G‐R■‐FIJA… …

¨̈一¨一´　

一、

- ZR 1dY = Lmcos--

gdejel-duZinatadkepresekaodsrednjegmeridijana,augaoaseizradunava]a datu iirinu g. Ova projekciia dobila je Siroku primenu u atlasima sveta'

2.5,8.Z.Pseudokonusne projefcije

Bonoua.volbkcila ,,, \JBonova projekcija dobila je naziv po francuskom geodeti Bontt (1121 - 1795.

god.) kcju je pri*enio za izradu karte Francuske. U XIX veku ova projekcija

[ori{e"n. ji zaizra&t krupnorazmernih topografskih.karata. S.lidna je \onusnimprojekcrjama jer se paralile iscrtavaju koncentridnim krugovima sa. radijusima

loo toa prorte konuine projekcije. Meridijani se konstruisu drugadije nego kod

konrrsnitr pa j e zalo i ro*^ru pseudokonusnom. Ako se zamisli da konuS tangira

loptu pc. p.rol.ti AoCo Sirine rpu, radijus pu te paralele na projekciji odreduje se

po torn, oii, po= N{/g eo' gde je No - normala na elipsoid u tatY,t A ^

pri iem.u A omora biti u glavnom

razmeru. Iz trougla

AJT P, jednak je

duZini konusa od

vrha do paralele do-

dira sa elipsoidom.Radijus wake drugeparalele izradunava

-se-po-formuli-p+ = ---po*(Bo-Be ),. gde je

Bo - duZina luka

meridijana od ekva-

tora do paralele

Sirine go a Br- d:uli'na iuka meridijanaod ekvatora

9o Oo-

ぼ醐1郡漸誂電1野:質ツ淵織難mC面輛 ala odrcd両 u,,ぬこkc na paIJeJama poお m些

116 117

M「Zわb〃´―K■―R■ O G RAFIJA

ct =2osin!'2gde je p - radijus pa-ralele na projekciji, a ugao 6 se odreduje po tbfinuh:

. I NcosE.tr.u=v= u -

I(-oz dobijene radke provlade se krive koje predstavljaju meridi-janc.

2. 5- 8. 3. Pro iz a o l1n e P rolekcge

Projeliiije -koje

se- koristrui5u po nekim uslovima, bez prethotitr;{

projektovanji geografske koordinatne mreZe na neku zamisljenu ponlcrl'ilil

gc om e trijsku povrsi n u n azivaju se pmtzt,o/1 ru m ili kon ven c rbn a /n im pt oJekc i ic, r t, :

. .t \

A. GnntcnovaPtqrXrT;z \\ \\NJ

ovuprojekcijupredloZiojeameriikikartografGrinten]904..c,.,.posti.gnuti iu stedeii uslovi: prvo, ona po svojim svojstvima treba_da bude.izinetlii

l<onformne i ekvivalentnc; drugo, projekcija mora biti kruZnog cb[!iil'; i1

meridijani iparalele moraju biti predstavljeni lukovima kruZnica Pryi 115ir'1; 'ir'rove projekcije pogoclnim za predstavljanje ekvatorijalnih i suptropskili pii:ii.:,:-

Deformacije se uveiavaju sa udaljenjem od ekvatora, ali pojas s[6 1[1i)" iri,:i

neznatne deformacije.

Oclparalelat60opremapolovimadeformacijenaglorasru,rri':i'r-'J'tni'rksimum na olovima. Osnovu projekcije predstavlja kruZnicir iiji je rir;ii.1r'L'

jednirk ispravljenim luku,polukruZnice velikog krtrga Zemljine lopre t1, , ,.,

_!a"_1"-rt___raai.ius zemlje umanjen u velidini giirvnog razmera. HoLiz-_rr.ir,,

prednik preastavlja ekvator, a vertikalni srednji me-ridijan. Zrt konstlurslfilc

mericlijana ekvator se deli na jeclnake odsedke, diji broj zavisi ocl ot'lrtl;rittic

gustine mreze iprovlade se kroz te tadke ikroz tadke oba poia. Nalazen.le c':ntr:i

rih kruZnica vrsi se geometrijski na liniji ekvatora i njenom produzetl':1.

