Životni rulet hepatitisbroj 31/godina xiii/oktobar 2013./issn 1452-3272; e-mail:...
TRANSCRIPT
Broj 31/godina XIII/oktobar 2013./ISSN 1452-3272; e-mail: [email protected]; www.ns-nefro.org
Palićko jezero
HEPATITIS
ŽIVOTNI RULET
IMPRESSUM
SAVEZ BUBREŽNIHINVALIDA VOJVODINE
21000 Novi SadBulevar oslobođenja 6-8Tel/faks: 021/6333-866
Žiro račun: 340-2437-88
Za izdavača:Radoslav Jovičić i Zoran Mišković
Glavni i odgovorni urednik:Iris Peregi Kopčanski
Stručni saradnici:Puk.prof.dr Zoran Kovačevićdr Jelica Alargić - KCVdr sci. med. Vasilije Tomanoski - načelnik specijalne bolnice zadijalizu “Fresenius Medical Care”
Foto-video prilozi:Tomek Bela
Adresa Redakcije:Novi Sad, Bul. oslobođenja 6-8Tel: 069/712-547, 712-557, 712-535Tel/faks: 021/6333-866
Tiraž – 1.500 primeraka
Prelom i dizajn:Rade Gardinovač[email protected]
Lektor:Nada Abramović
Štampa:Štamparija MAXIMA GRAF ,Petrovaradin, Vladana Desnice 13
List izlazi četiri puta godišnjei besplatan je.Rukopisi i fotografije se ne vraćaju.
List je upisan u registar Ministarstvaza pravosuđe i lokalnu samoupravupod brojem 3144 od 20. avgusta 2001. godine.
Na osnovu mišljenja Ministarstva zaNauku, tehnologiju i razvoj broj413-00-281/2002-01 od19.06.2002. godine.Ovaj časopis je oslobođen plaćanjaporeza, jer je „publikacijaod posebnog interesa za nauku“.
PIB: 100454425
4.
5.
9.
12.
13.
14.
17.
18.
20.
21.
22.
24.
26.
ŽIVOTNI RULET
HEPATITIS
TRANSFUZIOLOGIJAI DOBROVOLJNO DAVALAŠTVO
HEMODIJALIZA ILI TRANSPLANTACIJA BUBREGA?
HODAJ USPRAVNO- PALIĆ 2013.
POKRENIMO SEBE- PROMENIMO SVEST
DESET PEHARA I MEDALJA
TRANSPLANTACIJABUBREGA U SRBIJI
EDUKACIJOMDO DUŽEG ŽIVOTA
OTVOREN CENTARZA HEMODIJALIZU
PROBLEMI U DIJALIZNIMCENTRIMA NA TERITORIJI APV
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENJE STRATEGIJEUNAPREĐENJA POLOŽAJAOSOBA SA INVALIDITETOM
“JOŠ JEDAN DAN ŽIVOTA”
Broj 31/oktobar 2013.
PRIJATELJI SAVEZA:
Dragi prijatelji,
U ime uređivačkog odbora časopisa ‘’Nefro’’, posebno mi je drago što je naš časopis br. 30 izazvao pravu reakciju, kako kod našeg članstva, tako i u krugovima eminentnih zdravstvenih stručnjaka.
Vaše reakcije putem telefona, mejlova, dopisa i dobronamernih sugestija i pred-loga, stvorile su u nama čvrsto i optimi-stičko ubeđenje da smo na pravom putu rešavanja naših životnih problema i pravom putu afirmacije našeg Saveza kao nera-skidivog partnera u svim komunikacijama sa nadležnim institucijama i društvenim okruženjem. U tom pravcu, potrudili smo se da u ovom broju časopisa „Nefro“, prema najavljenoj programskoj koncepci-ji, obradimo životne teme i ukažemo na probleme koji prate našu grupaciju OSI. Ovom prilikom objavljujemo par stručnih tekstova koji će nesporno pomoći u shva-tanju ozbiljnosti naše bolesti i približiti informacije celom našem društvu o značaju metoda lečenja bubrežnih invalida, a takođe o još većem značaju u pristupu afirmacije zaveštanja organa i donor-stva.
Ovom prilikom, bitno je ukazati na jedan veoma ozbiljan problem, a on se odnosi na uslove i kvalitet dijaliza pri sadašnjim dijaliznim centrima. Ukazujemo na činje-nicu da su od strane države i na osnovu odgovarajućih odluka Vlade RS, postav-ljeni temelji za primenu strategije pobolj-šanja uslova pri dijaliznim centrima do 2020. godine. Donešeni su i prateći Pra-vilnici o strandardima materijala za dija-lize koje se obezbeđuju iz sredstava oba-veznog zdravstvenog osiguranja kao i Standardi laboratorijskog i konsultativnog praćenja dijaliznih bolesnika. Ali, uvek postoji ono ‘’Ali’’.
Nije dovoljno normativno regulisati određenu oblast, a primenu prepustiti tumačenju lokalnog menadžmenta. I dalje se u dijaliznim centrima ne primenjuju podjednako propisani standardi, počev od elementarnih uslova higijensko - zdrav-stvene zaštite (neuslovni kreveti, dušeci, čaršafi), kao i neobezbeđivanje uslova za trajanje dijalize od minimum 4 časa. U mnogim centrima se pod izgovorom ‘’Ten-derske procedure’’ pacijenti upućuju da kupuju u privatnim apotekama i na nele-galnom tržištu, vensko gvožđe, eritropoe-tine itd.
Pitamo se, kako je ovo moguće, kada znamo da dijalizni centri imaju status ‘’Dnevne bolnice’’. Čemu takav status ako nisu ispunjeni zakonski preduslovi, a pr-venstveno da se u dnevnoj bolnici moraju
obezbediti pacijentu sva neophodna tera-pijska sredstva i uslovi boravka prema bolničkim standardima. Takve usluge u obračunskom delu padaju na teret Repu-bličkog fonda zdravstvenog osiguranja, odnosno u prenosnom smislu naplaćuju se iz pacijentovog zdravstvenog osigura-nja.
Pitamo se kada će jednom u našoj maloj državici, nadležne službe Ministarstva zdravlja izvršiti obilazak i nadzor svih dijaliznih centara na teritoriji Republike Srbije i sačiniti, ‘’ličnu kartu’’ dijaliznih centara.
Ubeđeni smo da se i pored velikih finan-sijskih problema koje ima ceo zdravstve-ni sistem, elementarni uslovi pri dijaliznim centrima mogu sa minimumom truda i sredstava eliminisati, a to sve na žalost zavisi od pojedinačnih odluka menadžmen-ta zdravstvenih ustanova.
Da ne bi bili i dalje kritičari stvari o kojima pišemo već niz godina, moramo pohvaliti i određene napore, poput otva-ranja novih dijaliznih centara, kojim se rasterećuju određene ustanove, a ujedno se grade centri sa primenjenim normati-vima i standardima koji liče na Evropske i time podižu ugled našem zdravstvu, a obezbeđuju boravak našim pacijentima primeren standardima 21 veka.
Ovom prilikom pozivamo sva naša regi-strovana udruženja bubrežnih invalida sa teritorije Repulike Srbije, kao i sve zdrav-stvene institucije koje se bave problemima bubrežnih bolesnika, da nam se obrate sa svojim konkretnim predlozima, idejama i obaveste nas o stanjima u svojim dijaliznim centrima, kako bi smo mogli blagovreme-no da putem javne reči, kroz naš časopis utičemo na otklanjanje uočenih nedosta-taka.
Uz ovaj broj časopisa ‘’Nefro’’ dostav-ljamo Vam i brošure koje smo pripremili i odštampali u sklopu podržavanja nacio-nalne kampanje Ministarstva zdravalja RS ‘’Produži život’’. Nadamo se da će ova stručna štiva biti svojevrsni vodič kroz kvalitetnu dijalizu. Svi autorizovani tek-stovi koje objavljujemo su sublimacija svetskih, evropskih i standarda koji bi trebali da se primenjuju na teritoriji Re-publike Srbije.
Puno srdačnih pozdrava iz Novog Sada
Dobro jutroSrbijo!
Zoran Mišković,predsednik savezabubrežnih invalida
Vojvodine
Ministarstvo rada i socijalne
politike
Pokrajinski sekretarijat za
zdravstvo,socijalnupolitiku
i demografiju
4
OKTOBAR 2013
5
OKTOBAR 2013
Šta je HBI?Moja fistulaVeštački bubreg
Vrste dijaliza
Šta je dnevna bolnica?
„Bubrežna dijeta“
Značaj užine tokom dijalize
Čiji je moj mesečni nalaz krvi?
Pravo na invalidsku penziju
Pravo na tuđu negu i pomoć
Pravo na socijalni dodatak
Zaveštanje organa i donorstvoŠta nakon transplantacije?
Specifični vidovi diskriminacije
Ja i s
port
ske a
ktiv
nost
iKa
ko do
kućn
e dija
lize?
Hepa
titis
Dijabetes i
ja
Kako do donorske kartic
e?
Participacija i učešće
Subvencija na pretplatu za TV
Energetski zaštićeni kupac
Lista lekovaBesplatno parkiranje
Želim na more... Kako?
Pravo na rehabilitacijuPravo na život
Lista za kadaveričnu transplantaciju
ŽIVOTNI RULET ŽIVOTNI RULET
U prethodnom broju smo najavili stranice koje će u narednim brojevima biti namenjene svima nama kao putokaz kako da uspešno rešavamo životne probleme i dobijemo prave informacije koje će po-moći svakom našem članu, našoj porodici, prijate-ljima i zdravstvenom osoblju. S obzirom na to, da je važnost ovih tema za sve nas od velikog znača-ja, redakcijski odbor je odlučio, da se one nađu na prvim stranicama našeg i vašeg časopisa “Nefro”
069/712 547069/712 557069/712 535
Jetra je mekotkivni, smeđecrveni organ klinastog oblika, obavijen vezivnom ovojnicom (Glissonova ovojnica ili kapsula fibrosa hepatis). Najveći je organ u trbušnoj šupljini, i smeštena je sa desne strane neposredno ispod dijafragme. Težine je 1200-1600 gr i sastoji se od 2 režnja (lobusa), od kojih je desni oko 6 puta veći od levog. Žučna kesica naleže u prednji deo desnog žleba, sa donje strane (fossa vezike felee). Jetra je srpa-stom vezom (ligamentum falciforme hepatis) pričvršćena za dijafragmu i prednji trbušni zid. Glatku, sjajnu povr-šinu, konveksnog oblika, pokriva trbušna maramica (peritoneum). Desni režanj jetre je gornjom granicom u visini petog rebra, a donja ivica je na desnoj strani ispod grudnog koša, i ne prelazi donju ivicu desnog rebarnog luka. Jetra ima dvostruki krvosudni sistem (portalni i hepatični). Oko 80% krvi ulazi portalnim krvotokom kroz venu porte, a oko 20% kroz arteriju hepatiku. Karakteriše je dobra prokrvljenost, a protok krvi iznosi oko 1,5 litar u minutu. Hepatičnom ar-terijom jetra dobija hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom dospevaju hran-ljive materije i ostali sastojci koji su apsorbovani u probavnom traktu (iz želuca, tankog i debelog creva), a u jetri se uglavnom i metabolišu. Interesantno je dodati da se alkohol najvećim delom resorbuje iz želuca. Parenhim jetre sa-činjava veliki broj temeljnih funkcional-nih jedinica, jetrenih režnjića (lobuli). Jetreni režnjić je heksaedričnog oblika, i grade ga jetrene ćelije (hepatociti). Drugi tip ćelija su Kupfferove ćelije, koje pripadaju retikuloendotelnom sistemu (RES). Odnos Kupfferovih i parehimatoznih jetrenih ćelija (hepato-cita) u tkivu jetre je 3:17. Metaboličke funkcije se vrše u parenhimatoznim će-lijama, hepatocitima, dok Kupfferove ćelije kao deo RES-a imaju sposobnost fagocitiranja i odbrambenu ulogu. Ovaj organ našeg organizma ima važnu ulogu
u metabolizmu masti (lipida), ugljenih hidrata, i najvažnije belančevina (prote-ina). U jetri se stvara deo faktora zgru-šavanja krvi (koagulacije), čuva se gvožđe, različiti vitamini, omogućava održavanje normalne koncentracije šećera (glukoze) u krvi između obroka... Najpoznatije je da jetra učestvuje u de-toksikaciji materija unetih u organizam – zajedno sa bubrezima, obavljajući veliki posao u organizmu čoveka. Najveća ”laboratorija” uklanja otpad, otrove, slobodne radikale i sve ostalo što nije potrebno, a taloži se u organizmu. Ukoliko dođe do funkcionalnih poreme-ćaja ili oštećenja (lezije) tkiva, kada nastaju bolesti jetre i žučnih vodova, određuje se aktivnost različitih enzima u krvnom serumu. Ovakve, jednostavne i pouzdane, analize imaju vrlo veliku dijagnostičku vrednost.
