UVOD

UVODPredmet komparativne istorije drave i prava

Komparativna istorija drave i prava je pravno istorijska nauka koja omoguava objektivan uvid u strukturu i evoluciju dravnih aparata i pravnih poredaka vodeih zemalja u pojedinim epohama razvoja civilizacije.

Komparativna istorija drave i prava kao uoptavajua nauna disciplina izuava istorijski najuticajnije drave i prava od njihovog postanka do savremenosti. Komparativna istorija drave i prava kao konkretno pravna nauka prouava konkretne drave i prava u odreenom vremenu-prostoru. Uporeuje razliite pravne sisteme to omoguava donoenje optih zakljuaka.Drevne civilizacije nemogue je izuavati bez koritenja pomonih istorijskih disciplina: paleografija(izuavanje starih pisama), hronologija (prouavanje naina raunanja vremena), diplomatika (ispitivanje autentinosti povelja), numizmatika( prouavanje novca), heraldika (pruavanje grbova) i istorijska geografija (utvrivanje geografskih oblasti i mesta u istorijskim izvorima).

Razvoj istorijskog miljenja o pravu

Istorija je jedna od najstarijih nauka koja od Herodota opisuje i pripoveda o dogaajima iz prolosti. Aristotel je pretea opte pravne istorije. Srednjovjekovna istorija kao i antika opisivala dogaaje i vladare ali im je davala versku i pragmatinu poruku. kola prirodnog prava od XII veka iri ideje da pored pozitivnog postoji i prirodno pravo koje kao univerzalno vai sve ljude i za sva vremena.Hugo Grocijus- polazio od ideje da je rimsko pravo kao pisani razum pribliilo idealima prirodnog prava

an ak Ruso stvorio sliku plemenitog divljakaLajbnic pravnik mora da izuava istoriju prava kako bi spoznao njegove uzroke.

Fihte i Savinji odbacili su postojanje univerzalnog prava koje stvara razum i ustvrdili da je pravo plod narodnoh duha i kao takvo podlono evoluciji.

Ogist Kant je insistirao na anlizi tano utvrenih injenica i koritenja uporedne metode.Marksistiko uenje Pravo je istovremeno volja vladakue klase i relativno autonoman deo nadgradnje koji povratno utie proizvodne snage i odnose.Jering Pravo je sredstvo za regulisanje drutvenih odnosa.Hantington istie da Zapad promovie zapadne politike vrednosti i institucije vrei pritisak na ostala drutva i usvoje zapadni model.

Periodizacija komparativne istorije drave i prava

Vremenska podela istorije je najznaajnija. Hronoloka periodizacija uzeta je iz politike istorijeAntiki istoriari dele poznatu istoriju na: asirsko, persijsko, grko-persijsko i rimsko carstvo

Hrianski istoriari koristili su na Bibliji zasnovanu podelu: od Adama do Noja, od Noja do Avrama, od Avrama do Davida, od Davida do vavilonskog ropstva, od vavilonskog ropstva do Hristovog roenja, od Hristovog roenja do kraja sveta.

Tipoloka periodizacija: prvobitna zajednica, robovlasniki period, feudalno doba, kapitalizam i savremeno doba globalizacijeNikolo Makijaveli prvi je primenio podelu na stari, srednj i novi vek. Dominira podela na etiri osnovne epohe: 1.prvobitna zajednica, 2 stari vek i od nastanka prvih drava (do 5. veka n.e.), srednji vek (od 5 do 16), novi vek (od 16 i jo traje).

Istorijski izvori

Istorijski izvori se razlikuju od izvora prava. Izvori saznanja istorije su: tekstovi, predmeti i injenice iz kojih moemo da spoznamo prolost. Pisani izvori su najvaniji izvori jer pruaju najvie informavija. Falsifikati su namerno krivotvoreni istorijski dokumenti.

Pravni spomenici su najvaniji izvori saznanja o istorijskoj evoluciji prava. Spomenici opteg karaktera obuhvataju: Zakon su najznaajniji pravni spomenici koji sadre pravne norme, Zakonike (kodifikacije)predstavlja kompleksne pravne spomenike koji iroko obuhvataju razne grane prava, Statute koji su regulisali autonomni pravni ivot srednjovjekovni gradova do 12 vijeka.

Ustavi predstavljaju novovekovne izvore prava kao najvii pravni akt modernih drava. Posebni spomenici su presude, sudske besede, ugovori i povelje. Utvrivanje autentinosti izvora predstavlja jedan od bitnih pretpostavki naune objektivnosti.I PRVOBITNA ZAJEDNICA................................str. 16Periodizacija prvobitne zajednice Prvobitna zajednica oznaava zajednice zasnovane na krvnom srodstvu u kojima su ljudi ivjeli od nastanka najstarijih drava. Prvobitna zajednica moe se podijeliti na dvije osnovne etape: divljatvo i varvarstvo. Luis Morgan smatrao je da pripitomljavanje ivotinja i uzgoj itarica oznaava prelazak iz divljatva u varvarstvo. Vii stepen varvarstva poeo je izradom oruja i orua od gvoa a zavrio pronalaskom pisma i prelaskom u civilizaciju. Civilizacija se raa u znaku metalnog maa-srpa i pisma.Brak, porodica srodstvo

Institucije braka, porodice i srodstva bitno su uticali na izgled prvobitnih zajednicaKrvnosrodnika porodica- je na srednjem stupnju divljatva nastala uvoenjem prvih polnih zabrana. Polni odnosi su bili dozvoljeni samo u okviru iste generacije to iskljuuje incest. Brak je bio grupni (poligamni), polni odnos unutar jedne iste grupe.Porodica punalua- Brak je egzogami (polni odnosi razliitih grupa)Sindijazmika porodica Razvoj privrede i drutva uticao je na stalno suavanje broja lanova braka i porodice. Ova porodica se zasnivala na braku jednog mukarca i jedne ene koji nisu bili obavezni da obrazuju posebno domainstvo.Individualne porodice ine mu i ena sa decomOd line do privatne svojine

Ljudi su u prvobitnoj zajednici neposredno prisvajali plodove prirode. Ovo prisvajanje se svodilo na dranje i korienje. Lina svojina je poetni vid prisvajanja prema oruu i oruju.Kolektivna svojina pripadala je grupi ljudi i mogli su je koristiti samo njeni pripadnici (njive, ume, panjaci)

Porodina svojina je predstavljala prelazni oblik od kolektivne ka privatnojPrivatna svojina pojedinaca razlikuje se od line svojine jer se svojinska ovlaenja ne odnose samo na predmete za linu upotrebu.(domae ivotinje, nakit, novac)Drutvena organizacija i zaeci dravne vlastiNepostojanje dravne vlasti i pravnog sistema predstavljaju jedno od glavnih obeleja prvobitne zajednice. Podela drutvene uloge izmeu polova uticala je na drutvenu organizaciju.Period matrijahata-nije bio vladavani ena- ene su samo imale veu drutvenu ulogu

Period patrijahat stareine rodova i porodica bili su samo mukarci

Rodovska organizacija stareina roda je zastupao rod a politiku vlast je imala rodovska skuptina.

Bratstva stareina bratstva i skuptina

Pleme- demografsko irenje dovodi do povezivanja veeg broja srodnih bratstava u pleme kao vii oblik politike organizacije. Organi: plemen. Stareina, vee stareina i plem. Skuptina. Poglavica je esto bio vrhovni vojskovoa, sudija i svetenik.

Rodovska aristokratija Rodovsko plemenske stareine dobijaju na znaaju u vreme osvajanja i pljaki teritorija. Stvara se uslov za uspon vojne aristokratije. Ekonomska nejednakost se produbljuje. Plemenske starene su zamenili vladari , plemenske organe su zamenili dravni koji donose pravila o organizaciji vlasti.

Primitivno pravo norme i sankcije

Primitivna drutva su stvarala norme o dozvoljenom i zabranjenom ponaanju kao oblik drutvene kontrole koj je omoguavala da mnoga od tih drutava izuzetno dobro funkcioniu. Obiaji su kao nepisana pravila regulisali ponaanje unutar grupa. Svakodnevna praksa postala je model normalnog ponaanja. Obiaji su prerastali u obiajno pravo kao sredstvo dominacije vladajuih elita. Razni tabui predstavljaju prva pravila ponaanja koja zabranjuju odreena ponaanja prema oznaenim stvarima, mestima, licima i reima. Religijske norme zamenjivane su obiajnim pravilima koje tite organizovane sankcije. Ublaavanje sankcija predstavljalo je sistem kompozicije u kome krivac otkupljuje svoj ivot i sigurnost. Kompozicija i krvna osveta dugo su se primjenjivali istovremeno.Religija u prvobitnoj zajedniciReligija kao duhovna tvorevina koju objanjava svet bila je uz magiju jedan od prvih oblika drutvene svesti. Religijom su uspostavili duhovnu nadmo nad stvarnou. Magijski obredi su bili usmereni na izazivanje odreenih posljedica u stvarnom ivotu: dobar lov, izleenje..Animizam kao oblik religijske svesti zasniva se na verovanju da sve prirodne pojave poseduju duu (biljke, ivotinje). Verovanje u srodstvo sa ivotinjama naziva se totemizam.

Boanstava poprimaju ljudske likove. Mnogoboaki oblik religije naziva se politeizam koji je postepeno evoluirao u monoteizam. Tron i oltar ostali su u mistinoj vezi sve do novovekovnog konstituisanja modernih drava u kojima se ustavno odvajaju religija i drava. II STARI VEK.....................str. 26Postanak civilizacija i tipovi starovekovnih drava

Simbioza razliitih etnikih grupa stvarala je dravu kao izraz prevazilaenja etnikih suprotnosti. Najstarije drave , orijentalne despotije nastale su kao rezultat potrebe izgradnje mrea nasipa i kanala oko velikih rijeka. Starovekovne drave se dele na:

istone despotije- predstavljaju teokratske drave sa izmeanim religioznim i politikim funkcijama. Religiozna funkcija bila je izvor zakonodavne, sudske i izvrne vlastii zapadne robovlasnike drave. Grke dravice polisi i Rim nastaju kasnije sa naglaenom ulogom pojedinaca.Sumerska civilizacija prvi put je povezala tako veliki broj ljudi istim jezikom, pismom, tehnologijom, religijom, etikom i drutvenom strukturom. Velike religije su odreujue karakteristike velikih civilizacija. SUMER I AKAD...................................str. 29

Mesopotamija, meureje Tigrisa i Eufrata, predstavlja rodno mesto najstarije civilizacije. Prvobitna zajednica raspala se sredinom IV milenijuma p.n.e. kada su se obrazovali prvi samostalni gradovi: Ur, Uruk, Ki, Laga, Eridu, Um i dr. Centralno mesto u gradu imao je hram boga (svetilite, osmatranica, sud, kola..). Patesije-gradovi bili su zatieni zidovima i kanalima. Upravnici gradova (patesi) su nosili titulu lugal (car). Vladar je bio vrhovni vojskovoa, zakonodavac i sudija. Hramovi su posedovali veliku imovinu. Oko 2350pne. Saragonova imperija (Akadski osvaja Sargon) bila je prva jedinstvena sumersko-akadska drava koja je obuhvatala Mesopotamiju. Ur-namu je prvi zakonik koji je delimino sauvan.Zbornici klinopisnog prava......................str. 32Mesopotmaija je bila kolevka najstarijih pravnih spomenika sauvanih u obliku klinopisnih tekstova na glinenim ploicama. Pronaeno je na hiljade ploica sa sauvanim zakonima i presudama. Slava najstarijeg pravnog teksta na svetu pripada zakoniku Ur-namu donetom oko 2100pne. Klinopisni zakonici predstavljaju zbornike zapisanog ili izmenjenog obiajnog prava. Iza zakonika Ur-namu doneti su sledei klinopisni kodeksi:Zakonik Ur-namu-istie boansko poreklo zakonika i nameru vladara da oisti zemlju od otimaa i varalica da sprei da sirotinja ne postane rtva bogatih.Zakonik Lipit-itar- 1930pne.- napisan je sumerskim jezikom. Enunski zakonik-1720- predstavlja prvi pravni zbornik napisan na akadskom jezikuHamurabijev zakonik-1680pne.

