UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RAD IZ HIGIJENE SPORTA

Naslov rada: BAKTERIJSKA OBOLJENJA KOŽE

Student: Profesor:

Nikola Mirčić br. indeksa 5976 dr. Jovan Ranđelović

SADRŽAJ:

1.0 Uvod - Bakterijska oboljenja kože................................................................................3

2.0 Impetigo vulgaris (krastavost).......................................................................................3

3.0 Angulus infectiosus oris streptogenes (žvale)................................................................5

4.0 Cellulitis (potkožna upala).............................................................................................6

5.0 Furunculus (čir)..............................................................................................................7

6.0 Hidroadenitis (upala znojnih zlezda pazuha) ...............................................................9

7.0 Ecthyma ........................................................................................................................9

8.0 Otitis externa (upala spoljnjeg usnog kanala- plivacko uvo) ......................................10

9.0 Folliculitis (gnojanice) ...............................................................................................12

9.1 Folliculitis brade (gnojanice na bradi).............................................................13

10 Pityriasis simplex faciel streptogenes (liša)..................................................................14

Reference............................................................................................................................15

2

1.0 Bakterijska oboljenja kože

Piodermije su gnojna oboljenja kože izazvana streptokokama i stafilokokama. Nastaju uglavnom kao posledica spoljne infekcije putem mikroskopskih lezija kože, ili su komplikacija vec postojećih kožnih obolenja. Mada se koža neprekidno nalazi u kontaktu sa bakterijama, oboljenje će nastati ako su ispunjeni potrebni uslovi: virulencija mikroba, razne povrede koze (često mikroskopske veličine), vlaženje kože i smanjena otpornost organizma. Ove su infekcije prisutne u sportista. Posebno se ovo odnosi na sportiste u kontakt sportovima, gimnastici i borilačkim sportovima u kontaktu sa podlogom (strunjače).

2.0 Impetigo vulgaris (krastavost)

Impetigo vulgaris ili Impetigo contagiosa je povrsna infekcija koze izazvana bakterijama (beta hemoliticki streptokok ili Staphiloccocus aureus).Infekcija je tipicna za predskolsku decu i za letnji period. Predisponirajuci faktori za nastanak infekcije su topla vlazna sredina,postojanje koznog oboljenja,narocito atopskog dermatitisa,losa higijena i zivotni uslovi...Primarni impetigo se javlja na prethodno neizmenjenoj kozi,a sekundarni impetigo na terenu vec postojece kozne promene.(akne,ubodi insekata...)To je tzv. impetiginizacija.Prve promene na kozi su u vidu mehurica ispunjenih bistrom tecnoscu koja se vrlo brzo zmuti te nastaje bubuljica gnojanica koja lako puca praveci ranica prekrivena zlatnozurom krastom (boje meda).Promene se vrlo brzo sire periferno ali i na udaljna mesta.Najcesce su promene lokalizivane na otvorenim delovima koze-na licu,rukama i potkolenicama.Dijagnoza se postavlja na osnovu klinicke slike a moze se potvrditi dokazivanjem uzrocnika(sto najcesce nije potrebno).Neophodno je uklanjanje krasti i nanosenje antibiotskih masti uz higijensko-dijetetske mere( intenzivno pranje vodim i sapunom, svakodnevna zamena ubrusa i jastucnica sa

3

kuvanjem i prepeglavanjem, potanje pribora za licnu higijenu u antisepticne rastvore...) Upotreba sistemskih antibiotika je opravdana u slucajevima jako rasprostranjenih promena.

Naziv impetigo dolazi od reči impetus što znači brzo širenje. Impetigo je česta infektivna dermatoza kod školske dece, a javlja se obično na otkrivenim delovima tela na ranije nepromenjenoj koži, iii sekundarnom infekcijom sa već postojećeg kožnog oboljenja, naročito ako ono vlaži. Izazivači su streptokoke ili stafilokoke, ali je infekcija najčešće mešana. U oba slučaja primarna promena je plik, ispunjen infektivnim sadržajem. Streptokokom izazvan plik ima tanak krov koji brzo puca, a onda se stvaraju kraste boje meda. Ako je izazivac stafilokok plik nešto sporije puca, a stvorene kraste su žućkaste boje. Kada kraste otpadnu ostaju ružičaste mrljice.

Promene su najčešće lokalizovane na licu, u okolini nosa i usta, ali i na drugim otkrivenim delovima tela. Infektivni sadržaj brzo se prenosi na okolnu, nezahvaćenu kožu, pa se bolest moze proširiti na veće površine tela.

