IMA LI KAMPANJE U OLUPINI KOJA TONEUvodna reč glavnog urednika

Sa stanovišta opozicije nikad manje vidljiva predizbor−na kampanja. Tu i tamo se na slamčicu mogu konzu−mirati propagandne aktivnosti predstavnika lista koje

se suprotstavljaju aktuelnoj vlasti u Beogradu oličenoj u jed−nom čoveku. A vođa, ne samo što je uložio i ime i autoritet nebi li pokrio svoje blede i neuspešne čauše, nego je morao isam da se direktno uključi u kampanju. Otuda se spustio doBatajnice sa džepom punim lokalnih obećanja, ne mareći štoje predsednik države i što time direktno krši Ustav (doduše, iTadić je imao predizborno maženje teladi).

Predstavnici vlasti, osim što su svoje učešće u kampanjimarkirali tobože redovnim funkcionerskim aktivnostima,uglavnom dejstvuju po rubnim beogradskim opštinama, valj−da svesni da u centralnim gradskim nemaju šta da traže. Mas−

mediji su kao nikad stavljeni pod kontrolu, a ako nešto i pro−curi iz opozicije, to su nekakve ad hok akcije pitoresknih gru−pacija koje do cenzusa ne mogu stići ni liftom. Jasno je što seforsiraju oni bezopasni čije će prosute glasove inkasirati SNS.Uz dozirano stvaranje utiska o objektivnim uslovima za sve.

Naprednjaci vidno pokazuju nervozu a da pritom, uz svustručnu podršku izraelske ekipe koja im kreira kampanju,uspevaju da ispadnu i trapavi, nesmotreni, pa i glupi. Tako jeneka noćna gerilska ekipa po Koraksovim karikaturama iz−loženim na uličnim panoima ispisivala „Stop Sorosu“, pre−viđajući da je njihov vođa pre samo nekoliko meseci imao vr−lo ugodan i srceparajući susret sa tim istim Sorosem. Ipak, toje manje neprijatno od onoga što je uradio Svetislav Goncić,koji je, umesto da ode na komemoraciju svom kolegi NebojšiGlogovcu, zapucao u Mladenovac da obeća novac za lokalnimuzej u kom nikada nije bio. U širokoj i stihijnoj kampanji

naprednjaka poliva se i nervozno, i bahato, i crnohumorno.Tako je SNS u selu Jagnjilu organizovao besplatan oftalmo−loški pregled za meštane, pri čemu je letak overen Vučićevimimenom, kome samo fali da je i doktor oftalmolog.

I dok naprednjaci šamaraju levo−desno, opozicija se zako−vala porukama koje baš i ne dotiču one kojima je sadašnjevlasti preko glave. Čudi me da se niko nije dotakao onoga štoim je u „Beogradskom glasu“ servirano na tacni: penzionerisu 1.800 evra umesto unucima poklonili državi; od 2014.plate su porasle nominalno za 50 evra, a penzije za devetevra... I ključna informacija: Gradska izborna komisija obja−vljuje podatak o broju birača u Beogradu koji upoređen zazvaničnim brojem stanovnika Beograda (Republički zavodza statistiku) otkriva da u glavnom gradu tek 3,2 odsto sta−novnika čine mlađi od 18 godina! Gospodo, treba li vam bo−lja ilustracija za smišljenu izbornu nameštaljku?!

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 9 � 14. 2. 2018. � CENA 50 dinara

Beogradu treba doza protivotrova

BEOGRAD SA VODE: „DOSTA JE BILO“ I „DVERI“ NA NEOBIČAN NAČIN ZAPOČELI KAMPANJU

Zaplovili kapetani duge plovidbe

JAVNA PREDUZEĆA NEMILICE ISPUMPAVAJU NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

Penzioneri plaćajugubitaše

KRIK OTKRIVA MAHINACIJE DR ZORANA RADOJIČIĆA,

PRVOG SA LISTE SNS

Predizborno „pranje“Vučićevog doktora

RAZGOVOR: SAŠA JANKOVIĆ, LIDER POKRETA SLOBODNIH GRAĐANA

SLUČAJ NEBOJŠE BLAGOTIĆA

Pošten policajacućutkan penzionisanjem

2 POLITIKA

Piše: Danica Đorđević

Kad nekoliko sati gledaš Beograd sareke, to je kao da ti neko s vreme−na na vreme zvekne dobru

šamarčinu. Na tim obalama ukrštaju se pro−mašene politike, otimanja, krađa, nebrigaza zdravlje i bezbednost, i verovatno naj−veće korupcionaške afere koje je ovaj na−rod doživeo.

„Dosta je bilo“ i „Dveri“ započeli su for−malno kampanju za beogradske izboreupravo na brodu koji su simbolično nazva−li „Koruptolomac“. Ako se sećate, kad jeled pre dve godine okovao reke, obećala jeministarka Mihajlović da ćemo kupiti brodledolomac da ne bismo svaki put čekali po−moć iz susednih država. Ledolomca narav−no nema, a tek koruptolomci nisu u planujer je i ova vlast, baš kao i prethodna, po−klonila najvrednije zemljište pored reka na−zoviinvestitorima i tajkunima u pljačkaškojprivatizaciji.

Mogla se ova tura zvati i koruptivna tura.A da „vodič“ recimo objašnjava: „Poštova−ni putnici, sa vaše leve strane nalazi se naj−veća sramota, školski primer kršenja vlada−vine prava. Ovo je otetih 100 hektara u pro−jektu ’Beograd na vodi’ koji vrede milijar−du evra, a koje je Aleksandar Vučić poklo−nio nikad neviđenim Arapima, zbog čega sesumnja da je reč o pranju para.“

Ili: „Poštovani putnici, iznad vas je zai−sta impozantan Most na Adi. Ali ugovori saizvođačima nikad nisu objavljeni i niko nezna koliko most košta, osim verovatnobivšeg gradonačelnika Dragana Ðilasa učijem mandatu je sagrađen.“

Celu turu obeležili su kosturi Beogradana vodi. Te kulise građevina zaista izgleda−ju jezivo. Nadmašuju Potemkinova sela!Prvo što vam padne na pamet kad pogleda−te u onu moćnu reku koja, čini se, jednimtalasom sve to može da sruši kao kockice

jeste – koji je mozak odlučio da ovde kupistan?! Neko dobacuje da su to pod priti−skom esenesovci morali da pazare. Pumpekoje izbacuju vodu u reku vas još višeučvršćuju u uverenju da će budući stanaribukvalno spavati na vodi. Ta voda, koja ku−lja iz cevi, izgleda sa broda koji je priličnodaleko kao čista. Neko iz „Dveri“ priča dasu to podzemne vode i da pumpe rade ne−prekidno. Bar nešto da ovde radi non−stop.

Brod staje i kod Luke Beograd. Nefor−malni vodič Saša Radulović u sitna crevcaobjašnjava kako je 200 hektara zemljištaprodato sa lukom bukvalno za nula dinara.„Kao u svakoj normalnoj zemlji, odvojitelučku delatnost od zemljišta, pa ako hoćeteveć da privatizujete lučku delatnost, priva−tizujete je zarad te delatnosti. Oni su spoji−li sve zajedno, zemljište procenili na otpri−like nula dinara i onda sve to tako đutureprodali Milanu Beku. Ovo vam je primerpljačkaške privatizacije u Srbiji gde su se

preduzeća uništavala zarad građevinskog ze−mljišta koje je onda praktično, budzašto, za−vršavalo u rukama tajkuna“, kaže Radulović.

Poseban utisak je smeće koje vetar bacau Savu. Gledate one flaše, kofe od hemika−lija koje vam se keze sa obale, samo zubešto ne pokažu. Pa gledate u čašu vode ismućkanu kafu ispred vas, i slušate crevakako vas pitaju šta ste to upravo popili i ka−kav vam „osmi putnik“ upravo gmiže postomaku. Na sreću, kad sa palube pogleda−te u divno februarsko plavo nebo ili Kale−megdan, prestaje preispitivanje kako gajitidecu u ovakvom gradu koji ih svesno truje.

Na brodu je i predstavnik „Savskog nasi−pa“. Oliver, skromni čovek u srednjim godi−

nama, vidno je posvećen očuvanju Savskognasipa. Skoro pola sata bez greške deklamu−je koliko je vikendica bilo na nasipu devede−setih, koliko pre deset godina, a koliko ih jesada. Sve zna o reni−bunarima i zagađivanjuvodoizvorišta. Takvi ljudi vraćaju veru daneko u ovom gradu, iako mu to nije posao,24 časa misli o nama i obaveštava javnost dase nešto opasno dešava na Savskom nasipu ida svi treba da reagujemo.

Računica DJB−a kaže da bi oporeziva−njem gradskog građevinskog zemljišta uBeogradu, od kojeg je veći deo budzaštopoklonjen u Luci Beograd ili Savamali,Grad mogao da prihoduje 100 milionaevra. Jedan član DJB−a na brodu je sa trojemale dece, četvrta beba je kod kuće. BoškoObradović sa njima igra fudbal, a Saša ma−loj devojčici pokazuje kako balon kada seprotrlja o kosu skuplja elektricitet i lepi gana plafon. Deca su dobra, ne trče niz stepe−nice, ne guraju glavu kroz ogradu broda.Na njihovu sreću, još uvek ne znaju ništa olopovluku na obalama. Ne znaju da uovom gradu skoro polovina dece ne ide uvrtić jer roditelji ne mogu ili da im plate, ilijednostavno nema mesta za svu decu. Danam škole prokišnjavaju, da nema sapuna itoalet−papira u školskim toaletima, da do−bar deo dece dođe gladan u školu...

Cilj „Koruptolomca“ i koalicije „Dostaje bilo“ i „Dveri“ – „Da ovi odu, a da se onine vrate“, jeste da roditeljima, bakama, tet−kama i komšijama ove dece objasni da pa−ra za udžbenike, škole i vrtiće nema jer jesadašnja vlast, i ona pre njih, u raznim di−lovima poklonila zemljište, najvredniji re−surs svakog grada, čijim bi izdavanjem iliprodajom sve svetske metropole finansiralevažne infrastrukturne radove. Grad imapravo da oporezuje to zemljište i tako uba−ci dodatni novac u gradsku kasu. Dakle,ako već nemo gledamo kako se zagađujevoda, ne moramo da izmišljamo toplu.

Na krstarenju Dunavom prošli smo ipored Luke Beograd. Da podsetimsve građane, ovde je privatizovana

luka u pljačkaškoj privatizaciji sa preko 200hektara građevinskog zemljišta. Umesto da,kao u svakoj normalnoj zemlji, odvojitelučku delatnost od zemljišta, pa, ako većhoćete da privatizujete lučku delatnost, da jelepo privatizujete zarad te delatnosti, oni suspojili sve to zajedno. Zamislite, vrednost suprocenili na otprilike nula dinara i onda sveto tako đuture prodali Milanu Beku.

Kada turističkim brodićem krstariteSavom i Dunavom kroz Beograd,možete videti sve simbole kriminala

i korupcije u našoj prestonici: Savski nasip,Most na Adi, Beograd na vodi, Luku Beo−grad, PKB... Pogled na Beograd sa vode is−ključiva je i prava istina o tome na šta danasliči glavni grad. Zato smo Saša i ja odlučili dajedini od aktera sa gradske političke scenepogledamo s prave strane – sa vode – istini uoči. A zaključak je jednostavan – jedini načinda se zaustavi pljačka Beograđana jeste da sespreči pljačkaška privatizacija i poklanjanjeatraktivnog gradskog građevinskog zemljištatajkunima. Budžet svake metropole počiva naprodaji i oporezivanju građevinskog ze−mljišta, tako da uvođenje reda u ovu oblastmože ozbiljno napuniti gradsku kasu Beogra−

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 9 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednica: Tatjana Čanak, Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 14. februar 2018.

�Koji je mozak odlučio da ovde kupi stan?!

Šta lomi „Koruptolomac“BEOGRAD SA VODE: DOSTA JE BILO I DVERI NA NEOBIČAN NAČIN ZAPOČELI KAMPANJU SAŠA RADULOVIĆ,

Obale

Pogled BOŠKO OBRADOVIĆ,

3

A u celom postupku privatizacije su onda iprocenili imovinu, pa kada su dobili procenu inije im se svidela, onda su sakrili tu procenuimovine, pa su išli na knjigovodstvenu vred−nost i prodali je za duplo manje nego što je bi−la i procena sa malom cenom zemljišta. Ovovam je savršen primer pljačkaške privatizacijeu Srbiji, gde su se preduzeća uništavala zaradgrađevinskog zemljišta koje je onda budzaštozavršavalo u rukama tajkuna.

Samo da znate kako to dalje ide: odvajaju sekomadi zemljišta od Luke Beograd, svako od

njih se posebno razvija, znači po hektar−dva,na nekom mestu predviđa se za poslovnu istambenu izgradnju i onda se te same lokacijeprodaju po ceni koja je veća nego celokupnacena Luke Beograd pri privatizaciji.

Naš program za Beograd je takav da ćemokonačno doći do građevinskog zemljišta i onoće biti u interesu Beograđana. Neće postojatigradske vlasti koje će štititi tajkune i njihovprofit, nego gradske vlasti koje će oporezovatigrađevinsko zemljište tako da će ono biti u in−teresu Beograđana.

da. Jedini koji o tome smeju da govore jesu pred−stavnici liste pod rednim brojem 7 na gradskimizborima u Beogradu: „Dosta je bilo i Dveri –Da ovi odu, a da se oni ne vrate“.

Zašto predizborna koalicija „Dveri“ − DJB? Za−to što se poznajemo iz skupštinskih klupa, zatošto smo dokazali da smo iskrena i prava opozici−ja u Narodnoj skupštini. Bez obzira na naše ideo−loške i političke razlike, seli smo i dogovorili sezbog opšteg dobra Beograđana. Spajaju nas borbaprotiv kriminala, korupcije i stranačko−parazit−skog sistema. Hoćemo da isteramo na čistac svekoji su odgovorni za lopovluk. Mi smo istinskaalternativa i sadašnjoj i bivšoj vlasti. Ko ne voli niVučićevu vlast, ali ne želi ni povratak na vremevlasti DS−a – ima našu koaliciju „Dveri“ − DJB.

Ne zaboravimo: Beograd je 120 kilometara uprečniku: od sela Dudovice kraj Lazarevca, kojeje bliže Ljigu nego Beogradu, do naselja Duna−vac, koje je bliže Zrenjaninu nego Beogradu. Obasam obišao, kao i sve gradske i prigradske beo−gradske opštine, i smatram da se prigradski i rub−

ni delovi Beograda ne smeju zapostaviti. Svi onikoji žive u Lazarevcu, Mladenovcu, Grockoj, Ob−renovcu ili Sopotu moraju da osete korist od togašto žive u Beogradu, a ne da ih gradska vlastpljačka. Jedino rešenje je decentralizacija i da sesvim beogradskim opštinama vrate izvorni pore−ski prihodi i imovina. Druga važna stvar jeste po−drška domaćoj poljoprivredi i zadrugarstvu jer setime bavi veliki broj Beograđana koji žive na se−lu i u prigradskim naseljima.

Dobar primer je PKB, jedan od najvećih poljo−privredno−industrijskih kombinata u Evropi. Ne−kada je PKB imao svoja naselja i vrtiće, vodovodi kanalizaciju, sportske klubove, a danas žele daga privatizuju i rasparčaju kako bi prodali njego−vo zemljište na atraktivnim lokacijama stranim idomaćim tajkunima. Beograd je već izgubiomnoge velike privredne gigante i na mestu fabri−ka nikle su stambene zgrade i tržni centri. Vremeje da se u Beograd vrati domaća proizvodnja iotvore nova radna mesta. To je najvažniji interesBeograđana.

�Beograd na vodi nadmašuje Potemkinova sela

Beogradski glas, 14. februar 2018.

„NOVE“ ŠKOLE KAO IZBORNI ADUT

LIDER „DOSTA JE BILO“

Pojavljivanje glumca Branka Milićevića, poznatijeg po nadimku Koc−kica, u predizbornoj kampanji Srpske napredne stranke na vrlo otvo−ren način pokazalo je da u borbi za mesto u parlamentu Beograda

više nema pardona. Upotreba dece kao izbornog aduta, kako se približava4. mart, dan za glasanje, i ma koliko se stranački lideri trudili da to negira−ju, postaje sve ozbiljnije i sve slobodnije. Bez obzira na zakonsku regulati−vu koja to strogo zabranjuje.