Hetitski zakonik- XVI vek- Imovinske kazne su dominiraleAsirski zakonik VIII pne.- bio je nerazvijeniji zbog iroke upotrebe taliona, ak i za krivino delo silovanjaVAVILONSKO CARSTVO........................str. 34Grad-drava Vavilon na obali Eufrata postao je u prvoj polovini II milenijuma p.n.e. dravnopravno jezgro sumersko-akadske civilizacije. Amoriti, semitski osvajai, preobrazili su ga u grad 2000 pne. Staro vavilonsko carstvo stvarno je utemeljio esti vladar amoritske dinastije zakonodavac Hamurabije (1709-1669 pne). Bog Marduk postao je vrhovni bog na celoj dravnoj teritoriji. Vavilonska privreda zasnivala se na irigacionoj poljoprivredi. Drava je potisnula ulogu hramova i svetenstva. Kolelktivna svojina i dalje je dominirala. ito i srebro bili su glavna sredstva razmene. Bankarski poslovi su cvetali. Svetovna i hramovska aristokratija bila je na vrhu. Dravni inovnici i vojnici raspolagali su velikim posedima kao nagrada za sluenje. Broj slobodnih ljudi nadmaivao je broj robova.Osobenost vavilonskog prava ini podele slobodnih ljudi na dve kategorije: privilegovani avilumi i nii sloj mukenu. Najnii sloj su bili vardum (robovi).Starovavilonsko carstvo izgradilo je snanu vojnu organizaciju. Hamurabijeva etrdesetogodinja vladavina integrisala je prostor koji kao jedinstveno carstvo postoji neto vie od jednog veka.Hetiti su osvojili Vavilon u XVI veku pne. Da bi potom Kasiti unitili carstvo.

Asirci su kontrolisali te prostore do VII VI veka pne. Kada je stvoreno novo vavilonsko carstvo.Najznaajniji vladar bio je Nabukodonosor graditelj viseih vrtova. Vavilonsku dravnost dokrajio je persijski car Kir krajem VI veka pne. Hamurabijev megapolis pretvoren je u gomilu peenog blata i pretvoren u provincijski grad Asur po kome je Asirija dobila ime.Hamurabijev zakonik.............................str. 37Hamurabijev zakonik predstavlja najvaniji pravni tekst starih istonih civilizacija. Crna kamena Stela pronaena je u Suzi 1901. otkrila je 282 propisa uklesana na steli. Hamurabi stoji pred bogom amaom koji mu daje zakonik kao simbol neraskidive veze religije sa davnopravnim poretkom. Veina propisa zakonika, izuzimajui uvod i zakljuak, bila je svetovnog karaktera. Odredbe se mogu grupisati u pet grupa: o sudu, o svojini, o braku i porodici, o zatiti linosti i odredbe o radu. Prevladavaju graanskopravni i krivinopravni propisi. Hamurabi je svesno uveo stroge kazne tipa: oko za oko, kost za kost, zub za zub. Primitivni sistem sankcija predstavlja tamnu stranu visokorazvijenog pravnog ivota i velike kodifikacije.Imovinsko pravo Vavilonsko pravo poznaje razliite oblike svojine. Kolektivna svojina ostala je glavni svojinski oblik, ali je njen znaaj relativno umanjen u odnosu na sumerske patesije.

Obligaciono pravo prvenstveno regulie odnose dunika i poverioca u robnonovanim odnosima. irenje privatne svojine uslovilo je vii stepen razvoja obligacionog prava.

Ugovor o kupoprodaji zakljuivao se saglanou prodavca i kupca o predmetu i cijeni. Zajam je bio jedan od najdetaljnije regulisanih instituta u zakoniku. Siromasi su esto pretvarani u dunike robove.Ugovor o korienju tuih stvari uz naknadu (zakup) je bio iroko korien. Najei predmet zakupa bila je zemlja.Porodino i nasledno pravo u starovavilonskom pravu karakterie bogastvo i razvijenost ustanova. Obiajno pravo je regulisalo formu braka. Brani odnosi su bili stabilni. Mukarci su bili podstaknuti vraanjem miraza. Preljuba je kanjavanja bacanjem u vodu. Roditeljska vlast nad decom pripadala je ocu. Regulisanje nasleivanja u veem delu preputeno obiajnom pravu.Krivino pravo Starovavilonsko krivino pravo karakterie meanje primitivnih relikta sa inoviranim institucijama. Zastarelost krivinog prava zakonika ogleda se u velikoj zastupljenosti smrtne kazne i taliona. Izvrioci delikta su kanjavani bez utvrivanje krivice. Najbrojnija krivina dela su delikt protiv linosti i linog integriteta. Zakonik je titio porodini moral i integritet osnovne elije. Kraa je bila najee i najvanije krivino delo protiv imovine.Sudski postupak je bio istovetan u graanskim i krivinim stvarima. Hamurabijev zakonik je predstavljao samo opti orijentir za sudove koji su presuivali u ime vladara a sudovi nisu bili odvojeni od uprave. Postupak je bio usmen uz koritenje svedoka i raznih pismenih isprava kao dokaza. Sudski postupak se zavravao donoenjem presude.EGIPAT...................str. 45Egipatska civilizacija-drava (3000 pne.) trajala je u kontinuitetu od vie hiljada godina za razliku od kratkovenih mesopotamskih carstava. Agrarno egipatsko drutvo nije sagradilo zatvorene gradove opasane zidinama. Egipatski gradovi su bili kratkoveni. Okruenje peanih pustinja sa svih strana dugo je titilo egipatski prostor. Svaki faraon je gradio svoju prestonicu. ivi bogovi (faraoni) veu su panju posveivali posmrtnom ivotu nego gradovima ivih podanika.Od faraona ujedinitelja Narmera (Menesa) istorija egipatske drave se deli na tri osnovna perioda:

Staro carstvo nastalo je u znaku dominacije Gornjeg Egipta. Noma Teba je bila obnovitelj dravnog jedinstva.Srednje carstvo je proirilo granice drave na jugu i zapadu. Egipani nisu voljeli vojni poziv. Srednje carstvo nije propalo zbog politikih nego zbog naraslih socijalnih sukoba oko poreza.Prva drutvena pobuna liila je na savremene socijalne revolucije(bogatai su ubijani). Plemenski organizovani Hiksi iskoristili su drutveni haos.Novo carstvo - Posle proterivanja Hiksa osnovano je novo carstvo koje je obnovilo egipatsku dravnost u XVI veku pne. Sledila su osvajanja Libijaca, Persijanaca, Grka, Rimljana. Vizantijska vlast bila je okonana 642 n.e. islamsko arapskom invazijomKolektivna pobonost karakterie obnovu religioznog ivota. Raniji pacifizam zamenio je patriotski militarizam. Faraon Tutmos III stvorio je egipatsko-azisku dravu dugu 3200km. U XIV veku pne. Sunani disk je proglaen za vrhovnog boga Atona, to predstavlja prvi istorijski pokuaj uvoenja monoteizma. Faraon kao ivi bog izraava teokratsku sutinu drave. Civilizacija Egipta propada sa rastom religioznog pesimizma. Manipulacija voljom bogova iscedila je sokove Egipta.Egipatsko pravo................................str. 49

Egipatska tradicija zabeleila je kao prvog zakonodavca faraona ujedinitelja Menesa. Pisanje na papirusu uslovilo je teim ouvanje pravnih tekstova. Grki izvori propisuju Bokihorisu zbornik prava od 8 knjiga. Egipatsko pravo je bilo nerazvijenije od klinopisnog prava zbog jaeg uticaja obiajnog prava. Staro i srednje carstvo potpuno je u znaku stare plemenske obiajnosti. Faraon je smatran stvaraocem prava. Za vreme helenistikih vladara paralelno se primjenjivalo egipatsko i grko pravo, a pod rimskom vlau nastao je hibridni rimsko grko egipatski pravni sistem.Imovinsko pravo bilo je nerazvijeno. Faraon je smatran formalnim vlasnikom sve zemlje. Zemlju su delili na korienje(hramovima, vojnicima, inovnicima). U novom carstvu hramovi i slobodni seljaci raspolau zemljom kao vlasnici. Faraon Bokhoris je ukinuo duniko ropstvo. Pravni poloaj ena je bio mnogo povoljniji. U odnosu na druge istone civilizacije. Osnovna enina obaveza je bila staranje o kui i deci. Poligamija je dozvoljena samo faraonima i prinevima. ene su mogle biti od pisara do faraona.Nasleivanje je po pravilu bilo zakonsko. Naslednici su mogli da budu erke i sinovi ostavioca.

Krivino pravo je bilo obeleeno reliktima prolosti. Krivina dela protiv drave (izdaja pobuna, zavera) podrazumevala su kolektivnu odgovornost cele porodice izvrioca. Kazne su bile smrtna, telesna i imovinska. Osuenici najvieg sloja mogli su da izvre samoubojstvo ispijanjem otrova kao Sokrat. Sudski postupak su obavljali inovnici. Iznad sudija bio je faraon koji je mogao da sudi po svojoj volji.STARA GRKA i STARI RIM...............................str. 52Grka istorija je deo istorije mediterana. Grke kolonije su prekrile sve obale i ostrva. Vedro nebo i mirne vode omoguili su razvoj pomorstva. Grka civilizacija je koristila prednost najjeftinijeg i najbreg saobraaja. Kritska protocivilizacija nastala je na velikom ostrvu.Ljudi su se okretali ribarstvu, pomorstvu itrgovini.Minoska civilizacija na Kritu cvetala je od sredine III milenijuma p.n.e. Bila je obeleena raskonim dvorskim ivotom koju su sruili mikenski Grci koji Krit pretvaraju u sredite kritsko mikenske najstarije grke civilizacije. Ahajsko doba je zapameno po trojanskom ratu u XIII veku p.n.e. Mrano doba trajalo je do VIII veka pne. Homerovi epovi pevajui o trojanskom ratu opisuju stvarnost mranog doba. Zemljoradnja i stoarstvo predstavljaju glavne privredne grane. Rairena je krvna osveta. Plemenski organi vlasti- basileus, vee stareine bule, skuptina agora, ogranieni su religijskim normama i obiajnim pravom. Kriza plemenskog ureenja u arhajskom VII i VI veku i klasinog doba u VI i IV veku stvorila je najraznovrsnije oblike politikog organizovanja. Aristokratija, demokratija, monarhija, oligarhija, putokratija i tiranija. Veina polisa imala je 3-4 hiljade stanovnika. Makedonsko osvajanje prekinulo je plitiki kontinuitet, ali je od druge polovine IV veka pne, u helenistikom dobu, produeno trajanje grke civilizacije u nizu helenistikih drava.Rimska imperija je do kraja stare ere progutala helenistike drave i storila grko rimsku civilizaciju zasnovanu na proimanju rimskog dravno pravnog poretka i visokorazvijene grke kulture. Rimske legije su pobjeene od grke kulture. Rimska republika je trajala pet vekova i zasnivala se na jakoj vojsci i politici osvajanja. Prvo je zagospodarila latinskim gradovima a posle osvajanja Etrurije okrenula se prema grkim kolonijama i Kartagini. Pad Rima 476. nije znaio kraj rimske dravne ideje koju nastavlja Novi Rim Kostantinopolis koji je od svog osnivanja bio hrianski centar helenistike civilizacije.SPARTA....................................str.56

Sparta je jedan od najstarijih polisa. Pobednika dorska plemena naselili su sredinji deo Peloponeza koji je predstavljao prirodnu tvravu polis. Sparta nije nikada bila ograena zidovima. Bila je agrarna drava sastavljena od pet jedinica. Spartijati vladajui sloj, Heloti- dravni robovi. Rodovsko-plemensko ureenje je izraslo u jaku vojnu dravnu organizaciju-stalni vojni logor. Spartijati su inili osobenu grupu jednakih koja je od drave dobijala deonicu zemlje zvanu Kler i odreeni broj helota. Mukarci su se stalno spremali za rat i nisu obedovali u svojim kuama nego u grupama od 15 lanova sistijama. Vojni poziv je bio osnovna obaveza za koju su se pripremali od malena. Deaci su u sedmoj godini odvajani od majke i poinjali s vojnim vebama i itanjem. Sparta je sve vreme postojanja bila aristokratska republika. Postojala su etiri dravna organa: dva kralja, skuptina i vee staraca. Glavni organ oligarhijske vlasti bio je pet efora. Efori su sazivali i rukovodili sednicama skuptina i vea staraca. Teba je uinila kraj spartanskoj vojnoj moi u bici kod Leuktre.Spartansko pravo.......................str. 59

Spartijansko pravo karakterie strogost koju su kasnije atinski pisci idealizovali. Neizvesno je da li je legendarni zakonodavac Likurg zaista tvorac spartanskog pravnog sistema. Zakoni nisu bili sastavljeni i objavljeni u pisanom obliku pa su nazivani retra govorom inspirisanim od bogova. Sparta je bila obeleena kolektivnim dravnim vlasnitvom na zemlji. Klerove su nasleivali prvoroeni sinovi spartijata.U porodinom i branom pravu karakteristina je popustljivost prema enama. Brak je bio monogaman. Spartanke su uivale punu polnu slobodu nesputana zabranama. Preljuba nije bila sankcionisana. Spartansko nasledno pravo dalo je povoljan poloaj erci-naslednici. Za vreme ratnih pohoda ene su ivele raskalaeno , a meu mukarcima bio je rairen homoseksualizam.ATINA...........................................str. 61Neplodna Atinska zemlja nije privlaila osvajae, pa je njeno kasnije bogatstvoplod mora pomorstva i trgovine. Poluostrvo Atika na kom su ivjeli 12 nezavisnih rodovskih zajednica se objedinjavala u dugom procesu koji je predvodila atinska aristokratija. Atinska drava oblikovana je kao aristokratska republika oligarhijskog tipa. Devet Arhonata preuzelo je vlast basileusa. Drakonovo zakonodavstvo je najveim delom predstavljalo zapisivanje usmene tradicije obiajnog prava. Drakonovi zakoni predstavljaju prvi popis atinskih zakonodavnih obiaja. Drakonovo zakonodavstvo je postalo sinonim za strogost. Smrtna kazna je pretila i za najsitniju krau. Razvoj robnonovane privrede produbljivao je politiki jaz izmeu zemljine aristokratije- eupatrida, i demosa (geomora- seljaka i demijurga-zanatlija i trgovaca). Arhont Solon je tvorac reformi koje su duboko promenile oblik atinske dravnosti (ukidanje dunikog ropstva i ponitenje svih zemljinih dugova). Solon je sve slobodne graane razvrstao u etiri klase prema njihovom godinjem prihodu. Atina je tada uz ve postojee organe (arhonte, areopag, i sud efeta) dobila jo tri organa (ekleziju- narodna skuptina, bule i helieju-vrhovni sud).Klisten je podigao politiki znaaj gradskog stanovnitva i izvrio promenu u politikim institucijama.

