BRI) i primarni prikljuak (PRI). Za najvei broj korisnika, kako firmi, tako i graana, od interesa e biti bazni prikljuak, koji deli telefonsku liniju u tri digitalna kanala: dva "B" kanala i jedan "D" kanal, od kojih se svaki moe koristiti posebno. B kanali se koriste za prenos podataka brzinom od 64 kilobita u sekundu, a D kanal se koristi za uspostavljanje i prekidanje poziva i prenos signalnih informacija za razne dodatne usluge koje ISDN omoguava. Njegova brzina je 16 kilobita u sekundu.Preko ISDN-a se istovremeno mogu voditi dva telefonska razgovora, ili se moe surfovati Internetom na 64 Kb/s preko jednog B kanala, dok se drugi B kanal koristi za slanje faksa ili skidanje najnovijeg Internet Explorer-a od celih 100 MB - uz brzinu od 128 Kb/s, dakle uz simultano korienje oba B kanala, moe se doekati kraj ak i ovako masivnog download-a.Primarni prikljuci (ISDN PRI) obezbeuju punu digitalnu vezu: jedan primarni prikljuak obezbeuje trideset pristupnih kanala, koje potpuno ravnopravno mogu da koriste kako bazni ISDN korisnici, tako i korisnici koji pristupaju analognim modemima brzine 33.6 ili 56 Kb/s. Primarne ISDN prikljuke danas koriste svi vei Internet provajderi u Jugoslaviji: im ujete da je neko uveo novih 30 ili 60 linija, sva je prilika da su korieni primarni prikljuci i da taj provajder moe da opslui i ISDN korisnike.Zato ISDN?Pre svega - zbog brzine: kada se koriste oba kanala, mogua je brzina prenosa podataka do 128 Kb/s. Sa veim i sloenijim prezentacijama na Internetu, brzina prenosa podataka je postala ograniavajui faktor. Jedno od moguih reenja tog problema je upravo ISDN. Ipak, mnogi e se upitati ima li smisla ulagati u ISDN, kada bez posebnih trokova moemo ostvariti brzine prenosa od 56 Kb/s korienjem 56K modema? Zato emo analizirati neke od prednosti ISDN-a.Pre svega, ISDN je simetrian: podaci se mogu prenositi istom brzinom i od korisnika i ka korisniku. Za razliku od njega, 56K tehnologija je asimetrina - omoguava prenos 56 Kb/s samo od provajdera prema korisniku. Ovo je zgodno u sluaju Interneta, koji gotovo uvek podrazumeva da korisnik prima mnogo vie podataka, ali u nekim sluajevima moe biti ograniavajue.Mnogo ozbiljniji problem je injenica da je 56 K pristup mogu samo ako je kompletan prenosni put izmeu telefonske centrale korisnika i provajdera digitalan, odnosno ako se korisnik nalazi na novim, digitalnim centralama. Prvi problem sa 56K tehnologijom nastaje kod standarda: dva glavna standarda su X2, koji je uvela firma US Robotics (danas deo firme 3Com) i K56Flex, koji je uveo konzorcijum firmi koje predvodi Rockwell. Zvaninii 56K standard jo nije usvojen, ali se njegovo usvajanje i primena oekuju u najskorije vreme. U meuvremenu, nai Internet provajderi koji omoguavaju 56K pristup podravaju K56Flex, dok veina korisnika jo uvek ima US Robotics modeme sa X2 tehnologijom.Pored toga, 56K modemi rade preko analognih linija i osetljivi su na sve probleme prisutne na njima: loe veze, smetnje itd, to se uglavnom svodi na to da nikada niste sigurni da ete ostvariti brzinu 33.6 Kb/s, a kamoli 56 Kb/s. ISDN je potpuno digitalni servis: za razliku od modema koji moraju da dogovore brzinu prenosa zavisno od kvaliteta veze, on uvek ostvaruje odlinu 64 Kb/s ili 128 Kb/s vezu.Pomenimo i brzinu uspostavljanja veze: od trenutka inicijalizacije poziva do trenutka uspostavljanja veze kod ISDN-a proe manje od pola sekunda (preciznije 0.3 s, mada e dodatno vreme otii na autentifikaciju na sistemu), dok kod modema isti proces moe da uzme i preko 30 sekundi. Veza se uspostavlja toliko brzo da ete stei utisak da ste stalno na Internetu. To otvara potencijal za sledeu prednost ISDN-a, tzv. "oseljivost na potrebe": dobar ISDN adapter ili ruter e uspostaviti vezu koristei samo jedan B kanal, a drugi B kanal e angaovati tek kada se ukae potreba. Takoe e i raskinuti nepotrebnu konekciju, oslobaajui