JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

Poštovani čitaoci/čitateljke,

sa ciljem da vam opet ispunimo srce djelima –

literarnim, naučnim, likovnim, i drugim umotvorinama koje su

potekle iz pera, olovčice, bojice, četkice učenika i nastavnika

naše škole, predajemo vam u ruke treći broj lista „Jedra“.

Neka „Jedra“ jedre od ruke do ruke čitaoca koji će

osjetiti našu težnju da na sljedećim stranicama sazna šta

se u našoj školi u Bijeloj i područnim ustanovama u

Kamenarima i Baošićima i Đenovićima dešava.

Voljeli bi da smo mogli (ali to je bilo nemoguće) u ovaj

broj utkati sve pristigle radove i zapisati sve naše male i

velike uspjehe, naše težnje i inovacije u vaspitanju i

obrazovanju.

Neka se „Jedra“ razvijaju i dalje kao ogledalo

školovanja na ovim prostorima uz jačanje podrške tima –

učenika, nastavnika, uprave škole, roditelja i lokalne

zajednice.

direktorica škole Jarmila Radović

ORJENSKI BATALJON

Najbolja škola na svijetu cijelom –

to je moja škola “Orjenski bataljon”.

Devetog novembra rođendan je školi

i mnoge uspjehe ona broji,

ova pjesma želi da ti uljepša dan,

srećan ti rođendan!!!

Mia Njegovanović, III2

DRUGI DOM

Moja škola se zove „Orjenski bataljon“. Ime je dobila po imenu slavnog bataljona, poslije Drugog svjetskog rata. Dan škole je 09. novembar. Ima lijepo i veliko dvorište, ofarbana je ljubičastom i bijelom bojom. Zidove učionica krase naši likovni radovi. Table su velike i tako zelene;

kada ih gledam, kao da sam na

livadi ili u šumi punoj zelenila.

Moja škola je ispunjena

ljubavlju i uvijek su na njoj vrata

otvorena – za najmlađe i

najstarije osnovce.

Školu treba da volimo jer je dio našeg djetinjstva. U školi sam stekla mnogo znanja, kao i dobre drugare. Sa njima se igram, dijelim užinu i stvari. Svaki dan u školi je poseban – uvijek naučim nešto novo. Volim svoju školu, učiteljicu i svoje drugare!!!

Sara Milid Ivana Zlokovid Maša Zlokovid

IV1

VAŢNO JE POSTIĆI DOBAR REZULTAT NA EKSTERNO-INTERNOM TESTIRANJU?!

Eksterno-interna provjera znanja uĉenika na kraju prvog, drugog i trećeg ciklusa sprovodi se svake godine u maju od strane Ispitnog centra. Ispitni centar pravi testove objektivnog tipa (I ciklus – C-s,b,h jezik i knjiţ evnost, Matematika; II ciklus – C-s,b,h jezik i knjiţ evnost, Matematika i Engleski jezik, III ciklus – C-s,b,h jezik i knjiţ evnost, Matematika i izabrani predmet (svi nastavni predmeti osim Muziĉka i Likovna kultura i Fiziĉko vaspitanje) i šalje ih svim školama u Crnoj Gori kako bi ih uĉenici istovremeno rješavali. Ovakav vid provjere znanja uĉenika ima višestruki znaĉaj:

provjerava se znanje uĉenika i pravi se uporeĊivanje;

otkrivaju se oblasti na kojima uĉenici postiţ u loš rezultat, odnosno ukazuje se nastavnicima na koje oblasti treba da obrate posebnu paţ nju;

rangiraju se uĉenici prilikom upisa u srednju školu.

Ovom prilikom ne bih davao prioritet nijednom od znaĉaja testiranja, ali bih istakao koliko je vaţ no postići što bolji rezultat. Poznato je da se upis u srednju školu vrši na osnovu postignutog uspjeha u osnovnoj školi. Ako više uĉenika ima isti uspjeh, prednost imaju uĉenici sa boljim ocjenama na eksterno-internom testiranju. Tako se dešava da svake godine jedan broj uĉenika ne upiše ono što ţ eli jer na testu nijesu postigli oĉekivani rezultat.

pedagog škole Radovan Kosović

Драги ушеници/це, пд вас пшекујемп да и даље стварате нпве странице пвпг щкплскпг листа. Акп на оима буду забиљежени најљепщи тренуци ващег дјетиоства, радп ћете их се сјећати кап пдрасли људи.

Главни и одговорни уредник проф. Милун Ђурђевац

U saradnji sa Unicef-om i Ministarstvom prosvjete NLB Montenegro banka je usmjerila paţ nju prema zdravstvenim i humanitarnim ustanovama, ali i školama koje nemaju dovoljno didaktiĉkih sredstava neophodnih za rad sa djecom sa posebnim obrazovnim potrebama, a koja redovno pohaĊaju nastavu. Pored OŠ “Sutjeska” (Podgorica), OŠ “Milan Vukotić” (Golubovci), OŠ “Mileva Lajović Lalatović” (Nikšić) i naša škola je dobila donaciju. VoĊa Filijale NLB banke, gospodin Marko Radojiĉić, sredinom oktobra ove školske godine, predao je upravi škole: mekane konstruktore (jeţ i kocka), perlice nizalice, kreativne mozaike, magnetik studio, stoĉić rolerkoster, kocke u kocki, taktilne domine, porodiĉna stabla, umetaljke kupatilo, umetaljke odjeća, umetaljke saobraćaj, taktilne ţ ivotinje, geometrijska umetaljka itd. Vjerujemo da će pomoću dobijenih didaktiĉkih sredstava djeci sa posebnim obrazovnim potrebama biti olakšan naĉin boravka u školi i proces uĉenja. Srdaĉno se zahvaljujemo donatorima.

pomodnica direktorice Sonja Bokan

Naša škola i Udruţ enje roditelja djece i omladine sa smetnjama u razvoju “Staze” iz Podgorice sklopili su memorandum o saradnji za realizaciju projekta PODRŠKA INKLUZIVNOM OBRAZOVANJU DJECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU U CRNOJ GORI koji realizuje NVU “Staze” u partnerstvu sa NVU “Djeca Crne Gore”.

Nakon 15 mjeseci, a po završetku projekta koji je obuhvatao šest modula (25 nastavnika, 2 uĉenika, 1 roditelj, 1 predstavnik lokalne zajednice), škola je izradila Indeks za inkluzivno obrazovanje. Zahvaljujući ovom projektu, škola je dobila na poklon: razglas za kino salu, Cannon – kopi-aparat/štampaĉ/skener i didaktiĉki materijal u vidu zvuĉnih puzli i igraĉke za razvoj sitne motorike.

direktorica škole Jarmila Radović

Aleksandar Dedejid, II2

Martina Krivokapid, III2

4

PORTONOVI “AZMONT INVESTMENTS” започео је обнављање засада мимозе тако што је школама у Херцег Новом донирао 50 садница мимозе. ОШ “Орјенски батаљон” је добила 12 садница, па ће ученици и наставници у наредном период осјећати мирис овог лијепог цвијета и из дворишта своје школе.

На позив НВО “Млади Роми” наша школа је организовала акцију прикупљања одјеће и обуће за социјално угрожену ромску дјецу.

1. Ппдјела шланских карата 2. Пбилазак Градске библиптеке 3. Пбилазак Аерпдрпма 4. Ушеници II1 у ппсјети ПУ Каменари

У Спортском центру “Игало”, 30. марта 2014. године, одржан је Први дјечји спортски дан за дјецу од I до III разреда. Иницијатор и покретач била је НВО УНИВЕРЗАЛНА ШКОЛИЦА СПОРТА „ЈУМП" на челу са професором физичког васпитања М. Говедарицом. Током двочасовног дружења сви, па и наши ученици, прошли су вјежбе обликовања, забавни полигон, полигон спретности и полигон свестраности.

Сваке године ученици и наставници наше школе, на Дан отворених врата посјете Дјечји дом “Младост” и својим другарима понесу симболичну кесу слаткиша. Прошле школске године ту част су добили ученици III2 , који су осим Дјечјег дома обишли и собу своје другарице из раз- реда – Јоване Да- шић.

Посебну радост су наши ученици осјетили када су им наставници саопштили да ће њихово игралиште на пар сати бити голф терен.

С Р A

A

Д

О A

Дјечји парламент је у јануару 2014. донио одлуку да се придружи

хуманитарној акцији за помоћ матуранту Поморске школе –

Ђолету, који је оболио од леукемије и ученици наше школе су, према

својим индивидуалним могућностима, прикупили

новчана средства.

Очувати пријатељство

је врлина. Јое Baca

Ако си цвијет, буди мимоза! – Виктор Иго

проф. Драгослав Ћулафић

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

Novogodišnji praznici i Dan dječje radosti ne prolaze neopaženo u našoj školi. Pored ukrašavanja enterijera – kidenja jelkica,izlaganja najljepših likovnih radova, pravljenja čestitki za roditelje i prijatelje škole, učenici i nastavnici su pripremili kvalitetan program. U fiskulturnoj sali škole učenici – članovi plesnih i ritmičkih klubova izveli su prigodne tačke. Za to vrijeme u školskom dvorištu dvije fudbalske ekipe odmjeravale su svoje snage.

U martu ove godine grupa učenika naše

škole – Andrea Miševid, Lidija Uljarevid, Iva

Vukovid, Elena Simovid, Milica Rističevid,

Maja Živkovid i Nikola Peruničid, na čelu sa

profesoricom Vinkom Šarenac, prisustvovala

je Večeri otvorenog mikrofona i predstavila

se svojim pjesmama.

OMLADINSKI

KULTURNI CENTAR –

OKC, kao nevladina

organizacija, postoji od

2013. godine, a nalazi

se u zgradi bivšeg

Prvoborca.

N O V A G O D I N A / DAN DJEĈJE RADOSTI

Povodom smrti Nelsona Mendele, a tokom obiljeţ avanja MeĊunarodnog dana ljudskih prava, u našoj školi odrţ an je ĉas posvećen juţ noafriĉkom politiĉaru, revolucionarnom voĊi i drţ avniku, nobelovcu (1993) – jednom od najpozantijih politiĉkih aktivista i boraca za ljudska prava... Na tom ĉasu nastavnici i uĉenici su ĉitali prethodno pripremljene tekstove o Nelsonu Mendeli (novinski isjeĉci, internet). Potom su uĉenici, na osnovu proĉitanog, na stikerima pisali ili crtali kljuĉnu rijeĉ koja opisuje Nelsona Mendelu. Pred kraj ĉasa uĉenici viših razreda su razgovarali o kljuĉnim rijeĉima i pravili odjeljenjsku prezentaciju, a uĉenici niţ ih razreda izraĊivali kolaţ od slikovnih prikaza.

U martu 2014. godine,

učenici IX razreda

odslušali su predavanje

gospođe Aide Perovid –

Ivanovid (NVO “Prima“) na

temu „Prevencija vršnjačkog nasilja na

internetu“.

Svjedoci smo stalnog porasta svih vidova i oblika nasilja. Prošle školske godine uprava škole donijela je odluku da se uĊe u projekat „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruţ enju za djecu“. Formiran je struĉni tim, a za koordinatora izabran je pedagog škole. Realizaciju projekta su prihvatili i podrţ ali Školski odbor i Savjet roditelja. Sprovedena je anketa za uĉenike i zaposlene u školi i na sjednici Nastavniĉkog vijeća, a nakon iznijetih rezultatata koji su pokazivali da u našoj školi postoje razni vidovi nasilja, donijeta je odluka da se projekat prihvati i realizuje. U prošloj godini odraĊene su tri radionice – Što je nasilno ponašanje među učenicima/učenicama, Koje su vrste nasilnog ponašanja među djecom, Formulisanje pravila odjeljenja, a u ovoj će biti ostale. Preko radionica uĉenici će biti upozanti sa programom prevencije nasilja meĊu djecom u školi. i savladaće cilj koji je dat i u nazivu projekta, a glasi – kako sprijeĉiti nasilje u školi. Kroz radionice, uz pomoć odjeljenjskih starješina, uĉenici će donijeti i pravila ponašanja u školi kako bi ona bila sigurno i podsticajno okruţ enje. Vaţ an dio projekta ĉini i restitucija (nadoknada) kako za dijete koje se nasilno ponaša tako i za ono nad kojim se sprovodi nasilje.

pomodnica direktorice Sonja Bokan

Ovogodišnja jelka je napravljena

od knjiga, koje su učenici tokom akcije „Knjiga za jelku“ poklonili školskoj biblioteci.

6

ДАНИ МАСЛИНЕ И ВИНА

Поводом Празника мимозе, који се традиционално одржава у нашем крају, тако је и ове уприличена фешта маслине и вина. Многобројни излагачи, како из наших тако и из других крајева, познати по производњи маслина и вина, дошли су да својим присуством увеличају ову прославу. Мноштво производа, које су излагачи донијели на фешту, разноврсношћу својих боја и укуса су, као магнет, привлачили многобројне посјетиоце. На фешти су искључиво били изложени домаћи производи: маслиново уље, конзервисане маслине, вино, воћни ликери, сир, пршут... Тромбоњери, мажоретке и професионални кловн Марко из Београда увесељавали су све присутне, а нарочито многобројне туристе за које је ово било сасвим ново и незаборавно искуство. Изузетан допринос овој манифестацији дали су и ученици наше школе, који су уз помоћ наставника извели пригодан програм: „Раде Томов“ и „Лична карта маслине“ (драмски комад), „Маслина“ и „Мимоза“ (рецитал), „Ивин денс“ и „Маестрал“ (ритмички плес), ритмичка тачка са тракама „Пачији плес“ и „Чувајмо планету“ (плесна тачка) и игроказ „Слатка математика“.

Сандра Мргуд, VIII2

СЛОВО О ЊЕГОШУ

Дана 18.12.2013. год. у дворани „Парк“ у Херцег-Новом, а након премијеpe у школи, одржана је представа „Слово о Његошу“, коју су осмислили ученици и професори метерњег језика и књижевности – Винка Шаренац, Милун Ђурђевац, Дијана Рогановић и Данка Лончар.

Представа је замишљена као музичко-поетско-драмски колаж који ће приказати живот Петра Петровића Његоша од рођења до смрти, користећи се цитатима из „Горског вијенца“, односно одломком из мјузикла „Раде Томов“ књижевница Босиљке Пушић и Марије Чолпе из Херцег Новог (у дијелу приче о Његошевом дјетињству). На сцени су се нашла 54 ученика. Богати сценско-ликовни доживљај је осмислила професорица Александра Ћоровић, музички ју је обојила проф. Маријела Милановић, а у техничком смислу комплетну подршку пружили су професор технике и информатике Предраг Радоман и техничком опремом господин Бојан Цицак (ДОО „Цицак акустика“). Појединим реквизитима је сцену обогатила локална заједница, а гусле, столоваче, карлице, котлићи, преслице, ручни радови, костретне вреће, ћилими, сач, стап и остало посуђе посуђени су од грађана Бијеле. Народном ношњом глумце су опскрбили Дјечји дом „Младост“ из Бијеле, КУД „Слога“ из Ђеновића и КУД „Илија Кишић“ из Зеленике. Плакате нам је обезбиједила штампарија „Маестро“ из Ђеновића. Ученици су се потрудили да озбиљно слиједе инструкције својих наставника и учинили да представа одјекне широм Боке Которске. Не смијемо заборавити ни свесрдну максималну подршку управе школе: директорице Јармиле Радовић, помоћнице директорице Соње Бокан и педагога Радова-на Косовића.