Demokratski prevrat u Atini izazvao je neprijateljske reakcije susjednih zemljoposjednikih oligarhija i krajem VI veka p.n.e. do neprijateljskih odnosa sa Persijom.

Atinska demokratija osnaena pobedama nad unutranjim i spoljnim suparnicima u grkom svetu, postala je predvodnik helenske civilizacije. Atinska demokratija trajala je od 509 pne do 322 pne. Efijalt, Temistokle i Perikle su sledili ideale jednakosti pred zakonom i slobode. Skuptina je organ neposredne demokratije u kome uestvuju svi slobodni atinski graani stariji od 20 godina. Agora je bilo mesto sretanja seljaka, zanatlija, trgovaca, politiara i filozofa. Akropolj je bio simbol veliine grada. Atinska demokratija je bila zasnovana na suverenitetu skuptine koja je mogla da smeni i jednog Perikla. Kriza demokratije u IV veku pne. Uslovila je negativan stav Platona i Aristotela prema demokratiji.Atinsko pravo............................str. 67

Atinsko pravo nije doseglo visoki nivo politike, umetnosti i filozofije klasinog doba. Nain pisanja, na drvenim ploama, nije omoguio da se sauvaju celoviti pravni tekstovi i sudske presude. Privatna svojina na zemlju poela je da potiskuje kolektivnu tek od Solona, da bi konano prevladala u V veku p.n.e. Solon je ukinuo zalaganje linosti pa je to nadometeno zalaganjem stvari hipoteka. Obligacioni odnosi su bili iroko rasprostranjeni. Obligaciono pravo je poznavalo ugovore i delikte, naknade tete.Porodino i brano pravo nose tragove rodovskih obiaja Individualne porodice su zadrale mnoga patrijahalna obeleja. Obespravljene ene nisu imale ni pravnu ni poslovnu sposobnost. eni je bilo namjenjeno raanje potomstva i uvanje kue, morala je pripadati nekoj porodici da bude pod pravnom zatitom.Nasledno pravo nije poznavalo testament. Zakonski nasledni red predviao je da ostavioca nasleuju sinovu.

Krivino pravo je dugo nosilo primitivna obeleja. Polis je esto preputao graanima da odlue o krivinom gonjenju. Relativno retko izricanje smrtne kazne i nepostojanje bilo kakve kazne sakaenja govori da graani polisa nisu bili skloni varvarskim brutalnostima.Najuveniji atinski proces je suenje Sokratu. Atina, Rim i Jerusalim su se privremeno okupili u Kostantinopolisu gradu careva, ije podizanje predtavlja poetak kraja starog veka.SREDNJ VEK....................................str. 73

Postanak feudalizma i tipovo srednjovijekovnih drava.............str. 73Poetak srednjeg veka istoriari smetaju izmeu proglaenja Konstantinopolisa za prestonicu rimskog carstva 330. i Justinijanove smrti 565. Najee se uzima 476. kada je palo zapadno rimsko carstvo. Germanska plemena su preplavila zapadnorimska podruja. Vojskovoe kraljevi su lanovima svoje pratnje davali zemljita koja su ranije pripadala dravi ili latifundistima. Nastaje feudalizam, oblik zavisnosti, kao posebna lina veza izmeu seniora (povlaenih) i vazala (zavisnih). Istono rimsko carstvo je opstalo pa su procesi feudalizacije zakasnili. Na zapadu je tek zapoeo proces izgradnje drave i osobene zapadnoevropske civilizacije. Rimska hrianska crkva bila je uvar antikih tradicija i jedina nedravna institucija.Feudalna hijerarhijska piramida : vladar je imao vrhovno pravo svojine formalnog karaktera, njegov vazal neposrednu kontrolu i prihode, dok je kmet neposredno koristio zemljite i sabirao plodove.Zapadni feudalizam je imao naturalnu privrednu osnovu dok je Vizantija sauvala gradsku privredu robnonovanog karaktera. Razliiti modeli feudalnih odnosa obeleavaju srednjovekovne civilizacije i drave. Zapadnoevropski feudalizam predstavlja gotovo idealan tip feudalnog drutva zasnovanog na hijerarhiji od pape do kmeta. Religija e posluiti za moralno opravdanje velikih osvajakih prodora na jugoistone centre pravoslavno vizantijske i islamsko arabljanske.VIZANTIJSKO CARSTVO........................str. 76

Vizantija predstavlja kontinuitet civilizacijskog razvoja helenizma, rimske dravnosti i hrianstva. Hrianska crkva je uzdigla Konstantinopolis u novi drugi Rim koji je boravite hrianskog rimskog cara. Proces vizantinizacije je predstavljao postepenu helenizaciju rimske birokratije i rimskog prava. Konstantinopolis je od 330 bio politiko-rimski centar, a Aleksandrija kulturno-grko sedite imperije u periodu koji moemo da zovemo poznoantiki.Srednjevizantijski period poinje vladavinom isavrijskih careva ikonoboraca (717-820). Latinsko osvajanje Carigrada 1204. znai kraj srednjevizantijske epohe (udar katolikih krstaa).Prvi pad Carigrada 1204. oznaava poetak kasnovizantijskog perioda. Koji traje do 1453. kada drugim padom Kostantinopolisa nestaje vizantijsko carstvo. Krstako latinsko carstvo je bilo kratkoveno. Onovljeno carstvo1261. brzo je svedeno na prostor od Carigrada do Soluna. Italijanski gradovi-republike Venecija i enova preuzimaju trgovinu istok-zapad i marginalizuju Carigrad.Sultan Mehmed II Osvaja je osvojio Carigrad 1453. i pretvorio ga u prestonicu. Simbol grada Aja Sofija postala je damija iz koje su uklonjeni mozaici, freske i ikone.

Vizantijski carevi su bili autokrati samodrci sa apsolutnom vlau koja povremeno prelazi u oblik teokratske monarhije. Senat i dravni savet bili su samo savetodavni organ. Odluke ovih organa vaile su samo uz carevu potvrdu. Istorija vizantijskog drutva pokazuje da je bogatstvo bilo vanije od ugleda. Pad Soluna 1430. u turske ruke bio je kraj varljivih nada u preivljavanje Grke Vizantije. Katoliki zapad nije pokrenuo veliki krstaki rat yza spas Kostantinopolisa. Sultan mehmed II je na konju ujahao u crkvu Svete Sofije gdje je pobijeno mnogo ljudi. Ipak je kasnije dozvolio obnovu rada carigradske patrijarije.Rimsko Vizantijsko pravo..............str. 81

Justinijanova kodifikacija stvara jedinstven pravni sistem u kome nestaju razlike izmeu starog prava sadrana u delima rimskih pravnika i novog prava carskih konstitucija. Vizantijsko pravo se razvijalo preko novela kasnijih careva koje su postepeno modifikovale rimske institucije. Lav II donio je Eklogu zbornik prirunik namjenjen sudovima i administraciji. Ekloga sadri propise graanskog i krivinog prava. Zemljoradniki zakon poznat je kao slovenski zakon. Ozakonio je obiajno pravo vizantijskog sela.Pomorski zakon poznat i kao rodski sadravao je propise: o pomorstvu i pomorskoj trgovini, pomorskom zajmu, odgovornosti brodara za teret.

Vojniki zakon regulisao je vojnodisciplinsku odgovornostMakedonska dinastija donela je epohu velikih kodifikacija. Osniva dinastije Vasilije I proklamovao je povratak Justinijanovom pravu.Prohiron prirunik predstavljao dvostruko obimniji zbornik od Jeretike Ekloge. Vasilije I zakonodavac donio je zbornik Epanagoga koje vrsto oslonjen na ProhironLav VI Mudri izdao je najveu zbirku vizantijskog prava nazvanu Vasilike (Justinijanova kodifikacija, Prohiron i neke carske novele). Osnovna prednost Vasilika bila je u daleko lakoj preglednosti koja nije traila vetinu deifrovanja a osnovni problem je bio preobimnost koja je bila esto iznad aktuelnih potreba.Svetogorski monah Matija Vlastar sastavio je 1335. u Solunu zbornik pod nazivom Sintagma (kompilacija crkvenih propisa, Prohirona i vasilika). Skraena sintagmaHeksabiblos estoknjije (Vasilike i sudska praksa) je u Solunu 1345 sastavio sudija Konstantin Armenopulos.

Srbija i Bosna u doba feudalizma .........................str. 88

Prodor Slavena u prvoj polovini VI veka promenilo je etniki sastav Balkana. Vizantijsci su oblast u kojima su Sloveni bili brojniji nazvali Sklavinijama. Postanak snane dravne organizacije u Srbiji vezan je za velikog upana Stefana Nemanju. Nemanjika drava irila se vojnim i diplomatskim sredstvima. Vrhunac moi dostigla je u vreme kralja i cara Stefana Duana.Stefan Duan je vodio ambicioznu politiku da preuzme batinu Vizantije. Poetkom 1346. na saboru u Skoplju kralj Duan je krunisan za cara Srba i Grka. Srpsko Grko carstvo je znailo naputanje tradicionalne vladarske ideologije i prihvatanje ideje univerzalne drave.Bosna je kao posebna zemlja prvi put pomenuta u X veku. Postepena izgradnja dravnosti bila je ograniena zavisnou od Ugarske i Vizantije. Krajem XII veka ban Kulin ( roak Nemanjia)storio je samostalnu dravu. Ugarska je ponovo zavladala Bosnom sredinom XIII veka. Ban Tvrtko I proirio je bosansku dravu i istiui svoje poreklo od Nemanjia, krunisan je 1377 godine za kralja Srba, Bosne , Pomorja i Zapadnih strana.

Osmanlijsko carstvo osvojilo je Bosnu 1463.

Duanovo zakonodavstvo..................str. 90

Sadraj Duanovog zakonika do oko dve treine preuzima odredbe Vasilike, a ostatak su odredbe srpskog srednjovekovnog prava. Zakonik i Skraena sintagma se dopunjavaju, pa su najverovatnije zajedno usvojene na saboru 1349. Duanov zakonik je nesistematian i deluje kao dopuna Skraenoj Sintagmi. Car Duan je sledio vizantijsku pravnu politiku ideologiju da car treba da bude i zakonodavac. Napustio je tradicionalnu nemanjiku ideologiju samostalne kraljevine i prihvatio ideju svetskog carstva i carskog bazinog prava. To potvruje odredba koja trai da sudije sude po kodeksu a ne u strahu od cara.ARABLJANSKI KALIFAT (Islamsko carstvo)...............str. 91

U srednjemveku objedinjavanjem arapskih plemena oko proroka Muhameda i nove religije islama stvorena je imperija koja je zagospodarila veim delom kulturnog sveta i nova islamska civilizacija( od.Atlantika do Kine)Predislamski period: rodovsko plemensko ureenje. Kolektivno rodovsko plemenska svojina, nomadsko stoarstvo.

Verski voa uspostavio je politiki poredak u Medini kao proirenoj islamskoj zajednici u kojoj on obavlja i verske i dravne najvie funkcije. Muhamedovo iseljenje naziva se hidra a 630 je ujahao u Meku i sruio kamene idole. Prorok je umro 632. Medinska optina bila je model islamske teokratske vlasti koja se proirila na celu Arabiju. Arabljani su 635 osvojili Damask novu prestonicu islamskog carstva. Od sredine VII veka kalifat kraljevstvo prelazi u ruke dinastije Abasida. Bagdadski kalifi ve od X veka nisu imali stvarnu politiku mo ni u samom gradu.Mongoli pod vostvom Hulaga kana 1258. su osvojili Bagdad.