H E P A T I T I S – etiologijaHepatitis označava svaku upalnu
bolest jetre, koja može imati različite uzroke, kao i načine prenošenja - kada je infektivne prirode. Postoje određeni lekovi čija upotreba može dovesti do nezaraznog hepatitisa, odnosno ošteće-nja jetre (jatrogeno), pa je i to jedan od razloga koji zahteva racionalnu i strogo indikovanu upotrebu lekova. Etanol je glavni sastojak alkoholnih pića i može izazvati hepatitis koji nastaje obično posle duže zloupotrebe i nije infektivne prirode. Fibroza, ciroza i rak jetre su tada učestaliji. Hepatitis se može razviti i kao autoimuna bolest, i smatra se da je to posledica delovanja kompleksa: virus + antitelo. Osobe koje imaju alkoholnu ili autoimunu bolest jetre češće oboljevaju od hepatitisa C.
Hepatitis najčešće nastaje zbog infek-cije virusima hepatitisa: A, B, C, D (uz infekciju virusom hepatitisa B) i E. U ovim slučajevima bolest je zarazna (in-fektivna). Ponekad se razvija kao kom-plikacija nekih drugih bolesti, odnosno
Vreme razvoja hepa-titisa (inkubacije) je različito, i zavisi od uzročnika (infektivnog agensa). Može biti od 15 dana (hepatitis A) pa čak i do pola godine (hepatitis B i C).
HEPATITIS
dr Zorica V. DragašZJZS – Centar za promociju zdravlja, Subotica
6
OKTOBAR 2013
7
OKTOBAR 2013SA STRUČNE STRANE ŽIVOTNI RULET
Pored primene dijagnostičkih metoda, koje su na raspolaganju, postavljanje dijagnoze hroničnog hepatitisa B i dalje može biti otežano. Kod 5-10% zaraženih odraslih osoba nikada se ne razviju an-titela na virus hepatitisa B, i oni postaju hronični nosioci. Često je da to ne znaju. Kod hroničnih nosilaca postoji povećan rizik od razvoja ciroze ili raka jetre, pošto virus hepatitisa B neprestano napada jetru i razvija se hronična upala paren-hima. Ćelije jetre (hepatociti) imaju visok potencijal regeneracije (obnove), ali ne i neiscrpan. Oštećenu ćeliju zame-njuje zdrava, i taj proces se neko vreme održava. Koliko dugo će jetra biti zdrava i neoštećena zavisi, pored ostalog, i od toga koliko je izložena štetnim uticajima i faktorima rizika.
Lečenje hepatitisaLečenje hepatitisa podrazumeva mi-
rovanje, primenu određenog režima ishrane (strogo je ograničen unos masti) i vitaminsku terapiju, uz apsolutno is-ključivanje alkohola. Kada se radi o virusnoj etiologiji hepatitisa uzročna (kauzalna) terapija još uvek ne postoji.
Povećani rizik razvoja zaraznog i ne zaraznog hepatitisa, koje su rizične grupe
Povećani rizik nastanka hepatitisa imaju svi oni koji žive zajedno sa obo-lelim od infektivnog hepatitisa, ili ga neguju, zatim svi koji žive u lošim higi-jenskim uslovima i nemaju pravilne higijenske navike, putnici u endemična područja (međunarodni saobraćaj) kao i osobe koje zloupotrebljavaju alkohol
ili lekove, ili su izložene delovanju he-patotoksičnih hemikalija iz životne i radne sredine, zatim osobe promiskui-tetnog i seksualno rizičnog ponašanja (hetero i homo), intravenski narkomani, kao i osobe koje primaju krv i derivate, žive sa dijalizom...Rizik postoji kod određenih kozmetičkih tretmana (manikir, pedikir, tetoviranje ili pirsing) kao i kod akupunkture, ukoliko se ne izvodi stručno. Postoji i profesionalna izloženost kod laboratorijskih i zdrav-stvenih radnika (na određenim poslovi-ma), ali i u nekim drugim profesijama.
Primarna prevencijahepatitisa ~ opšte mere
Opšte mere koje se sprovode u najširem smislu se odnose na održavanje lične i higijene ruku (uvek visok nivo, pribor je isključivo lični), kao i na održavanje hi-gijenske ispravnosti vode, hrane i posuđa, zatim na izbegavanje promiskuitetnog kao i rizičnog seksualnog ponašanja (“za-štićeni odnosi“), prevenciju narkomanije, ne korišćenje “zajedničkih igala i šprice-va“ i potreban izuzetan oprez u izboru kozmetičkih salona. Potrebno je raditi na prevenciji zloupotrebe alkohola, na pre-venciji zloupotrebe lekova (jatrogeni hepatitis) kao i na sprovođenju mera zaštite na radu. Primena specifičnijih opštih mera prevencije podrazumeva obavezno testiranje na virus hepatitisa B i C svih davalaca: krvi, tkiva i organa, kao i osoba na dijalizi (jedanput godišnje). Postoje dodatni saveti za putnike i potre-ban je poseban oprez na putovanjima, i kada su kraća, a pogotovo kada se putuje u endemska područja zbog Hepatitisa A, za koji se često kaže da je hidrična epi-demija (kada je put prenošenja voda).
Dodatni saveti za putnike: koristite vodu samo iz originalno zatvorenih boca i is-ključivo flaširana pića - čime se smanjuje rizik i od drugih crevnih zaraznih bolesti; ne pijte pića s ledom, jer kockice leda mogu biti pripremljene od vode spornog kvali-teta; koristite hranu dobro termički obra-đenu (zagrevanje hrane i tečnosti najmanje 1 minut na temperaturi od 85° C inaktivi-še virus hepatitisa A); izbegavajte salate i bilo koju sirovu hranu koju niste sami oprali i pripremili; izbor su sladoled i mlečni proizvodi industrijski proizvedeni i za pranje zuba koristite flaširanu vodu.
posledica je delovanja drugih virusa: parotitisa, rubeole, citomegalovirusa, Epštajn-Barovog i virusa herpesa. Bolest može biti uzrokovana parazitima ili imati bakterijsku etiologiju (uzročnik je bak-terija).
Vreme razvoja hepatitisa (inkubacije) je različito, i zavisi od uzročnika (infek-tivnog agensa). Može biti od 15 dana (hepatitis A) pa čak i do pola godine (hepatitis B i C). Period vremena koji prođe od momenta infekcije uzročnikom (zaražavanja) do ispoljavanja znakova (simptoma) bolesti označava inkubaci-ju.
H E P A T I T I S AVirus hepatitisa A je enterovirus (nalazi
se u crevima). Prenosi se fekalno-oralnim putem, dakle preko nečistih ruku, zaga-đene (kontaminirane) vode, hrane i posuđa, ali i preko krvi i telesnih tečno-sti. Izaziva akutnu bolest (koja naglo nastaje), dok hronični oblik praktično i ne postoji (izuzetno je redak). Učestalost oboljevanja je tesno povezana sa higi-jenskim i sanitarnim uslovima životne i radne sredine. Hepatitis A je jedna od najčešćih infekcija kojima su izloženi putnici, i zbog toga je veoma važno sprovođenje preventivnih mera. Postoji monovalentna vakcina, koja se može dati
osobama starijim od godinu dana. Daju se dve doze, u razmaku od 6-18 meseci. U Americi je 2006. godine najčešći faktor rizika za dobijanje hepatitisa A bilo putovanje u inostranstvo (od ukupnog broja zaraženih, 15% činili su putnici). Većina je imala kvalitetne turi-stičke aranžmane tokom poseta zemlja-ma u razvoju (hoteli visokog standar-da).
H E P A T I T I S BHepatitis B virus (HVB), koji je otkri-
ven 1965. godine, je uzročnik a izvor infekcije je inficirani čovek. Ovaj virus je 50-100 puta zarazniji od HIV virusa (koji izaziva sidu). Može izazvati akutanu i hroničnu bolest, a prenošenje može nastati horizontalnim i vertikalnim putem. Horizontalni put prenosa je preko krvi zaražene osobe (igla, brizgalica, pirsing, tetovaža, lični pribor), zatim preko telesnih tečnosti (sekreta i ekskre-ta) - najčešće je ne zaštićenim polnim odnosom (heteroseksualnim i homosek-sualnim). Vertikalni put prenosa je sa majke na plod, najčešće tokom porođa-ja. Prosečna inkubacija je 60-90 dana. U ukupnom stanovništvu (opšta popu-lacija) prokuženost virusom hepatitisa B varira od 0,1 do 20% odnosno od 1 do 200 nosilaca virusa hepatitisa B na 1.000
stanovnika. Prokuženost u opštoj popu-laciji je veća u tropskim krajevima i Istočnoj Aziji, nego u Evropi i Severnoj Americi. Hronične komplikacije hepa-titisa B su najčešće ciroza jetre i hepa-tocelularni karcinom, od kojih godišnje u svetu umire oko 1 200 000 ljudi.
H E P A T I T I S C
Hepatitis C virus najčešće razvija hro-ničan oblik bolesti, koji obično prelazi u cirozu jetre. Najčešće se prenosi preko krvi zaražene osobe, i vrlo retko preko telesnih tečnosti. Prosečna inkubacija je 50 dana. Bolest se razvija podmuklo, i može biti asimptomatična 10-20 godina. Vakcina koja će sprečiti hepatitis C ne postoji. Oboleli od hepatitisa C su pri-emčivi na viruse hepatitisa A i B, pa zato treba da budu vakcinisani. Imunizacija se sprovodi davanjem monovalentne ili kombinovane vakcine, a unakrsni imu-nitet se ne razvija.
Simptomi i znaci hepatitisa:opšti i specifični
Najpoznatiji i najvažniji opšti ili nes-pecifični znaci su: umor, malaksalost, temperatura, groznica, gubitak apetita, mučnina, mogući su bolovi u zglobovi-ma i mišićima, kao i bolovi u gornjem delu trbuha (abdomena), promene na koži... Specifični znaci su: bol ispod desnog rebarnog luka, uvećanje jetre (hepatomegalija), žutica (na koži), žuto prebojene beonjače, tamno obojena mokraća, bela stolica, ponekad pojava proliva... Odrasle osobe češće imaju simtome bolesti nego deca (retko). Često je da bolest protiče bez simptoma (asimp-tomatski, čak u 50% slučajeva) ili ati-pično, pogotovo hronični hepatitis. Asimptomatski slučajevi imaju veliki značaj u prenošenju bolesti.
