Karakteristike Montesori metodeCiljevi razvoja:-deca na osnovu svojih neposrednih iskustava stiu saznanja;-u smirenoj, prijatnoj atmosferi vaspitati decu u tolerante, osobe, koje su spremne na sardanju;-optimalni razvoj sposobnosti svakog pojedinca, tako i dece sa posebnim potrebama;-cilj vaspitanja je obrazovanje koji omoguuje da svako nae svoju ulogu, svoje mesto, svoj cilj i dati mogunost da to ostvari.Razvojni zadaci:-ublaiti postojee razvojne smetnje;-razvijanje odgovarajuih tehnika itanja-potpomaganje itanja sa razumevanjem;-poboljati sposobnosti raunanja;-razvijanje kognitivnih sposobnosti;-razvijanje sposobnosti socijalnog ophoenja;-razvijanje krupne i sitne motorike;-razvijanje radnih sposobnosti;-razvijanje sposobnosti za estetsku prijemljivost, ljubav prema lepom;-razvijanje ljubavi i elje za saznanjem;-uvoenje materijala/igraaka koji dovode decu do uspeha i radosti.Sledei Montesori teoriju u vaspitanju je neophodno:-pomoi detetu u snalaenju u prostoru i vremenu;-omoguiti mu da doivi pravilnosti i red, da is sam stvara i odrava;-dati mu priliku da istrauje i ispituje stvarnost;-pustiti ga da govori i slua druge;-dopustiti mu da deluje;-dati mu da rukuje predmetima;-pustiti ga da radi;-traiti od njega da misli;-omoguiti mu da ponavlja dok god eli;-podstai ga da bude precizno;-dati mu priliku da se usavri.Okosnice programa:-U koli gde se radi po Montesori metodi, prvobitni zadatak uitelja/nastavnika je da posmatra i da upozna sposobnosti svakog deteta, i da te sposobnosti razvije.-Ambijent gde deca imaju priliku da sami otkriju prirodu stvari, meusobnu povezanost pojava je polazna taka programa. Sloboda kretanja, sloboda biranja, rada sa materijalima daje mogunost za razvoj unutranje motivacije za uenje.-Posmatranje ponaanje deteta i intuitivno uivljavanje u njegov svet.-Pruanje indirektne pomoi za samorazvoj: pomoi onoliko i onda kad je to potrebno, stvaranjem uslova, pomo u samostalnosti i nezavisnosti, davanje sigurnosti.-Istraivanje okoline, a zatim istraivanje svojih sposobnosti je svojstvo svakog ljudskog bia.-Dete ui istraivanjem.-Ono to primi ulima, dete upija umom.-Pripremanje dovoljno primerenih podsticaja u okolini, da bi um mogao samu sebe izgraivati.-Pustiti dete de razmilja, da samostalno zakljuuje, da aktivira ivane stanice u kori velikog mozga.Uloga uitelja/nastavnika:-Spremnost montesori vaspitaa da se menja.-Deo vaspitno-obrazovnog rada od uitelja/nastavnika preuzima dobro struktuirana sredina.-Pored uitalja/nastavnika i materijali deluju na uenike.-Bitna je uloga deteta, a ne uloga uitelja/nastavnika.-Uitelj/nastavnik treba da zna kad i koliko treba da se nametne.-Uitelj/nastavnik je vieposmatra, pomaga, organizator, a ne upravlja. Uzdrati se u pravo vreme, dopustiti samostalnost i pritom imati pregled nad situacijom da bi se moglo delovati ako je potrebno.-Montesori vaspita poznaje potrebe dece i trudi se svakodnevno na njih primereno odgovoritiUloga materijala:- podsticanje aktivne detetove delatnosti;- primerenost potrebama i sposobnostima deteta;- mogunost uoavanja pogreke u radu;- problem izlae od jednostavnijeg ka sloenijem;- posredno priprema dete za budue uenje;- konkretno izraava ideju, a potom je sve apstraktnije predstavlja;- uvek se nalazi na istom mestu, u istom obliku, sloeno istim redosledom;- ako se sastoji od vie delova, oni su sloeni na poseban podmeta;- delovi pribora su po mogunosti sloeni u istoj boji, to detetu olakava snalaenje;- materijal je pomo detetu;- materijali su izraeni za sva posruja nauke;- Materijali omoguuju detetu da samostalno deluje. Samostalno istrauje, samostalnouvia uzrone posledine veze, samostalno zakljuuje.