Kalif je bio uvar verske ortodoksije i vrhovni nadzornik dravnih poslova od vojske do kanjavanja.

erijatsko pravo.......................str. 97

Sama re erijat znai pravac ili put koji Alah ukazuje ljudima u ivotu. Kuran i suna su dva osnovna izvora erijata. Kuran je sastavljen od 114 sura -poglavlja. Sura predstavlja sve ono to je Muhamed kao voa islamske zajednice rekao, nainom ivota uobiajio i preutno odobrio. Islamsko shvatanje svojine zasniva se na verovanju da je Alah vrhovni vlasnik svih stvari.Kuran je predviao samo pet krivinih dela: kraa, razbojnitvo, preljuba, lana optuba za preljub, i upotreba vina alkohola.OSMANLIJSKO CARSTVO.................................str. 102

Potie od beznaajne pogranine dravice voene idejom svetog rata protiv hriana.Od poetka XIV do poetka XVI veka izrasla je u vodeu dravu islamskog sveta.Osmanlijski imperijalizam je ubrzao konstituisanje nacionalnih monarhija u Evropi u XVI i XVII veku.Najmoniji sultan Sulejman Zakonodavac. Stanovnitvo se zvalo raja. Vrhovno pravo svojine na zemlju pripadalo je sultanu. Timari i zijameti (vei posedi) predstavljali su osnove ekonomske i vojne moi carstva do poetka 18 vekaSultan Mehmed II je jo 1454 osnovao pravoslavno grki milet i jevrejski milet. Osmanlije su proirile pravnu autonomiju zimija iz erijata i ukljuili milete u dravnu strukturu.Drava je ostale vere smatrala jeretikim. Opadanje osmanlijskog carstva u XVII veku bilo je uslovljeno ekonomskim zaostajanjem. Poraz od Bea 1683. bio je kraj vojne ekspanzije i gubljenje teritorija. Dotrajalo carstvo ivilo je sve do 1923. kada je Mustafa Kemal Ataturk proglasio Tursku Republiku. Osnovni principi bliskoistone teokratije ostali su nepromenjeni uprkos uticaju erijata i grke politike teorije.Osmanlijsko zakonodavstvo.......................str. 106

Osmanlijski sultani su odstupili od principa da erijat moe da rei sva pitanja privatnog ivota.Stare turske tradicije su sultanu davale pravo da donosi ukaze pa su sultanovi kanuni postali deo osmalijskog pravnog sistema. Kanunsko pravo je za razliku od erijata svetovno i promenjivo. Veina kanuna ine pojedinani dekreti. Svojeruno pismo sultana koje regulie neko pitanje predstavlja kanun-hatierif. Tursko islamske i vizantijske tradicije inile su od sultana sredite Porte i izvor sve vlasti.KIJEVSKA KNEEVINA I RUSKO CARSTVO........................str 108

Istonoslovenska plemena su kasno stupila na istorijsku scenu. Normanska teorija o postanku staroruske drave zasniva se na Nestorovom letopisu iz XI veka. Legendarni knez Rjurik je u Novgoradu osnovao dravu. Novgorodu i Kijev predstavljaju najvanije politiko i trgovake centre rusko slovenskog sveta. Blizina Carigrada uticae na postepenu koncentraciju politike i ekonomske moi u Kijevu to se oznaava kao Kijevska Rusija. Veliki knez Vladimir je proirio svoju vlast na sve istonoslovenske gradove. Drevnoruske tradicije oteavale su recepciju vizantijskog shvatanja drave i ona je u sutini ostala varvarska drava batina. Jaroslav Mudri (1019 1054) uspostavio je politiko jedinstvo ruske zemlje ali je posle njegove smrti drava podjeljena izmeu pet sinova. Opadanje Kijevske kneevine ubrzano je nakon to je u jednom sukobu osvojena i opljakana. Unuk Dingis Kana Batu osvojio je Kijev 1240.Novogordski knez Aleksandar Nevski istovremeno je 1240 pobedio veane i 1242 nemake vitezove teutonskog reda. Pad Carigrada 1453. podstakao je moskovskog vladara da preuzme ostavinu vizantijskih imperatora. Zvanino proglaenje carstva desilo se 1547. kada je veliki knez Ivan IV krunisan za cara od moskovskog mitropolita. Car Ivan IV Grozni je iskoristio mongolsko tatarsko rasulo i proirio carstvo do granice Persije i Kine. Ruska revolucija 1917. oznait e kraj carstva. Reformator Petar I Veliki premestio je prestonicu u Sankt Petersburg. Petrove reforme predstavljale su svojevrsnu revoluciju odozgo i predstavljale su prvi oblik modernizacije jedne drave carstva sa civilizacijom razliitom od zapadnoevropske. Petrovu reformsku politiku produila je Katarina Velika (1762 1796). Uvrstila je feudalizam na selu. Ukidanje kmetstva oznailo je novi polet Rusije u posljednjoj treini XIX veka kada je ojaala uticaj na Balkanu i zaposela najvei deo srednje Azije- Turkestana. Prvi svetski rat sruio je oslabljeni autoritet samodravlja i februarska revolucija 1917 stavila je taku na carisam. Ruski seljak je zamenu za pravoslavnog cara naao u novim crvenim carevima u Kremlju. Ideja velike i jake drave povezuje srednjovekovnu i novovekovnu rusku istoriju.Rusko pravo-Od drevnog slovenskog do carskog evropskog prava.....str. 116

Drevnorusko pravo je do X veka bilo preteno obiajno pravo. Ruska Pravda predstavlja najvaniji pravi spomenik kijevske Rusije. Konzervativni car Nikola I odluio je da se sistematski srede svi zakonski dekreti u jednom zborniku zakona. Potpuni zbornik zakona obuhvatio je 35993 zakonske odluke od kojih su mnoge bile zastarele ili ukinute. Zbirka ruskih zakona 1833 sadrala je samo zakone koji su bili na snazi. Uredba o seljacima 1861. oznaila je prodor modernih pravnih ideja u ruski pravni sistem. Sve do 1917 ruski pravni sistem je zadrao brojna obeleja srednjovekovnog samodravlja i polufeudalne elemente u odnosima na selu.ZAPADNO CARSTVO od dravne batine do prosveenog apsolutizma

Evropski zapad su u V veku preplavila germanska plemena ija vojno-plemenska organizacija predstavlja osnov za organizovanje varvarskih drava. Franako-rimska integracija dovela je ne samo do etnike koegzistencije germansko romanskog stanovnitva nego i do kulturnog proimanja. Apsolutne monarhije od XVI do XVIII veka ojaale su dravnu vlast centra nacionalnih drava koje potiskuju ideju univerzalnog carstva. Gradovi su od XII veka postali vrlo uticajni u ekonomskom, politikom i pravnom ivotu. Staleko-predstavnika monarhija bila je kompromis izmeu feudalizma i monarhizma. Nasledni feudalizam se pribliio privatnoj svojini, ali je stalno pretila opasnost oduzimanja poseda.Rimski papa je dao svoj duhovni blagoslov, a franaki vladar je rimskoj crkvi dao dravnu teritoriju. Relativno brz raspad franakog carstva konano je odvojio Francusku od Nemake. Teoretski su car i Papa bili ravnopravni, ali je stvarno bio nadmoan svetovni vladar.

Vestfalski mir je 1648. razdelio zapadno carstvo na preko trista samostalnih jedinica podeljenih na prostestantske sever i katoliki jug. Nemaka nije uspostavila nacionalno carstvo , ali je postala zajednica veih i manjih apsolutnih monarhija koje suvereno upravljaju svojim teritorijem ali vode samostalnu versku i spoljnu politiku.Srednjovekovno Nemako pravo od germanskog prava do pandektnog prava

Germansko pravo je obiajno pravo. Varvarski zbornici rimskog prava primjenjivani su na galorimskom stanovnitvu. Vulgarizovano rimsko pravo opstalo je samo na jugu Francuske. Salijski zakonik sadrao je oko 70 odredbi koji reguliu veliki broj krivinih dela. Kraljevski edikt i kapitulari su predstavljali nove propise. Kolektivna obeleja svojine prisutna su kako na optinskoj zemlji tako i u porodinoj svojini.Do XV veka zakonodavna delatnost bila je slaba i usmerena na pojedinana pitanja , ali je carska podrka recepciji rimskog prava bila znaajna.Saksonsko ogledalo 1225. predstavlja pravni spomenik, koji je nastao zapisivanjem obiaja i sudske prakse te saksonskog feudalnog prava. Gradsko pravo je razvijenije i od zemaljskog prava i od feudalnog prava. Opte pravo je bilo supsidijarno i njegova primena je zavisila od volje stranaka. Krivini zakonik Karolina donet 1532. predstavlja vrhunac carskog zakonodavstva.U toku XVIII i XIX veka najvaniji zakonici su Opte zemaljsko pravo za pruske drave iz 1794., bavarski krivini zakonik iz 1780. Opti graanski zakonik iz 1811 i Saksonski graanaki zakonik iz 1863.SREDNJOVEKOVNA ENGLESKA od varvarsko feudalne do nacionalno apsolutne monarhije

Pad rimske imperije u V veku koriste germanska plemena koja su naseljavala Britanju. Anglosaksonci su osnovali pet dravica koje su postepeno prele na hrianstvo u toku VI i VII veka. Do stvaranja jedinstvene anglosaksonske drave dolo je u toku druge polovine IX veka. Alfred Veliki (871-899) nije bio kralj cele Engleske ali je bio jedini vladar sa kraljevskom titulom. (erifi su nadzornici grofovija, episkopi i opati kraljevska administracija, skuptina Vitan okupljala je velikae)Danski kraljevi Knut (1016-1035) postao je kralj cele Engleske. Vitan je 1066. izabrao Harolda za kralja. Papstvo je podralo Vilijema Osvajaa koji u bici kod Hestinga 14. oktobra 1066 osvojio Englesku. Vilijam Osvaja stvorio je snanu vojno feudalnu organizaciju. Svojim baronima dodelio je itave grofovije. U XII veku u Engleskoj je bilo 1200 zamkova. Mrea zamkova je onemoguila ponavljanje uspeha neke nove invazije.Henri II Plantaenet, vojvoda Normandije i grof Anua preuzeo je Englesku krunu 1154. u vreme rasula. Najvei doprinos Henrija II srednjovekovnoj engleskoj dravi bilo je irenje ovlaenja kraljevskih sudova koji udaraju temelj unifikaciji engleskog opteg obiajnog prava.

Riard Lavljeg Srca nastavio je oevu politiku ali je bio lo vladar i dobar voskovoa.

Jovan Bez Zemlje (1199-1216) bio je sposoban vladar posveen uveanju moi i prihoda. Zavodio je ene i kerke svojih vazala to je preraslo u pobunu barona koji su uz pomo graana zauzeli London i naterali kralja Jovana da prihvati pisani program reformi baronske odredbe koji su pravnici uobliili u uveni dokument Velika povelja slobode. Jovan Bez Zemlje je prvi zapadnoevropski vladar koji je priznao da je zakon iznad kralja.Edvard I je obnovio autoritet kraljevskog sudstva i spreio prisvajanje kraljevskih prava od strane feudalaca. Dozvoljena je kupoprodaja zemlje. Usitnjavanje feuda je bilo zaustavljeno sve do konanog ukidanja feudalizma 1660. Edvard I je 1295 je ozvaniio zajedniko telo skuptina koja se smatrala modernim parlamentom. Veza kralja i naroda se ostvaruje u parlamentu. Odnosi Engleske i Francuske bili su uglavnom neprijateljski izmeu 1066-1815. Stogodinji rat 1337-1453. predstavlja niz ratova povezanihnainom ratovanja i formalnim ratnim ciljevima.Francuski kralj Karlo V 1364-1380 smislio je novu ratnu taktiku i preoteo veinu engleskih utvrenja.

Francuska vojska je 1450 i 1452. uz pomo artiljerije razbila ostatke engleske vojske. Stogodinji rat je zavren predajom Bordoa. Propadanje srednjovekovnih ustanova u drugoj polovini XIV veka je ubrzano.Kralj Riard II je teio uspostavljanju apsolutne vlasti i izazvao je iroki otpor baronima i u narodu. Parlament je 1399 je sveano objavio da svrgava Riarda zbog krenja zakona. Bio je to prvi sluaj da se kralj lii prestola zbog nezakonitih postupaka. Protjerivanje Riarda izazvalo je graanski rat poznat kao rat rua. Rat rua je bio zavren 1485. Novovekovni razvoj se zasnivao na uspenom razvoju poljoprivrede i industrije. Kralj Henri VIII (1509-1547) uspeo je da uvrsti dinastiju Tjudora i da ojaa meunarodni poloaj Engleske. Papa nije udovoljio kraljevoj molbi da mu odobri razvod. Kralj je 1536. poeo prisvajanje crkvenih poseda i zatvaranje samostana.

Parlament je 1571. ozakonio kralja kao vrhovnog poglavara u crkvenim i dravnim pitanjima.

Dinastija Stjuarta nije imala strpljenja posle 1603 da sauva versko-politiki mir. Sukobi kralja i parlamenta uinie istoriju Engleske u XII veku razliitim od kontinentale povesti apsolutnih monarhija. Proces oslobaanja kmetova je zavren.