Ne čudi stoga što se u okviru aktuelne bitke za Gradsku skupštinu potežui pitanja školaraca, uslova i prilika u kojima se odvija obrazovanje naj−mlađih Beograđana, porast učeničkog nasilja, kao i ko sve u tom vrzinomkolu pokušava da iskoristi mlađariju ne bi li sebi obezbedio političku pred−nost. Naime, sve priče o brizi za budućnost najmlađih razbijaju se o grubučinjenicu da o toj kategoriji stanovništva najmanje brinu upravo oni koji suza to zaduženi. Od velikog dela nastavničkog kadra do Ministarstva prosve−

te i birokrata koji u njemu sede.I tu već nailazimo na prvi paradoks. Sudeći pre−

ma izjavama glavnih igrača u trci za vlast u pre−stonici, školstvo u Beogradu na takvom je nivouda bi sve preko toga bilo – čisti luksuz. Školskazdanja niču, stara se obnavljaju, maltene prekonoći i u svim delovima grada, posebno u onim si−rotinjskim i predgrađima. I to sve, ne zahvaljujućiparama ovdašnjih žitelja koje se kroz poreze sli−vaju u budžet, već isključivo inicijativom i agil−nošću aktuelne vlasti. Ðacima je preostalo tek dase dokažu svojom vrednoćom, entuzijazmom i

urođenom pameću. Pa kako im bude.Pošto je svaka pohvala na sopstveni račun čisti dobitak, nadležni iz ruko−

vodstva Srpske na−predne stranke, tačnijefunkcioner njihovogbeogradskog odboraSlavko Gak nije pro−pustio priliku da istak−ne kako su SNS−ovcitokom svoje vladavi−ne, tačnije između2014. i 2017, izgradili ili obnovili čak devet školskih zgrada. Namenjenihšto osnovcima, što onima koji su već odavno u tinejdžerskom dobu.

Sa druge strane, a kako sam tvrdi, manje uspešan nije bio ni DraganÐilas, gradonačelnik u periodu od 2008. do 2013. i sadašnji predvodnik de−la opozicije okupljenog oko parole „Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“. I uvreme njegovog gazdovanja prestonicom izgrađeno je ili detaljno rekon−struisano devet škola različitih namena. I to, takođe, parama svih građana.Magična brojka…

Kraće rečeno, a sudeći po predizbornim tvrdnjama oba glavna rivala,đacima je preostalo samo da zagreju stolicu i učenjem otvore sebi vrata zaulazak u svet starijih i ozbiljnijih. Kako će to učiniti, da li su školski pro−grami prilagođeni savremenim potrebama i društva i pojedinaca, malo ko seizjašnjava. A upravo u tom segmentu obrazovnog sistema je i najveća rupa.

Nadležno ministarstvo zatvara oči pred činjenicom da ono što će decaučiti u većoj meri zavisi od njihovih učitelja i nastavnika nego od sistemskipostavljenih parametara i obaveza. Ko će kakav udžbenik koristiti, više ni−je stvar želje da se što više nauči, već jednostavne računice predavača kojisklapaju sopstvene aranžmane sa izdavačkim kućama i obavezuju učenikeda koriste samo literaturu od koje oni sakupljaju proviziju.

A pošto su u međuvremenu stasale i nove generacije, tehnološki napred−nije od prethodnih, obične škole su, na neki način, postale – prevaziđene.Zato se ide i korak dalje i đacima obećavaju besplatni tableti. Valjda da imne bi bilo dosadno u učionici.

Ukratko, školstvu se smeši bolja budućnost. Barem dok ne prođe prebro−javanje glasova i objavljivanje njihovih rezultata. A u kakvim uslovima ćeposle svega raditi prosvetari, i za koju platu, znaće se posle 4. marta. Pred−izborna obećanja o većim primanjima nastavnika ionako niko ne prima zaozbiljno…

kolu

mna

Piše: Slobodan Samardžija

predate tajkunima

LIDER „DVERI“

na Beograd sa vode

�Za budućnost najmlađih najmanje brinu upravo onikoji su za to zaduženi

4 POLITIKABeogradski glas, 14. februar 2018.

SAŠA JANKOVIĆ, LIDER POKRETA

Beogradu treba doza Razgovarala: Dragica Bg. Pušonjić

Svaki dan vlasti SNS−a nanosi nam ogromnu štetu jerovo nije obična loša vlast. Oni razaraju biće državei društva. Vlast u društvu može da podstiče najbolje

ili najgore. Kod nas se decenijama sa vrha podstiče loše,pa sebi i drugima izgledamo kao beznadežan slučaj, madato nismo. Zato su beogradski izbori toliko važni. Naime, saodgovornom vlašću Beograd, ali i cela Srbija mogu da kre−nu putem na kome su zemlje kojima sada zavidimo.

Ovo su akcenti razgovora sa Sašom Jankovićem (48),vođenog za „Beogradski glas“. Lider Pokreta slobodnihgrađana (osnovanog maja prošle godine) bio je od 2007.zaštitnik građana. Ostavku podnosi posle deset godina i uizbornoj trci za predsednika Srbije osvaja drugo mesto. Kaoombudsman dobio je nekoliko priznanja, a nosilac je i fran−cuskog Nacionalnog ordena za zasluge u rangu viteza.

Kao dugogodišnji zaštitnik građana videli ste više ne−go građani obavešteni putem medija. Kakav je vaš uti−sak: da li je u Srbiji (oduvek) problem samo jedančovek ili imamo sistemski defekt?

Iako je privlačno za naše greške kriviti neki kolektivniusud, naš narod i zemlja nemaju nikakav sistemski defekt,nijedan problem koji se uz odgovornu vlast ne bi mogaorešavati i rešiti. U svakom društvu postoje slabosti i kvali−teti. Vlast može podsticati ono najbolje ili ono najgore udruštvu. Kod nas se, decenijama već, sa vrha podstiče loše.Vlada negativna selekcija. Vidljivost i značaj daju se ono−me što odgovorna društva suzbijaju. Zbog svega toga čestoizgledamo, i sebi samima i drugima, kao beznadežanslučaj. A nije tako. Za pad su bili dovoljni jedna velika po−grešna odluka – izbor Slobodana Miloševića, nekolicinanjegovih beskrupuloznih ljudi i mnogo onih koji su se po−vukli misleći da nije njihov posao da spasavaju Srbiju odsunovrata. I, uz određene oscilacije, došli smo, tj. pali smodovde. Uprkos tome, biće dovoljna jedna kapitalno dobraizborna odluka i mnogo aktivnih ljudi zainteresovanih zavlastitu budućnost, pa da Srbija krene putem na kome suzemlje kojima sada zavidimo. Dakle, nismo osuđeni naovu nesreću i ništa nam ne fali do nekoliko dobrih odluka,uz upornost da ih sprovedemo.

Zašto stranke iz koalicije DOS, uprkos preuzimanjuvlasti pre 18 godina, nisu ostvarile ono što su građani−ma obećale (Ugovor s narodom)?

Nisam bio stranački akter, pretpostavljam da su negdeusput neki ljudi odustali, napravili pogrešne odluke, proce−ne... Ðinđić je ubijen. Pojedini su se poistovetili sa demo−kratijom i pomislili da im je sve dozvoljeno, jer – oni su,eto, pobedili Miloševića. Građani su pomislili da je pro−blem rešen i prerano se opustili... Stvarno ne znam, niti meinteresuje da dalje lamentiram nad tim. To što neki nisu is−trajali ili nisu bili pravi ne znači da niko neće i nije, niti daimaju monopol nad „demokratskim“ i doživotno pravo naglavne uloge na političkoj sceni. Moram da naglasim: u Sr−biji se može živeti normalno, nismo osuđeni na neuspeh,niti smo vezani neuspehom prethodnika.

Ovo nije „obična“ loša vlast

Da li su martovski izbori za Skupštinu Beograda za−ista sudbinski ili je posredi predizborna retorika?

Svaki dan ove vlasti nanosi ogromnu štetu državi idruštvu. Ovo nije „obična“ loša vlast, jer SNS razara biće

države i društva. Institucije s predumišljajem pretvara upepeo, a ljude gura u konflikt, mržnju i siromaštvo, kako unovcu tako i u duhu. Zato su beogradski izbori tako važni.Potrebna nam je ta pobeda u glavnom gradu kao injekcijaprotivotrova da bi cela Srbija krenula putem ozdravljenja.

Kao kandidat za predsednika Srbije imali ste po−dršku DS−a, ali se niste našli za predstojeće izbore u Be−ogradu. Da li ćete s njima sarađivati kada vidite izbor−ne rezultate?

Uveren sam, a i sva istraživanja to pokazuju, da će lista„Dragan Ðilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju“ ostva−riti ubedljivo prvi opozicioni rezultat. Pokret slobodnihgrađana i ja inicirali smo njeno stvaranje upravo zato štosmo cenili da formiranjem jakog saveza možemo najbržedoći do pobede, ali i ostvarivati zacrtane ciljeve posle nje.I sada pozivamo na saradnju da se glasovi ne bi rasipali, ai nakon izbora naša ruka biće pružena svima koji ne raz−mišljaju o saradnji sa SNS−om. Verujem da se DS tu kaostranka prepoznaje.

Sa kojim opozicionim strankama i pokretima nećeteući ni u postizbornu koaliciju, zbog čega?

Vrednosti oko kojih ne pravimo kompromis jesu: pošto−vanje vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, izgrad−nja socijalne pravde i briga za ljude, antifašizam, instituci−onalna država umesto partijske, progon kriminala i korup−cije. Dobrodošli su svi koji ih dele ili bar ne rade protiv

njih i ne sprečavaju nas da ih ostvarujemo.

Da li vam je prihvatljiv Aleksandar Šapić, koji samo−stalno izlazi na izbore?

Za njega važi isto što i za sve druge. Verujem da će bitina pravoj strani, sve drugačije bi bilo politički izuzetnokratkovido.

Ocenjujete da Dragan Ðilas kao (i vaš) kandidat za gra−donačelnika „donosi novi kvalitet u politički život“. Kojito kvalitet, po vašem mišljenju, on ima, a ostali nemaju?

Ðilas je iznad svega praktičan, delotvoran, jasan i usred−sređen. Nisam rekao da ostali nemaju te kvalitete, ali on imdaje novu dimenziju. Istovremeno, kao i ostali u našem sa−vezu, prožet je demokratskim duhom i brigom za ljude.Verujem u kvalitet i snagu našeg dogovora.

Posao opozicije je, uz ostalo, borba da dođe na vlast.Ima li zavađena opozicija moć da u Beogradu nadjača,po oceni vašeg partnera Vuka Jeremića, „štetni, ruši−lački i kleptomanski“ SNS?

To „zavađena“ vam je nametnula SNS−ova propaganda.Pojedinci imaju svojih računa iz prošlosti, a neki i potrebuda ih baš sad preispituju, ali pojedinci nisu stranke, niti supojedine stranke cela opozicija. Naravno da ćemo pobedi−ti SNS, a verujem da ćemo iskoristiti već prvu, predstojećupriliku.

Ako i nije zavađena, podeljena je u više izbornih li−sta. Pre 18 godina opozicija je faktički imala jedinstve−nu listu, sada nema: je li možda „kost u grlu“ to ko ćebiti lider svih opozicionara?

Odmah posle predsedničkih izbora rekao sam, na izne−nađenje svih, da nemam nameru da se namećem za lideraopozicije. Neki su to protumačili kao manjak ambicije ilienergije. A bilo je upravo suprotno. Samo sam pretposta−vio u kakvu zamku mogu da upadnem i usmerio sam se

�Lepo mi je među ljudima, ali ovdeviše niko ne živi lepo

foto

: Jov

an_J

ovan

ovic

/e-s

tock

5Beogradski glas, 14. februar 2018.

�Da su vetrovi spolja drugačiji, ova vlast ne bi Srbiju održalapet minuta u miru sa drugima i sobom

SLOBODNIH GRAĐANA REDOVNA SKUPŠTINA POKRETA „DOSTA JE BILO“

protivotrova Nova pravila, prvo je: ne kradi

Pokret „Dosta je bilo“ održao je u subotu 10. februara redovnu skupštinu u hotelu„Metropol“ u Beogradu. U otvorenom delu Skupštine DJB, pred prepunom salomčlanova i simpatizera iz cele Srbije, govorili su predsednik stranke Saša Radulović,

vođa Beogradskog tima Vojin Biljić, kao i članovi Beogradskog tima: Dušan Pavlović,Tatjana Macura, Ljupka Mihajlovska, Biljana Marković, Milan Popović i Radmila Do−bričanin.

− Pokret „Dosta je bilo“ osnovan je 27. januara 2014, tri dana nakon što sam sa svojimtimom podneo ostavku na mesto ministra privrede u Vladi Republike Srbije. Okupljenioko cilja da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo i rado živi, izgradili smo jaku opo−zicionu organizaciju. U aprilu 2016. na parlamentarnim izborima DJB samostalno osvaja227.626 glasova i postaje najjača opoziciona poslanička grupa. Šta je osnovna ideja DJB?Da od Srbije napravimo zemlju u kojoj se lepo i rado živi. Bez velikih reči. Bez drame,prenemaganja, bez demonstracija, bez oslobađanja, revolucija. To znači da uvedemo red ijednaka pravila za sve. Da napravimo zemlju po meri ljudi koji žive od svog rada, ne pomeri partijskih parazita koji žive na grbači drugih. DJB je nosilac promene. Glasači koji−ma je dosta jednih te istih ljudi koji se samo smenjuju na vlasti, dok truo partijski parazit−ski sistem ostaje isti, imaju DJB – rekao je Saša Radulović i dodao da je odluka da napredstojeće izbore u Beogradu i Boru DJB izađe u koaliciji sa „Dverima“ izazvala velikišok na učmaloj srpskoj političkoj sceni.

− Koliko smo uzdrmali status kvo, vi−di se po količini besa, uvreda i licemer−nih napada kojima smo izloženi. Da liznate da nije objavljen ni jedan jedini nepozitivan nego neutralan tekst o ovojkoaliciji? Odjednom je postalo potpunonevažno da li će ova koalicija doprinetipadu SNS−a sa vlasti i postali smo većiproblem od SNS−a za tzv. opoziciju – rekao je Radulović i dodao da DJB nijedan principnije pregazio time što je ušao u ovu koaliciju.

− Da li je moguće sarađivati sa nekim čiji su stavovi različiti od vaših? Mi mislimo daje najvažnija podela među ljudima na poštene i one koji kradu. Da li biste u autobusu ra−dije seli pored lopova koji se slaže sa vama oko Parade ponosa ili pored poštenog čovekakoji misli drugačije? Šta da radimo sa građanima koji misle drugačije od nas po pitanjuljudskih prava? Da ih vređamo ili da pronađemo ono što nas spaja i civilizovano razgova−ramo o razlikama? – zaključio je Radulović i dodao da je glavna opasnost na ovim izbo−rima to što će mnoge liste koje privlače opozicione birače ostati ispod cenzusa.

− Postoje lažne opozicione liste kao što su radikali, LDP ili DSS. Svi oni sarađuju saSNS−om na različitim nivoima vlasti. Kad su nas molili da ih primimo u koaliciju, odDSS−a smo tražili da prekine podršku SNS−u na Vračaru. Nisu prihvatili. Radikali po−državaju Šapića u Novom Beogradu i Bastaća na Starom gradu. Bastaća podržava i SPS,a Šapić je postavio Šešeljevog sina na mesto većnika – rekao je Radulović i dodao da seveć skoro tri decenije na vlasti i u Srbiji i u Beogradu smenjuju isti ljudi i da su pokazališta znaju.

− Krajnje je vreme za promenu. „Dosta je bilo“ donosi novu politiku, nove ljude koji prenisu bili u politici i nova pravila, od kojih je prvo: ne kradi. Zbog toga i naš slogan za oveizbore glasi: „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“. Koalicija DJB i „Dveri“ jedina nosi istin−ske promene. Ako glasači to prepoznaju i osvojimo 15 odsto u Beogradu, DJB će formi−rati vladajuću većinu Beogradu, a onda i pobediti na narednim parlamentarnim izborima iod Srbije napraviti zemlju u kojoj se lepo i rado živi. Na odgovor nećemo dugo čekati. Iz−bori su 4. marta. Promene kreću iz Beograda – rekao je na kraju Saša Radulović.

Milan Popović, predsednik LGBT foruma, rekao je da pripadnici LGBT populacije upotpunosti dele sudbinu društva u kome žive, a da pored toga imaju i svoje svakodnevnenedaće sa kojima se bore čim se probude.

− LGBT zajednica u Srbiji je jasno pokazala da nije nasela na trik o gej premijerki. Jersve LGBT osobe koje ja poznajem jesu ljudi od integriteta, odgovorni članovi ovog društ−va koji u ogromnoj meri dele iste vrednosti koje negujemo u DJB. Nas ne zanima ko će ses kim držati za ruku, deliti svoju sreću, bol, stan, lepe i tužne trenutke – rekao je Popović,dodajući da ako će neko potpisati načela DJB, onda su to LGBT osobe jer su upravo oneveliki borci za pravičnost, jednakost i dostojanstven život.

Biljana Marković, predsednica Foruma mladih, rekla je da su mladi u Srbiji danas ose−tljivi, izigrani i pokradeni, i da su od svojih razočaranih roditelja pokupili ono „svi su isti“.

