ispitna pitanja sa odgovorima iz it-a(zaŠtiĆeno).doc

Važno: Ovo je skripta koju sam napisala kao pomoćno sredstvo u učenju predmeta “Informacione tehnologije” na Megatrend univerzitetu, a po knjizi Dr. Dragiše Stanujkića, izdanje 2012.g. Ako su neki (možda) važni podaci iz udžbenika izostavljeni u ovoj skripti, ne preuzimam odgovornost za ocene koje ćete dobiti iz ovog predmeta. Slučajne greške u pisanju verovatno postoje, pa preporučujem učenje iz udžbenika, a da vam ova skripta dođe samo kao podsetnik!!! Sva prava zadržana ®. Jelena Filipov, maj/jun 2013.g.

I DEO 1. KONCEPT RAČUNARKOG SISTEMARačunarski sistem je elektronski uređaj za obradu podataka. On ulazne podatke i programe obrađuje i transformiše u rezultate obrade (izlaz).5 osnovnih funkcija r.s.:

1) Unos podataka i programa; 2) memorisanje; 3)obradu; 4)kontrolu/upravljanje radom računara i 5) prezentaciju rezultata obrade.

2.ARHITEKTURA R.S.: CENTRALNI PROCESOR

Sa slike se vidi da savremeni r.s. sadrže sledeće OSNOVNE ELEMENTE:Ulazne jedinice (uređaji za unos ili očitavanje podataka sa nosača informacija), internu/primarnu memoriju (služi za smeštanje podataka i programa tokom rada računara), eksterne/sekundarne memorije(služe za čuvanje podataka i programa i kad računar ne radi), centralni procesor (vrši obradu podataka i kontrolno-upravljačku funkciju), izlazne jedinice (prihvataju obrađene podatke i prenose ih na izlazne uređaje kao rezultate obrade), komunikacione kanale/magistrale(sabirnice) (pomoću njih se prenose/razmenjuju podaci i upravljački signali između CPU i ostalih elemenata) i komunikacione komponente (služe za međusobnu komunikaciju i razmenu podataka u najsavremenijim r.s.).CPU ili centralni procesor je centralni uređaj računara, neposredno upravlja procesom obrade i uzajamnom komunikacijom svih ostalih delova računara, tj. UPRAVLJA RADOM RAČUNARA.

Jelena Filipov skripta za IT 2013. Stranica 1

Von Neumann-va arhitektura centralnog procesora ima tri osnovne komponente: 1) Upravljačka jedinica (deo procesora koji upravlja izvršenjem operacija u računaru,

tako što na osnovu programskih instrukcija ODREĐUJE AKTIVNOSTI ostalih delova računara i prati njihovo izvršavanje; preuzima programske instrukcije iz radne memorije (RAM), dekodira ih uz pomoć jedinice za dekodiranje, stvara kontrolne signale pomoću kojih upravlja i ALJ i celim računarom);

2) Aritmetičko-logička jedinica (deo procesora zadužen za OBRADU PODATAKA, izvršava proste/elementarne aritmetičke operacije (+,-, :, *) i sprovodi logičke operacije (OR, AND, NOT). Upravljačka jedinica porukama „govori“ ALJ koje operacije treba da sprovede nad podacima koji se nalaze u registrima!!! ALJ radi samo sa celim brojevima, tj. 0 i 1 );

3) Registri (deo procesora- mali memorijski prostor sa podacima koji se trenutno obrađuju i rezultatima njihove obrade, u tom prostoru ALJ vrši obradu podataka koju joj je zadala Upravljačka jedinica!!!). Kapacitet registra često je jednak broju bitova koje je procesor u stanju da istovremeno obradi.

Savremeni procesori imaju još dve bitne komponente:4) Keš memorija (mala količina veoma brze memorije u kojoj se čuvaju podaci i

programi za koje se OČEKUJE DA ĆE BITI POTREBNE PROCESORU, pa se na vreme prebacuju u registre, da bi se smanjilo VREME ČEKANJA. Stariji procesori imali su u sebi L1 keš memoriju, a L2 se nalazila na matičnoj/osnovnoj ploči. Noviji procesori sa dva i više jezgara u sebi imaju L1 i L2, pa čak i L3 keš memoriju!!!)

5) „jedinica za rad sa pokretnim zarezom“ FPU (je matematički koprocesor koji izvodi kompleksne/složene matematičke operacije sa realnim brojevima: logaritmovanje, trigonometrijske funkcije, zaokruživanje…)

3. ARHITEKTURA R.S. : MAGISTRALE Magistrale/sabirnice su grupe provodnika preko kojih se prenose podaci, adrese i upravljački signali između procesora i ostalih delova računara. 1987. Godine kompanija Compaqu je uspešno razdvojila SISTEMSKE od In/Out magistrala. Brža i skuplja magistrala- između procesora i radne memorije (zbog velike količine podataka koji se razmenjuju), sporija i jevtinija- između procesora i eksternih memorija + ulazno-izlaznih komponenti.Razlikujemo tri vrste magistrala:Sistemska- koja povezuje procesor i ostale komponente r.s.; Memorijska- procesor i radnu memoriju i I/O magistrala – procesor i ostale komponente (bez radne memorije).PODELE MAGISTRALA:Prema funkciji se dele na: adresne (za utvrđivanje adresa/lokacija u radnoj memoriji), kontrolne (pomoću kojih procesor upravlja radom računara) i magistrale podataka (za prenos podataka između procesora i radne memorije/perifernih uređaja). Adresne i kontrolne magistrale imaju samo jedan provodnik, dok magistrale podataka imaju veći broj linija /provodnika po kojima prenose jedan bit podataka u jednom vremenskom intervalu! Način prenosa, širina magistrale (u rasponu od 8-64bita po taktu), radni takt (veća frekvencija=veći broj signala u prenosu=veća propusna moć magistrale) i propusna moć (veći broj linija/provodnika=veća propusna moć) su bitna svojstva magistrala podataka (komunikacionih magistrala)!!


Prema načinu prenosa podataka dele se na: serijske (serijski prenos podataka, bit po bit jedan za drugim) i paralelne (paralelni način prenosa, u jednom intervalu više bitova kroz veći broj provodnika). Širina magistrale = broj bitova koji se istovremeno prenose preko magistrale!

4. ARHITEKTURA R.S. : MEMORIJE R.S.Postoji podela po pristupu procesoru: na primarnu (njen je sadržaj direktno dostupan procesoru) i sekundarnu (memorija koja se koristi za skladištenje podataka i programa, nije direktno dostupna procesoru).Druga podela je u odnosu na potrebu za električnim napajanjem: na stalne (nije im potrebna struja da bi zadržala podatke) i privremene (zavisi od napajanja el.energijom-gubi podatke) memorije.Prema brzini i kapacitetu dele se na: registre, keš memoriju, RAM, ROM, fleš memoriju, virtualnu i sekundarne memorije.Memorijski kapaciteti:U binarnom sistemu koristi se 0 i 1, kao On i Off.1 bit= najmanja jedinica za količinu informacija, označava se malim slovom b;1 bps= bit/sekundi, izražava brzinu računarskih komunikacija;1 Bajt= osnovna jedinica za veličinu memorije, označava se velikim slovom B;1 B=8b , u jedan bajt može da se smesti ceo broj čija vrednost nije veća od 255, 2 na 8=256.1kB=1024B; 1MB=1024kB=1.048.576 B; 1GB=1024MB=1.048.576kB.Brzina prenosa podataka:PROPUSNA MOĆ=ŠIRINA MAGISTRALE x RADNI TAKTPropusna moć se izražava u kbps, MBps. Transformacija iz bps u Bps vrši se deljenjem sa 8.Primer: Izračunati propusnu moć 32-bitne PCI magistrale koja radi na 33,3Mhz (radni takt)?

I) 32x33,3x1.000.000=1.065.600.000 bps / 1.048.576=1.016,23 Mbps II) 32x33,3x1.000.000 / 8= 133.200.000 Bps / 1.048.576=127,03 MBps (deljenjem

broja 133.200.000 Bps sa 1.000.000 dobija se propusna moć (brzina prenosa) od 133,2MBps

5. PRIMARNA MEMORIJAJe memorija iz koje centralni procesor preuzima podatke i programske instrukcije, obrađuje ih, i u nju smešta i rezultate te obrade. Operativni sistem (Windows XP, Vista, 7 ili Linux) ili njegovi delovi se nalaze u primarnoj memoriji.Prvo su se koristile vakumske cevi, pa magnetna jezgra, pa poluprovodnički materijali. Tek pojavom integrisanih kola-čipova, došlo je do revolucije u razvoju memorija.PRIMARNA MEMORIJA se deli na: RAM -Random Access Memory (sadržaj se može menjati, nestabilna je) i ROM-Read Only Memory (stalna, sadržaj se ne menja) memoriju.RAM memorija (često se naziva RADNA memorija) je logički podeljena na lokacije sa adresama, kojima pristupa procesor. Svakim upisom podataka na neku lokaciju se njen prethodni sadržaj gubi!!! Upisivanje i očitavanje se vrši veoma brzo. Čuvanje sadržaja se zasniva na električnim signalima, ako se isključi računar- gube se podaci, a prilikom ponovnog uključenja- RAM memorija je prazna!RAM memorija se deli na: Dinamičku „DRAM“ (jevtinija je, za memorisanje svakog bita koristi 1 tranzistor + 1 kondenzator, mora stalno da se osvežava pomoću „memorijskog kontrolera“, naziv „dinamička“- mora stalno da se osvežava inače se gubi njen sadržaj) i Statičku RAM „SRAM“ memoriju (skuplja je od dinamičke, za memorisanje 1b koristi 4 ranzistora, čuva sadržaj sve dok u njenom podnožju ima napona, koristi se i kao keš memorija). 6. MEMORIJA SA NEPROMENLJIVIM SADRŽAJEM