Dijagnostika ~ Hepatitis BPosle razgovora sa obolelom osobom
(anamneza) i fizikalnog pregleda lekara koriste se i drugi dijagnostički postupci i pregledi. Određuje se aktivnost enzima, zatim prisustvo specifičnih antigena/antitela u serumu, koji su markeri akutne ili hronične infekcije virusom hepatitisa B. Ultrazvučni preglad gornjeg abdome-na ili biopsija jetre mogu biti od velike pomoći u diferencijalnoj dijagnostici.
8
OKTOBAR 2013
9
OKTOBAR 2013ŽIVOTNI RULET SA STRUČNE STRANE
Primarna prevencija hepatitisa B ~ specifična mera
Imunizacija na virus hepatitisa B, pri-menom vakcinacije, sprovodi se radi sprečavanja razvoja tri moguća toka ove infekcije:
1. akutna klinička bolest, 2. hronične bolesti jetre i komplikacije → fibroza, ciroza i karcinom jetre,3. prenošenje (širenje) HBV virusa u stanovništvu (populaciji).
Važno je naglasiti da vakcina ne pomaže hroničnim nosiocima HBV.
Globalno savetodavno telo Proširenog programa imunizacije (EPI) predložilo je 1991. godine da sve zemlje uvedu u svoje nacionalne kalendare imunizacije ~ hepatitis B vakcinaciju. Preporuke SZO su 1996. godine sačinjene, i one prepo-ručuju:
1. Uključenje hepatitis B vakcinacije u nacionalne kalendare imunizacije u svim zemljama sa ≥ 8 % hroničnih nosilaca u opštoj populaciji.2. Kada je zastupljenost hroničnih nosilaca ≥ 2 % - najefikasnija strategija je uvođenje vakcine u rutinske kalendare imunizacije.3. Ciljne grupe u riziku, kao i strategije zavise od lokalnih epidemioloških karakteristika bolesti.
Imunizacija protiv hepatitisa se vrši primenom pojedinačnih vakcina protiv hepatitisa A i B (monovalentne), ili pri-menom kombinovane vakcine koja pruža zaštitu i protiv hepatitisa A i B. Mono-valentna vakcina protiv hepatitisa A ne pruža zaštitu od infekcije virusom hepa-titisa B (unakrsni imunitet se ne razvija). Kombinovana vakcina protiv hepatitisa A i B dostupna je u Evropi od 1997. godine, a u SAD od 2001. Do danas je distribuirano 57 miliona doza u 87 zemalja sveta. Kombinovana vakcina se prima po standardnoj šemi vakcinacije (3 doze). Posebno: od 16 godina pa nadalje može se vršiti i po brzoj šemi imunizacije 0, 7, 21 dan, uz 4. dozu u 12. mesecu. Brza šema imunizacije: brza vakcinalna zaštita putnicima u međuna-
rodnom saobraćaju u slučaju iznenadnih putovanja u endemična područja!
Kalendar vakcinacije u Srbiji ~ protiv hepatitisa B
U Srbiji je vakcinacija protiv hepati-tisa B uvedena u Zakon, od 2002. godine. Sprovodi se kod dece u prvoj godini života po standardnoj šemi: na rođenju (u porodilištu), sa mesec dana i sa 6 meseci života (3 doze). Izuzetak čine novorođenčad majki zaraženih hepatitis B virusom (HBsAg pozitivne majke), koja se vakcinišu sa 4 doze vakcine (šema 0, 1, 2 i 12 mesec). Radi dodatne zaštite na rođenju se primenjuje davanje seruma (hepatitis B imunoglobulina). Za decu rođenu nakon uvođenja hepatitis B vakcine u Kalendar vakcinacije – vak-cinacija protiv hepatitisa B sprovodi se u 12. godini života (6. razred osnovne škole), davanjem 3 doze. Prema Pravil-niku o imunizaciji i načinu zaštite leko-vima Republike Srbije pre početka he-modijalize treba pristupiti imunizaciji osobe na hepatitis B virus (član 36 Pra-vilnika). Osoba prima 4 duple doze, prema šemi: 0, 1, 2 i 6 meseci.
Povišeni rizik nastanka infekcije hepatitis B virusom:1. Osobe u profesionalnom riziku izlaganja hepatitisu B: Zdravstveni i laboratorijski radnici Stomatolozi Radnici hitne medicinske pomoći ~ Policija, zatvorsko i osoblje ustanova socijalne zaštite Vatrogasci Radnici zaposleni u komunalnim preduzećima (kanalizacija, otpad);
2. Pacijenti na hemodijalizi;
3. Novorođenčad majki pozitivnih na hepatitis B (drugačiji režim vakcinisanja);
4. Insulin zavisni dijabetičari;
5. Oboleli od hemofilije;
6. Muškarci koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima;
7. Heteroseksualci sa rizičnim seksualnim ponašanjem;
8. Intravenski korisnici droga;
9. Putnici u međunarodnom saobraćaju (u našoj zemlji ~ 27 država je na listi za obaveznu imunizaciju);
10. Zatvorenici i štićenici ustanova socijalne zaštite.
Ko može da bude davalac/donor bubrega?
Prema isključivo ličnoj želji davalac bubrega može da bude punoletna osoba, do 65 godina starosti (18 - 65 g.), koja je zdrava i ima istu krvnu grupu kao primaoc (za sada). Moguće je i presađi-vanje bubrega davaoca sa O krvnom grupom osobi koja ima A, B ili AB grupu. Osim slaganja krvnih grupa, po-trebno je da postoji slaganje strukture humanih leukocitnih antigena (HLA). U načelu – kontraindikacije za davanje organa su: dijabetes, povišeni krvni pri-tisak, rak, srčane i bubrežne bolesti, maligna i druga oštećenja jetre, anemija srpastih ćelija, hepatitis i HIV. Veoma je važno da u vreme operacije davalac nema infekciju ili upalu. Najidealniji živi davalac (donor) je jednojajčani bli-zanac, zatim brat ili sestra, gde je vero-vatnoća za potpunu podudarnost 1:4. Roditelji su poluidentični sa svojom decom. Davaocu se radi selektivna renalna angiografija da bi se otkrile eventualne abnormalnosti bubrežnih arterija, jer to znatno otežava transplan-taciju. Transplantacija od živih biološki nesrodnih davalaca je vrlo osetljivo pitanje, koje mora biti uređeno zakon-skom regulativom. Zakonom je dozvo-ljena u SAD i većini zemalja zapadne Evrope, a u nekim je i zabranjena (Fran-cuska). U nekim zemljama za ovu vrstu transplatacije odobrenje daje eksterna komisija - nezavisna od transplantacio-nog tima (Nemačka, Velika Britanija). U Srbiji nije zakonom zabranjena me-đusupružnička transplantacija, ali nije ni detaljnije regulisana. Zbog toga je za izvođenje ovakve vrste transplantacije obavezno odobrenje etičkog komiteta radi isključivanja mogućnosti eventual-ne prodaje organa.
HBsAg pozitivna osoba može biti primalac bubrega, ukoliko su zadovolje-ni potrebni uslovi.
Transfuziologijai dobrovoljno davalaštvo
Piše: prof. dr sc. med. Branislava Belićtransfuziolog
Decenijama iza nas, a i u budućnosti, i pored mnogih savremenih naučnih dosti-gnuća, nema na vidiku drugog izvora za krv, osim zdravog čoveka. Potreba da čo-vek čoveku bude prijatelj, da ljudi budu korisni i da pomognu drugima, predstav-lja najtananiji i najplemenitiji odnos koji se gradi i nikada ne sme prestati.
Potreba da čovek čovekubude istinski prijatelj
10
OKTOBAR 2013
11
OKTOBAR 2013SA STRUČNE STRANE SA STRUČNE STRANE
Davaoci krvi su pravi prijatelji svih ljudi na svetu, i to onih koje najčešće i ne poznaju. Upravo zato nikad nije dovoljno napisanih reči na temu moti-vacije ljudi za pokret u kome se daje, poklanja vreme, poklanja krv, u kome se stiču prijatelji, a u kome je sve što se radi posvećeno čoveku koji se ponovo rađa, koji treba da ozdravi.
Pokret davalaštva je trajan proces i nikada ne prestaje, prenosi se sa dede na unuka, sa starije generacije na mla-đu i zato uvek treba, u svrhu dobijanja dovoljnih količina krvi, govoriti o da-valaštvu i davaocima krvi. Dobrovolj-no davanje krvi predstavlja jedno od najhumanijih oblika pomoći koju zdra-vi ljudi mogu da pruže bolesnima. Do-brovoljni davaoci, bez obzira na to da li u porodici imaju osobu kojoj je krv u tom trenutku potrebna ili ne, svaka-ko zaslužuju posebno poštovanje svih građana.
Krv predstavlja strateški resurs svake države, te je neophodno stalno raditi na motivaciji građana, potencijalnih dava-laca krvi. Srbija, a posebno Vojvodina, već dugo ima dobro razvijeno davalaš-tvo. U vremenu u kome živimo, kada smo sve više okrenuti sami sebi, zaradi,
sticanju, kada sve manje vremena ima-mo za svoje bližnje, sve manje saslu-šamo probleme koji muče čak i osobe koje su nam bliske, teško je obezbediti dovoljne količine krvi koje su svakod-nevno potrebne bolesnicima.
Veoma često se setimo dobrovoljnog davanja krvi tek kada nekome ko je nama veoma blizak ta dragocena teč-nost znači produžetak života. Zbog toga je potrebno da se na ovaj humani gest stalno vraćamo i da se podsećamo na njega. Svim zdravim ljudima je potreb-no da se podsete da krv svakodnevno treba mnogim bolesnicima da postanu zdravi, i da svi mi koji to možemo treba da je damo i onda kad je ona neophod-na nekome koga ne poznajemo i koga nikada nećemo ni upoznati. Neretko se poslednjih godina dobrovoljno davanje krvi često pominje kao delo visokog rizika po život zdravih osoba. To sva-kako negativno utiče na mnoge poten-cijalne dobrovoljne davaoce. Ukoliko imamo prave informacije o davanju krvi, do konačne odluke će nedostajati samo zrno ljudskosti, koju svi imamo u sebi. Svakodnevno smo svedoci da se u sredstvima javnog informisanja na-laze apeli za pomoć zbog nedostatka
krvi, i to naročito pojedinih krvnih gru-pa, te je svako podsećanje na davanje krvi neophodno.
Prošli vek – vek razvojatransfuziologije
Iako se prošli vek smatra vekom ra-zvoja transfuziologije, treba istaći da je još uvek jedini izvor ove dragocene tečnosti, ovog leka, samo zdrav čovek – davalac krvi. Praktično, iako da-nas u svetu mnoge laboratorije rade na pronalasku formule i načina za proi-zvodnju veštačke krvi, ona još uvek nije pronađena. Do tada, svi mi, kao građani, a posebno lekari, imamo za-datak i misiju da govorimo u pozitiv-nom kontekstu o davalaštvu krvi i o ljudima velikog srca i dobre volje koji nesebično daju deo svog tkiva, svog tela i pomažu bolesnima da se izleče.
Nažalost, sa pojavom sve većeg broja obolelih i potrebe za ovom dra-gocenom tečnošću iz dana u dan rastu i zato imamo zadatak da dobrovoljno davalaštvo negujemo i podstičemo da se razvija. Poseban zadatak zdravstve-ne službe i zdravstvenog sistema je razvijanje savremenog informacionog sistema i povezivanje svih centara gde
se krv daje i primenjuje da bi se u sva-kom momentu na teritoriji Republike Srbije znale zalihe svih krvnih grupa, a naročito da bi se imali podaci o da-vaocima retkih krvnih grupa.