Ученици наше школе радо се одазивају дјечјим карневалима и са својим учитељицама припремају маске. Школске 2013/2014. године III разред (ПУ Баошићи-Ђеновићи) представили су се маском „Бетмени“, а IV1 и IV 2 (матична школа) маском „Морнари и морнарке“ .

ГОСТОВАЊЕ НА РТЦГ ПОВОДОМ ПРЕДСТАВЕ

„СЛОВО О ЊЕГОШУ“

Са захвалнпшћу пптврђујем пријем Ваше серијске публикације чије сте примјерке љубазнп ппклпнили Централнпј библиптеци Црне Гпре „Ђурђе Црнпјевић“ на Цетиоу. Ппчаствпвани смп Вашим ппклпнпм, на чему се најтпплије захваоујемп. Публикација „Орјенски батаљон “ : бр. 1985 – 1 примјерка; „Дјечје око„:2002/2003 -1 примјерака; „Билтен“: април, мај, јун, децембар/2004, април, септембар, пктпбар, децембар/2005, фебруар, април, мај, децембар/2006, пктпбар/2007, март, пктпбар/2008, март/2009, фебруар, пктпбар/2010, јун/2010, шкплска 2011/2012 кпју сте ппклпнили, наћи се свпје мјестп у збиркама и фпндпвима наше Библиптеке.

Уз изразе пспбитпг уважаваоа , срдачнп Вас ппздрављамп.

Драгана Маркпвић, библиптекарка

НАЦИОНАЛНА БИБЛИОТЕКА ЦРНЕ ГОРЕ

„ЂУРЂЕ ЦРНПЈЕВИЋ“ Адреса: Булевар црнпгпрских јунака 163

81250 Цетиое

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

Za vrijeme „Škole u prirodi“ uĉenici III1, koji su ostali u školi, provodili su vrijeme u prirodi. Obilazili su obalu i sakupljali kamenĉiće, a zatim ih ukrašavali raznim tehnikama.

Jedna od aktivnosti bila im je i crtanje po asfaltu kredama u boji.

uĉiteljica Olga Mandić

Ekološka sekcija je vrijedno radila na uređenju eksterijera i enterijera škole. Povodom proslavljanja Dana planete Zemlje, 22. aprila 2014. godine i uključivanja škole u akciju “Trilimpijada 2014”, članovi Ekološke sekcije zasadili su tri palme i više sadnica ukrasnog šiblja.

Let's do it! Mediterranean – dio svjetskog pokreta, koji za

cilj ima uklanjanje otpada sa mediteranskog mora i obale,

organizovao je, 10. maja 2014. godine, kampanju na cijelom

crnogorskom primorju (u gradskim i međugradskim

područjima) kako bi podigao svijest građana za unapređe-

nje životne sredine i

zaustavljanje dotoka smeća

u more. Tim povodom, a u

finalnoj fazi čišćenja obale,

učestvovali su i učenici naše

škole.

Povodom Dana planete Zemlje, Eko sekcija nižih razreda

pripremila je pano.

Škola u prirodi je ove godine izvedena na Ţabljaku u organizaciji agencije LUX TOURS iz Budve. Ukupno je bilo 94 djece od prvog do osmog razreda. O njima su se brinuli nastavnici razredne nastave: Kokotović Borka, Reĉević Jovanka, Đurović Ranko, kao i nastavnici predmetne nastave: Šarenac Vinka Crnogorĉević Zlata i Jovanović Stanko. Sa nama je bila i doktorica Ljubinka Dragaš, pedijatar iz KBC u Podgorici. Povoljno vrijeme i odliĉni uslovi u hotelu „Planinka“, omogućili su nam da obavimo sve planirane aktivnosti i ispunimo postavljene ciljeve. Svako prijepodne smo išli na duţ e šetnje i posjećivali lokacije koje su predviĊene planom i programom. U poslijepodnevnim satima, na obliţ njem fudbalskom terenu, izvoĊene su sportske aktivnosti, a posebno su bile zanimljive utakmice izmeĊu naših Ċaka i Ċaka osnovne škole sa Ţabljaka. Igralo se u tri kategorije, tako da je svako dijete našlo svoje mjesto u timu. TakoĊe su ispunjeni i ostali sportski sadrţ aji. U veĉernjim satima odvijao se zabavni program kroz razne takmiĉarske aktivnosti. Higijena u hotelu je bila na visokom nivou. Hrana je spremana prema jelovniku koji smo dogovorili sa kuvarom. Djeca su dobijala repete koliko god su ţ eljela. Zdravstveno stanje djece je bilo veoma dobro i, osim nekih sitnih intervencija, doktorica nije imala mnogo posla. Uţ ivala je sa nama u prirodnim ljepotama Ţabljaka i okoline. Po povratku u Bijelu, nije bilo nikakvih prigovora od strane roditelja i djece.

prof. Zlata Crnogorĉević

Godine 1855. Josif Panĉić je prvi put ĉuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta ĉetinara – omorika. Deset godina kasnije dobio je dvije njene grane, da bi 1. avgusta 1877. godine na planini Tari, u zaseoku Đurići, i pronašao do tada nepoznati ĉetinar – omoriku koja je, kasnije, po njemu dobila ime – Panĉićeva omorika. Panĉićeva omorika (Picea omorica P.) predstavlja najpoznatiji srpski endem koji je u svijetu prisutan samo u srednjem toku rijeke Drine. Panĉićev mauzolej je prvi spomenik kulture na planinama Srbije. GraĊen je kao zatvoreni kameni sarkofag po projektu arhitekte Vladimira Vladisavljevića. Mauzolej je ozidan kopaoniĉkim granitom tamnosive boje (širok je 2,45m, dugaĉak 3,60m, a visok 1,65m). Do mauzoleja se stiţ e planinskim putem ili ţ iĉarom sa “Sunĉanih konaka”. Na ĉeonoj strani mauzoleja stoji ploĉa sa natpisom SANU i Planinarskog saveza Srbije: "Ostvarujući zavet Pančićev, prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo i njegovu poruku upućenu srpskoj omladini –Tek dubokim poznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje, pokazaćeš koliko voliš i poštuješ svoju otadžbinu."

Kad se Pančić radi svojih istraživanja 1873. godine uputio u Crnu Goru, knjaz Nikola mu je dodijelio jednog perjanika da ga svuda prati. Vidjevši ga, perjanik reče: “Zar ovi suvi striko da se penje na Durmitor i na Bijelu Goru, bogumi će do Ostroga umrijeti”. A kad su se vratili, isti perjanik je govorio: “Izgibosmo hodeći za njim, niđe ga stići, ide uzbrdo i nizbrdo kao koji Crnogorac.”

200 godina od roĊenja

Josipa Panĉića

JOSIF PANČIĆ (1914–1988)

ljekar, biolog

8

На Општинским школским спортским играма ученици наше школе постигли су сљедеће резултате: рукомет (дјечаци) друго мјесто, рукомет (дјевојчице) друго мјесто, одбојка (дјевојчице) друго мјесто, кошарка (дјевојчице) прво мјесто и пласман на регионално такмичење; атлетика (дјевојчице) прво мјесто и пласман на регионално такмичење и атлетика појединачно – Горан Илић ( IX1), прво мјесто и пласман на регионално такмичење. Ученици који су представљали школу у такмичењу из кошарке и атлетике на Школским спортским играма Црне Горе, постигли су сљедеће резултате: кошарка: I мјесто – дјевојчице: Милошевић Сара, Живковић Маја, Пашић Бојана, Копривица Тамара, Живковић Драгана, Злоковић Ивана,Вуковић Ана, Зубац Драгана, Вицо Даринка, Ковачевић Николина.

Тамара Копривица (VIII3) освојила је треће мјесто у дисци- плини бацања кугле на Државном такмичењу у Бару. Три ученика наше школе, који су чланови КК „Бијела“ – Микулић Немања, Јанчић Алекса, Томановић Лана су у протеклој школској години остварили запажене резултате.

Друго мјесто на Општинском такмичењу у пружању Прве помоћи освојила је екипа у саставу: Вуковић Ивана, Бошковић Невена, Злоковић Анђела, Драганић Јована, Дабовић Даница, Кривокапић Мартин.

Ученици наше школе учествовали су на бројним ликовним и литерарним конкурсима и постигли запажене резултате, чиме су доприносили афирмацији школе: На литерарном конкурсу који традиционално расписује НВО Секција жена „Риза“ – Бијела, на општинском нивоу, наши ученици су освојили сљедеће награде:

- I мјесто: Милица Ристичевић (IX2), ментор Винка Шаренац, - II мјесто: Ива Вуковић (VIII2), ментор Милун Ђурђевац, - II мјесто: Никола Перуничић (IX2), ментор Винка Шаренац, - III мјесто: Елена Симовић (IX2), ментор Винка Шаренац, - III мјесто: Данило Комадина, (VII2), ментор Милун Ђурђевац,

а похваљен је рад ученице Павелине Палевић (VII2). Ппвпдпм 45. Празника мимпзе „Ппртпнпви 2014“, ЈУК „Херцег фест“ је дпдијелип награде најуспјещнијим литерарним и ликпвним пствареоима:

1. Данилп Кпмадина (VII2) псвпјип је првп мјестп за литерарни рад „Тргпви, некад и сад“ и дпбип вриједну награду у виду коига и ваушера за куппвину коига, ментпр Милун Ђурђевац;

2. Немаоа Вушетић (IX1) пспвпјип је треће мјестп за ликпвни рад на тему „Тргпви, некад и сад“, ментпр Александра Ћпрпвић. На међунарпднпм литерарнпм кпнкурсу „Стихпм гпвприм“ у Бијелпм Ппљу, Никпла Перунишић (IX2) псвпјип је првп мјестп за литерарни рад „Црна Гпра“ и стекап титулу Принц „Краљевства бијелих рада“, ментпр Винка Шаренац. На истпм кпнкурсу ушеница Павелина Палевић (VII2) псвпјила је специјалну награду – оен рад се налази у Збпрнику ушенишких радпва кпнкурса „Стихпм гпвприм“.

На међунарпднпм такмишеоу у рецитпваоу и гпвпрнищтву „Будва ппен 2013“, ушеница Милица Ристишевић (IX2) псвпјила је шетвртп мјестп у категприји узраста пд VI – IX разреда и седмп мјестп у свеукупнпм пласману. На кпнкурсу „Млади екпреппртери“ ушеница Тара Тпманпвић (VII3) псвпјила је треће мјестп екп фптп пришпм „Па, на мпре дпђите“. На награднпм кпнкурсу из прпфесипналне пријентације на тему „Мпје будуће занимаое“, кпји сваке гпдине расписује Завпд за заппщљаваое – Бирп рада Херцег-Нпви, ушеник Славкп Вукаспвић (VIII3) и ушеница Маја Живкпвић (IX2) псвпјили су прву награду, а Никплета Ћпрпвић (VI1) другу награду.

Запажени резултати школске 2013/2014. године

Милпщ Вицкпвић, VII3

Тара Тпманпвић, VII3

Лука Дапшевић, VII1 Славкп Вукаспвић, VIII3

Светлана Ракпвић, IX2

Владана Пудар, VIII1

Впјислав Ђукић, VIII1

Владимир Јпванпвић, VIII1

Ана Ерцегпвић,VIII3

МЕНТПРИ: Суада Бещкпвић и Пливер Јакпвљевић

Ушеници

ушесници

Плимпијаде

знаоа

“Кад доживиш искуство, радуј се као да си добио награду.”

Монголска пословица

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

E K S K U R Z I J A

Polumaturska ekskurzija je događaj koji učenici željno iščekuju.

Putovanje je samo po sebi lijepo, iako je unutar granica male, ali

prirodnim ljepotama veoma bogate Crne Gore. Ne mogu reći da naša

iščekivanja nijesu ispunjena. Uživali smo u zaista lijepim predjelima, obišli za

nas nepoznate gradove. Svaki grad i svako mjesto ima neku posebnost – crkvu

ili park, rijeku ili jezero,... Svuda su nas lijepo dočekali, pa smo se lijepo i

osjećali. Ali ono što je, svima nama, najljepše na ekskurziji su zabava u

autobusu i diskoteci.

U toku tih pet dana interesantno je koliko smo se međusobno zbližili,

iako se poznajemo najmanje osam godina. Opšti utisak je svima isti – zašto je

tako brzo prošlo i morali smo se vratiti kućama i školskim obavezama. Isti

osjećaj nas je stalno pratio: zašto smo tako brzo stigli do odredišta pa je

zabava u autobusu prekinuta? Zašto su nas slali na spavanje baš u trenutku

kada je počela naša omiljena pjesma u diskoteci? A skoro svaka nam je

omiljena. Zašto nas bude na doručak, a čini nam se da smo tek zaspali? Zašto

nam ne dozvoljavaju zabavu u avanturističkom parku kada smo fizički spremni

i nema opasnosti od povrede...? Sve planirane aktivnosti smo ispunili i jako

dobro smo se zabavili. A što se opšteg utiska tiče – željeli bismo da ekskurzija

traje mjesec i više dana.

Ekskurzija je završena, ali je još uvijek glavna tema svih naših

razgovora.