Je ROM memorija, koja se sastoji od integrisanih kola u koje se posebnim postupkom upisuju podaci koji se posle mog samo čitati- nema promene sadržaja. To su klasični ROM čipovi, tkz. MASK ROM memorije sa nepromenljivim sadržajem. Njihov sadržaj je fabrički upisan, ne može se brisati ni ponovo upisivati, imaju nisku cenu kod masovne proizvodnje. Postoje i PROGRAMABILNI ROM memorije koji se dele na:PROM (proizvode se prazni, pa korisnik putem PROM programatora trajno upisuje željeni program, tj. nema brisanja sadržaja), EPROM (sadržaj se može neograničeno brisati i upisivati pomoću EPROM programatora, ultraljubičastim zracima, briše se ceo sadržaj memorije) i EEPROM memorije (najnovija vrsta, nudi selektivno brisanje i upisivanje električnim signalima, znatno sporije brisanje i upisivanje od upisivanja u RAM memoriju ili čitanja ROM memorije, ali znatno brži od upisivanja u ostale ROM memorije; posebna vrsta EEPROM memorije je NAND memorija poznatija kao FLEŠ memorija). 7. KEŠ MEMORIJA Veoma brza memorija malog kapaciteta ugrađena u sam procesor ili blizu njega. Osnovna uloga- da procesoru blagovremeno obezbedi potrebne podatke i programske instrukcije. U keš memoriju se skladište podaci za koje se očekuje da će biti potrebni procesoru. Kad procesor zahteva neki podatak iz RAM memorije, tada se iz nje šalju u KEŠ memoriju ne samo taj podatak već i određena količina podataka koji se nalaze IZA tog podatka, pod pretpostavkom da će i ti sledeći podaci zatrebati procesoru- time se znatno ubrzava rad procesora, a time i računara! U starijim računarima su postojale L1 (malog kapaciteta jer je veoma skupa, bitno zagreva procesor, zahteva veliku površinu na silicijumskoj pločici na kojoj se pravi procesor) i L2 keš memorije (nalazila se van procesora - na matičnoj ploči, nije tražila mnogo prostora i nije grejala procesor i okolinu, obično radi na taktu sistemske magistrale, koji je manji od takta procesora, po kapacitetu L1<L2<RAM memorija.U novim računarima sa više jezgara i L i L2 su smeštene u procesorki čip, a javlja se i L3 keš memorija. Što više keš memorije brži računar. Za keš memoriju primenjuje se SRAM (statički RAM). Keš memoriju imaju i mrežne kartice, štampači, RAID kontroleri… 8. VIRTUELNA MEMORIJAJe način povećanja RAM memorije, prenošenjem delova programa i podataka koji se trenutno nekoriste, na već rezervisan deo hard diska. RAM memorija se preoptereti istovremenim pokretanjem i izvršavanjem više programa, pa joj treba dodatni prostor za sadržaj koji joj trenutno nije potreban (suvišan u tom trenutku). Čestom upotrebom virtualne memorije bitno se smanjuje brzina računara, jer hard disk ima malu brzinu pristupa podacima.9. MAGNETNE TEHNOLOGIJE (SEKUNDARNE MEMORIJE ) Sekundarne memorije služe za trajno memorisanje podataka i programa. Karakteristike su: kapacitet im je znatno veći od primarnih, sadržaj im se ne gubi posle gašenja računara, odnos cena/kapacitet znatno povoljniji od primarnih, znatno su sporije od primarnih i njihov sadržaj nije direktno dostupan procesoru (već preko primarne memorije).Za proizvodnju ovih memorija koristile su se tehnologije: magnetna , optička i (najnovija) poluprovodnička EEPROM tehnologija (fleš memorije).Magnetne tehnologije zasnivaju se na promeni namagnetisanja magnetnog medijuma koji se koristi za skladištenje podataka. Magnetni medijum je tanak sloj feritnog (u sebi ima gvožđe-Fe, koje se lako namagnetiše) materijala nanesen na noseću površinu (traku, disk...). Prilikom snimanja ili čitanja podataka noseća površina se kreće (pravolinijski kod traka ili kružno kod diskova i disketa) ispod glave za čitanje i pisanje!Upisivanje podataka: Dovodi se struja u glavu za pisanje, pokreće se memorijski medijum ispod glave vrši se namagnetisavanje tog medijuma 0 ili 1. Medijum ostaje namagnetisan sve dok se ne obrišu ili izmene.Čitanje podataka: Prelaskom namagnetisanog medijuma ispod glave za čitanje, u glavi se indukuje struja, što u stvari predstavlja pročitani podatak.


10. SEKUNDARNE MEMORIJE : MAGNETNE TRAKEDugo vremena su bile jedino rešenje za periferne memorije. Danas se koriste u nekim državnim ustanovama za skladištenje ogomnih količina podataka (arhiviranje).Kapacitet i brzine magnetnih traka: Postoje dva standarda magnetnih traka: QIC( najpopularniji i najstariji standard, kapaciteta 80MB-2GB, brzine prenosa od 1,2Mbps-4Mbps/500kBps) i DDS (kasnije razvile Sony i HP, najnovija verzija DDS-4 ima kapacitet od 40GB i brzinu od 3MBps). Brzine uopšte nisu male, a trake koriste sekvencijalno zapisivanje i čitanje podataka. Dosta vremena se gubilo na traženje potrebnih podataka, jer je trebalo pretražiti celu traku od početka dok se ne nađe traženi podatak na njoj. Delimično otklonjen ovaj nedostatak uvođenjem TOC zapisa na početku trake (locira traženi podatak). Zahteva verifikaciju podataka prilikom upisa i formatiranje trake pre upisa, što zahteva dodatno vreme. Još uvek se koriste jer se ispostavilo da duže čuvaju podatke od CD/DVD medija.11. SEKUNDARNE MEMORIJE : MAGNETNI DISKOVI ( HARD DISKOVI - IMAJU POKRETNE DELOVE ) i disketeFlopi disketa je sledeća tehnologija za skladišćenje podataka. To je okrugla savitljiva ploča od tanke plastike, presvučena magnetnom emulzijom. Prva flopi disketa (1971.g, IBM) imala kapacitet od 80kb (kilobita). Sredinom 1990-tih počelo masovno korišćenje 3,5“ flopi disketa, smeštene u tvrdo kućište sa metalnim pokretnim poklopcem, dimenzija „da stane u džep“. Kapacitet i brzina prenosa podataka: kapacitet= broj sektora na disketi x kapacitet samog sektora. (Sektor je deo koncentrične kružne linije- trake). Zbog povećanja kapaciteta ubrzo uvedeno dvostrano upisivanje podataka DS diskete i primene većeg broja traka DD i HD diskete. U početku su flopi diskete menjale hard diskove (nisu još postojali) i sa njih se pokretao operativni sistem i aplikativni programi. Jedina oblast primene flopija je –razmena dokumenata između neumreženih računara (umrežavanjem računara, pojavom CD-RW uređaja- izgubile su smisao). Magnetni diskovi – istorijski počeci u vidu magnetnih doboša i bubnjeva. Prvi hard diskovi su bili mnogo glomazni, a proizvodnja preskupa i složena. Glave za čitanje i upis podataka su bile u kontaktu sa površinom diskova, pa su se upotrebom- glave trošile a površina grebala (kao kod gramofonskih igala i vinil ploča- ko je dovoljno star da se seća ).Ključno otkriće IBM-ovih inženjera- glave više nisu dodirivale površinu sa koje se čita/upisuje, već lebde iznad te površine koja se obrće velikom brzinom. Usavršavanjem- dimenzije su se smanjivale, kapacitet i brzine rasle. IBM-ov Winchester hard disk preteča je modernih hard diskova!Postoje četiri vrste hard diskova:Standardni – za standardne računare, ranije verzije su radile na 5400obr/min kapaciteta od 40-80GB, a sadašnja brzina okretanja je 7200obr/min i kapaciteti od 120GB-2TB (terabajta). Brzine prenosa podataka od 1Gbps (gigabit po sekundi). Koristili su ATA, a sada PATA i SATA konektore.Enterprajz – brži i veći , opslužuju više korisnika, rotiraju većim brzinama od 10.000-15.000obr/min (engl.-rpm), brzina prenosa podataka preko 1,6Gbps, koriste se u serverima ili zahtevnim PC računarima. Pouzdaniji su od standardnih i koriste SATA ili SCSI konektore.Hard diskovi za prenosne računare (lap-topove, notpedove…) –slični standardnim, ali su znatno manjih dimenzija, manje troše struje i otporniji su na udarce (veća mogućnost od pada prenosnih računara).Eksterni hard diskovi- prenosni, za upotrebu van kućišta računara, priključuju se preko USB ili FireWire konektora. 12. SEKUNDARNE MEMORIJE : OPTIČKI DISKOVI


