Ispit zrelostiBeejska gimnazija je jedina srednja kola u gradu u kojoj uenici koji prate nastavu na srpskom jeziku i koji je prate na maarskom zajedno proslavljaju maturu. Zbog ega, meutim, ova dobra i, kako se ini, samorazumljiva praksa nije opteprihvaena?Jabuka razdora navodno raste na drvetu estetike razlog odvojenih proslava lei, naime, u izboru muzike uz koju e se maturanti zabavljati. Da je problematika uistinu tek estetske prirode, da su kategorije lepog i prijatnog, odnosno runog i neprijatnog, jedine koje tu vrede, svi oni maturanti koji ne preferiraju domau muziku, bila ona srpska ili maarska, a kojih nije zanemarljiv broj, imali bi pravo glasa. Dri se, meutim, da su glasovi rokera, metalaca, hip-hopera i drugih alternativaca, u ovoj stvari naprosto irelevantni. Razdor, dakle, jeste u izboru muzike, ali prevashodno u onome to izbor implicira, a to je navodno pravo, banalno i uskogrudo, da se nametne naa muzika, srpska ili maarska, odnosno navodno pravo da se ne slua njihova.Razume se, da je muziki ukus i, uopte, kultura nae omladine drugaija, jednostavno bolja, do podvajanja ne bi ni dolo. Dok se, meutim, muziki ukus omladine ne bude kultivisao, ukoliko do tog sretnog dana uopte ikada doe, neophodno je da kole i nametnu, ukoliko je to potrebno, zajedniku matursku proslavu. Naime, kole ne smeju popustiti pred brzopletim, kratkovidim, upravo infantilnim idejama i interesima uenika, to oekivano bujaju u ovdanjim ve decenijama ne ba zdravim drutvenim okolnostima. Kompromis se naprosto mora iznai. Svakako da nije naroito prijatno sluati ono to inae ne sluamo meutim, nije lako ni spomenutim alternativcima, pa nikome od njih ne pada na pamet da prireuje nekakvo alternativno matursko vee. Dobar obiaj zajednike maturske proslave svedoanstvo je uspeno poloenog ispita zrelosti, upravo mature, valjanog humanistikog odgoja, a ne tek formalne obrazovanosti. Zrelost je, napokon, i spremnost da se ine kompromisi, da se, primerice, odreknemo infantilnih uobraenja o sopstvenoj izuzetnosti, partikularnih silnitva, pa i onih nacionalnih, zarad optijeg i nesumnjivo vrednijeg zajednitva koje nee biti puko deklarativno, ve autentino, a to podrazumeva ne ivot jednih pored drugih, jer to ni priblino nije dovoljno, ve ivot jednih sa drugima.Kada se duh zajednitva bude revnosno negovao u ukupnom ivotu naih kola ne, naravno, tek na zakljunoj proslavi zajedniko matursko vee postae prirodna potreba uenika.