KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA

Kardiovaskularne bolesti podrazumevaju bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove, a prema

podacima Svetske zdravstvene organizacije najznačajniji su uzročnici oboljevanja i umiranja u

svetu. Gotovo polovina od ukupne smrtnosti usled hroničnih bolesti pripisuje se

kardiovaskularnim bolstima. Širok spektar faktora rizika za nastanak ovih oboljenja je

identifikovan, a oni se mogu podeliti na nekoliko različitih načina. Jedan od njih je podela na

faktore rizika na koje se ne može uticati (uzrast, pol, nasleđe) i faktore rizika na koje se može

delovati, pa se na taj način kardiovaskularne bolesti mogu prevenirati. Najznačajniji od

promenljivih faktora rizika su povišen krvni pritisak, pušenje, povišen LDL holesterol, nizak

HDL holesterol, gojaznost, dijabetes, fizička neaktivnost, neadekvatna ishrana i drugi. Pored

tradicionalnih faktora rizika, brojna patološka stanja se dovode u vezu sa povećanim rizikom za

nastanak oboljenja jer su praćena poremećajima metaboličkog statusa, homeostatske regulacije i

funkcije organizma. Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti često su praćeni

promenama u oksidativnom statusu, a stanje oksidativnog stresa, odnosno povećana

koncentracija slobodnih radikala i smanjena aktivnost endogene i egzogene antioksidativne

zaštite, dovodi se u vezu sa patogenezom kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti

HIPERTENZIJA

Povišen krvni pritisak je najčešći faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, pri čemu

više vrednosti podrazumevaju veći rizik, naročito kada su prisutni i drugi faktori, kao što su

nasleđe, dijabetes, gojaznost, pušenje ili bolesti bubrega. U skladu sa podelom preporučenom od

strane Evropskog društva za hipertenziju i Evropskog kardiološkog društva (eng. European

Society of Hypertension, European Society of Cardiology) visokim-normalnom arterijskim

krvnim pritiskom se smatra sistolni krvni pritisak vrednosti od 130–139 mmHg i/ili dijastolni od

85–89 mmHg. Pokazano je da oksidativni status osoba sa farmakološki nelečenom esencijalnom

hipertenzijom karakteriše povećanje nivoa markera lipidne peroksidacije u krvi, kao i povećana

produkcija superoksid-anjona i vodonik-peroksida u polimorfonuklearnim leukocitima, i smanjenje

aktivnosti antioksidativnih enzima i koncentracije vitamina E. Pri tome, normalizacija vrednosti

krvnog pritiska dovodi do normalizacije vrednosti navedenih parametra oksidativnog stresa i

antioksidativne zaštite. Pokazano je da je u stanju hipertenzije smanjena bioraspoloživost azot-

monoksida, važnog vazodilatatora, koji se degradira u prisustvu slobodnih radikala. Naime,

poluvreme eliminacije, a samim tim i biološka aktivnost NO zavisi od prisustva ROS, pre svega

superoksid-anjona koji reaguje sa NO i dovodi do formiranja visoko reaktivnog peroksinitrita. Ova

reakcija se odvija 10 puta brže od reakcije u kojoj superoksid dismutaza razlaže superoksid-anjon, a

rezultat je smanjenje bioraspoloživosti azot-monoksida, kao i njegovih zaštitnih efekata. Smatra se da

NO oslobođen u vaskularnom endotelu ispoljava anti-aterosklerotsko dejstvo, pa se inicijacija, ali i

ubrzavanje procesa ateroskleroze dovodi u vezu sa stanjima deficita NO.

http://care.diabetesjournals.org/content/31/Supplement_2/S181.full

ATEROSKLEROZA

Ateroskleroza je dugotrajan, hroničan patofiziološki proces koji se odvija u zidovima krvnog

suda (prvenstveno u velikim i srednjim arterijama) i dovodi do taloženja holesterola i stvaranja

aterosklerotičnih plakova. Novija ispitivanja su ukazala da je ateroskleroza posledica ne samo

poremećaja u metabolizmu lipida, već i poremećaja u procesu homeostaze, kao i da je to

inflamatorni proces, jer je u subendotelnom prostoru uočeno prisustvo brojnih medijatora

inflamacije.

Razvitak ateroskleroze zavisi od osetljive ravnoteže između proinflamatornih stimulusa sa jedne

strane i antiinflamatornih i antioksidativnih odbrambenih mehanizama sa druge strane.

