kogpsi2012, fmk, singidunum. 4. rani kognitivni procesi: prepoznavanje oblika, pažnja, kontrola i...

PREDAVANJE IV RANI KOGNITIVNI PROCESI: PREPOZNAVANJE OBLIKA, PAŽNJA, KONTROLA I AUTOMATIZACIJA

KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA Jesenji semestar 2012. Predavač: Goran S. Milovanović

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE IV 2

Deo I

Prepoznavanje oblika


Deo I Prepoznavanje oblika

Koliko slova g se nalazi na slici?



“A” A A A A A

TIP (klasa, kategorija)

Tokeni (instance, realizacije,

pripadnici) “A” A A A A

Četiri tokena tipa „A“

Malo korisne terminologije



“A” A A A A A

TIP (klasa, kategorija)

Varijabilnost istog tipa je velika!

engl. Pattern Recognition = prepoznavanje složaja

Ideja: usaglašavanje opaženog oblika sa nekom uskladištenom mentalnom predstavom. Heftingov problem: kakva bi to predstava morala da bude?



Teorija usaglašavanja sa uzrokom (engl. Template Matching)

“A” A A A A

“A” A A A A A A ako zahtevamo samo delimičnu sličnost sa uskladištenim uzorkom? Problem: koliki stepen devijacije od uzorka kognitivni sistem trpi u prepoznavanju?



Teorija detekcije odlika

Selfridžov „Pandemonijum“

A

M



Teorija detekcije odlika

Problem za „Pandemonijum“:

A A

T T

• Male devijacije nove odlike • Nikad ne zaboravite:

karakteristike su i same kategorije!



Teorija prototipova



Teorija prototipova

Leonardo da Vinči Studija pokreta i položaja mačke

Prototip neke kategorije je predstava nekog realno nepostojećeg pripadnika te kategorije koji nosi sve distinktivne odlike pripadnika te kategorije izražene u određenoj meri.

(nemojte ovo uzimati baš za definiciju!)

Da li su prototipovi „uprosečeni“ pripadnici – „centralne tendencije“ odgovarajućih kategorija? Otvorena je rasprava.



Strukturalne teorije

A A

T T

Prelazak sa ideje poređenja karakteristika... ... na ideju poređenja odnosa (relacija) između karakteristika. Veoma moćna ideja. Vrlo verovatno budućnost ove i sličnih oblasti (ako ova oblast ima budućnost) Bar načelni odgovor na pitanje kako podići „apstraktnost“ opisa mentalne predstave na viši nivo.



Strukturalne teorije



Prepoznavanje na osnovu komponenata

Izlet u 3D svet Svet vizuelnih oblika se analizirao po karakteristikama. Biderman: Ok, onda se svet 3D objekata analizira po geonima. Predlaže 30-ak elementarnih geona koji se kombinuju u ogroman broj objekata koje poznajemo u iskustvu.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE IV 13a


Bidermanovi eksperimenti: da li su geoni kognitivno relevantni?

Hipoteza I: za kognitivni sistem veoma informativni spojevi između geona u određenom objektu - pošto se objekat dobija kompozicijom geona. • Pod kratkom ekspozicijom od 100 ms prikazuju se slike istih objekata degradirane na dva

načina: • na spojevima geona • „usred“ geona

• Zadatak ispitanika je da imenuju prikazani objekat! • Rezultati: Kada su objekti degradirani na spojevima geona, tačno imenovanje objekta se dobija

u manje od 50% slučajeva, a ako su objekti degradirani usred određenih geona (dok su spojevi među geonima očuvani), procenat tačnog imenovanja je oko 70%.

Geoni su kognitivno relevantni + zone objekata u kojima se nalaze spojevi geona su informativnije za kognitivni sistem od drugih zona.

Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE IV 13b


Bidermanovi eksperimenti: da li su geoni kognitivno relevantni?

Hipoteza II: Pobuđivanje geona pomaže prepoznavanje (Biderman i Kuper) • Izlažu se dve grupe slika

• I grupa: objekti koji su degradirani na nivou geona (vizuelno su degradirani sami geoni od kojih se objekti sastoje): pola slika u ovoj eksperimentalnoj situaciji je degradirano na određenim mestima, a drugu polovinu predstavljaju iste slike koje su degradirane komplementarno, tako da je 50% slike zadržano u prvoj, i drugih 50% slike u drugoj polovini stimulusa

• II grupa: objekti su degradirani tako što su iz njih izuzimani celokupni geoni: polovina slika prikazuje objekte kojima nedostaju određeni geoni, a druga polovina iste objekte koji sadrže one geone izostavljene u prvoj polovini slika.