kanal.Jedan ili dva brojaIpak, bez obzira na sve vei znaaj Interneta, veini korisnika e biti posebno vano to efektivno dobijaju dva telefonska broja, preko ve postojee infrastrukture. Svakom B kanalu se moe dodeliti poseban telefonski broj, mada to nije obavezno: moete imati samo jedan telefonski broj za jedan ISDN bazni prikljuak. Tada e, ako imate dva obina telefona, prvo zvoniti telefon povezan na prvi B kanal, a ako tokom razgovora jo neko nazove isti broj, nee dobiti signal da je linija zauzeta, ve e zvoniti drugi telefon povezan na drugi B kanal.Jo lepe: ako vas neko nazove dok ste povezani na Internet uz korienje oba B kanala, ISDN hardver e prekinuti vezu po jednom kanalu i omoguiti da preuzmete telefonski poziv (zazvonie analogni telefon), a po okonanju razgovora e ponovo preusmeriti deo Internet saobraaja na drugi kanal, ako za tim postoji potreba.A problemi? Za razliku od analognog telefonskog servisa, ISDN servis jo uvek nije svuda raspoloiv. Lokalna telefonska centrala mora raspolagati opremom potrebnom za podrku ISDN-a, to je problem koji e vremenom biti sve manje aktuelan. Osim toga, pretplatnik ne sme da bude predaleko od same centrale, to e nuno ograniiti ISDN na gradove."Telekom" e, na zahtev korisnika, ispitati postojanje tehnikih uslova i kvalitet postojee linije, da bi se ustanovilo da li ona moe da podri ISDN servis. Ako je sve u redu, ISDN linija e do vas stii preko jedne parice, poput obine telefonske linije. Tu se sva slinost zavrava...Kada dobijete ISDN prikljuakDa biste iskoristili dobijeni bazni ISDN prikljuak, treba da znate koji interfejs treba da oekujete da biste na osnovu toga nabavili potrebnu opremu. Postoje dva ISDN interfejsa: U interfejs prenosi ISDN signale preko jedne parice izmeu telefonske centrale i vae lokacije. Ovaj interfejs je dizajniran da prenosi ISDN signale na vee udaljenosti. S/T (Subscriber / Termination - pretplatnika / terminacija) koristi dve parice da isporui signal iz zidne utinice do vaeg ISDN adaptera ili druge ISDN opreme.Ako vaa oprema podrava S/T intefejs, neophodan je mreni zavretak (NT-1 ili Network Termination 1) koji konvertuje signal izmeu U i S/T interfejsa. Mreni zavretak ima utinicu za U-interfejs iz zida i jednu ili vie utinica za S/T interfejs za PC ISDN adapter, ISDN ruter, ISDN telefon i druge ISDN ureaje. Da biste prikljuili analogni telefon ili faks, morate da nabavite terminal adapter, koji slui da prikljuite analogni ureaj na S/T magistralu. Veliki broj ISDN ureaja, od ISDN telefona, ISDN rutera, adaptera i samih mrenih zavretaka, dolazi sa ugraenim terminalnim adapterima (obino dva), tako da treba samo povezati analogne ureaje (telefon, faks, modem) na ISDN ureaj.ISDN adapteri i ureaji koji se prodaju u Severnoj Americi se povezuju direktno na U interfejs - ako je PC jedini ureaj koji treba preko ISDN adaptera povezati na ISDN liniju, ovaj tip adaptera je najlaki za instalaciju. Proizvoai esto opisuju ovu osobinu kao "ISDN adapter sa ugraenim NT-1" ili prosto ISDN adapter sa U interejsom. "Telekom Srbije" e svojim ISDN pretplatnicima davati mreni zavretak na korienje, tako da e "Telekom" biti odgovoran za ISDN liniju sve do mrenog zavretka u vaoj kancelariji ili stanu. Bie vam, dakle, potrebni ISDN ureaji sa S/T interfejsom.Postoje brojni tipova mrenih zavretaka koje proizvode mnoge kompanije. Oni se, izmeu ostalog, razliku i po broju S/T interfejsa na koje ete povezati ISDN ureaje, kao i po broju ugraenih terminal adaptera koje ete iskoristiti za svoje analogne ureaje. U ovom trenutku jo nije sasvim sigurno kakav e mreni zavretak "Telekom" isporuivati uz bazni ISDN prikljuak.Vie ureaja na ISDN linijiNa istu ISDN liniju moe da se povee do osam ureaja: tu spadaju ISDN ruteri, bridevi i adapteri, ISDN faks maine grupe 4, ISDN telefoni, obini (analogni) telefoni, modemi i faks ureaji. ISDN je dovoljno inteligentan da deli