Optički medijumi za skladištenje podataka (CD/DVD) omogućuju kvalitetan zapis video i audio zapisa (multimedijalnih datoteka). Zbog velike brzine prenosa podataka mogu se reprodukovati bez kašnjenja. Dugotrajnost zapisa i niska cena su im bitne karakteristike.Optičke memorije delimo u dve osnovne grupe: CD (compact disc) i DVD (digital video disc).Obe tehnologije koriste diskove istih dimenzija, a podaci se upisuju od centra ka periferiji. Gustina zapisa je ista pri centru i blizu periferije diska, pa se podaci brže čitaju sa spoljašnjeg dela diska. Ukupna dužina razvijene spirale DVD je duplo veća od spirale CD- 11km. CD tehnologija koristi infracrveni laser, a DVD- crveni laser. U poslednje vreme su se pojavili Blu-ray diskovi, koji koriste plavi laserski zrak (još bolje performanse).13. SEKUNDARNE MEMORIJE : CDPočetkom 1980-tih se pojavio prvi CD. Postoje tri vrste: CD-ROM (prvi su se pojavili, fabrički upisivani zapisi utiskivanjem malih udubljenja i izbočina u samu spiralu diska, nema menjanja sadržaja- poput kupovnog muzičkog diska), CD-R (kasnije su se pojavili fabrički prazni diskovi-praznih spirala, a kupac/korisnik sam upisuje sadržaj samo jednom pomoću svog CD uređaja, nema brisanja/menjanja sadržaja) i CD-RW diskovi (fabrički prazni , a kupac/korisnik sam upisuje i briše podatke sa njega, nema selektivnog brisanja, briše se ceo sadržaj diska). Kapaciteti: 650 i 700MB (standardni).14. SEKUNDARNE MEMORIJE :DVDDVD je noviji optički medijum za skladištenje podataka. Ima veću gustinu zapisa i brži pristup podacima od CD tehnologije. Standardni kapacitet prvih DVD je 4,7GB, ali su se razvile nove mogućnosti- dvostranog i dvoslojnog unosa i čitanja podataka.Dvoslojni DL DVD- promenom fokusa lasera podaci se unose i čitaju u dva sloja, ne povećava se 100% kapacitet, ali staje 8,5GB.Dvostrani DS DVD- upisivanje se vrši sa obe strane diska, lepljenjem leđa o leđa dva diska debljine 0,6mm, dobije disk debljine 1,2mm, povećao se kapacitet 100%. Kombinacijom ove dve tehnologija dobio se dvostrani dvoslojni DVD od 17GB. (jednostrani jednoslojni-4,7GB; jednostrani dvoslojni- 8,5GB; dvostrani jednoslojni- 9,4GB; dvostrani dvoslojni -17GB) 15. SEKUNDARNE MEMORIJE : NOVE DVD TEHNOLOGIJEParalelno se razvijaju još tri nove tehnologije: Blu-ray disc(BD)-( za snimanje video zapisa u HDTV formatu jer na njega stane 25GB podataka,tj. 4 i po sata TV programa ili 50GB ako se koristi dvoslojni blu-ray disk; Pioneer najavljuje disk od 20 slojeva i 500GB a TDK i Verbatim najavljuju diskove od 100GB), Advanced optical disc (AOD)- (kapaciteta od 15GB za jednoslojni i 30GB za dvoslojni, glavna prednost jevtinija cena od blu-ray diska i mogu ga čitati obični DVD uređaji) i High-Definition/Density DVD (HD DVD).16. SEKUNDARNE MEMORIJE : FLEŠ MEMORIJE Hibridna memorija- spojila osobine RAM i ROM memorije, tzv. NAND memorija. Sadržaj ostaje i po prekidu el. Energije, sadržaj je lako zamenljiv. Brisanje i upisivanje sadržaja vrši se „u blokovima“ (više bajtova istovremeno), fleš-munja (dobio naziv zbog svoje brzine prenosa podataka). Zameniće u skorijoj budućnosti hard diskove.Kapaciteti: od 4MB-64GB. Brzine prenosa: od prvobitnih 0,9MBps(6x) do sadašnjih 30MBps(200x). Ovo x u zagradama označava brzinu prve verzije CD ROMa(1x)=150kBps . Postoje fleš memorijske kartice (kartice sa fleš mem. čipom, koriste se za fotoaparate, mobilne, MP3 plejere; za očitavanje podataka potreban čitač kartica sa odgovarajućim kontaktima, snabdevaju ih strujom) i USB fleš memorije (mala štampana ploča sa NAND memorijom, aktivna samo dok je priključena preko USB porta na računar; prvobitni USB1.1 standard brzine 1,5MBps zamenjene sadašnjim USB2.0, brzine i do 60MBps). Postoje i fleš diskovi koji će zameniti hard diskove i kompakt fleš memorije.17. OBJASNITE POSTUPAK UPISIVANJA I ČITANJA SA MAGNETNIH TRAKA


Podaci se zapisuju po kanalima, ima ih 8 plus jedan za verifikaciju podataka. Ima i 8 glava za upis i čitanje podataka. Pristup je sekvencijalni, podaci se upisuju redom (jedan za drugim). Ako nam trebaju podaci sa sredine trake, moraju da se učitaju svi prethodni podaci.18. OBJASNITE POSTUPAK UPISIVANJA I ČITANJA SA MAGNETNIH DISKETA- DISKOVABitna razlika od traka: mogućnost direktnog pristupa podacima, zato što se tačno zna gde je koji podatak, formiranjem traka i sektora na disku (trake su kružnice a sektori delovi traka). Podaci se zapisuju pomoću elektromagnetnog snopa (fluksa) iz glava za pisanje koja je blizu površine diska i koja formira redosled namagnetisavanja diska. Čitanje: suprotno pisanju, indukcijom se na osnovu magnetnog polja formiraju el. signali koji se transformišu u kombinacije 1 i 0.19. OBJASNITE POSTUPAK BRISANJA SADRŽAJA SA CD - RW DISKACD-RW disk se sastoji iz tri sloja: dva sloja dielektrika i između njih promenljivi (snimajući) sloj. Snimanje (unos zapisa): Kada laser zagreje „snimajući“ sloj, on se usled temperature od 500-700C otopi i kad se naglo ohladi nastaje amorfni sloj koji apsorbuje svetlost (prividno formiranje jamice i površi). Brisanje CD-RW diska: amorfni sloj se zagreva do tačke kristalizacije i tako drži određeno vreme, zatim se ohladi i time se vraća u kristalizirano stanje. 20. OBJASNITE POSTUPKE UPISIVANJA I ČITANJA SA CD DISKOVAKada se sloj fotosenzitivnog materijala (materijal osetljiv na svetlost) izloži infracrvenom laserskom zraku dolazi do njegovog zagrevanja i promene hemijskog sastava. Kao rezultat „prženja“ ova površina reflektuje manje svetla (tamniji su-jamice) u odnosu na netretiranu površinu. Trajno se menja hemijski sastav i nema menjanja sadržaja. Samo se opcijom „multi-session“(multisešn) može naknadno dodati sadržaj na isti CD (ako je ostalo dovoljno mesta).

II deoKOMPONENTE RAČUNARSKOG SISTEMA

21. PROCESOR - SAVREMENI PROCESORI je deo računara koji je namenjen za izvršavanje programa/instrukcija i upravljanje radom samog računara. Istorija razvoja procesora: vakuukmske cevi, tranzistori (bitno smanjenje dimenzija) i integrisana kola-čipovi. prvi procesor na jednom čipu Intel 4004 proizveden 1971.g, sastojao se od 2300 tranzistora, vršio samo operacije sabiranja i oduzimanja. Procesori u sadašnjim kućnim PC računarima bolji i brži od procesora ranijih main-frame računara (za posebne potrebe vojske, meteoroloških instituta, državnih ustanova…)! Novi model Intel procesora ima 300 miliona tranzistora!Pravci daljeg razvoja: povećati keš memoriju, povećati broj jezgara, koristiti više instrukcija.Najvažnije karakteristike procesora: brzina takta (sa MHz napredovano do sadašnjih 3GHz), količina integrisane L1 keš memorije (povećanje L1 keš memorije= bolji procesor, memorijski kontroler za pristup RAM memoriji se premešta u sam procesor, svako jezgro ima L1(64kB) i L2(256kB) keš dok je L3(oko 12MB) zajednička za sva jezgra) i radni napon (niži napon= manje zagrevanje procesora, stariji procesori radili na 5V, većina sadašnjih radi na 3,3V, najnoviji na 0,85-1,3V). Najpoznatije marke: Intel i AMD. Veliki značaj dat ventilatorima za odvođenje toplote sa procesora –kuleri.22. OBLICI DRAM MEMORIJE 56Umesto direktnog priključivanja DIP modula na matičnu (osnovnu) ploču, memorijski čipovi se montiraju na štampane ploče (obično zelene boje), to su memorijski moduli. Postoje sledeći moduli: SIMM-jednostrani (prvi SIPP moduli imali kontakte umesto pinova, prvi SIMM imali 30 pina(5V) pa zamenjeni 72-pinskim modulima(3,3V); omogućavali 32-bitni pristup podacima pa su pojavom 64-bitnih Pentijum procesora zamenjeni DIMM modulima), DIMM-dvostrani (korišćenje pinova sa obe strane modula, omogućili 64-bitni pristup memoriji, prvi


