JAVNE FINANSIJE

JAVNE FINANSIJE1. Pojam javnih finansija

Definicija: nauna disciplina koja se bavi finasijskom delatnou drave radi zadovoljavanja odreenih javnih i drugih javno-pravnih potreba i obezbeivanjem sredstava za njihovo finansiranje.Javne finansije su deo optih finansija, zajedno sa monetarnim, poslovnim i meunarodnim finansijama.

Komponente javnih finansija: Javni prihodi (uglavnom prinudnog karaktera),

Javni rashodi.

2. Predmet i metod javnih finansija

Predmet prouavanja: Finansiranje delatnosti drave i drugih javno-pravnih tela,

Budet i druge institucije za finansiranje javnih rashoda (npr. fondovi obaveznog socijalnog osiguranja),

Fenomen fiskalnog federalizma (ogleda se u posebnim finansijskim odnosima izmeu raznih nivoa vlasti u pogledu raspodele, podjednako javnih rashoda i javnih prihoda).Metod javnih finansija:

Dva su pristupa prouavanju:

Normativni ( javne finansije na osnovu ekonomske analize treba da zakljue od koga se prikupljaju sredstva i kako ona treba da se raspodele),

Pozitivni (javne finasije istrauju kakve efekte prikupljanje i raspodela sredstava imaju na fizika i pravna lica).

Metodi koji se primenjuju u izuavanju javnih finansija su tipini za ekonomske nauke, prilagoeni specifinostima i potrebama javnih finansija.Sledei su metodi:

A) Opti ( analiza ( i to: ralanivanje i uporeivanje), sinteza, indukcija, dedukcija),

B) Posredni (ekonometrijski bilansni metod, tj.javni prihodi se meusobno usaglaavaju i bilansiraju; statistiki).

3. Odnos javnih finansija i drugih naunih disciplina

Od XIX veka, ova nauna disciplina je samostalna iako ima jake veze sa ostalim ekonomskim, kao i pravnim disciplinama.Poseban odnos ima sa sledeim disciplinama:

Kreditno.monetarnim, poslovnim i bankarskim finansijama,

Ekonomskom politikom,

Ustavnim pravom,

Finansijskim pravom koje putem pravnih propisa odreuje prikupljanje i troenje sredstava,

Upravnim pravom.4. Fiskalno optereenje

Pokazuje koliko je uee javnih prihoda i rashoda u drutvenom proizvodu (ukupno proizvedena roba i usluge u toku 1 god.) u toku kalendarske godine.Fiskalno optereenje je potrebno utvrivati preko javnih prihoda, iz sledeih razloga:

Javni rashodi se viestruku iskazuju kada nije mogue iskljuiti transfena davanja (obvezniku se vraa deo javnih prihoda), Javni rashodi se finansiraju i prihodima koji nemaju prinudni karakter.

Fiskalno optereenje se meri preko koeficijenta fiskalnog optereenja:

Fo = (Sd/Dp)x100Sd suma svih fiskalnih javnih prihoda,

Dp drutveni proizvod.

Fo se iskazuje u procentima.

Fiskalno optereenje moe biti: 1) Globalno kada se posmatra za celu nacionalnu privredu i za itavu kalendarsku godinu; utvruje se kao odnos ukupnih fiskalnih javnih prihoda i ukupnog drutvenog prozvoda u jednoj zemlji u jednoj kalendarskoj godini;2) Parcijalno kada se posmatra kao konkretan fiskalni teret nacionalne privrede, grane, grupacije, regiona, privrednog drutva ili pojedinaca u odreenom vremenskom periodu.Parcijalno fiskalno optereenje se, dalje deli na:

Iskazano kroz odnoz pojedinanog javnog prihoda i BDP, Odnos izmeu Dp ostvarenom u konkretnom regionu i javnih prihoda naplaenih na teritoriji tog regiona, Nivo optereenja konkretnog poreskog obveznika, u periodu od godinu dana. U odnosu na to, da li je u pitanju fiziko i pravno lice definie se na sledei nain:a) Pravno lice odnos izmeu prihoda i javnih prihoda, koje je, ono, platilo,b) Fiziko lice odnos izmeu dohodka i javnih prihoda koje je to lice platilo.5. Pojam i sutina javnih prihoda

Javni prihodi su elementi same finansijske delatnosti uzajamnim vezama jedinica, na osnovu njihovog sporazuma (transfer), koja poveava neto imovinu drave, na svim nivoima vlasti. Razmena,

Transfer.

