Jugoslavija u II Svetskom ratu

Napad na Jugoslaviju- Aprilski rat. Okupacija

Jugoslavija je bila izlozena pritisku Britanije i Nemacke. Britanci su savetovali da se Jugoslavija udruzi sa Grckom i Turskom u Balkanski front , a Nemci su bili za to da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu. Suocena sa ultimatumom, posle dugih sednica, jugoslovenska vlada je odlucila da pristupi Trojnom paktu. Predsednik vlade bio je Dragisa Cvetkovic I ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovic I ugovor je potpisan 25. marta. Dogovoreno je da se sve odluke cuvaju u strogoj tajnosti.

U noci izmedju 26.-27. marta grupa oficira vazduhoplovnih snaga izvlea je puc I za sat I po vremena zaposeli su sve vladine zgrade, radio-stanicu I kasarne.

Princ Pavle je primoran na ostavku, a mladi kralj Petar II je proglasen punoletnim.

Vladu je preuzeo Dusan Simovic. Protiv pakta bila je Pravoslavna crkva na celu sa patrijarhom

Gavrilom Dozicem kao i ljudi koji su na ulicama Beograda demonstrirali protiv pakta.

Hitler je odlucio da unisti Jugoslaviju a odluka o napadu donesena je 17. marta u Berlinu. Hitler je izdao cuvenu direktivu broj 25. o opstem napadu na Jugoslaviju. Napad je izveden u dva pravca (1. pravac reka Grac, 2. pravac Sofija)

Hitler je planirao da izvrsi kontrolu nad saobracajem Dunava i da zaposednu Borske rudnike.

Pored svega ovoga, jako mu je bilo bitno da politicki zadovolji Hrvate.

Napad na Jugoslaviju izvrsen je 6. aprila 1941. Usledilo je bombardovanje. U Beograd su usli 12. aprila I grad je divljacki bio razrusen. Zauzeta je obala Djerdapa. Nemci su postedeli hrvatske gradove razaranja.

Okupirane su Jugoslavija, Grcka i Albanija.

Cenu okupacije, pre svih, platili su Srbi. Formirana je NDH (Nezavisna drzava Hrvatska). Njene

granice obuhvatale su najveci deo Bosne i Hercegovine i Srem.

Slovenija je podeljena izmedju Nemacke, Italije i Madjarske.Makedoniju i Juznu Srbiju uzimaju Bugari.Crnu Goru uzima Italija, osim Boke.Okupaciona vlast se prema Srbima ponasa kao prema nizoj

rasi. Srbija je stavljena pod rezim vojne uprave.Kralj Petar II je emigrirao i 16. aprila 1941. iz Grcke je porucio

da je bio prinudjen na beg i da zeli organizovane borbe u celini.

Posle toga iz Grcke, kralj ide u Jerusalim, pa kasnije u London, gde ce se formirati Slovenska vlada.

Okupacija i podela zemlje

Progon Srba u Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj

Vec krajem aprila usvojeni su rasni zakoni koji su imali za cilj progon i istrebljenje Srba, Roma i Jevreja.

Otvoreni su sabirni, koncentracioni logori I logori smrti. Najpoznatiji su Jasenovac, Stara Gradiska(na slici), Gospic, logor na Pagu i drugi.

Cilj zlocina nad Srbima i Jevrejima bio je stvaranje velikohrvatske etnicki ciste drzave. Tako da su ustase zabranile cirilicno pismo, otpustale su Srbe iz javnih sluzbi, zabranile rad srpskih udruzenja i organizacija, rusile su sroske crkve i manastire, ubijale svestenike i stvorile hrvatsku pravoslavnu crkvu. Pokoljima se pridruzio i deo muslimana.

1942. godine Pavelic se hvalio ‘Velike stvari su Nemci i Hrvati postigli zajednicki. Mozemo sa ponosom reci da smo slomili srpsku naciju, koja je posle Engleza, najtvrdoglavija, najtupavija I najgluplja.

U prvim danima rata, vojska je porazena, a kralj i vlada su pobegli iz zemlje.

Nastao je nacionalni pokret Srpskog naroda od male grupe oficira vojske kraljevine Jugoslavije koja se 11. maja 1941. sklonila na Ravnu Goru. Za vodju je proglasen Dragomir Draza Mihajlovic(1893.-1946.)

Antifasisticki pokreti otpora. Gradjanski rat u oslobodilackom ratu

Prve cetnicke grupe na jugu Srbije organizovao je Kosta Milovanovic Pecanac, oko Krusevca major Dragutin Keserovic, kod Stalaca i Zitkovca potpukovnik Milutin Radojevic, u Ibarskom kraju Masan Djurovic itd… Njihov cilj je bio samoodrzanje I zastita ziovta i imovine.