Vladana Pudar, IX1

Dana 22. septembra ove godine, taĉno u osam ĉasova, na glavnoj autobuskoj stanici u Bijeloj okupili smo se mi – mali maturanti. Ušli smo u autobuse i krenuli na dugo išĉekivanu ekskurziju. Atmosfera u autobusu je bila odliĉna. Pjevali smo, priĉali viceve i šalili se. Na putu ka Plavu, prvo smo se zaustavili u Podgorici, obišli Delta City i krenuli dalje. Naše sljedeće odredište bio je manastir Moraĉa, gdje smo uţ ivali u predivnoj prirodi i ljepotama manastirske porte. Nakon toga otišli smo u nacionalni park "Biogradska gora", gdje smo se odmarali i fotografisali na obali predivnog Biogradskog jezera. U popodnevnim ĉasovima stigli smo u Mojkovac, obišli grad i spomenik posvećen Mojkovaĉkoj bici i serdaru Janku Vukotiću. Nastavili smo putovanje ka Plavu u nezaboravnoj atmosferi. Stigavši u Plav i vidjevši hotel Kula Damjanova, koji se nalazi na samoj obali Plavskog jezera, našoj sreći nije bilo kraja. Smjestili smo se u prelijepo ureĊene sobe i odmah poĉeli da se spremamo za diskoteku. U diskoteci smo se divno proveli. Iako umorni od puta, te prve veĉeri, od velikog uzbuĊenja, skoro da i nijesmo spavali. Sjutradan smo posjetili Ali-pašine izvore, šetali, uţ ivali u prirodnim ljepotama sjevera Crne Gore i prelijepom pogledu na Prokletije. Uveĉe smo ponovo išli u diskoteku. Trećeg jutra krenuli smo ka Ţabljaku. Prvo smo posjetili manastir ĐurĊevi Stupovi, a zatim grad Berane kroz koji smo malo prošetali. Kada smo stigli na Ţabljak, smjestili smo se u sobe hotela “Planinka”, a zatim otišli na ruĉak. Poslije podne smo obilazili Nacionalni park “Durmitor” i šetali obalama Crnog jezera. Nakon toga uslijedilo je ono najljepše – ponovno pripremanje za diskoteku. Diskoteka na Ţabljaku za nas je bila pun pogodak. Koliko nam je bilo zabavno, govori i ĉinjenica da smo gotovo svi promukli i uspjeli da na plesni podijum dovedemo i naše razredne starješine. Ĉetvrtog jutra ustali smo rano, doruĉkovali i krenuli na izlet u Pljevlja. Kada smo stigli do mosta na ĐurĊevića Tari, zaustavili smo se da ga pogledamo. Još jednom smo se uvjerili da je prizor zaista ĉudestan. Nastavili smo putovanje i ubrzo stigli u Pljevlja. Posjetili smo manastir Svete Trojice i Husein-pašinu dţ amiju. Nakon toga smo malo šetali i vratili se na Ţabljak. Poslije podne smo posjetili Prirodnjaĉki muzej u Nacionalnom parku “Durmitor”. Bilo je zanimljivo, ali smo jedva ĉekali da se vratimo u hotel i pripremimo se za nezaboravnu – posljednju noć naše ekskurzije. Ubrzo se i to dogodilo. Spremni i uzbuĊeni uputili smo se ka diskoteci. Bila je to nezaboravna noć. Do ranih jutarnjih ĉasova neumorno smo igrali i pjevali. Ĉak i oni djeĉaci koje je teško bilo nagovoriti, ove noći bili su na nogama. Poslije nevjerovatne ţ urke vratili smo se u hotel tuţ ni što je našoj ekskurziji došao kraj. Sjutradan smo krenuli kući. Svratili smo u Nikšić, a zatim obišli Krupaĉko jezero. U povratku je atmosfera u autobusu bila dobra, ali se osjećala i doza sjete zbog povratka kući i vraćanja našim školskim obavezama. Bilo je to nezaboravno putovanje sa kog smo se svi vratili puni utisaka, a ono što me posebno raduje je ĉinjenica da smo svi bili sloţ ni i da se niko ni sa kim nije posvaĊao. Ponosni smo što nas svi hvale i što smo maturanti za primjer drugima.

Vladana Mišević, IX1

KRATKO PUTOVANJE

Učenici/ce II1 i II2 sa odjeljenjskim starješinama

10

На обали мора

Сједим као прави пјесник на обали морског жала,

слушам како море шуми, слушам како риба сања.

Љуљашка се плаво море, а на њему барка њише, а ја мали пјесник сањар сад стихове ове пишем.

На пучини изнад мора, галебова сивих лет,

брод се губи у даљини – одлази у далек свијет.

Лидија Уљаревић, VII2

КЊИГА

Књига је нешто најљепше,

читам је дању и навече.

Био то роман или бајка,

књига је знања мајка.

Књига помаже да би били

весели и чили.

Читајте књиге које волите,

учите оно што желите!

Читајте романе,стручну литературу,

можете и књиге за фискултуру.

Александар Станић, VII2

МОЈ СВИЈЕТ

Свијет који ја видим и којем се надам,

био би свијет у којем доброта влада.

Добрим људима живот би весео и срећан био,

о љубави човјек би само снио.

Болест и сиромаштво нестали би свуда,

и сва свјетска остварила би се чуда.

Сва дјеца била би срећна и здрава,

и као одрасли имали би боља права.

Политичку сцену дјеца би водила,

своје законе јасно би спроводила.

Родитељи и стари не би морали да раде,

свијет би био играоница за нас младе.

Владана Пудар, IX1

МАСЛИНА

За маслину рећи ћу вам прво –

маслина је свето дрво.

Она расте поред мора,

богата је Црна Гора.

Кад од лета галеб се умори,

на њу слети да одмори.

Плодове нам она даје,

маслиново уље од њих настаје.

Ручак би нам био гори,

могао би да изгори.

Користе га чак за плажу,

њиме своје тијело мажу;

да добију бољу боју

и чувају кожу своју.

Једемо их напуњене

са кошпицом или не –

сви волимо маслине!

Мара Станић, VIII1

МЈЕСЕЦ

Сваке ведре ноћи

мјесец жут

путницима ноћним

обасјава пут.

Путникове кораке

мјесец са неба прати;

уклања му страхове

да се кући врати.

Звјездице сјајне

друштво му праве,

јер господин мјесец

вриједан је хвале!

Дејана Пудар, V2

ПОЕЗИЈА

ПЛАВЕ ЖЕЉЕ

Често плаве снове сањам, морем пловим, небом летим,

с мјесецом се сјајним дружим, пецам звијезде кад се сјетим.

Моја машта има стазе, небеске и морске плаве, то су моје жеље бистре,

жеље дивне, топле – плаве.

Које више од њих сањам, е, то не знам ни ја сам,

кад се небо у мору огледа, тада сан је озвјездан.

Матеј Милиша, IV1

Јесен нам је дошла и са њом кишовити

дани, сад ријетко

излазимо вани.

У јесен лишће жути, с грана опада

зато ми се јесен не допада.

Аранђел Јеремић, III2

САЊАЛИЦА

Мјесец ме увијек на путу сретне и освијетли тајне ноћи плаветне.

Нагло порастем од велике среће и нико ме тада растужити неће.

Петар Тасовац, IV3

ЈЕСЕН

Јесен у мој град стиже и жуто лишће

све нам је ближе.

Брзо ће доћи хладни дани

а ноћи ће бити вјетром омотани.

Из облака пануће по која кап кише да сунчеве зраке

обрише.

Павле Калезић, III2

ОБЛАК

Облак бијели одозго нам вели: “Киша ће стићи, а сунце отићи!”

Чаробни видици на ивици свиђају се – и птици.

Кристина Вулићевић, V2

ЗВЈЕЗДАНИ САН

Небеском стазом летим и пловим, мрежицом за лептире мјесец да уловим.

Што сам му ближа он је све већи,

ал’ сам упорна – неће ми побјећи.

И таман кад помислим да је ово сан, у моју собу уђе нови дан!

Нестаде звијезда, мјесеца и ноћи

и опет ћу сјутра у нови лов ја поћи.

Мила Маловић, IV3

Желим да увијек буде чиста и да великим осмијехом блиста!

Василије Вицковић, IV3

Вриједни ђаци у школу журе док се спремају кише и олује!

Немања Мандић, IV1

Почела јесен да влада, птице лете на пут; свуда лишће пада,

ливада је тепих жут.

Зима је све ближе, празници чекају нас;

хладно вријеме стиже, срећа је свуда око нас.

Емилија Злоковић, III2

КИШОБРАН

Јесен је жута на врата дошла,

облаци сиви небо прекрили.

Ђаче, мали,

кишобран спреми, јер ће те вани киша срести!

Тара Рашковић, III2

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

Moja škola

Kad su Ċaci ko pĉelice tu padaju i petice.

Školski dani prolaze, ocjene se niţ u –

petice stiţ u.

Milan Baltić, IV1

ŠKOLO,..

Volim te, školo kao pĉela cvijet; ti si meni draga –

u tebi ću upoznati svijet!

Moja škola je puna Ċaka, svi vrijedno uĉe i rade;

uĉiteljica je dobra svaka i bori se za Ċaka.

Od svega što se dogaĊa u školi moje srce najviše – veliki odmor voli!

Miljan Sukara, IV2

ĐAK PUTNIK

Sviće, a on žuri, kroz šumu ga strava hvata, dok ti mirno sada spavaš,

jer će da te vozi tata.

Pod nogama pršti snijeg, a mraz štipa lice sneno,

vjetar duva i fijuče, na jelama inje bijelo.

Stiže, a već zvoni i počinje prvi čas:

"Dobrodošao, naš putniče!" nastavniku čujem glas.

On na času budno prati, rumeno mu vedro lice,

sluša šta nastavnik priča – u dnevniku sve petice.

Završi se zadnji čas, on veseo, a ti ljut – tebe opet čeka tata,

njega čeka dalek put.

Lidija Uljarević, VII2

PROLJEĆE

Proljeće je konačno stiglo,

sunce se visoko na nebu izdiglo.

Oko nas lete leptiri,

proljećni miris svuda se širi.

Pčelice iz košnica zuje,

proljećna pjesma svuda se čuje.

Medvjeda proljeće iz sna će dići,

ptice će sa juga radosno stići.

Nema više snijega i kiše, priroda je lakše počela da diše.

Okolina miriše na iznikle trave,

sva djeca od njih će da ozdrave.

Dolazak proljeća osjećamo na sebi,

sunce će svjetlost pokloniti tebi.

Svi smo srećni zbog proljeća –

naša pjesma čuće se do mjeseca.

Milica Pavlović, VIII2

Meni je ona

k´o najbolji drug,

što me uvijek nečem uči;

otvara mi – vidokrug.

Kad god mogu

s´njom se družim,

čitajući stičem znanje,

koje uvijek nekom pružim.

Zato svima želim reći

da su knjige pravo blago;

učiniće vas bogatijima,

i biće vam drago!

Andrea Mišević, VII2

MOJA MAŠTA

Jednom sam se probudio i u pticu pretvorio, cijeli svijet preletio: sva mora sam video,

zvijezde dotakao, mjesec pomjerio...

Kad sam se kude poželio, oči sam otvorio

i majku sam zagrlio.

Lazar Milosavid, IV1

JESEN

Jesen je stigla i kiša pada

prekjuĉe, juĉe i opet sada.

Sjutra, preksjutra i za tri dana padaće kiša

ilišće sa grana.

Na granama je voće u bojama sreće; kada ga gledam

moje srce je veće!

Mila Malović, IV3

OBLACI

Oblaci lagano po nebu plove, i ĉini se kao da sunce love.

Natalija Zloković, V2

LJUBAV

Kad ne znam šta radim,

kad misli mi bježe,

ja se sjetim tebe

pa sve bude ljepše,

i lako eh,

kad bi svi to razumjeli –

tek tako!

Ta ljubav je čudna,

ta ljubav je luda

i ponekad nas tjera

da radimo razna čuda.

Yulli Hajdaragić, VII1

PO

EZIJA

ŠKOLA

Kroz prozore njene vide se vrhovi gore

zelene.

U školi učimo brojke i slova,

u školi se rađaju drugarstva nova.

Asmir Kukuljac, IV1

SANJAM

Sanjam da letim plavim ravnicama, da sam k’o perce laka;

da se druţ im i pjevam sa pticama visoko iznad oblaka.

Sanjam da plovim morskim dubinama, lijepim sirenama da sam drugarica;

da nosim krunu sa rubinima – morska da sam carica.

Anđela Krivokapid, IV1

23. IX Lišće se širi preko

cijelog grada, jesen je stigla upravo sada.

Nataša Ivović, V2

Likovni radovi učenika IV razreda

12

Сваке године ученици другог разреда отварају школска врата првачићима. Они са својим учитељима/учитељицама припремају програм – топлу добродошлицу другарима којима школа треба да постане други дом. Игром и пјесмом допиру до њихових дјечјих срца како би им први дан у школи био посебан. Овај незабораван догађај уљепшавају поздравнa ријеч директорице школе и прва прозивка ученика/ца, као и поносна лица њихових родитеља.

ШКОЛСКО БЛАГО

У школи су другари , и стари и нови, све наше жеље, надања и снови!

Видоје Ђуричић, IV2

ШКОЛА

Мени се школа по много чему свиђа – тамо се са најбољим

другарима виђам.

У њој учим, свирам, играм се

и шале збијам.

Ања Гушић, IV2

ЂАЦИ

Ђаци имају много рада као да се прави зграда.

За викенде они уче и за петице се муче.

Бојан Вуловић, IV1

БАКА И ШКОЛСКА ТОРБА

Јутрос је у аутобусу ситуација страшна – баки је на леђима школска ташна!

„Бако, бако, има ствари свакојаке, ал’ још не видјех школу за баке!“

“Слушај, дијете, ријечи моје: школе за баке не постоје, већ у оне ствари свакојаке

додај – у школу баке воде

своје унуке прваке!“

Ивана Симовић, IV3

Васпитач никад не каже оно што стварно мисли, већ оно што мисли да је добро да чују они које васпитава.

Ниче

Марин Балатинац Стефан Чалија Милан Бпжпвић

Катарина Бпрпјевић Милпщ Бпрпјевић

Јпвана Сукара Лазар Димић Ален Шукурица Никпла Сијеркпвић

Откуд у тој руци толико доброте и толико снаге у том крхком тијелу!? За све учитеље – хвала ти, животе, хвала за ријеч, и благу и смјелу. Сваки дан нови – нова брига, а ипак у свему толико љепоте, на столу крух, јабука и књига... За све учитеље – хвала ти, животе!

Исмет Бекрић

УЧИТЕЉ

Иде у разред учитељ стари. Корак му свечан, усправан ход.

Смијешак на лицу гнијезди се и зари, дјеца су звијезде, а школа – свод.

Чекају ђаци свога учитеља,

умјесто дневника – осмијех им доноси, руком искреног, старог пријатеља

свакога такне по рамену, коси.

ДОБРО ДОШЛИ ЂАЦИ ПРВАЦИ !!!

Љиљана Антић Антић Јелена

Бприс Бардек Урпщ Глигпвић Маркп Пбрадпвић

Никпла Бпжпвић Ервин Лукпвић Милпщ Кривпкапић

Никпла Камилић Гпрдана Вушкпвић

Милица Јанкпвић Савп Иванпвић Милан Злпкпвић

Ратпмир Рудан

Никпла Сеншић Савета Јпванпвић

Ема Сијеркпвић Савп Драгпјлпвић

Александара Рпвшанин Ана Злпкпвић Лука Стевпвић

Анђела Ппппвић Урпщ Драгащ Василије Малпвић Лука Кривпкапић

Пгоен Кривпкапић Димитрије Милић Едмпнд Таири

Милена Јпванпвић

Ена Трипкпвић Страхиоа Гущић Дущан Вујпвић Иван Јущкпвић

Владимир Вукпвић Катарина Цекпвић Никпла Дамјанпвић

Ваоа Ћупић Немаоа Деретић Андреј Ћирпвић Саоа Злпкпвић

Илија Рпганпвић Максим Мпкретспв Спфија Микулић

Бпжидар Малпвић Лазар Кривпкапић Марија Ралевић Маща Маркпвић Лаура Аранзулп Мина Радулпвић Владана Мандић Гпјкп Билафер

Андрија Радпвић Матија Марпвић Маја Мандић Елдина Ахметај

Иван Мищевић

ЗАДАТАК: Прпнађи свпје другаре из пдјељеоа и пбпј их бпјицпм пп жељи.