Velika povelja slobode postala je od feudalnog dokumenta pravno politiko uporite ideje vladavine prava.Pravni sistem Engleske..................str. 138Rano anglosaksonsko pravo je predstavljalo zapisano obiajno pravo. Common low je u XIII veku vladao nad partikularnim obiajnim pravom. Centralni kraljevski sud odluujue je uticao na razvoj sudske prakse precendenta.

Mertonski statut je u prvoj polovini XIII veka zabranio primenu rimskog prava.Common low sadri i opte obiajno pravo stvoreno delatnou kraljevskih sudova(zakone donete od kralja, parlamenta i sistem pravinosti).

Velika povelja sloboda 1215Stranke nezadovoljne lokalnom pravdom obraale su se kralju koji je izdavao nalog (rit) sa pravnom uputom. Zvanini protokoli svih presuda kraljevskih sudova vode se od kraja XIII veka. Pravilo o obaveznosti presedana pojavilo se u XIV a postalo je optepriznato u XVI veku. Presude su dobile snagu zakona koji obavezuje sve sudove u svim buduimtakvim sluajevima sudije tvorci presedana postali su stvaraoci novog precedentnog prava.Zakonsko pravo (statute law) nastaje u XIV veku ozakonjenjem peticija donjeg doma od strane kralja.Sistem pravinosti nastao je na traenje kraljevske milosti na presude sudova opteg prava.

Opte pravo ne govori o svojini na zemljitu (kralj je jedini zakoniti titular svojine na zemlji) nego o vlasnitvu prava na zemlju.

SREDNJOVEKOVNA FRANCUSKA od staleke monarhije do prosveenog apsolutizmaPotomci Karla elavog vladali su zapadnim delom bive francuske drave do kraja X veka. Skuptina crkvenih i svetovnih feudalaca je 987. izabrala Huga Kapeta, predstavnika Robertinga za kraljaHugo Kapet je krunisan za kralja u vreme kada je presto izgubio nekadanji znaaj. Dinastija Kapeta je trajala tri veka i uspela je da sauva teritorijalnu celovitost u borbi sa feudalcima.Monarhija se uvrstila poetkom XII veka.

Luj VI (1108-1137) je doneo zaokret. Kralj je uspeo da povrati domen i da porui feudalne zamkove iji su gospodari nezakonito naplaivali dabine od putnika i trgovaca.

Vladar je poeo da se ceni po dobrim delima koje uini za narod.Poetkom XIII veka kralj Filip II August je uspenim ratovanjem oduzeo francuske posede engleskom kralju Jovanu bez zemlje. Politiki brakovi su uvrstili ratne tekovine.Vrhunac dinastije Kapeta predstavlja vladavina Luja IX Svetog(1226-1270). Uspean krstaki rat protiv katarskih jeretika doveo je do prevlasti severnih nad junim oblastima Francuske. Filip IV Lepi (1285-1314) izvrio je pritisak na papu da Luja IX 1297. proglasi za sveca. Mo francuskog kralja je toliko narasla da je papa Bonificije VIII bio prinuen da abdicira.Loza Kapeta se ugasila 1328. kada je na vlast doao Filip VI Valoa (1328-1350) koji je bio izborni monarh-kralj bez moi. Dinastija Valoa se suoila sa engleskom invazijom i pokuaja stvaranja prinevskih drava.Karlo V Mudri (1364-1380) je koristio rae diplomatiju od rata i postavio je dravu na vrstu osnovu.

Uzdizanje vojvodstva Burgundije ugrozilo je mo francuskih kraljeva. Kralj Luj XI je uz podrku vajcarskih gradova i Hasburga slomio burgundsku mo.

Stogodinji rat uinio je ratovanje delom svakodnevnog ivota Francuske. Osnovni politiki problem je bio prekid vazalnog odnosa engleskog kralja prema francuskom. Pobeda nad Engleskom 1453. uvrstila je meunarodnu poziciju kue Valoa koja je do 1500. zaokruila teritorijalni identitet novovekovne Francuske.

Luj XI (1461-1483) stvorio je kraljevsku vojsku i uguio pobunu plemstva. Francuski mislilac an Boden razvio je u drugoj polovini XVI veka teoriju da suverenu vlast ne mogu da ometaju ljudski zakoni, pa je kralj podreen samo boanskim i prirodnim zakonima.

Pokolj hugenota u vartolomejskoj noi 1572- Verski mir i bezbedne granice omoguile su da Francuska u XII veku postane postane dominantna evropska drava.

Francuska Luja XIV 1661-1715 predstavlja spoj veliine drave i bede veine stanovnitva.. Luj XIV bio je inteligentan i obrazovan vladar. Iako verovatno nije izrekao rei drava to sam ja one izraavaju njegov prenaglaeni ego. Posle Kolberove smrti 1683. Luj XIV je ponitio Nantski edikt. Dvor Versaj na kome je ivelo 10000 bio je izraz moi i sjaja kraljevstva. Luj XIV je mogao da izjavi: nacija u Francuskoj, nije nezavisno telo, ve je u celini sadrana u osobi kralja.

Luj XV 1715-1774 nije imao volje da vlada i umrtvio je politiki ivot. Madam Pompadur postala je najuticajnija linost na voenju dravnih poslova.

Luj XVI 1774-1792 je bio kolebljiv vladar, bio je pod velikim uticajem supruge Marije Antonete.

Apsolutna monarhija morala je da se reformie. Sjaju prosveenog apsolutizma pretila je prosvetiteljska ideja narodnog suvereniteta.

Srednjovekovno francusko pravo.................................str. 148Razvoj feudalizma u X-XI veku uklonio je vaenje varvarskih zakonika i kapitularija. Prevagnulo je obiajno pravo i to lokalnog znaaja. Pravni izvori se dele na : obiaje , kraljeve ukaze, odluke krupnih feudalaca, rimsko pravo, kanonsko pravo i kraljevske ordonanse. Sudska praksa od XVI veka postaje izvor prava. Monteskje je ukazao na potekoe nametanja jedinstvenog prava. Poev od XIII veka pokuavalo se da se obiajno pravo sakupi u vidu zbornika obiajnog prava. Oko 1253 sastzavljen je Veliki zbornik obiajnog prava Normandije. Ustanove svetog Luja

Filip de Bomonoar priredio je knjigu obiajno pravo Bonoazisa 1281. koja je uivala veliki ugled.

Veliki zbornik obiajnog prava Francuske od 1389 predstavljao je privatnu neoficijelnu zbirku. U drugoj polovoini XV veka kralj Karlo V podstakao je rad na ozakonjenju ovog zbornika. Objavljeno je oko 700 zbornika obiajnog prava.

Rimsko pravo je dominiralo na jugu Francuske. Najzaslunija za ouvanje rimskog prava bila je crkva. U ranom srednjem veku koriten je Alarikov brevijar ali se od kraja XVII veka iri upotreba Digesta- Justinijanovog prava. U XIII veku Kanonsko pravo je predstavljalo jedinstvenu celinu koje je bilo jedino unificirano pravo u dravi. Od XVI veka kraljevski zakoni se primenjuju na celoj dravi. Ordonanse Luja XIV predstavljale su prave zakonike: ordonansa o graanskom postupku 1667, ordonansa o krivinom postupku 1670, ordonansa o trgovini 1673, Ordonansa o pomorstvu predstavljala je pravniko remek-delo KOLBERA-Napoleon ju je uneo u svoj Trgovaki zakonik 1807.

Francusko pravo je razlikovalo alodijalnu i feudalnu svojinu. Dravnina je predstavljala centralnu instituciju stvarnog prava u srednjovekovnoj Francuskoj. Porodino i nasledno pravo je gotovo u celini pripadalo pod jurisdikcije crkve. Kraljevske ordonanse proirie u vreme apsolutizma uticaj kraljevskoj jedinstvenog prava na krivinopravni reim. Suenja i izvrenja kazni obino su bila javna i esto su prerastala u krvave spektakle. Ordonansa iz 1670. propisala je hijerahiju kazni: smrt, istrana tortura do saznanja istine, robijanje na galijama u odreenom trajanju, bievanje javno pokajanje i progonstvo. (Ubica kralja Anrija IV, 1610. kanjen na naj svirepiji nain.

KATOLIKA CRKVA I PAPSKA TEOKRATIJA.........................str. 154

Kada je hrianstvo u IV veku postalo zvanina religija privuklo je mnoge novovernike svojim bogatsvom i moi. Hrianska pracrkva izrasla je u crkvu sa iroko razgranatom organitzacijom. Srednjovekovno hrianstvo se postepeno udaljavalo od pravovernog hrianstva IV VI veka.Papa Grgur Veliki (590-604) bio je istovremeno branilac pravovernog hrianstva i vesnik budue evolucije crkvenih institucija. Grgur Veliki je bio prvi papa koji je preuzeo politiku odgovornost za drutvena i vojna pitanja u srednjoj Italiji.

Franako carstvo IX veka nije moglo da se meri sa savremenim urbanim i trgovakim civilizacijama Vizantije i Arabljanja. Franaki biskupi su se esto ponaali kao germanski plemii a vei deo nieg svetenstva kao germanski seljaci. Uspostavljen je crkveni monopol u obrazovanju.

Oton I (936-973), obnovitelj carstva, traio je podrku crkve kao velikog zemljoposednika i kao rasadnik obrazovnih i pouzdanih upravljaa. Papa Lav IX 1048-1056 preuzeo je papsku tiaru sa ambicijama da preobrazi papstvo u aktivnu silu u crkvenim poslovima

Papa Grgutr VII 1073-1085 vjerovao je da rimska crkva treba da vodi sve druge crkve i zabranio svetenicima da ih laici uvode u zvanja.

Papske reforme su dovele do priznanja pape za poglavara katolikog hrianstva. Pape su do poetka XVI veka potpuno kontrolisale crkvene ljude, finansije i zakon. Papska monarhija je svoj vrhunav doivjela u XIII vijeku. Posle krstakog osvajanja Carigrada 1204. Inoentije III se nametnuo kao voa hrianskog svijeta. Papske finansije zasnivale su se na prihodima od papskih vazala, prihodima crjvene drave i godinjeg poreza zvanog petrov novi.

Prodaja oprotajnica za grehove bila je unosan, iako moralno sumnjiv izvor papskih prihoda. Jubilejni sistem je usavren 1390. prodajom oprotajnica. Opadanje papske teokratije poelo je u XIV veku sa krizom u zapadnoevropskoj hriptanskoj zajednici. Avinjonski period 1306-1375 poznat je kao vavilonsko ropstvo papa. Veliki raskol je potrajao do sabora u Konstanci 1415. Papska teokratija se odrala u papskoj dravici do ujedinjenja Italije 1871. Doba vere od XIV veka polako prolazilo i italijanski trgovci podstiu novi smer razvoja civilizacije kao dostignua ovozemaljskog ivota bez srednjovekovne religiozne strasti. ovek je u Firenci u XIV i XV veka postao merilo svih stvari. Sabor u Ferari i Firenci 1438-1445 okupio pored veone katolikih biskupa i veliko vizantijsko poslanstvo od oko 700 lanova. Prividni uspjeh firentinske unije podigao je autoritet papstva na zapadu. U XV i prvoj polovini XVI veka unutranja reforma katolike crkve nije uspela. Erazmo Roterdamski 1469-1536 bio je otar kritiar spoljanjih oblika crkvenog ivota.

panska inkvizicija je stvorena 1478., uz papskop odobrenje usmerena iskorenjivanju jevreja, muslimana, jeretika i kritiara. Vodei reformator Martin Luter 1483-1546 otvorio je svojim pozivom za raspravu povodom oprotajnica 1517 najhdublju krizu u zapadnoievropskom hrianstvu koja je okonala vjerski monopol katolike crkve i zavrila srednjovekovnoi doba vere.

Kanonsko pravo i crkvena prava............................str. 162

Konstantinovo pokrtavanje dovelo je do ubrzane histrijanizacije pa je 380. car Teodosije 379-395 proglasio pravoverno hrianstvo zvaninom verom rimskog carstva. Vodee episkopije bile su Rim, Aleksandrija, Antiohija, Kartagina i jerusalim. Monah Dionisije Mali poeo je poetkom VI veka da sakuplja i sreuje propise crkvenog prava. Pravoslavna crkva smatra da je kanonsko pravo zavrilo svoj razvitak usvajanjem Nomokanona od XIV naslova, odnosno grana kada 883. izvrena druga redakcija. Pravila doneta posle 883. nazivaju se crkveno pravo. Kanonsko pravo je jezgro crkvenog prava.Do IV veka crkva je bila jedna, sveta, saborna i apostolska i iskljuivo se vodila svetim pismom. Obiaji su bili vaniji od crkvenog zakonodavstva a volj drave do Milanskog edikta 313 nije imala uticaj na crkveno pravoU periodu od IV do IX veka nastaju kanonski zbornici . Najstariji su bili Pontijski zbornik, Sinopsis kanona Stefana Efeskog)Istona hrianska crkva uvaavala je zakone istonih hrianskih careva pre svega Justinijanov zakonik. Nomokanon u 50 naslova nastao je u VII veku od nepoznatog autora.