DIMM moduli imali 168 pina, sadašnji-184 i 240 pinova), RIMM(koriste Direct Rambus mem. module a ne dinamičke RAM; visoka cena= mala zastupljenost u PC računarima; samo sa 184 pina) za PC desktop računare i SO-DIMM (stariji imali 72 pina i 32-bitni pristup, sadašnji 144 pina i 64-bitni pristup) i SO-RIMM (160 pina i imaju aluminijumske hladnjake preko čipova) za prenosne računare.23. TEHNOLOŠKI NAPREDAK DRAM MEMORIJA (59str.)Prvo su se koristile FMP ili EDO dinamičke memorije, pa SDRAM, DDR SDRAM i malo ređe RDRAM. Sada se najčešće koriste DDR, DDR2 i DDR3 memorije.EDO RAM- memorije su koristile 72 SIMM tehnologiju pakovanja, stabilno je radila na 83MHz, kao i na 100MHz.SDRAM (sinhrona dinamička memorija)- najveći napredak: povećanje brzine prenosa podataka i sinhronizacija rada ove memorije sa taktom rada procesora (samim tim i sa brzinom sistemske magistrale). Eliminisana su stanja čekanja procesora na odgovor RAM memorije. Podržava samo jednu operaciju (upisivanje ili čitanje) po jednom taktu sistemske magistrale!!! U početku radila na 66MHz, a posle na 100 i 133MHz. Realizovana u obliku 168-pinskih DIM memorijskih modula. Nose oznake oblika PCXXX (XXX= brzina sistemske magistrale sa kojom je SDRAM sinhronizovana, PC66= radi sa sistemskom magistralom na 66MHz…)DDR SDRAM (sinhroni dinamički RAM sa dvostrukom brzinom prenosa podataka)- poboljšana verzija SDRAM memorije. Podržava dve operacije po taktu sistemske magistrale, tako da radi duplo brže od odgovarajućeg SDRAM-a. DDR SDRAM na 100MHz radi kao što bi radila SDRAM na 200MHz. Realizovana u obliku 184-pinskih DIMM modula, radni napon 2,5V. Označavaju se na dva načina: prema frekvenciji rada i prema max. protoku u jedinici vremena (DDR-200 , PC1600= DDR mem. modula sa sistemskog magistralom na 100MHz(faktorx2), koji radi na 200MHz i ima protok od 1600MBps).DDR2 SDRAM poboljšana verzija DDR SDRAM-a u smislu veće stabilnosti signala kojima se prenose podaci, veće frekvencije, veće protoka i bržeg rada računara. Radi dvostruko brže od DDR SDRAM-a, 4 x brže od SDRAM-a. Troši struje za 30% manje od DDR modula. Realizovana u obliku 240-pinskih DIMM modula, radi na naponu od 1,8V. Označavanje: (primer) DDR2-400, PC2-3200= DDR2 mem. modul sa sistemskom magistralom od 100MHz(faktorx4), koji radi na 400MHz i ima protok od 3200MBps).RDRAM – kada se pojavila sredinom 90-tih bila je 3 puta brža od tadašnjeg SDRAM-a. Cena 5-10 puta veća , zagrevanje značajno, nekompatibilnost sa ostalim komponentama računara = proizvođači se okrenuli razvoju DDR RAM-ova. Ostaće zapamćena u primeni u konzolama za igrice SonyPlayStation 2 i Nintendo 64.24. OSNOVNA PLOČA (65str.)Je centralna komponenta personalnog računara, obezbeđuje komunikacionu infrastrukturu, mesto za ugradnju i napajanje drugih komponenti računara (procesor, memorije, grafička i druge kartice…). Osnovne komponente su: ležište za procesor (CPU socket)- dimenzije i broj rupica ležišta u koje su montažom ulazili pinovi sa procesora se vremenom menjao od par stotina (Intel socket 370) do trenutnih 1366 rupica (Socket LGA 1366), ležišta za radnu memoriju- ovi slotovi imaju tačno definisan oblik (broj kontakata i posebna ispupčenja), aktuelni su slotovi za DDR3 module, ali još uvek ima i za DDR2 slotove, dovoljan je jedan modul za rad računara ali može da ih bude više (obično paran broj), nemoguće staviti DDR2 modul u slot za DDR3 module, ležišta (slotove) za dodatne kartice, priključci za periferne uređaje, magistrale za komunikaciju komponenti, čip set (set upravljačke logike), BIOS (Basic Input Out System)- hardverski :poseban čip koji sadrži osnovni skup programa niskog nivoa (ROM memorija, EEPROM) koji je potreban za pokretanje i rad računara, softverski: softver koji se ponaša kao interfejs između hardvera i O.S., BIOS je zadužen za komunikaciju sa hardverom, a sadrži i interfejs za direktnu komunikaciju sa korisnikom računara i RTC (Real Time Clock)- sat realnog vremena, održava vreme i datum dok računar nije priključen u struju, nalazi se u BIOS čipu, a napaja se iz baterije koja se koristi za


napajanje CMOS memorije( to je mala memorija od 64-128B, za čuvanje parametara i opcija koje podešava sam korisnik računara, sadržaj bi se izgubio da nema napajanje iz baterije). Modernije matične ploče su integrisane, tj. imaju u sebi integrisane kontrolere za hard diskove, podršku za zvuk, grafički čip, povezivanje na mrežu… Poznati proizvođači: Intel, Asus, MSI, Gigabyte, ASRock…Priključci za napajanje el. energijom – dve vrste konektora ATX standarda za: napajanje el. energijom same matične ploče (20-pinski, ±5V, ±12V, +3,3V) i za napajanje jezgra procesora (4-pinski).25. ČIPSET 72str.Je skup integrisanih kola, tj. čipova koji su dizajnirani da međusobno skladno funkcionišu. To je centralni element matične ploče. Najčešće se sastoji od dva čipa: severni most i južni most. Severni most je smešten u centralnom delu matične ploče, blizu procesora i memorijskih slotova, a južni most se nalazi bliže slotovima koji se nalaze pod njegovom kontrolom (PCI, USB, ISA, IDE, BIOS). Stariji računari: Severni most povezivao samo procesor i RAM memoriju, današnji: severni most povezuje i grafičkih slotova za grafičke karte. Transport podataka se vrši preko sistemske magistrale.Veza između procesora i drugih komponenti( hard disk, CD/DVD uređaj, tastatura, miš, štampač…) vrši se preko Južnog mosta. Transfer podataka vrši se preko I/O magistrala.26. INTERNE MAGISTRALE OPŠTE NAMENE SA PARALELNIM NAČINOM PRENOSA PODATAKA Podsetnik: sistemska magistrala povezuje podnožje procesora i severni most, a memorijska magistrala spaja severni most i memorijske slotove. I/O magistrale spajaju južni most sa slotovima perifernih komponenti.Interne magistrale opšte namene koristile su se u početku za povezivanje procesora sa raznim karticama: mrežnom, muzičkom, Tv, modemom… i grafičkom karticom. Kako su grafičke kartice bile sve zahtevnije zbog ogromne količine podataka za prenos, na savremenijim matičnim pločama ušle su u upotrebu namenske magistrale i slotovi.U interne magistrale OPŠTE NAMENE spadaju: ISA (njihova nedovoljna propusna moć dovodila je do gubljenja procesorskog vremena i usporavanja računara, „zamrzavanja“ miša prilikom upotrebe modema…; komplikovano konfigurisanje kartica povezanih na ovaj tip magistrala zbog ručnog podešavanja džampera i dip prekidača) i PCI magistrale (pojavom Pentijuma kompanija Intel ih je promovisala kao savršeniju verziju ISA magistrala; potpuno automatsko podešavanje resursa priključenih kartica, tzv. „Plug and play“ tehnologija; bile su znatno brže od ISA magistrala: 32-bitne su radile na 33MHz max. brzine 133MBps, a 64-bitne na 66Mhz max. brzine 528MBps.27. NAMENSKE INTERNE MAGISTRALE SA PARALELNIM NAČINOM PRENOSA PODATAKAAGP magistrala služi za direktno povezivanje grafičke karte i procesora na Severnom mostu. Kod AGP magistrala nema deljenja propusnog opsega sa drugim komponentama i na matičnoj ploči može postojati samo JEDNA AGP magistrala i slot. One su 32-bitne, koriste paralelni način prenosa podataka i rade na 66MHz. Prvobitna verzija AGP (1x)=266MBps a najnovije 1066-2133MBps. AGP port je braon boje na osnovnoj ploči u blizini severnog mosta.28. INTERNE MAGISTRALE SA SERIJSKIM NAČINOM PRENOSA PODATAKA (PCI Express)Da bi se dobila veća propusna moć koja je veća od zbira propusnih moći uređaja koji su na magistralu priključeni, moralo se ili povećavati širina magistrale ili povećavati frekvenciju rada. Pošto se u tome nije moglo ići u nedogled (a drastično se povećavala cena istih), prešlo se na nov način prenosa podataka- serijski prenos, gde podaci putuju u paketima jedan za drugim. Serijski prenos je omogućio znatno manje provodnih linija na matičnoj ploči, pa je moguće svaki uređaj ponaosob (različitih brzina) direktno spojiti na Severni ili Južni most.


Putanja za serijski prenos podataka= „lane“ i ona omogućava prenos podataka konstantnom brzinom, bez obzira na intenzitet prenosa podataka na drugim magistralama(slotovima). PCI ekspres magistrala (i slot) mogu imati jednu ili više „lane“ putanja (označava se sa „xN“) primer: PCI ekspres x16 ima 16 putanja. Verzija V1.x ove magistrale imala je brzinu po putanji 250MBps, a aktuelna V2.0 po jednoj putanji podržava brzinu od 500MBps.

29. MAGISTRALE EKSTERNIH MEMORIJSKIH UREDJAJA (ATA, PATA I SATA)Najstariji način povezivanja procesora i perifernih uređaja vršio se pomoću IDE standarda. Najvažnija inovacija IDE/ATA standarda je integracija komponenti koje upravljaju hard diskom i samog mem. uređaja u jednu komponentupojednostavljeno priključivanjenema problema u kompatibilnosti. Nedostatak ovo standarda: podržava najviše dva uređaja po jednom kontroleru! Pojavom CD/DVD komponenti u računarima, javila se potreba za podrškom većem broju uređaja, pa su na matičnoj ploči integrisana po dva IDE kontrolera: primarni (master) i sekundarni (slave). Porastom kapaciteta hard diskova pojavio se ATA-2 standard, koji je podržavao hard diskove sa više GB i prenos od 11,1MBps.ATA standard je zamenjen SATA standardom sa serijskim prenosom podataka, pa je stari ATA preimenovan u PATA standard (paralelni prenos) radi boljeg raspoznavanja.PATA magistrala je (bila) povezana na Južni most i završava se određenim konektorima (konektori za flopi uređaje- sa 34 pina ima poseban žljeb radi razlikovanja, i konektore za hard diskove – na ranijim matičnim pločama bilo je po dva konektora za ATA magistrale sa primarnim i sekundarnim IDE konektorom; „master“ i „slave“ gospodar i rob jer mora da se zna koji je glavni; na samim uređajima- hard diskovima ili CD/DVD moralo je ručno podesiti džamperima ko je master a ko slave uređaj). Konektori imaju poseban žljeb i često nedostaje pin br. 20. Sve se manje viđaju na novijim matičnim pločama. Najveća dužina kabla: 45cm ! SATA magistrala koristi serijski prenos podataka sa većom brzinom prenosa, i to: SATA(I)=150MBps, SATAII=300MBps, SATAIII=600MBps. Najveća dužina kabla: 1m! SATA standard podržava 1 uređaj po kablu, dok PATA podržava 2 uređaja po kablu. Značajna prednost SATA standarda „Hot Plugging“ =uključivanje/isključivanje uređaja povezanih na SATA magistralu bez gašenja računara! Konektori imaju po 7 pinova sa sedmožilnim kablom= 1 SATA hard disk.