Značaj davalaštva i zatransplantacije organa
Naravno, uz davaoce krvi treba po-menuti i donore matičnih ćelija i do-nore organa koji su takođe neophodni za izlečenje i spasavanje života mnogih ljudi. Pri svim transplantacijama koje se vrše kod bolesnika opet treba istaći značaj krvi i komponenata krvi, kako u pretransplantacionom, transplanta-cionom tako i posttransplantacionom periodu lečenja. U svim ovim periodi-ma neophodno je primeniti krv i kom-ponente krvi kojih ponekad nemamo u dovoljnim količinama i jednako zastu-pljenim u svim centrima.Tema dava-laštva krvi i transfuzije krvi je sastavni deo lečenja svih bolesnika, te nikad ne smemo zaboraviti na njenu aktuelnost i veliki značaj koji ima. O davalaštvu krvi moramo govoriti i kao o jednom od osnovnih delatnosti u okviru tran-sfuziološke službe kako u svetu i Evro-pi, tako i kod nas u Republici Srbiji.
Transfuziološka služba SrbijeRazvoj i perspektive razvoja tran-
sfuziološke službe Srbije nije moguće razmatrati, a da ne pomenemo prošlost i sadašnjost transfuziološke službe Sr-bije i transfuziologiju ili transfuzijsku medicinu kao multidisciplinarnu nau-ku, koja se u najužem smislu definicije može smatrati sinonimom za zbrinjava-nje krvlju. Kroz ovaj višegodišnji peri-
od, od momenta osnivanja prvih tran-sfuzioloških stanica pa do danas, Služ-ba transfuzije krvi Srbije je prolazila različite puteve i faze razvoja i različite načine organizovanja. Delatnost Služ-be, od samog početka i u sadašnjem trenutku, omogućila je pre svega, da svi pacijenti blagovremeno dobiju krv i komponente krvi, derivate krvi i sve drugo što u Evropi i svetu može da pru-ži savremena transfuziološka praksa.
Obezbeđenje poštovanja zakona je nezaobilazno kod prikupljanja krvi koje se odvija na teritoriji cele Repu-blike Srbije, po zahtevima i planovima klinika i Instituta, sačinjenim u odnosu na potrebe iz prethodne godine.
Briga o davaocima krvi i njihovom zdravlju je prioritetna, uz kompletnu dokumentaciju uz pomoć informacio-nog sistema i adekvatnu zaštitu poda-taka. Saradnja službi transfuzija krvi, klinika i Instituta koje primenjuju krv odvija se, pre svega, u razmeni poda-taka o primeni svake jedinice krvi i vo-đenju registara pacijenata, koji primaju transfuzije i komponente krvi.
Služba transfuzije krvi Srbije u budu-ćem razvoju zdravstvene delatnosti Sr-bije treba da ima vodeću ulogu i veliki nacioinalni značaj. Sve dok se ne prona-đu lekovi koji zamenjuju krv, Služba za transfuziju krvi Srbije treba, uz pomoć države, da svakodnevno radi na raciona-lizaciji rada i pripremi i primeni sigurne krvi u skladu sa zakonskim i podzakon-skim aktima, uz poštovanje plana proi-steklog iz potreba zdravstvenih ustano-va za krvlju i komponentama krvi.
Danas, Službu transfuzije krvi Srbije čine 43 službe pri kliničkim centrima,
kliničko-bolničkim centrima i opštim bolnicama, dva zavoda za transfuziju krvi u Novom Sadu i Nišu i Institut za transfuziju krvi Srbije u Beogradu. Služba je danas organizovana za po-trebe prikupljanja krvi u tri regiona:
1.Severni region – 10 službi,2.Centralni region – 25 službi i3.Južni region – 11 službi.
Na teritoriji Republike Srbije, krv prikuplja i Institut za transfuziologiju Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, za potrebe pacijenata koji se leče na VMA.
Transfuziologija je danas predstav-ljena kroz dva koncepta: prvi, uža transfuzijska tehnologija ili banke krvi, odnosno zbrinjavanje krvlju i krvnim produktima, davalaštvo krvi (procesi prikupljanja, testiranja i prerade krvi) i drugi – klinička transfuzijska medi-cina, odnosno terapijska primena krvi, razni oblici transplantacije i histokom-patibilnosti, brojne metode za potporu transfuzije i transplantacije, prateće discipline, vođenje registara davalaca krvi, kostne srži odn. matične ćelije, vođenje registara bolesnika, stvaranje nacionalnih biobanki, centralizovane prenatalne zaštite, razvoj informacio-nih tehnologija, itd.
Savremene informacione tehnologije su pružile nove mogućnosti u čuvanju podataka značajnih za rad transfuzi-oloških službi i formiranju registara davalaca i pacijenata. Savremeni infor-macioni sistem pruža nove mogućnosti povezivanja i rada celokupne službe.
nastavak u sledećem brojupreuzeto iz časopisa EkoMed Plus
12
OKTOBAR 2013
13
OKTOBAR 2013SA STRUČNE STRANE
Transplantacija bubrega ima značaj-ne probleme i neizbežna ograničenja, po-red nestašice organa. Većim delom nisu u pitanju pacijenti sa normalnom funkcijom bubrega. Značajan deo njih, u stvarnosti, skoro 3/4, ima hroničnu bolest bubrega u fazi 3-5, dok skoro jedna trećina ima uzna-predovalu hroničnu bolest bubrega u fazi 4-5. Uz to, imaju toksične imunosupresivne reakcije, kao i mnoge druge nuspojave le-kova za lečenje komplikacija. Mnogi paci-jenti uzimaju više od 10, a neki više od 20 različitih lekova. Životni vek presađenog bubrega je ograničen. Stvarno, 10-godišnje preživljavanje, manje je od 50%. Nedavno je pokazano da dugotrajnost presađenog bubrega, iz živog ili pokojnog donora, nije poboljšana u poslednje dve decenije, iako postoji poboljšanje u kratkom roku. Zašto je to tako? Jedan od glavnih razloga može biti da pacijent dobija „manje od jednog bubrega“. Prvo samo je jedan bubreg presa-đen, a ovaj bubreg pati zbog dodatnog gu-bitka funkcionalnih nefrona zbog hladne i tople ishemije, reperfuzije, akutne tubular-ne nekroze, akutnog i hroničnog ćelijskog i humoralnog odbacivanja, nefrotoksično-sti, infekcije, povratne originalne bolesti
Udruženje bubrežnih bolesnika na dijalizi u Boru
Hemodijalizaili transplantacija
bubrega?Smatra se da je transplan-tacija bubrega apsolutno bolja u odnosu na hronične hemodijalize u lečenju paci-jenata sa krajnjim stadiju-mom bubrežne bolesti. Tvrdi se da se produžava život i poboljšava njegov kvalitet. Naš veliki problem što se ne radi dovoljno transplantaci-ja. Međutim, ni dijaliza nije toliko lošija u odnosu na transplantaciju bubrega.
bubrega, itd. Produžavanje opstanka ovog “manje-od-jednog-bubrega” do krajnjih granica, pa čak i dalje, u stvarnosti dovodi da mnogi bolesnici sa neuspelom transplan-tacijom počinju dijalizu veoma kasno i u lo-šem stanju, što se ogleda u njihovoj visokoj smrtnosti nakon toga.
Prošireni kriterijumi Zbog nedostatka organa, prihvaćeni su
prošireni kriterijumi za donatora, uključuju-ći i donatore čije je srce stalo, što dovodi do smanjenja kvaliteta organa. Ovo smanjenje kvaliteta organa postoji i kod mrtvih i živih donora. Stoga se može očekivati da dugo-ročno preživljavanje presađenog organa da-nas neće biti bolje, ali može biti čak i gore nego što je do sada.
Na početku godine pre-življavanja su bila loša, ali blagi protokol dozvo-ljavao je izbor tolerantnih ljudi, koji su kasnije izlo-ženi minimalno toksičnoj imunosupresivnoj tera-piji. Danas, svi pacijenti dobijaju mnogo moćniju imunosupresiju od samog početka, čak i oni koji bi mogli biti dobro sa mnogo blažom imunosupresijom. Jednogodišnji opstanak je, naravno, mnogo bolji, ali tek treba da se suoči-mo sa dugoročnim posle-dicama jakih lekova čije neželjene efekte možemo videti svakodnevno. Tek kada budemo vi-deli da li će terapija ovim lekom omogućiti pacijentu opstanak od 30 ili više godina. Većina pacijenata u jednom centru imaju isti protokol, neki ga tolerišu dobro, drugi uz manje probleme, a neki su jako oštećeni. Trenutno nemamo sredstvo da predvidimo kako će pojedini pacijent reagovati na ove moćne i toksične lekove. Neki od pacijena-ta su koristili ove lekove za vreme terapije njihovog prvobitnog oboljenja bubrega, te tako oni znaju šta da očekuju.
Život sa dijalizomŠirom sveta povećan je broj pacijenata
koji su hemodijalizu preživeli više od 40 godina. Uspešne su trudnoće na dijalizi su retke ali su realnost. Dobar kvalitet života, puno radno vreme ili studija, kao i putova-nje oko sveta sa hroničnom hemodijalizom je realnost. Iako većina pacijenata na di-
jalizi žele da budu transplantirani, postoji veliki broj dobro prilagođenih na dijalizu, koji odbijaju transplantacija bubrega. Život sa dijalizom može biti stabilan i predvidiv decenijama. Mnogi pacijenti sa lošom he-modijalizom nisu kandidati za transplanta-ciju. Individualizacija dijalize, prilagođene potrebama i načinu života pacijenta, mogu-ća je. Dijaliza je u porastu u celom svetu, čak i u zemljama u razvoju. Potencijal za pružanje materijala za dijalizu je praktič-no neograničen. Poboljšanja u tehnologiji i našeg znanja za dijalizu su očigledne. Sa povećanjem tržišta i konkurencije, troškovi lečenja verovatno će biti smanjeni. Više od 1,5 miliona ljudi živi zahvaljujući dijalizi. Mnogi drugi su preživeli akutne bubrežne
insuficijencije podržani od strane hemodijalize. Iako je smrtnost kritič-no obolelih pacijenata sa akutnim insuficijencija bubrega visoka, verovatno bi bila 100% bez dijalize. Hemodijaliza je osnova za transplantaciju bubrega, nudi veći deo pacijenata iz kojih su izabrani najbolji kandidati, nudi dovoljno vremena da ih pripreme za transplantaciju i uvek je tu kao podrška za akut-ni ili hronični neuspeh transplantacije. Zato je hemodijaliza, zajedno sa transplantacijom bubre-ga, jedno od najznačajni-
jih dostignuća medicine u 20. veku, pošto su već sačuvane milioni života.
Hemodijaliza nije bolja od transplan-tacije bubrega, ali nije ni mnogo gora. Međutim, percepcija transplantacije bu-brega u profesionalnoj i laičkoj zajednici je mnogo bolja nego realnost transplan-tacije. Naprotiv, percepcija hemodijalize je mnogo gora nego što zaista jeste. Do-stignuća, ograničenja i problemi dijalize i transplantacije treba da bude predstav-ljena profesionalnoj i laičkoj zajednici u punoj stvarnosti i jasnoći. Ne bi trebalo ignorisati dostignuća i napredak dijalize. U ovom trenutku, dijaliza i transplantaci-ja bubrega nisu konkurenti ili alternative, ali obe veoma važne u lečenju pacijenata sa krajnjim stadijumom bubrežne bolesti. Treba ih kombinovati u najboljem intere-su bolesnika, uz puno poštovanje izbora pacijenta.
Dr Ljubinko TodorovićPredsednik Udruženja bubrežnih
bolesnika na dijalizi u Boru
14
OKTOBAR 2013
15
OKTOBAR 2013SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
‘’HODAJ USPRAVNO – PALIĆ 2013’’’
Pokrenimo sebe- promenimo svest
Ove godine je po drugi put osnovni projekat ‘’Hodaj uspravno – Palić 2013’’, koji je započet 2012. go-dine i podržan od Mini-starstva omladine i spor-ta, dobio punu podršku i afirmaciju od strane Po-krajinskog sekretarijata za zdravstvo socijalnu po-litiku i demografiju.