Fotijev nomokanon je istisnuo sve kasnije zbornike nakon to ga je 920. sabor u Carigradu potvrdio proglasio opteobaveznim za sve autokefalne crkve.

Pravoslavna crkva posle 1054. priznaje kao obavezne odluke svih sedam vaseljenskih sabora, rimokatolika sve, dok protestanske crkve posle 1517. priznavale su kao izvor crkvenog prava samo odluke prva etiri.

Rivalstvo Rima i Carigrada stvaralo je konflikte. Karlo Veliki je u ime franake crkve prihvatio kanonski zbornik Dionisijev Hadrijanov. Ovaj zbornik je postao zvanian u karolinkoj dravi.Pojavljivali su se i falsifikati kao to je Pseudo-Isidorove dekretalije. Ovi falsifikati su doprineli produbljavanju razlika i definitivnom rascepu na istonu i zapadnu crkvu 20. juna 1054.Katoliko crkveno pravo stavljeno je u XII vijeku u funkciju papskog orua vladavine.Decretum je slaganje neskladnih kanona.

Corpus Iuris canonici ostao je glavni izvor prava rimokatolike crkve od 1917, tj proglaen je za zvanini zbornik i vaio je do 1983.

Od 1983. na snazi je novi Codex iuris canonici koji je podeljen na sedam knjiga i sadri 1752 kanona.

VENECIJA 726-1797..................................str. 168Stanovnici Venecijanske lagune su se 726. pobunili protiv ikonoborake politike vizantijskog cara. Prvi nevizantijski dud zvao se Orso. Uspon venecije kao pomorsko- trgovake sile poetkom IX veka vezan je za trgovinu sa vizantijskim svetom. Ugarska opasnost dovela je do izgradnje gradskog bedema koji e oznaiti ono to e postati najljepi i najmoniji grad Mediterana. Venecija je u XI i XII veku sledila plitiku duda Orsola da odrava dobrosusedske odnose sa zapadnim carevima i da sauva tradicionalne odnose sa Vizantijom. Vizantijski car je 1082. izdao hrisovulju kojom su venecijanski trgovci dobili povlaeni poloaj koji je preobrazio Veneciju u vodeu svetsku trgovaku velesilu. Venecijanska drava uspela je da razdvoji crkvene i dravne poslove.Venecija nije postala monarhija jer je 1143 aristokratska oligarhija uspostavilo vee mudrih budue veliko vee i uskoro se pojavilo malo vee od aristokrata bliskih dudu. Od 1177. Venecija je potinjena samo bogu.

Franci i venecijanci su zajedniki osvojili i opljakali Carigrad aprila 1204. Posle pobedenad italijanskim konkurentom enovom 1381. ona za vie od jednog stolea izbija u prvi plan iznad svih ostalih drava u Evropi.

Venecijanska administracija se zasnivala na naelima regionalizma i centralizma. Venecija je u XV veku imala hiljade brodova i desetine hiljada mornara. Venecijanski nain poslovanja omoguio je da se uz metalnu, pojavi moneta u obliku pisanih dokumenata i knjigovodstva. Venecijanska Sinjorija je od 1286. iskljuila narod iz izbora duda kao vrhovnog dravnog poglavara. Dud nije sam donosio odluke, ali je prisustvovao svimsednicama i vrio snaan uticaj na kratkotrajne sazive vea. Veliko vee je imalo poslednju re u izglasavanju zakona. Od 1506. imenovao je savetnike. Vee desetorice je u tajnosti kontrolisalobezbednost i moral podanika. Veliki kancelar upravljao je brojnim inovnitvom koje je pripremalo i sprovodilo odluke vrha drave.Njeno opadanje od XVI do XIII veka marginalizovalo je njeno iskustvo. Ve u XVIII veku Venecija je postala odredite prvih turista najveseliji grad evrope. Venecija kao regionalna drava nije uspela da reformie svoj anahronini upravni sistem koji je sada bio daleko iza evropskih dostignua. Francuska i Austrija su se 1797. o meusobnoj podeli mletakih teritorija. Hiljadugodinji uticaj Venecije, posebno od poetka XIII veka znatno se odrazio na istorijske tokove razvoja srpskog i drugih balkanskih naroda.

DUBROVNIK................................str. 174

Dubrovnik je osnovan u VII veku kao grad pod Vizantijskom vlau. Slabljenje vizantije povealo je slobodu ovog grada. Krajem XII i poetkom XIII po mletcima, sredinaXIV pod zatitom Ugarske, od sredine XV pod zatitom osmanlijskih sultana, dubrovaka republika je 1684 dobila austrijsku zatitu. Napoleon je ukinuo Dubrovaku republiku 1808.Gradom je upravljala aristokratska oligarhija, Vlast kneza ograniena od strane malog vea, velikog vea i vea umoljenih.

Dubrovnik je doneo statut 1272. koji regulie pitanja dravne organizacije privatnog prava, javnog prava krivinog i pomorskog prava. Dubrovani su upameni ne samo kao dobri trgovci nego i uspene diplomate.

NOVI VEK..........................................str. 175

POSTANAK MODERNIH DRAVA I RANE GRAANSKE REVOLUCIJE 1517-1688Novovekovni humanizam je izazvao oko 1500. ideoloko verska previranja na severozaoadnim rubovima katolianstva. Severni reformatori spojili su latentnu germansku silovitost sa novom protestantskom etikom. Verski sukobi su prerasli u verske ratove nevienih razmera.Pravi predstavnik ranomoderne Evrope je Nizozemska.Nizozemska je obuhvatala vie provincija koje su bile privredno najrazvijenije u Evropi u XVI veku. Na elu Nizozemskog popkreta stao je 1568. Vilijem od Orana. Severne provincije bre su se oslobodile panske uprave. Prvi sporazum protestantskog severa i katolikog juga nazvan je Gansko umirenje od novembra1576. Severne provincije su proglasile u Hagu nezavisnost 1581. Vestfakskim mirom 1648. ujedinjene provincije ukljuene u poredak evropskih drava. Nizozemska revolucija je obliku rata za nezavisnost istakla pravo na opredeljenje naroda. Nacionalni protestantizam je pobjedio katoliki univezalizam, ali je linija verske podele presekla etniki srodne provincije. Protestantske drave su uspostavile dravnu crkvu i sekularizovale crkvena imanja to je ubrzalo potiskivanje feudalizma. Ideja evropske ravnotee sila potisnula je srednjovekovnu ideju katolikog jedinstva, a male moderne drave konfederacije Holandije i vicarske postale vaan inilac moderne Evrope tj. ideje tolerancije i republikanski oblik ureenja. Uspon Evrope od XVI do XVIII veka karakterie nestajanje stare drutvene hijerarhije i opta degradacija statusa svetenstva i plemstva. Proirilo se shvatanje o narodu kao izvoru vlasti predate vladaru. Boden 1530-1596 bio je hugenot i pristalica idejeo verskoj toleranciji. Po njemu cilj drave je uspostavljanje poretka pravne sigurnosti kao ostvarenje pravde.Engleska kao nedovrena apsolutna monarhija doivljava u prvoj polovini XVII veka ozbiljnu politiku krizu. Krajem 1641 izglasan je veliki prigovor u kome se trailo da se na visoke dravne poloaje biraju samo lica koja imaju podrku parlamenta. Puritanska revolucija 1642-1649 pobedila je zahvaljujui vojsci novog modela koju je vodio Oliver Kromvel. Kralj je uhapen i 1649. javno pogubljen. Parlament je proglasio 1649. Englesku republikombez kralja i doma lordova . Revolucionarni komonvelt konfiskovao je kraljevska i crkvena imanja. Posle propasti malog parlamenta proglaen je pisani ustav Instrument of governement 1653. Smrt Olivera Kromvela 1658. je poveala sukobe parlamenta i vojske pa je 1660. kriza revolucionarnog reima okonana restouracijaom monarhijeNizozemska i engleska revolucija nisu imale presudan uticaj na istoriju sveta, ali su dovele do pomorske prevlasti Holandije i Engleske. Ove revolucije zajedno sa amerikom i francuskom su duboko izmenile svet. Nadmona tehnologija zapada promenila je izgled sveta.

AMERIKA REVOLUCIJA I DRAVNOPRAVNI RAZVITAK SAD 1776-2000....str. 183

Prva engleska kolonija u Americi bila je Virdinija osnovana 1607. Amerike kolonije su brzo stekle samosvest izraenu osnivanjem univerziteta i pragmatinom primenom znanja koju nisu sputavale okotale tradicije. Grupa radikalnih protestanata koja je u leto 1620. stigla sastavila je ugovor kojim je obrazovanapolitika zajednica zasnovana na demokratskom naelu veine - Mejflauerski sporazum (stapa religiju i politiku kao oblik drutvenog ugovora). U XVIII panija je slabila dok su Velika Britanija i Francuska ulaze u sedmogodinji rat za kontinentalnu prevlast 1751-1763. Pariski mir osigurao je Velikoj Britaniji dominaciju. Ameriki patriotizam iskazan u ratu protiv Francuske stvarao je ameriku naciju. Zakon o eeru od 1764. i zakon o peatu 1765 probudili su proteste. Ameriki protesti su 1770. ugueni od britanske vojske koja je u Bostonu ubila nekoliko amerikanaca. Sukobi su obnovljeni kada je donet zakon o aju (Bostonska ajanka). Oruani sukob je izbio u aprilu 1775. Amerike milicije su se suprostavile britanskoj vojsci sa dosta uspeha. Drugi kontinentalni kongres sastao se u Filadelfiji, maja 1775. sa ubeenjem da se vodi borba protiv britanske vojske i uprave. Dord Vaington, veleposednik iz Virdinije, izabran je za glavnog zapovednika amerike vojske. Kongres je doneo 1771. uvenu dekleraciju o nezavisnosti. Odluka o stvaranju konfederacije SAD doneta je 1777, ali je ratifikovana tek 1781. Rat za nezavisnost je doneo eljeni cilj- priznanje nezavisnosti potpisivanjem ugovora o miru u Parizu 1783. Virdinija je bila pretea kontinentalne nezavisnosti od 4 jula 1776. proglas je delo Tomasa Defersona.Konfederalna faza razvoja ustavnosti i dravnosti SAD trajala je od 1777. do 1789. Kongres je bio jedini zajedniki organ. Kongres je 1787. done odluku o sazivanju ustavotvorne skuptine. Ustavotvorna skuptina se sastala u Filadelfiji krajem maja 1787. u atmosferi sukobljavaja malih i velikih drava. Stvoren je predsedniki sistem vlasti u kome je dominantna institucija efa drave. Ustav od 7 lanova usvojen je od skuptine u septembru 1787. Ustavom je ustanovljena federalna drava.

Zakonodavnu vlast vri Kongres kao organ kome je ustav poverio sva ovlaenja zakonodavca. Kongres SAD sastavljen je od predstavnikog doma i senata. Graani su predstavljeni u predstavnikom domu a drave u senatu. Senat ima veu politiku mo. Predsednik SAD je ef drave, ef izvrne vlast, vrhovni komandant, ef obavjetajne slube (primjer Linkolna 7 lanova Ne odluka glasi DA). Vrhovni sud je ustavna kategorija a ostali savezni sudovi su zakonska . Predesnik SAD imenuje sudije vrhovnog suda doivotno.Tragino iskustvo graanskog rata sever i juga 1861-1865, duboko je obeleilo istoriju SAD. U etverogodinjem ratu poginulo je 600000 ljudi. Linkoln je pobedu unije proglasio za pobedu demokratije.

Dva svetska rata su preobrazile SAD u vodeu ekonomsku vojnu i politiku silu savremenog sveta. Zatita slobode linosti i imovine postala je osnovna doktrina pravnog sistema SAD.