• Zadatak ispitanika bio je da imenuju svaku sliku u paru.

• Hipoteza: delimičan prikaz geona pobuđuje taj geon olakšava prepoznavanje slike sa komplementarnim delom. Izostanak celog geona ne pobuđuje ništa nema olakšavanja u prepoznavanju slike kojoj nedostaje komplementarni geon.

• Rezultati: imenovanje je zaista olakšano kada su slike degradirane na nivou geona u odnosu na situaciju u kojoj nedostaju celokupni geoni u nekom objektu.



Efekti konteksta


Deo II

Pažnja


Deo II Pažnja

Čerijev „koktel efekat“: definicija selektivne pažnje

Metoda dihotičke prezentacije stimulusa

Pažnja je usmeravanje mentalne aktivnosti na određeni sadržaj i zanemarivanje ostalih sadržaja koji registruju naša čula.

praćeni kanal blokirani kanal

Na blokiranom kanalu su moguće razne manipulacije kojih ispitanici nisu svesni!

Na blokiranom kanalu se „hvataju“ fizičke karakteristike stimulusa!


Deo II Pažnja

Brodbentov eksperiment

Pokazuje se da ispitanici lako reprodukuju sve brojeve, ali tako što prvo reprodukuju brojeve sa jednog, a zatim brojeve sa drugog kanala. Brodbent: kognitivni sistem ne može da izvede dve operacije paralelno: da prati po kriterijumu kanala na kome se stimulus izlaže i po kriterijumu redosleda izlaganja.


Deo II Pažnja

Brodbentova teorija filtra

Filter propušta informacije sa samo jednog kanala!

„Usko grlo“: zbog ograničenog kapaciteta kanala odluke

mora da postoji filter!

Filter je selektivna pažnja.


Deo II Pažnja

Eksperiment En Trizman

Dva različita sadržaja; u jednom trenutku, sadržaj koji je emitovan na praćenom kanalu biva prekinut i nastavljen na prethodno blokiranom kanalu. Ispitanici uspešno reprodukuju celu smislenu poruku. Nemoguće ako je filter propustan samo za informacije sa jednog kanala.


Deo II Pažnja

Trizman: teorija prigušenja

Reč sa niskim pragom pobuđivanja ima veću verovatnoću da privuče kapacitete selektivne pažnje ka sebi.


Deo II Pažnja

Teorije pozne selekcije: Dojč i Dojčova • Teorija selektivnog odgovora

• Sve informacije su uskladištene u osmišljenom vidu • Sve informacije sa svih ulaznih kanala se zadržavaju i osmišljavaju • Gde je selekcija infomacija? • Ispitanici organizuju odgovor u fazi selekcije odgovora.

• Zahteva da se specifikuje način na koji je sistem koji kontroliše pažnju u

interakciji sa dugotrajnom memorijom (kako se tačno „organizuje odgovor“ u eksperimentu poput onog En Trizman?)

• Dojč-Normanova teorija pruža odgovor na ovo pitanje ali zahteva prethodnu raspravu o dugoročnoj memoriji.

• Iduće nedelje: videćemo kako se ovi i slični problemi rešavaju u savremenim teorijama kratkoročne odn. radne memorije.


Deo III

Kontrolisani i automatski procesi


Deo III Kontrolisani i automatski procesi

Ograničenost kapaciteta kognitivne obrade informacija • Istraživanja selektivne pažnje: ograničene mogućnosti kognitivnog sistema da

izvodi više operacija paralelno…

• Ipak: mi možemo da vozimo automobil ili bicikl i razgovaramo, možemo da razgovaramo telefonom i kuvamo kafu...

postoje mnoge radnje koje zahtevaju kognitivnu obradu informacija koja se izvodi paralelno.

• PITANJE: kada je to moguće, a kada ne?