Na osnovu projekta ‘’Hodaj usprav-no – Palić 2013’’ , odobrenog od stra-ne Ministarstva omladine i sporta RS i projekta ‘’ Pokrenimo sebe –prome-nimo svest’’ , odobrenog od strane Po-krajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, koji su realizovani na Paliću 25.08.2013. godine u organizaciji Saveza bubrežnih invalida Vojvodine postignuti su dobri rezultati.
Osnovni cilj i koncept projekta je bio edukacija bubrežnih invalida Republi-ke Srbije u interakciji sa sportskim ak-tivnostima. Ova dva elementa su jedan od osnovnih stubova terapije bubrežnih invalida i predstvaljaju specifični vid ‘’Mentalno – fizičke rehabilitacije.
Ove godine je po drugi put osnovni projekat ‘’Hodaj uspravno – Palić 2013’’,
koji je započet 2012. godine i podržan od Ministarstva omladine i sporta, do-bio punu podršku i afirmaciju od strane Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo socijalnu politiku i demografiju.
Projekat je realizovan u sportsko rekreativnom objektu ‘’Vila Viktorija Plus’’ na Paliću uz učešće 86 članova raznih udruženja. U prvom delu pro-grama predstavljena je stručna brošura ‘’Anemija – moj doživotni saputnik’’, koja je plod projekta Udruženja bu-brežnih invalida Subotice i koja će
postati svojevrsni vodič za anemiju, a ista je autorsko delo dr sc. med. Vasilija Tomanoskog.
U prilogu afirmacije i bližeg razjaš-njenja bitnih elemenata brošure od strane Udruženja bubrežnih invalida Subotice izložena je video prezentacija ključnih stavki, sa osnovnim zaključ-kom da treba pokrenuti inicijativu kod nadležnih organa Ministarstva zdrav-lja, da se ciljna vrednost HGB kod bu-brežnih bolesnika na hemodijalizi na teritoriji RS, podigne sa sadašnjih 90
– 110 g/l na nnajmanje 100 - 115 g/l što je preporuka asocijacije KDIGO iz 2012 godine.
Takođe, u edukativnom delu susreta svojim kratkim predavanjem, uključi-la se i dr Prćić Ivanka, lekar u penziji, koja je do 2012. godine ceo radni vek provela na hemodijalizi i u potpunosti dala podršku osnovnom konceptu pro-jekta. Ona je istakla da je anemija jedan od osnovnih uslova za održavanje sta-bilnosti zdravlja pacijenata na hemodi-jalizi i uslov adekvatnosti dijalize.
16
OKTOBAR 2013
17
OKTOBAR 2013SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
U drugom delu susreta održale su se tri osnovne sportske discipline i tom prili-kom postignuti su sledeći rezultati:
Disciplina VISEĆA KUGLAKategorija žene
1. Mesto – TEREZA DANČA 2. Mesto – MAJA MRKŠIĆ 3. Mesto – MIRJANA MARINKOVIĆ
Kategorija muškarci1. Mesto – MILENKO SAVIĆ 2. Mesto – RADA ŠOVLjANSKI 3. Mesto – RADOJICA RADULOVIĆ
Disciplina PIKADOKategorija žene
1. Mesto – GORDANA JANjANIN 2. Mesto – MIRJANA MARINKOVIĆ 3. Mesto – DUŠANKA MRDALj
Kategorija muškarci1. Mesto – LAZAR KUZMANOVIĆ 2. Mesto – MARIJAN KENjEREŠ 3. Mesto – VLADIMIR SRBLjANIN
Disciplina ŠAHMešovito
1. Mesto – VLADIMIR VUKČEVIĆ 2. Mesto – ZLATKO KUJUNDžIĆ 3. Mesto – STEVAN MIOKOVIĆ
Na osnovu zbirnih rezultata prelazne pehare je zaslužno dobilo za discipline viseća kugla i pikado, Udruženje bu-brežnih invalida Sremska Mitrovica, a u disciplini šah - Udruženje bubrežnih invalida Subotice.
Udruženje bubrežnih invalida Sr. Mitrovica
Deset pehara i medalja
“Udruženje bubrežnih bolesnika Sremska Mitovica svoje aktivnosti sprovodi u kontinuitetu i u drugoj polo-vini 2013. godini. Aktivnosti su usme-rene na edukativna predavanja u cilju što bolje obaveštenosti obolelih lica o uzrocima, posledicama i načinu pre-ventivnog delovanja za prevazilaženje istih. Jedno od navedenih predavanja održano je u Šidu pod nazivom “Važ-nost uzimanja nalaza kod pacijenata na hemodijalizi”, sa akcentom na vođenje računa o načinu ishrane.
U avgustu 2013. godine, na poziv Pokrajinskog odbora Udruženja bu-brežnih bolesnika i naše Udruženje se odazvalo na Treće sportske igre koje su održane na Paliću na kojim smo posti-gli zavidne rezultate i to u muškoj kon-kurenciji:
- Savić Milenko je osvojio zlatnu medalju i pehar u visećoj kugli- Kuzmanović Lazar je osvojio zlatnu medalju i pehar u pikadu- Srbljanin Vladimir je osvojio bronzanu medalju u pikadu
u ženskoj konkurenciji:
- Marinković Mirjana - Mrkšić Maja- Mrdalj Dušanka
Osvojile su prva, druga i treća mesta u disciplinama: pikado i viseća kugla.
Kako na pokrajinsko, Udruženje se odazvalo i na Republičko takmičenje u sportskim igrama, koje se održalo u
Loznici septembra 2013. godine, gde je osvojeno deset pehara i medalja u takmičenju: pikado, viseća kugla, plo-čice, koš zona 1., 2 i 3. Takmičari koji su osvojili medalje su:
-. Savić Milenko- Marinković Mirjana- Mrkšić Maja- Masal Gordana
18
OKTOBAR 2013
19
OKTOBAR 2013SA STRUČNE STRANE SA STRUČNE STRANE
Transplantacija bubrega, kao jedan od tri metoda zamene bubrežne funk-cije, omogućava najkvalitetniji život bolesnika sa terminalnom bubrežnom slabošću. U odnosu na peritoneumsku i hemodijalizu, transplantacija pruža najefikasniju zamenu bubrežne funkci-je (u smislu eliminacije toksičnih mate-rija iz ogranizma), nosi značajno manji rizik za nastanak komplikacija hronič-ne bubrežne slabosti (ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti, polineuro-patije, bolesti kostiju itd.). Posle tran-splantacije se oporavljaju ili poboljša-vaju seksualna funkcija i reproduktivna sposobnost, smanjuje rizik za prenos zaraznih bolesti, omogućava slobod-nija ishrana, unos tečnosti, putovanja. S druge strane, odluka o transplantaci-ji mora biti doneta uz prihvatanje svih potencijalnih rizika koje ona nosi, od operativnog rizika do pojave ranih i kasnih komplikacija.
Prvi korak ka transplantaciji bubrega jeste želja i odluka bolesnika. Priprema za transplantaciju i sama transplanta-cija mogu biti učinjeni pre početka ili nakon zapocinjanja lečenja dijalizama. Neophodan partner bolesnika na ovom putu od odluke do realizacije, i kasnije, do kraja života, jeste lekar.
Priprema za transplantaciju podra-zumeva niz jasno definisanih analiza i pregleda, od kojih se neki mogu uradi-ti ambulantno, a za druge je potrebno i kratkotrajno bolničko ispitivanje. Na osnovu rezultata obavljenih pregleda, nekada je potrebno i prethodno lečenje ili korekcija faktora rizika u cilju posti-zanja boljih rezultata lečenja transplan-tacijom uz manji rizik za bolesnika. Analiza koju je neophodno uraditi pre konačne odluke o podobnosti za tran-splantaciju, a do tog trenutka je vero-vatno nepoznata bolesniku, jeste HLA tipizacija koja podrazumeva određi-vanje antigena tkivne podudarnosti, na
osnovu kojih se kasnije utvrđuje podu-darnost sa davaocem bubrega (poželj-no je više podudarnosti). Određivanje prisustva citotoksičnih antitela podra-zumeva otkrivanje antitela koja su usmerena protiv HLA molekula i štet-na su za transplantirani bubreg. Njiho-va koncentracija u krvi je promenjiva (zato su potrebne redovne kontrole) i povećava se u kontaktu sa stranim tki-vom (trudnoća, transfuzije krvi, pret-hodna transplanatcija). Posle izvršene pretransplantacione pripreme donosi se odluka o podobnosti za transplantaciju i pisana saglasnost bolesnika.
Transplantacija bubrega U skladu sa našim Zakonom o tran-
splantaciji bubreg se može transplanti-rati od živog davaoca ili osobe premi-nule moždanom smrću. Ukoliko ima mogućnosti za živu transplantaciju i davalac je medicinski podoban, pred-met se razmatra na etičkom komitetu, i tek po dobijanju odobrenja se pristupa transplantaciji. U suprotnom, bolesnik se stavlja na listu čekanja za kadaverič-nu transplantaciju bubrega. Prednosti žive transplantacije su to što je izvesni-ja, funkcija grafta se odmah uspostav-lja, statistika ukazuje na dogoročniju funkciju grafta, ali ovim postupkom potpuno zdravu osobu (davaoca) sve-sno izlažemo određenim rizicima. Ka-daverična transplantacija se ne može planirati i zavisi od više faktora. Poten-cijalni kadaverični donor ograna prepo-znaje se u jedinicama intenzivne nege donorskih bolnica. Za to je zadužen ko-ordinator za transplantaciju. Ukoliko je donor medicinski podoban i porodica preminulog je dala pismeni pristanak za donaciju organa, njegova krv se ša-lje u Zavod za transfuziju krvi i radi se ranije pomenuta HLA tipizacija donora radi poređenja sa HLA tipizacijom svih potencijalnih primaoca na listi čekanja.
Na osnovu stepena podudarnosti dono-ra i potencijalnih primalaca, formira se spisak bolesnika koji ulaze u širi izbor za dodelu organa određenog davaoca koji se šalje centrima za transplantaciju, gde se bira najpodobniji primalac. Iza-brani primalac/primaoci se još jednom informiše o prednostima transplantaci-je, ali i rizicima koje ona nosi, i ako je saglasan, odmah se pristupa neposred-noj preoperativnoj pripremi.
Transplantacija bubrega u Srbiji radi se u četiri transplantaciona centra (KCS, VMA, KC Vojvodine i KC Niš), a u Univerzitetskoj dečjoj klinici tran-splantacija bubrega u dečjem uzrastu. Radi se živa srodna transplantacija (ret-ko nesrodne) i kadaverična transplan-tacija. Kadaverična transplantacija još uvek se radi samo dijaliznoj populaciji bolesnika. U prethodnoj godini u Srbiji urađene su 32 transplantacije od živog donora i 47 kadaveričnih transplantaci-ja bubrega
Od oko 4.500 dijaliznih bolesnika, trenutno se na listi čekanja za kada-verični bubreg nalazi 581 bolesnik (podatak od 14.10.2013.). Edukovanje stanovništva o značaju doniranja orga-na svakako će povećati broj kadave-ričnih transplantacija i smanjiti vreme čekanja, što je zajednički cilj svih nas koji smo deo procesa transplantacije bubrega.
Imunosupresivni lekoviKako je transplantirani bubreg strano
telo, da bi se sprečilo njegovo odbaci-vanje od trenutka transplantacije neop-hodno je kontinuirano uzimanje imuno-supresivne terapije. Neredovno uzima-nje imunosupresivnih lekova, ili prekid u uzimanju, mogu dovesto do odbaci-vanja presađenog bubrega. Medicinsko osoblje u ranom posttransplantacionom periodu edukuje pacijenta o potrebi za uzimanjem ovih lekova, kao i načinu uzimanja.