PROSVETITELJSKA MISAO o dravi i pravu tvorci, naslednici i protivnici........str. 193

Holandska revolucija i puritanska revolucija podstakle su nova razmiljanja o dravi i pravu u drugoj polovini XVII veka. Don Lok 1632-1704 engleski dravnik, filozof i politiki teoretiar prihvatio je racionalno i sekularno shvatanje politike i drave. Individualnu slobodu ljudi koji slede svoje interese moe da osigura i ustavna vlada ograniena sporazumom. Lok je zaetnik misli o parlamentarnoj vladi pod vladavinom zakona koja titi privatnu svojinu.Dejvid Hjum, kotski skeptik, uporeuje verske principe sa bolesnim snovima ljudi

Volter 1694-1778 voa francuskog prosvetiteljstva, iveo je vie od dve godine u Velikoj britaniji i divio se engleskoj slobodi, trgovini, nauci i verskoj toleranciji. Potovanje prema razumu podstie ga na otru osudu verskog praznoverja, a posebno crkve kao protivnika razuma. Volter je kao deista eleo da religiju svede na samu sutinu veru u najvie bie i njegove moralne norme.Deni Didro 1713-1784 kritikovao je hrianstvo zbog zabranjivanja strasti i uskraivanja ljudske sree.

arl Monteskje je u velikom delu Duh zakona 1748 povezao ustavne oblike sa karakterom naroda. Kritikovao je francuski apsolutiuam i slavio englesku parlamentarnu vladu.najbolja zatita slobode od despotizma je podela vlasti.an ak Ruso 1712-1778 francuski mislilac, roen u enevi razlikovao se od ostalih prosvetitelja po ubeenju da intelektualni progres vodi moralnoj korupciji oveanstva. Privatna svojina unitila je prirodu jednakosti i stvorila graansko drutvo kao sredstvo bogatih i pametnijih da ovladaju drugima. uvena misao Rusoa kojo poinje Drutveni ugovor 1762 ovek se raa slobodan a svuda je u okovima. Rusova drava predstavlja neposrednu demokratiju u kojoj graani kao kolektivno telo postavljaju vladara. Ruso je postao vodei teoretiar demokratske misli u XVIII veku.

Prosvetiteljske ideje su pokrenule revoluciju, tako to su oblikovale revolucionarni duh pokretaku snagu nove strasti po Aleksisu de Tokvilu. Maksimilijan Robespjer 1758-1794 sumirao je vezu prosvetiteljstva i revolucije: nije dovoljno sruiti presto, naa briga je da njegovim ruevinama podignemo svetu jednakost i sveto pravo ovjeka. Imanuel Kant 1724-1804 pokuao je pomiriti prosvetiteljstvo i religiju na osnovu moralnog dokaza.

Georg Vilhelm Fridri Hegel 1770-1831 smatrao je da ljudski um moe da nae smisao u prirodi i istoriji.

Sama francuska revolucija je nazvana od Edmunda Berka satanskim delom ozef de Mestr 1796 nazvao ju je ustanak protiv boga.

Dilema nauka ili vera odgovara politikom izboru izmeu ljudske slobode ili hrianske monarhije. Slobodni i samosvjesni pojedinci su zatenici i cilj prosvetiteljsko revolucionarnih promena drutva. Odbacivanje konzervativaca da prihvateapstraktan pojam drutva kao skupa individua, zasnivalo se na srednjovekovnoj teoloko-politikoj viziji hrianske zajednice kao ivog organizma sa vekovima starim organima porodicom, esnafom, staleom, gradom, dravom ili crkvom. Amerika i francuska revolucija su politiki uobliile teoretske postavke prosvetitelja. Prirodna prava, podela vlasti, zatita linosti i prava pojedinaca, zatita privatne svojine su iz teoretskih rasprava ula u liberalno-revolucionarne dekleracije i ustave.FRANCUSKA REVOLUCIJA I POSTREVOLUCIONARNA FRANCUSKA 1789-2000

Francuska revolucija je najvea graanska revolucija koja se odigrala na svetu. U Francuskoj se graanstvo 1789. stavilo na elo socijalne revolucije u kojoj narod iskorenjuje ustanove monarhije, aristokratije i vladajue crkve. Seljatvo i graanstvo povezuje sve vee nezadovoljstvo starim reimom. Vlada je uinila ustupak treem staleu kao najbrojnijem da izabere 600 predstavnika, dok su aristokratija i svetenstvo izabrali po 300. Opti stalei su poeli sa radom 5. maja 1789. u Versaju. Neuspeh meustranakih pregovora podstakao je predstavnike treeg stalea da se sredinom juna proglase za narodnu skuptinu. Luj XVI pokuao je da stia erupciju nezadovoljstva promenom vlade 11. jula 1789. Pariz je bio zahvaen neredima. Pariani na vest da se kraljeva vojska okuplja u Versaju, napali 14. jula tvravu Bastiju. Pad Bastije je zapalio Francusku. Konstituanta je izmeu 4 i 5 avgusta 1789 donela odluku o definitivnom ukidanju feudalnog reima. Konstituanta je u avgustu pristupila ustavotvornoj radnji u vidu racionalistiko-prosvetiteljske deklaracije- Proglas prava oveka i graanina od 26 avgusta 1789. Ustav iz 1791 proglasio je slobodu i ravnopravnost, graansku jednakost, jednaku dostupnost dravnih slubi i jednake poreske obaveze. Francuska je postala ustavna monarhija. Izbijanje rata 1792 dovelo je do buenja antirojalistikog patriotizma. Skuptina je privremeno udaljila kralja sa prestola i zatvorila ga. Konvent je doneo odluku o ukidanju monarhije, a u januaru 1793 presudio je Luju XIV. Kralj je osuen na smrt sa jednim glasom veine giljotiniranjem 21. januara 1793.Jakobinski ustav proglasio je naelo opteg prava glasa na neposrednimizborima ali nije primjenjen.

Francuska je u avgustu 1795 dobila novi ustav koji je izradila komisija od jedanaest lanova. Poglavar drave i ef izvrne vlasti bilo je petolano kolegijalno tijelo direktorijum. Direktorijum je oblikovan po ugledu na amerikog predsjednika kao kolektivni ef drave sa ovlaenjima vrhovnog komandanta, imenovanje diplomata i voenja meunarodne politike. Vojni udar je izveden 9. novembra 1799. Direktorij je ukinut, a revolucionarni reim u formi republike zamjenjen linim reimom Napoleona Bonaparte. Ustav je za prvog konzula imenovao Napoleona Bonapartu. Prvi konzul je 1804 ojaao da je mogao da uzme naslov- cara Francuza. Ogromna politika energija Francuske nacije usmeriula se od unutranjih sukoba na spoljne ciljeve-vojnu i teritorijalnu ekspanziju imperije. Bajonetima se moe uiniti sve, ali se na njima ne moe sedeti. Napoleonovo zakonodavstvo predstavljalo je natrajniji deo njegove ostavtine. Luj XVIII stupio je na presto 1814. ali se uvrstio na vlasti tek poslije Napoleonovog poraza 1815. kod Vaterloa. Kralj Luj-Filip (Orleanski) shvatio je da nije mogue obnoviti potpunu dominaciju krune. Revolucija 1848. obnovila je republiku, a konano je Druga republika konstituisana ustavom od 4. novembra iste godine. Vraeno je birako pravo svim graanima. Drugo carstvo je bilo roeno, a Luj Napoleon Bonaparta je postao car Francuza, pod imenom Napoleon III. Pruska pobeda kod Sedana 1870. i zarobljavanje samog cara doveli su do proglaenja Tree republike 4. septembra 1870. Ustav od 1946. ustanovio je etvrtu republiku kao parlamentarnu republiku. Vlade su smenjivane velikom brzinom pa je zemlja dola na ivicu propasti. Novi ustav je 1958. stvorio Petu republiku. Predsednik je dobio pravo da postavlja premijera i rasputa parlament. De Golova vizija ujedinjene Evrope od Atlantika do Urala predstavlja refleks nekadanje imperijalne moi i traenje izlaza iz amerikog globalnog sistema zasnovanog na ekonomskoj, politikoj, vojnoj i kulturnoj dominaciji.FRANCUSKO REVOLUCIONARNO I POSTREVOLUCIONARNO PRAVO..........str. 211

Francuska revolucija je radikalno menjala pravo, pa je moderno krivino pravo nastalo u Francuskoj usvajanjem prosvetiteljsko krivinopravnih ideja od strane drave. Prosvetitelji su traili ukidanje torture i surovih kazni, jednakkost pred zakonom, zakonsko odreenje krivinog dela i individualizaciju krivine odgovornosti. Prosvetitelji su osuivali rat, ropstvo i trgovinu robljem. Ljudska prava i slobode postaju vodee naelo revolucijeFrancuska deklaracija prava je u dva lana izrazila glavna naela modernog materijalnog i procesnog krivinog prava.

lan 8 formulisao je naelo legaliteta da neko moe biti kanjen samo na osnovu zakona donetog i proglaenog pre krivinog dela.

lan 9 formulisao je naelo nevinosti svaki ovek se smatra nevinim, sve dok se ne utvrdi da je kriv.

Uspostavljanje zatvora kao opteg oblika kanjavanja predstavlja sloen proces eliminacije ivopisnih kazni i irenja svih oblika zatvaranja.Krivini zakonik od 1791. podelio je sadraj na dva dela, prvi put u istoriji, koji e kasnije biti oznaen kao opti i posebni deo.

Krivini zakonik iz 1810. prilagoen je potrebama bonapartizma. Vojna disciplina i militaristiki duh uticali su na vraanje surovostima feudalnog krivinog prava. Veliki broj krivinih dela se kanjavao smrtnom kaznom.

Napoleonov graanski zakonik 1804. konano je uklonio pravni partikularizam u privatnopravnoj sferi. Napoleon je 1800 obnovio rad na izradi projekta graanskog zakonika. Kombinacija kodifikovanih obiaja na severu i recepranog rimskog prava na jugu prilagoena je idejama jednakosti i slobode. Zakonik je osloboen od nepotrebnih konstrukcija i razumljiv kako pravnicima tako i obinim itaocima. Napoleonov graanski zakonik sastoji se od uvoda i tri knjige. Prva knjiga sadri statusno pravo, druga-stvarno pravo, a trea se odnosi na razliite vrste sticanja svojine. Francuski zakonodavci su pravili zakonik po diktatu razuma. Elastinost normi osigurala je dugovenost zakoniku.Jedinstvo vaenja na itavoj dravnoj teritorije jaalo je oseaj pripadnosti dravi-naciji. Centralna pravna institucija je svojina. Vlasnitvo je sveto pravo , sa malim ogranienjima, koje predstavlja apsolutnu vlast na stvari najpotpunije pravo korienja, uivanja i raspolaganja stvarima. Preobraaji prava pratili su glavne tokove drutvenog razvoja.VAJCARSKA-OD PRAKANTONA DO MODERNE SAVEZNE DRAVE............str. 217vajcarski savez tri prakantona Uri, vic i Untervalden obnovljen je i uvren 1291. Kada je Francuska vojska zaposela vajcarsku 1798 vajcarska je proglaena za Helvetsku republiku sa ustavom uraenim po uzoru na francuski od 1795. tzv. Ustav direktorijuma. Izvrni direktorijum od pet lanova vrio je izvrnu vlast u celini. Napoleonov lini reim posredovao je izmeu unitarista i federalista.Savezni ugovor od avgusta 1815. predstavlja meusobni sporazum dvadeset i dva vajcarska kantona.

Ustav od 1848. je usvojio naelo demokratskog jedinstva vlasti. Savezna skuptina je najvii organ vlasti konfederacije. Savezno vee od sedam lanova bilo je organ izvrne vlasti.

Ustavna revizija od 1874. stvrila je osnovni zakon koji uz stalne popravke vai i danas. Prava kantona su precizirana i smanjena.

Stvaranje federacije u periodu 1848-1874, omoguilo je kodifikaciju i inifikaciju vajcarskog prava. aroliki sistem kantonalnih prava je prvo kodifikovan na nivou samih kantona.

Ustav od 1874. stavio je obligaciono, trgovako i menino pravo u nadlenost savezne drave. Umesto donoenja celovitog zakonika na mah donet je vajcarski zakonik o obligacijama od 1881. koji je stupio na snagu 1883.

vajcarski graanski zakonik od 1907. usvojen je jednoglasno od savezne skuptine, ali je stupio na snagu tek 1. januara 1912.vajcarske kodifikacije su izvrile veliki uticaj na razvoj prava u XX veku, irom sveta.

HAZBURKA MONARHIJA (Austrija i Austro-Ugarska 1711-1918)...............str. 222

Podunavska monarhija bila je osobena dravna tvorevina. Najire granice dobila je 1526. kada su pridruene eka i Ugarska. Nemaka loza Hasburga ukrstila se sa panskom i italijanskom lozom. Hazburka monarhija je u XVI veku zaustavila turski prodor svojim vojnim krajinama. Hazburzi su svoj presti evropske sile izgradili na mitu odbrane hrianstva od osmanlijskog carstva, ali su se ove dve imperije zajedno uzdizale, slabile i propadale. Posle hrianske pobede kod bea 1683. buntovno ugarsko plemstvo je 1711. prihvatilo hazburke vladare pod uslovom priznanja tradicionalnog ugarskog ureenja i privilegija.Josip II je svoj projekat centralizovane drave poeo negiranjem privilegija Ugarske i katolike crkve. Odbio je da se krunie za kralja Ugarske i katoliku crkvu stavio pod strogu dravnu kontrolu. Hazburzi su u spoljnoj politici bili blii Pruskoj, a u socijalnoj Francuskoj. Radijalne reforme Josipa II zaustavila je francuska revolucija na iju pojavu je reagovao reima Ja sam po profesiji car. Graanstvo je stavljeno u slubu njemake prevlasti nezavisno od etnikog porijelkla, a plemstvo je uvar pokrajinsko-nacionalne raznolikosti.