Vrste javnih prihoda:

Porezi,

Doprinosi,

Takse,

Naknade za korienje dobara od opteg interesa,

Samodoprinos,

Donacije i transferi,

Drugi javni prihodi.

Karakter javnih prihod: Ubiraju se u novcu,

Redovnost u ubiranju,

njihovo plaanje ne ugroava imovinu lica,

njima se pokrivaju trokovi opteg karaktera.Najvaniji javni prihod je porez. Od javnih prihoda se razlikuju druga primanja koja drava ima, a koja mogu biti:

primanja drave od prodaje sopstvene imovine (npr.nepokretnosti), primanja od zaduivanja ( njihova visina je odreena zakonom i aktima lokalnih samouprava).6. Klasifikacija javnih prihodaVie je naina klasifikacije javnih prihoda:

Prvi:a) Originarni (drava dolazi do njih, na osnovu prava vlasnitva i aktivnosti na tritu),b) Derivatni (do njih se dolazi na osnovu dravnog fiskalnog suvereniteta). Drugi:

a) Privatnopravni (originarni),

b) Javnopravni (derivatni).Javnopravni, dalje moe biti:

Fiskalni (dabinski) do koga se dolazi neposrednim nametanjem,

Nedabinski ( npr, kazna u krivinom ili prekrajnom postupku)

Do oba se dolazi na osnovu prava vlasti drave.

Trei:

a) Javni prihodi od stanovnitva (na dohodak i imovinu),

b) Javni prihodi od pravnih lica ( na dobit).

etvrti : javni prihodi, uih i irih teritorijalnih jedinica,

Peti:

Prikupljeni u novcu,

Prikupljeni u naturi ili radu (samodoprinos).esti:

Redovni, Neredovni (svrha je pokrivanje rashoda koji se izuzetno javljaju. Npr. elementarne nepogode. Vezani su za odreenu namenu).

7. Pojam i karakteristike poreza

Najznaajniji javni prihod. Definicije: Porez je deo dohotka ili imovine, koje drava na osnovu svog suvereniteta oduzima od fizikih ili pravnih lica za pokrie svojih rashoda, ne dajui im za to neposrednu naknadu.

Porez je prinudno davanje za koje se ne obezbeuje protivnaknada, Porez deo dohotka i imovine, i slui za pokrie dravnih rashoda i da predstavlja najvaniji prihod drave koji se ubire u novcu.

Karakteristike poreza:

Prisilnost u naplati,

Odsustvo neposredne protivnaknade,

Novano davanje,

Namena je finansiranje javnih rashoda.

8. PORESKA TERMINOLOGIJAPoreski pravni odnos se sastoji od dva elementa:

a) Poreski imovinski odnos (obaveza plaanja poreza poreskog duga),

b) Poreski upravni odnos ( u kojem se obveznik obavezuje na: injenje npr. podnoenje poreske prijave, neinjenje i trpljenje).

U poreskom pravnom odnosu se javljaju dve strane:

Aktivna strana (poreski poverilac), Pasivna strana (poreski dunik).U poreskoj terminologiji se, najee, sreu sledei pojmovi:

1. Poreski obveznik: lice koje je, po zakonu, obavezno da plati porez.

2. Poreski platac: lice koje je, po zakonu, duno da obrauna porez i po odbitku, isti uplati (npr. poslodavac, kod poreza na zarade).

3. Poreski destinar : lice, iju ekonomsku snagu pogaa porez, tj. onaj koji snosi poreski teret (npr. krajnji kupac kod PDV).

4. Poreski posrednik : lice, koje, po nalogu obveznika, prenosi sredstva na raun poreske uprave (npr. banka, po nalogu graana ili pravnog lica).