− Uprkos tome, DJB je uspeo da okupi mlade ljude koji se nisu predali letargiji, lenjostii ironiji. DJB mladima šalje jasnu poruku o važnosti pravih životnih izbora, o hrabrosti iistrajnosti. Duboko smo svesni da neke stvari nikako ne smeju da se ponove. Ne želimojoš jednu generaciju mladih koja odrasta ugledajući se na loše uzore i koja svoj život gra−di na sumnjivim vrednostima – rekla je Markovićeva na kraju.

prema suštinskom cilju – stvaranju uslovaza pozitivne promene u Srbiji. Prvi kodkoga sam primetio istu vrstu spoznaje opravom cilju bio je Dragan Ðilas. Zato sunam i bile potrebne dve rečenice da se do−govorimo. Verujem da i drugi shvataju iliće shvatiti koliku odgovornost opozicijaima za ovu zemlju, ne za svoje položaje.Ko ne shvati, ostaće zamršen u sitne splet−ke, a Srbija će i bez njega krenuti dalje.

Šta najviše zamerate SNS−u, a štaAleksandru Vučiću otkad drže polugevlasti? Jesu li učinili išta što biste, ipak,mogli da pohvalite?

Iskoristili su tu vlast da unište državu iponize ljude. Moć su gradili na rušenjusvega što bi moglo da im bude smetnja,umesto na izgradnji novih vrednosti. Ima−li su ogromnu, nezasluženu drugu šansu, asvojoj zemlji dali su autogol, izbacili sunas iz lige, vratili u prošlost, sve do erepolitičkih ubistava. Ako su nešto i dobrouradili, to je toliko beznačajno u odnosuna štetu koju ovoj zemlji nanose, tako daje licemerno pohvaliti ih samo radi poli−tičke korektnosti. Pritom, oni se toliko sa−mi hvale da je nepristojno bilo šta reći.Čekajte, da li bi možda trebalo da smo imzahvalni što nisu zaratili sa npr. Albanci−ma ili Hrvatskom... opet?! I treba li da ovo

stanje zamrznutog konflikta u regionu ko−je Vučić, sa svojim partnerima RamušomHaradinajem, Miloradom Dodikom isličnima, povremeno podgreva da se ljudiu strahu od rata ne bi pitali kako žive, tre−ba li da to zovemo – regionalna stabil−nost?

Lažne optužbe se ne primaju

Kako ocenjujete uticaj geostrateškihtokova na stanje u regionu, samim tim ikod nas?

Nikad Srbija u moderno mirnodopskodoba nije zavisila od inostranog faktoraviše nego danas jer kao država nikad ni−smo bili slabiji. U naporu da zadrži prividpodrške spolja, režim se povija na svestrane. Na svu sreću, glavni geostrateškiuticaj prema nama teži stabilizaciji i inte−graciji regiona, iako ima i suprotnih ten−dencija. Da su vetrovi spolja drugačiji,ova vlast ne bi Srbiju održala pet minuta umiru sa drugima i sobom.

Svetska dešavanja i sile uvek će, narav−no, uticati na nas, ali mi ipak možemo daimamo presudnu ulogu u određivanju svo−je sudbine. Prosvećena zemlja vladavine

prava, funkcionalne predstavničke i parti−cipativne demokratije, dinamičnog društvai moderne ekonomije nikome nije na iz−vol’te. Sada nam ministra spoljnih poslovakite novčanicama dok peva šefu stranedržave. Ima li sramnijeg dokaza naše tre−nutne pozicije?

Među mnogim optužbama koje vasprate od kada ste napustili državni po−sao, koja vam najteže pada?

Sve lažne optužbe dolaze sa istog mestai uprkos ogromnoj propagandnoj mašineri−ji „ne primaju se“. Na ulici, među komšija−ma, Beograđanima, širom Srbije, ljudi pri−laze da mi kažu: „Nemoj slučajno da odu−staneš!“, „Znamo kako ste radili kao zaštit−nik, kada bi takva bila cela država, gde binam bio kraj“, „Strašno je koliko su vas inas pokrali na izborima“, „Vidimo šta rade,izdržite“... Sviraju ljudi iz automobila uznak pozdrava i podrške, javljaju se poli−cajci i vozači GSP−a, profesori i prodavcisa pijace. Lepo mi je među ljudima, ali ov−de više nikome nije lepo, niko ne živi do−bro i spokojno sa ovakvom vlašću. Ceo na−rod zarobljen je u sopstvenoj zemlji, ljudise plaše kao da smo pod okupacijom.Većina još ne vidi da se na vrhu vlasti plašejoš više.

Rekli ste Johanesu Hanu,evropskom komesaru zaproširenje i susedsku politi−ku, da ciljevi nove strategijeEU za zapadnu Evropu nemogu da budu ostvareni bezsmenjivanja aktuelne vlasti.Šta vam je odgovorio gospo−

din Han?Nemam običaj da pričam šta su drugi

rekli na sastancima. Mogu samo da kažemšta sam ja rekao, a na njima je da kažusvoje. Nekada je to teško i plaćam cenu,ali na kraju ljudi sve i sami shvate.

Bliži se prva godišnjica pokreta čijiste osnivač, dakle, po stažu ste najmlađipolitičar. Šta vam je teže: profesionalnobavljenje politikom ili posao zaštitnikagrađana?

I jedno i drugo, ako se radi kako treba,podrazumeva rešavanje problema ljudi,samo na različite načine. Ono zbog čegavećina ljudi politiku vidi prljavom nijezbog prirode politike, već zbog ljudi unjoj, kojima je mesto pre u zatvoru negona ministarskim pozicijama, a koji su po−stepeno oterali dobre ljude iz politike. Svedok je tako, neće biti boljitka, dokle godse sklanjamo pred nedostojnima, oni ćeodlučivati o našoj sudbini. Nisam profesi−onalni političar jer ne živim od politike.Ali bavim se njom na isti način kao štosam obavljao dužnost zaštitnika građana –iz uverenja, s verom u ljude i bez straha. Inije mi teško.

�Koalicija sa „Dverima“ izazvala veliki šok na učmaloj političkoj sceni

�Građani se plaše kao da smo podokupacijom, a većina još ne vidida se vrh vlasti plaši još više

6 EKONOMIJA

Piše: Branislav Krivokapić

Za najviše godinu dana javna preduzeća biće potpuno reformi−sana, izjavila je jula 2014. potpredsednica Vlade Srbije i mi−nistarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihaj−

lović. Ništa neobično, reklo bi se, tek kamičak u mozaiku neispunje−nih obećanja vlasti. Ali ovo baš „boli“ jer Zorana je jedan od najpo−znatijih preletača iz demokratskog u naprednjačko okrilje, ne takodavno poznata kao žestoki kritičar sta−nja u javnim preduzećima.

Ali tri i po godine nakon ove njeneizjave situacija nije bitno drugačija. I u2018. javna preduzeća će iz budžeta isi−savati novac poreskih obveznika. Samona kamate za aktivirane garancije zakredite „Srbijagasa“, „Železnica Srbi−je“, „Jata“ i „Galenike“, iz državne ka−se otići će 3,47, a na otplatu glavnicejoš 20,95 milijardi dinara. Oko 200 mi−liona evra, nešto više nego što državagodišnje zakine penzionerima, poješćeZoranina reformisana javna preduzeća.

Rezultati javnih preduzeća su loši,investicije su male, a kvalitet usluganizak, posebno kod komunalnih pred−uzeća, zato što se njima loše upravljajer su na ključnim mestima partijskiaktivisti ili rođaci, rekao je profesorEkonomskog fakulteta Milojko Arsićna nedavno održanom panelu „Zablu−de o državi kao vlasniku“. Za aktuel−nog ministra privrede GoranaKneževića ovakva konstatacija je pre−stroga jer, kako kaže, ima pozitivnih

pomaka – od gubitka od 65,3 milijarde dinara (neverovatnih 544 mi−liona evra) u 2014. godini, u prvih šest meseci 2017. javna preduzećastigla su do neto dobitka od 16,3 milijarde dinara.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Stiven Ndegva mislidrugačije. Prema njegovim rečima, Srbija bi prodajom preduzeća udržavnom vlasništvu i uklanjanjem trgovinskih barijera mogla daudvostruči veličinu sopstvene ekonomije u naredne dve decenije.Umesto toga i dalje se na subvencije javnim preduzećima troše veli−

ka sredstva koja će i u 2018. izno−siti 2,5 odsto BDP−a (oko milijarduevra), neznatno manje nego u2017. kada je taj procenat iznosio2,6 odsto. Zahvaljujući takvoj poli−tici na tržištu opstaju firme poputvranjskog „Simpa“ koji, uprkos to−me što već nekoliko godina dobijavelika sredstva Fonda za razvoj(oko 7,5 miliona evra), i dalje imagubitke koji su u prethodne dve go−dine iznosili oko milijardu dinara.

Podsećajući da su nereformisanajavna preduzeća bila jedan od raz−loga za neuspeh ranijih pokušaja fi−skalne konsolidacije (npr. 2012),Fiskalni savet pohvalio je neke odpreduzetih mera u javnom sektoru(povećanja cena struje za domaćin−stva, racionalizacije dela viška za−poslenih u Železnicama), ali jeupozorio da je proces reformi ujavnim preduzećima daleko odonoga što je pre skoro četiri godineobećala Zorana Mihajlović. Napro−tiv, za dugoročnu stabilnost

JAVNA PREDUZEĆA NEMILICE ISPUMPAVAJUKinezi pretekli „Fijat“

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika uSrbiji iznosila je u januaru 347,5 milionaevra, a na prvom mestu sa 70,4 milionaevra nalazi se kompanija HBIS grupa,vlasnik Železare Smederevo. Dosadašnjinajveći izvoznik, kompanija „Fijat Kraj−sler automobili Srbija“ je na drugom me−stu sa izvozom od 64,1 milion evra, trećije „Tigar tajers“ iz Pirota sa 30,5 milionaevra, a slede Naftna industrija Srbije sa28 miliona evra, pančevačka „Petrohemi−ja“ sa 21,1 milion evra itd.

I „Toza“ u stečaju?

Privredni sud u Zrenjaninu doneo jerešenje o pokretanju prethodnog stečaj−nog postupka nad preduzećem „TozaMarković“ iz Kikinde po zahtevu jednogod njegovih najvećih poverilaca „Sber−banke“, čija potraživanja iznose 280 mi−liona dinara. Ročište na kome će se ras−pravljati o postojanju razloga za otvara−nje stečajnog postupka zakazano je za 1.mart, a od odluke Privrednog suda zavisii sudbina giganta kikindske opštine gdeegzistenciju ostvaruje 620 zaposlenih.

Stoka sve jeftinijaStanje u stočarskoj proizvodnji je zabri−njavajuće. Sa 200 dinara po kilogramužive vage, koliko je iznosila jesenas, cenatovljenika u Banatu pala je na samo 140dinara. Još gore je u govedarstvu, gde na−kupci za krave nude svega 200 dinara pokilogramu. Iako je za cenu žive vage ka−rakteristično ciklično kretanje, svaka ce−na ispod 160 dinara po kilogramu nijerentabilna jer ne pokriva ni osnovnetroškove proizvodnje.

Prva IT milijardaZahvaljujući izdvajanjima iz budžeta zainovacije, koja su u 2018. petostrukouvećana, Srbija će ove godine prvi put do−stići izvoz IT proizvoda vredan milijarduevra, najavio je ministar za tehnološki raz−voj i inovacije Nenad Popović. U 2017. iz−voz IT usluga dostigao je 750 miliona evrai prvi put u istoriji prevazišao je izvoz žita−rica iz naše zemlje.

Veći porez na vozila

Umesto dugo najavljivane promene načinaobračuna poreza za upotrebu vozila, kojabi trebalo da snizi trošak registracije za au−tomobile velike kubikaže, vozače jedočekao šok jer će ovaj porez u 2018. go−dini plaćati oko 2,5 odsto više nego pret−hodne. Najgore će proći vozači automobi−la sa motorom od preko 3.000 kubika, kojiće na ime ovog poreza morati da izdvoječak 231.930 dinara ili 6.300 dinara više ne−go lane.

Beogradski glas, 14. februar 2018.

Penzioneri plaćaju

Brojke za Riplija

2-3 milijarde dinara – godišnji dug Azotare Pančevo prema „Srbijagasu“

90 miliona dinara – dug za struju PKB-a za prvih osam meseci 2017.

900 miliona dinara – iznos koji „Simpo“ dobija godišnje od Fonda za razvoj

5,1 milijarda dinara – predviđene subvencije za „Resavicu“ u 2018.

81.789 dinara – prosečna plata u EPS-u 2016. godine1.026.023.535 dinara – registrovana šteta

zbog krađe struje u 2017.11 milijardi dinara – predviđene subvencije

za „Železnice Srbije“ u 2018.1.100 kilometara – dužina pruga stavljenih

van funkcije zbog nerentabilnosti29 odsto – produktivnost rada u „Železnicama Srbije“

u odnosu na prosek EU53 odsto – procenat proizvodnih postrojenja EPS-a

starijih od 30 godina

7Beogradski glas, 14. februar 2018.

�Na subvencije neefikasnom javnom sektoru i preduzećima u restrukturiranju, koja nikako da se privatizuju, i u 2018. biće utrošeno 2,5 odsto BDP-a ili blizu milijardu evra

budžeta ključne reforme trebalo je da se dogode u javnim idržavnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju, a tuje istinski napredak izrazito mali.

Fiskalni savet takođe konstatuje da se rešavanje statusapreduzeća u privatizaciji odvija sporo, a planovi Vlade za2018. ne nagoveštaju predugo čekani zaokret, tim pre što su zaotpremnine zaposlenima u preduzećima u privatizaciji pred−viđene samo dve milijarde dinara, što je dovoljno za isplatu so−cijalnih programa za samo 3.000 radnika, ili svega šest odstoukupnog preostalog broja zaposlenih u neprivatizovanim pred−uzećima. Od oko 80.000 zaposlenih, koliko ih je bilo u ovimpreduzećima početkom 2015, čak 45.000 − 50.000 i dalje radiu preduzećima predviđenim za rešavanje statusa kroz privati−zaciju ili stečaj, što znači da za tri godine nije rešena ni polovi−na problema u ovoj oblasti. Rešavanje statusa neprivatizovanihpreduzeća koja zapošljavaju dvadesetak hiljada radnika potre−ban je i dostižan cilj u 2018, smatraju u Fiskalnom savetu, uzizričit stav da „nema opravdanja za dalje odlaganje odluke zaAzotaru, RTB Bor, ’Petrohemiju’, PKB, ’Simpo’ i MSK Ki−kinda“.

Za razliku od stanja u „Železnicama Srbije“, za koje se oce−njuje da reforme sprovo−de po planu (smanjen brojzaposlenih za 3.100, sma−njeni rashodi za plate za15 odsto ili dve milijardedinara, prodata suvišnaimovina, redovno plaćan−je struje), Fiskalni savet

je veoma kritičan prema Elektroprivredi Srbije. Ovo predu−zeće je od početka programa konsolidacije uglavnom izbega−valo da preduzme reformske korake, pa su višegodišnji ne−rešavani problemi eskalirali padom proizvodnje struje počet−

kom 2017. za čak 15 odsto u odnosu na isti period 2016, što je dovelo do sma−njenja ekonomskog rasta čitave privrede za oko 0,3 odsto BDP−a, konstatuje Fi−skalni savet i dodaje:

„Reforma EPS−a do sada se uglavnom svela na povećanje niske cene struje za do−maćinstva, a ostale mere su se izbegavale. Od svih navedenih mera, jedini veći po−mak EPS je napravio povećanjem niske cene struje za domaćinstva za gotovo 11 od−sto u periodu od 2015. do 2017. (ne računajući povećanje od 7,5 odsto u 2015. kojepredstavlja uvođenje akcize na struju i pripada republičkom budžetu). Sem toga, kra−jem 2016. godine smanjen je broj zaposlenih za oko 1.900, ali uglavnom na dobro−voljnoj bazi, uz veliko−dušne otpremnine. Na loš ineodrživ način smanjenjabroja zaposlenih u 2016.ukazuju i preliminarni po−kazatelji za 2017. po koji−ma je broj zaposlenih, mi−mo svih obećanja, ponovopočeo da raste. Uz to, prema podacima RZS−a, prosečna plata u EPS−u nastavlja daraste i tokom 2017. umesto da ostane nepromenjena. A podsećamo i na to da je EPSjedino javno preduzeće koje nije umanjilo primanja zaposlenih za 10 odsto u 2015.(po Zakonu o privremenom umanjenju zarada u javnom sektoru), kao i da je pro−sečna neto plata sa 79.979 dinara u 2015. porasla na 81.789 dinara u 2016. godini.“

Prilikom poslednje revizije finansijskog aranžmana sa Srbijom, početkom julaprošle godine, šef misije MMF−a u Beogradu Džejms Ruf i njegovi saradnici sta−vili su do znanja srpskim vlastima da su očekivali više uspeha u raščišćavanju si−tuacije sa javnim i državnim preduzećima, uz ocenu da su „neka od njih, poputMSK i Azotare, i dalje potencijalne bombe koje mogu da ugroze rezultate u finan−sijskoj konsolidaciji“. Iako je došlo do fiskalne konsolidacije, srpska ekonomija jei dalje ranjiva i opterećena prevelikim i neefikasnim javnim sektorom, rekao je Rufsavetujući Vladi da nastavi sa obuzdavanjem stavki budžeta koje se odnose na sub−vencije i isplatu penzija. Vlast se, bar zasada, opredelila da ceh plate samo penzi−oneri. A za obuzdavanje neefikasnosti javnih preduzeća služe samo šarene lažešefa države i njegovih ministara na čelu sa „principijelnom“ Zoranom Mihajlović,uvek spremnom za neodgovorna i nerealna obećanja.