dva B kanala meu ureajima (do dva ureaja ih mogu istovremeno koristiti) i da prosleuje dolazee pozive na odgovarajui ureaj. Umesto povezivanja ISDN linije na jedan raunar, moete da je poveete na ISDN ruter, tako da cela lokalna mrea firme (ili porodice, zato da ne?) deli istu ISDN liniju.Evo i jednostavnog primera: poeleete da imate ISDN adapter za va PC, ISDN telefon za komunikaciju glasom i ISDN faks grupe 4 i da sve to poveete na svoju ISDN liniju. Dolazei data pozivi (od strane drugog ISDN adaptera, rutera...) bie usmereni na va PC, pozivi glasom e ii na telefon, a faksovi na faks mainu.Da biste sve to ostvarili, potreban je mreni zavretak koji podrava vie S/T interfejsa; svaki ureaj se povee na mreni zavretak. Ostaje jo problem ispravnog usmeravanja dolazeih poziva - da bi mreni zavretak ispravno prosleivao pozive na odgovarajue ureaje, bie potrebno da se svakom posebnom ureaju dodeli poseban telefonski broj. Za jedan ISDN bazni prikljuak mogue je dobiti do osam telefonskih brojeva, to naravno ima i svoju cenu.ISDN adapteriISDN adapteri slue za prenos podataka izmeu raunara i drugog sistema (npr. drugi ISDN adapter ili pristupni ruter Internet provajdera). ISDN adapter je, dakle, interfejs izmeu raunara i menog zavretka. Ponekad trgovci ISDN adapterima daju (pogreno) ime "ISDN modem" - standardni ISDN adapter ne moe da komunicira sa analognim modemom, to znai da preko ISDN adaptera ne moete da zovete va omiljeni lokalni BBS, ako on ima samo analognu liniju. Naravno, na tritu se nude brojni ISDN adapteri sa integrisanim analognim modemima; uz pomo takvog ureaja ete, korienjem ISDN linije (zapravo jednog B kanala), uspostaviti telefonsku vezu sa obinim telefonom.Podatke moete da prenosite brzinom od 64 Kb/s, 128 Kb/s ili adaptivno, to znai da moete poeti sa brzinom od 64 Kb/s, a drugi B kanal se po potrebi ukljuuje i iskljuuje. Da biste to koristili, operativni sistem vaeg raunara mora da podrava takozvani multilink PPP protokol.Postoje dva tipa ISDN adaptera: interni i eksterni. Interni ISDN adapteri su kartice koje se umeu u PC raunar, a eksterni ISDN adapteri se prikljuuju na serijski ili (ree) paralelni port PC-ja. Svaki tip ISDN adaptera ima svoje prednosti i mane: interni u potpunosti koristi prednosti ISDN linije, tako da ste uvek sigurni da ete koristiti svih 128 Kb/s, barem to se vae strane tie. Osim toga, interni ISDN adapter moete da koristite ak i u slabijim konfiguracijama. Njegova mana je u nekada problematinoj instalaciji.Eksterni ISDN adapteri su laki za instalaciju i ne zahtevaju poseban softver za korienje, ali ne garantuju perfomanse kao interni. Izgledaju poput eksternih modema, a komunikacioni programi ih kontroliu kao to bi kontrolisali i eksterne analogne modeme (obino preko AT komandi). Naalost, serijski portovi ne mogu prenositi podatke bre od 115 Kb/s, to je manje od maksimalne ISDN brzine od 128 Kb/s. Ako se uprkos tome koristi maksimalna brzina, serijski portovi e dodatno usporiti veze izmeu raunara i eksternog PC adaptera, zbog overhead-a. Eksterni ISDN adapter moe znaajno da smanji i perfomanse raunara, zbog velikih zahteva prema centralnom procesoru. Zato se za korienje ovog adaptera preporuuju PC konfiguracija koja e biti zasnovana bar na Intel 486/33 procesoru.Ako elite da (po potrebi) povezujete lokalnu mreu sa Internetom, najbolje reenje je nabavka ISDN rutera. On e vam omoguiti da se u odreeno vreme ili na zahtev (zavisno od politike vae firme) veoma brzo poveete na Internet.Softverska podrka za ISDNDa biste u potpunosti iskoristili svoj ISDN adapter, va raunar treba da raspolae operativnim sistemom koji podrava ISDN hardver. Ako koristite Microsoft Windows 95, bie potrebno da instalirate Microsoft ISDN Accelerator Pack koji prilagoava PPP podrku ISDN adapteru. Windows 95 Dial-up Networking moe da se koristi sa ISDN adapterom na isti nain na koji ste do sada