Oboljenje je jako zarazno. U dečijim kolektivima veoma brzo se prenosi na drugu decu. Higijenske mere zaštite su izolacija obolele dece i njihovo intenzivno lečenje lokalnom terapijom. Sportske rekvizite i druge zajedničke predmete korišćenja treba dezinfikovati i sprečiti moguće širenje infekcije.

4

3.0 Angulus infectiosus oris streptogenes (žvale)

Postoji nekoliko vrsti upale usnica, a dele se prema zakonima i podrucju koje je zahvatila upala. Medjutim, najcešce se pojavljuje tzv. suncana upala usnica (cheilitis solaris) i žvale (angulus infectiosus oris). Suncana upala usnica javlja se jacom oteklinom, pecenjem, svrbežom i Ijuštenjem. Žvale su bolest sluznice u usnim uglovima. Koža i sluznica su crvene, ispucane i prekrivene žutim krastama. Bolest se uglavnom prenosi zajednickom posudom za pice, a mogu je prouzrokovati nestrucno izradjena zubna pomagala.

Lečenje: . Lečenje svih vrsti upala sluznica sprovodi se na sledeći način:

Sastav čaja:

* 40 g stabljike ive trave

* 30 g listova kadulje

* 30 g imele bele

Trave usitniti, izmešati i kuvati umeren čaj. Piti 6 puta dnevno po 1/2 dcl. Pod umerenim cajem podrazumevamo caj koji se priprema tako da se u 1 litru prokljucale vode stavi 5 g mešavine trava te kuva poklopljeno 1 minut. S tim cajem 5 do 6 puta dnevno namociti usnice, a zatim tanko namazati maslinovim uljem. Sve posudje i pribor za jelo potrebno je prokuvati, tj. prati u vreloj vodi. Pre spavanja ponekad usnice namazati vrhnjem (kajmakom) od kisela mleka. Isto tako, naizmenicno, umesto vrhnjem od kisela mleka, korisno je krpu natopiti rakijom šljivovicom te staviti na zatvorena usta. Rakija rnora biti pecena od šljiva bez koštica. U ishrani nastojati da

5

bude što više vitamina, te sirovog belog i crvenog luka. Pri tome valja paziti da luk ne dotice usnice.

Manifestuju se crvenilom, vlaženjem i laganim otokom na uglovima usana, simetrično, ređe asimetrično. Usled mehaničkih pokreta nastaju erozije I bolne prskotine sklone krvarenju.

To je bolest pretežno dečijeg uzrasta, posebno u školama u prirodi, na kampovanju i drugim mestima gde je teško kontolisati održavanje osnovnih higijenskih postupaka.

Oboljenje se najčešće prenosi priborom za jelo i čašama. Ovo je prisutnoi i kod sportista, rekreativaca u nastavi fizičkog vaspitanja pri

korišćenju istih peškira ili čaša za vodu.

4.0 Cellulitis (potkožna upala)

Naziv celulitis označava posebno stanje zapaljenje vezivnog tkiva.Uzročnik može biti gram pozitiv bakterija, streptococcus aureus, streptococcus piogenes, staphilococcus redje pneumococcus.Do infekcije dolazi nakon postoperativnog lečenja kao komplikacija kod operacija kuka, liposukcije, kod različitih rana, ogrebotine, ubod, i kod intravenskih narkomana.

Cellulitis koji je u stvari difuzna infekcija kože mora se razlikovati od erizipela, jer su ova dva stainja veoma slična. Cellulitis zahvata dublje tkivo i izazvan je jednim ili sa više izazivača,

obično kokima.

Nastala promena kože je topla i crvena ali ima više difuznu granicu nego što je to slučaj sa erizipelom. Cellulitis se obično javlja posle prekida kontinuiteta kože. Povratne upale nekada zahvataju limfne sudove, stvarajući stalni otok nazvan "solidni edem".

6

Reakcija na sistemno antiinfektivno lečenje je obično dobra (penicillin, antibiotici širokog spektra, ili sulfonamidi).

Klinička slika manifestuje se zapaljivim procesom, crvenilo na tom delu pojava temperature, malaksalosti i jak bol.Uz prisustvo limfnih sudova dolazi do pojave limfangitisa.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneza, pregleda i laboratorijske analize.

Znatno su povećani leukociti, ubrzana sedimentacija i C reaktivni proteini.Lečenje odmah uraditi inciziju, drenaža i hirurška obrada rane.Zatim simptomatska terapija uz primenu antibiotika širokog spektra.