PRIKLJUČCI ZA EKSTERNE UREĐAJE SU SLEDEĆI PORTOVI : SERIJSKI, PARALELNI, PS/2, USB, FIREWIRE, IrDA i eSATA port. Nalaze se na zadnjem panelu računara!30.SERIJSKI ,PARALELNI I PS /2 PORTOVI 92strSerijski port: ima 9 pinova i ima oznaku COM1 ili COM2, povezivali su (ranije) računarske miševe, terminale i starije štampače. Paralelni port: (ranije) za povezivanje štampača, pa je imao oznaku LPT1 ili LPT2 port; bio je priključen na 8-bitnu paralelnu magistalu, odatle naziv paralelni port. Ima 25 pinova.PS/2 port: za povezivanje miševa i tastatura (ranije), sada USB. Prenos serijski, preko 6-pinskog konektora; zeleni port za miša, ljubičasti za tastaturu.31.USB 93str.Univerzalna serijska magistrala (Universal Serial Bus) prva verzija 1996.g. imala brzinu od 12Mbps=1,5MBps, a druga= 480Mbps(pazite-megabita u sekundi)=60MBps. Projektovana da se na nju priključi do 127 uređaja, a max. dužina kabla 5m. USB magistrala obezbeđuje i el. napajanje uređaja koji su na nju priključeni.USB V1.0 ima dva režima rada: Full speed (puna brzina)-1,5MBps i Low speed (dodatna mala brzina rada)-1,5Mbps 8 puta manja brzina kod miševa i tastatura.USB V2.0 (High-speed rate) magistrala brzine 480Mbps=60MBpsUSB V3.0 primena od 2010.g. brzina 4,8Gbps=600MBpsPostoje dva tipa USB konektora: tip A(na računaru) i tip B(na perifernom uređaju: štampaču, skeneru…)


32. FIREWIRE 95.strIEEE 1394a-FireWire 400 je razvila kompanija Apple sredinom 90-tih, brzine 400Mbps (manje od USB 2,0), a 2003. g. FireWire 800=800Mbps. Max. dužina kabla 4,5m, mogućnost priključivanja do 63 uređaja (skeneri, DV kamere, eksterni hard diskovi…). Pomoću produžetaka može se spojiti do 16 kablova 16x4,5m=72m. Podržava Plug&Play i Hot Swapping. Varijanta FireWire3200=3200Mbps.Postoji dva tipa konektora za standard 1394a: 6-pinski i 4-pinski.Za standard 1394b dva standarda: 1394b Beta i 1394b Bilingual.

Dodatak iz knjige: pitanje 32a. KONEKTORI NA GRAFIČKOJ KARTICIStandardni VGA konektor služi za povezivanje sa starijim CRT monitorima, koristi 3 analogna signala za formiranje slike na ekranu monitora (crvena, plava i zelena boja). Konektor je plave boje i ima u 3 reda po 5 pinova=15 pinski konektor.DVI konektor –na savremenim grafičkim karticama, omogućava digitalni prenos video signala bez konverzije digitalnih u analogne signale i obrnuto. Bele je boje, u 3 reda po 8 pinova=24 pinski konektor.S-video konektor – za slanje analognog video signala sa računara na TV, zato se zove i „TV out“. Na dve strane po 2 pina= 4-pinski konektor.HDMI konektor – na najsavremenijim grafičkim karticama, је kompaktan audio/video interfejs za prenos nekompresovanog digitalnog video signala i kompresovanog /nekompresovanog digitalnog audio signala, sa HDMI-kompatibilnog uređaja ("izvora") na kompatibilni monitor računara, video projektor, digitalnu televiziju, ili digitalni audio uređaj. HDMI je digitalna zamena za postojeće analogne video standarde.

UREĐAJI ZA MEMORISANJE PODATAKA dele se na:1. Magnetne uređaje: disketna jedinica, Zip uređaj, Strimer uređaj i HARD DISK;2. Optičke uređaje: CD i DVD uređaji3. Fleš memorije (poluprovodnička tehnologija):USB fleš, memorijske kartice i Fleš

SSD diskove.33. OPTIČKI UREĐAJI 108.strUređaji za čitanje i pisanje podataka po optičkim diskovima koriste LASERSKI SNOP. Brzina zapisa i pristupa podacima je znatno manja od brzine hard diskova. Veliki i glavni zadatak projektanata optičkih uređaja bio je da se omogući upotreba i CD i DVD (koji su različitih debljina, različiti laseri ih čitaju…) na jednom uređaju. Rešenje je postignuto upotrebom SPECIJALNOG SOČIVA SA HOLOGRAMSKIM ELEMENTOM u njegovoj sredini. Svetlo koje prolazi van holograma (2/3), po obodu sočiva, nema uticaja holograma i fokusirano je tako da na površini stvara dovoljno malu tačku pogodnu za čitanje DVD formata. Jedna trećina (1/3) zraka prolazi kroz hologram u centru i reaguje sa njim tako da je takav zrak fokusiran i sočivom i hologramom, pa na površini stvara tačku pogodnu za čitanje CD formata.Istorija razvoja optičkih uređaja: CD-ROM uređaj (samo čita CD ROM diskove), CD rezač ili CD-RW drajv(čita i piše CD-R diskove), DVD-ROM uređaj(čita i DVD i CD diskove), KOMBO uređaj(čita CD/DVD diskove i piše CD-R iliCD-RW diskove, ali ne piše DVD diskove) i na kraju DVD rezač(može sve- i da čita i da piše sve CD i DVD diskove). Kapacitet CD: 650 i 700MB, brzina 52x diskova je 52x150kBps=7,86MBps.Kapacitet DVD: 4,7; 8,5; 9,4; 17GB. Brzina čitanja= 16x1350kBps=21,6MBps.

34. MAGNETNI UREĐAJI 105.strDisketna jedinica-ili flopi disk uređaj omogućava upotrebu flopi-disketa. U toku čitanja i upisivanja podataka koriste se dve glave, po jedna sa svake strane diskete, a svaka glava ima dva dela: za čitanje i za pisanje. Glave se pomeraju uz pomoć step (stepenice) motora u


fiksnim pomerajima i pozicionira na odgovarajuću traku i sektor. Trenje je minimalno, jer se disketa okreće 300obr/m, a ako su bile presvučene teflonom, trenje je bilo zanemarljivo.ZIP drajv- unapređena verzija flopi uređaja, jer je kapacitet i brzina prenosa bio znatno veći od predhodnika. Standardne zipete su imale kapacitet od 100 (početna verzija) do 250MB. Interni ZIP drajv se spajao IDE ili SCSI konektorima, a eksterni sa USB ili FireWire priključcima.Strimer uređaj –Koriste se za formiranje rezervnih kopija podataka i programa. Poznatiji formati: DDS-4 od 40Gb i QIC od 80MB-2GB. Vezuju se ATA, SATA i eSata konektorima.HARD DISK je najznačajniji sekundarni memorijski uređaj PC računara, zbog znatno većeg kapaciteta podataka i većih brzina prenosa podataka i programa u odnosu na druge sekundarne uređaje. Oni se koriste za smeštanje operativnih sistema, aplikativnih programa i podataka koje računar koristi. 35. KARAKTERISTIKE HARD DISKOVABitne karakteristike hard diskova su:Kapacitet- je (količina podataka koji se mogu smestiti u njemu se izražava u GB i zavisi od dimenzija i broja ploča i gustine zapisa), Vreme pristupa podacima-(je zbir vremena traženja(vreme koje je potrebno za pomeranje glava između dve trake na slučajnoj udaljenosti; zavisi od karakteristika diska i udaljenosti između traka) i vremena latencije-(vreme koje je potrebno ploči diska da se okrene da bi se glava koja se već nalazi na određenoj traci postavila iznad željenog sektora, zavisi od brzine rotacije ploča)), brzina prenosa podataka-(razlikujemo internu(brzina kojom se podaci mogu čitati sa površine magnetnih diskova; zavisi od toga na kom delu diska se podaci nalaze-unutrašnjem/sporije ili spoljašnjem/brže) i eksternu brzinu(brzina prenosa između hard diska i osnovne ploče; zavisi od interfejsa), brzina rotacije ploča(bitna je za internu brzinu diska; ranije =5400obr/minut, sadašnji=7200obr/min; ima ih i sa brzinama od 10.000obr/min u serverima) , veličina bafera(bafer je mala količina (trenutno aktuelna-16MB) RAM memorije smeštena na hard disk; služi kao keš memorija da ublaži razliku između interne i eksterne brzine rada hard diska), pouzdanost (bitna je sigurnost podataka na hard disku, izražava se u MTBF vrednosti (vreme rada bez pojave otkaza/greške) i broju isključenja/uključenja koje može da izdrži) i otpornost na udarce.Način priključivanja: interni-preko SATA ili SCSI konektora, a ranije verzije PATA(IDE) konektora. Eksterni hard diskovi- preko USB, FireWire i eSata konektora.36. FLEŠ (SSD) DISKOVI 114.strFleš hard diskovi: samo ime kaže da su to hard diskovi sa NAND memorijom u sebi, umesto magnetne. „Dizanje“ OS Windows 7 na PC računarima je znatno ubrzana primenom ovih SSD hard diskova (sa 24s na 9 sekundi!). Standardni kapaciteti: 16,32,…,256, i 512GB. Neki modeli ovih diskova imaju značajne brzine čitanja -250MBps, a upisivanja -145MBps, dok standardni SSD diskovi imaju niže brzine: čitanje 60-90MBps i upisivanja 45-70MBps. Dimenzije: 3,5˝ za PC, 2,5˝ za prenosne računare(lap topove) i 1,8˝ za najmanje prenosne računare (PDA). Konektrori: IDE, SATA, Esata. Veliki nedostatak: nemogućnost „oporavka“ podataka u slučaju otkaza!37. SKENERI 121.str Skener je ulazni uređaj kojim se vrši konverzija skeniranog sadržaja (slike, dokumenta, tekst) u digitalni oblik „razumljiv računaru“, koji ga dalje obrađuje ili skladišti. Princip rada: skener emituje svetlosni snop (slično kao kod fotokopir-aparata) koji prelazi preko dokumenta, reflektuje svetlost do optičkog senzora koji registruje intenzitet i boju piksela na papiru, ovu informaciju pretvara u digitalni oblik i prenosi na računar; slika se u računaru dobija u obliku RASTERA, pa se posebnim programima obrađuje i kasnije štampa. Vrste skenera: Flatted (desktop) skeneri( jevtini uređaji za svakodnevnu upotrebu, slični fotokopirima, stvaraju računarske fajlove(jpeg ili pdf), Drumm (rotacioni)-(za kancelarijsku/profesionalnu upotrebu, jer se veći broj dokumenata odjednom skenira, a ne jedan po jedan kao na desktop skenerima) i Ručni (hand-held)-(korišćeni dok su desktop skeneri bili preskupi, prevlačili se