- Materijali omoguuju detetovo samovrednovanje.- Kroz rad sa materijalima deca dolaze do nova saznanja, imenuju pojave, odreuju karakteristike stvari i sve to kroz neposredno sopstveno iskustvo.Kako uvaavati ove principe, kako organizovati na rad da ispotujemo sve ove principe to na rad ine uspenim? Kako da nastava bude prilagoeno svakom detetu, kada imamo grupu dece sa razliitim nivoima razvoja, razliitim interesovanjima, sposobnostima, pa i smetnjama?Polazimo od naela koje su postavile pedagozi reformne pedagogije, pa tako i Marija Montesori, koja je uvek naglaavala da je u svetu sve povezano. Ne moemo nita posmatrati nezavisno od ostalih stvari, pojava, dogaaja. Tako je neprihvatljivo i mehaniko rascepkanost naunih disciplina na predmete- kada dete ne vidi, ne doivljava tu jedinstvenost sveta. Ona je to ak i nazivom oblasti naglaavala, kada je prirodne nauke ujedinila kao kosmiko obrazovanje. Jedan od naina da ovaj princip uvaavamo, jeste ako aktivnosti organizujemo oko pojedinih tema, pa tu temu obraujemo iz svih oblasti razvoja. Gradivo smiljen u okviru projekta upravo nam omoguuje to.Projektpedagogija, u odnosu na klasinu pedagogiju, ne odreuje dete gradivu, nego gradivo odreuje prema detetu. Dete sa razvija, a ne razvijamo ga. Okosnicu projekta ini problem/tema, a zadatak nije samo jednostavan izbor problema i reavanje tog problema, nego pretpostavlja i uvid u povezanosti pojava koji ine taj problem. Akcenat je na procesu, a ne na produktu. Bitnije je proces, kojim se dolazi do saznanja, a ne samo uenje. Uenik je deo i aktivan uesnik procesa saznanja. Umesto hierarhijskog podela poslova, nastupa timski rad, saradnja. Ovo daje slobodu ueniku u odnosu na izbor problema, u odnosu na izbor metoda, i u odnosu na vrednovanje. Upoznaje svet u celini, u svom jedinstvu. Obezbeuje uspeh, i umesto stresa nastupa samopouzdanje, samopotovanje. Uenje se odvija indirektno. Izvor saznanja je sopstveno interesovanje i neposredno iskustvo. Pomae razvijanju sposobnosti samostalnog uenja i razvija elju za uenjem.Faze projekta:-izbor teme-planiranje (ko e ta raditi)-prikupljanje podataka-obrada teme-sainjavanje produkta-vrednovanje projekta-prikazivanje produkta (roditeljima, drugovima)Poinjemo sa izborom teme gde ukljuujemo i decu. Treba izabrati temu koja je interesantna, pomalo uzbudljiva, da bi ih motivisala na rad. Izabrana tema treba da bude u saglasnosti sa propisanim planom i programom. Deca rade u malim grupama, u okviru grupe isto postoji podela uloga, zadataka. Podela zadataka u okviru grupe treba da prati interesovanja, sposobnosti pojedinog deteta. Svako doprinosi zajednikom radu prema svojim mogunostima, ostvaruje se uenje diferencijacijom.Socijalizacija je bitan faktor. Dete ui da sarauje, da se prilagoava, a pritom da ipak ostvari ono to je zamislio. Svako moe da doivi uspeh, da bude uspean, da se osea korisnim. Projekt metoda omoguuje vei izbor sredstava, materijala za uenje. Ovde se menja i uloga uitelja/nastavnika. Umesto upravljanja, nastavnik ovde kordinira.Planiranje i organizovanje projektaU odnosu na ulogu nastavnika:-Stvaranje prijatne, mirne atmosfere.-Dete je u centru deavanja, i treba obezbediti vaspitne-obrzovne situacije, gde deje interesovanje, trenutne sposobnosti, postojea iskustva slue kao polazna taka.-Integralno planiranje, koje od jednostavnog prenoenja informacija daje uvid u iz vie izvora, iz vie oblasti.