5.0 Furunculus (čir)

Najčešći izazivač je staphylococcus aureus. Oboljenje nastaje kao posledica prodora ove bakterije u dublnu follkula zahvatajući i njihovu okollnu.

Furunculus karakteriše duboki infiltrat. Upalni infiltrat polukuglasto je izbočen sa crvenom i otečenom kožom koja je glatka, topla i sjajna.

Čvor postepeno počije da omekšava, a vremenom dolazi do stvaranja follkularnog nekrotlčnog čepa. Pod pritiskom gnoja Iz dubljih delova dolazi do istisklvanja nekrotičnog čepa i evakuacije obilnih količina gnoja. Nakon evakuacije gnoja ostaje krater koji zarasta ožiljkom.Spontano ili na dodir furunkul je bolan, a praćen je i opštim poremećajlma zdravlja i povišenom temperaturom.Promene su najčešće lokalizovane na podlakticama, podkolenicama i na vratu.Furunkul gornje usne i nosa zahteva posebnu pažnju, jer postoji opasnost propagacije infekta limfnim putem u sinuse i meninge. Vreme potrebno za sanaciju iznosi oko dve nedelje.

Uzrok nastanka

Uzrokovano je koagulaza pozitivnim stafilokoom (Staphylococcus aureus), koji se često istovremeno nalazi u nosu, spoljnem ušnom kanalu, perianalnom predelu obolelih osoba.

7

Klinička slika

Furunkuli mogu biti lokalizovani bilo gde na koži izuzev na dlanovima i tabanima. Mikrotrauma, trenje, maceracija, kao i neke pruriginozne dermatoze (atopijski dermatitis, skabijes, pedikuloza) pogoduju nastanku furunkula. Oboljenje obično počinje kao folikulitis odakle infekcija prodire u dubinu folikula i njegovu okolinu. Manifestuje se bolnim dermohipodermalnim infiltratom (nodusom), čvrste konzistencije sa kožom koja ga prekriva intenzivno eritematoznom (crvenom), glatkom, sjajnom i toplom. Infiltrat se može resorbovati ali češće dolazi do centralne nekroze (izumiranja) koja se manifestuje razmekšavanjem i fluktuacijom. Na površini formira se nekrotični čep. Pod pritiskom gnoja nekrotični čep biva istisnut, nakon čega se gnoj spontano drenira. Regionalne limfne žlezde su uvećane i bolne. Furunkul zaceljuje ožiljačno.

Učestala pojava većeg broja furunkula na koži u toku više meseci i godina naziva se furunkuloza. Česta je kod osoba sa šećernom bolešću i sa smanjenom opštom otpornošću organizma.

Lečenje

Lečenje je opšte i lokalno. Antibiotici se ordiniraju per os ili parenteralno, najbolje prema antibiogramu. Lokalno je obavezno pranje kože toplom vodom i sapunom ili blagim kalijumpermanganatom. U početku bolesti bolesnu površinu treba zagrevati (dijatermija) da bi brže došlo do demarkacije. Ukoliko dođe do perforacije neophodno je pranje dezinficijensima i zaštita okolne zdrave kože, uz svakodnevno previjanje do izlečenja.

8

6.0 Hidroadenitis (upala znojnih zlezda pazuha)

Хидрадендитис је мешана гнојна инфекција знојних жлезда, најчешће локализованих у пазуху, а врло ретко испод дојке иу кожи скротума. У пазуху се појаве тврди болни чворови, а кожа постаје црвена, напета и болна. Вечином се ти чворићи међусобно споје. Касније могу настати апсцедирање и коликвација, а гнојни садржај продире на површину.

Лечење: инцизија ако је присутна коликвација, ексцизија коже потребна је код мултилокусликих апсцеса, антибиотици (цефалоспорини или семисинтетични пеницилин) потребни су у акутној фази инфекције.

To je strafilokokna infekcija apokrinih znojnih zlezdi, najčešće lokalizovana u aksilarnoj regiji, ali može biti lokalizovana i na drugom mestu gde su razvijene ove znojnice. Oboljenje je hroničnog toka.

Danas se smatra, da u nastanku ove bolesti, pored stafilokoka, igraju ulogu i imunološki procesi u organizmu јег se često javlja kod fokaloze zuba, gornjih delova respiratornog trakta i dr.

Oboljenje se javlja u postpubertetskom razdoblju. Sportisti koji maju neadekvatnu ishranu i velike napore podlozni su ovom obolenju.