5. Poreska vlast :politiko-teritorijalna jedinica koja ima pravo da uvede poresku obavezu i finansijske organe koji vre razrez i naplatu poreza. 6. Poreska sposobnost : ekonomska mogunost za plaanje poreza. Zavisi od visine dohotka poreskog obveznika i veliine njegove imovine 7. Poreski izvor ine sva ona dobra koja pripadaju poreskom obvezniku i iz kojih on plaa porez. Izvor plaanja poreza moe biti prihod, dohodak i imovina. Oporezivanjem se zahvata samo deo prihoda, odnosno dohodka, a u retkim sluajevima poreska obaveza se podmiruje iz imovine.8. Poreski objekt (predmet): odreene injenice , pokretne ili nepokretne stvari, iznos novca, pravno-ekonomske transakcije koje ine osnovu za uvoenje poreza, tj. injenice, koje, kada se dogode u realnom ivotu, dovode do nastanka poreske obaveze.9. Poreska osnovica je kvalitativna i kvantitativna konkretizacija poreskog objekta (veliina ili vrednost za utvrivanje poreske obaveze). 10. Poreska stopa je deo osnovice koji poreski obveznik izdvaja i plaa na ime poreza. Poreska stopa se utvruje po pravilu, u procentu od poreske osnovice.Poreske stope mogu biti:

proporcionalne, (stopa ostaje uvek ista) progresivne, (sa porastom poreske osnovice rastu i stope) progresivne (sa porastom poreske osnovice, opadaju stope).11. Poreska tarifa je sistematski pregled i spisak poreskih jedinica i poreskih stopa sastavljen za izvestan broj predmeta koji se oporezuju na isti nain. Tako u praksi imamo tarifu poreza na promet, troarinsku tarifu, carinsku tarifu i td.

12. Poreske olakice: odreeni ustupci koje ini drava, u pogledu: poreskog obveznika, poreske osnovice, poreske stope i iznosa poreskog duga (npr. poreski krediti).U odnosu na osnovicu, najvanije olakice su:

a) Izuzimanja (odreeni prihod se izuzima od oporezivanja),

b) Odbici (odreeni iznos se oduzima od prihoda, da bi se dolo do osnovice (npr. egzistencijalni minimum, kod oporezivanja zarada)).

9. PRINCIPI OPOREZIVANJA

Principi oporezivanja ili poreska naela su ona pravila kojih se treba pridravati nadleni drutveni organ prilikom oblikovanja svog poreskog sistema.Formulisao ih je Adam Smit 1766.god.

a) Optost (svi ga plaaju, srazmerno svom dohodku),b) Odreenost (poreski oblik, vreme obrauna, poreski iznos, sve to treba da je jasno za poreskog obveznika, kao i za svako drugo lice),c) Ugodnost (Svaki poreski obveznik treba da bude oporezovan na nain i u vreme koji e mu najbolje odgovarati).

d) Ekonominost (Svaki porez treba da bude organizovan na takav nain da iz depa naroda uzima to je mogue manje iznad one sume koja je potrebna dravnoj blagajni).U RS su sledei principi:

Zakonitost (porez se uvodi, iskljuivo zakonom),

Pravinost ( porez se plaa srazmerno ekonomskoj moi, ujedno, to je i Ustavno naelo).

10. PORESKA EVAZIJA I PREVALJIVANJE POREZA:

Poreska evazija (izbegavanje poreza) se deli na:

a) Nezakonita (izbegavanje fiskalne obaveze kod koje dolazi do povrede zakona odnosno propisa). Ona se dalje deli na: Utaja (defraudacija): karakteristino kod neposrednih poreza,

Kontrabanda (krijumarenje, verc).b) Zakonita (izbegavanje fiskalne obaveze kod koga nije izvrena povreda pozitivnih (vaeih) propisa). Ona moe biti: Legitimna ( kada se neplaanjem poreza ne kri pozitivna regulativa, bez korienja pravnih praznina),

Nelegitimna ( kada se koriste pravne praznine u propisima. Drava joj se suprotstavlja.).

Prevaljivanje poreza: situacija, u kojoj lice koje je duno da plati porez, svoju obavezu prevaljuje na destinara. Tipian primer je PDV. Karakteristino je za posredne poreze.

etiri su faze prevaljivanja:

I) Perkusija ili impakt je prva faza u prevaljivanju fiskalne obaveze. To je faza nastanka fiskalne obaveze u kojoj se utvruje fiskalna obaveza i fiskalni obveznik.