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

... da pomažemo jedni drugima – Lazar; ... da se družimo – Jovana; ...da se uči – Dušan; ... da se sluša učiteljica – Marin; ...da naučimo slova – Vasilije; ... da se koristi KOPJUTER – Ema

... da uĉimo! – Lazar, Maksim; ... da pišemo slova, da koristimo makaze – Andrej; … da crtamo, pišemo i uĉimo. – Ilija, Marija; ... da nam bude zanimljivo! – Andrija; … da pravimo razne stvari od plastelina – Sofija; … da uĉimo da crtamo jabuke, da ih izrezujemo makazama – Mina.

ŠKOLA??? uĉiteljica vaspitaĉica Borjanka Jakovljević Danijela Sukara

Ove godine poĎoh u školu,

u malenu, veselu

družinu novu; u njoj smo svi srećni,

vedrih lica – i moji drugari,

i moja učiteljica.

Maša Marković

Rukotvorine I4 na Prvoj izložbi

I2

I1

uĉiteljica vaspitaĉica Mila Nikolić Danijela Sukara sUKA

Škola???

I3

uĉitelj Andrej Bardek

uĉiteljica Nataša Franić I

4

Laura Aranzulo Gojko Bilafer Maša Markovid

Maja Mandid Ivan Miševid Eldina Ahmetaj Školo, želimo ti da dobiješ: tobogan i ljuljašku – Maša,

salu za karate – Gojko, novo igralište – Ivan.

Stomatolog je onaj što popravlja noge od stola – Gojko

Vihor : ... neki krug – Maja, ... veliko srce – Gojko

KOTULA: ... krug – Uroš, ... tanjir – Dušan, ...majica – Luka, ... kobila – Jovana, ... haljina – Strahinja, ... posuĊe – Ema.

Marija Vanja Sofija Andrija

SIMPATIJA – kad nekoga voliš/kad je neko zaljubljen/ kad dvoje popiju napitak i zagledaju se jedno u drugo i onda se zaljube

PUBERTET – nervoza/teretana/neka buba

Ana Jovana Katarina

14

„Ја, грещни јерпмпнах Макарије, пт Черније Гпри, држим на дланима коигу првптипну – Пктпих. Сазда се сија коига ппвеленијем и бригпм гпсппдара ми Ђурђа Црнпјевића. Са седам сптрудника рукпдјелисах и украсих дивптну коигу. Над типима бдјесмп дневима и нпћима – не дадпсмп ппшинка ни сна зјеницама свпјим.

И рпди се неписан рукпм Првпгласник, коигу какву пве гпре дпсад не видјеще. Узпр – коига на нащпј земљи сптвпрена. Испуни се сан Ивана гпсппдара. И евп, руке ми дрхте нп крепше бивају. Тещка коига а лист кап перп из прлпва крила. Лист бјељи пд лпвћенскпг снијега. Украси и типи – рпјеви звјездани лете и ппју. Бијела крила псмпгласна. Небп на кам силази, кам се у небеса впздиже. Сатвприх коигу јашу пт мене, пт гласа мпјега, пт кпсти мпје. Евп се листају даљине и стпгпђа. Несагледнп вријеме у кприцама.“

„Коига првптипна“ Чедп Вукпвић

Прплазип Михаилп Лалић ппред једне

бепградске библиптеке. Управник га преппзна

и ппзпве га да сврати, а писац пдгпвпри:

„Хвала, не мпгу. Бпље да не видим кпликп

коига нијесам прпшитап“.

рођен: 1787. године, у селу Тршићу дјела: - Мала простонародна славеносербска пјеснарица - Писменица сербскога језика - Први српски рјечник - Друго издање Српског рјечника умро: 1864. године, у Бечу (1897. кости су пренијете и сахрањене у порти Саборне цркве у Београду поред посмртних остатака Доситеја Обрадовића)

Какп је бип малпг раста и бплещљив, шуле су се ппдругљиве ријеши злих сусјетки. Мајка, ппнпсна на знаое и вриједнпст свпг сина, ућуткивала би их ријешима: “И дукат је мала пара, али вище вриједи пд талира.”

“Мпја је сва и гплема плата, акп сам дпбрп нарпду учинип, и акп се тим нарпд наш

ухасни. Ја судим да је нарпд наш срећан јер му је пмладина дпбрим правцем

ударила. Срећни били и честити ђе гпд били.”

“Дп данас се гптпвп ни едан Списатељ кпд нас не нађе, да ппстави себи правила пп кпима ће писати, негп какп му кад падне у памет. Какп кпи зареже перп да пище, пн већ пдма ппшне мислити какп ће език ппправљати, а не какп ће га учити: затп е гптпвп свакпг нащег списатеља прва коига бпља пд друге, друга пд треће и т.д.” –

“Истина да јпщт никп дп данас ние нпвпг езика нашинип, нити га е мпгуће нашинити;

али е оима заиста лакще нпв език градити, негп свпј ушити: зпщтп нпвиј пни граде’

пп правилима бабе Смиљани’, а свпј би мпрали ушити пп правилима, кпја се не мпгу

прпмјеоивати какп кпи пће.”

Вук Караџић је у свом „Рјечнику“ омашком

испустио ријеч „гуслар“, мада су гуслари много допринијели његовој

слави.

Да ли сте знали да је цитат – пртпграфски

принцип „Пищи кап щтп гпвприщ, а шитај

какп је написанп“ – Вук Карачић преузеп

пд оемашкпг граматишара и филплпга

Јпхана Кристпфа Аделунга какп би

спрпвеп рефпрму нащег језика.

150 гпдина пд смрти Вука Стефанпвића Карачића

Коижевник и кпмедипграф Нущић је закпнски, у 18. гпдини, прпмијенип име у Бранислав. Име пп рпђеоу билп му је Алкибијад Нуща (впди ппријеклп из цинцарске ппрпдице).

Велики дппринпс је дап и српскпј фптпграфији и ушествпвап у првпј излпжби фптпаматера у Бепграду. Кап ђак Нущић је бип дпста

немиран на шаспвима, али птресит и вепма бистар. На шасу српскпг језика пбрађиване су ппслпвице, Нущић се превище пкретап и није пазип щта наставник гпвпри и пвај га за казну прпзва да каже неки пример ппслпвице. „Кпликп будала пита, ни стп паметних не мпгу да му пдгпвпре“ , хитрп ће Нущић. Наставник се нађе у шуду и замисли да ли Нущић пвпм ппслпвицпм циља на оега па реше: „Да шујем јпщ је- дан пример, Нущићу“. „Паметнпм је дпвпљна и реш“, мирнп ће Нущић. Разљућени наставник пде пп управитеља щкпле и јпщ с врата ће: „Да те шујем сада, Нущићу“. „Несрећа никада не дплази сама“, хитрп реше Нущић.

дјела: Госпођа министарка, Ожалошћена

породица, Свет, Народни посланик,

Сумњиво лице; Кирија, Тако је

морало бити, Пучина, Хајдуци, Аутобиографија, Мистер долар ...

Лалићевa радна соба била је карактеристична по столу за писање, који је био подешен тако да је могао писати у стојећем ставу. Тај ритуал Лалићевог писања изгледао је помало чудно. Осим што је писао на таквом столу и у таквом положају, Лалић је писао прву руку увијек графитном оловком; са обавезном гумицом, којом је брисао, и дописивао.

150 година од рођења Б. Нушића

“Са својом штулом нисам могао мислити ни

на коња ни на рат, те сам морао, хтео не

хтео, навикавати, колико сам могао, на

седење код куће. Да нисам имао штулу, био

бих, можда, погинуо од Турака, као многи

моји вршњаци, а моја штула ме је натерала

да тражим мира, да мирно читам књиге, да

мирно записујем на хартији оно што сам

чуо и видео оком. Исто толико колико

штула, задржавала ме је на месту и моја

жена…”

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

„Izum pokretnih slova (sredinom XV vijeka) predstavlja epohalni datum i prekretnicu u istoriji kulture ĉovjeĉanstva i svakog naroda ponaosob. Taj prelomni trenutak kod juţ noslovenskih naroda prva je doţ ivjela Crna Gora... Tada je, u vrijeme otkrića Amerike, pomorskog puta za Indiju i niza drugih znaĉajnih pronalazaka koji su ljudskom društvu široko otvorili vrata progresa, u minijaturnoj crnogorskoj prijestonici na Cetinju, štampan OKTOIH PRVOGLASNIK (1493–1494) s kojim je Crna Gora zakoraĉila u evropski duhovni komunikacioni prostor, u novo razdoblje civilizacije.“

„U slavu knjige“ Dušan J. Martinović

“Prvo slovo i nad njim ptica raširenih krila. Za prvo slovo loviti pticu – ni za slovo, ni za pjesmu ne znam ljepše svetkovine. To prvo slovo pjesmi je ravno.

To je taj brijeg gdje slovo nam, gdje knjiga nam sa pticom poĉe. Visoko da uzleti, u vjeĉnost zvjezdanu, u vremenu da svijetli. BrĊanin da ĉati, taj što nad slobodom bdije. Na gorama ovim, sam meĊu pticama.Tu gdje slovo i sloboda isto znaĉe, gdje su ptice na gorama i na vodama, gdje su ptice u knjigama, gdje su ptice na grbu i peĉatu ĐurĊevom.”

„Na Obodu“ Boško Pušonjić

Jedan od najpoznatijih svjetskih pisaca

uspio je da do današnjih dana ostane prilično

misteriozan. Postoje brojne teorije o „pravom

identitetu“ barda iz Stratforda na Ejvonu. Ipak

se ne može poredi da je Viljem Šekspir zaista

napisao sve svoje drame, kao i da je jedan od

najbriljatnijih pisaca svih vremena.

Viljem Šekspir je vodio dvostruki život. Dok

je u Londonu bio glumac a zatim se proslavio i kao

dramski pisac, u svom rodnom gradu, Stratfordu

na Ejvonu, gdje mu je živjela porodica, koju je

često posjedivao, bio je poznatiji kao uvaženi

poslovni čovjek i vlasnik nekretnina.

Šekspir se rodio i umro na isti

dan – 23. april.

Po djelima Šekspira

do sada je snimljeno

preko 8 000 filmova.

U Bibliji kralja Džejmsa, 46. riječ u Psalmu 46 je

„shake“ a 46. riječ od kraja istog psalma

„speare“. Pretpostavlja se da je u ovom prevodu

sakrivena rođendanska čestitka upudena

Šekspiru jer je prevod štampan upravo kada je

napunio 46. godina.

Tokom života Šekspir je napisao 37

komada i 154 soneta. Bio je dobar

prijatelj sa kraljicom Elizabetom, a

neki tvrde da je upravo ona napisala

neke od njegovih drama.

200 GODINA OD ROĐENJA IVANA MAŽURANIĆA

“Mnoge godine, pa i decenije, Lalić je proveo u Herceg Novom… Bio je i tokom one decenije koju je Andrić ovdje proboravio. Kažu da se nijesu družili, uzmicali su jedan od drugog. Jednog dana su se slučajno sreli, pa su nastavili šetnju. Ćutali su i jedan i drugi, sve vrijeme, da bi na kraju, rekao Andrić: “Ala se siti naćutasmo…”!”

“Žao mi je što nijesam ozbiljnije bilježio susrete sa Lalićem – po danima i godinama. Sada bi to bila dragocjena građa. Ali kad smo mladi, imamo drugačiji i nonšalatniji odnos prema savremenicima, pa i tako gorostasno velikim, kakav je bez sumnje bio Mihailo Lalić. Rekao sam mu jednog dana: ’Vaše najbolje djelo je Lelejska gora’. Poćutao je (i ovoga puta one njegove ćutnje prije svake izgovorene riječi!), a onda je rekao: ’Ti tu knjigu voliš zato što si pjesnik’. Tražio sam da mi je potpiše, što je on i učinio. Tada mi je rekao kako je Lelejsku goru počeo pisati u Ljubaštici, ispod Komova, gdje je došao na godišnji odmor – jednog ljeta.”

“Lalidevim zaraslim stazama” Miraš Martinovid

“Lalić je bio ranoranilac. U jutarnjim satima je šetao pored mora, šetalištem Pet Danica, a i pisao prije podne, svakodnevno, uglavnom do 11 ĉasova. Od tada je primao posjete… Popodne je odlazio u šetnju u okolna brda. Sa obaveznom bocom vode u torbi. Imao je on svoje uhodane – Lalićeve staze…”

100 GODINA OD ROĐENJA MIHAILA LALIĆA

- hrvatski pjesnik, lingvista (jezikoslovac) i politiĉar (prvi ban puĉanin) - jedan od najznaĉajnijih pisaca ilirskog pokreta

NAJPOZNATIJA DJELA: - Osman (dopunjeno XIV i XV pjevanje, 1844) - Smrt Smail-age Čengića (1846)

“Moja su dosadašnja knjiţ evna djela malobrojna, a sadrţ ajem i objemom skromna – moj vanjski ţ ivot pak protekao je mirno, ne izlazeći gotovo nikada iz okvira moje prve i druge obitelji. Ova autobiografija moţ e dakle samo da bude ispovijest o razvitku jednog misaonog i osjetljivog bića, nipošto pako zanimljiva “povijest ţ ivota” istaknutog pisca: Ogulin mi je rodno mjesto, a 18. travnja 1874. dan mog roĊenja. Moji roditelji (Vladimir Maţ uranić, tada drţ avni odvjetnik, a sada umirovljeni potpredsjednik Banskog stola u Zagrebu, i Henrieta roĊ. Bernath) budu 1875. premješteni u Karlovac. - No već u mojoj šestoj, a poslije opet u dvanaestoj godini, desila se prilika da proboravim neko vrijeme u rodnom mjestu Ogulinu. Odande potjeĉu prvi utisci kojih se sjećam. Već za prvoga od ovih boravaka sjećam se osobito uzbuĊenosti koja je u mene proizvela neobiĉnost okolice i tamošnjih narodnih nošnja. Drugi boravak donio je prve moje bilješke i malo zatim prvu pjesmu Zvijezdi moje domovine.”