-Kod planiranja aktivnosti pedagog na osnovu svojih posmatranja treba da nae meru, balans, u odnosu na unapred isplanirano sa strane nastavnika i samostalnog izbora uenika.-Nastavnik mora da poznaje u kojoj fazi razvoja nalazi svako pojedinano dete i trenutne sposobnosti deteta.-Nastavnik obezbeuje unapred pripremljenu sredinu.-Uenje lekcijom od tri koraka.-Vrednovanje, koje je uvek motivirajua, ali i realna.U odnosu na proces uenja:-Akcenat je na uenicima, ne na predmetu. Polazimo od potrebe i sposobnosti deteta, a ne od zahteva pojedinog predmeta.-Da se uenje zasniva na konkretnim ivotnim iskustvima.-Dete ivi u drutvu, treba da naui da bude lan jedne zajednice, da sarauje.-Samostalan izbor deteta za rad.U odnosu na razvoj linosti deteta:- saznanje prema sopstvenim mogunostima- saznanje po sopstvenim mogunostima;- potreba za saradnjom;- potreba za otkrivanjem;- samostalno otkrivanje;- uvaavanje formalnih, organizacionih i sadrajnih pravila izvoenja projekta.RezimeCilj obrazovanja i vaspitanja je da svako dete u toku kolovanja, u odnosu na sebe, razvije svoje sposobnosti do maksimuma, u tempu koji njemu najvie odgovara. To zahteva uslove uenja, gde e svako dete za sebe nai odgovarajui pribor, materijal, tehniku uenja.Kako uvaavati ove principe, kako organizovati na rad da ispotujemo sve ove principe to na rad ine uspenim? Kako da nastava bude prilagoeno svakom detetu, kada imamo grupu dece sa razliitim nivoima razvoja, razliitim interesovanjima, sposobnostima, pa i smetnjama?Polazimo od naela koje su postavile pedagozi reformne pedagogije, pa tako i Marija Montesori, koja je uvek naglaavala da je u svetu sve povezano. Ne moemo nita posmatrati nezavisno od ostalih stvari, pojava, dogaaja. Tako je neprihvatljivo i mehaniko rascepkanost naunih disciplina na predmete- kada dete ne vidi, ne doivljava tu jedinstvenost sveta. Ona je to ak i nazivom oblasti naglaavala, kada je prirodne nauke ujedinila kao kosmiko obrazovanje. Jedan od naina da ovaj princip uvaavamo, jeste ako aktivnosti organizujemo oko pojedinih tema, pa tu temu obraujemo iz svih oblasti razvoja. Gradivo smiljen u okviru projekta upravo nam omoguuje to.Projektpedagogija, u odnosu na klasinu pedagogiju, ne odreuje dete gradivu, nego gradivo odreuje prema detetu. Dete sa razvija, a ne razvijamo ga. Okosnicu projekta ini problem/tema, a zadatak nije samo jednostavan izbor problema i reavanje tog problema, nego pretpostavlja i uvid u povezanosti pojava koji ine taj problem. Akcenat je na procesu, a ne na produktu. Bitnije je proces, kojim se dolazi do saznanja, a ne samo uenje. Uenik je deo i aktivan uesnik procesa saznanja. Umesto hierarhijskog podela poslova, nastupa timski rad, saradnja. Ovo daje slobodu ueniku u odnosu na izbor problema, u odnosu na izbor metoda, i u odnosu na vrednovanje. Upoznaje svet u celini, u svom jedinstvu. Obezbeuje uspeh, i umesto stresa nastupa samopouzdanje, samopotovanje. Uenje se odvija indirektno. Izvor saznanja je sopstveno interesovanje i neposredno iskustvo. Pomae razvijanju sposobnosti samostalnog uenja i razvija elju za uenjem.Poinjemo sa izborom teme gde ukljuujemo i decu. Treba izabrati temu koja je interesantna, pomalo uzbudljiva, da bi ih motivisala na rad. Izabrana tema treba da bude u saglasnosti sa propisanim planom i programom. Deca rade u malim grupama, u okviru grupe isto postoji podela uloga, zadataka. Podela zadataka u okviru grupe treba da prati interesovanja, sposobnosti pojedinog deteta. Svako doprinosi zajednikom radu prema svojim mogunostima, ostvaruje se uenje diferencijacijom.