ručno preko dokumenta, sada se koriste u trgovinama kao bar-kod skeneri). Karakteristike: rezolucija-(max. broj tačaka po inču (DPI), sadašnjih 1200x600DPI je standard), veličina-(standardni su skeneri koji skeniraju veličinu papira A4 i A3) i broj stranica-(broj stranica u minutu koje može da skenira). Konektori: ranije paralelni, sada USB ili Firewire.38. OPTIČKI ČITAČI 122.strSu ulazni uređaji koji rukom pisane ili štampane podatke konvertuju u podatke razumljive računaru (čitači za Loto, bar-kod čitači). Postoje 3 vrste ovih čitača, za očitavanje: markiranih polja- (OMR, očitava da li je neko polje markirano ili ne, prelazeći infracrvenom svetlosti preko dokumenta), štampanih ili kucanih karaktera-(OCR, omogućava konverziju štampanih dokumenata(prepoznavanje teksta) u elektronski oblik (.txt ili .doc)) i linijskog koda-(očitavanje informacija sa bar-koda). 39. ČITAČI MAGNETNIH KARTICAsu ulazni uređaji koji omogućavaju očitavanje podataka koji se nalaze na magnetnoj traci plastične kartice (za bezgotovinsko plaćanje sa tekućeg/žiro računa građana). Na crnoj traci sa zadnje strane platne kartice se nalaze podaci u vidu magnetnog zapisa, njih čitači očitavaju, prenose u računar/druge uređaje i tako se vrši transfer novca (plaćanje karticom u trgovinama).40. ŠTAMPAČI 127.strsu izlazni uređaji koji omogućavaju da se na papiru/termo-stabilnoj foliji prikažu rezultati obrade, koji se u računaru nalaze u elektronskoj formi (.doc, .txt, .jpeg, .pdf,…). Prema tehnologiji formiranja otiska dele se na: matrične, inkdžet i laserske. u detaljnijoj podeli postoje i: kolor laserski, multifunkcionalni i štampači za nalepnice. Karakteristike: broj stranica u minuti, rezolucija štampe i vreme potrebno za štampu prve stranice (vreme pripreme za štampu). Postoje i štampači sa sopstvenim procesorom i memorijom, što znatno rasterećuje računar i ubrzava štampu. Mogućnost priključenja na računarsku mrežu pojednostavljuje njihovu upotrebu za više korisnika. Konektori: ranije sa paralelnim portovima, sada USB, Firewire, pa čak i WiFi i Infrared, a za veći broj korisnika „mrežni“ štampači. 41. MATRIČNI ŠTAMPAČI 128.strSu štampači koji koriste staru tehnologiju štampanja „ sa dodirnim mehanizmom“. Raniji štampači su imali 9 iglica (pinova), a savremeniji 24 pina. Koriste se za štampu na A4 i A3 formatu papira, nemaju baš kvalitetan otisak, bučni su, spori, male rezolucije pa se koriste samo za štampu teksta i tabela, ali pošto koriste višeslojni indigo papir, korisni su za štampu npr. uplatnica, računa i sl. 42. OBJASNITE RAD MATRIČNIH ŠTAMPAČAPokretna glava ima u sebi vertikalno postavljene iglice, glava se kreće levo-desno horizontalno, a između nje i papira se nalazi ribon traka (obično crne boje). Dok se glava pomera iglice izleću i udarajući u ribon traku ostavljaju trag na papiru. 43. INKDŽET ŠTAMPAČIOni umesto iglica imaju male mlaznice koje u dodiru sa papirom ostavljaju mali tačkast trag. To doprinosi jednostavnom mešanju boja i štampi u boji. Koristi 4 boje: crnu, plavu, crvenu i žutu. Imaju standardno dva ketridža: jedan za crnu, drugi za tri osnovne boje čijim se mešanjem dobijaju sve ostale boje u spektru boja. Postoje: monohromatski (Mono InkJet) štampači za štampu u crnoj boji (i nijansama sive- za štampanje tehničke dokumentacije u nekim institucijama) i kolor inkdžet (Color InkJet) štampači za štampu u boji (za kućnu upotrebu- štampanje kolor fotografija, kolor dokumenata i sl.). Prednosti: visoka rezolucija, mala cena štampača, dobra brzina štampe. Nedostaci: visoka cena ketridža, nepostojanost štampe u dodiru sa vlagom ili sunčanom svetlosti (razlivanje mastila ili bleđenje boja).44. OBJASNITE RAD INKDŽET ŠTAMPAČAPrincip rada vrlo sličan matričnim štampačima, sem što se na glavi za štampu ne nalaze iglice već mlaznice!!!45. LASERSKI ŠTAMPAČI


(Laser printer) su štampači sa velikom brzinom štampe, velikim kvalitetom i postojanošću otiska, imaju veliku primenu. Standardni laserski štampači formiraju crno-bele (monohromatske) kopije, kolor štampači su još uvek preskupi za kućnu upotrebu. Koriste 4 tonera: crni, plavi, crveni i žuti.46. OBJASNITE PRINCIP RADA LASERSKIH ŠTAMPAČANačin rada sličan radu fotokopir mašina, laserski zrak se emituje na rotirajući foto-osetljivi valjak i pomoću promenom naelektrisanja se na njemu formira „slika“ željenog otiska. Na naelektrisanim delovima se lepi toner koji se daljom rotacijom valjka prenosi na papir. Toner se na papiru učvršćuje „pečenjem“ pomoću grejača. Dobija se trajan i postojan otisak, kopija.47. BITNE KARAKTERISTIKE LASERSKIH ŠTAMPAČAVelika brzina štampe (od 12-30 strana za kućnu upotrebu i do 300 strana za štampače na velikim sistemima), vrlo kvalitetne štampe (i do 1.200 tačaka po inču(DPI)), cena po otisku vrlo niska iako je sam štampač skup. Jedan toner= 2.500-7.000 kopija papira A4.48. MEMORIJSKE KARTICE I VRSTE MEMORIJSKIH KARTICA 111.strse koriste u raznim prenosnim uređajima, MP3 plejerima, fotoaparatima, mobilnim telefonima… Zahtevi: da bude što manja, da troši što manje el. energije a da ima što više kapaciteta! Postoje kartice sa fleš memorijskim čipom, ali i sa SSD hard diskom ili čak i pravim magnetnim hard diskom u sebi. Vrste mem. kartica: MMC- MultiMediaCard (prvi tip mem. kartica, koriste se u fotoaparatima i mobilnim telefonima, kapaciteta od 4-8GB, male brzine prenosa do 2MBps, MMC kartice je moguće čitati u čitačima za SD kartice, ali obrnuto nije moguće), SD- SecureDigital (brže i većeg kapaciteta od MMC, tri vrste: standardne SD=do 2GB; SDHC od 2-32GB i SDXC preko 32GB kapaciteta, brzine i do 25MBps; postoje formati: standardni SD, Mini SD i Micro SD) , xD-xD PictureCards (kompanije Olympus i Fujifilm razvile za svoje fotoaparate, od 16MB-2GB, planira se i od 8GB) i MS- MemoryStick (Sony razvio za svoje digitalne kamere, mobilne telefone i PDA uređaje).49. TREKBOL , TAČPED , TREKPOINT 119 I 120Trekbol zamena za računarski miš, korisnik sam pokreće kuglicu u nedostatku ravne površine, koristi sa uz prenosne računare.Tačped mala ravna površina koja se nalazi na skoro svim prenosnim računarima umesto klasičnog miša, prstom se prevlači preko površine, na donjem delu dva tastera koja služe kao i tasteri na mišu (levi i desni „klik“).Trekpoint poput malog džojstika služi pomeranju kursora na ekranu (bez pomeranja ruku sa tastature), zamena za miš na prenosnim računarima, nalazi se između tastera „G“, „H“ i „B“.50. PLOTERI 133Su izlazni uređaji koji su prvenstveno namenjeni za štampanje crteža u vektorskom ili rasterskom obliku. Štampaju mnogo veće formate od ostalih vrsta štampača. papir više puta prolazi kroz ploter, moguća štampa na rolnama papira. Prvi ploteri štampali uz pomoć posebnih pera različite debljine, koja su formirala crtež svojim pokretima. Sadašnji ploteri štampaju i slike, pa se zovu i INKDŽET ŠTAMPAČI VELIKOG FORMATA!

Prema tehnologiji formiranja zapisa dele se na: plotere sa perima(pera slična rapidografima ili flomasterima koji se pomeraju preko papira, formiraju crtež), inkdžet plotere i plotere sa


laserskom tehnologijom. Konekcija: ranije na paralelne portove, sada na USB ili FireWire, ima ih koji su direktno povezani na mrežu preko Ethernet porta.