NOVAC PORESKIH OBVEZNIKA

To je pomalo kao razlika između oslovljavanja sa drugarica (drug) ili sa gospođa (gospo−din). Ili sa braćo i sestre ili gospođe i gospodo. Pa se, recimo, članovi sopstvene strankeu vestminsterskom parlamentu nazivaju uvaženim prijateljima, a oni drugih partija

uvaženom gospođom ili uvaženim gospodinom. Zato kada Makron Vučiću kaže „dragi moj prija−telju“, to ne bi trebalo shvatiti kao „dragi moj izdajniče Kosova“. Englezi i Amerikanci, i manje−više kogod piše pisma na engleskom, uvek svoja obraćanja počinju sa „draga“ ili „dragi“, čak iakoje sadržaj pisma veoma neprijatan. Na primer „Dragi prijatelju, ovo je objava rata“ sasvim je u skla−du sa diplomatskom stilistikom. Ako se recimo često susrećete sa Hojtom Jijem, osloviti ga takokako se, primera radi, Lavrov obraća Tilersonu, sa „moj prijatelju“, sasvim je diplomatski priklad−no. Na početku odnosa, gospodin je bolje.

Naravno, ako ste Karl Šmit, onda je reč o drugačijoj podeli – na prijatelje i neprijatelje, ali ondatrećega nema. A ako dobro razumem srpskog ministra spoljnih poslova, on bi da razlikuje još i part−

nere od saveznika. Gde je, kod ove poslednje podele, Amerika partner, aRusija saveznik.

Partner ili saveznik u čemu tačno? U ispunjavanju srpskih interesa, ko−ji su, ako sam dobro razumeo, nepromenljivi, večni takoreći. U ovomslučaju, reč je o Kosovu. Dakle, SAD su partner Srbije u ispunjenju nje−nih, srpskih, kosovskih interesa. Da li se to želi reći? Zapravo ne, jer ka−da je reč o Kosovu, prema ministru diplomatije, SAD rade protiv srpskihinteresa. A takođe i Francuska, Velika Britanija, Nemačka i nemali brojevropskih država, što velikih, a još više malih. Srbija, dakle, ima maloprijatelja u Evropi. Ima li bar partnere?

To zavisi, koliko ja razumem reč „partner“, od toga da li se sarađuje uzajedničkoj stvari. No, kada je reč o srpskim kosovskim interesima, tezajedničke stvari, tog zajedničkog interesa nema, tako da nema ni part−nerstva. Naravno, može biti partnerstva u drugim stvarima, recimo kada

je reč o učlanjenju u Evropsku uniju. Na to ću se vratiti.Pre toga, ako se može biti partner čak i ako postoje nesaglasni interesi oko neke, u ovom slučaju

ključne stvari, kada su interesi sukobljeni u stvari od najvećeg značaja za jednu stranu, dakle ako u tomslučaju može postojati partnerski odnos u recimo međunarodnim poslovima od zajedničkog interesa –zašto ne bi moglo postojati i prijateljstvo? Jer, dok se kod partnerstva podrazumeva da ne postoje su−kobi interesa, ne samo u nekom konkretnom zajedničkom poduhvatu, već i u drugima, bar do mere daoni ne stoje na putu konkretnom partnerstvu, makar i sasvim ograničenom – to ne mora da važi za pri−jateljstvo. Jer prijatelji ne moraju da imaju zajedničke interese i njihovi interesi zapravo mogu da se su−kobljavaju. Ništa ne stoji na putu ljudima i čak zemljama da budu prijatelji, iako nemaju iste interese ioni su zapravo sukobljeni (recimo, oni jedni drugima konkurišu u različitim poljima delatnosti).

Ali ako ste takozvani realni političar, geopolitičar takoreći, tvrdićete da u međunarodnim odnosi−ma nema prijateljstva i da pogotovo nema postojanih partnerstava, pa uostalom ni trajnih savezništa−va, već su trajni samo državni interesi (nacionalni interesi su sinonimni sa državnim, što nije uvekjasno kada se u srpskoj javnosti govori o nacionalnim – misli se etničkim – i državnim interesima).

Saveznici ne moraju da budu prijatelji. Uostalom, tradicionalni srpski saveznici su Amerika, Britani−ja i Francuska, koji sada, po srpskoj diplomatiji, nisu ni prijatelji niti saveznici. Rusija, opet, nije uvekbila srpski saveznik, nezavisno od toga što se uglavnom tako predstavlja u srpskoj javnosti. Ako bi seračunalo u godinama, pomenute zapadne zemlje su, svaka pojedinačno, bile srpski saveznici duže odRusije. To nije bilo tako samo zato što je Rusija bila SSSR, a Srbija Jugoslavija, već i nezavisno od to−ga. Ali, naravno, ne može se tek tako izbrisati sedamdesetak godina srpske i ruske istorije.

Partnerstva su zapravo postojanija od savezništava zbog karaktera zajedničkog interesa. I tu jeopet od značaja prijateljstvo, kao i neprijateljstvo. Jer dok je teško reći šta je prijateljstvo u međuna−rodnim odnosima, zna se šta je neprijateljstvo. To je sukob interesa u kojem arbitrira odnos snaga,moć kojom sukobljeni raspolažu, usled čega su savezništva potrebna. Tako da kada se kaže da jeRusija saveznik Srbije, to znači da one imaju zajedničkog neprijatelja ili zajedničke neprijatelje.

Ko su ti neprijatelji? To su oni koji nisu prijatelji, čak i ako su partneri. Ukoliko se veruje da part−neri u nekoj stvari mogu da budu neprijatelji u drugoj, u ovom slučaju u stvari od posebnog, zapra−vo najvećeg interesa za Srbiju – tada je rusko savezništvo sredstvo u neprijateljskom sukobu sa za−padnim partnerima.

Kako bismo mogli da znamo da je to sadržaj srpske diplomatije? Po odnosu prema Evropskoj uni−ji. Naime, članstvo u EU nije ni partnerstvo niti savezništvo, već zaista nešto blisko prijateljstvu. In−teresi tu nisu od najvećeg značaja, osim ukoliko se ne govori o nekoj vrsti javnih interesa. EU je, potome, neka vrsta državne zajednice unutar koje vlada neka vrsta prijateljskih, ne tek partnerskih ilisavezničkih odnosa.

Tako da je dosledno tvrditi, kao što ministar srpske diplomatije i tvrdi, da Srbija ne može biti čla−nica Evropske unije ako bi trebalo da redefiniše svoje kosovske interese. I dok se savezništvo sa Ru−sijom ne mora shvatiti kao neprijateljstvo sa Evropskom unijom, prijateljstvo je tu svakako is−ključeno, zajedno sa članstvom. Kada je reč o odnosu prema SAD, rusko savezništvo podrazumevada srpski odnosi slede ruske, pa oni mogu da budu partnerski ili neprijateljski, u zavisnosti odmeđusobnih odnosa Rusije i Amerike, i zapravo nezavisno od srpskih kosovskih interesa.

Srbija, prema ministru diplomatije, bar u Evropi, uz SAD, nema ni mnogo prijatelja, čak ni samou oslovljavanju, niti je mnogima od njih partner, već je saveznik ruskih interesa i zauzvrat očekujerusku podršku srpskim kosovskim interesima. A koji su ovi poslednji, tek je potrebno definisati.

�Reforma EPS-a do sada seuglavnom svela na povećanjecene struje za domaćinstva

�Proces reformi u javnim preduzećima daleko je od onogašto je pre četiri godine obećala Zorana Mihajlović

gubitaše PRIJATELJI I INTERESI

Kolu

mna

Piše: Vladimir Gligorov

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 14. februar 2018.

Pogled s nezaboravnimmirisom

Obećanje opojnog mirisa dali su prošle nedelje uglasAleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike i kandidatza gradonačelnika Beograda sa liste „Ivica Dačić SPS – JSDragan Marković Palma“, i Goran Trivan, ministar zaštiteživotne sredine i potpredsednik Gradskog odbora SPS−a Be−ograda. Ada Huja im se našla na trasi izborne kampanje, pasu obećali uređenje rukavca Ade Huje, uklanjanje deponija iprestanak izlivanja otpadnih voda u Dunav.

Samo stanari silnih naselja na padini desne obale Dunava,od Karaburme, preko Višnjičke banje, do sela Višnjica, zna−ju kako im je kad se leti reka povuče, pa otkrije metrima de−bele, ma već očvrsle ostatke kanalizacionih nanosa na obali.Nesnosan smrad traje dok god se reka ne smiluje tom deluBeograda na vodi, dok god ne nabuja i ne pokrije „miomiris“koji krasi najveći gradski vidikovac.

Nažalost, opojan miris čistog vazduha daleko je od niz−vodnog Beograda na vodi. Taman i da se obezbedi mehani−

zacija za raskopavanje, bacanje smrdljive i okamenjene gli−ne u Dunav zabranjeno je međunarodnim zakonima, a od−nošenje nerešiv problem. Ko bi primio brdo naših g..?

Moraćemo sami s tim da se nosimo.

Objava plus orošavanje

Prvo je prošlog petka Tanjug objavio da je predsednikGradskog odbora Srpske napredne stranke Nebojša Stefano−vić razgovarao s najstarijim sugrađanima na opštini Voždo−vac i tom prilikom istakao da predsednik, Vlada i Grad Beo−grad hoće da pokažu zahvalnost i poštovanje svim penzione−rima i njihovom dosadašnjem radu. „Jednako nam je važanpenzioner u centru grada, kao i onaj koji živi u Ripnju, Pino−savi, Belom potoku, Zucama, bilo gde u podavalskom kra−ju“, zaključio je Stefanović pred više od 1.400 penzionera, aobjavio Tanjug.

Zatim se izveštavanje o istom skupu nastavilo na „Tvite−ru“. Evo kako su isti događaj videli tviteraši: „OpštinaVoždovac pozvala penzionere na razgovore o njihovim pro−blemima u salu za venčanje ’Stadion’. Služili ozbiljnu večeruuz pevače i folklorni ansambl. Delili kupone za frizera, me−haničara, poklanjali izlete po Srbiji. Svratio i Mali direktnoiz Mađarske. Ja odbila senior karticu. Nisam želela da se iz−jasnim za koga ću da glasam i sad sam sebi natovarila beduna vrat. Zvone mi na vrata svaki drugi dan, uporni su jer imviše ne otvaram. Jednoj seniorki obećali orošavanje... Posle

izbora, sad su previse zauzeti. Neeee. Dovoljno sam bila ne−pristojna što sam i to podelila s vama. Ali šteta je da fazonpropadne.“

Gradska izborna komisija, sub rosa

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Centarza istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Ko−mitet pravnika za ljudska prava (Jukom) pobunili su se poštoGradska izborna komisija (GIK) više od 20 dana nije omo−gućila domaćim posmatračima da prisustvuju sednicama Ko−misije. GIK je, inače, u proteklih mesec dana održao 16 sed−nica, svaku bez poziva domaćim posmatračima.

Zbilja, šta to rade tajno članovi GIK−a svakog drugog da−na već mesec dana? Sub rosa, kako se kaže poetski još od an−tičkih vremena. Kupidon je, prema legendi, poklonio ružuHarpokratu, bogu ćutanja, tajni i nevinosti, da ovaj ne bi širiopriče o Venerinim podvizima.

GIK zasad javno proglašava samo izborne liste, ali da bi segarantovao pošten i proverljiv izborni proces, moraće jošmalčice da se otvore. Zamišljamo kako ih CeSID, CRTA iJukom zatrpavaju buketima crvenih ruža i sve namah posta−je transparentno. Ako ne transparentno, ono namah kreneopojan miris da se širi iza zatvorenih vrata Komisije.

Miriše na opsenu, miriše DVA PITANJA ZA GRADSKU IZBORNU KOMISIJU I JEDNO KORISNO

Piše: Ružica Mevorah

Letak iz Jagnjila, sela u opštini Mladenovac

Ripanj, 9. februar 2018: SNS deli gladnom narodu pljeskavice

Foto

: E s

tock

Age

ncy

9Beogradski glas, 14. februar 2018.

Gospodari egzistencije i smisla

Još pre godinu dana Direkcija za građevinsko zemljište i izgrad−nju Beograda potpisala je s preduzećem „Biro 59“ i s podi−zvođačem „Geoprizma 011“ ugovor o projektovanju i rekonstruk−ciji sva tri podzemna prolaza na Terazijama. Rekonstrukcijauključuje iseljavanje svih lokala u sva tri prolaza. Zaboravili su sa−mo da o tome obaveste zakupce lokala – one koji ih, kao i sveostale gradske službe i institucije, izdržavaju. Neki i po 43 godi−ne! Reč je o vlasniku zlatare u jednom od podzemnih prolaza.

Zakupci su za ovaj sjajni SNS plan saznali slučajno, kroz pred−izbornu poplavu planova – funkcioneri SNS−a dnevno se utrkujuko će otkriti glasačima veće i lepše planove za glavni grad. Pa imse omaklo obelodanjivanje i ovoga. Umesto stotinak prodavnica,od kojih živi bar hiljadu Beograđana, useliće, kažu, u podzemneprolaze komunalne inspektore, turističke info−centre i druge jav−ne sadržaje.

Ako je za utehu zakupcima, gradska vlast se proslavila probi−janjem rokova, pa zasad klize i rokovi za likvidaciju njihovihobičnih malih egzistencija. Posao je trebalo da se završi do 27.septembra 2017, da bi taj rok Direkcija najpre produžila do 25.januara, a potom do 26. marta 2018. godine.

Znači da bi ti ljudi mogli, recimodo izbora, da se organizuju i poteg−nu svoja prava zaštićena ugovorimajoš pre 30 godina. A možda bi moglii da krenu da zatrpavaju gradskeslužbe zahtevima za isporuku arhivi−ranih rešenja, dokumenata, već štagod im padne na pamet... Imaju go−tov recept za akciju. Čuli ste za diri−govanu kampanju u kojoj se besmi−slenim zahtevima zatrpava kancela−rija Rodoljuba Šabića, poverenikaza informacije od javnog značaja izaštitu podataka o ličnosti? Ovi bizahtevi barem bili smisaoni – ako zaSNS ičiji opstanak, mimo njihovog,ima smisla.

Gradska izborna komisija, cui bono?

Lista „Šta radite, bre“ podnela je žalbu Upravnom sudu na rešen−je Gradske izborne komisije (GIK) kojim se licima kojima jevaženje lične karte isteklo dozvoljava da glasaju na izborima 4.marta. Prema rečima Maraka Bastaća, nosioca te liste, ovo je prviizborni proces u kojem je moguće glasati s ličnom kartom kojoj jeistekao rok trajanja. Prigovor liste je odbijen, a Bastać kaže da nisudobili ni zvanično objašnjenje zašto je licima sa isteklim rokomlične karte dozvoljeno glasanje. Od Komisije su čuli, usmeno, dapostoji veliki broj penzionera koji nisu izvadili novu ličnu kartu ida se na taj način njima omogućava da na ovim izborima glasaju.

Cui bono, čita se kvi bono, latinska je izreka. U prevodu – u čijukorist?

SVI PODACIO STANARIMA

PREPUŠTENIUPRAVNICIMA

na sumnjuUPUTSTVO ZA PREPOZNAVANJE MANGUPA IZ 1886.

Poverenik za informacije od javnog znača−ja i zaštitu podataka o ličnosti upozorio jeove nedelje da su upravnicima zgrada na

raspolaganju svi zaštićeni podaci o svakom sta−naru, a da ne postoje mehanizmi koji bi onemo−gućili upravnike da te podatke zloupotrebe.

Dva meseca nakon isteka krajnjeg roka propi−sanog zakonom, licencirane upravnike zgradanema većina stambenih zajednica u Srbiji. Dvetrećine zgrada nema još ni registrovane stambe−ne zajednice, a kamoli upravnike, ni prinudneni izborne. Za kraj februara najavljene su prvekontrole sprovođenja Zakona, za sada bez ka−zni, inače drakonskih, a prošle nedelje sepročulo da se i SNS umešao u zamešateljstvosa upravnicima. Navodno su opštinski odborikrenuli da obučavaju građane (članove?) za tučasnu funkciju.

Novi obrt u ovom zamešateljstvu nastaje ovenedelje. Kancelarija poverenika za zaštitu poda−taka o ličnosti izdaje saopštenje u kome traži dase otklone evidentni problemi u primeni Zakonao stanovanju.