Tipični prikaz ateroskleroze je nakupljanje oksidativno modifikovanih lipoproteina male gustine

unutar plaka i ovi lipoproteini daju značajan doprinos inflamatornom stanju ateroskleroze i igraju

ključnu ulogu u njenoj patogenezi.

Modifikacija LDL se dešava u subendotelnom prostoru gde postoji mnogo veći broj štetnih

agenasa, pre svih oksidanasa. LDL čestica u slučaju disfunkcije endotela prelazi u subendotelni

prostor. Do disfunkcije endotela i do prelaska LDL-a u subendotelni prostor dolazi u slučaju

hipertenzije, u slučaju jako visokih vrednosti holesterola u krvi pod uticajem genetskih faktora ili

unosa hranom, kao i usled prisustva malih, gustih LDL čestica koje lakše prolaze endotelnu

barijeru. Oksidativna modifikacija LDL čestica odvija se tako što ćelije endotela, monociti,

makrofagi, pa i ćelije glatkih mišića oslobađaju slobodne radikale koji vrše oksidaciju. U

subendotelnom prostoru ima dosta manje antioksidanata u odnosu na plazmu koja je dosta dobro

puferovana antioksidansima. Oksidovani lipoproteini niske gustine pokazuju citotoksičnost,

hemostatičnost i hemotaktičnost u odnosu na ćelije endotela, i ovo dovodi do oslobađanja

mnogih citotoksičnih faktora i aktivira adhezione molekule koji omogućavaju adheziju monocita

za endotel i njihov prodor kroz endotel u subendotelni prostor.

Dejstvom ovih citotoksičnih faktora u subendotelnom prostoru dolazi do diferencijacije monocita

u makrofage. Modifikovani oksidisani LDL se vezuje za receptore hvatače na makrofagama i oni

preuzimaju LDL čestice u velikim količinama. Akumulacija velikih količina holesterola u

makrofagama stvara penaste ćelije. Daljom akumulacijom holesterola nastaju masne pruge jer se

holesterol akumulira ne samo u penastim ćelijama već i ekstracelularno. Pored ovoga makrofage

stvaraju određene faktore inflamacije, ali i faktore proliferacije ćelija glatkih misica, poput

faktora rasta i citokina. Pod uticajem tih faktora ćelije glatkih mišića proliferišu iz medije u

intimu i sintetišu ekstracelularni matriks (kolagen koji stvara fibroznu kapu aterosklerotskog

plaka).

Slika Modifikacije endotela u aterosklerozi

Suština ateroskleroze leži u modifikaciji lipoproteinskih čestica, zapravo u njihovim fizičko-

hemijskim promenama, koje menjaju funkciju ovih čestica odnosno njihov normalan

metabolizam. U razvoju ateroskleroze najvažnija je modifikacija LDL-a kao nosioca najveće

kolicine holesterola u organizmu. Oksidativna modifikacija se odvija prooksidansima koji se

stvaraju u subendotelnom prostoru i to su:

1. Metalni joni gvožđa i bakra

2. Enzimi

-lipooksigenaze (najvaznija je 15-lipooksigenaza)

-membranski enzimi – NADPH- oksidaza

-produkti dejstva mijeloperoksidaza

3. Reaktivna jedinjenja kiseonika

-slobodni radikali

-superoksid anjon

4. Reaktivna jedinjenja azota

Mnoge studije ukazuju da je superoksid anjon jedan od glavnih agenasa koji dovodi do

oksidacije LDL-a. LDL lako podleže oksidativnoj modifikaciji zbog sadržaja lipida, ali promene

se ne dešavaju samo na lipidnoj komponenti LDL-a, nego i na apoproteinima. Najpre se

odigravaju hemijske promene, zatim fizičke i na kraju funkcionalne promene. Dejstvom

oksidanasa dolazi do oksidacije polinezasićenih masnih kiselina koje ulaze u sastav estara

holesterola, fosfolipida i prisutnih triglicerida, ali isto tako i do oksidacije samog holesterola.

Rezultat lipidne peroksidacije je promena fizičkih karakteristika LDL čestice: gustina,

naelektrisanje a na kraju i funkcije LDL cestice tj. sposobnost vezivanja za LDL receptore putem

apolipoproteina B, smanjenje afiniteta za LDL receptore i povećanje afiniteta za receptore

hvatače na makrofagama dovodi do stvaranja penastih ćelija.

http://www.tmg.org.rs/v320403.htm

DIJABETES

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8105/2008/0025-81050810458Z.pdf