III DEO RAČUNARSKE MREŽE

51. KLASIFIKACIJA RAČUNARSKIH MREŽA PREMA GEOGRAFSKOJ LOKACIJI ELEMENATA MREŽE 141 I 143Ima sledeći oblik: lokalne(LAN)- mreža računara i ostalih elemenata r.m. u okviru jednog sprata ili zgrade i/ili na prostoru do 1.000m; zajedničko korišćenje resursa: štampača, skenera, baze podataka, aplikacija…; smanjuje potrebu za papirnom formom dokumenata; veća efikasnost obavljanja poslova, velika brzina prenosa podataka i malo kašnjenje), gradske(MAN)- mreža u okviru jednog grada, regionalne(RAN)- mreža u okviru regiona i globalne(WAN)-mreža koja spaja računare na velikim udaljenostima: između država i kontinenata; manja brzina prenosa podataka i veće kašnjenje). Postoje još i Campus mreže-vrlo slično LAN-u; povezivanje računara u objektima na maloj udaljenosti ali bez ograničenja na jednu zgradu ili do 1.000m, SOHO(kućne ili male kancelarijske mreže radi razmene dokumenata, zajedničke upotrebe štampača i pristupa Internetu) i PAN(personalne) mreže- povezivanje računara i perifernih uređaja.52. MREŽNE TOPOLOGIJEU zavisnosti od toga kako su prostorno raspoređeni računari i načina na koji su oni povezani postoje tri vrste topologija: topologija magistrale (linijska)-računari se povezuju na zajednički kontinualni kabl, sa terminatorima na oba kraja kabla; magistralni kabl kao zajednički resurs može koristiti u jednom trenutku samo jedan računar za slanje podataka;Max. rastojanje između računara se povećava uvođenjem ripitera koji pojačavaju signal; problem u vidu „kočenja mreže“ i veoma malog protoka javlja se kada istovremeno dva ili više računara šalju pakete podataka u mrežu) , topologija prstena(paketi podataka se kreću jednosmerno, smanjena je kolizija istovremenog slanja paketa, Token (žeton) kreće se u određenom smeru kroz mrežni kabl od računara do računara, pa svaki od njih poseduje „žeton“ na kratko vreme) i topologija zvezde(svaki računar je direktno povezan na određeno mrežno čvorište (NAU), trenutno najpopularniji i najbezbedniji način povezivanja računara jer je (prednosti) otporan na kvarove, popravka laka, dodavanje novih računara jednostavna; (nedostaci) jedino što se koristi veća količina kablova (veći troškovi planskog kabliranja) i postojanje „osetljive tačke“ –rešenje ovog problema je korišćenje kvalitetne/profesionalne opreme Cisco). Topologija svako sa svakim –se koristi na Internetu i WAN mrežama, gde postoji veza između bilo kojeg računara/čvora sa ostalim računarima/čvorovima u mreži. Nije pogodna za LAN mreže. 53. KLASIFIKACIJA RAČUNARSKIH MREŽA PREMA NAČINU KORIŠĆENJA ZAJEDNIČKIH RESURSA 147postoje: Mreže računara istog prioriteta (Peer to Peer)- u njoj svi računari imaju ravnopravnu ulogu; istovremeno su i klijenti i serveri, ne postoji administrator mreže već korisnici sami određuju dostupnost podataka i resursa ostalim korisnicima te mreže; nazivaju ih i radne grupe, do 10-tak računara; nedostatak: zbog nedostatka administratora velika mogućnost slabe zaštite mreže), Serverske r.m. i Centralizovane r.m.- korišćena na mainframe računarima i UNIX okruženjima, celokupna obrada se obavlja na serveru, a korisnici se koriste kao ulazno/izlazni uređaji(unos podataka, pokretanje programa, prikaz rezultata obrade…). 54. SERVERSKE RAČUNARSKE MREŽE 148Serverska mreža ima jedan ili više servera koji vrše određene funkcije za ostale računare/klijente. Serveri su namenski računari koji : omogućavaju pristup zajedničkim podacima i dokumentima, omogućavaju korišćenje mrežnih štampača i štampanje i


omogućavaju centralizovanu administraciju. Imaju bolje performanse od mreža računara istog prioriteta, ali iziskuju mnogo veća ulaganja zbog nabavke skupih servera. 55. SERVERI I TIPOVI SERVERA 149Serveri su računari koji obezbeđuju resurse koji su potrebni umreženim računarima/klijentima. To su računari sa najvećom snagom procesora, velikom RAM memorijom i najvećim i brzim hard diskovima. Dele se na: Namenske servere (obavljaju više funkcija, ali ne obavljaju svakodnevne aktivnosti, koriste se za vrlo opterećene mreže gde se ne tolerišu otkazi mreže; postoje sledeće vrste namenskih servera: domenski kontroleri (za upravljanje korisničkim nalozima), fajl serveri (za smeštanje aktuelnih dokumenata kojima pristupa više korisnika), serveri za štampanje (za pristup mrežnim štampačima- po prioritetima i vremenskim ograničenjima), serveri baze podataka (sadrže softver za upravljanje bazom podataka, ko sme a ko ne sme da im pristupi, itd), serveri aplikacije (za pristup aplikacijama pomoću kojih klijenti vrše obradu podataka) i serveri elektronske pošte (za razmenu elektronske pošte među korisnicima r.m. i korisnicima Interneta) i Nenamenske servere (pored serverskih funkcija koriste se i za svakodnevne aktivnosti; u manje opterećenim mrežama gde aktivnosti korisnika nenamenskog servera neće opteretiti njegov procesor, RAM memoriju… i tako dovesti do „kočenja“ mreže).56. MREŽNI UREĐAJI: MREŽNA KARTICA, RIPITER , HAB , MREŽNI PROLAZ , RUTER, SVIČ 152...........155Mrežna kartica- kartica za povezivanje računara na računarsku mrežu. Postoje integrisane i neintegrisane mrežne kartice, ali se sada dele i na : klasične (žične) mrežne kartice –koriste kablove i bežične (WiFi) m.k.- koriste radio talase.Ripiter – vrši pojačanje ulaznog signala i njegovo ponovno emitovanje u ostatak mreže, služi za produženje mreže, tj. povećanja rastojanja između krajnih tačaka mreže. U mrežama povezanim UTP kablovima Hab vrši sličnu funkciju jer pojačava ulazni signal i reemituje ga u ostatak mreže.Hab- mrežni uređaj za povezivanje računara u mrežama koje koriste topologiju zvezde, a primenom UTP/STP kablova. Ima 5,8,16 ili 24 porta, nepovoljno za mreže preko 10 računara; svaki paket podataka koji dobije od jednog računara prosleđuje svim ostalim računarima u mreži.Mrežni prolaz- mrežni uređaj za povezivanje mrežnih segmenata u kojima se koristi isti mrežni protokol. Radi isto što i ripiter, s tim što i odvaja mrežni saobraćaj.Svič- koristi se u mrežama topologije zvezde. Radi kao Hab, ali ima i dodatne funkcije: ostvaruje direktnu komunikaciju između računara u mreži, tj. šalje pakete podataka samo računaru kome su ti podaci namenjeni (a ne svima, pa se smanjuje nepotrebni saobraćaj). Bitna karakteristika: omogućava istovremeno korišćenje oba kanala i za prijem i za slanje podataka 2 puta veći protok. Mogu biti upravljivi, što je veoma bitno u velikim mrežama.Ruter- mrežni uređaj koji omogućava međusobnu komunikaciju među računarima koji se nalaze na različitim segmentima (podmrežama). Ruter deli mrežu na manje segmente (podmreže), pa računari u istom segmentu komuniciraju nesmetano, a računari koji su u različitim segmentima moraju da komuniciraju samo preko rutera. Ruter ujedno i filtrira pakete pa dozvoljava izlaz iz segmenta samo paketima koji su namenjeni računarima iz nekog drugog segmenta, čime se eliminiše nepotrebno slanje paketa.57. MODEMI 156Modem je uređaj koji pretvara digitalne signale (iz računara) u analogne signale (u telekomunikacijama) procesom nazvanim MODulacija i obrnuto, analogne u digitalne- nazvano DEModulacija (MODDEM). Postoje: Klasični modemi (pretvaraju digitalne u signale koji se prenose telefonskim linijama; Interni-umeću se u slotove osnovne ploče i eksterni- uređaji koji se sa računarom povezuju preko RS-232 ili USB porta, a na modemu postoji RJ-11 konektor za telefonski kabl; dele se i na: Simplex(jednosmerno slanje signala), Half Duplex(dvosmerno ali ne istovremeno) i Full Duplex(dvosmerno i istovremeno slanje), DSL modemi (zamena za klasične modeme jer koriste telefonski kabl za prenos podataka bez


ometanja telefonskog saobraćaja, koristi više frekvencije od ljudskog glasa), kablovski modemi (uređaj koji omogućava razmenu podataka primenom koaksijalnog kabla za kablovsku TV, ima priključak za antenski koaksijalni kabl, bar jedan RJ45 ili USB port i ADSL modemi (potrebna oprema: ADSL modem(ako želimo da na mrežu spojimo samo jedan računar) ili ruter (za spajanje više računara na mrežu) i spliter (razdvaja signal iz telefonske linije na dva dela: za prenos glasa i za prenos podataka) .58. REŽIMI RADA BEŽIČNIH RAČUNARSKIH MREŽA 168Postoje dva režima rada bežičnih r.m.: ad-hok (bežična komunikacija računara i ostalih bežičnih uređaja bez posredovanja WAP-a(bežične pristupne tačke), npr. sastanak direktora-svi povezuju svoje laptopove i druge bežične uređaje direktno međusobno) i infrastrukturalni režim rada ( bežična komunikacija uz posredovanje WAP-a; WAP omogućava komunikaciju između bežičnih uređaja, kao i komunikaciju sa ostatkom klasične/žične mreže, kada WAP ujedno ima i funkciju mrežnog prolaza omogućuje komunikacije između računara vezanih na mrežu žičnim i bežičnim putem). 59. TCP /IP (IP v 4) 177 VRSTE ADRESADuplirano pitanje???

60. BEŽIČNA PRISTUPNA TAČKA 159Bežična pristupna tačka (WAP) uređaj koji se u bežičnim mrežama koristi za umrežavanje računara (do 32). To je čvorište u bežičnoj mreži ima bar jednu antenu i port za povezivanje sa ostatkom žične mreže, tako da je to mrežni prolaz ili ruter između bežičnog i žičnog dela mreže.