Poverenik podseća da je i u vreme usvajanjaovog zakona apelovao da se još jednom preispi−taju rešenja kojima se obrada velike količineličnih podataka građana poverava do tada nepo−stojećoj strukturi upravnika. Upozoravao je i daprogramom obuke upravnika zgrada nije bilaobuhvaćena zaštita podataka o ličnosti.

Zakon je uveo institut stambene zajednice, čijiupravnik, prema članu 50, „uspostavlja i vodievidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasni−cima samostalnih delova i licima kojima su za−jednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup,odnosno na korišćenje po drugom osnovu (za fi−zička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna li−ca poslovno ime, adresa sedišta i matični broj)“.

Upravnici bi podatke koji obrađuju (ime i pre−zime i JMBG) morali da koriste samo za spro−vođenje neophodnih poslova, kao što su naplatatroškova za tekuće održavanje zgrade, pod−nošenje regresne tužbe protiv lica odgovornogza oštećenje zajedničkog dela zgrade itd. ali tepodatke često koriste i u druge svrhe, upozoravapoverenik.

Uz sve to, u postupku registracije stambenihzajednica, došlo je do različite prakse u raznimlokalnim samoupravama, pa u nekim opštinamavrše i obrade podataka o brojevima ličnih karatavlasnika stanova, a u nekim ne, zbog čega pove−renik trenutno sprovodi i postupak nadzora.

Veliki broj obraćanja povereniku upućuje nazaključak da je instruktivna uloga ministarstva,odnosno inspekcije, izostala, odnosno da morabiti mnogo jača.

Treba odgovoriti na brojna otvorena pitanja –na koji način efektivno prikupiti podatke, koja jetačno svrha njihove obrade, ko su korisnici ovihpodataka, kako se moraju čuvati itd. – kaže se usaopštenju poverenika.

�Zakon o mangupima iz 1886, član 1. Sva ona stoka i domaća životinja, koja se nađe da tu-mara kojekuda, a gazda joj je nepoznat vlasti i meštani-ma, smatra se za mangupa

Zemun, februar 2018: Pecivo za potpis

Foto

: E s

tock

Age

ncy

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 14. februar 2018.

UDRUŽENJE „ŽENE NA PREKRETNICI“ POMAŽE

Piše: Radenka Marković

Iako psiholozi kažu da ostati bez posla ne značismak sveta, oni kojima se to desi ne bi mogli dase sasvim saglase sa ovim stavom. Poznato je da

je ostanak bez posla jedan od najjačih stresova i pro−blema koje čovek može da doživi. Pogotovo u ze−mlji gde je novi posao teško naći, a Srbija je bezsumnje takva, tim pre ako je reč o ženama starijimod 45 godina. Jer one osim što najlakše ostaju bezposla, do novog radnog mesta najteže dolaze.Država priznaje da ovaj problem postoji, ali još nijei ne zna se da li će i kada izaći sa merama kojima ćese sprečiti rodna diskriminacija starijih žena natržištu rada.

Miroslava Mima Perišić, predsednica Upravnogodbora Udruženja „Žene na prekretnici“ koje radina ekonomskom i društvenomosnaživanju i osposobljavanju ženastarijih od 45 godina koje su ostalebez posla, kaže da je Srbija na po−slednjem mestu u Evropi kada je rečo rodnoj ravnopravnosti na tržištu ra−da. A ona je tolika da je zaposlenostkod žena za 14 odsto manja nego kod muškaraca,a kod starijih od 45 godina za čak 18 odsto. U ovojstarosnoj grupi zaposleno je 65 odsto muškaraca,a žena samo 47 odsto.

– Dok muškarci u tim godina−ma imaju najveću stopu zaposle−nosti i postižu najveće profesio−nalne uspehe, sa ženama je situa−cija upravo obrnuta jer one imajunajmanju zaposlenost u odnosu nasve druge starosne grupe. I što je

najgore, kako postaju starije od 45, sve su im manješanse da dobiju posao. Studija „Tržište rada u Srbiji– položaj žena 45+“, koju smo lane radile, pokazalaje da žene ovih godina spadaju u grupu dugoročno

Lako do otkaza,

Piše: Mirjana Šćekić

Bračni par Spasojević, Pavle, 85−godišnjioficir u penziji, i njegova sedam godinamlađa supruga Branislava, domaćica, u

braku su 55 godina. Kako kažu, nikad, sve ove go−dine, nije bilo teških niti gorkih reči – sloga i oda−nost davali su smisao njihovom zajedničkomživotu. Ipak, nisu verovali ni zamišljali da će impenzionerski dani biti baš ovakvi.

− Penzionerske dane provodimo mirno i po−vučeno, Inače, takvi smo, ne

volimo gužve i galamu. Uglavnom smo uz tele−vizor, pratimo razne emisije,

informativne, one o kulturi i umetnosti, putopi−se, sport, zatim stare domaće serije,

filmove, kvizove, kvalitetan muzički program.Čitamo novine. Naše godine i

promenljivo zdravstveno stanje mnogo togadiktiraju. Dugo se lečim od dijabetesne polineuro−patije, pa se slabije krećem i sporije hodam. Ne−kad sam bio sportista, odbojkaš i atletičar, što misada i pomaže i odmaže – priča Pavle, a Branisla−va dodaje da uglavnom sede kod kuće jer je, kakokaže, „rizično da sami izađu u šetnju“.

− Otkako sam pre šest godina slomila i operisa−la kuk, lošije hodam, boli me i koleno, a i neuro−loški sam nekako usporena. Izlazimo povremeno,ali samo u pratnji ćerke. Dani su nam uglavnomslični, ćerka nam sprema i kuva, a ja joj pomog−nem koliko mogu – priča Branislava.

Naši domaćini otkrivaju da su ranije maštali ka−ko će penzionerske dane ispuniti nečim kreativ−nim.

− Maštao sam da se bavim mojim hobijima, sli−karstvom i poljoprivredom, da spojim lepo i kori−sno, da boravim više u prirodi, ali što zbog privat−nih razloga, što zbog finansijske situacije, nisammogao u te ljubavi da uložim koliko je bilo po−trebno. Naslikao sam mnogo slika, ali sam impro−

vizovao sa materijalom, nisam bio u prilici da ih iopremim, prikažem možda i prodam poneku, aipak sam srećan što sam mnoge poklonio rođaci−ma i prijateljima. Zbog beneficiranog radnogstaža rano sam otišao u penziju, želeo sam da pu−tujem s porodicom, ali je tada počinjala sveopštakriza u društvu i sve je bilo teže uštedeti novac –priča Pavle.

Njegova supruga Branislava, kako kaže, u mla−dosti je kratko radila kao hemijski tehničar, ali br−zo je odustala.

Teskoba

SUDBINA VLADE ILIĆA

�Prinudan posaodaleko ispodkvalifikacija

(Po izboru Beogradskog glasa, u narednim brojevima predstavićemo tri naj−bolja beogradska gradonačelnika u novijoj istoriji)

Jula 2009. na ulasku u Zoo−vrt tadašnji pr−vi čovek srpske prestonice Dragan Ðilasotkrio je bistu Vlade Ilića, predratnog

gradonačelnika Beograda (1935−1939). Izre−kao je tada Ðilas puno lepih reči o svom pret−hodniku iz vremena pre Drugog svetskog rata.Kao da je želeo da kaže: „Kamo lepe sreće daja budem upola ko Vlada.“ A nije mu bio ni dokolena. Kao ni Siniša Mali koji Iliću nije ni dočlanaka, a ni sa Beogradom na vodi ne bi do−mašio 51 odsto Ilićevog učinka.

Rođen 1882. u Vlasotincu, Vlada je bio naj−mlađi od šest sinova industrijalca Koste Ilića,izdanak porodice koja se smatrala najbogati−

jom u Kraljevini Jugoslaviji, bogatijom i od Karađorđevića. Ilićeva moć dodatno je ojačana kad su se orodili sa najimućnijom porodicom

u Vojvodini, nakon Vladine ženidbe sa Olgom, unukom Lazara Dunđerskog.Vlada je zaokružio porodičnu poslovnu imperiju koja se sastojala od 17 tekstil−nih fabrika, Električnog preduzeća Srbija (današnja Elektrodistribucija Beo−grad) i brojnih nekretnina. Zato su Ilići, uprkos velikim zaslugama za razvoj ze−mlje, bili idealna meta komunističkog terora. Odlukom Vojnog suda iz 1945.Vlada Ilić osuđen je na deset godina zatvora zbog kolaboracije, jer su njegovetekstilne fabrike radile i tokom rata i nemačke okupacije, a celokupna imovinamu je konfiskovana.

Rehabilitovao ga je 2009. Okružni sud u Beogradu. U obrazloženju odluke orehabilitaciji piše da država koja ga je osudila „nije bila demokratska, a da biopstala, žrtvovani su ljudi poput Vlade Ilića koji je do kraja života nosio nepra−

vedno utisnuti žig narod−nog neprijatelja“.

A taj „neprijatelj“ doni−rao je izgradnju stareVMA, umanjio cenu strujei tako uticao na razvoj za−natstva, izgradio radničkestanove na Karaburmi,

zdravstvene ustanove, škole, dečja prihvatilišta… Tokom mandata Vlade Ilićaotvoren je viseći most preko Save (Most Viteškog kralja Aleksandra I), drumsko−železnički most koji je spojio Beograd i Pančevo (Kralj Petar II), otvorena je tram−vajska linija do Zemuna, podignuti su Staro sajmište, Glavna pošta, započeta iz−gradnja Hrama Svetog Save… I najzad, na Petrovdan, 11. jula, 1936. otvoren jeZoo−vrt koji se prostirao sve do Nebojša kule i bio je dvostruko veći nego danas.Ilić je Zoo−vrt podigao na svom imanju i sopstvenim parama, a bio je i prvi dona−tor životinja poklonivši vrtu dva lava, vuka i lisicu.

Po onome što je uradio za Beograd sa Vladom Ilićem može da se poredi sa−mo Branko Pešić. I kao što Branko nije hteo da operiše srce u Hjustonu već jeto uradio u svojoj zemlji, tako je i Vlada Ilić odbio mesto koje mu je bilo obez−beđeno u avionu kojim su kralj Petar i članovi Vlade napustili zemlju uoči ne−mačkog bombardovanja. On nije hteo da ode, rat je proveo u Beogradu, a već1945. završio je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Rizikujući osvetu Udbe, nje−govi bivši radnici, čijoj je deci svake godine za Vrbicu poklanjao kompletnugarderobu, slali su mu pakete. Posle intervencije Čerčila, s kojim se Ilić ličnopoznavao, Tito ga je pred kraj 1951. pustio na slobodu.

Ali ubrzo je umro, u stanu jednog rođaka, u potpunoj bedi, bez čarapa na no−gama. Njegova supruga Olga doživela je još veća poniženja. Ostavši bez ika−kvih prihoda preživljavala je zahvaljujući seljacima koji su je prepoznavali napijaci i davali joj sir, kajmak i druge namirnice.

Vladu Ilića, po mnogima najboljeg gradonačelnika u istoriji Beograda, reha−bilitovala je demokratska vlast, devet godina nakon smene Slobodana Mi−loševića. Pre toga, a uprkos tužbi Ilićevih naslednika, prodata su njegova neka−dašnja preduzeća „David Pajić Daka“ i „Vunarski kombinat“, kao i zgrada uVenizelosovoj ulici (bivša Ulica Ðure Ðakovića sa sedištem JUL−a), poznata ikao mesto održavanja balova i okupljanja elite predratnog Beograda.

B. Krivokapić

SVAKODNEVICA PENZIONERSKE

�Umro je u stanu jednogrođaka, u potpunoj bedi, bez čarapa na nogama

vremeplov

Iskustvo kao prednost

Poslodavci koji otpuštaju žene starije od 45godina i oni koji neće da ih zaposle propušta-ju mnogo. Jer žene u tim godinama imaju ve-liko profesionalno i životno iskustvo, što im po-maže da lakše iznalaze rešenja u raznim situ-acijama. Bolje razumeju sistem i procese ne-go mladi. Odgovornije su i stabilnije kaoličnosti, deca su im odrasla pa neće zbog njihići na bolovanje, na šta su često prinuđenemlade majke, a biće uvek na raspolaganjuposlodavcu.

Briga zbog nezaposlenećerke

Bračni par Spasojević, kako kažu, ne brinetoliko njihova sudbina, neizvesnost, teskoba,koliko teška bezizlazna svakodnevica njiho-ve ćerke i zeta. Oboje su novinari, a ćerka jeposle 22 godine rada ostala bez posla i sadradi honorarno.

11Beogradski glas, 14. februar 2018.

STARIJIM ŽENAMA BEZ POSLA

nezaposlenih, a dugoročna nezaposlenost je ona koja trajeduže od godinu dana. Žene se posle nekog vremena uzalud−nog traženja predaju i prestanu da traže posao. Jednostavno,izgube nadu – kaže naša sagovornica i dodaje da ih ni porodi−ce često ne razumeju i ne podržavaju utraženju posla, što vremenom vodi pot−punom gubitku volje i motivacije.

Udruženje „Žene na prekretnici“ na−stoji da ih pokrene i motiviše jer ženakad izgubi posao, izgubi i svoju mrežu isocijalnu podršku, ostane sama i u kući.

– Program koji nudimo kroz brojne i raznovrsne radionicetera ih da izađu iz kuće i da uče, da se umrežavaju. Krozdruženje dobiju puno informacija, jedna od druge i od preda−vača. Sve to pomaže da se podigne njihovo samopouzdanje ida krenu napred. Organizujemo psihološke radionice, učimoih kako se sada traži posao, jer kada su se one zapošljavalepre 20, 25 godina bilo je drugo tržište rada i posao se tražiodrugačije. Takođe, učimo ih i kako da se predstave i ponudeposlodavcu. Mi iz starije generacije nismo naučili sebe daističemo i na neki način prodajemo, nismo tako vaspitani.Sada je drugo vreme i sve je roba na prodaju – objašnjavaMiroslava Mima Perišić.

Organizuju se i radionice koje pomažu da polaznice otkrijuimaju li ideja i smisla za otvaranje sopstvenog posla, gde danađu novac za ostvarenje poslovnih ideja, kako da procenetržište, prodaju robu. Neke su, ističe Perišićeva, već i pokrenu−

le samostalan posao, a mnogo žena je posle radionica i druženjapočelo da razmišlja o zajedničkim poslovnim poduhvatima jerse u preduzetništvo lakše otisnuti zajedno nego sam.

Za protekle dve godine, koliko Udruženje postoji, krozprograme i radionice prošlo je oko 400žena, od kojih je polovina fakultetskiobrazovana. Udruženje zasada postojisamo u Beogradu jer nema finansijskihsredstava za rad u drugim mestima iako,naravno, potrebe za tim postoje.

Osim već uhodanih programa i radi−onica, „Žene na prekretnici“ će se u narednom periodu an−gažovati na ukazivanju na problem rodne neravnopravno−sti žena na tržištu rada, a posebno starijih, i predlagatikonkretna rešenja kako bi se nadležne institucije motivi−sale da pokrenu i sprovedu izmene kako u propisima takoi u praksi.

– To smo već pokrenule prošlogodišnjom studijom kojanudi statističku analizu rodne i starosne diskriminacije natržištu rada. Sada želimo da istražimo kakva su iskustvadrugih evropskih zemalja i kako su one rešile pitanje zapo−slenosti starijih žena. Prvenstveno zemlje iz našegokruženja kao što su Rumunija i Bugarska, zatim Portugal,Španija, koje su nama kulturološki sličnije od recimo skan−dinavskih zemalja gde ovaj problem skoro i ne postoji. Satim saznanjima i predlozima izaći ćemo pred nadležne in−stitucije. Uspostavili smo saradnju sa Sektorom za antidi−

skriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnostipri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja, sa kojim bi trebalo da organizujemo zajedničke ak−tivnosti posvećene ovom problemu i njegovom rešavanju.

Pre svega toga, 22. februara u Kući ljudskih pravaodržaće se prva u nizu od oko 25 radionica i savetovalištakoje će Udruženje do juna ove godine organizovati za ženebez posla u Beogradu.

− Muž mi je imao dobru oficirsku platu, pa sam se posve−tila porodici i kući. I ja sam priželjkivala da u trećem dobuživimo bezbrižnije, da se bavimo

stvarima koje volimo, da putujemo, ali te želje su nam seispunile minimalno.

Spasojevići ne kriju da se osećaju prevarenim.− Ne samo ja kao penzioner, svima nama su uskraćene

skoro tri decenije normalnog života zbog poznatih dešava−

nja na ovim prostorima. Videćemo kako će dalje da bude,nadam se da će mlađe generacije da dočekaju bolje dane idostojanstveniji život – ističe Pavle.

Branislavu muči stalno osećanje neke teskobe koja ih jeokovala i predugo traje.