7.0 Ecthyma

Izazivač je Streptococcus haemolyticus. Obolevaju često odrasle osobe, u letnjim mesecima kao posledica inokulacije uzročnika na mestima mikrotraumatskih oštećenja oštrim ostacima stabljike biljaka. Ektima može da se javi i kod slabo uhranjenlh osoba koje žive u lošim higijenskim prilikama. Na prisustvo uzroćnika i njihovih toksina na mestu inokulacije prvo se jave crvene mrfje, zatim gnojanice iz kojih se za nekoliko dana razviju plikovi veiičine Iešnika ispunjene gnojnim ill krvavim sadržajem. Kada krov plika pukne ostaju Ш okruglog obllka, strmih rubova, dna prekrivenog gnojnim detritusom. Zarastaju oiiljcima. Promene su najčešće Iokalizovane na koži potkolenica. Kod osoba sa sniženom otpornošću organizma promene mogu trajati mesecima. Promene su diseminirane na koži trupa uz sukcesivno nastajanje novih. Ovo se može desiti kod sportista atletičara pri treningu na otvorenom terenu.

9

8.0 Otitis externa (upala spoljnjeg usnog kanala- plivacko uvo)

Otitis externa (plivačko uho) je infekcija spoljašnjeg ušnog kanala koja nastaje zbog zaostatka vode u ušnom kanalu nakon tuširanja ili plivanja, stvarajući vlažno okruženje koje potpomaže rast bakterija. Čišćenje ušiju pamučnim štapićima, prstima ili drugim predmetima takođe može dovesti do upale jer se oštećuje sam zid ušnog kanala. Simptomi su obično blagi u početku, ali se mogu pogoršati ako se infekcija ne leči ili širi. Klasifikacija simptoma se vrši prema napredovanju bolesti na blage, umerene i progresivne. Blagi znaci i simptomi su svrab u ušnom kanalu, blago crvenilo u uhu, providni sekret, bez mirisa i nelagodnost koja nastaje povlačenjem ušne školjke ka spolja i gore ili pritiskom na tragus.

U umerenom napredovanju svrab je intenzivniji, pojačava se bol, intenzivnije je crvenilo u uhu, pojačava se sekret i pojavljuje gnoj, pacijent ima osećaj punoće u uhu i delimično začepljenje ušnog kanala, i smanjenje ili prigušenje sluha. U simptome jače infekcije spadaju jak bol koji progredira ka licu, vratu ili temenu, potpuna blokada ušnog kanala, crvenilo i otok spoljašnjeg ušnog kanala, otok limfnih čvorova vrata i groznica. Spoljašnji ušni kanal ima svoju prirodnu odbranu koja mu omogućava da održi kanal čistim i spreči infekcije. Zaštitne funkcije uključuju cerumen i nakrivljenost kanala. Uslovi koje mogu da oslabe odbranu uha i promovišu

rast bakterija su: višak vlage u uhu, obilna znojenja, produženo izlaganje vlažnom vremenu ili voda koja zaostaje u uhu posle plivanja može stvoriti povoljan ambijent za bakterije, ogrebotine i ranice u ušnom kanalu, čišćenje uha štapićima od vate ili šnalicama, grebanje uha prstima ili noktima, nošenje slušalica ili slušnih pomagala.

10

Preparati za kosu i nakit mogu da izazovu alergiju i iritaciju kože koje promovišu infekcije. Plivačko uho obično nije ozbiljna bolest ako se leči odmah. Komplikacije mogu biti u vidu privremenog gubitka sluha, hroničnog otitisa ako znaci i simptomi traju duže od tri meseca,

celulitisa tj. širenja zaraze na duboke slojeva vezivnog tkiva kože i nekrotizirajućeg otitisa. Nekrotizirajući otitis (maligni otitis externa) je širenje upale i oštećenja sa kože i hrskavice spoljašnjeg uha na kosti donjeg dela lobanje. Starije osobe, dijabetičari i osobe sa oslabljenim imunim sistemom imaju povećan rizik od ove komplikacije. Dijagnoza plivačkog uha se postavlja na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Ukoliko nema adekvatnog odgovora na terapiju uzima se bris spoljašnjeg ušnog kanala da se tačno utvrdi

mikroorganizam koji izaziva infekciju. Ako su nastupile komplikacije doktor će vas usmeriti ka specijalisti za uho, grlo i nos na dalju dijagnostiku i lečenje. Cilj lečenja je da se zaustavi infekcija i da se dozvoli koži ušnog kanala da zaraste. Za većinu slučajeva otitisa, lekar će propisati kapi za uši u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti infekcije. One su kombinacija antibiotika, steroida i antifungicida. Ako je infekcija napredovala ili pacijent ne reaguje na lečenje ušnim kapima, lekar može propisati oralne antibiotike.