II) Reperkusija je druga faza u kojoj poreski (fiskalni) obveznik, prihvata poreski teret, i preuzima mere da ga se oslobodi, odnosno da ga prevali na drugo lice. Uraunava ga u cenu svojih proizvoda i usluga i time poreski teret prevaljuje na kupca, odnosno korisnika, (prevaljivanje unapred),III) Incidenca predstavlja treu fazu kod prevaljivanja poreza, u kojoj se ispoljavaju efekti prevaljivanja, jer lice na koje je prevaljen porez nije u stanju da se na bilo koji nain oslobodi poreskog tereta, ve ga stvarno snosi i time postaje konani platac ili destinater

IV) Difuzija je poslednja faza kod prevaljivanja poreza, u kojoj se ispoljavaju efekti prethodne faze incidence. Ona predstavlja efekte oporezivanja koji se manifestuju u oscilacijama ponude i tranje na planu celokupne nacionalne privrede.Transformacija poreza: sastoji se u tome to poreski obveznik, u nastojanju da lake podnese poreski teret, iznalazi mogunosti da postigne vee efekte u poslovanju. Za razliku od metoda prevaljivanja poreza na drugo lice, poreski obveznik u ovom sluaju prima poreski teret na sebe, ali istovremeno preduzima mere da mu usled poveane obaveze prema dravi ne budu smanjeni prihodi, odnosno dohodak

11. KLASIFIKACIJA POREZA

Sledee su podele poreza:

I) na osnovu kriterijuma poreske snage: Neposredni (posedovanje dohotka ili imovine), Posredni (u vidu potronje).II) na osnovu kriterijuma vremena u kome je poreska obaveza na snazi: Redovni (oni koji se redovno naplauju iz godine u godinu, a sredstva prikupljena njihovom naplatom slue za podmirenje redovnih javnih rashoda. Najvei deo javnih prihoda ine redovni porezi u poreskim sistemima savremenih drava).

Vanredni (oni koji se uvode vanredno, i to kao rezultat vanrednih okolnosti, i slue za finansiranje vanrednih rashoda, koji znai nemaju trajan karakter (zemljotres, poplava, sua, poar). Mogu se uvesti i u drugom sluajevima.

III) Prema unapred utvrenoj nameni:

Opti, Namenski.IV) Katastarski porezi se utvruju na osnovu podataka sadranih u katastarskim knjigama (oporezivanje se vri na osnovu objektivnih utvrenih podataka koji su relevantni za utvrivanje visine poreskog tereta). Tarifni porezi su oni koji se odreuju prema pojedinim sluajnim, unapred nepredvienim injenicama i radnjama (proizvodnja, uvoz, kupovina) i naplauju po poreskoj tarifi. Poreska tarifa je sistematski pregled objekata oporezivanja i odgovarajuih poreskih stopa (izraenih u procentu ili u apsolutnom iznosu). Poreska tarifa najee se upotrebljava kod posrednih poreza.

V) Prema osnovu koji slui za utvrivanje poreske sposobnosti poreskih obveznika: Lini ili subjektni porezi (prilikom odreivanja poreske sposobnosti uzimaju se i line okolnosti poreskog obveznika, u prvom redu porodini,ekonomski i socijalni uslovi poreskog obveznika, koji mogu imati uticaja na njegovu ekonomsku snagu i poresku sposobnost. Primenjuju se progresivne stope), Objektni porezi su oni porezi koji pogaaju prihod (dohodak), odnosno imovinu ne vodei pri tom rauna o linosti poreskog obveznika, vlasnika tog prihoda, odnosno imovine.VI) Na osnovu vrste poreske osnovice: Ad valorem ( osnovice se iskazuje vrednosno, tj. u novcu, a obaveza u procentu),

Specifini ( osnovica se iskazuje u odreenim mernim jednicama, a obaveza u apsolutnom iznosu. Npr. akciza).

VII) Prema nainu raspodele poreskog tereta: Reparticioni porezi su oni porezi kod kojih je poznat ukupan iznos koji se eli ostvariti i koji treba da bude rasporeen na odgovarajui broj poreskih obveznika, tako da se unapred ne zna visina svakog pojedinog poreskog obveznika, Kvotni porezi (poznata je samo kvota, tj. poreski teret koji treba da plati poreski obveznik, a nije poznata ukupna suma koja se tim porezom treba prikupiti).VIII) Sa obzirom na to ko ustanovljava i uvodi poreze kao i kojoj politiko teritorijalnoj jedinici pripadaju prihodi od tih poreza: Centralni, Lokalni.IX) Prema nainu utvrivanja poreske osnovice:

Faktiki ( osnova se odreuje preko dostupnih podataka o stvarno steenom dohodku),

Pretpostavljeni ( osnova se odreuje posrednim putem, preko iskustvenih podataka od obveznika sa slinim parametrima. Do njih dolazi zbog toga: to poreska prijava nije podnesena, sumnje u verodostajnost podataka iz poreske prijave, kod samostalnih delatnosti, gde je teko doi do osnovice, pa se primenjuje paualno oporezivanje, na osnovu pretpostavljenih podataka).