Ze konstruison.l" parai"lu, koje su takode kruznice, neopirodno .1c rririiri

preseke sa sreclnjim meridijanom i kruinicom velikog kruga i\a srctinjenr

mer'. lijanu cluZ se pocleli na jednake clelove, severno ijgZno oci lirrije trro-attrrii'

l'.la slican naiin vrii s. podela luka velikog krug:i. Za dobijanj,: radijtisii ovih

paralela koristi se tbrmula. Grintenova projekcija pogodna je zrlzr eciLr

I sitnoraznrerrrih ilaratii koje obuhvataju prostrane teritorije i i:elLr llr:rrrl.iiilir

i poutiinu i tr:oristi se za izraclu zicinih i atiasnih karata sveta'

KARTOGRAFI.IA

¬

\/. .' . 14 t /t.ril ( gl ot t or uAzt ) ..Yr/iobrt.,,br tr pr t4tkcrla

l--ol:trsta ili slotrular na projekcija koListi se za plec'lstavljarrje karata istoane i

rroa(lrrc poluloptc. Nju jc [<orrsttuislo u XVII veku italijanski kartograf Nikolt'rzr

rarl0 167(). -tocl.). a l<asnije ju .ie prirnenio engleski kartogrirf .\rorrsnrit.r-r'trrekcijl sr: konstruilc tako Sto se iscrta krtrZnica radijtrsa r = rRi, gde je,rl-, ,tlj :s Zenrlline slere rrnranjen u qlavrronr razlneru.

Zato je raclijus ,' jeclrrak isplnvljenont ltrltu ietvrtinc kruga ekvatot'it. Nrr

llln7nici prrrvladt: se clva uza.janrno upravl)el preinika. I{orizorttalni preinik [e

r.Wrtirt;1. L,t'eie yil Dr!{ico M. ZJvkolL$ LP.? O G R Lp I J A -_preclstavljari ekvator a vertikalni sreclnji meridijan. Za preclstavljanje osralihmeridiiana ekvator se deli na jednake clelove,'u zavisnosti ocl odabrane gustinemreZe meridijana i paralela- Geometrijskim putem odreduju se centri tih kruz-nica na ekvatoru ili njegovom produZetku.

.fl: Z5'. Lopirutn pryelrrlo - ntyia nrctrcQhttn i,

Na slidan nadinclobijaju se i lukoviparalela. Sre dnji meri-dijan i luk kruinice clele

se na jedn:rke delove, apotom pomoiu tri taakenalazi se centar krtrZnicesvake paralele na pro-duZetku linije sreclnjeg

meridijana. Ova projek-cija pripada proizvoljnimi nisu saduvani ni rrglovini povr5in:. Po izgleclu

slid-na je ekvatorijllnojPoste-lovo.1 .projekciji.

Kod obe 'projekcijeodsedci su na ekvatoru isrednjem meri-clijanujednaki. Mleclutim, Lr

loptastoj projekci.li lu-kor,i paralela su kruznice a u Postelovoj clruge krive linrje.ova projekciju koristi se za .izraclu karata polulopti na preglecinim (ziclninr i

atlasnim) lcartrrma. Po ka'rakterr"r detbrmacija loptasta projekcija pripacla grupiproizvitjnili projekcija. Dtiz srednjih meridijana i ekvatora.raznier-je jeclnak- ,-

--jedinici. a sa urlaljenjenr ocl njih sve viie odstupa ocl jeclinice, tako da je nakrajnjenr nleridijanu raznler prel<o 1,5 a na,krajnjim paralelama ispod 1 ,3.

2.5.8-,/.,Poli/tonu,weproir'ekcye W

Polikontrsrte pLojekcije razlikLrju se od konusnih po tonre ito se mer.idijuni i

paralcle nc projektuju siln'lo nil jedan vei na vile omotaEa konusa. Pri tonrcsvaka pnralela projektu.je sc na svoj cloclirni kcliius, a zatinl se vrsi nrilteirrirtiikosastavljanje ck:biienih po.irseva. Svaki pojas irna sv<tj l<onLrs koji mo2: biti ck;clirniili sektrii. Uporedtrjtril kontrsntt sa polil<onusnim projelrcijzrura l<r'rnstatrrjc sc: tr

kt:ttttsttittt ortrjckci.jirnra raznrer jc zavisan nc orl cluZine vei ocl iilirrc: nel<r,' tudl<c i

118 119

S;(1リク スレ″∫,夕 ″