• Rasprava o kontrolisanim i automatskim procesima



Ograničenost kapaciteta kognitivne obrade informacija • 70-ih godina XX veka: proučavanje pažnje treba postaviti u širi kontekst

proučavanja distribucije kognitivnih resursa i stepena automatizovanja određenih radnji.

• Podeljena pažnja: situacije u kojoj je moguće distribuirati resurse pažnje na dve ili više radnji. Količina kognitivnih resursa je u ovakvoj distribuciji pažnje uvek manja od one kakva bi bila da je usmerena na samo jednu radnju.

• Količina kognitivnih resursa koja može da se usmeri na određene radnje zavisi od toga koliko su koje od njih uvežbane tj. automatizovane.

• Karakteristike automatizovanih procesa (Pozner & Snajeder): 1. odvijaju se bez namere da se obave; 2. njih nismo svesni; 3. zahtevaju minimalno kognitivno angažovanje.



Ograničenost kapaciteta kognitivne obrade informacija Primer automatskih procesa: primovanje (kognitivna obrada jezika)

KOMPJUTER

PROCESOR

RTprim.

RT

Zadatak je leksička odluka (već diskutovan). Prikazujemo niz slova i od ispitanika tražimo da odgovori što brže može da li je to reč ili nije reč.

kratak ISI



Ograničenost kapaciteta kognitivne obrade informacija Primer automatskih procesa: Strupov eksperiment

ŽUTO

CRVENO

Zadatak je: prikazuju se reči koje imenuju određene boje („crveno“, „zeleno“ itd.) napisane različitim bojama; ispitanik treba da odgovori koje boje je reč koja je prikazana.

RTkongruentno

RTnekongruentno

Strupov efekat: visok procenat grešaka i usporene reakcije se objašnjavaju interferencijom dva automatizovana procesa, prepoznavanja reči i prepoznavanja boja.



Efekti uvežbavanja Da li će proces postati automatizovan ili će ostati pod svesnom kontrolom zavisi od stepena uvežbavanja odn. iskustva.

Eksperiment Šnajdera i Šifrina

a e s d o p d u f g k l I d č a e m d s k r p q k g f e č k

identifikacija određenih

slova

I grupa: fiksne mete RT oko 450 ms

II grupa: varijabilne mete RT > 1 sec

• Uvežbavanje: daju 2100 pokušaja – ispitanici se intenzivno preslišavaju u sebi prvih 600 pokušaja, posle čega više nisu svesni preslišavanja.

• Sledeći eksperiment: zamena meta i distraktora. Rezultat: oko 2400 pokušaja potrebno da se postigne nivo postignut posle 1500 pokušaja u prvom ogledu.

• Zaključak: jednom automatizovan proces postahe inhibitor ukoliko se promene uslovi u kojima se odvija.



Efekti uvežbavanja Da li će proces postati automatizovan ili će ostati pod svesnom kontrolom zavisi od stepena uvežbavanja odn. iskustva.

Eksperiment Trizmanove

a e s d o p d u f g k l I d č a e m d s k r p q k g f e č k

I zadatak: identifikacija određene boje ili određenog slova (lako).

II zadatak: identifikacija slova određene boje (teško).

• Uvežbavanje: posle intenzivnog uvežbavanja (9000) pokušaja ispitanici su u stanju da identifikuju slova određene boje istom brzinom koja im je pre bila potrebna za identifikaciju određenih slova ili boja.

• Spelke, Herst i Najser: dvojicu ispitanika uvežbali tako da su mogli istovremeno da (a) čitaju određeni tekst sa razumevanjem i (b)zapisuju reči koje su im diktirane.



Količina resursa koji se investiraju u određenu kognitivnu obradu informacija je određena (a) prirodom zadatka koji se obavlja i (b) stepenom njegove automatizacije odn. uvežbanosti.

Kenvišer i Drajver, početkom 90-ih: u stvari, možemo da govorimo 2 vrste pažnje...

Perceptivna pažnja: (engl. spot-light attention:

paralelni procesi, automatski procesi, brza i

odnosi se na relativno jednostavne operacije)

Kontrolisana ili svesna pažnja

(ulaganje svesvni napora, serijalni

procesi)

kogpsi2012, fmk, singidunum. 4. rani kognitivni procesi: prepoznavanje oblika, pažnja, kontrola i...

Education