450 godina od rođenja

Viljema Šekspira

520 godina od štampanja Oktoiha

16

Постоје догађаји у животу који остају заувијек урезани у сјећање. Неки су много лоши и тужни, па њих стављамо у посебну фиоку са натписом "не поновило се", а оних других, ведрих и вриједних сваког помена, њих се радо сјећамо. То је било прошле године за вријеме зимског распуста. Била сам пресрећна што нам стижу празници. А мојој срећи није било краја када нам је тата саопштио да идемо десет дана на Жабљак. У глави сам стварала слике предивних планинских предјела. За два и по сата смо стигли у снијежни крај. Све изгледа као из бајке. Смјестили смо се у бунгалов, који је већ био угријан и спреман да се осјећамо као код куће. Распремили смо ствари и кренули да изнајмимо скије. Осјећала сам и велику радост и страх јер никада раније нијесам скијала. Брат ме је храбрио да није тешко и да ћу брзо савладати прве кораке на скијама. Постојала је мала жичара за почетнике. Срце ми је лупало попут откуцаја сата. Закачила сам се за жичару која нас је полако вукла до оближњег брежуљка. Вјетар се поигравао са мојом косом и мазио ми румене образе. На брежуљку је било много дјеце која су једва чекала да се спусте. Сви су били ведри и насмијани и то ми је давалао да истрајем и да побиједим страх од првог спуста. Откачила сам се од жичаре и препустила бијелом прекривачу. Срце ми је куцало све јаче и јаче. Нијесам могла да вјерујем да се тако добро држим на скијама. За трен ока сам била у подножју, поред родитеља и брата који су ме дочекали са похвалама за мој први спуст. Мојој срећи није било краја. Успони и спустови су се понављали. Све сам била сигурнија у себе и спремнија за озбиљнији подухват – поход на велику жичару. Ријечима не могу да опишем тај осјећај. Летјела сам низ стрмину, поред јелки, снијегом савијених грана, као птица. Били су то незаборавни дани. Кренули смо назад док смо све чари зиме остављали за собом. Ана Свилановић, VIII2

Путовали смо са наставницима у Пиву, на једнодневни излет. Дан је био сунчан, право михољско љето. Посматрао сам из аутобуса орла на високом плавом небу. Кликтао је болно усамљен и пуст. Гледао сам јелена на оштром камену и његову усамљеничку сузу у оку. Сјетио сам се човјека како лута сам морском обалом без циља, с празним изгубљеним погледом, као да лута лавиринтом и не може да пронађе свијетло на крају пута. Самоћа је опака и тешка ствар, она убија човјека. Ово путовање ми је помогло да схватим све то… Дивно је живјети у свијету у којем нијеси сам. Ни птица на небу, ни звијер у планини не воле самоћу. Дивно је имати пријатеље. Са њима сам погнуте главе ушао у Пивски манастир. Пријатељ је полуга помоћу које се може подићи цијела Земља. Два пријатеља су крила сокола помоћу којих се може надлијетати Планета. Ако у свој албум успијем да убацим три пријатеља, постао сам најбогатији човјек на свијету. А свијет, у коме нема самоће, је лијеп и одише срећом. Зато је мени цио овај дан у путу, преко етно села Брезна, био весео. Моји другови и ја, као лептири шарених крила, лепршамо путевима и стазама преко наше прелијепе Црне Горе. И црква Светог Василија Острошког у Никшићу на мене је оставила диван утисак. Ту сам некако схватио да је крст у који вјерујем мој први пријатељ. У Ђеновиће сам стигао уморан од пута, али срећан. Научио сам још нешто о својој земљи, њеним храмовима, друговима, а и о самом себи.

Данило Комадина, VIII2

Од почетка школске године жељно и нестрпљиво очекујемо излет. Излет је за нас ново искуство,нови доживљај и незаборавно дружење. Тога дана и наставници су нам ближи – мање су строги и више забавнији. Ове године дестинација нам је била Пивски манастир, етно село Брезна и Никшић. Док смо се пели новим путем према Грахову и посматрали густе, камените предјеле, пјевушили смо лагане пјесме. Пивски манастир нас је импресионирао својом љепотом. Сви смо били тихи и са поштовањем смо приступили. Сваки камен је био вриједан дивљења јер сваки носи дио фреске из старог манастира. Када смо стигли у етно село Брезна, надомак ријеке Комарнице, одржали смо час о прошлости ових крајева, туристичким атракцијама и говорили стихове са познате пјесничке манифестације „На извору Пиве“. Ови тренуци, надомак кањона Невидио, забиљежени су фото-апаратима и телефонима. Уживали смо на свјежем ваздуху, шетали цвјетним ливадама. Док смо слушали цвркут птица, посјетили смо Дизниленд колибу и бунгалове. Све је било као у бајци. Најзанимљивији су нам били "луди камен" и ауто прекривено вјештачком травом на чијим таблицама је писало "сан сваке краве" – до суза смо се смијали овим називима. Све што је лијепо кратко траје, а дуго се памти.

Лидија Вујадиновић, VIII2

У римско доба Никшић, као најстарији град на овим просторима, називао се Андерба. Основан је негдје између III и IV вијека или је још старији… Овај град је страдао од варварских народа. Готи су, затим, подигли утврђење у V и VI вијеку на истом мјесту гдје је некада био римски град и називали га по свом војсковођи Анагастум. Касније је добио назив Оногошт, а затим Никшић. Рођена сам у Никшићу. Тамо живе моје баке, дјед и рођаци. О њему сам чула много прича. Волим никшићке широке улице, лијепе паркове и дрвореде. Забавно је шетати градским тргом, видјети Саборну цркву Светог Васлија Острошког, Дворац краља Николе. Најљепша излетишта града су језеро Крупац, шеталиште под Требјесом и брдо Требјеса са мотелом. У центру града је шеталиште – корзо, хотел „Оногошт“ и КУД „Захумље“. Никшићани су пријатни и воле да се друже, а некада и да галаме. Није лијепо видјети у центру града разрушени Дом Револције и запуштене зграде!

Владана Мердовић, VI1

И З Л Е Т – Д И О Ж И В О Т А

Радујем се излетима у природи. Кад год је лијепо вријеме, са родитељима одлазим негдје на излет. Један такав био је код цркве Светог Илије на Дугоњи. Од куће смо кренули рано, ранце напунили храном и водом и упутили се ка Дугоњи. Ауто смо паркирали на једној ливади и даље наставили пјешке. Ваздух је био чист и освјежавајући, а вјетар је са собом носио мирисе ливадског биља и цвијећа. Кад смо стигли до успона, гдје је требало да се пењемо до цркве, узели смо штапове како би смо лакше савладали успон. Пролазили смо кроз високу шуму. Лишће је већ добијало своју златну боју и падало је са грана. Пратили су нас звук инсеката, пој птица, шум сувог лишћа и пуцкетање гранчица. По изласку из шуме, дочекала нас је огромна стијена на чијем врху се налазила мала камена црква. Хладан вјетар шибао нам је образе, а лет орлова указивао је да смо у царству висина. На том гребену, небу под облаке, влада такав мир и пружа се диван поглед на Бококоторски залив.

Дущан Букпвић, IV3

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

PERAST

Moja porodica i ja, ĉesto barkom, idemo u grad tišine, mira i bogate istorijske prošlosti – Perast. Duţ njegove obale, sa jedne strane su mandraći, ponte i vezane barke, a sa druge kuće pomoraca i pomorskih kapetana. Dok šetam rivom, odlutam daleko u prošlost; u vrijeme ljudi i jedrenjaka… Pokušavam da vidim djecu koja se igraju na starim ploĉnicima i ljude kako šetaju u starinskoj i bogato ukrašenoj garderobi. Zamišljam kako stari jedrenjaci sa visokim jarbolima pristaju uz obalu i kako se pomorci raduju svojim porodicama. Šetnja Perastom je za mene uvijek novi doţ ivljaj. Svaki balkon i prozor kao da priĉaju o svojoj prošlosti. I kroz svaka vrata moţ ete iz sadašnjosti poći daleko u prošlost. Zato je Perast moje najomiljenije mjesto.

Nina Radosović, VIII2

RIJEKA CRNOJEVIĆA

Na kraju nastavne godine pružila nam se prilika da

malo izađemo iz školskih prostorija i da, kao ljubitelji

kratkog putovanja, posjetimo Rijeku Crnojevića, čuvenu

istorijsku varošicu.

Učenici šestog i sedmog razreda, sa svojim odje-

ljenjskim starješinama, proveli su još jedan dan obogaćen

druženjem i upoznavanjem predjela kroz koja smo prolazili. Ma koliko krajevi izgledali

poznati, uvijek te neki detalj prirode iznenadi svojom ljepotom i srce ispuni novom radošću.

U Rijeci Crnojevića, u hladovini visokog zelenog drveća, učenici: Samardžić Vasko,

Jakovljević Vuk, Dapčević Luka (VII1); Vujadinović Lidija, Vuković Iva, Komadina Danilo, Palević

Pavelina, Sijerković Jovana (VII2); Lilkić Đorđe i Tomanović Tara (VII3) održali su prigodan

čas upoznajući nas sa istorijom ovih krajeva, geografskim obilježjima, važnim kulturnim

događajima u daljoj i bližoj prošlosti, kao i bogatstvom flore i faune.

Kratka plovidba brodićem, duž basena Skadarskog jezera, posjeta Cetinju i povratak

kući u predvečernjim satima, slatko su nas umorili.

prof. Milun Đurđevac

“O putu saznaš više kada jednom njime prođeš, nego iz svih opisa i uputa na svijetu.” – William Hazlitt

SARAJEVO

U Sarajevo sam išla sa sestrom. Bile smo kod rođaka. Svakoga dana obilazile smo neko novo značajno mjesto. Najviše mi se dopalo Vrelo Bosne do kojeg smo stigli kočijom. Uživali smo u prirodi i svježem vazduhu. Ostali smo oko dva sata, vratili se pješke i jeli čuvene sarajevske ćevape na Baščaršiji. Bio je to dan koji ću dugo pamtiti.

Dejana Pudar, V2

Došao je i taj dugo iščekivani 2. avgust, dan našeg polaska u Grčku. Svi smo bili nestrpljivi i uzbuđeni

jer prvi put odlazimo u tu državu.

Toga dana krenuli smo u 17h. Autobus je udoban i prijatan za vožnju. Negdje oko 21h smo stigli na

crnogorsko-albansku granicu. Tu smo čekali skoro tri sata, dok smo stigli na red za carinsku kontrolu, jer je

bila velika gužva. Nakon toga smo nastavili putovanje kroz Albaniju i negdje pred zoru stigli smo na

albansko-grčku granicu. Kada se i tu završila kontrola, nastavili smo put kroz Grčku i negdje oko 11h stigli

smo na naše odredište. To je kamp "Scours' koji se nalazi na poluostrvu Halkidivi, tačnije na dijelu

poluostrva Kasandra. Kamp je izuzetno veliki i može da primi mnogo djece. Podijeljen je u paviljone,

između kojih se nalaze tereni i bazeni.

Na kapiji kampa dočekali su nas direktor kampa i vodič, koji je zadužen da o nama brine za vrijeme

boravka. Poslije dobrodošlice smjestili smo se u kućice. Svaki naredni dan bio je isplaniran raznim

aktivnostima: fudbal, odbojka, košarka, tenis, stoni tenis, tehvado (borilačka vještina), bicikl, roleri, plivanje,

ekstremni sportovi, golf, streljaštvo, parkur, jahanje konja, časovi pleas, …

Dan nam je bio ispunjen i odlaskom na plažu, koja je bila u blizini kampa. Ako smo u prijepodnevnim

časovima išli na plažu, u poslijepodnevnim smo imali aktivnosti i obrnuto. Neke aktivnosti smo voljeli

manje, a neke više. A najdraže nam je bilo kada bi, u slobodnom vremenu, izabrali aktivnost koju najviše

volimo.

Uveče su bile organizovane žurke i razna takmičenja gdje smo se družili sa vršnjacima iz Srbije,

Makedonije, Rusije, Grčke.

Ujutro, 14. avgusta, napustili smo kamp. Doživjeli smo jedno novo iskustvo kojeg ćemo se sjećati

tokom našeg odrastanja.

Milutin Martinovic, VIII3

Uĉenici III razreda su proljećni izlet proveli u Herceg Novom. Tom prilikom su posjetili Gradsku biblioteku i ĉitaonicu. Radnici zaposleni u toj ustanovi su sa pripremljenim programom, na divan naĉin, uveli djecu u ĉarobni svijet knjige. Uĉenici su tom prilikom dobili besplatne ĉlanske knjiţ ice. Nakon toga obišli su Zaviĉajni muzej koji je osnovan u staroj kući primorskog stila. Eksponati u zgradi rasporeĊeni su tako da svaka prostorija ĉini jednu tematsku cjelinu. Djevojĉicama se najviše dopao bogato ukrašeni nakit.

uĉiteljica Olga Mandić

Sve je poĉelo jednog popodneva kad nam je uĉitelj saopštio da idemo na izlet. Tome sam se jako obradovala jer volim da putujem i obilazim nova mjesta. Ovoga puta krenuli smo u obliţ nji Tivat. Iako sam već bila u nekim njegovim dijelovima, radovala sam se ponovnom susretu sa tim bokokotorskim gradićem. Trajektom smo prešli na drugu stranu zaliva. Vijugava magistrala nas je dovela do odredišta. Prvo smo obišli Aerodrom. Ljudi koji su zaposleni na njemu, objasnili su nam naĉin na koji funkcioniše vazdušni saobraćaj. Sada još više volim da putujem avionom. Nakon toga smo obišli jednu od najljepših marina na svijetu i predivni gradski park. Porto Montenegro me je oduševio modernim zgradama i veliĉanstvenim jahtama. Gledajući jahte i sama sam poţ eljela jednu. Ispod drveća u gradskom parku vlada mir – divno mjesto za odmor. Na Luštici sam se prvi put srela sa mjestima: Solila i Bjelila. Ona su znaĉajna zbog ljepote prirode i ĉistog mora, a i utoĉišta su za rijetke vrste ptica. Bio je to jedan divan dan. Vraćajući se kući, putem uz more, razmišljala sam kako je ĉaroban naš zaliv. Imam sreće što odrastam na tako posebnom mjestu.

Olga Đukanović, IV3

JESENJI IZLET ... Dok god budemo ĉuvali zajedniĉke fotografije, sjeća-ćemo se ovog jesenjeg izleta! Krsto Simović, IV3

18

ЦРНА ГОРА

Испод плавог неба, испод планина и брда, на обали плавог мора лежи моја Црна Гора.

Нема љепше, нема боље

од моје Црне Горе.

Бојан

Кривокапић, III4

ПОДРУЧНА УСТАНОВА КАМЕНАРИ

НАША МАЛА ШКОЛА

У Каменарима ппред плавпг мпра ппнпснп стпји наща мала щкпла.

Пна нам пружа знаое и васпитаое, даје нам псјећај за другарствп –

највеће бпгатствп.

Иакп је билп брига, све нестаје кап пјена,

у мпм срцу пста коига и пунп лијепих усппмена.

Дамир Кадрић, III4

ЈЕСЕЊА ПЈЕСМА

Пјесме птичје нема – настао је мук,

само жуто лишће тужно пада свуд.

Влатка Рогач, III4

Ана Радосовић, II4 Валерија Аранзуло, II4

АМАДИНИ

То је прича о мачки Вишњи и

птичицама амадинима.

Било је то обично вече. Ишли смо у

Игало. Тамо је био један мали „пет шоп“ (pet

shop). У њему су биле птичице амадини.

Мама и ја смо дуго молиле тату да их купи и

успјеле у томе!

Једнога дана пробудила ме је мама

и рекла ми да није затворила врата кавеза.