61. BEŽIČNI LAN STANDARDI 170To su: WiFi (IEEE 802.11 standard) način komunikacije uređaja primenom radio talasa. Ima više varijacija osnovnog standarda, pa postoje: 802.11a, 802.11b, 802.11g i 802.11n; razlikuju se u brzini prenosa podataka i max. rastojanju od izvora), IrDa (koristi infracrvene svetlosne zrake kao kod većine daljinskih upravljača za TV; koristi se za povezivanje računara i perifernih uređaja na malim udaljenostima (oko 1m), prenos brzinom od 16Mbps) i Bluetooth-IEEE 802.15 (bežični prenos govora i podataka, povezuje računar i periferiju u PAN mreži, poput računara i bežične tastature ili bežičnog miša; podržava prenos do 100m i brzinom do 1Mbps) .62. MREŽNI PROTOKOLI 174Mrežni protokol je skup pravila koji omogućava međusobnu komunikaciju između računara sa različitim OS i hardverom. Najznačajniji su: TCP/IP (najzastupljeniji protokol, na njemu se zasniva ceo Internet), IPX/SPX (drugi po popularnosti, razvila ga kompanija Novell za svoju mrežu Novell NetWare; brz rutabilan protokol), NetBEUI (nerutabilan protokol pogodan za manje mreže, korišćen u Windows 9x i NT mrežama, ali je napušten zbog nemogućnosti komunikacije preko rutera) i Apple Talk (protokol za Mekintoš računare).63. TCP/IP PROTOKOL 175Sastoji se iz TCP i IP protokola. TCP protokol garantuje isporuku paketa podataka (datagrama) do odredišnog računara i obezbeđuje dokaz o prijemu paketa od prijemnog/odredišnog računara. TCP protokol pre slanja podataka razdvaja te podatke u pakete, daje im kontrolnu informaciju (paketi podataka + kontrolna informacija=datagram), tako ih šalje do odredišnog računara, gde ih ponovo spaja u čitljive podatke za prijemni računar. TCP zaglavlje sadrži: redni broj datagrama i kontrolnu sumu. Za razliku od TCP, IP protokol ne garantuje isporuku paketa podataka i ne obezbeđuje dokaz prijema od strane odredišnog računara. On ne uspostavlja vezu između računara koji šalje i računara koji prima podatke, već ubacuje sopstveno zaglavlje u datagram i tako ga šalje „na slepo“, a usputni ruteri čitaju zaglavlje i upućuju datagrame ka odredišnom računaru. IP zaglavlje sadrži: adresu izvora podataka, adresu odredišta podataka, broj porta i kontrolnu sumu.


64. TCP/IP PROTOKOLI APLIKATIVNOG SLOJA 177Sadrži čitav skup protokola:SNMP (za stanje računara u mreži), FTP (za prenos fajlova između udaljenih računara), SFTP (za prenos fajlova primenom zaštićene/šifrovane veze), ARP (za određivanje IP adrese uz pomoć MAC adrese mrežne kartice, rutera, sviča), SMTP (za prenos poruka između e-mail servera), POP3 (za prijem e-mail poruka sa e-mail servera), IMAP4 (veće mogućnosti prilikom prijema e-mail poruka: selektivno preuzimanje sa servera, pregled zaglavlja poruka, preuzimanje delova poruka…), TELNET (za povezivanje sa udaljenim host računarom), SSH (uspostavljanje zaštićene Telnet sesije preko standardne TCP/Ip veze), HTTP (omogućava razmenu teksta, grafike, zvuka na WWW), HTTPS (Zaštićena verzija HTTP-a) i NTP (za sinhronizaciju vremena na računarima u r.m.).

65. TCP/IP PORTOVI 177TCp/Ip protokoli aplikativnog sloja koriste sledeće portove: port 21 za FTP protokol, port 23 za Telnet, port 25 za SMTP, port 80 za HTTP, i port 110 za POP3 protokol. Portovi su vrlo bitni za zaštitu sistema, pa hakeri koriste baš portove za neovlašćeni upad u računarske sisteme!!! Navedeni portovi su neophodni za funkcionisanje računara i korišćenje Interneta.

66. TCP/IP ADRESE (IP v 4) 177TCP/Ip protokol zahteva da se svakom računaru, serveru i mrežnom uređaju dodeli IP adresa! Aktuelna verzija IP standarda= verzija 4 ili IPv4 koristi 32-bitne adrese, odnosno niz 0 i 1 dužine 32 karaktera, ali su kao takve nerazumljive za ljude, pa se dele na 4 okteta i prikazuju u dekadnom obliku ( 0-9 cifre). Tako se ovom transformacijom 32-bitni binarni broj pretvara u oblik od 4 cela broja(četvorodelni dekadni broj, gde je svaki deo odvojen tačkom: nnn.nnn.nnn.nnn), vrednosti od 0-255. U okviru jedne računarske mreže ne mogu biti dva računara/servera/mrežna uređaja sa istom IP adresom!!! S obzirom da je broj IP adresa mali za trenutne potrebe, IP adresa se deli na dva dela: NetID (adresa mreže) i HostID (adresa čvora). Postoje tri vrste IP adresa: unicast (za komunikaciju dva mrežna čvora), multicast (za komunikaciju tipa 1 čvor prema više čvorova ili više prema više čvorova) i broadcast (1 čvor sa svima).

67. KLASE IP ADRESA 177Postoji 5 klasa IP adresa, ali su najznačajnije za korisnike prve tri klase: A, B i C.Klasa adresa A- za mreže sa velikim brojem hostova (preko 16 miliona). Prvi oktet je rezervisan za adresu mreže (NetID), a preostala tri okteta za definisanje adrese čvora (HostID-a). Znači: I=NetID II, III i IV=HostID. I= brojevi od 1-126; II,III i IV=brojevi od 1-254. Mrežna maska (Subnet mask)* za klasu adrese A je 255.0.0.0 (I=255označava da I oktet definiše broj mreže, II,III i IV=0 označava da preostala tri okteta označavaju HostID). Klasa adresa A ima na kraju oznaku „/8“, npr: 15.12.141.13/8 Klasa adresa B- za mreže srednje veličine (za srednji broj računara/hostova : preko 65 hiljada), prva dva okteta se koriste za NetID, a druga dva za HostID. Mrežna maska je: 255.255.0.0 ; I = brojevi od 128-191, a u II ,III i IV= brojevi od 1-254. Oznaka na kraju „/16“, npr: 131.12.141.13/16Klasa adresa C- za manje mreže (do 254 računara), prva tri okteta za NetID, četvrti za HostID. I= brojevi od 192-223, II,III i IV=brojevi od 1-254! Nose oznaku „/24“, npr: 194.12.141.13/24 * Mrežna maska je 32-bitni binarni broj koji kaže koje bitove IP adrese treba posmatrati kao bitove adrese mreže.


68. ODREDJIVANJE NetID I HostIDPrimer klase A:

Adresa klase A Mrežna maska NetID HostID15.12.141.13 255.0.0.0 15 12.141.13Primer klase B:

Adresa klase B Mrežna maska NetID HostID131.12.141.13 255.255.0.0 131.12 141.13Primer klase C:

Adresa klase C Mrežna maska NetID HostID194.12.141.13 255.255.255.0 194.12.141 13

69. PRIVATNE I JAVNE IP ADRESETCP/IP protokol ne obezbeđuje jedinstvenost IP adrese na celom Internetu, pa su uvedene Javne (određuje ih i odobrava posebno „telo“ NIC) i Privatne IP adrese (koriste firme i pojedinci za formiranje svojih mreža). Za formiranje Privatnih IP adresa slobodni su sledeći opsezi IP adresa:Klasa adresa A od 10.0.0.0 do 10.254.254.254Klasa adresa B od 172.16.0.0 do 172.31.254.254Klasa adresa C od 192.168.0.0 do 192.168.254.254 70. POTPUNO IME DOMENA - FULLY QUALIFIED NAME 205Potpuno ime domena= ime servera+ime domena. Domen je niz znakova od PREVE LEVE TAČKE pa do kraja simboličke adrese! Npr: ftp.mydom.org domen=mydom.org, a server= ftp . u slučaju Web servera, ne navodi se pravo ime servera (ftp), već www www.mydom.org

71. INTERNET DOMENI 205Su uvedeni zbog primene simboličkih adresa i lakšeg pronalaženja resursa na Internetu. Predstavlja Internet adresu Web sajta. Postoje tri hijerarhijska nivoa domena:Domeni najvišeg nivoa (su sledeći domeni na globalnom nivou: Osnovni internet domeni najvišeg nivoa USA: com, edu, gov, int, mil, net i org, dodatni I.d.n.n. USA su: aero, biz, firm, museum, store i travel i nacionalni domeni: rs, ca, jp, ru), poddomeni (na nacionalnom nivou: co, org, gov, ac, edu -kopije USA domena na najvišem nivou) i domeni nižih nivoa hijerarhije (formiraju se kao: domeni drugog nivoa u okviru domena najvišeg hijerarhijskog nivoa: linux.org, krstarica.com, microsoft.com. harvard.edu i kao domeni trećeg nivoa hijerarhije u okviru nacionalnog domena: blic.rs, politika.rs, fmz.edu.rs).

72. INTERNET ADRESE Na Internetu postoje dva osnovna načina adresiranja: numeričko (koristi se binarni niz brojeva; 32-bitne ili 128-bitne adrese; pogodno za računare ali ne i za korisnike računara koji više vole simboličko adresiranje) i simboličko adresiranje (daleko prihvatljivije za ljude/korisnike računara, jer asocira na vlasnika računara ili nazivne adrese).

73. MEDIJA STRIMING 203Servis Interneta koji omogućava on-line pristup multimedijalnim informacijama na Internetu. Zbog veličine audio/video zapisa na Internetu potrebno je pravovremeno preneti na računar korisnika veliku količinu informacija. Medija Striming omogućava korisniku preuzimanje jednog dela informacija u tkz. bafer podataka. Upotrebljene (reprodukovane) informacije se brišu a nove pristižu, pa se tako postiže interpretacija u realnom vremenu, bez seckanja i zastoja. Najpopularniji server na svetskom nivou: Youtube.

KRAJ! SREĆNO!


http://www.mydom.org/

ftp://ftp.mydom.org/

ispitna pitanja sa odgovorima iz it-a(zaŠtiĆeno).doc

Documents