Najčešće se uzimaju tri leka, i na-žalost, svaki od njih ima i neželjene efekte, koji su često dozno zavisni. Op-timalna doza imunosupresivnih lekova predstavlja balans između njihove imu-nosupresivne aktivnosti i minimalne toksičnosti.
Ciklosporin i Takrolimus su lekovi iz grupe kalcineurinskih inhibitora. Oni blokiraju aktivaciju T-limfocita – vrste belih krvnih ćelija odgovornih za odbacivanje grafta. Doza lekova se određuje na osnovu njihove konce-tracije u krvi i postepeno se smanjuje do šestog meseca posle transplantaci-je, od kada bi trebalo da je uglavnom stabilna. Prilikom određivanja nivoa kalcineurinskih inhibitora, krv se uzi-ma 30–60 min pre prve jutarnje doze leka. Ciklosporin postoji u obliku rastvora i kapsula, uzima se dva puta
dnevno. Čuva se na tamnom mestu, ne treba ga uzimati iz plastične čaše, niti kombinovati sa sokom od grejpfruta. Mogući neželjeni efekti ovog leka su hronična insuficijencija grafta, drh-tanje ruku, oštećenje jetre, povećanje šećera i masnoća u krvi, glavobolja, proliv, mučnina, povraćanje, uvećanje desni, pojačana maljavost, stvaranje kamenca u žuči, glavobolja, giht. Ve-ćina neželjenih efekata povlači se sma-njenjem doze. Takrolimus se proizvodi u obliku tableta i uzima dva puta dnev-no, neželjeni efekti su slični kao kod ciklosporina.
Preparati mikofenolične kiseline pripadaju grupi lekova koji uspora-vaju proliferaciju T-limfocita. Uzi-maju se dva puta dnevno i najozbilj-
niji neželjeni efekat ovih lekova jeste smanjenje broja belih krvnih ćelija (leukopenija), što direktno povećava rizik za nastanak infekcija. Nisu retke ni gastrointestinalni neželjeni efekti: mučnina, promene u pražnjenju cre-va. Pojava neželjenih efekata zahte-va smanjenje doze leka, a ponekad i privremeno ukidanje leka. Nešto ređe se koristi azatioprin, koji se uzima u jednoj dnevnoj dozi (najčešće ujutru), i pored toksicnog dejstva na kostanu srz, povezan je i sa povećanom uče-stalošću tumora, oštećenjem jetre i
pankreasa, gastrointestinalnim smet-njama i gubitkom kose. Ne treba ga uzimati sa alopurinolom (lekom za terapiju gihta) jer potencira toksicne efekte azatioprinom.
Treća grupa imunosupresivnih lekova podrazumeva steroide. U nasoj zemlji se od steroida najcesce koristi proni-zon, koji se uzima u jednoj dozi, ujutru, obavezno posle doručka, i vremenom se doza leka smanjuje. Neželjeni efekti su pojačan apeti, gojaznost, povećanje šećera i masnoća u krvi (može dovesti i do šećerne bolesti), akne, pojačana ma-ljavost, promene raspoloženja, nesani-ca, povišen krvni pritisak i sl.
dr Milica Kravljača Klinika za nefrologiju, KCS
Transplantacija bubrega u Srbiji
Šta bolesnik treba da zna? Priprema za transplantaciju podrazumeva niz jasno definisanih analiza i pregleda, od kojih se neki mogu uraditi ambulantno, a za druge je potrebno i kratkotrajno bolničko ispitivanje
20
OKTOBAR 2013
21
OKTOBAR 2013 SA SVIH STRANASA SVIH STRANA
U julu i avgustu mesecu, u sve-čanoj Sali restorana „Naša tvrđava“ u Petrovaradinu, prezentovali smo značaj pravilne ishrane za pacijen-te na dijalizi. Predavanja je održala Đulieta Matković, glavna medicin-ska sestra dijaliznog centra „DOO MEDIKOM – specijalna bolnica za hemodijalizu“.
Tema edukativne radionice bila je: „Energetsko – proteinska mal-nutricija“, a Đulieta Matković na-glasila je kroz svoje predavanje da: „Samo pravilna ishrana obezbeđuje kvalitetan i dug život pacijentima na dijalizi“.
U nastavku predavanja, učesni-cima je skrenuta posebna pažnja na to, šta bolesnici na dijalizi mo-raju znati kada je dijeta u pitanju.
Da se ona određuje individualno za svakog pacijenta, a posebno su istaknuti štetnosti unosa visokih vrednosti kalijuma, natrijuma i fosfora.
Savetima za kvalitetan život na dijalizi završen je prvi deo edu-kativne radionice, nakon čega su prisutni imali priliku da postave pitanja.
Ovo predavanje završeno je raz-menom iskustava, a nastavljeno je neformalno uz svečani ručak za sve učesnike u programu. Projekat je realizovan od strane Udruženja dijaliziranih i transplantiranih bu-brežnih invalida Novi Sad, a po-držan sredstvima budžeta grada Novog Sada – Gradske uprave za socijelnu i dečiju zaštitu.
Udruženje dijaliziranih i transplantiranih invalida Novi Sad
Edukacijom do dužeg života
Milunu Trbović smo upoznali na još jednom od mnogobrojnih edukativnih druženja u Subotici, na Paliću. Ovaj put, u pitanju su bile sportske aktiv-nosti koje je organizovao Savez bubrežnih inva-lida Vojvodine zajedno sa Udruženjem bubrežnih invalida Subotice, čiji je član i naša sagovornica, gospođa Miluna Trbović.
Kroz razgovor sa g-đom Trbović saznali smo da ona rodom dolazi iz Kljajićeva, manjeg mesta kod Sombora, a da su u porodici osim nje, od cističnih bubrega oboleli i dva brata i sestra. Jedan brat je u Nemačkoj transplantiran, sestra iz Kikinde takođe je transplantirana u Segedinu nakon sedam godina dijalize, dok je nažalost brat iz Sombora pre dve godine preminuo.
Ipak, pored svih problema koji su je snašli u toku života, Gospođa Miluna je veoma raspolože-na, puna entuzijazma, volje i uvek je nasmejana. Želja nam je bila da saznamo šta je to, što je u takvom raspoloženju drži, na šta nam je ona od-govorila da je to jednostavno takav način njenog života. Prvenstveno, ona je vegeterijanac. Kako sama kaže, možda to i nije presudno za njen pozi-tivan izgled i stav, ali svakako doprinosi, jer je na-čin ishrane veoma važan u životu. Ipak, ono što je možda važnije, je njena zahvalnost na daru nazva-nom dijaliza. Njena sreća, što tako nešto postoji i što joj je na taj način svakog dana omogućen još jedan života, nemerljiva je. – Kada dođem u bolni-cu i vidim aparat za dijalizu, zahvaljujem se svima koji su mi je omogućili. Iskreno vam kažem, ja se toliko tome radujem, da zaista smatram da je to ono osnovno što me ovakvu održava u životu, raspoloženu i nasmejanu. Pristup i način ovakvom načinu života zaista je važan – istakla je naša sa-govornica.
Na kraju ovog kratkog razgovora, jer je preda-vanje već počinjalo, uspeli smo da joj ukrademo još jedan osmeh, kroz koji je ipak istakla da i po-red svega što je navela, posebnu podršku joj pruža njena porodica. Pored dece, veliki oslonac joj je muž, gospodin Sima Trbović, koji je sve vreme nasmejan pratio naš razgovor.
Životna priča
Još jedan dan životaSedam godina na dijalizi nije joj odnelo osmeh sa lica, hrabrost u duši i svako jutro zahvalnost za „Još jedan dan života“.
22
OKTOBAR 2013
23
OKTOBAR 2013SA SVIH STRANA SA SVIH STRANA
U okviru Doma zdravlja dr Haži Janoš u Bačkoj Topoli otvoren je 07.10.2013. nov centar za hemodijalizu, u zgradi nekadaš-njeg kaštela. Počeo je sa radom u jednoj smeni, u dva turnusa. Ponedeljkom, sre-dom i petkom na dijalizu će ići prva gru-pa pacijenata, dok će druga grupa to činiti utorkom, četvrtkom i subotom. Na taj način će život biti olakšan svim bolesnicima koji su do sada na dijalizu putovali više od 30 kilometara u jednom pravcu nekoliko puta nedeljno.
U novom centru ukupno ima osam mesta, pa se u toku jedne smene može primiti ne-deljno16 pacijenata na dijalizu. U početku će biti prisutna i načelnica centra dr Vesna Vukelić i njena glavna sestra, kao i struč-njaci koji su montirali aparate.
U bačkotopolskoj i maloiđoškoj opštini trenutno ima 14 pacijenata koji će da kori-ste novi centar i taj broj je u stalnom rastu. Centar u Bačkoj Topoli je 11. centar za he-modijalizu na teritoriji Vojvodine. Inicijati-va za formiranje odeljenja za hemodijalizu pokrenuta je pre dve godine u sklopu reor-ganizacije Doma zdravlja, koju je Ministar-stvo zdravlja Republike Srbije, uprkos pro-tivljenju zakonu, odobrilo. - Dobra zdrav-stvena zaštita ne može da se deli na urbanu i seosku. To je prosto nedopustivo. Ne mo-žemo dozvoliti da ukoliko imamo kadrove da određene forme, koje kažu da se centar za hemodijalizu mora nalaziti u bolnici, maltretiraju pacijente da prelaze 35 ili 50 kilometara da bi dobili lek koji znači život. Zbog toga smo se u Ministarstvu zdravlja dogovorili da obezbedimo najsavremenije aparate za Bačku Topolu - izjavila je mini-starka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.
Zgrada kaštela u kojem se nalazi opre-mljeni centar sagrađena je u 19. veku i ona je tada služila kao odmaralište. Godine 1959. postala je porodilište, a nakon toga sedište Crvenog krsta. Uz pomoć sredstava Opštine Bačka Topola i Mesne zajednice Bačka Topola ona je adaptirana u svrhe le-čenja bubrežnih bolesnika.
Bačka Topola
Otvoren centar za hemodijalizu
Inicijativa za formiranje odeljenja za hemodijalizu pokrenuta je pre dve godine u sklopu reorganizacije Doma zdravlja, koju je Ministarstvo zdravlja Republi-ke Srbije, uprkos protivljenju zakonu, odobrilo.
24
OKTOBAR 2013
25
OKTOBAR 2013 SA SVIH STRANASA SVIH STRANA
Na temelju Ustavnih načela Republike Srbije kojim je zagarantovano pravo svih građana na zdravstvenu zaštitu, na osnovu Konvencije o pravima osoba sa invalidite-tom i Opcionim protokolom, koje je naša država ratifikovala 17.12.2007.godine kao i na osnovu novog Pravilnika o standardi-ma i cenama materijala za dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdrav-stvenog osiguranja, želimo da ukažemo na drastično kršenje u primeni navedenih propisa i pružanju odgovarajuće zdrav-stvene usluge licima na hemodijalizi, u državnim ustanovama na teritoriji APV. Kršenje neophodnih procedura i standarda se sastoji: 1.Skraćivanje adekvatnogvremena trajanja hemodijalize
Obrazloženje: U većini dijaliznih centa-ra na teritoriji APV se ne primenjuje Pra-vilnik o standrdima i cenama materijala za dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji je objavljen 11.09.2012. godine u ‘’Služ-benom glasniku RS ‘’ br 88/12. Naročito ukazujemo na drastično kršenje u pridr-žavanju osnovne odredbe iz člana 2. Pra-vilnika, a to je da se trajanje jedne hemo-dijalize predviđa ‘’u trajanju od najmanje 4 sata dnevno’’.... Ne zalazeći u druge probleme ili nedostatke ovog pravilnika, ova mera je potpuno adekvatna i odgovara kako evropskim standardima tako i ured-bi Vlade Republike Srbije o Nacionalnom programu prevencije, lečenja unapređenja i kontrole bubrežne insuficijencije i ra-zvoja dijalize u Republici Srbiji do 2020. godine. Ista je objavljenja u ‘’Službenom glasniku RS ‘’ br 11 od 22.02.2011. godi-ne i stupila je na snagu 01.03.2011. godi-ne. Navedenu Uredbu je potpisao sadašnji premijer vlade RS g-din Ivica Dačić.