koristili analogne modeme za povezivanje. Ako tek treba da instalirate podrku za ISDN, obratite panju da to bude Microsoft ISDN Accelerator Pack 1.1 ili noviji, jer je tek od te verzije Microsoft dodao podrku za Multilink PPP, koji omoguava paralelno korienje oba B kanala za vezu sa Internetom.Ukoliko koristite Microsoft Windows NT, neete imati potrebe za posebnim softverom: NT RAS (Remote Access Service), jo od verzije NT 3.5, moe da komunicira preko ISDN linija. Ako jo uvek koristite Microsoft Windows 3.x, najbolje to moete da uradite jeste da preete na Microsoft Windows 95 ili NT. Mada se moe nai softver koji daje ISDN podrku za Microsoft Windows 3.x, korienje ISDN-a na Microsoft Windows 3.x platformi nije preporuljivo.A trokovi?Pod pretpostavkom da moete da dobijete ISDN, vae sledee pitanje verovatno glasi: "Koliko to kota i ta mi je sve potrebno"? Trokovi se dele u inicijalne i mesene. Inicijalni trokovi su oprema i instalacija, a meseni su vezani za trokove pretplate i korienja ISDN linije. Inicijalni trokovi zavise od vaih potreba: ako vas zanima samo mogunost korienja dve telefonske linije, potrebno je da platite Telekomu trokove instalacije i stvaranja tehnikih mogunosti. Tako dobijate mreni zavretak, pa treba samo da kupite ISDN telefon. Ako ISDN liniju elite da koristite za povezivanje na Internet ili za povezivanje udaljenih kancelarija vae firme, trebae vam i ISDN adapter ili ruter.Meseni trokovi zavise od korienja ISDN linije (plaa se po kanalu), dodatnih servisa koje koristite i, ako koristite Internet, trokova provajdinga. Kako e tano svaki Internet provajder obraunavati ISDN servis zavisi samo od njega, ali e verovatno kod svih osnova biti korienje jednog B kanala, dok e korienje drugog B kanala verovatno biti obraunato kao poseban poziv. Veina e verovatno tarifirati korienje jednog B kanala vie od poziva analognim modemom, jer ete uvek imati mogunost 64 Kb/s veze, nasuprot 33.6 Kb/s kod analognih modema."Telekom Srbije" je krajem 1997. izaao sa preliminarnim cenama instalacije i eksploatacije ISDN prikljuaka. Morate imati na umu da te cene jo uvek nisu i zvanine i da su podlone promenama.Tarifiranje prenosa informacija po jednom B ISDN kanalu podlee istim tarifama cenovnika usluga kao obian telefonski poziv, bez obzira da li prenosite govor, sliku ili podatke. Drugi reima, "Telekom" e upotrebu jednog B kanala (64 Kb/s) naplatiti kao obian telefonski poziv, sa svim cenama i beneficijama koje imate (period jeftine tarife od 15 od 17 asova, kao i od 21 do ujutru 7 asova, vikendom i praznicima). Ako koristite oba kanala istovremeno, da biste postigli prenos od 128 Kb/s, "Telekom" e vam to tarifirati kao dva istovremena telefonska razgovora iste duine. Ovo je metod tarifiranja koji je povoljan za korisnike: ak i u SAD dosta kompanija ISDN pozive tarifira skuplje od obinih analognih.Prilikom zasnivanja pretplatnikog odnosa za bazni ISDN pristup, obe kategorije pretplatnika dobijaju popust u sluaju vraanja analognog telefonskog prikljuka. U tom sluaju se plaa nadoknada od 3541 dinara umesto iznosa navedenog u grupi za stvaranje tehnikih mogunosti. U okviru osnovne pretplate dobijate jedan pretplatniki broj - ako elite jo jedan (ili vie njih), za svaki od dodatnih brojeva koji e biti vezani za vau ISDN liniju platiete dodatnih 30% od cene osnovne pretplate."Telekom Srbije" je poeo da prima zahteve za uvoenje baznog ISDN prikljuka za poslovne korisnike i graane. Trenutno je sve u fazi eksperimentalnog rada, a redovna eksploatacija se oekuje u prvoj polovini 1998. godine. U fazi eksperimentalnog rada korisnici e dobijati samo U interfejs, ali e u fazi redovne eksploatacije svi dobiti na korienje mreni zavretak. Ve sada moe da se podnese zahtev za realizaciju baznog ISDN prikljuka (u pisanoj formi) Sektoru za TT saobraaj, TP Beograd, Takovska 2.ta uraditi?Ako vam je potrebna dodatna telefonska