Univerzitet Singidunum

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju

Tema: Klaster Holivud

Mentor: Ime studenata i broj indeksa: prof. dr Nebojša Savić Damjan Alajbegović 12/023 Uroš Maslarević 13/001 Dalibor Đorđević 12/033 Dušan Lukić 12/032 Aleksandar Vapa 12/010 Konstantin Lilić 12/020

decembar 2013.

Sadržaj

1. Okruženje klastera ...............................................................................3

1.1 Ekonomija SAD i nacionalno poslovno okruženje .............................................3

1.1.1 Profil zemlje i opšte ekonomske performanse......................................................3

1.1.2 Nacionalno poslovno okruženje............................................................................4

1.2 Ekonomske performanse i poslovno okruženje Kalifornije...............................6

1.2.1 Profil i ekonomske performanse Kalifornije ..........................................................6

1.2.2 Poslovno okruženje Kalifornije ..............................................................................7

1.3 Ekonomsko okruženje Los Anđelesa ................................................................10

2. Filmska industrija ...............................................................................10

2.1 Kratak istorijat filmske industrije ...................................................................10

2.2 Tržišta i lanac vrednosti filmske industrije .....................................................11

2.3 Dominacija američke filmske industrije .........................................................14

3. Analiza klastera Los Anđeles .............................................................14

3.1 Kratak istorijat Holivuda ...............................................................................14

3.2 Opis i mapiranje klastera ...............................................................................16

3.3 Ponašanje klastera tokom proteklih godina ..................................................16

3.4 Analiza dijamanta ..........................................................................................17

3.4.1 Uslovi faktora .....................................................................................................17

3.4.2 Strategija i rivalitet .............................................................................................19

3.4.3 Uslovi tražnje ......................................................................................................20

3.4.4 Podrška i povezane industrije .............................................................................21

3.4.5 Uloga državne vlade ...........................................................................................21

4. Strateška pitanja i političke preporuke ..............................................23

4.1 Strateške greške ............................................................................................23

4.1.1 Strateška pitanja sa kojim se suočavaju SAD i kalifornija ....................................23

4.1.2 Izazovi globalne filmske industrije ......................................................................24

4.1.3 Izazovi lokacije Los Anđelesa ..............................................................................25

1

4.2 Političke preporuke ...................................................................................26

4.2.1 Uloga savezne vlade ......................................................................................26

4.2.2 Uloga Kalifornijske vlade ...............................................................................27

4.2.3 Preporuke firmi i uloga IFC-a ........................................................................28

5. Glavni konkurenti ..........................................................................29

5.1 Indijska kinematografija ..........................................................................29

5.2 Kineska kinematografija ..........................................................................31

6. Zanimljivosti ..................................................................................39

7. Literatura ......................................................................................41

2

1. Okruženje klastera

1.1 Ekonomija SAD i nacionalno poslovno okruženje

1.1.1 Profil zemlje i opšte ekonomske performanse

SAD predstavljaju danas jedinu svetsku supersilu koja ima dominantnu poziciju u oblast u svim

oblastima života, počev od ekonomije, vojske, kulturnih trendova itd. I pored toga što SAD

predstavljaju manje od 5% svetske populacije, one su najveća ekonomija na svetu sa GDP od 15,68

triliona dolara tokom 2013. godine, što predstavlja oko 25% svetskog GDP.

SAD se prema GDP po stanovniku zauzimaju peto mesto na svetu sa iznosom od 43.064 dolara.

Kao treća najveća zamlja na svetu površini, SAD imaju brojne koristi kao što su veliko tržište, pristup

važnim prirodnim bogatstvima, potom izlazak na dva okeana itd. Broj stanovnika ove zemlje se

rapidno povećava zahvaljujući čestim i velikim imigracijama stanovnika iz svih krajeva sveta. Danas

SAD imaju prema zvaničnim podacima oko 315 miliona stanovnika početkom 2013. godine. SAD

obiluju mineralnim sirovinama koje crpe iz plodnog zemljišta na koje povoljno utiče postojeća klima.

Izlazak na Atlantski i Tihi okean, kao i na Golfski zaliv omogućavaju lakšu i otvoreniju trgovinu sa

ostatkom sveta.