Na osnovu naših informacija u veći-ni državnih dijaliznih centara se čak i do 35% pacijenata dijalizira u vremenskom trajanju od 3-3,5 časova, drugi deo 4 časa, a svega 1-2% pacijenata ima dijalizu od 4,5 časova.
Ova činjenica može dovesti u pitanje pravo na korišćenje Tuđe nege i pomoći, jer je jedan od uslova lekarske komisije
prilikom utvrđivanja osnova za invalidnost i Tuđu negu i pomoć, da se pacijent dijali-zira minimum tri puta četiri časa nedeljno.
2. Uskraćivanje materijalane specifičnog za hemodijalizu
Obrazloženje: Unazad 4-5 godine se u mnogim centrima ne obezbeđuju osnov-ni materijali kao što su, hipoalergijski flasteri (zahteva se da pacijenti iste sami kupuju), ne koriste se hirurške maske od strane medicinskih sestara, papirni ubru-si su ‘’Misaona imenica’’, uskraćuje se broj nesterilnih gumiranih i talkiranih rukavica pa se umesto obaveznih 4 to-kom dijalize koristi 1-2 para, ne postoje nepropusne podloške ispod ruke paci-jenata prilikom punktiranja, a takođe se na odeljenja ulazi u obući koja nije higi-jenski zaštićena adekvatnim higijenskim navlakama, a takođe se ne nabavljaju de-zifekciona sredstva za pranje ruku ni pa-cijenata ni medicinskog osoblja. U većini slučajeva donirani uređaji za dezinfekciju ruku služe samo kao izložbeni primerci. Nepotrebno je i navoditi kakvi su dušeci, jastuci, kreveti sa neispravnim mehaniz-mima za podešavanje položaja tela paci-jenata u toku dijalize kao i pocepani čar-šafi. U mnogim centrima se pacijentima sugeriše da donose od kuće svoje jastuke i posteljinu što je potpuno suprotno sanitar-no preventivnim uslovima koji se moraju poštovati pri dijaliznim centrima.
3. Nezadovoljavajućikvalitet hemodijalize
Obrazloženje: Jedan broj centara za hemodijalizu koristi aparate čiji je radni vek odavno istekao, a zbog neadekvatnog vremena dijaliziranja koriste se neodgova-rajući dijalizatori, smanjuje se krvna pum-pa, a ne dozvoljava se sestrama da tokom dijalize mere i upisuju Kt/V, tako da se i ne prati mesečni prosek adekvatnosti i kvali-teta dijaliza, a samim tim ni pacijenti ne-maji nikakva saznanja ni preporuke kako da se u narednom periodu ponašaju. Tako-đe se u državnim centrima od strane lekara pacijentu ne dostavljaju nikakvi ‘’Nefro-loški izveštaji’’. Imajući u vidu probleme koji tokom dijalize i između dijaliza prate
bubrežne bolesnike, psihičke probleme, edukovanost i u nekim sredinama i jezičke barijere, uz potpuni izostanak edukacije od strane lekara nefrologa, jasno je kakav je kvalitet dijalize i zašto je veliki mortalitet. Takođe naglašavamo da se u mnogim cen-trima čak ne primenjuje direktiva RFZO, o minimumu 20% HDF.
Na osnovu ovako iznetih činjenica mi-slimo da je svima jasno da se ni izbliza ne može govoriti o adekvatnoj i kvalitenoj di-jalizi u državnim dijaliznim centrima. 4. Neadekvatne procedureza održavanje kvalitetne krvneslike i neprimenjivanje vitaminskihpreparata
Obrazloženje: Kod većine centara se suprotno zakonskim propisima, važećim listama lekova i odobrenim sredstvima za finansiranje dijaliznih postupaka uskraću-ju osnovne komponenete na osnovu kojih bi se mogla odvijati kvalitetna dijaliza i obezbediti duži životni vek i preživlja-vanje pacijenata na dijalizi. Bez ikakvog stručnog obrazloženja uskarćuju se slede-će stvari: beviplex (treba da se dobija po-sle svake dijalize ), vitamin c ( minimum jednom tokom nedelje), folna kiselina u kombinaciji sa vitaminom B12, smanjuju se doze eritropoetina, a u nekim centrima se suprotno propisanom postupku nepra-vilno daje terapija venskog gvožđa što ima za posledicu održavanja lošeg nivoa hemoglobina i drastično akumuliranje fe-ritina. Suština nepravilnog postupka dava-nja venskog gvožđa se sastoji u sledećem:
- Gvožđe treba davati venski 10 uzastopnih dijaliza,- pauza dve nedelje,- kontrola nivoa gvožđa, feritina i transferina.
Nakon toga se ponavlja postupak do po-stizanja optimalnog nivoa gvožđa u krvi i tek nakon toga se uvode odgovarajuće doze eritropoetina, a sa ciljnom vrednošću hemoglobina. 110 g/l. Na žalost, u većini centara se hemoglobin drži u granicama od 80-100 g/l, što očigledno ukazuje ka-kav je kvalitet života pacijenata na dijalizi i koliko se može imuni sistem ovakvih lica
boriti sa raznim dodatnim infekcijama . Naročito ukazujemo na činjenicu da su sve ovo procedure i medikamenti pred-viđeni u okviru redovnog zdravstvenog osugiranja, da bolnice i domovi zdravlja ugovaraju i dobijaju novčana sredstva, a na kraju ih ne dobijaju pacijenti već se isti upućuju da ovakva sredstva kupuju u pri-vatnim apotekama ili u inostarnstvu, što je potpuno suprotno zakonskim propisima i standardima koji regulišu postupke leče-nja pacijenata na hemodijalizi u okviru tkz ‘’dnevnih bolnica’’.
5. Dodatni periodični pregledii laboratorijske analize
Obrazloženje: Zbog nepostojanja je-dinstvenih kriterijuma od centra do centra se rade periodični nalazi krvi sa različitim parametrima, a mnogi centri ne omogućavaju pacijentima da dođu u posed sopstvenog nalaza krvi, koji bi bio i orijentir za pridržavanje u bubrež-noj dijeti u narednom periodu. Takođe se mnoge analize i ne rade u redovno pro-pisanim procedurama sa obrazloženjem da ‘’nema reagensa’’. Navešćemo pri-mer: Da se nivo parathormona u nekim centrima godinama ne radi, da se lica sa hiperparatireodizmom uopšte i ne upuću-ju na dalje kontrole, lečenja ili hiruršku intervenciju te da mnogi završe na orto-pediji, u invalidskim kolicima ili okon-čaju život. Periodične kontrole EKG-a služe samo za arhiviranje, i pacijenti se ne upućuju na kontrolu kod kardiologa, a od trenutka kada započnu dijalizu skoro nikada se ne radi kontrola gustine kostiju niti se adekvatno menja terapija pa mno-gi pacijenti i posle više godina na dijalizi nemaju regulisanu ni krvnu sliku, ni pri-tisak, niti im se bilo kojim načinom edu-kacije ukazuje na mogućnost poboljšanja zdravstvenog stanja.
Ovde ukazujemo na postojanje sumnje o korupciji jer se za sve analize od strane lekara pacijenti upućuju u ‘’određenje’’ privatne laboratorije i ustanove, u kojima se vode pismene evidencije koji lekar upu-ćuje tog pacijenta da uradi traženu analizu. Neprihvatljivo je obrazloženje koje godi-nama slušamo, da bolnice nemaju para za nabavku reagensa od kojih mnogim paci-jentima na dijalizi zavisi život. 6. Kapaciteti za hemodijalizu
Obrazloženje: Na teritoriji APV po na-šem ubeđenju se nepravilno planira broj i mesto novih dijaliznih centara. Trenutno se suprotno svim važećim aktima i stan-
dardima u Novom Sadu i Sremskoj Mitro-vici obavljaju dijalize u tri smene. Planira se otvaranje novih centara u sredinama gde ne postoje problemi oko viška lica na hemodijalizi, a drastičan primer ne organi-zovanosti je Novi Sad. Prebukirani kapa-citeti KCV pri kome funkcioniše dijalizni centar, na silu se popunjavaju pacijentima iz ‘’Fresenius Medical Care’’ Novi Sad i pored toga što je nivo usluga i kapacitet ciljno pravljen da bi rasteretio hemodija-lizni centar Novi Sad. Neshatljiva je i za nas neuporediva usluga u jednom i dru-gom centru.
7. Kadrovska problematikaObrazloženje: U jednom broju dijali-
znih centara ne postoje lekari-nefrolozi, tokom smena se događa da se dežurni lekar ne pojavi na odeljenju i sve je pre-pušteno na odgovornost medicinskim se-strama. Od strane lekara teško se može do-biti adekvatan, primeren savet, a o režimu ishrane pacijent može dobiti informaciju samo iz medija ili od sestara, ali na takav način da niko ne može takvu informaciju da primi i primeni. Pacijenti na hemodija-lizi su od strane zaposlenog medicinskog osoblja uskraćeni za obaveznu edukaciju. U mnogim centrima nema dežurnog elek-troničara, a naročito subotom isti se ne mogu dobiti ni putem mobilnog telefona.
Pitanje edukovanosti medicinskih se-stara kao i odgovorajući sertifikati za samostalni rad, se moraju regulisati prav-nim aktom koji propisuje Ministarstvo zdravlja.
8.Troškovi hemodijalizeObrazloženje: Kada su se na teritoriji
Republike Srbije prvi put pojavile speci-jalne bolnice za hemodijalizu ‘’Fresenius Medical Care’’ Srbija, svi pacijenti su bili ubeđeni da napokon dolaze bolji dani i da će se kvalitet dijaliza i života promeniti u interesu bolesnika. Ti centri su opremlje-ni i pružaju takvu uslugu koja je abeceda propisa i standarda koje uporno naša drža-va donosi, a u državnim ustanovama se ne primenjuju. Do danas po našem saznanju nijedan državni centar za hemodijalizu nije iskazao obračunsku vrednost poje-dinačne dijalize za razliku od navedenih privatnih centara gde se ista vodi u dinar. Ukazujemo na sledeće parametre koji pra-te jednu hemodijlizu:
- Troškovi materijala za dijalizu (propisani pravilnicima),- Troškovi osoblja (lekara, medicinskih sestara, elektroničara i higijeničara)- Troškovi energije (električna, toplotna),- Troškovi higijenskog održavanja objekata,- Troškovi edukacije osoblja,- Troškovi obavezne nutricionistički programirane užine pacijenata,- Troškovi održavanja uređaja za vodu za dijalizu,- Troškovi održavanja i servisiranja aparata i opreme u skladu sa tehničkim propisima,- Troškovi prevoza pacijenata,- Troškovi obaveznih terapijskih medikamenata (eritropetina, bevipleksa, vitamina-c, venskog gvožđa, kalcijum glukonata itd),- Troškovi analiza.
Ubeđeni smo da ni jedan državni centar za dijalizu ne vodi navedene troškove niti ih u elektronskoj formi obračunava i prosle-đuje filijalama PIO, već se u stvarnosti ve-liki deo novčanih sredstava namenjen za kvalitetnu dijalizu, preusmerava u druge namene što ukazuje i na nespornu odgo-vornost rukovodioca ustanova.