− Nikako da prodišemo, stalno se nečeg odričemo i čeka−mo bolje dane koji ne dolaze. S jedne strane, da ne bude−mo neskromni, nas dvoje imamo osnovna

sredstva za život, hranu, odeću i lekove, pomognemo ko−liko možemo i ćerki i zetu, ali imamo izdatke, račune, sku−pe komunalije i ostalo, a svaki neplanirani trošak nas izba−ci iz koloseka – priča ona i sa blagom nostalgijom dodajeda su „ostala sećanja na mladost, kad su bez problema išlina letovanja, opremali

kuću, imali auto i prosečan standard, ali živeli pristojno“. Kakvo osećanje kod njih izaziva saznanje da su oko

1.800 evra poklonili državi i da su im penzije nominalnopovećane za svega devet evra od 2014? Za Pavla je to „ni−malo prijatan osećaj“: − Ne prihvatam priču da nam je pen−zija povećana kad nam dug nije vraćen. Trebalo bi da nampenzije ubuduće zaista povećaju, ali pre svega da vrateono što su nam zakinuli minulih godina, možda i sa kama−tom. Nadam se da će neka nova vlast to da shvati i da po−stupi kao što je učinjeno prema nama, vojnim penzioneri−ma, pre nekoliko godina kad nam je jedan raniji zaostatakpenzije vraćen vansudskim poravnanjem. Doduše, bez ka−mate… Nije smeo da nam se uzme deo penzije, pogotovošto mnogi penzioneri pomažu i izdržavaju nezaposlenepotomke, To je velika greška. Ako im je već bio potrebannovac da zakrpe rupe u budžetu, trebalo je da ta sredstvapribave od bogatih privrednika i privatnika, koji te izdat−ke ne bi ni osetili, a napravili bi dobro delo, pomoglidržavi i svima bi bilo bolje – priča Pavle sa neskrivenomgorčinom. A njegova Branislava dodaje da bi „mnogi ko−ji su se u Srbiji obogatili poslednjih decenija mogli da po−kažu humanost i patriotizam i pomognu svojoj zemlji i na−rodu“.

teško do posla

predugo traje

�Mnogo žena koje u petoj ili šestoj deceniji dobiju otkaz više se nikada ne zaposle, završivši radni vek prerano i nasilno

�Žene lako gube a teško dobijaju posao

PORODICE SPASOJEVIĆ

Ravnopravnost korisnija od obrazovanja

I zaposlene žene su u nepovoljnijem položaju odmuškaraca. Mnogo su ređe na rukovodećim mestima iprosečno manje zarađuju. Tako su im na radnim mesti-ma za koja se traži isti nivo obrazovanja i imaju isti stažplate manje za 11 odsto, što znači da bi godišnje tre-balo da rade dodatnih 40 dana da bi zaradile koliko injihove muške kolege.

Podaci o prosečnim zaradama iz 2016. godine po-kazuju da stariji radnici u principu zarađuju više negomladi. Međutim, to ne važi kad je reč o ženama stari-jim od 45 godina, jer one u proseku zarađuju manje nesamo od svojih vršnjaka nego i od mlađih muškaraca.

A koliko bi bilo važno postići rodnu ravnopravnostna tržištu rada, pokazuju analize u zemljama EU kojekažu da rodna ravnopravnost ima veći efekat na rastbruto društvenog proizvoda nego obrazovanje. Po-većanje nivoa školske spreme u državama članicamaEU povećalo bi BDP do 2050. godine za 2,2 odsto, aunapređenje rodne ravnopravnosti, pre svega kroz za-pošljavanje žena, čak od 6,1 do 9,6 odsto.

�Priželjkivali smo da u trećem dobuživimo bezbrižnije

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 14. februar 2018.

Priredila: D. Bg. Pušonjić

Ufebruaru ističe jednogodišnji rok, propisan Zako−nom o policiji, za donošenje više podzakonskih aka−ta, naročito Pravilnika o sistematizaciji, što bi „dalo

dobru osnovu za niz strukturnih i kadrovskih promena uMUP−u i policiji“, konstatuje Evropska komisija (EK) u ana−lizi uspešnosti rada Srbije na Poglavlju 24. EK ukazuje na toda je usvajanje pomenutih podzakonskih akata bitno za stva−ranje strateških i operativnih timova na centralnom, regional−nom i lokalnom nivou koji su propisani u „policijskom oba−veštajnom modelu“.

I ovo zapažanje EK stiglo nam je minulog novembra, u do−kumentu „Non−papir“ (podsetnik) koji je, zapravo, treći po−lugodišnji presek stanja u pristupnim pregovorima Srbije saEU, u poglavljima 23 i 24. U ovom broju objavljujemo pre−ostale ključne ocene vezane za Poglavlje 24: „Pravda, slobo−da i bezbednost“.

Policijska saradnja i borba protiv organizovanog krimina−la: Odloženo je definisanje novih preventivnih koncepata uborbi protiv korupcije (analiza rizika od korupcije, test inte−griteta i prijava imovine). Doneti su Kodeks policijske etike,Uredba o vođenju disciplinskih postupaka u MUP−u i Pravil−nik MUP−a o postupku pritužbe.

U ranoj je fazi uspostavljanje sistema konstituisanog no−vim Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa usuzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije –koji stupa na snagu u martu (osnivanje specijalizovanih orga−na za istraživanje, krivično gonjenje i suđenje u predmetimaiz ovih oblasti). Viša tužilaštva u Kraljevu, Nišu, Novom Sa−du i Beogradu sprovode procenu potreba za uspostavljanjespecijalizovanih odeljenja za borbu protiv korupcije. Za po−liciju je Pravilnikom o sistematizaciji predviđeno usposta−vljanje organizacionih jedinica za borbu protiv korupcije,kao i stvaranje osam teritorijalnih koordinacionih odseka ko−ji će postupati po zahtevima pomenutih viših tužilaštava.

Sumnje u nacrt zakona o registru za DNK

Srbija radi, uz podršku EU, na osnivanju jedinstvenog na−cionalnog kriminalističko−obaveštajnog sistema „kao sigur−ne platforme za komunikaciju između organa za sprovođen−je zakona“. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) vodiposeban registar proaktivnih istraga, povezan sa sistemomupravljanja predmetima TOK−a. Tehnički kapaciteti suojačani uvođenjem tzv. SIDDA/SIDNA softvera, koji pripre−ma TOK i za saradnju sa članicama EU. „Poštujući načelazaštite podataka o ličnosti, ovo upravljanje predmetima, po−slovna obaveštajna delatnost i sistem razmene omogućavajuod septembra 2017. sigurnu, rigoroznu i pravovremenu raz−menu podataka i olakšavaju analizu složenih kriminalnih ak−tivnosti uspostavljanjem veza između pojedinačnih predme−ta“, pojašnjava EK.

Vladi je dostavljen Nacrt zakona koji predviđa osnivanjenacionalnog registra DNK, ali je poverenik za slobodan pri−stup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka oličnosti izrazio sumnje u Nacrt, „naročito u pogledu odsustvajasnih definicija o periodima čuvanja podataka ili diferenci−jacije između navodnih počinilaca i žrtava krivičnih dela“.

Srbija kasni u sprovođenju analize uloga i praksa službibezbednosti i policije u sprovođenju specijalnih istražnihmera u fazi krivične istrage, kako bi ih uskladila sa najbo−ljom praksom i činjenicom da novi zakon predviđa decentra−lizovani sistem za suzbijanje korupcije. Od 2016. kasni usva−janje nove strategije istraga finansijskog kriminala, kao i od−govarajućeg akcionog plana (pripremljen je nacrt). Odocniloje sprovođenje analize usklađenosti naših propisa sa preporu−

kama tela za sprečavanje pranja novca (FATF). „I dalje po−stoji rizik iznošenja sredstava iz zemlje zbog nedostatka pro−aktivnog pristupa finansijskim istragama, paralelno sa kri−vičnim istragama“, ukazuje EK.

Sa prošlogodišnjim zapošljavanjem, Jedinica za finansijskeistrage (JFI) ima 63 radnika. Iako je timu JFI omogućeno da ra−di, u završnim koracima moramo uspostaviti sigurne veze (tzv.SIENA kanal) između Srbije i članica EU/Evropola, instaliratiIT opremu i doraditi legislativu. Kasni usvajanje podzakonskihakata koji se odnose na oduzimanjeimovine proistekle iz krivičnog dela(vođenje evidencije, upravljanje od−uzetom imovinom, procena njenevrednosti). „Vrednost do sada odu−zete imovine proistekle iz krivičnogdela je mala“, konstatuje EK. Uovoj oblasti nastavljamo različiteobuke policajaca i tužilaca.

Kad je reč o pranju novca i finansiranju terorizma, kasnijačanje kapaciteta Uprave za sprečavanje pranja novca, s timda će EU pomoći oko kvaliteta analize sumnjivih transakci−ja. U docnji je usvajanje novog zakona o sprečavanju pranjanovca i finansiranja terorizma. U ovoj oblasti ne sprovodimostrategiju i akcioni plan za period 2015−2019, a prvi redovniizveštaj najavili smo „samo za 2018. godinu“.

U avgustu 2017. godine Srbija je usvojila novu, dobruStrategiju za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima, po−sebno ženama i decom, i zaštitu žrtava za period 2017−2022,zajedno sa akcionim planom. Sada bi trebalo da poradimo naproaktivnoj identifikaciji i zaštiti žrtava trgovine ljudima. UMUP−u je osnovana Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u

borbi protiv trgovine ljudima (trenutno četvoro zaposlenih),šef kancelarije je imenovan minulog jula. Kancelarija prati,koordinira i usmerava sprovođenje pomenute strategije i ak−cionog plana. Pripremamo imenovanje nacionalnog koordi−natora za borbu protiv trgovine ljudima, ali kasni analiza na−cionalnog zakonodavstva. Takođe, nismo još imenovali spe−cijalne istražitelje na lokalnom i regionalnom nivou. Zbog tr−govine ljudima u prvoj polovini 2017. osuđeno je osam okri−vljenih (isto kao i u drugoj polovini 2016).

Nemamo dugoročnu strategijurešavanja rastuće pretnje visokoteh−nološkog kriminala. Imamo upored−nopravnu analizu usaglašenosti našihpropisa sa propisima EU, međutim,još izostaje reakcija na preporuke ko−je smo dobili. Operativni kapaciteti upoliciji moraju biti dodatno ojačani,između ostalog, uvođenjem specijali−

zovanih odeljenja za istrage o zloupotrebi kreditnih kartica,elektronske trgovine i elektronskog bankarstva, kao i za su−zbijanje ilegalnog i štetnog sadržaja na internetu.

Od marta imamo oficira za vezu MUP−a sa Evropolom, kao ipet zajedničkih istražnih timova koji su u čestim kontaktima saTOK−om. Ali naša nacionalna kontaktna tačka za Evropol imasamo troje od planiranih devetoro zaposlenih, uključujući i šefakancelarije. Kasne: usvajanje priručnika o procedurama za ru−kovanje ličnim podacima i plana zaštite ličnih podataka (imamonacrt); izrada smernica o međunarodnoj operativnoj policijskojsaradnji; jačanje kapaciteta službe za non−stop rad (24/7) za po−trebe međunarodne operativne policijske saradnje; usvajanjepravilnika i uputstava za domaće i strane oficire za vezu.

BEOGRADSKI GLAS, KAO JEDINI MEDIJ U SRBIJI, PREDSTAVLJA DOMETE

Kašnjenje Srbiju udaljava

�Vrednost do sada oduzeteimovine stečene kriminalomneznatna

Zora

n M

ihai

lovi

ć

13Beogradski glas, 14. februar 2018.

U OTVARANJU POGLAVLJA 23 I 24

Pošten policajacućutkan penzionisanjem

Piše: Jelena Vujanović

Policijski službenik iz NišaNebojša Blagotić prevre−meno je penzionisan da ne

bi nastavio da istražuje kriminalneradnje lica povezanih sa vrhomvlasti. Blagotić, diplomirani prav−nik sa položenim pravosudnim is−pitom, 27 godina radio je kao in−spektor u Policijskoj upravi (PU) uNišu, sve do 27. novembra 2015.godine kad je bez ikakvog ob−jašnjenja hitno prevremeno penzi−onisan. Iako je podneo brojne žal−be i uprkos odluci Upravnog sudau njegovu korist, do danas nije vraćen na posao. Štaje pozadina „sklanjanja“ policajca koji je raskrinkaonaftnu mafiju i koji ima samo najbolje ocene i pri−znanja za svoj rad?

Naime, Nebojša Blagotić bio je nosilac predme−ta u PU Niš na osnovu kojeg je zaključno sa 25.septembrom 2015. godine uhapšeno 17 lica. U iz−veštaju pretpostavljenima naveo je da treba nasta−viti kontrolu u Beogradu kod nekoliko privrednihdruštava, i taj izveštaj predao 6. oktobra. Tadašnjidirektor policije Milorad Veljović ekspresno je,već sutradan, doneo rešenje o njegovom penzioni−sanju. S obzirom na to da je vlasnik jednog od pri−vrednih društava koja je trebalo dalje kontrolisatiistovremeno i vlasnik jednevelike medijske kuće bliskeSNS−u i prijatelj ljudi koji senalaze na čelu SNS−a, namećese direktno pitanje šta je pravirazlog prevremenog penzioni−sanja jednog odgovornog poli−cijskog službenika i oca kojijedini izdržava porodicu sa tro−je dece?

Blagotić nije dopustio da nje−gov slučaj prođe tek tako i rešioje da iskoristi sva pravna sred−stva i na taj način sačuva svojdugogodišnji ugled. Po ulaganju žalbe na rešenje openzionisanju, Blagotić je nastavio da radi i naosnovu predmeta koji je obrađivao dana 27. novem−bra podneo je novu krivičnu prijavu protiv direktorajednog privrednog društva u Nišu (krivično delozloupotreba položaja odgovornog lica), a u toj prija−vi navedena je i sumnja da mu je u tome pomagaojedan član SNS−a iz Niša. Istog tog dana, nekolikosati od podnošenja ove krivične prijave, uručeno muje rešenje po kome se njegova žalba na prevremenopenzionisanje odbija. Pomenuto lice nije procesuira−no po navedenoj krivičnoj prijavi nakon što je done−to rešenje o Blagotićevom penzionisanju, privrednodruštvo na čijem je čelu sada je potpuno uništeno,radnici ne primaju plate i u štrajku su od prošle go−dine, a član SNS−a koji mu je pomagao u međuvre−menu je postao gradski većnik u Nišu.

U rešenju Žalbene komisije Vlade po Blagotićevojžalbi navodi se da se žalba odbija i da ministar ili li−ce na koje je preneo ovlašćenja ima diskreciono pra−vo da odluči o ovom pitanju po članu 139. Zakona o

policiji, rukovodeći se „zakonskimosnovama i potrebama službe“. Osta−je nejasno koje su to potrebe službepresudile u ovom konkretnom sluča−ju, naročito imajući u vidu da je Bla−gotiću do ispunjenja opštih uslova zaodlazak u penziju ostalo šest godina,da nije tražio penzionisanje, da se nenavodi razlog za naglo penzionisa−nje, da je u tom trenutku angažovanna važnim predmetima, da su na spi−sku za odlazak u penziju bile i nekestarije kolege koje nisu dobile ova−kvo rešenje, te da je sve do trenutkaprevremenog penzionisanja svakegodine bio ocenjivan ocenom „ističe

se“ i nekoliko puta pohvaljen za svoj savestan rad.Blagotić ima 36 godina radnog staža, baš u mesecuu kome je sklonjen sa radnog mesta dobio je po−višicu na platu zbog dobrih rezultata, a ovakvomsramnom odlukom je kao jedini hranitelj petočlaneporodice oteran u penziju koja će mu, zbog prevre−menog odlaska, biti trajno umanjena do kraja živo−ta.

Inače, Nebojša Blagotić je 2012. i 2013. bio nosi−lac najvećeg istražnog predmeta u novijoj istorijiOdeljenja kriminalističke policije u Nišu, koji je rea−lizovan u martu 2013. hapšenjem 10 direktora raznihprivrednih društava u osam gradova u Srbiji, u vezisa pribavljanjem protivpravne imovinske koristi od

800 miliona dinara zbog prodavanja lož−ulja umestodizel goriva. Tokom 2013. bio je nosilac istrage u ko−joj je uhapšeno lice u vezi sa privatizacijom jednogprivrednog društva u Nišu, i to je bilo jedino hapšen−je u vezi sa sumnjivim niškim privatizacijama.