Metodi raspodele javnih prihoda prema nainu finansiranja lokalne samouprave:

a) Metod vlastitih prihoda ( lokalna samouprava sama odreuje stope i osnovicu i svi prihodi idu u budet lokalne samouprave lokalne komunalne takse),

b) Metoda poreskih preklapanja (centralna vlast odreuje osnovicu i maksimalne stope, a prihod ide jedinici samouprave porez na imovinu),

c) Metoda zajednice prihoda ( centralna vlast odreuje, definie i ubira porez, a prihodi se rasporeuju, po unapred utvrenoj formuli, lokalnoj samoupravi).12. AKCIZE

Predstavljaju specifinu vrstu poreza na potronju. Najstariji su oblik poreza na promet koji je postojao jo u starom veku. Oporezuju se proizvodi koji se teko supstituiu, proizvodi tetni po zdravlje, zatim oni koji se teko supstituiu, kao i odreeni luksuzni proizvodi.

U RS se, na ovaj nain oporezuju 4 vrste proizvoda: duvan, nafta i naftni derivati, kafa , alkoholna pia.U odnosu na nain iskazivanja osnovice, mogu biti:

a) osnovica se iskazuje u mernim jedinicama (kg, litar, komad), a iznos akcize u apsolutnoj novanoj vrednosti (u RS to su alkoholna pia i nafta),

b) osnovica se iskazuje vrednosno, a akciza u procentualnoj vrednosti tog iznosa (ad valorem) u RS kafa,

c) kombinacija a i b ( u RS-cigarete).Poreska obaveza u RS nastaje kada se, akcizni proizvod proizvede ili uveze u zemlju.

Kada alkoholna pia prizvodi i prodaje, proizvoa fiziko lice, onda se on smatra obveznikom akcize. Ukoliko, isti proizvoa vri prodaju alkoholnih pia pravnom licu, onda je, to pravno lice obveznik.

Olakice kod akciza:

za proizvoae koji izvoze akcizne proizvode,

u sluaju prodaje za slubene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavnitava.

Fiskalni monopoli:

Fiskalni monopoli se drugaije zovu i poreski monopoli, i sastoje se u iskljuivom pravu drave da proizvodi ili prodaje odreene robe u fiskalne svrhe. Tako drava zadrava pravo da u fiskalne svrhe utvruje cenu tih roba koja je iznad cene koja bi se formirala na tritu u uslovima slobodne konkurencije (najei: duvan, ibice i alkohol).13. DOPRINOSI

Vrsta javnog prihoda koji obezbeuje, putem socijalnog osiguranja, zatitu, koja se prua u sluaju deavanja osiguranog sluaja (, smrt, starost, nezaposlenost i sl.). Prvi put se javlja u Nemakoj u XIX veku.

U RS postoje dve vrste doprinosa:

a) obavezno socijalno osiguranje ( najei nain prikupljanja doprinosa)- finansira se iz doprinosa koji plaaju osiguranica i druga lica ( poslodavci i dr.). Ovi doprinosi se slivaju u posebne fondove iz kojih se isplauju po deavanju osiguranog sluaja. U u okviru socijalnog osiguranja, postoje tri fonda:

penzioni i nvalidski,

zdravstveni,

za sluaj nezaposlenosti.

Osiguranici su zaposleni lanovi njihove porodice (brani drug i deca). Namena ovog prihoda je, unapred odreena. Osnovica je bruto zarada.

Sledee su stope za ovaj doprinos:

PIO 22%

zdravstveno osiguranje 12,3%

nezaposlenost 1,5%

Od ukupne sume, polovina (17,9%) se plaa na osnovicu (plaa poslodovac), a druga polovina iz osnovice ( iz primanja zaposlenog)b) dopunsko socijalno osiguranje ( na dobrovoljnoj bazi, javlja se u poslednjih desetak godina).14. OSTALI JAVNI PRIHODI

Su takva vrsta prihoda koje drava ostvaruje na osnovu vlasnitva nad odreenom imovinom, kao vlasnik preduzea, od emisije novca, od poklona.