Danas postoji tendencija bukvalnog izjednačavanja ekonomije SAD sa svetskom ekonomijom više

nego ikada pre. Severnoamerička trgovinska organizacija NAFTA ( the North American Free Trade

Agreement) je odigrala kljjučnu ulogu u povezivanju SAD sa svojim susedima, Kanadom i Meksikom,

što joj je omogućilo dodatan ekonomski rast i širenje na okolna tržišta. Prema učešću SAD u

svetskom izvozu robe i usluga, ona zauzima treće mesto. Godišnja stopa rasta izvoza dobara i usluga

u 2011. godini je iznosila 6,68%. Najveću vrednost ovog indikatora SAD je ostvarila 1973. godine kad

je stopa rasta iznosila 18,83%, a najmanju vrednost 2009. godine od -9,13%.

Glavni ekonomski sektori posmatrano prema broju zaposlenih lica i vrednosti izvoza čini pružanje

finansijskih i poslovnih usluga, zatim turizam, razvoj komunikaciono-informacionih tehnologija, auto

industrija itd. Najbrže rastući sektori prema zaposlenosti su obrazovanje, poslovne usluge i zabava,

kao i farmacija i proizvodnja naftnih derivata posmatrano prema izvozu.

3

Performanse najveće svetkse ekonomije su bile naročito impresivne tokom poslednjih 15 godina.

Kontinuirani rast ekonomije je ostvaren u periodu od 1991-1999. godine, što predstavlja najdužu

kontinuiranu ekspanziju u istoriji SAD, sa nezaposlenošću od 4,1% 1999. godine, što predstavlja

najnižu stopu zaposlenosti u poslednjih 40 godina, dok je te iste godine inflacija bila ispod 4,2%. Oaj

rast je doveo do suficita budžeta u periodu 1998-2001. godine i istovremeno velikom usponu

finansijskih tržišta. Početkom 21. veka SAD su se suočile sa velikim teškoćama poput kraha NASDAQ-a

i terorističkih napada u 2001. godini, razni finansijski skandali od kojih je najveći i najpoznatiji ENRON

koji je značajno uticao na finansijska tržišta. Kao posledica ovih događanja SAD su prošle kroz kratak

period recesije. Uspešnim vodjenjem fiskalne i monetarne politike usledio je brz oporavak. U 2005.

godini GDP je rastao po stopi od 3,5%, inflacija je držana pod kontrolom i iznosila je 2,8%, a stopa

nezaposlenosti je bila 5,1%.

Udar nove svetske ekonomske krize 2008. godina značajno je pogodio i SAD. U periodu od 2009-

2013. godine godišnja stopa rasta GDP je iznosila 2,2%, rast inflacije po godišnjoj stopi od 2,1%, a

nezaposlenost iznosi početkom 2013. godine 8,9%.

1.1.2. Nacionalno poslovno okruženje

Prema globalnom indeksu kompetitivnosti SAD zauzimaju peto mesto i to iza Švajcarske, Singapura,

Finske i Nemačke sa ocenom 5,48/7, a prema poslovnom indeksu kompetitivnosti SAD zauzimaju

prvo mesto na svetu. Sa makroekonomskog aspekta SAD duguju svoja ekonomska dostignuća rastu

produktivnosti, vođstvu u inovacijama (SAD zauzimaju prvo mesto prema ukupnom broju patenata,

kao i patenata po stanovniku), visokoj iskorišćenosti rada i efikasnom vođenju makroekonomske

politike. Budžetski deficit je opao za 37% u odnosu na 2012. godinu, a u poređenju sa 2009. opao je

čak za 51%. Deficit trgovinskog bilansa je opao za 3,36% u odnosu na 2012. godinu. Učešće javnog

duga u odnosu na GDP u 2013. iznosi 101,6%, dok je u 2012. iznosio 99,4%, iz čega vidimo da je došlo

do blagog porasta. Takođe neravnoteža u raspodeli dohotka među stanovništvom je sve izraženija u

proteklim godinama i nastavlja taj trend, a sa druge strane globalni fenomen koji nije zaobišao ni SAD

jeste staranje stanovništva što se negativno odražava na sistem socijalne zaštite i penzijski sistem,

odnosno na celokupne javne finansije.

4

Snage i slabosti poslovnog okruženja SAD su prikazane na sledećim grafikonima.