Побјегла нам је једна птичица.Била сам

тужна, а уједно и срећа што ми остале није

појела Вишња.

Ох, Вишња,Вишња!

Марина Љубина, IV5

СТАРИЦА И ДЈЕВОЈЧИЦА

Једном давно у шуми живјела је једна

старица по имену Петра. Она је сваки дан шетала

шумом не би ли угледала дјецу. Једне ноћи неко

јој је покуцао на врата, била је то Ана. Петра је

позвала Ану да уђе у кућу. Тако су њих двије

остале до јутра да причају. Ана није имала

родитеље. Испричала је старици како лута

ноћима да би нашла преноћиште. Старица је

загрлила Ану.

Обећала јој је да ће бринути о њој.

Наташа Зоранoвић, III4

Стигла нам је јесен тамна и тужна. због великих падавина много је ружна. Лишће опада, неуредно је све, нема дјечице да својом игром увеселе све. Наталија Вујадиновић, III4

Али није све тако тамно

и без живота, у јесен се

рађа много плодова – у томе је њена љепота.

ШКОЛА

Чудна зграда руке своје шири,

грли дјецу и кад су немирни.

Никола Билафер, III4

Јесен је стигла у мој крај, носећи у руци велики завежљај.

У том завежљају разног воћа има:

јабука, грожђа,

мандарина.

Ето за мене и моје другаре гозбе праве!

Браћемо ове плодове дивне и уживати у њима све до зиме.

Филип Билафер, IV5

ЗОВ ЈЕСЕНИ

По неком знаку јесењег неба осјете ласте

да поћи треба.

Шапће им храстов лист већ жут:

"Спремајте храну, за далек пут!"

Анђела Абрампвић, V4

ЈЕСЕН

Биљана Мехић, II4

Милан

Балић, II4

Василије Матпвић, II4

Наталија Смпљан, II4

ЖУТИ КАПУТ

Јесен у жутом капуту расула се по путу.

Пада лишће – пар по пар,

јесен нам доноси златни дар.

Ускоро ће стићи зима, а до тада ћемо се сладити

укусним, јесењим, плодовима.

Теодора Смољан, V4

МАЈСТОРИЈЕ ВРИЈЕДНИХ ПРЕДУЗЕТНИКА

Дана 03.10.2014. године одржана је прва самостална изложба ученичких ручних радова. Отварању изложбе присуствовали су родитељи ученика, који су припремили малу закуску за своје вриједне предузетнике. Сви радови су продати и ми смо стимулисани да кренемо у припремање сљедеће изложбе.

Учитељице – Н. Франић и С. Марковић

са својим ученицима

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

Dan škole

Naša je škola, još od svog postojanja, izvor velikog dragocjenog znanja.

Dan škole je za školu „Orjenski bataljon“

samo još jedan godišnji medaljon.

Naša škola lijepa je i čista, ali za svoj rođendan ponajviše blista.

Danu škole se svi raduju i svoje tačke veselo spremaju.

Mnoge pripreme za Dan škole teku i svako dijete sprema tačku neku.

Sredna nam bila, školo naša mila

i još mnogo ovih praznika proslavila.

Teodora Božovid, V3

JESEN

Kada jesen doĊe, svaka ţ elja za igrom proĊe.

Malo je sunca, dani su kratki

dozrijevaju nam plodovi slatki.

Ptice na jug odlaze, hladni dani polako dolaze.

Strahinja Obradović, V3

IZLET Tog jutra smo svi radosno čekali autobus. Išli smo na izlet sa učiteljicom u Tivat. Prešli smo preko trajekta i ubrzo došli na aerodrom. Posjetili smo „Porto Montenegro“. Vidjeli smo najljepše jahte na svijetu. Družili smo se, šetali i odmarali. Prelijep zaliv sa primorskim kudama i druženje u autobusu du uvijek pamtiti.

Jovana Drekalovid, III3

GRUPNI RAD UĈENIKA V3

Grupni radovi učenika II3

MOJI SNOVI Svaki ĉovjek ima svoje snove, pa i mi djeca. Moji snovi su puni mašte i fantazije. Ţelim da odrastem, obiĊem mnoge zemlje i velika mora. Sanjam da upoznam ljude raznih rasa, imam prijatelje širom svijeta i doţ ivim uzbudljive trenutke. Ipak, sve ovo je samo san, koji moţ da postane i stvarnost.

Ksenija Bosnić, IV3

MOJI SNOVI Kao i sva djeca, imam svoje snove. Oni se mogu ostvariti samo uz pomoć truda, volje i upornosti. Gledala sam poznate košarkaše na televiziji i odluĉila sam da treniram košarku. Svjesna toga da je teško biti uspješan i u školi i u košarci, dobro SAM organizovala vrijeme i trudim se. Svakoga dana idem na treninge. Moja porodica je uvijek uz mene. I lako postiţ em dobre rezultate. Nastojaću da budem bolja i jednog dana ostvarim svoj san – postanem poznata košarkašica. Aleksandra Reĉević, IV3

PODRUĈNA

USTANOVA

BAOŠIĆI–ĐENOVIĆI

20

МАЈКА

Моја мајка се зове Бранка, али је сви зову Бана. Има плаве очи и равну смеђу косу. Моја мама воли да шета и да узгаја цвијеће. Гдје год иде, води ме са собом. Помаже ми око учења. Она ме воли и увијек ме пази. Зато ја своју мајку много волим.

Давид Марковић, III1

Сваке године ученици и наставници наше школе, на посебан начин, обиљежавају 8. МАРТ – Дан жена.

МАЈКА

Ко ме тако њежно руком милује? Ко ми топлом руком чело додирује? То је моја мајка, него ко би други, очи су јој плачне кад сам ја у тузи.

Радосна је када гледа мене

и тада су веселе дивне очи њене. Крај моје постеље ноћу често стоји , покрива ме њежно – за мене се боји.

Уздахе чујем из њених топлих груди, њежно ме пољуби и из сна пробуди. Да ли може неко тако њежан бити,

да ли као мајка може сузе лити?

Колико те пута мајка окупала? Колико те пута мајка нахранила?

Зар се та доброта заборавити смије? Ко то заборави – он ни човјек није.

Мајко, мајко, ја ти руке љубим,

у срцу те своме никада не губим; твоје млијеко ја у себи носим –

тобом се, мајко, увијек поносим!

Марија Радојевић, VII2

МОЈ ДРУГ

Мој друг Рајко има осам

година и иде у трећи разред.

Он је висок и мало пуначак. Има

кратку косу и смеђе очи. Добар је;

поштен и васпитан. Воли да вози

бицикл и да се игра са мном. Све што

има подијели са мном.

Ето, такав је мој друг Рајко!

Данило Обрадовић, III1

Мој брат се зове Никола.Сви га зову Ниџо. Очи су му кафене боје, а коса црна. Веома је мршав. Воли животиње. Тренира ватерполо. Ето, такав је мој старији брат Ниџо.

Вук Вујовић, III1

Ја имам млађег брата. Зове се Ервин и има шест година. Он је мршав, плаве косе и браон очију. Увијек је насмијан. Воли да се игра са мном. Ја свог брата много волим. Менсур Луковић, III1

Мој брат се зове Никола. Надимак му је Ниџо. Има петнаест година и иде у средњу школу. Има смеђу косу и плаве очи. Воли да игра игрице, али и да чита књиге. Много времена проводимо заједно. Кад он негдје оде, недостаје ми. Такав је мој брат Ниџо.

Иван Јонтес, III1

СЕСТРА

Моја сестра се зове Горана. Надимак јој је Гога. Она има четрнаест година. Иде у девети разред. Има смеђу коврџаву косу и смеђе очи. Сакупља постере познатих пјевача. Воли да носи хаљине. Ето, таква је моја сестра.

Ања Стијеповић, III1

Б

Р

А

Т

Драга учитељице,

Сваког дана напорно учимо јер желимо да постанемо што бољи ђаци. Смишљамо

како да Вас насмијемо и да опет видимо онај блистави осмијех. Бојан и ја заједно у клупи

сједимо, добри смо ђаци и тако ћемо и наставити. Још само годину и по провешћемо с

Вама. Тужни смо, али знамо да ћемо се још гледати – у вишим разредима.

Ви нас учите правопису, цртању, сабирању, одузимању, дијељењу, множењу, нотама,

природи и разним другим лекцијама (породица, бонтон, физичко васпитање,...) зато желимо

да Вас усрећимо нашим знањем!

Воле Вас Маша и Бојан !!! IV1

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

MUZIKA

Učenica sam šestog razreda. Moj radni dan je ispunjen učenjem,ali se tru- dim da što više slobodnog vremena prove- dem u druženju i igri. Dva dana nedjeljno posvedujem i mom omiljenom hobiju – muzici. Pohađam peti razred Muzičke škole, odsjek za klavir, u Herceg- -Novom Pored redovnih časova klavira, imam i nastavu solfeđa. Muziku sam zavoljela od malih nogu i ona je uvijek bila dio mog života. Voljela sam da slušam klasiku, a posebno me privlačio instrument sa dugačkom bijelom klavijaturom. Imala sam dovoljno sluha da upišem Muzičku školu i tako je počelo moje druženje s klavirom. Sa mnom u Muzičku školu idu i moje drugarice: Tijana Begovid, Sara Zlokovid, Mia Perovid, Jovana Sijerkovid, Lana Tomanovid… Moja nastavnica klavira Anita Zlokovid i nastavnica solfeđa Milanka Lepetid doprinijele su da još više zavolim muziku. Upis u Muzičku školu je donio mnoge obaveze, ali i veliko zadovoljstvo. Tokom nedjelje često naporno vježbam, ali me muzika ponese i sve postane mnogo lakše. Uz ovakav hobi moje slobodno vrijeme je korisno ispunjeno i moj pogled na svijet širi. Svakom djetetu bih preporučila da se bavi muzikom. Ona oplemenjuje i opušta.

Jelena Duletid, VI1

FUDBAL

Mislim da nema muškarca koji ne voli

fudbal. Svaki muškarac "živi" za svjetsko ili

evropsko prvenstvo ili neki dobar derbi.

Fudbal je sport koji obožavam i koristim

svaku priliku da odigram utakmicu – bilo to u

školi, na igralištu poslije škole ili na treningu.

Treniram godinu i šest mjeseci. Treninzi se

održavaju na fudbalskom stadionu u Bijeloj. Kad

je kiša, nemamo trening jer je teren otvorenog

tipa. Nažalost, to je tako, ali vjerovatno će se

naći neko rješenje u budućnosti.

Moj trener je

Petar Gušić. Sviđa mi se

njegov način treninga i

nastojanje da svoje

vještine i znanje

prenese na nas mlade

naraštaje. Organizuje

utakmice/turnire i uči

nas kako da podnosimo poraz i budemo “fer

play" u sportu i u životu.

Na treninzima sam upoznao mnogo

dječaka koji imaju ista interesovanja kao i ja.

Pošto sam prešao iz područne ustanove u

matičnu školu, ti isti dječaci su moji školski

drugovi. Ponekad iskoristimo priliku, pa se neka

utakmica odigra na času fizičkog vaspitanja ili

na velikom odmoru.

Poručio bih svim drugovima da izaberu

neki sport koji vole jer sport razvija duh i tijelo.

Branislav Simić, VI1

Našu školu košarke posjetili su proslavljeni

košarkaški asovi: Savo Đikanović i Nikola

Vučurović. Djeca su sa oduševljenjem pratila

njihovo predavanje.

Prijavili smo za takmičenje kadete, mlađe

pionire, mini basket – dječake i djevojčice.

Vukašin Subotić

Od kada je počela škola, sve je manje slobodnog vremena, a obaveza sve više i više.

Ja volim fudbal. Trening imam četiri puta sedmično. Treniram u Zelenici. Volim dane kada idem na fudbal jer lijepo se družimo.

Veselin Rajovic, VI2

VATERPOLO

Igram vatrpolo već pet godina. Vrlo sam dobar u tome, svoju ekipu nikada ne bih ostavio. Recimo da smo najbolji tim - !

Kada poĉne utakmica, veoma sam uzbuĊen. Moje društvo i ja volimo da pobjeĊujemo. Nijesmo navikli da gubimo.

Bogdan Krivokapić, VI1

KARATE

Sport u kojem ti nije prijeko potrebna

snaga, ved vještina, razmišljanje i mod

zapažanja je moj omiljeni sport – KARATE.

Treninzi, kao i svakodnevno kondiciono

vježbanje, osnovni su dijelovi moga dana.

Ukoliko želiš da u ovaj sport uđeš više nego

rekreativno, moraš da vježbaš i onda kada

nemaš treninge da bi ostao u dobroj

formi. Treninge imam tokom cijele sedmice.

Moj trener je Slađan Mikulid. Meni se dopada njegov način rada sa nama jer je perspektivan i dobar pedagog. Traži od nas redovno dolaženje na treninge i da na svakom treningu damo sve od sebe. Ja treniram karate pet godina i postigla sam veliki uspjeh. Imam devet medalja, od kojih je jedna osvojena u katama, a ostalih osam u borbama. Obično nema mnogo takmičenja u karateu tokom jedne godine, a pogotovo u mojoj kategoriji od 35kg. Prosječan broj takmičenja je tri tokom cijele godine.

Karate je i mentalno i fizički zdrav sport. Preporučujem ga svima.

REGIONALNO TAKMIĈENJE – BUDVA

Lana Tomanović – I mjesto (35kg, borba) Nemanja Mikulić – I mjesto (40kg, borba) Aleksa Janĉić – III mjesto (45kg, borbe)

DRŢAVNO TAKMIĈENJE – NIKŠIĆ

Nemanja Mikulić – I mjesto (40kg, borbe) Lana Tomanović – II mjesto (35kg, borbe) Aleksa Janĉić – III mjesto (45kg, borbe)

Lana Tomanovid, VI2

“Samo igraj, zabavljaj se i uživaj u igri.”

Majkl Džordan

KOŠARKAŠKI KLUB „RISAN“

22

Мој живот је лијеп и испуњен срећом, љубављу и узбуђењима. Ипак, као и сви, понекад се осјећам тужно,

узнемирено и уплашено. Тада излаз налазим на једном мјесту које нико осим мене не може дотаћи и откључати. То је

,,земља" мојих снова и маштања.

У њој се увијек осјећам безбрижно и срећно. У њој налазим свој мир и снагу да истрајем у остваривању својих

циљева. То је моје мало царство у које често одлазим. Шетам по пространим пољима прекривеним меком зеленом

травом и шареним цвијећем. Опојан мирис шири се на све стране. Лагани повјетарац мрси моју косу и игра се са гранама

дрвећа. Са тих грана берем сочне плодове нара. Одем и до језера испуњеног бистром водом и разним врстама риба. У

њему се увијек огледам и на обали сачекам своје вјерне пријатеље. Убрзо ми се придруже лептири, птичице, зечеви, срне

и моје лане. Са њим се дуго дружим и то ме испуњава топлином и њежношћу. То су моји ,,другари" који ме разумију,

којима причам о свему и који су увијек уз мене. Дружење са њима је чаробно. Затим одем на своју клупицу, поред које

тихо тече предиван поточић. Сједнем, гледам у ведро плаво небо и уживам у слушању жубора, који се претвара у

најљепшу музику. Тој музици се придружи и цвркут разиграних птица, а моје мисли ношене крилима маште и тим

чаробним звуковима воде ме гдје год пожелим.