Jugoslovenska vlada je unapredila Drazu u cin generala a u januaru 1942. ga je postavila na polozaj ministra vojske. Njegova taktika je bila cekati cas kada ce se saveznici iskrcati u Jugoslaviji. Takva strategija se pokazala neuspesnom. Sam nije bio dovoljno snazan da unisti komuniste, a saveznicke snage mu nisu pomogle u tome.

Posle nadapa na SSSR javlja se pokret otpora koji je organizovala KPJ (Komunisticka partija Jugoslavije) na celu sa Josipom Brozom Titom. Pokret se brzo sirio i organizovani su partizanski odredi. Pored nemackih vojnika, cilj napada partizana bila je srpska zandarmerija. U jesen 1941. oni su usli u Uzice gde se nalazila fabrika oruzja. Tito je svoj stab premestio u ovaj grad. ‘Uzicka republika’ je postala centar jugoslovenskog oslobodilackog pokreta.

Ciljevi partizanskog pokreta bili su:1)Borba protiv okupatora2)Ravnopravnost svih naroda I federativno uredjenje Jugoslavije3)Uspostavljanje vlasti radnika i seljaka, i republike umesto

monarhije.

26. Septembra formiran je Vrhovni stab gde je doneta odluka da se nastavi saradnja sa Drazom Mihajlovicem, usvojena je partizanska zakletva, partizanski pozdrav I partizanski amblem.

Partizanski otpor

Josip Broz Tito(1892-1980)

Sve do 22. juna 1941. KPJ je postovala zvanican stav Sovjetskog saveza prema Nemackoj. Tek posle napada na SSSR, KPJ je pozvala jugoslovenske narode u borbi za oslobodjenje.Pored proglasa borbe protiv fasizma KPJ istice i borbu protiv zajednicke burzoazije.

U dnevnom listu ‘Politike’ Vladislav Ribnikara 4. jula donesena je odluka o ustanku. Kaop ocetak ustanka u Srbiji uzima se 7. jul kada je Nikica Jovanovic Spanac ubio dva srpska zandara u Beloj Crkvi.

Za pocetak ustanka u Crnoj Gori uzima se 13. jul 1941. I prva ustanicka puska je pukla u Virpazaru(tada je I osvojen). Ustanak u Crnoj Gori je ugusen 12. avgusta 1941.

KPJ i ustanak

Od samog starta odnos cetnika i partizana bio je napet. Osnovna ideja KPJ-a je bila da koristi ratno stanje za eventulni dolazak na vlast o oslobodjenu.

Cetinici su zeleli oslobodjenje i povratak dinastije Karadjordjevic na vlast. Komunisti su pljackali i ubijali ugledne srpske domacine koji su bili protiv

njihove ideologije. Radi smirivanja situacije sastali su se Draza i Tito 1941. ali na tom sastanku

nista bitno nije dogovoreno. Otvoreno neprijateljstvo izmedju cetnika i partizana pocelo je 1. novembra

1941. napadom cetnika na Uzicku republiku. Napad je bio bezuspesan. Nemci zele da se umesaju i krecu na ofanzivu partizana.

Partizani se povlace u Bosnu, a cetnici bivaju napadnuti od strane Nemaca. U Bosni besni zestoki rat, a rat najteze pogadja Srbe. Otvoreni sukobi izmedju Srba najvise se ogledaju u Crnoj Gori, Bosni I

Hercegovini. Usled straha od ustaskog terora, veliki broj Srba je u prolece 1942. presao u

partizane u Kozare. Tad su ustaski zlocini bili stravicni. Krajem novembra u Bihacu 1942. je osnovan AVNOJ.

Gradjanski rat u Jugoslaviji i borba

Bitka na Neretvi Pocetkom 1943. Nemci su

doneli plan da izvrse ofanzivu I jak udar na partizane pod sifrovanim nazivom Vajs.

Ofanziva je pre svega bila usmerena na glavninu partizanskih snaga u Bosni.

I partizani i cetnici su ocekivali saveznicko izkrcavanje na Balkan ali to se nikada nije dogodilo.

Cetnicke trupe uz nemacku pomoc porazene su na Neretvi u martu 1943.

Porazom na Neretvi, Nemacka komanda je bila besna.

Nova operacija koju se Nemci pripremali nazvana je pod sifrom ‘Svarc’ a plan je bio da se partizanske jedinice izoluju u pustim predelima Crne Gore I da se tu uniste.

U julu je doslo do teskih borbi, i partizani su uz velike zrtve probili obruc i u Istocnoj Bosni su uspeli da dobar deo teritorije stave pod svoju kontrolu.