linija, a nemate tehnikih mogunosti da dobijete jo jednu analognu telefonsku liniju, ISDN moe biti reenje za vas. ak i da moete da dobijete drugu analognu liniju, ISDN e omoguiti "iste" veze bez imalo smetnji, a cena uvoenja dve analogne linije i trokovi esploatacije nee biti bitno razliiti od trokova ISDN prikljuka.Ako vam je potreban brz prenos podataka i brz pristup Internetu ili privatnoj mrei vae firme, ISDN je opet pravo reenje. ak i da nemate pristupnu taku Internet provajdera ili vae firme u svom telefonskom podruju, zahvaljujui brzini uspostavljanja i raskidanja veze, kao i brzine prenosa podataka, ISDN e se brzo isplatiti. Sve u svemu, ako moete da doete do ISDN linije, nemojte propustiti da je uzmete!Ostaje jo pitanje raspoloivosti ISDN-a, kako geografski, tako i za razliite kategorije korisnika. ISDN je ve danas raspoloiv ne samo u Beogradu, ve i u svim gradovima u kojima su instalirane nove centrale. to se tie kategorija korisnika, iako "Telekom" prima zahteve fizikih i pravnih lica, nema sumnje da e prve na listi korisnika ISDN servisa biti firme. Na pitanje kada e ISDN bazni prikljuci biti raspoloivi iroj publici "Telekom" je uglavnom navodio poetak ove godine. Godina je poela, ostaje da se vidi da li e tako zaista i biti, ali ne treba sumnjati da e do kraja 1998. ISDN biti u irokoj primeni irom Jugoslavije.Dodatne uslugeNaziv uslugeNain tarifiranjaIdentifikacija pozivajueg pretplatnikaBesplatnoIdentifikacija pozvanog pretplatnikaBesplatnoZlonamerni pozivBesplatnoPrenosivost terminalaBesplatnoSignalizacija od korisnika do korisnikaBesplatnoZavretak poziva na zauzetom pretplatnikuBesplatnoSkretanje pozivaBesplatnoPodadresiranjeBesplatnoPreusmeravanje poziva (sve vrste)+7.5% mesene pretplatePoziv na ekanju+7.5% mesene pretplateDranje veze+7.5% mesene pretplateKonferencijska veza+7.5% mesene pretplateTri uesnika u vezi+7.5% mesene pretplateInformacija o tarifi+15% mesene pretplateZabrana identifikacije pozivajueg pretplatnika+25% mesene pretplateZabrana identifikacije pozvanog pretplatnika+25% mesene pretplateViestruki pretplatniki broj+30% mesene pretplateZatvorena grupa korisnika+100% mesene pretplateDirektno biranje+100% mesene pretplate (100 lokala)+1% mesene pretplate (za svaki lokal preko 100)Cene baznog ISDN pristupa 2B + DKategorijaStvaranje tehnikih Instalaciona Mesena pretplatnikamogunosti (din)taksapretplataGraani 7770,00296,0040,00Poslovni korisnici12950,00296,0060,00

ISDNISDN je suvremena nadogradnja na postojeu, analognu fiksnu telefonsku mreu. Omoguava govornu komunikaciju (telefonski razgovor) i negovornu komunikaciju (prijenos podataka - telefaks, Internet). Govorna komunikacija zasniva se na uporabi 'digitalnih' telefona koji e analogni govorni signal pretvoriti u digitalni ili e se za konverziju koristit poseban ureaj koji e znati povezati oba dva naina prijenosa podataka (analogni i digitalni), izvriti potrebnu pretvorbu u digitalni signal i digitalno komunicirati sa sklopovima u PTT centrali. Taj ureaj za osnovnu konfiguraciju nosi kraticu NT1 (Network Terminator Type 1). U sutini pretvara dvoinu komunikaciju sa strane PTT centrala u etveroinu sa strane korisnika. Moe biti u sastavu jo nekog ureaja (router-a na primjer) ili samostalan ureaj.Nain komunikacije odvija se preko skupina podatkovnih kanala propusnosti 64kb/s (B-kanal) i jednog signalnog-upravljakog kanala (D-kanal) propusnosti 16kb/s. Prijenos skupine kanala ostvaren je vremenskim multipleksom PBX (Private Branch eXchange), odnosno u vremenskim razmacima proputaju se signali svakog od kanala redoslijedno i cikliki, malo prvi pa drugi pa trei itd, pa nanovo. Prema broju kanala za podatke razlikuju se dvije koncepcije ISDN-a: BRI (Basic Rate Interface) - standardna usluga koja se koristi u sklopu kuanstva i manjih ureda. PRI (Primary Rate Interface) - usluga vee propusne moi za vee ustanove i firme.