Kada je Blagotić podneo tužbu Upravnom sudu uBeogradu radi poništaja rešenja Žalbene komisijeVlade Srbije, predmet je vraćen na ponovno od−lučivanje, nakon čega je Žalbena komisija Vlade po−lovinom novembra prošle godine usvojila njegovužalbu. Time je poništeno rešenje MUP−a o penzioni−sanju i dat im je nalog da postupe po presudi Uprav−nog suda i rešenja Žalbene komisije Vlade. Uprkostome, direktor policije nije postupio u skladu sa tim,već je doneo novo rešenje o penzionisanju 1. decem−bra 2017. godine, te Nebojša Blagotić do dana da−našnjeg nije vraćen na posao. Kome u MUP−u nisupotrebni ovakvi profesionalci i koga ministar polici−je Nebojša Stefanović, podržavajući ovakve odluke,štiti od njihovih istraga?

od EvropeUništeno 18.000 komada ilegalnog oružja

Borba protiv terorizma, nasilnog ekstremizma i tr−govine vatrenim oružjem: Strategija nacionalne bez−bednosti Srbije iz 2009. prepoznaje terorizam i nasilniekstremizam kao jednu od najvećih pretnji. Pre tri me−seca usvojeni su Nacionalna strategija 2017−2021. iAkcioni plan za sprečavanje i borbu protiv terorizma,na koje je „EK komentare dala pre godinu dana“. Stra−tegija se fokusira na sprečavanje radikalizacije, nasil−nog ekstremizma i terorizma, kao i na procesuiranjeterorista i na sistemski odgovor na terorističke napade.Ona predviđa postavljanje nacionalnog koordinatoraza borbu protiv terorizma, čiji je zadatak praćenje i

ocenjivanje sprovođenja Strategije.Naša radna grupa za borbu protiv terorizma redov−

no se sastaje. BIA i specijalizovano odeljenje UKP za−duženo za preventivne mere i mere suzbijanja sarađu−ju i razmenjuju informacije s Evropolom, Interpolom iregionalnim faktorima. „Regionalnu saradnju trebapoboljšati“, ocena je EK.

Kasni uvođenje jedinstvene nacionalne baze poda−taka sa informacijama vezanim za terorizam. „Srbija jesaopštila da od 2016. godine nisu zabeleženi novi od−lasci na strana ratišta“, piše EK. Tužilaštvo je optužilosedam osumnjičenih za krivična dela u vezi sa terori−zmom (uključujući radikalizaciju i regrutovanje), odkojih su četiri optužena zbog finansiranja terorizma.Aktivni smo u sprovođenju Inicijative za borbu protivterorizma na Zapadnom Balkanu i Akcionog plana o

nedozvoljenoj trgovini vatrenim oružjem između EU i regiona JugoistočneEvrope (2015−2019). „Za ovo drugo pitanje postoji aktivan stalni tim u ekspert−skoj grupi Zapadnog Balkana za vatreno oružje i njenim zajedničkim operacija−ma“, dodaje EK. Prošlog jula uništeno je „oko 18.000 komada ilegalnog vatre−nog oružja“. Kasni nova strategija za malokalibarsko i lako oružje.

Saradnja u oblasti droge: Srbija kasni sa usklađivanjem Zakona o psihoaktiv−nim kontrolisanim supstancama i Zakona o prekurzorima (materije koje se ko−riste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci). Kadih usaglasi sa legislativom EU, Srbija će morati da menja propise koji se odno−se na procedure skladištenja i uništenja droge, kao i da spremi programe zauništavanje usklađene „sa najboljom evropskom praksom“. Međuresorna kan−celarija za borbu protiv droga osnovana je prošlog maja, operativna je, nema do−voljan broj zaposlenih, a radi na prvom izveštaju o sprovođenju strategije – naosnovu izveštaja sa preporukama za aktivnosti koji je izradio Evropski centar zapraćenje droga i zavisnosti od droge (EMCDDA).

Preko Nacionalnog centra za praćenje droga (u Ministarstvu zdravlja) Srbijaneometano sarađuje sa EMCDDA. Centar je izradio prvi nacionalni izveštaj odrogama (objavljen juna 2017. na sajtu EMCDDA). Tokom minule dve godine,uz tehničku pomoć EMCDDA, Srbija je nastojala da uskladi svoje sakupljanjepodataka o zapleni droge, analizu i izveštavanje sa zahtevima i metodologijamaevropskog centra. Resorno ministarstvo razvija sistem ranog upozoravanja nanove psihoaktivne supstance među različitim institucijama koje su uključene nanacionalnom nivou, „a koji je trenutno odložen“.

„Prema srpskim organima, u junu 2017. godine osnovan je mehanizam zapodnošenje informacija o novootkrivenim psihoaktivnim supstancama izmeđuMinistarstva zdravlja i Odeljenja kriminalističke policije“, piše EK. Uz pomoćEU sproveden je program obuke o unapređenoj metodologiji u istragama u obla−sti zloupotrebe droge. Srbija kasni u testiranju na terenu radi preliminarne iden−tifikacije PAKS za potrebe policije i carinskih organa. Tokom prve polovine2017. godine konfiskovane su preko 2.133 tone različitih supstanci, uključujućii oko devet kilograma heroina.

SLUČAJ NEBOJŠE BLAGOTIĆA: KAKO JE SPREČENO KRIVIČNO GONJENJE ODGOVORNIH ZA KRIMINAL?

� Upravni sud presudio u korist Blagotića, ali on nije vraćen na posao

Kadija te tuži, kadija ti sudiPovodom slučaja Nebojše Blagotića održana je i pres konferencija uNarodnoj skupštini, na kojoj su govorili narodni poslanik Boško Obra-dović, šef poslaničke grupe „Dveri“, i oštećeni Blagotić. Predsednik„Dveri“ istakao je da je ovo jasan primer kako se savesni službeniciosujećuju u obavljanju posla i kako se sprečava krivično gonjenjeodgovornih za kriminal i korupciju.- Radio sam najteže predmete, poput onoga koji su mediji nazva-li slučaj naftne mafije – rekao je Blagotić i dodao da je nakon to-ga penzionisan jer je otkrio kriminalne radnje ljudi iz SNS-a u Nišu idrugih koji su povezani sa vrhom vlasti i predsednikom države. –Kadija te tuži, kadija ti sudi – kratko je prokomentarisao Blagotić.

� Od prošlog marta imamo oficira za vezuMUP−a sa Evropolom

14 FORUMBeogradski glas, 14. februar 2018.

Nakon što ga je predsednikAleksandar Vučić proglasioprvim na listi SNS-a za beo-

gradske izbore, izgleda da je direktordečje klinike u Tiršovoj Zoran Rado-jičić odlučio da se pozabavi spornimdetaljima u vezi sa svojom imovinom ibiografijom – onim koji bi mogli damu kao političkom kandidatu ugrozereputaciju.

Jedan od njih je nelegalna kuća od150 kvadrata na Zlatiboru. Izgradnjukuće, koja košta oko 60.000 evra, Ra-dojičić privodi kraju iako ne posedujeneophodnu građevinsku dozvolu, otkri-va KRIK. Zahtev za izdavanje dozvoleopštini Čajetina podneo je tek pre ma-nje od mesec dana – pošto je javnost sa-znala da je prvi na listi SNS-a. O njego-vom zahtevu opština još odlučuje.

Nastojanjima da prvi čovek liste naprednjaka bude bezmrlje, kao da se pridružila i Agencija za borbu protiv ko-rupcije. Novinari KRIK-a otkrili su da u njegovom imo-vinskom kartonu objavljenom na sajtu Agencije nije spo-menuta kuća na Zlatiboru, ali ni druga imovina – plac nakojem je kuća sagrađena i stan u centruBeograda.

Neki od ovih podataka, međutim, doda-ti su preko noći. Prošle srede uveče novi-narka KRIK-a pitala je Agenciju o Rado-jičićevom stanu i zemlji na Zlatiboru.Umesto odgovora, novinari su sledećeg ju-tra videli da su se podaci o njima pojaviliu Radojičićevom imovinskom kartonu ko-ji je objavljen tog dana. Agencija je otišlai korak dalje – podatke o zemlji i stanu do-dala je i u imovinske kartone iz 2015. i2016. godine. Nije jasno po kom osnovuAgencija može retroaktivno da menja in-formacije u već objavljenim imovinskim kartama funkcio-nera. Na pitanja novinara KRIK-a da to objasni, Agencijanije jasno odgovorila.

Podaci o Radojičiću nestali su i sa sajta privatne klinike„Bel Medic“, čim je uzeo učešća u politici.

Nakon što je novinarka KRIK-a poslala poruku na nje-gov broj i zatražila intervju, javila joj se Biljana PopovićIvković, državna sekretarka MUP-a i članica predsed-ništva SNS-a. Ivković je rekla da su podaci o Rado-jičićevoj imovini dostupni na sajtu Agencije i nije odgovo-rila na zahtev za intervju.

Radojičić je 23. januara ove godine podneo zahtev zadobijanje dozvole za gradnju kuće na Zlatiboru, pokazujudokumenta opštine Čajetina do kojih su došli novinariKRIK-a. Dozvolu još nije dobio, ali na placu u njegovomvlasništvu u poslednjih nekoliko meseci nikla je kuća, po-tvrđeno je novinarima KRIK-a iz ove opštine.

Prilikom predavanja zahteva, Radojičić je podneo ikompletnu dokumentaciju neophodnu za dobijanje dozvo-le – između ostalog detaljan plan kuće. Prema tim doku-mentima kuća od 150 kvadrata trebalo bi da ima suteren,prizemlje i potkrovlje, a izgradnja bi koštala oko 60.000evra. Osim što ju je nelegalno izgradio, Radojčić kuću ni-je prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije – sudeći pre-ma njegovom imovinskom kartonu.

(Ne)prijavljena imovina

Radojičić je postao javni funkcioner 2013. godine kadaga je Vlada predvođena SNS-om imenovala za direktoraUniverzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Od tada je u obavezi da

svoju imovinu prijavljuje Agenciji zaborbu protiv korupcije. Tako je u novem-bru, nakon što je postao direktor Tiršove,prijavio da je vlasnik oko 30 arigrađevinskog zemljišta na Zlatiboru, sta-na u centru Beograda i dva automobila –„tojote korole“ i novog „fijata 500L“.Imovinu je prijavljivao i 2015. i 2016.godine. U ovim imovinskim kartonima,međutim, nedostajali su plac i stan iakose u katastru i danas vode na njega.

Novinarka KRIK-a pitala je Agencijuo Radojičićevoj neprijavljenoj imovini.Umesto odgovora, Agencija je objavila

njegov novi imovinski karton, ali i retroaktivno izmenila stari.Tako je na sajtu ove institucije prošlog četvrtka osvanuo novikarton iz januara 2018. godine u kom je bila pobrojana izosta-vljena imovina. Pojavile su se informacije o stanu i zemlji, alii nove – da ima ušteđevinu i da je tokom 2017. obavljao još triplaćena posla. Agencija je podatke o zemlji i stanu dodala i uimovinske kartone iz 2015. i 2016. godine.

Ovo nije prvi put da je Agencija promenila podatke u Ra-dojičićevom imovinskom kartonu. Slično je urađeno iprošlog meseca kada je javnost na tviteru podelila informa-cije sa sajta Agencije – da je Radojičić kao glavni istraživaču kliničkom ispitivanju lekova krajem 2015, za oko tri i pomeseca, zaradio nešto više od 25 miliona dinara. Agencija jesutradan prepravila iznos na nešto više od 250.000 dinarapošto ju je Radojičić, kako je saopštila ova institucija, oba-vestio da je u pitanju greška u prihodima koje je prijavio.

Agencija o poslednjim promenama nije obavestila jav-nost, kao što je to učinila prethodni put. Iz ove institucijenisu odgovorili na pitanja KRIK-a po kom osnovu Agenci-ja može retroaktivno da menja informacije u imovinskimkartonima. Napisali su samo da se ne radi o „izmeni već odopuni ranije prijavljenih podataka koji su izostavljeni pri-likom obrade izveštaja“.

Zoran Stojiljković, bivši član odbora Agencije, kaže daova institucija ne bi smela to da radi. „Potpuno je nevero-

vatno. To ne može naknadno da se menja“, kaže Stojiljko-vić za KRIK. „Ne mogu da verujem da kuća u kojoj samtoliko sedeo tako pada.“ Na čelo Agencije nedavno je iza-bran Dragan Sikimić koji je usko povezan sa vladajućomSNS, što je dovelo u pitanje njenu nezavisnost.

Kuće koju je Radojičić izgradio na Zlatiboru još nema unjegovom imovinskom kartonu.

Nestao sa sajta „Bel Medica“

„Jedan divan, dobar čovek, koji voli decu i kojeg decavole“, ovako je Vučić opisao Radojičića kada je otkrio daće predvoditi naprednjake na gradskim izborima.

Radojičić, specijalista dečje hirurgije i urologije, doktori-rao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2006. godine nakome je danas vanredni profesor. Osim toga je član i nadzor-nog odbora budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu.Duže od dve i po decenije radi u Univerzitetskoj dečjoj kli-nici u Tiršovoj, a 2013. dolazi na njeno čelo. U javnosti jeisticao da svoj posao ne bi menjao ni za jedan drugi. PozivAleksandra Vučića da bude na čelu liste naprednjaka za be-ogradske izbore 2018. za njega je bio „poziv koji se ne odbi-ja“. Dok je sa Vučićem dogovarao da bude broj jedan na li-sti SNS-a, dogovorio je i izgradnju Tiršove 2.

Paralelno sa upravljanjem Tiršovom, Radojičić je radio u pri-vatnoj bolnici „Bel Medic“. Podaci o tome nestali su sa sajtaove klinike dan pre nego što se saznalo da je Radojičić u trci zamesto gradonačelnika. Da je uporedo radio u državnoj i u pri-vatnoj klinici, može da se pročita jedino u „keširanoj“ verzijisajta „Bel Medic“-a (verzija pre promena koju pamti Gugl pre-traživač). O njegovom angažmanu u „Bel Medic“-u svedoče ivideo snimci u kojem je predstavljen kao „Bel doktor“. Oni sutakođe obrisani, ali se pojavljuju u rezultatima internet pretrage,kao i među objavama koje je ova klinika delila na svojoj fejsbukstranici. U Srbiji nije zabranjeno da lekar iz državne klinike ra-di i u privatnoj, ali to često nailazi na kritiku javnosti.

Radojičić se u izbornu trku uključio jer, kako je rekao u jed-nom od intervjua, želi da uradi dobre stvari za grad u kojem živii koji voli. „Radim otvoreno i transparentno i nemam šta da kri-jem“, izjavio je i dodao da veruje da će građani to prepoznati.

KRIK(Ova priča nastala je u okviru istraživanja imovine

osoba koje su prve na stranačkim listamaza beogradske izbore)

PRENOSIMO: KRIK JE PROVERAVAO IMOVINSKU KARTU DR ZORANA RADOJIČIĆA

Predizborno „pranje“ Vučićevog doktora

Foto

: KRI

K

foto

:KRI

K

15Beogradski glas, 14. februar 2018.

Lov na bućku pred beogradske izbore

NA POMOLU NOVA NAPREDNJAČKA TRGOVINA ZAŠTO SUUKLONJENE

NADSTREŠNICE?

Naizgled kao iz vedrog neba udario je grom posred Sr-bije u obliku vesti da su od strane senatora RodžeraVikera i kongresmena Eliota Ejndžela Nataša Kandić

i Fond za humanitarno pravo nominovani za Nobelovu nagra-du za mir za 2018. godinu. U obrazloženju nominacije navelisu da je temeljito dokumentovanje ratnih zločina, koje je oba-vio FHP, bilo od neprocenjivog značaja za obezbeđivanje prav-de, kako za Međunarodni krivični sud za ratne zločine u Hagu,tako i za nacionalne sudove za ratne zločine.

Kao i uvek, svakakvi a nikakvi mediji, elektronski i pisani,listom su se i poslovično svrstali u dva nepomirljiva i do po-slednje kapi tuđe krvi zaraćena tabora, a bogami i nešto, svemanje i manje građana, pod uslovom da ih neko o bilo čemuišta pita. Časnih medija koji analitički pristupaju ovoj inicijati-vi zagovornika stanovitih neoliberalnih ideologija totalitari-stički nastrojenih vlasnika multinacionalnog i globalističkogkapitala, izgleda da i ovim povodom jedva da ima.

Opet, nije ni najmanje bitno što je gospođa Nataša Kandićbrže-bolje izjavila da ju je kandidatura, kao i sve u Fondu, izne-nadila i da je pomalo zbunjeni, skromno za-ključujući da se kao društvo nismo baš mnogopomerili „imajući u vidu kakva je situacija napolju tranzicione pravde, u svim državama napodručju biše Jugoslavije“, pa joj se „predlog zaNobelovu nagradu čini nestvarno“. Opet, Nema-nja Stjepanović, član izvršnog tima FHP, izgle-da nije delio Natašinu zbunjenost, te se zahvaliosenatoru i kongresmenu jer su u 25-godišnjemradu Nataše Kandić i FHP prepoznali napor vre-dan Nobelove nagrade za mir“.

Stoga, valjalo bi se uputiti u potragu za đavo-lom koji se krije iza onog što su mediji svojomneanalitičnošću i neprofesionalnošću hteli danam, svesno ili besvesno, podmetnu i ubede nas u ono za šta sumanje ili više dobro plaćeni, iza čega stoje neki i nečiji, ovakviili onakvi interesi.

Sve je to dozlaboga poznata priča, bilo da hvale ili kude i Na-tašu Kandić i njen FHP, skoro uvredljiva za zdrav razum.