Bitka na Sutjeski

1942. stvoren je AVNOJ – Antifasisticko vece narodnog oslobodjenja Jugoslavije kao vrhovno predstavnicko I politicko telo partizanskog pokreta.

Prvo zasedanje odrzano je u Bihacu novembra 1942. godine. Na drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 29.-30. novembra 1943.

AVNOJ je prerastao u vrhovno zakonodavno telo(skupstina). Donete su odluke o obnovi Jugoslavije kao federativne drzave i formiranju predsednistva AVNOJ-a. Druga odluka se odnosila na izgradnju Jugoslavije na federativnom principu. Treca odluka se odnosila na oduzimanje prava jugoslovenskoj vladi u inostranstvu I zabrani povratka u zemlju kralju Petru II Karadjordjevicu.

Srbija je ovim bila smanjena, ostala je bez Juzne Srbije(Makedonije) i Crne Gore.

Mihailovic je na odluke AVNOJ-a odgovorio odrzavanjem Svetosavskog kongresa 27.-28. januara 1944. u selu Ba.

Stvaranje nove vlasti i buduce federacije

Sredinom 1944. u Drvaru su se nalazili vrhovni stab i cela upravna organizacija KPJ-a i AVNOJ-a.

Nemci su doznali za to i planiraju napad na Drvar. Napad je izveden 25. maja 1944. uz zestoko bombardovanje Drvara.

Tito je Sovjetskim avionom napustio Jugoslaviju I preko Italije otisao na ostrvo Vis.

Polovinom juna nemacke trupe su se povukle na pocetne polozaje i na trenutak su odustale od hvatanja Tita.

Skok Konjica

Tokom zime 1944.-45. vodjene su frontalne borbe.

Posto su slane neobucene vojne jedinice, ovaj front je probijen 12. aprila 1945.

U oktobru 1944. u Moskvi su se sastali Cercil i Staljin. Tada je dogovorena englesko-sovjetska podela interesnih sfera na Balkanu i u Evropi.

Kraj rata

Od samog pocetka genocid je organizovan i usmeravan od strane drzave. Najvecim delom je izvodjen u koncentracionim logorima.

Pocelo je masovno otpustanje Srba iz javnih sluzbi, zabrana kretanja, obelezavanje plavim trakama oko rukava, iseljavanje iz pojedinih delova gradova, proterivanje iz zemlje.

Krajem aprila, zakonom je zabranjena upotreba cirilice. Od maja pocelo je prisilno pokrstavanje I uveden je naziv

‘grcko-iztocna vjera’Masovno su unistavane srpske biblioteke, pljackane I

rusene crkve i manastiri.Prvi logor smrti je obrazovan u Gospicu i to je bio prvi logor

smrti za Jevreje u Evropi.

Doprinos Jugoslavije pobedi nad fasizmom. Ljuski I materijalni gubici.

Logor smrti Jasenovac Do dolaska italijanske vojske na prostor

logora Gospic-Jadovno ustase nisu uspele da ubiju 2 123 zatocenika. Oni su 21. avgusta 1941. prebaceni na prostor gde se organizovao najveci koncentracioni logor i logor smrti u NDH i u ovom delu Evrope – Jasenovac.

Jasenovac, najveci koncentracioni logor za istrebljenje ljudi, osnovan je avgusta 1941. a rasformiran aprila 1945. godine. Obuhvatao je stistem od nekoliko logora na obali Save. U logoru su stradali Srbi, Jevreji, Romi, antifasisti.

Logor smrti Jasenovac moguce je po masovnosti zlocina porediti samo sa velikim nacistickim ‘fabrikama smrti’.

Ovaj logor je sluzio iskljucivo kao logor smrti-za masovno ubijanje zatocenika. Ostali lgori su bili sabirni logori za prikupljanje I dalje upucivanje zatocenika, bilo u druge logore u NDH, bilo za raseljavanje.

Deca ispred logora smrti

Jevreji su masovno I na brutalan nacin bili ubijani.

Logor na Sajmistu osnovan je oktobra 1941. gde su vecinom bile zatocene zene I deca. Logor se nalazio pod neposrednom upravom Gestapoa.

Logor na Banjici prve logorase je primio 9. jula 1941. a rasformiran je 3. oktobra 1944. Za sefa je postavljen Svetozar Vujkovic. Tu su bili zatvoreni i seljaci koji nisu hteli da ispunjavaju obaveze prema okupatoru.

Pored ovih, postojali su i logor Crveni krst u Nisu, logor u Sapcu itd…

Stradanje Jevreja I civila u Srbiji

The end

Stefan Jocic VIII-1