Primarna emisija novca je jedan od izvora javnih prihoda. Ovaj izvor javnih prihoda se javio posle II sv. Rata kada je bilo potrebno obnoviti ratom poruenu zemlju. Primarna emisija moe biti korisna samo u izuzetnim prilikama, ogranieno vreme i u manjem obimuSamodoprinos: lokalni javni prihod. Do uvoenja dolazi voljom stanovnika odreene terotprijalne jedinice. Nakon toga, lokalna samouprava, volju itelja pretvara u propis kojim se detaljno definiu uslovi realizacije samodoprinosa..

Samodoprinos moe biti novano davanje ili u naturi (rad, materijal i sl.).

Obveznici su lica koja ive na toj teritoriji, ili imaju nepokretnosti na njoj. Osnovica je zarada ili drugi prihod.

15. JAVNI ZAJAM

Ovaj javni prihod ne spada u grupu pravih javnih prihoda iz razloga to se Drava zaduuje i dug vraa sa pripadajuom kamatom u odreenom vremenskom periodu.

Na kamatu koji zajmodavci ( graani, pravna lica) ostvare na obveznice javnog zajma se ne plaa porez ( radi stimulisanja kupovine obveznica). Drava realizuje javni zajam prodajom svojih dugoronih obveznica.

Raspisuje se u sluajevima: potrebe regulisanja tekue likvidnosti, kada se pojave vanredni rashodi, za finansiranje budetskog deficita.

Prodaja obveznica se vri na tri naina:

Direktni drava sama uruuje obveznice,

Indirektni metod nekoj banci ili bankarskom konzorcijumu poverava upis zajma, koji za svoje usluge aplauje proviziju, a ovbeznice prodaje na tritu hartija od vrednosti i zarauje na kursnoj razlici.

Prodajom na berzi, preko ovlaenih dilera.

16. EMISIJA I AMORTIZACIJA JAVNOG ZAJMA

Amortizacija zajma obuhvata metode koji su vezani za vraanje zajma, koji obuhvataju vraanje glavnice i kamate po upisanom zajmu. Za obraun amortizacije postoji vie metoda, ali su najznaajnije ugovorna (isplauje na osnovu amortizacionog plana i to svake godine. Kamata se isplauje: ako je fiksna-u celini, a ako nije onda se jedan deo isplauje kao fiksna a drugi kao premija na lutriji) i fakultativna (se odlikuje time to drava zadrava pravo otplate glavnice i kamate u sluaju poremeenih dr.-polit. prilika kao to su ratovi, krize i sl.).

Amortizacionim planom se utvruju rokovi u kojima e se izvriti otplata zajma, kao i iznos otplate. Ako se organizuje javnim upisom onda otplatu vre ovlaene banke, u odgovarajuim anuitetima.Otplata se vri iz dravnog budeta ili iz sredstava fondova koji su za to formirani.

17. JAVNI RASHODI

To su izdaci drave i drugih javno-pravnih subjekata za podmirenje kolektivnih potreba u javnom interesu drutva.

Prema potrebama koje se finansiraju mogu biti:

a) za opte potrebe (finansiranje dravne administracije, spoljnje i unutranje bezbednosti),

b) zajednike potrebe (obrazovanje, kultura, nauka, socijalno osiguranje i sl.); c) potrebe ekonomske prirode drave (dravne intervencije u poljoprivredi, spoljnoekonomskim odnosima, investicije u infrastrukturi i sl.)

18. VRSTE JAVNIH RASHODA

I : u odnosu na to da li doprinose poveanj nacionalnog dohodka ili proizvodnje:

Produktivni,

neproduktivni.

II : u odnosu na vreme kada se javljaju:

redovni,

vanredni.

III : u odnosu na osnovne funkcije koje drava danas vri u savremenim uslovima:

investicioni ( finansiranje nekog privrednog objekta),

transferni ( socijalna pomo, subvencije).IV : u odnosu na to da li su vezani za linost:

lini (naknada za rad dravnih slubenika, pripadnika vojske, socijalne transfere i sl.),

materijalni (oni koje drava predvia za nabavku odreene opreme, za materijalne rezerve, za izgradnju odreenih privrednih objekata, za neprivredne objekte itd.)V : u odnosu na obavezu drave da ih podmiri:

Konstantni (stalni) Tu spadaju rashodi dravnih organa, sudstva, policije i vojni rashodi. Drava je obavezna da podmiri ove rashode, bez obzira na visinu ostvarenog drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka Varijabilni (promenljivi) Oni se mogu podeliti na kompenzatorne i supstituirajue rashode.