Ovo obolenje je dosta često kod plivača. Izaziva ga bakterija Pseudomonas. Pogoduje hlorisana voda. Manifestuje se crvenilom, svrabom I perutanjem spoljnjeg ušnog kanala. Leči se antibiotsklm mastima.

9.0 Folliculitis (gnojanice)

11

Uzrok nastanka

Uzročnik je najčešće Staphylococcus aureus haemoliticus. Oboljenje je često kod bolesti praćenih svrabom (scabies, pediculosa idr.) te se smatra sekundarnom bolešću. Toplota i vlažnost su favorizujući faktori.

Klinička slika

Klinički je karakteristična pojava folikularnih infiltrata tipa papula i pustula (promene iznad nivoa kože nalik bubuljicama). Promene su veoma brojne. Postojanje promena različitog evolutivnog toka, erozija, krusta, skvama, čini da je klinička slika polimorfna. Najčešće se nalaze i simptomi bolesti koja je prethodila. Izlečenje je bez sekvela. Trajanje bolesti zavisi od karaktera i lečenja osnovne bolesti.

Lečenje

Osnovno je lokalno lečenje. Sastoji se u pranju kože toplom vodom i sapunom, čišćenja dezinficijensima (2% ili 3% rastvor borne kiseline, 3% rastvor hidrogena, blag rastvor kalijumpermanganata) i aplikovanju antibiotskih masti.

Opšta terapija se sprovodi u slučajevima postojanja komplikacija.

9.1 Folliculitis brade (gnojanice na bradi) Folliculitis barbae

12

Uzrok nastanka

Izazivač je Staphylococcus aureus haemolyticus, egzogenom kontaminacijom kroz duži period. Oboljevaju odrasle osobe muškog pola. Favorizujući faktori su oštećenja kože.

Klinička slika

Promene su lokalizovane u predelu brkova i brade. Ispoljava se papulopustulama, često

bolnim infiltratima iz kojih ističe gnojav sadržaj i sasušuje se u debele kruste koje slepljuju dlaku. Dlake lako ispadaju spontano ili se lako ručno epiliraju. Promene mogu biti diseminovane ili grupisane u veće infiltrate. Moguća je i pojava adenopatije (uvećanje limfnih žlezdi). Tok bolesti je najčešće hroničan i recidivantan. Nakon izlečenja ostaje ožiljak i trajna alopecija (gubitak dlaka).

Lečenje

Neophodno je energično pranje vodom i sapunom ili dezinficijentnim sredstvom, aplikovanje toplih obloga, otvaranje gnojanica, uklanjanje krusta i aplikovanje antibiotskih masti. Dlake u predelu promena i najmanje 0,5-1cm oko njih se moraju ručnio epilirati. U opštoj terapiji ordiniraju se antibiotici, najbolje prema antibiogramu.

To je upalni proces folikula dlake izvazvan stafilokokama jer ova bakterija ima veiiki afinitet za folikularna ušća.

Folikuiitis karakteriše pojava brojnih, folikuiarno smeštenih bubuljica do veličine zma prosa, na čijem se vrhu formira gnojanica ispunjena žućkasto-smeđim sadržajem. Nakon prskanja gnojni sadržaj izliva se na površinu kože i formiraju se žućkaste kruste.

Obzirom na trajanje procesa postoje akutni, subakutni i hronični oblici.

10 Pityriasis simplex faciel streptogenes (liša)

13

Liša je gljivična upalaOticanje, crvenilo, toplina i bol. Na taj način tijelo se štiti od povrede. kože i vlasišta koja se kod kose manifestira kao ćelava područja, a na koži kao okrugle, crvenkaste ili sivkaste ljuskaste mrlje.

Kako se zaraza uzrokuje bolest, pogotovo prisustvo stranih mikroorganizama u organizmu, uključujući bakterije, viruse i parazite. širi, rubovi prstena ostaju ljuskasti, a središte poprima sve više normalan izgled. Lišaj se obično prenosi sa životinja kao što su kućni ljubimci ili od drugih zaraženih ljudi. Iako nije opasan, lišaj je neprivlačan i iritantan. Takođe, veoma je zarazan i treba ga odmah lečiti.

Reference:

14

1. dr Jovan Ranđelović, dr Ratomir Đurašković (Higijena sporta, 2006)

2. Internet:

www.healthcentral.com

www.technokids.ph

www.wikipedia.org

15