Revolucija 1848. donela je principe slobode i jednakosti i u hazburku monarhiju.

Sporazum Franje Josipa i Ugarske je 1867. stvorio dualistiku monarhiju koja je sauvala veliku jedinstvenu dravu samo u vojnim i spoljnopolitikim poslovima. Austro-ugarska nagodba se zasnivala na postojanju dve ustavne drave: Austrije i Ugarske. Nova Ugarska je bila unitarna drava od Karpata do Jadrana koja nije potovala nacionalna prava nemaara.

Austrougarska i Rusija su se 1897. dogovorile o podeli sfera uticaja na Balkanu koji se potovao do 1908. Austrija nije mogla da opstane kao nacionalna drava Nemaca, ali ni kao monopol vlasti Hazburga. Ugarska je provodila politiku maarizacije manjina. Od 1905.- do 1914. vodi se antisrpska politika uz esto spominjanje preventivnog rata.

Poraz u I svetskom ratu koji je unitio vojnu snagu koja se i raspala 1918. Smrt Franje Josipa u novembru 1916. uklonila je poslednji ostatak tvrdog Hazburkog jezgra.

Nestanak dualistike drave je uklonio poslednji pravno-politiki nanahronizam moderne Evrope u vidu dve zasebne drave sa zajednikim vladarom i nekim zajednikim poslovima.

Austrijsko i Ugarsko pravo..............................................str. 230Marija Terezija i Josip II su poeli proces unifikacije orava koji nikada nije dovren do kraja. Osnovnu inspiraciju za izradu opteg graanskog zakonika predstavlja prirodno i rimsko pravo. Vekiki broj normi potie iz rimskog prava umotanog u prirodnopravne oblike. Pokrajinska prava Hazburkih zemalja su postala dodatni izvor normi. Prvi deo zakonika posveen je linim pravima: statusno i porodino pravo, drugi deo: stvarno, nasledno i obligaciono a trei sadri: zajednike odredbe za lina prava i prava na stvari. Svojina se definie u tri paragrafa.Josip II je 1788. reformisao krivino pravo i uveo princip legaliteta da nema krivinog dela ako nije predvieno zakonom. Orde Josephina iz 1788. ukinula je torturu i ublaila kazne.

Ugarska je posle 1867. donela posebne krivine propise

OD VELIKE PRUSKE I NEMAKOG CARSTVA PREKO VAMARSKE REPUBLIKE I HITLERA DO SAVEZNE REPUBLIKE NEMAKE.........................str. 232.

Pruska je od 1815. bila najmonija drava u nemakom savezu. Pruski sistem se zasnivao na vlasti kralja kome se ministri pokoravaju. Gvozdeni kancelar Oto Fon Bizmark suzbio je opoziciju i stvorio model realne politike koji e dovesti do nemake prevlasti u srednjoj Evropi. Nemako ujedinjenje proglaeno je u Versaju 18. januara 1871. Bizmark je pripojio Alzas i Lorenu bez izjanjavanja volje graana na osnovu objektivnog kriterijuma jezike pripadnosti. Ustav severnonemakog saveza od 1867. postao je 16. aprila ustav nemakog carstva.. Sve do XIX veka prusko drutvo je bilo podeljeno na plemiki, graanski i seljaki stale. Nemaka nije bila demokratska drava.

Nemaki car Vilhem II se uklanjanjem Bizmarka 1890. opredelio za strazegiju pangermanske dominacije nad svetom. Saveznitvo Nemake i Austrougarske dovelo je do francusko-ruskog saveza. Stvorena je Antanta Francuske i Velike Britanije 1904. koja je 1907. prerasla u englesko-francusko-ruski blok. Antagonizam Nemake i Austrougarske sa Antatom se zaotrio do kraja. Prva je krenula najslabija sila Austrugarska agresijom na Srbiju. Poeo je prvi svetski rat Vajmarska republika proistekla je iz ratnog poraza nemakog Rajha. Nemaki revizionizam i revanizam postao je stoer evropskih nezadovoljnika pobeenih drava. Vajmarski ustav definie Nemaku kao parlamentarnu, federalnu republiku sastavljenu od 17 zemalja. Ustav je izglasan u Vajmaru 1919. a ustavom je proglaena jednakost mukaraca i ena, ukinute privilegije po roenju.

Od 1930-1933 Hitler se korak po korak pribliavao vrhovnoj vlasti. Klatno vajmarskog sistema se od parlamentarnog pomerilo ka predsednikom uzoru. Kriza 1930-1933. slomila je parlamentarne i demokratske institucije pa je 1933. na mesto kancelara doao Adolf Hitler. Nacistika veina u rajhstagu je 22. marta 1933. izglasala Hitleru specijalna ovlatenja ime je izvrena radikalna revizija ustavnog poretka Vajmarske republike. Spaljivanj Rajhstaga posluilo je kao izgovor za uvoenje nacistike diktature. Adolf Hitler je postao nemaki odluujui ovek-Firer. Sve stranke su ukinute dvolanim zakonikom koji je glasio: u nemakoj postoji samo jedna politika stranka Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija. Drugi lan je pretio tekim kaznama svima koji prekre prvi lan.Trei Rajh je predstavljao najverovatnije najsavreniju totalitarnu dravu XX veka. Nacistiki reim nije mogao preiviti smrt voe 1945. Denacifikacija Nemake sprovedena je od saveznika SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska koji su podelili nemaku na pet delova etiri okupacione zone i Berlin. Monetarna reforma 1948. i lanstvo u Maralovom planu pripremili su ekonomsko udo pedesetih. Nemaka se ponovo ujedinila oktobra 1990. pod kancelarskom palicom Helmuta Kola i ponovo je postala najjaa drava Evrope.

Nemako pravo u XIX i XX veku...............................str. 241.

Pruska , Bavarska ili Saksonija imale su pre ujedinjenja kodifikovano sopstveno zemaljsko pravo. Prvi plan nacrta jedinstvenog graanskog zakonika za Nemaku uradila je petolana komisija 1874. Za pet godina rada 1875-1880. odrano je 78 sednica. Menger je ocenio nacrt suvie buroaski, traio poboljanja poloaja neposednikih klasa. Druga komisija za izradu nacrta graanskog zakonika poela je rad 1890. a zavrila i objavila drugi nacrt 1895. Obimna i dugo priptremana kodifikacija stupila je na snagu 1. januara 1900, da bi se u meuvremenu javnost pripremila za njegovu primenu. Jezik zakonika je ostao previe struan i nedostupan laicima. Prednost modernijeg nemakog zakonika u odnosu na francuski je uvoenje o propisa o pravnim licima.Krivini zakonik od 1871. nastao je pod presudnim uticajem pruskog krivinog zakonika od 1851.Nirnberki rasni zakoni su jednoglasno usvojeni od plebiscitarnog izabranog nacistikog Rajhstaga na zasjedanju u septembru 1935. Poslije 1938. nakon kristalne noi organizovano je masovno ubijanje jevreja i unitavanje njihove imovine. Hitler je obeavao budunost bez Jevreja. Sam Firer je kao nosilac sve vlasti, praktino.-stajao iznad zakona. Sudstvo je pretvoreno u organ nacistike strahovlade. Nirnbeko suenje voama Hitlerovskog reima obuhvatilo je 403 javna. Sasluanja. Meunarodni sud je stavio na optueniku klupu 24 optuena i 8 hitlerovskih organizacija.

Denacifikovana Nemaka se okrenula socijalnom liberalizmu u obnovi svog ustavnog i pravnog sistema

POSTANAK I RAZVOJ NACIONALNIH DRAVA NA BALKANU...................str. 245

Samovolja janiara-dahija dovela je do srpske revolucije 1804. Dravna organizacija bila je saeta i jednostvana. Centralni organi vlasti bili su stareinska skuptina vrhovni vod i praviteljstvujui sovjet. Pokuaj stareina da ogranie linu Karaorevu vrhovnu vlast nisu bili uspkjeni. Centralistiki ureena drava je bila balkanska varijanta nacije-drave. Knez Milo Obrenovi vrhovni vod drugog ustanka krenuo je putem kompromisa koji je omoguio stvaranje autonomne kneevenine Srbije 1830. Kneevina Srbija je dobila ustavno ureenje ustavima od 1835 i 1839 godine. Srbijua je postala znaajan inilac na Balkanu i konano je stekla potpunu nezavisnost 1878. na kongresu u berlinuGrka revoluxcija 1821. omoguila je stvaranje nezavisne Grke 1831.

Stvaranje nezavisnih drava Grke , Srbije, Crne Gore, Rumunije i Bugarske ugrozilo je opstanak osmanlijskog carstva u Evropi. Prvi balkanski rat 1912. sveo je tursku evropu na Iatambul sa okolinom. Raspad Osmanlijskog carstva i Habzburke monarhije omoguio je stavranje Jugoslovenske drave 1918.MODERNIZACIJA PRAVNIH SISTEMA NA BALKANU..........................str. 247Srbija je donoenjem srpskog graanskog zakonika 1844, dobila skraeni prevod austrijskog zakonika iz 1811. Srpski graanski zakonik dao je prednost mukoj djeci nad enskom u zakonskom nasleivanju. Srpski graanski zakonik je kao prva velika kodifikacija prethodio donoenju krivinog, trgovakog i dva procesna zakonika koji su donijeti u naredne tri decenije.Gotovo potpuna recepcija austrijskog zakonika uvela je Srbiju u Germanski pravni krug.

Crna Gora je krenula drugim putem kada je, pod vladom Knjaza Nikole Petrovia, donet Opti imovinski zakonik 1888.

Grka je od 1831 do 1945. koristila vizantijski Heksabiblos kao graanski zakonikPravni sistem BiH predstavljao je hibrid osmanlijskog zakonodavstav, vjerskih prava i Austro-ugarskih pravnih propisa. BiH pravosue se postepeno pribliavalo Austrijskom uzoru. Tako je i BiH posle aneksije 1908. ula u Germanski pravni krug.VELIKA BRITANIJA MATICA PARLAMENTARIZMA 1688-2000...................str.249

Prihvatanje krune u skladu sa eljama lordova i komuna predstavljalo je kraj pretvaranja kralja ustavnog monarha organa drave. Kruna je zajedno sa pralamentom vrila vlast i druge poslove.Vilijem je uspostavio vjersku toleranciju donoenjem 1689. akta o verskoj toleranciji.Godine 1710 poelo se prvi put govoriti o prvom ministru. Hanoverski kralj Dord I sastavio je kabinet, poto su oni bili njegove dinastke pristalice. Kraljevo nepoznavanje Engleskih prilika i jezika dovelo je do toga da on 1717. prestao da presedava kabinetu pa je jedan od ministara morao da posreduje izmeu krune i kabineta. Voa kabineta Volpol je svoju mo uspostavio na osnovu poverenja krune i politike podrke donjeg doma.Vilijem Pit mlai je 1784 opstao na elu vlade uprkos nepoverenju parlamenta, jer je dobio podrku naroda na izborima.

Parlamentarne reforme iz 1832, 1867 i 1884 stvorile su modernu graansku dravu. U XIX veku parlamentarni mehanizam izbornog sistema ogranienosti narodnog uticaja dovela je do politike pasivnosti biraa i vrlo rairene korupcije u parlamentu. Zakon od 1832. izvrio je preraspodelu parlamentarnih mesta, Broj biraa je bio uvean celu polovinu preanjeg broja. Druga izborna reforma 1867. udvostruila je birako telo, ali nije otklonila neravnopravnost u raspodeli poslanikih sedita.Pretpostavljena harmonija naroda, parlamenta i vlade zavisi od narodne volje. Kruna je ostala bez faktike mogunosti upravljanja kralj vlada ali ne upravlja- - Kabinet mora da odstupi ako izgubi podrku donjeg doma. Pravo rasputanja parlamenta kruna koristi na predlog kabineta pa to sistem odrava u ravnotei.

Ratna koalicija konzervativaca i laburista na elu sa Vinstonom erilom bila je ovenana slavom pobednika. Maja 1945 ratnu koaliciju je zamenila prelazna vlada. Nova Britanija se zasnivala na 75 zakonskih nacrta koji su doneli nacionalizaciju i irenje socijalne zatite.

SOVJETSKI DRAVNOPRAVNI SISTEM 1917-1991...........................str.256Socijalno i politi;ko nezadovoljstvo irokih slojeva stanovnitva dovelo je do otvorenog bunta protiv carskog reima u Petrogradu. Car Nikola II je abdicirao u noi izmeu 14 i 15 marta. Rusija se od naela carizma kretala izboru izmeu parlamentarizma ili revolucionarnog jedinstva partije naroda. Vojni neuspjesi jula 1917. naglo su uveali popularnost boljevika. Drugi sveruski kongres sovjeta objavio je 8 novembra da preuzima vlast koja prelazi na sovjete radnikih, vojnikih i seljakih deputata. Pokuaji