Na osnovu napred prezentiranih činje-nica nadamo se da će nadležni državni or-gani smoći snage da preduzmu neophodne mere za zavođenja reda u ovoj oblasti, za poštovanje važećih propisa naše države i da će svojim znanjem i stručnošću doka-zati da su dostojni zvanja čijim humanim radom rade u cilju poboljšanja zdravstve-nog stanja i produženja života pacijenata na hemodijalizi.
Savez bubrežnih invalida Vojvodine
Problemi u dijaliznim centrima na teritoriji APV
26
OKTOBAR 2013
27
OKTOBAR 2013SA PRAVNE STRANE SA PRAVNE STRANE
AKCIONI PLAN ZA SPROVOĐENjE STRATEGIJE UNAPREĐENjA POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2013. DO 2015. GODINE
Savet Evrope je 2006. godine doneo Evropski plan akcija za osobe sa inva-liditetom za period od 2006. godine do 2015. godine.
Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije broj 1/07. Ovim dokumentom je utvr-đen plan aktivnosti svih društvenih ak-tera u Republici Srbiji u oblasti unapre-đenja položaja osoba sa invaliditetom. Polazeći od osnovnih elemenata Strate-gije, Zaključkom Vlade Republike Sr-bije donetim 09. avgusta 2013. godine, utvrđen je Akcioni plan za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2013. do 2015. godine.
Akcionim planom se izdvajaju opšti, i posebni ciljevi utvrđeni Strategijom, uz preciziranje pojedinih mera i aktiv-nosti koje je potrebno sprovesti u ovom poslednjem dvogodišnjem periodu implementacije Strategije, stvaranjem mogućnosti da OSI postanu aktivni i produktivni članovi društva.
Šest strateških oblastiStrategija sadrži šest strateških obla-
sti sa definisanim po jednim opštim ciljem, koji je razrađen na posebne ci-ljeve:
1.Pitanje položaja OSI ugraditi u op-šte razvojne planove uz izgradnju insti-tucionalnog okvira i operacionalizaciju multisektorske i multiresorne saradnje na aktivnostima planiranja i praćenja politika u ovoj oblasti - razvijanjem i primenom mehanizama za uključivanje pitanja invalidnosti u glavne tokove društva, razvojne planove, sektorske strategije, programe i projekte, i podrš-kom formiranju odgovarajućeg insti-tucionalnog okvira, i osigurati razvoj mehanizama za zajedničko planiranje i praćenje politike mera u oblasti in-validnosti svih relevantnih činilaca na
svim nivoima (nacionalni, pokrajinski, okružni, lokalni).
PODSTICANjE DALjEG UKLjU-ČIVANjA OSOBA SA INVALIDITE-TOM U SVE DRUŠTVENE TOKO-VE, POSEBNO NA LOKALNOM NIVOU: Razvijanje različitih oblika saradnje; Održavanje tribina, okruglih stolova i edukacije o osobama sa invaliditetom i njihovim sposobno-stima.
OSNAŽIVANjE ORGANIZACIJA I UDRUŽENjA OSOBA SA INVALIDI-TETOM U ZASTUPANjU NjIHOVIH INTERESA I DALjEG RAZVOJA PO-LITIKE UNAPREĐENjA POLOŽAJA OSOBA SA INVALIDITETOM: Odr-žavanje edukacija o pravima i položaju osoba sa invaliditetom; Prezentovanje načina uključivanja u različite oblike saradnje u vezi sa unapređenjem polo-žaja osoba sa invaliditetom.
PRIKUPLjANjE PODATAKA O OSOBAMA SA INVALIDITETOM I NjIHOVIM USLOVIMA ŽIVOTA: Izrada baze podataka za članstvo sa po-dacima o njihovim potrebama.
2.Razviti efikasnu pravnu zaštitu, uz razvijene i sprovedene planove preven-cije i sprečavanja diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i planove senzi-bilizacije društva po pitanjima invalid-nosti - osigurati poštovanje prava OSI kroz razvoj mehanizama zaštite prava OSI i podizanjem svesti zajednice o osobama sa invaliditetom, o njihovim pravima, položaju i potrebama.
PRAĆENjE POSTOJEĆIH PRO-PISA I ISTOVREMENI RAD NA UNAPREĐENjU PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM I PODIZANjU NI-VOA PRISTUPAČNOSTI:Redovno praćenje propisa kojima se uređuje po-ložaj osoba sa invaliditetom;Izmenjeni propisi u pravcu unapređenja prava i po-ložaja osoba sa invaliditetom;Podignut nivo pristupačnosti u praksi.
SUFINANSIRANjE I NALAŽENjE NOVIH MODELA FINANSIRANjA AKTIVNOSTI KOJE IMAJU ZA CILj POŠTOVANjE PRAVA I PODIZA-NjE NIVOA SVESTI ZAJEDNICE O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITE-TOM:
Programi obrazovanja javnosti o pi-tanjima invalidnosti i uključivanje per-spektive invalidnosti u teme od opšteg interesa.
PODRŽAVANjE RADA ORGANI-ZACIJA OSOBA SA INVALIDITE-TOM KOJE RAZVIJAJU I PRUŽAJU USLUGE NAMENjENE OSOBAMA SA INVALIDITETOM (DNEVNI BORAVCI, KLUBOVI, SERVIS PER-SONALNIH ASISTENATA, SOS-TE-LEFON) NA SVIM NIVOIMA:Vrsta usluga koja se pruža, broj korisnika uključenih u usluge.
3.Socijalne, zdravstvene i druge uslu-ge bazirane na pravima i potrebama korisnika načiniti dostupnim, u skladu sa savremenim međunarodno prihva-ćenim metodama procene invalidnosti i potreba - unaprediti sistem podrške i usluga usmerenih ka korisniku u skla-du sa njegovim potrebama, osnažiti porodice OSI kroz sistem pružanja ade-kvatne podrške odgovarajućih servisa i službi koje pomažu integraciju OSI u zajednicu, i unaprediti kvalitet rada pružalaca usluga.
USVAJANjE PODZAKONSKIH PROPISA NA OSNOVU ZAKO-NA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I NjIHOVA PRIMENA UZ RAZVOJ MEHANIZMA KOJI OMOGUĆA-VA POSTOJANjE PLURALIZMA PRUŽAOCA USLUGA SOCIJALNE ZAŠTITE:Edukacija osoba sa invalidi-tetom i zaposlenih u ustanovama socijal-ne zaštite o ostvarivanju prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite;Uključivanje jedinica lokalne samouprave;Razvijeni mehanizmi koji će omogućiti postoja-
nje pluralizma pružaoca usluga socijal-ne zaštite kroz različite pružaoce takvih usluga;Razvijeni program samostalnog stanovanja uz podršku koji omoguća-vaju osobama sa invaliditetom da osta-ju u svojoj zajednici.
4.Razviti politike mera i primeniti programe, naročito u oblasti obrazo-vanja, zapošljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa invaliditetom pružaju jednake mogućnosti i podstiču samo-stalnost, lični razvoj i aktivan život u svim oblastima – osigurati poštovanje i ostvarivanje svih prava osoba sa inva-liditetom na adekvatno obrazovanje uz obezebeđivanje jednakih mogućnosti za učenje i razvoj u lokalnoj zajednici
za svu decu, omladinu i odrasle osobe sa invaliditetom, obezbediti bolju do-stupnost usluga karijernog vođenja i savetovanja osobama sa invaliditetom, obezbediti jednake mogućnosti za rad i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, razvijati i osigurati jednake mogućnosti za žene sa invaliditetom za ravnoprav-no i aktivno učešće u životu zajednice, poboljšati kvalitet života osoba sa in-validitetom stvaranjem mogućnosti za slobodan izbor uslova i načina života u izabranom okruženju i povećati uklju-čenost osoba sa invaliditetom u zajed-nicu stvaranjem uslova za učešće u kul-turnom i sportsko-rekreativnom životu i slobodnim aktivnostima.
IMPLEMENTACIJA ZAKONA O PROFESIONALNOJ REHABILITA-CIJI I ZAPOŠLjAVANjU OSOBA SA INVALIDITETOM, IMPLEMENTA-CIJA ZAKONA O OSNOVAMA SI-STEMA OBRAZOVANjA I VASPITA-NjA I RAZVIJANjE OBRAZOVANjA NA INKLUZIVNIM PRINCIPIMA, OBEZBEĐIVANjE BOLjE DOSTU-PNOSTI USLUGA KARIJERNOG VOĐENjA I SAVETOVANjA OSO-BAMA SA INVALIDITETOM, POD-STICANjE RODNE RAVNOPRAV-NOSTI I ZAŠTITE PRAVA ŽENA SA INVALIDITETOM.
5.Osobama sa invaliditetom osigu-rati pristup izgrađenom okruženju,
pristupačnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama namenje-nim javnosti, a kroz razvoj i sprovođe-nje plana uklanjanja barijera i izgradnje pristupačnih objekata i usluga - obez-bediti da svi novi javni i objekti otvo-reni za javnost, saobraćajna infrastruk-tura i objekti u funkciji javnog prevoza putnika u svim granama saobraćaja, budu pristupačni za osobe sa invalidi-tetom, postepeno i kontinuirano vršiti adaptaciju postojećih javnih objekata i saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika u svim granama saobraćaja kako bi posta-li pristupačni za osobe sa invaliditetom, i obezbediti pristupačnost informacija,
komunikacija i usluga uključujući pri-menu informacijskih o komunikacij-skih tehnologija kao i drugih naučnih dostignuća u cilju stvaranja jednakih mogućnosti i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.
6.Osigurati osobama sa invaliditetom adekvatan standard življenja i socijalnu sigurnost – obezbediti svim osobama sa invaliditetom socijalnu sigurnost i puno nesmetano uživanje tog prava.
Navedene potrebne aktivnosti za re-alizaciju predviđenih ciljeva zahtevaju i nosioce pojedinih aktivnosti, i to Mi-nistarstva Vlade Republike Srbije u sa-radnji sa Savetom za osobe sa invalidi-tetom, Nacionalnom službom za zapo-šljavanje, ustanovama socijalne zaštite, jedinicama lokalne samouprave, Re-publičkim zavodom za statistiku, kan-celarijama za mlade, organizacijama i udruženjima osoba sa invaliditetom, nevladinim organizacijama i drugim.
Obezbeđivanja dodatnih sredstavaFinansiranje mera i aktivnosti pla-
niranih Akcionim planom vršiće se iz sredstava budžeta Republike Srbi-je, budžeta teritorijalne autonomije i budžeta jedinica lokalnih samouprava, sredstava poklona, donacija, legata, kredita i iz drugih izvora. Za realizaciju planiranih mera i aktivnosti na godiš-njem nivou može se očekivati iznos od oko 1.400.000.000,00 dinara. Isto tako, potrebno je uložiti najveće napore u svim oblastima u pravcu obezbeđivanja dodatnih sredstava za realizaciju aktiv-nosti predviđenih Akcionim planom u smislu pronalaženja različitih donatora i kreiranju programa i projekata koji će u narednom periodu omogućiti unapre-đenje položaja osoba sa invaliditetom.
Praćenje realizacije mera i aktivno-sti definisanih Akcionim planom vrši Ministarstvo rada, zapošljavanja i soci-jalne politike, na osnovu izveštaja koji svi nosioci aktivnosti dostave po isteku perioda predviđenog za implementaci-ju. Na osnovu prikupljenih izveštaja i izvršene analize postignutih rezultata, Ministarstvo rada, zapošljavanja i soci-jalne politike će biti u prilici da sagleda najbolju praksu i dalje podstiče unapre-đenje položaja osoba sa invaliditetom.
Nada Abramović
Tara