U oba, naizgled poslovično nepomirljiva srpska tabora ovuujdurmu sa Nobelovom nagradu za mir izravno povezuje Na-tašin višegodišnji politički rad na raskrinkavanju uloge Srbije uratnim zločinima počinjenih tokom raspada Jugoslavije i zala-ganje za „tranzicionu pravdu“ (ma šta pod tim podrazumevala),ne propuštajući da pokažu da je u Srbiji bilo, ali i dalje ima pre-više onih koji su odbijali da prihvate istinu o počinjenim ratnimzločinima i pritom demonizirali žrtve, dok je većina stanov-ništva ćutala, ali i onih drugih, odskora artikulisan basarijan-sko-naprednjački termin „drugosrbijanaca iz kruga dvojke“ ko-je bije glas izdajništva, a za koje je jasno, kao dan, da je FHP,pod vođstvom Nataše Kandić, javno i hrabro svih ovih godinagovorio o zločinima.

Ali krenimo redom. Ideološki i hladnoratovski, odnosno globalističko-neolibe-

ralni termin „tranziciona pravda“ u međuvremenu je ušao uupotrebu, a da se pritom niko nije pobunio istiskivanjem termi-na „kultura sećanja“, iako je pripadak „suočavanje“ sa obave-zno neveselom prošlošću zadržan kako bi se potcrtao novi kon-tekst. Šta on u svojoj suštini predstavlja? Pojam označava pro-menu jednog stanja u drugo; jednog oblika drugim; zamenajednog stanja drugim. U političkom smislu predstavlja procesprelaska istočnoevropskih država na tržišnu privredu uz odgo-varajuće sistemske promene. To je značenje ovog termina sačijim smo se značenjem saživeli tokom raspada Sovjetskog Sa-veza i Varšavskog pakta, uz obaveznu demonizaciju komuni-

zma. I već kada smo se navikli na kontekstualizaciju i karakte-rizaciju pojma, gle, eto ga kao supstitut kulture sećanja, pojami termin koji su i dalje vezani za zločine genocida i holokaustatokom Drugog svetskog rata.

Ali šta je cilj ove kandidature? Očigledno nije altruizam. Za-pravo, ništa ne izgleda kako se čini na prvi pogled. Oni koji tulekciji nisu naučili love se na bućku. Naslućuje se, đavo se ve-seli. A kako i ne bi kada je po ko zna koji put uspeo da na bućkuulovi somove. Samo da ne bude zabune, ne pada mi na pametda branim „toplog zeca“, kako to slikovito napisa V. Jeremić,novinar „Danasa“, koga neki mediji i inače primenjuju kada jegospođa Nataši Kandić u pitanju. Opet, žalostan je napor dru-gih, malobrojnijih doduše, koji hvale i veličaju novoimenova-nu kandidatkinju za Nobelovu nagradu za mir.

Ne kaže narod zalud: ne laje kera sebe radi, već sela radi. Isuviše dugo je medijski fokus na Natašu Kandić i FHP

usmeren na njeno delovanje vezano za Srebrenicu i Kosovo. AKosovo je definitivno kost u grlu Evropske unije, ovako ili ona-ko, a da se Brisel, i ne samo Brisel, baš i ne slaže umnogome

sa Amerikom, ali ni Amerikanci, kao i va-zda, kao svetski žandari, počesto koristemeđunarodna krizna žarišta za svojemeđusobne obračune, pa još pride ako do-damo i izvesne lobije, kao na primer al-banski, lako ćemo otkriti da u okolnostimakada su lideri države Kosova u stanovitomproblemu glede međunarodne pozicije ilične slobode vrlo zainteresovani da se in-direktno fokus svetske javnosti usmeripreko institucije kakva je Nobelova nagra-da na Kosovo i kosovske lidere kao žrtvevelikosrpskog zločinačkog masovnog ikontinuiranog delovanja.

Doista, sami idemo na ruku albanskom lobiju i albanskim in-teresima. I njihovim američkim lobistima. Koga možemo daubedimo da će oni koji su žarili i palili devedesetih, koji jesu,na našu sramotu, tih mračnih godina potpirivali zlo i u njemuučestvovali, koji su prljavih ako ne i krvavih ruku do lakata, asve u naše ime i na našu korist, danas, kada su ponovo na vla-sti, ili, preciznije, kada su protivustavno i protivzakonito uzur-pirali vlast uništavajući ionako slabašne institucije, danas htetii moći da doista izgrade evropsku, savremenu, građansku i barsocijaldemokratsku Srbiju. Doista, koga možemo da ubedimotako nešto, kada ne možemo ni sebe. A to što ne možemo mo-ramo zahvaliti Mitrovićevom „Pinku“, „Informeru“ i DraganuJ. Vučićeviću, i naravno likovima poput nekolicine Aleksanda-ra: Vučića, Vulina, Martinovića, ali bogami greh bi bio zaobićiStefanović dr Nebojšu, Malog dr Sinišu, Vesića i masu drugih,što izvornih Šešeljevih radikala u vlasti, što preletača.

A u čemu je kopča između vlastodržaca i kandidature NatašeKandić, pitaće neko.

Pa to je bar jasno: u tradiciji; u trgovini! Kao i devedesetih, pritisak dovodi do popuštanja i trgovine,

potom ponovo do novih pritisaka i nove trgovine, pod nepovolj-nijim uslovima, i tako, do kapitulacije, do priznavanja nezavi-snog Kosova. Nataša Kandić, naravno, neće dobiti Nobelovunagradu, ne daje se ona plaćenicima, ali gospodin navrhvođa ćeučiniti nove ustupke. Nakon ovog neugodnog spoljnog pritiskauslediće drugi i novi pritisci i nova popuštanja i nova trgovina.A ta, nova trgovina podrazumeva da mu se dozvoljava da naci-onalni naboj uzrokovan već spomenutom bućkom iskoristi kaosvoj patriotski argument na beogradskim izborima.

Mislite o tome kada budete zaokruživali broj na glasačkomlistiću. Živojin Ivković

Građani Novog Beograda koji stanuju u okolini „Arene“, aline samo oni, verovatno su primetili da od pre nekoliko dana naautobuskim stajalištima nedostaju nadstrešnice i sedišta.

Tako je na auto−putu, na stanici koja pripada Uliciantifašističke borbe neko iščupao kompletnu nadstrešnicu,ostavivši za sobom zjapeću rupu, obezbeđenu nekakvimcrvenim trakama. Pretpostavljamo da nadstrešnice nisuodneli lopovi – kao što se to nedavno desilo sa dva i po kilo−metra ograde na auto−putu Niš–Dimitrovgrad. Ovo je učin−jeno verovatno po nalogu gradskih vlasti, valjda sa ciljem dase postave bolja i lepša stajališta.

Sve bi to zasluživalo pohvalu da se stanovnici NovogBeograda ne sećaju kakva su bila ona stara stajališta. A njimaništa nije falilo – niti su nadstrešnice prokišnjavale, niti susedišta bila razvaljena. Pa zašto onda menjati nešto što jedobro i što još može i funkcionalno i estetski da služi svrsi, apritom se i štedi novac građana?

Biće da odgovor leži u predstojećim izborima. Oni kojitrenutno kroje kapu Beograđanima žele da ostave utisak kakoneprestano misle na komfor i kvalitet života sugrađana, bezobzira na to što je ta „briga“ o trošku stanovnika glavnoggrada. Međutim, bilo bi zanimljivo i da objave ko će, naosnovu čega i po kojoj ceni dobiti ovaj unosni, ničim neizaz−vani poslić. Mirjana Šćekić

foto

:Wik

iped

ia

�Predlog Nataše Kandić za Nobelovu nagradu čini se nestvarnim

16 REPORTAŽABeogradski glas, 14. februar 2018.

Živimo u vreme u kom je novinarska profesi−ja potpuno ometena i devastirana, gde se kaonovinari predstavljaju priučene i polupisme−

ne osobe, ali gde sitni i krupni poslušnici u propa−lom sistemu vrednosti mogu da doguraju i do po−ložaja državnog sekretara u ministarstvu koje bi tre−balo da se ozbiljno i odgovorno bavi medijima i oni−ma koji u njima rade.

Dakle, oguglali smo na svakakve budalaštine iudvorištvo, i malo toga još može da predstavlja iz−nenađenje. Ali očito nema dna, iznova se pojavigluplje i skandaloznije od prethodnog. Tako je na−prednjački portal Telegraf pre nekoliko dana nad−mašio najcrnje domete nadrinovinarstva. Povodomsmrti velikog glumca Nebojše Glogovaca, iz togsloja sramne industrije neznanja, propagande i glu−posti produkovana je vest:

„Ljubiša Samardžić se uz zajedničku sliku sa sni−manja ’Nebeske udice’ oprostio od Nebojše Glo−govca“!!! „Od velikog glumca i velikog čovekaNebojše Glogovca koji je preminuo danas 9. febru−ara u Beogradu, u 49. godini, oprostio se i LjubišaSamardžić. Popularni Smoki je kao i sve Nebojšinekolege, bilo mlađe ili starije, vidno potresen zbogpreranog gubitka jednog od omiljenih srpskih glu−maca, kojeg je voleo i poštovao ceo region.

’Gospode, zašto najbolji odlaze?!? GospodineGlogovac, neka Vas anđeli čuvaju. Počivajte u mi−ru dobri čoveče – napisao je Ljubiša.“

Ovako nešto mogao je da smisli i napiše samoozbiljan idiot, a da objavi još veći idiot ili ozbiljnopijana osoba. Ili su u pitanju laka zanetost i inerci−ja u hiperproizvodnji brzih i ekskluzivnih laži. Bezobaveza i odgovornosti.

Nesrećni portal je posle prvih burnih reakcijaovu nepodopštinu brzo uklonio, objasnivši da je rečo gruboj grešci, da nije bilo loše namere i da se svedesilo „zbog neoprostive nepažnje njihovog novi−nara“.

Gle, oni TO još zovu novinarom, ne pominjućineoprostivu pažnju odgovornog urednika kome jeta glupost „promakla“. Da bi ovu bruku maksimal−no razvodnili, iz Telegrafa poručuju da su odgovor−ne osobe „već najstrože kažnjene“! Ali tu nije kraj.Kreće orkestrirani botovski hor koji brani proiz−vođače gluposti:

„ljudski je priznati grešku“; „pa nije to novinarnamerno uradio“; „zašto ih najstrože kažnjavati“;„progledajte im, sigurno je i njima neprijatno“; „oćeli biti bolje ako su strogo kažnjeni“; „razmislite, dali bi Ljubiša i Nebojša voleli da budu kažnjeni“...!!!

Ok, botovi su angažovani prekovremeno. Ali neprepoznajte li ovde razrađenu matricu naprednihradikala? Neko od njih napravi glupost, štetu, aonda krene pravdanje, pokrivanje i razvodnjava−nje odgovornosti. Ko li, beše, idejni tvorac takvematrice?!

NAPREDNO NADRINOVINARSTVO

Bruka nedelje

Piše: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Katarina Cvijović

Sedam godina Radica Vasilijević (41)muški radi jedan muški posao. Vozitramvaj. Mada, s obzirom na to da je

sve više žena za komandnim tablama tram−vaja, ovaj posao polako gubi epitetmuškog. Sa već pristojnim iskustvom upra−vljanja iz tramvajske kabine, Radica smatrada žene ovaj posao mogu darade podjednako dobro kao injihove muške kolege, tim prešto su odgovornije, a to je uvožnji tramvaja veoma važno.

Da se obuči za upravljanjetramvajem, odlučila je jer joj jebio potreban posao, a odluci jesvakako pripomogla i činjeni−ca da joj je otac Aleksandar ra−dio u Gradskom saobraćajnompreduzeću Beograd.– To nam je već mala poro−dična tradicija, pa me i topodstaklo da odem na obuku.Moj otac je sada u penziji, atoliko je voleo da vozi auto−bus, da bi se i sada, da može, vratio na po−sao. Drago mu je što i ja vozim. Ponosanje na mene zbog toga, ali se opet i brine.Saobraćaj je to, a on dobro zna kako sao−braćaj u Beogradu izgleda – priča Radica.A izgleda tako da vozač mora da otvoričetvoro oči, bude naspavan, koncentrisan,pažljiv i spreman da brzo reaguje. Timviše što su mogućnosti reakcije i manipu−lacije kod vožnje tramvajem male. Nemaskretanja ni ulevo ni udesno. Može samoda se zakoči. A i za to treba više vremenanego za druga vozila. Tramvaj je jedno−stavno takav. – Ja zato moram dobro damotrim i da predvidim, koliko mogu, da liće neki pešak ili drugo vozilo da se nađena šinama ispred mene i da probam dapredupredim mogući nemili događaj. Na

posao moram da dođem naspavana, takoda ako, recimo, radim prvu, jutarnju sme−nu obavezno popodne odspavam. Osim što se trudi da izbegne moguće su−dare, trudi se i da izbegne verbalne kon−flikte sa putnicima. Oni se na vozačeobično ljute zato što tramvaj stoji na pola−znoj stanici, a njima se baš žuri, što nećeda im stanu van stanice... – Mi moramo da poštujemo red vožnje i da

između pravila i putnika nađemo neku rav−notežu. Ja nastojim da budem korektna i daim objasnim o čemu se radi, pa onda i onispuste loptu i situacija se smiri. Svi smo midanas prilično nervozni i isfustrirani i akone pokažemo malo razumevanja za druge,začas iskrsne problem. Uostalom, i ja se pogradu vozim gradskim prevozom, pa mi jekao putniku lakše da razumem putnike ka−da se nađem u ulozi vozača.Ima i lepih događaja s putnicima. Onih štose pamte i ulepšavaju život. Tako jednabakica često Bulevarom kralja Aleksan−dra, kuda Radica vozi svoju „šesticu“, idedo Crkve Svetog Marka i deli vozačimatramvaja bombone. A kada bakica nema,dele oni njoj.„Šesticu“ najčešće vozi, mada je nekada

zapadne i neka druga linija, ka Novom Be−ogradu, Banovom brdu, kružna „dvojka“.Savladala je i sve tipove tramvaja, pa ičuvene „špance“. Oni su, kaže, lakši zavožnju, komforniji i udobniji za vozače jerimaju prostranu kabinu iz koje se pružaodličan pregled. Ali oni stari imaju pose−ban šmek. Iako su dugo u prometu i dnev−no krstare gradom i po 20 sati, još su u do−brom stanju. – A to što se nekad ljuljaju

putnike ne treba da plaši. Visoki sua imaju samo dva oslonca. Ipak sustabilni i sigurni – objašnjava Radi−ca.Vozač se po gradu neće nauživatibrze vožnje, pogotovo ako vozitramvaj. A onih 50 kilometara, koli−ko je ograničenje po gradu, skoronikada ne dostignu.– Bulevarom se vozi u proseku20–30 na sat, tu ima mnogo i sao−braćaja i pešaka, pa ne može brže. Ana otvorenom, kroz blokove na No−vom Beogradu i ka Sajmu, ponesevas teren i može da se ide malo brže.Svaka linija, priča Radica, ima nekesvoje problematične strane i kri−

tične tačke. – Tako su na Bulevaru proble−matična skretanja, odnosno raskrsnice, jerotkad je renoviran, zabranjena su skretanjaulevo, a ljudi žureći, često ne pogledajuide li tramvaj pa skrenu. Na trasi „dvojke“pak najveći problem su uparkiravanja i is−parkiravanja vozila, koja odjednom iskr−snu pored tramvajskih šina. A što se tičecrnih tačaka, naši u firmi nam stalnoskreću pažnju na njih, imamo i edukacijuposvećenu baš toj temi. Čak su nam pušta−li video−snimke ozbiljnijih sudara i obara−nja pešaka da vidimo da se to zaista do−gađa i da budemo svesni da i nama možeda se desi ako ne vodimo dovoljno računa. Radici se, srećom, veći sudari nisu do−gađali. Onih sitnih je bilo, ali oni su nemi−novnost u posla koji radi.

Žena koja jezdi šinamaRADICA VASILIJEVIĆ, VOZAČ TRAMVAJA U GSP

Dragoljube Petroviću, vašem pri-jatelju Dušanu Petroviću i napišite onejmu novi panegirik - idu izbori zamesne zajednice u Šapcu.

!

�Svako ko se vozi Beogradom zna da nijeretkost da vozači tokom vožnje pričajumobilnim telefonom. Radica se javljasamo ako mora

Četiri meseca obukeKad je pre sedam godina Radica konkurisala za obukuza vozača tramvaja, kandidat je morao da ima četvrtistepen stručne spreme i vozačku dozvolu B kategorije.Obuka je podrazumevala dva meseca teorijske nastavei isto toliko vožnje u saobraćaju zajedno sa instruktorom. Pre zaposlenja Radica je imala završenu gimnaziju. – Znate ono, škola bez struke. Kao gimnazijalka u školusam išla tramvajem, ali nisam ni pomišljala da ću ga jed-nom i voziti. Moje drugarice, pogotovo iz srednje škole,bile su iznenađene kad su čule koji posao radim. Čudese kako smem da vozim tramvaj, ali me i podržavaju. I sviznaju gde sam. U kabini sam kao u izlogu, svi mogu dame vide – kaže uz smeh.