Повратком из ,,своје земље", нађем се у свијету који ме окружује. Живим свој живот најбоље што могу и кад год

ми се пружи прилика, одлазим на путовања у „своју земљу“ из снова.

Андреа Мишевић, VII2

СОБА

Моје омиљено мјесто је моја соба. Она ме испуњава радошћу зато што је пуна ведрих боја. У соби учим, играм компјутерске игрице, слушам музику, позивам своје пријатеље на дружење… Када немам шта да радим, читам неке новине, часописе или лектиру. Зидови су излијепљени разним постерима фудбалера, кошаркаша, цртежима и фотографијама мојих другара из првог разреда…Биће ми жао када будем морао да их скинем са зида и замијеним новим. Не волим неред у мојој соби. Свако ко је боравио у њој, рекао је да је лијепа и уредна. Тренутно собу дијелим са сестром, али за неколико година ћу имати своју. Већ сада имам идеју какав би била – које боје би били зидови, шта би све имао у њој… Вјероватно ћу купити нови лаптоп и звати још више пријатеља. Имам још омиљених мјеста, али моја соба је моја соба.

Енерико Аранзуло, VIII1

ТАВАН

Таван је препун старих, али за мене вриједних ствари: aлбуми пуни слика, играчке којима сам се играо док сам био мањи,... Кад год осјетим носталгију за нечим, идем на таван. Тамо се присјетим лијепих ствари, освјежим успомене. На тавану проналазим мир. У једном ћошку сам чак и направио малу радионицу. Ту поправљам неке своје ствари, фарбам дијелове бицикла – свашта нешто... Таван је мој омиљени кутак.

Ненад Вукадиновић, VI2

ДЈЕЧЈА КУХИЊА

У протеклим дјечјим годинама имала сам неколико својих кутака. Та мјеста мијењала су се као што су се и моје године мијењале. На избор омиљеног кутка понајвише је утицала моја мајка. Опонашала сам је гледајући како пере, чисти, пегла и кува. Највише ми се допадало спремање хране. Како сам се стално вртјела око стола и шпорета, родитељима није било тешко да увиде моју склоност за кување. Зато сам за свој четврти рођендан добила од родитеља комплетан дјечји кухињски намјештај. Тражећи мјесто за дјечју кухињу, дошла сам на идеју да је смјестим испод татиног писаћег стола; јер тамо је било довољно мјеста, а и никоме нијесам сметала. Отац је радио преко дана и није ни знао да испод његовог писаћег стола ради моја кухиња. Прије његовог доласка, напуштала сам свој кутак и намјештај спремала у кутију. Али, једнога дана отац је дошао много раније са посла, а моја кухиња је радила. Плашила сам се да ће ме отац изгрдити што сам испод његовог радног стола нашла омиљени кутак. - Тата, ти си гладан… Скувала сам ручак! Пођи са мном у кухињу!

Отац се окренуо и кренуо ка кухињском столу. - Не тамо, тата! Овдје је моја кухиња! - Гдје је твоја кухиња? - Овдје… испод твог писаћег стола!

Показала сам му свој кухињски намјештај. - Зар се испод писаћег стола прави кухиња? Што нијеси узела столицу и

на њу монтирала своју кухињу? - Како да кухињу поставим на столицу кад она нема кров?! Зар не

видиш, тата, да је твој сто прави кров за моју кухињу?! - У реду, душо! Можемо се

договорити да твоја кухиња остане ту.

- Како, тата? - Желим да ме сваки дан чека ручак

из твоје кухиње! Тако је моја кухиња наставила да ради испод татиног писаћег стола.

Престала је са радом када сам пошла у други разред. Софија Вујовић, VI2

МОЈЕ СЛОБОДНО ВРИЈЕМЕ

Од малена ја волим да маштам , да размишљам о свему и свачему, да тумачим ствари које не разумијем. Слободно вријеме је, чини ми се, нешто најљепше на свијету – кад можеш да трчиш по зеленој трави, раширених руку од среће, под плавим ведрим небом, кад ти срце куца од узбуђења , кад можеш да радиш шта год хоћеш. У посљедње вријеме стално размишљам о свијету око себе. Често се упитам зашто људи своје слободно вријеме проводе на интернету, цијели дан „типкају” по телефонима, сваки дан играју игрице... Зашто да се дописују, кад могу да изађу у шетњу са пријатељима?! Не знам! Како их не привлачи природа? Волим да проводим вријеме са породицом, пријатељима и људима који ме воле, поштују и испуњавају срећом. У своје слободно вријеме возим бицикл, шетам, одгледам по неки филм са другарицама или пак одемо до града ... Моје другарице и ја имамо наше тајно мјесто и тамо уживамо по цијели дан...

Остајем при закључку да своје слободно вријеме треба паметно искористити, јер у посљедње вријеме, чини ми се, да је њега све мање.

Јована Сијерковић, VIII2

Земља из снпва

"Најљепше мјесто на којем можете бити су нечије мисли." Мерилин Остин

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

PAŠTA –ŠUTA Vladana Ilid

Sastojci: 1/2kg junećeg mesa, 1/2kg pašte, 4 glavice kapule, 3 ĉena ĉešnjaka, 3 – 4 oţ ice ulja, 1 kućarin suvog zaĉina, 1 kućarin soli, prstohvat papra, bićerin crnog vina, lovorov list, ½ vezice petrusina, 1 gratana mrkva, 1 oţ ica paradajz konzerve, 2 oţ ice masti ili 5 oţ ica ulja Priprema: Na gratijer krupno istrugati glavice kapule i na mast ili ulje proprigati tako da postane staklasta. Dodati 1 gratanu mrkvu i na kocke isjeckano meso, ĉesan i šufigavati jednu uru na tihoj vatri. Dodati sve zaĉine, šufigavati na laganoj temperaturi 2–3 ure, povremeno dodavajući vodu. U veću teću staviti vodu da prokuva i ubaciti paštu. Kad se pašta skuva, procijediti je na pašabrod i sjediniti sa toćem od mesa. Sipati u pjate i po ţ elji posuti istruganim slanim sirom.

Ovo je recept moje bake koji je ona dobila od babe Zdenke, a ona od svoje babe Anke.

ROŽADA Danilo Ilid

Sastojci: cukar, 10 jaja Priprema: Jedan cenat cukra usuti u veliku teću, metnuti na špaher i miješati dok ne poţ uti, ali paziti da ne izgori. Kad se istopi, razliti ga uz bande od teće i ostaviti da ĉeka. U veliku vanglu umutiti 10 bjelanaca, pa dodavati ţ umanca jedno po jedno i 10 oţ ica cukra. Jedan litar mlijeka metnuti na šporet da uzavri, pa tako vrelo usuti u izmućena jaja. Sve zajedno promiješati i usuti u teću sa cukrom. Na teću staviti zaklop i staviti da se peĉe (40minuta na 180°). Kad se ispeĉe i ohladi, a prije posluţ ivanja, staviti u friţ ider nekoliko ura. Ovakvu rožadu pravi moja mama, a recept joj je dala moja baba Dušanka.

kuţ ina – kuhinja špaher – šporet

teća – šerpa prosulja – tava

vangla – zdjela, ĉinija pjat – tanjir

škudelja – šolja ćikarica – šoljica kupica – ĉašica oţ ica – kašika

kućarin – kašiĉica pašabrod – cjediljka

gratijer, gratakiš – rende roštijera – šerpa za peć

foram - rerna

* * * šufigavati – dinstati

prigati – prţ iti ţ batiti – ulupati

* * * makaruli – makaroni toć – saft, sos, umak

* * * papar – biber

petrusin – peršun selen – celer

ĉesan – bijeli luk bosiok – bosiljak

kanela – cimet cukar – šećer

Vaskršnja korpa uĉenika IV1

R J E Č N I K

Tradicionalna jela prenošena su sa generacije na generaciju, tokom godina malo su mijenjana, ali su sačuvana od zaborava... Učenici III1 potrudili su se da sa učiteljicom Olgom Mandić...

TOĆ OD POMIDORE Mila Miliša Sastojci: 3–4 veće pomidore, bosiok, ulje, so, ĉesan, cukar, makarule Priprema: Uzeti pomidore, oljuštiti koricu i isjeći ih na kockice. U avanu usitniti par struka bosioka. U teću metnuti ulje, pomidore, bosiok, izmeĊu prstiju soli , oţ icu cukra i sitno isjeckan ĉesan i šufigavati 1 – 2 sata na najmnaju vatru. U dosta vode staviti šaku soli i 2 – 3 oţ ice ulja. Kad uzavri, staviti makarule, promiješati i kuvati.Nakon što se skuvaju, procijediti ih, preliti hladnom vodom i pomiješati sa toćem.

Ovaj je recept moja mama dobila od babe Radojke.

BRODET OD GAVICA Matej Ćirović Sastojci: 2 kg oĉišćenih gavica, 1kg crnog luka, 1/2kg pomidora, riblja supa, 1 dcl maslinovog ulja, bijelo vino, selen, petrusin, ĉesan, so, papar, crvena paprika, vegeta Priprema: Crni luk isjeći na kolutove i staviti u malo zagrijanu teću sa maslinovim uljem. Metnuti selen, petrusin, vegetu, crvenu papriku, papar i ĉesan po ţ elji. Na to poreĊati ribu, a preko nje ostatak crnog luka i pomidore. Zaliti bijelim vinom ili ribljom supom i dodati suncokretovog ulja – da teĉnost bude skoro do vrha teće. Na najjaĉoj vatri puštiti da prokuva, a onda na tihoj vatri šufigavati najmanje dvije ure. Ovo je recept moje mame koji je dobila od mog djeda.

Pitali smo učenike za pojedine izraze... Evo odgovora:

ĆIKARA – ... ono što se sije brašno – Laura, I4 ... kada se sve zapraši – Ivan, I4 ... mala kutlaĉa – Maša, I4 ... mala grabulja – Gojko, I4

… ĉaša – Marko, I1 … flaša – Uroš, I1 … tegla – Ema, I1 ... bokal – Ana, I1

PAТIŠPANJ Ivan Jontes Sastojci: 10 jaja, 10 oţ ica cukra, 10 oţ ica brašna, 1 prašak za pecivo, 1 vanilija cukar, cukar u prahu, lemun

Priprema: Ţbatiti jaja, cukar i vanilija cukar i na kraju polako umiješati brašno i izgratanu koricu od lemuna. Sipati u uljem podmazanu roštijeru i staviti u zagrijani foram. Peći oko 30min. Prije sluţ enja posuti cukrom u prahu.

Ovo je recept moje mame. Ona ga je dobila od moje babe Jasne, a baba od svoje svekrve Gordane.

ŠKUDELA – kutlaĉa/kolaĉ/kutija/neki alat

PROSULJA – osinjak/kad se nešto prospe/kosa

KUPICA – kupka/kad se nešto prospe pa kupiš učenici I3

NASTAVIĆE SE...

sinonim: PANDIŠPANJ – postalo od Pane di Spagnia

24

МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА

Међународни празник рада обиљежава се у знак сјећања на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу 1. маја 1886. године, када је око четрдесет хиљада радника, тражећи боље услове живота и рада, доношење социјалног законодавства, увођење општег права гласа и слично, ступило у штрајк и обуставило рад. Вође штрајка су захтјеве, симболички изражене са три осмице, а то је значило да су радници тражили осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања, претходно упутили послодавцима и властима тражећи да их испуне до 1. маја 1886. године. Међутим, послодавци су одбили сваку помисао на било какве уступке. Услиједило је насиље, гдје је у сукобима полиције са радницима било жртава и рањених на обје стране, а градске и државне власти су тим поводом ухапсиле осморицу синдикалних активиста, оптужиле их за убиства и осудиле на смрт. Три године касније, на Првом конгресу ИИ интернационале одржаном у Паризу 1889. године, представници радника из цијелог свијета одлучили су да се сваке године у свим земљама свијета прославља 1. МАЈ као МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА, празник радничке борбе и солидарности. На тај дан се, у знак сјећања на борбу и жртве чикашких радника, одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови, што је до краја 19. и почетком 20. вијека добило масовне размјере и практикује се до данашњих дана.

приредила: библиотекарка Сања Радовић

ДА НЕ ПАДНЕ У ЗАБОРАВ

Налазимо се код нашег уваженог суграђанина Јована Тошковића, а повод за разговор је сјећање на период Другог свјетског рата. Сјећања борца из Бокељске бригаде навиру и ратне дане претаче у причу о борби против фашизма на овим просторима. Фашизам је назив идеологије и покрет који је основао Бенито Мусолини и Италији, а Адолф Хитлер је био идејни вођа покрета у Њемачкој. Морамо појаснити за наше мале читаоце да је фашизам облик национализма, а у вишеетничким срединама се често појављује кроз етичку, расну и вјерску нетолеранцију. У новембру 1941. формиран је Орјенски партизански батаљон. Из новске општине погинуло је 365 бораца, све до коначног ослобођења Херцег Новог 28. октобра 1944. године. Протекле су седамдесет и три године од формирања Орјенског батаљона и седамдесет година од ослобођења Херцег Новог.

МОЛИМ ВАС, РЕЦИТЕ НАМ УКРАТКО НЕШТО О СЕБИ. Рођен сам у Бијелој. Моја мајка је заједно са дјецом пошла да живи код бабе и дједа у Косово и Метохију,јер јој је супруг отишао у Аргентину. Отац се послије много година вратио да живи са нама. Када се заратило, морали смо пјешке да се вратимо у Бијелу.На том мукотрпном путу крава нас је спасила да не умремо од глади. Неко вријеме смо били код ујака у Бијелој. Живот ме није мазио,али сам на крају успио да купим имање, да се скућим и оснујем породицу.

КАДА ЈЕ ФОРМИРАН ОРЈЕНСКИ БАТАЉОН? Дана 8/9. новембра 1941. одржана је партијска конференција у Мокром Долу (Врбањ), гдје се доноси одлука да се формира Орјенски партизански батаљон – комадант Мирко Матковић, бивши југословенски поручник и члан КПЈ; политички комесар Никола Ђурковић који је прије рата био градоначелник Општине Рисан.

КОЈЕ СУ БИЛЕ АКТИВНОСТИ ОРЈЕНСКОГ БАТАЉОНА? Орјенски батаљон је био најпризнатија партизанска јединица са ових простора, захваљујући добром руководству. Они су у почетку вршили диверзантске акције, а касније су успјешно водили борбе против много бројнијег непријатеља. Први борац из Бијеле који је погинуо био је Јово Вуковић; Једини носилац споменице – Никола Илић; најмлађи борац – Кико Илић. Орјенски батаљон је пружао снажан отпор непријатељу,али је морао да се расформира крајем маја. Многи партизани из тог батаљона су стријељани , одведени у логоре и затворе.

