Какаовац (Theobroma cacao)

Јелена Гњатић II5

Садржај:

Какаовац – уводОткриће какаовцаПлантажеГрађаСистематикаЗанимљивости

Какаовац (Theobroma cacao) Карл Линеус какаовцу даје назив Theobroma cacao -“храна богова” Изворно је растао на подручју данашњег Мексика и на северу Јужне

Америке. Данас се гаји и у тропским деловима Африке и Индонезије.

Кристофер Колумбо и његова посада су 1502. године пресрели домородачки кану у Гвинеји са “бадемима чудног изгледа”.

Стотинак година након тога, употреба какаа за прехрамбене и здравствене сврхе проширила се Западном Европом.

Плантаже какаовца - распрострањеност

Грађа какаовца

Плитак корен Стабло какаовца је дебело и достиже висину до око 12 метара Листови су дугачки, овални, врх лиске је зашиљен Цветови имају пречник око 1,5 цм. Цвет има 5 латица, 6 прашника,

само један тучак.

Плантажа какаовца Цвет какаовца

Цветови почињу да расту када какаовац достигне одређену старосну доб (4-5 година). Уколико је дрво старије, може се десити да велики број цветова процвета у исто време, али се развије само један плод од 200~400 цветова.

Цвет какаовца Плод какаовца

Плод какаовца Махуна какаовца је издужена и овална, 15-30 цм дуга и широка 8-

10цм. Тежина плода је 300-500г. Садржи 25-60 семенки. Кад сазри махуна је наранџасте боје.

Систематика Царство: биљке раздео: скривеносеменица класа: дикотила (Maдnoliopsyda) ред: Malvales породица: Malvacae род: Theobroma

Биномијална номенклатура◦ Theobroma cacao

Узроци смањења приноса какаа су суша, климатске промене, као и гљивична обољења која годишње однесу трећину приноса.

Џон Мејсон, извршни директор и оснивач “Центра за истраживање заштите природе” сматра да ће због примитивног начина производње, недостатка средстава за ђубрива и пестициде и ширења плантажа на рачун тропских шума за 20 година доћи до великог пораста цена какаа и да ће чоколада бити недоступна просечном потрошачу.

Занимљивости Производи од какаа

◦ Какао маслац◦ какао у праху◦ чоколада◦ чоколадни напици◦ чоколадни намази◦ какао је важан састојак многих торти и колача◦ макете од чоколаде

Чоколада какву познајемо данас почиње да се производи тек средином 19. века. Изумом хидрауличне пресе је омогућено издвајање какао бутера, који се мешао са какао прахом и шећером и потом изливао у калупе.

Какао зрна су код Астека коришћена за прављење ритуалних пића али и као средство плаћања.

Какао је заузимао веома високо место у митологији Астека, Маја и Инка.

Позитивни аспекти конзумирања чоколаде Научници са Харварда су спровели истраживање у коме су здрави

испитаници од 65 година који су конзумирали чоколаду, подељени у две групе. Истраживање је показало да су најдужи животни век имали они који су чоколаду конзумирали 1-3 пута недељно.

Какао садржи беланчевине, угљене хидрате, минералне материје, витамине, целулозу, танин као и магнезијум и гвожђе.

Антиоксиданти из чоколаде смањују ризик од срчаних и можданих обољења и настанка рака, побољшавају концентрацију.

Претерано конзумирање чоколаде може довести до гојазности, дијабетеса као и до стварања крвних угрушака

Иако још увек није доказано, неки научници сматрају да чоколада може довести до зависности.

Негативни аспекти конзумирања чоколаде

Хвала на пажњи!