VI : u odnosu na poslovanje dravnih preduzea:

rentabilni (posluje pozitivno),

nerentabilni (posluje sa gubitkom).

19. STRUKTURA JAVNIH RASHODA

Struktura JR u savremenim uslovima:

1. Rashodi dravne uprave (ukljuujui i policiju) - materijalni i lini

2. Rashodi narodne odbrane - bilansno znaajni. esto pokretai razvoja pojedinih privrednih grana

3. Rashodi sudstva, tuilastva i pravobranilatva4. Rashodi za obrazovanje - bilansno znaajni i rastui JR. Znaajni za ekonomski razvoj

5. Rashodi za kulturu, fiziku kulturu, sport i sl.6. Rashodi za nauno-istraivaki rad - bilansno manje znaajni

7. Rashodi namenjeni ekolokim potrebama- najmlai i najdinaminije rastui JR

8. Rashodi za ekonomske intervencije i investicije - usmereni na ostvarenje odreenih ekonomskih ciljeva

9. Rashodi socijalne sigurnosti stanovnitva - socijalno osiguranje (3) i drugi oblici socijalne zastite

10. Ostali JR: pomo drugim dravama, otplata javnih dugova, izgradnja stanova solidarnosti, ureenje gradskog graevinskog zemljita, lanarine meunarodnim organizacijamaStruktura JR u Srbiji

- transfer fondovima socijalnog osiguranja (40% ukupnih JR)

- rashodi za zaposlene i prava iz soc. osiguranja (30% ukupnih JR)

- otplate kamata i glavnica (10% ukupnih JR) i dr.20. BUDET

Predstavlja plan rashoda i prihoda drave za period od jedne kalendarske godine.

Karakteristike su mu:

donosi se za odreeni period ( jedna godina),

predstavlja akt javno pravnog tela (parlamenta),

predstavlja instrumentekonomske politike,

obezbeuje preraspodelu dohodka ( sa socijalnog aspekta),

predstavlja instrument javnog finansiranja i potronje (sa drutvenog aspekta).

21. BUDETSKI PRINCIPI (NAELA):

Predstavljaju skup pravila koja se primenjuju u procesu pripremanja, sastavljanja, donoenja i izvrenja budeta.

To su sledei principi:

prethodnog odobrenja,

decentralizacije,

federalizma,

jasnoe,

planiranja i bilansiranja,

budetske ravnotee,

specijalizacije,

jedinstva,

trajanja,

potpunosti,

realnosti,

javnosti.

22. STRUKTURA BUDETA

Struktura budeta se sastoji iz:

OPTEG (normativnog)dela - sadri odredbe o :ukupnim budetskim rashodima i prihodima, pravima i dunostima organa koji se finansiraju iz budeta, merama za odravanje ravnotee budeta, Itd. POSEBNOG (bilansnog) dela - sistematski pregled budetskih prihoda i rashoda, gde su iskazani budetski prihodi po vrstama(pa dalje po oblicima i podoblicima)a rashodi po namenama(pa dalje po grupama i podgrupama).23. IZRADA NACRTA PREDLOGA BUDETA

Proces zapoinje od plana prihoda i rashoda, koje korisnici budetskih sredstava treba da pripreme za svoj deo, a prema tehnikim uputstvima za to.

Ovi se planovi prouavaju u Ministarstvu finansija, posle ega nastupa usaglaavanje predloga, koje se na kraju zavrava usaglaavanjima na sednicama Vlade. Sledei korak je podnoenje Skuptini na razmatranje i usvajanje.

Sve ove radnje predstavljaju I fazu.

II faza predstavlja donoenje(odobravanje) budeta.

24. ODOBRAVANJE I DONOENJE BUDETA

U fazi donoenja budeta, Vladin predlog moe pretrpeti odreene izmene predloene od strane pojedinanih poslanika, poslanikih grupa ili da su te promene posledica plenumskih rasprava ili rasprava na odborima.Po donoenju i usvajanju budeta, po naem zakonu, on se stavlja na uvid svakome ko je zainteresovan da se upozna sa njegovim sadrajem (uvid javnosti) na odreeno vrteme. Po isteku tog vremena, u Slubenom listu se objavljuje zakon koji prati usvajanje budeta i on postaje pravosnani akt