Slika* 3.6.23 Koncepcije ISDN prijenosa podataka.

Na prethodnoj slici, prikazani su naini spajanja ISDN-a za davatelja usluga (ISP - Internet Service Provider), koristei simbole firme Cisco za ureaje. Lako se izrauna propisna mo svake od prikazanih koncepcija. Kunom korisniku dovoljna je BRI koncepcija po kojoj se na NT1 prikljuuje telefon preko NT2 (Network Termination type 2) i raunalo preko TA (Terminal Adapter) za NT2. Kako je spomenuto oienje izmeu NT1, NT2, TA i ISDN modema u raunalu je etveroino iako se prema raunalo koristi 8 ilni vod s RJ45 konektorom. (pin-ovi 1,2,7,8 se ne koriste). Svi ovi ureaji obino su za kunu uporabu objedinjeni u jednom kuitu. CSU/DSU (Channel Service Unit/Data Service Unit) je oprema koju davatelj usluge daje korisniku za povezivanje s internetom i ova koncepcija koristi se kod firmi s veim zahtjevima po prometu ili broju telefonskih ureaja za djelatnike. Osobitost BRI koncepcije je to omoguava koritenje govora i raunala istovremeno, svakog po svom kanalu ili samo raunala na oba kanala istovremeno, te to se ovo 'preklapanje' obavlja automatski. Ako raunalo koristi oba B-kanala automatski e se prijenos prebaciti na jedan B-kanal da bi se drugi oslobodio im se detektira vanjski govorni poziv. Osim toga to je veza po pozivu prema potrebi korisnika kao kod modema i obinog telefonskog razgovora.Dobre osobine ISDN tehnologije su: kratko trajanje uspostavljanja veze (par sekundi) potpuno digitalni sustav propusnosti 64kb/s po kanalu mogu prijenos fax-a, glasa, videa i raunalnih podataka mogue potpuno odvajanje kanala za razliite funkcijeLoih osobina gotovo da nema, osim jedne: za moderne multimedijalne sadraje ne moe zadovoljiti propusnost vee od 128kb/s (2B kanala) te se danas namee ADSL tehnologija kao rjeenje ove ograniene propusnosti BRI koncepcije.