КОЛИКО СТЕ ВИ ИМАЛИ ГОДИНА КАДА СТЕ СЕ ПРИКЉУЧИЛИ ПАРТИЗАНИМА? Имао сам непуних 17 година. У чети су ме сви звали,,Мали“ јер сам био најмлађи. Сви су ме штитили од опасних ситуација, посебно командант Андрија Дангубић. Био сам у рату 3 године и сваког дана сам био у животној опасности.

КАКО СТЕ СЕ ОСЈЕЋАЛИ КАДА ЈЕ СТИГЛА ВИЈЕСТ ДА ЈЕ ОСЛОБОЂЕН ХЕРЦЕГ НОВИ? Био сам веома срећан иако за мене то није био крај ратовања – борио сам се у другим крајевима наше земље.

ШТА БИ ПОРУЧИЛИ УЧЕНИЦИМ/ УЧЕНИЦАМА НАШЕ ШКОЛЕ, КОЈА НОСИ НАЗИВ “ОРЈЕНСКИ БАТАЉОН”? Поручио бих – не само њима, већ свима – да не заборављају своју ближу и даљу прошлост. Том приликом бих рекао једну народну мудрост: ,,Унучад без бабе и дједа су сирочад“.

На крају разговора, наш саговорник је исказао велико жаљење што у Бијелој, у којој је било много бораца за слободу, не постоји споменик који ће нас подсјећати на храбре људе слободарског духа; оне који су дали своје животе за одбрану од великог зла – фашизма.

учитељица Олга Мандић и учитељ Гојко Радовић

Први свјетски рат (1914-1918) био је први оружани сукоб свјетских размјера у историји човјечанства . Рат се водио између два блока – Централних сила и блока Антанте, на чијој страни је учествовала и Краљевина Црна Гора. У рат је Црна Гора ушла да подржи своје савезнике Србију и Русију, уз велики ризик, јер га је објавила моћном сусједу – Аустро-Угарској, која је окруживала 50% црногорске територије. Нашла се са својих 400 000 становника насупрот државе са преко 50 милиона становника. Рат, за који је повод био убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, донио је Црној Гори огромне жртве – преко 20 000 погинулих и умрлих од болести, глади и страдања. Рат је за њу био и политички трагичан – након побједе и ослобођења, Црна Гора је (без обзира на заслуге и жртве и њеног великог историјског имена) укинута као држава, а њена династија свргнута са власти. Данас, послије готово девет деценија, Црна Го- ра је поново самостална држава.

Владимир Јовановић, IX1

100 гпдина пд ппшетка Првпг свјетскпг рата

JEDRA – list uĉenika i nastavnika Osnovne škole “Orjenski bataljon” Bijela školska godina 2014/2015, BROJ 3

William Shakespeare (1564-1616)

William Shakespeare was born in 1564 , in Stratford-upen-Avon, England. He was a poet, a playwright and actor. His plays were performad by the Lord Chamberlain‟s Men in London. By 1599. he and a group of players built their own theatre called the Globe, which became the most famous theatre of its time.

Shakespeare‟s earliest plays were mostly histories such as “Richard”, “Henry V” and “Henry VI” . Than he wrote his second tragedy “Romeo and Juliet „. He also wrote comedies during his early period: “A Mid summer Night‟s”, ”Dream”, ”Merchant of Venice”, ”As you like It” and “Twelfth Night”. After that he wrote the tragedies for which he is now best known: “Hamlet”, “King Lear”, ”Othello” and “Maebeth”. In his final years he wrote romantic plays such as“Cymbeline”,”A Winter‟s Tale” and “The Tempest”! Only eighteen of his plays were published during his lifetime and a complete collection of his works was published after his death. He died in 1616, in his birthplace. William Shakespeare is often called England ‟s national poet and he is the greatest playwright in the English Language. His plays have been translated into every major living language and are performed very often.

Jovana Sijerković, VIII2

Shakespear’ s sentences ''A fool thinks himself to be wise, but a wise man knows himself to be a fool.''

''What's in a name? That which we call a rose by any other name would

smell as sweet.''

''No legacy is so rich as honesty.''

''Listen to many, speak to a few.''

''Love all, trust a few, do wrong to none.''

''God has given you one face, and you make yourself another.''

''All's well if all ends well.''

Nađa Zloković i Anastasija Perović , VIII1

ROMEO AND JULIET

Romeo and Juliet is a true love story.Their families

were in the great divide and because of that,they

secretly got married.Altholough he couldn’t see

her.Julia’s parent’s require her marry Paris.In order

to save her love,she tricked her parents.She

drinks,the potion that fakes her own death.When

Romeo saw Julia’s lifeless body,he thought that she

was really death. Romeo broken with pain,takes away

his own life.At that moment,Julia for an accident

wakes up.Seeing Romeo dead,Juliet takes away her

own life.

In that way ended a great tragic love wich through

Shakespeare’s pen became immoratal.

Even today,many tourists visit Verona to see the

balcony from where Romeo and Juliet shared their

words of love.

Tara Tomanović, VIII3

HORIZONS FROM MY CORNER

Immediately before end of the school year, me and my coevals had to fill in a form with personal details. Some of the students were older a year than me. We had to write it in English. It was told that they would choose three students from my school and also they said that we would go to a camp of English language in Pljevlja. According to the plan, students from north would go to the seaside. Ten students ( VII and VIII year) were chosen to participate in the camp ( from Bijela, Risan and Ulcinj). I was really surprised when they told me that I was chosen as a participant of the camp. Also, there were chosen students older than me: Vladimir Jovanović and Ivona Tripković ( last year they were in year VIII). We were accompanied by our English teacher Jelena Ćuk. My friends and I were excited before we had to leave our hometown. We came to Bijela’s petrol station where we met our English teacher. Soon after that, accompanied by our teacher, we got on a bus. There were students from Ulcinj, their English teacher and two Red Cross volunteers. When we arrived at Risan, we had to wait other students from Risan’s school. Soon after that we were travelling to our destination, to Pljevlja. While we were travelling, we were listening to main instructions given by a voluntee r of Red Cross. It was Jelena Šofranac who explained all details of the programme. Arriving at Pljevlja, we were told that boys would be accommodated in hotel Franca, and girls would stay in Pljevlja’s holiday resort near their Red Cross. Vladimir and me stayed in the same room. After unpacking , we were ordered to go to

Pljevlja’s Red cross where we learned a lot of things about First Aid. Also we went to Pljevlja’s American Corner for the first time. We had dinner at hotel and after that we went to our hotel rooms. On the next day we visited Mojkovac, and the town’s Red Cross. We had lunch in the town and also we had some free time. In the evening, at Pljevlja’s American Corner we were watching an ecological film (about our planet). On the third day we went to Berane, where we also had activities of American Corner. We visited Berane’s Red cross and after that we had to go back to Pljevlja. On the next day we went to Kolašin, where we had similar activities the programme. Arriving at Pljevlja, students went to American Corner to watch an interesting film “Sherlock Holmes”. Programme of the camp included our visit to Podgorica’s Konik and its camp. On the last day we visited Konik and after that we went to Podgorica’s American Corner. There was the press Conference where we met the USA ambassador, Mrs Brown. We also met our friends from the north.

It was nice to exchange our impressions from the camp. It was a nice experience to meet a lot of journalists at the press conference. Two students greeted Mrs Brown and they were glad to tell her about their new experience during the programme. One of the students gave some pre sents to the ambassador. Soon after that we had to come back to our hometown. But, I would always remember precious moments and good experience from the camp.

Ivona Tripković; Vladimir Jovanović; Vaso Samardţ ić, VIII1

"The Globe", a theatre in London was founded by Wiliam Shakespeare. It was built in 1599. using tiber from an earlier theatre. And it was drained all the time becouse it was next to river. On June 1613, the Globe Theatre went up in flames during a performance of Henry VIII. A theatrical cannon, set off during the performance and it misfired, igniting the wooden beams and thatching. It was rebuilt in the following year. Like all the other in London, the globe was closed in 1642. by the puritans. It was reopened in 1644. A modern reconstruction of the theatre, named "Shakespeare's Globe", in opened in 1997, with a production of Henr V. The most popular perormances are Romeo and Juliet, Henry VIII, Henry V, Hemlet, Julius Cesar and many others. Newdays, The Globe Theatre is very important tourist attraction in London.

Neda Šerović i Gorana Vuković, VIII3

26

1. _____ Roma, Milano, Genova

2. ______ mese in cui Italiani di solito vanno in lunga vacanza

3. ____ Adriatico, Mediteraneo, Tireno

4. ____ Garda, Como, Biograd, Tireno

5. _____ le vacanze distribuite durante tutto l’anno

6. ____ il posto nrl deserto con l’aqua e qualche palme

Maša Svilanovid Ana Novitovid Vladana Pudar Anđela Vukovid

IX1

Nella tabella si nascondono 10 participi passati:

MANGIATO, MESSO, VINTO, SCELTO, FINITO, DORMITO, VENUTO, LETTO, TROVATO, CORRETTO

Ana Bulajid

Anđela Zlokovid

Borislav Popovid

IX2

ПРИСЈЕТИ СЕ НАРОДНИХ ИЗРЕКА ТАКО ШТО ЋЕШ ИХ ДОПУНИТИ!

„Во се веже за рогове, а човјек за _______________.“ „Лијепа ријеч ______________________________________. “ „Добра дјела ни у __________ не тону.“ „Ватра и ________ су добре слуге, али _______ господари.“ „Ко тражи без мане ____________, остаће без њега.“ „Шапат кућу _________.“ „Иза буре ведрије је ___________.“ „Једну реци, а _________ чуј.“ „Уста су да зборе, а _________ да творе.“

Црногорске пословице, приредио Славко Ивановић

Na jednom tasu vage nalazi se dinja, a na drugom pola takve dinje i teg od 2kg. Vaga je u ravnoteţ i. Koliko je teška dinja?

Dvije kruške imaju zajedno 100g. Veća kruška i teg od 30g u ravnoteţ i su sa manjom kruškom i tegom od 40g. Koliko grama teţ i svaka kruška?

1. città, 2. agosto, 3. mare, 4. lago, 5. brevi, 6. oasi Dinja je teška 4kg. Kruške teže 45g i 55g; 30 dužina.

Правоугаоник, троугао, изломљена линија, крива линија, ...

Miš će će umaći mački za jedan korak. ... ријеч; и гвоздена врата отвара; море;

вода, зли; пријатеља; руши;небо; двије; руке.

Онлајн учење (on line learning) – учење на даљину; Е-comerc –

рекламе, куповина,...

KOLIKO DUŢINA IMA NA SLICI?

ИМЕНУЈТЕ ГЕОМЕТРИЈСКЕ ФИГУРЕ ОД КОЈИХ СУ САСТАВЉЕНИ „ДЈЕЧАК И ДЈЕВОЈЧИЦА“.

Miš je udaljen od svoje jame 20 koraka. Maĉka je udaljena od miša 5 skokova. Dok maĉka jedanput skoĉi, miš naĉini 3 koraka, ali je jedan skok maĉke velik kao 10 miševih koraka. Da li će maĉka uhvatiti miša?

28

“Љубав је лијепа, али је слијепа.”

“Туга и љубав не могу се сакрити.”

“Ако свако уради онолико колико је способан, неће народ пропасти.”

“Ако слијепац слијепца води, обадва ће у јаму упасти.”

“Добро је знати шта људи мисле и говоре, али не треба свакога гонити који што противно рекне. Особито људе који, по несрећи, имају право…”

“Мени је довољно само да гледам ватру, она је као нешто живо – једина снага која нам је још увијек остала вјерна и само димом може да нас изда.”

“Није тачно да је дим изрод ватре као што сам ја мислио, он је само њен плач, двојак је то плач – један при рађању, други пред гашење. И човјек има та два различита плача... ”

“Мора де се иде и кад се не зна куд. Сви тако иду, нико не зна и нико нема времена да чека док сазна.”

“За све што се учи, мора да се плати.”

„Smijem sve ono što dolikuje ĉovjeku; ko smije više od toga, nije ĉovjek.“

„Svijet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.“

„Svijet je onoliko zanimljiv koliko smo mi radoznali.“

„Uspjeh jedne šale leţ i u uhu onoga koji sluša, a ne u jeziku onoga koji kaţ e.“

„Nema goreg mraka od neznanja.“

„У сваком случају, боље је гледати живот у позоришном комаду, него гледати позоришни комад у животу.“

„Млада дечија питања изгледају и бесмислена и смешна, она нису без извесне логике, која је детету јасна, јер гледа на ствари и појаве непомућеним погледом, а која је старијима нејасна, јер што дубље улазе у живот, све више губе

способност да ствари и појаве логички схватају. “

„Има људи који се више радују туђој несрећи, него својој срећи.“

„Правда је људима често тежа од неправде. На позорници се најпре дигне завеса, па се тада одигра драма. У животу то другачије бива: најпре се одигра драма, па се онда дигне завеса.“

„Знање има граница, док их незнање нема.“

„Узвишени често има мање душе од оног кога са висине погледа.“

M i s l i z a s v a k i d a n М и с л и з а с в а к и д а н Q u o t e s

“Ludo su i na vlastitu štetu i propast radili narodi, koji su druge podjarmljivali i gnjeli, a najluĊe rade koji misle da se to još i sada moţ e oĉekivati.”

“Nije visok, tko na visu stoji, nit' je velik, tko se velik rodi, već je visok, tko u nizu stoji i visinom nadmašiva visine…” a velik je, tko se malen rodi, al' kad padne, golem grob mu treba.”

“Tko je nepravedan u kući svojoj, prirodno je da mu se izvan kuće ne vjeruje ništa.“

“Nasilje i nenarav i nepravda laž su, a sloboda i narav i pravda isitna su.” “Orao gnijezdo vrh timora vije,jer slobode u ravnici nije.”

REDAKCIJA Za izdavaĉa: direktorica Jarmila Radović

Glavni i odgovorni urednik: prof. Milun ĐurĊevac Urednik: prof. Danka Lonĉar Redakcija – nastavnici: prof. Aleksandra Ćorović, prof. Lidija Merdović, prof. Marija Banićević

Redakcija – uĉenici: Marija Glišić (VIII1), Ivana Bulajić (VIII1) i ĉlanovi Novinarske sekcije Saradnici: pomoćnica direktorice Sonja Bokan, pedagog Radovan Kosović, bibliotekarka Sanja Radović,

prof. Vinka Šarenac, prof. Zlata Crnogorĉević, prof. Olga Mandić, prof. Andrej Bardek Dizajn i tehniĉko ureĊenje: prof. Danka Lonĉar Naslovna strana: prof. Aleksandra Ćorović

Štampa: BIRO KONTO Igalo Tiraž: 400 Adresa, tel/fax, e-mail: Bijela bb, +382 (031) 671 506,

orjenskibataljon@t-com.me/ skola@os-orjbataljon.edu.me