ADSLSpada u grupu DSL tehnologija koje korisniku omoguavaju neprekidan pristup internetu ili po potronji po uspostavi veze, pri brzinama prijenosa podataka od 128kb/s-1Mb/s u odlaznom i 512kb/s-7Mb/s u dolaznom prometu. Zbog razliitih brzina odlaznog i dolaznog prometa ima prefiks - asimetrian (A). Za komunikaciju koristi se postojea analogna telefonska parica ali se govorno podruje (300Hz- 4000Hz) koristi kao jedan analogni kanal, a frekvencije od 25kHz-2200kHz za dodatne digitalne kanale - skupine 'podkanala'. Podkanali u rasponu od 25kHz-140kHz koriste za otpremu podataka a podkanali u rasponu od 140kHz-2200kHz (prvotno od 140kHz-1100kHz) za prijam podataka. Najnovija revizija ovog standarda predvia raspon kanala od 0-280kHz za otpremu i 280kHz-2200kHz za prijam od ega jedan od 'podkanala' slui za 'govornu telefoniju' (donja granica nije 4000Hz ve 0kHz), dakle sve vrste prometa su objedinjene. Ova raspodjela kanala nije egzaktno prema slici, jer se uglavnom koriste dva osnovna nekompatibilna standarda (CAP i DMT). Prijamni i predajni dio sadre 'podkanale', to omoguava razliite propusne moi ovisno o tome koliko se 'podkanala' koristi. O prometu i kodiranju brinu se posebni 'ipovi' u ADSL modemu i teoretska najvea mogua propusna mo je oko 24Mb/s. Vei frekventni raspon zahtijeva kvalitetniju telefonsku infrastrukturu te je prije ugradnje opreme potrebno izvriti mjerenje glede mogueg rada. ADSL radi na maksimalnoj udaljenosti od priblino 5km do PTT centrale. Govorni kanal od ADSL kanala odvaja se posebnim filtrom (splitter). Govorni kanal se usmjerava prema telefonskom ureaju, a ostali prema raunalu preko modema/routera koji vodi brigu o raspodijeli dolaznog i odlaznog ADSL prometa. Osim navedenog u ADSL frekventnom podruju, za dolazni i odlazni promet moe se korisniku staviti na raspolaganje vie 'podkanala' te se na taj nain ostvaruju razliite propusne moi koje se analogno tome razliito naplauju od strane davatelja usluge. Koncepcija spajanja na internet prikazana je na narednoj slici.

Slika* 3.6.24 Koncepcija ADSL prijenosa podataka.

Instalaciju splitter-a i routera/modema provodi davatelj usluga. Vrlo esto su oba navedena ureaja u istom kuitu, a dodatni switch-preklopnik (ili hub) omoguava spajanje vie raunala. Obino modem/router ima ugraen preklopnik koji omoguava prikljuivanje nekoliko raunala te uporaba posebnog preklopnika nije nuna. Jedna od korisnih opcija ovih modema/routera je mogunost elektronikog zakljuavanja. Pritiskom na tipku za zakljuavanje, ureaj se iskljuuje iz mree i nije mogue uspostavljanje bilo kakve komunikacije prema davatelju usluga (ISP-u) i obratno. Naravno i na strani ISP-a mora postojati razdjelnik koji e razdvojiti govorni od digitalnog prometa. Kad se navede govorni promet misli se na analogni signal te mogunost uporabe 'starih telefona na kolo'. Mogue rjeenje je da se klasini telefonski signal pretvori u digitalni signal i 'prebaci' u jedan od ADSL podkanala te distribuira preko posebnih centrala kao Internet promet (Voice over IP - VoIP), to iskljuuje potrebu za razdjelnikom. Naravno, ISP mora imati ureaje koji navedeno omoguavaju.Razvoj ADSL-a obiljeavanju razliite revizije ovog standarda. Jedna od njegovih nadogradnji je VDSL (Very highbit-rate Digital Subscribe Liner), kojemu je osnovna znaajka u postojeim verzijama i proirivanju standarda (aneksima standarda) da se frekventni spektar s gornjom granicom od 1100KHz (1.1MHz) poveava na 12MHz na nain da se proiruje prvo prijamno podruje na 3.75MHz i dodaju jo jedno predajno podruje i dva prijamna podruja (aneks B) te kao daljnje poveanje gornje granice na 30Mhz uz dodavanje jo jednog predajnog i prijamnog podruja (aneks C). Na taj nain u svoje obje verzije VDSL omoguava poboljanu brzini predaje. No, ima jedna sitna 'zakoljica'. to je frekventno podruje koje se koristi vee, u toliko je udaljenost do komunikacijskog sustava ponuditelja usluge manja (Shannonov teorem). Tako da iznosi oko 1km. Zbog toga se u blizini interesne grupe korisnika postavlja ulini ormari s pristupnom elektronikom, koji je nadalje povezan s PTT centralom nekom drugom tehnologijom. Dakle, gusto naseljena podruja su u prednosti. Kako je ADSL asimetrina tehnologija prijenosa podataka, kod koje je brzina preuzimanja podataka viestruko vea od brzine predaje podataka, nije pogodna za komunikacije gdje je znaajan jedan i drugi vid prijenosa podataka, kao na primjer videokonferencije.