Nacionalni dijamant - snage

5

-profesionalni menadžment

-orijentacija kupaca

-zaštita intelektualne svojine

-lokalna konkurencija

-sofisticiranost kupaca

-obim marketing aktivnosti

-pristup stranim tržištima

-snaga trž. regul. i kontrola međunarodne distribucije

-kvalitet avio infrastrukture

-saradnja između univerziteta i industrije

-kvalitet naučnih istraživanja

-kvalitet lokalnih dobavljača

-brojnost lokalnih dobavljača

-tehnološka pismenost

strategija firme i rivalitet

uslovi tražnjefaktorski uslovi

zavisne i podržavajuće

industrije

Nacionalni dijamant – slabosti

1.2 Ekonomske performanse i poslovno okruženje Kalifornije

1.2.1 Profil i ekonomske performanse Kalifornije

Smeštena u južnom delu na zapadnoj obali, Kalifornija predstavlja treću najveću saveznu zemlju u

kontinentalnom delu SAD. Kalifornija je najmnogoljudnija savezna američka zemlja i broji oko 36

miliona stanovnika što čini oko 11,5% ukupne populacije SAD. Ova zemlja takođe zauzima prvo

6

-efikasnost poreskog sistema

-brojne trgovinske barijere

-favorizovanje pojedinih odluka vlasti

-teret državne regulative

-efikasnost pravnog okvira

-efikasnost vlasti u smanjenju siromaštva i nejednakosti

-mobilna telefonija

-obim regionalnih prodaja

-lako zapošljavanje stranog rada

-poreski teret

-kvalitet državnih škola

-kreditna sposobnost

-prioritet energetske

-dostupnost mobilnih telefona

-prioritet vlasti je razvoj IT

zavisne i podržavajuće

industrije

uslovi tražnje

faktorski uslovi

strategija firme i rivalitet

mesto u SAD i po učešću GDP u ukupnom GDP SAD, koje iznosi 13,4%. Ukoliko bi je posmatrali

zasebno, Kalifornija bi bila osma najjača ekonomija na svetu.

Prema dohotku po glavi stanovnika Kalifornija zauzima petnaesto mesto u SAD sa iznosom

44.980 dolara prema podacima sa kraja 2012. godine. Kaliforniju karakteriše najveća

raznovrsnost u odnosu na ostale savezne države. Regije Kalifornije imaju različitu klimu i prirodna

bogatstva zavisno od nadmorske visine, vazdušnog pritiska i vlažnosti vazduha. Populacija je

takođe šarenolika, najveći procenat čine belci 44%, zatim Hispanci 35%, Azijati 12% i crnci 6%.

Zvanični jezik je engleski jezik, ali 40% populacije koristi i druge jezike. Nejednakosti u dohotku su

više u Kaliforniji nego u ostatku SAD i čak 14% je ispod granice siromaštva.

Kalifornija je poznata značajnim ekonomskim regionima poput Holivuda (svet zabave), Silikonska

dolina ( kompjuteri i tehnika), industrija vina i agrikultura. Glavni ekonomski sektori u Kaliforniji

posmatrano prema broju zaposlenih us poslovne i finansijske usluge , potom sledi zabava,

proizvodnja elektronike i računara posmatrano po vrednosti izvoza. Najbrže rastući sektori od

1995. godine su bili pružanje poslovnih usluga i obrazovanje posmatrano po zaposlenosti i

računari i elektronika prema apsolutnoj vrednosti izvoza. Kalifornija je vodeći proizvođač u oblasti

agrikulture.

U proteklim godinama ekonomske performanse Kalifornije su bile veoma impresivne. Prosečna

stopa rasta između 1997. i 2012. godine iznosi 5,7%, dok je inflacija u proseku iznosila 2,8%. Rast

u ovoj državi je praćen i pojačan nacionalnim trendovima. Tokom ovog perioda mnogi klasteri su

bili suočeni sa fluktuacijama u zaposlenosti, naročito u oblasti informacionih tehnologija, gde je

nakon kontinuiranog rasta, broj poslova oštro opao. Čak je i u oblasti pružanja poslovnih usluga

broj poslova u periodu od 2001-2007. opao za 150.000 mesta. Nakon ovih periodičnih

ekonomskih distorzija, došlo je do uspostavljanja ravnoteže i to munjevitom brzinom. U 2012.

godini zabeležen je rast od 6%, inflacija je bila na nivou od 2,8%, a stopa nezaposlenosti je

smanjena na 4,8%.

1.2.2. Poslovno okruženje Kalifornije

Ekonomske performanse Kalifornije su bazirane na jakom rastu produktivnosti (produktivnost je rasla

po godišnjoj stopi u proseku za period 1997-2012. 3,5%) i zaposlenosti (u proseku 1,6%), kao i

povećanju kapaciteta tehničko-tehnoloških inovacija.

7

Kalifornija je rangirana u SAD na tećem mestu prema broju patenata na 10.000 stanovnika (15,1

u Kaliforniji naspram 7,7 što predstavlja prosek za cele SAD). Uprkos tome što je Kalifornija

visoko rangirana po GDP, ona se suočava ozbiljnim izazovima. Neki ključni od njih su:

1) Izuzetno visoki troškovi poslovanja. U Kaliforniji postoji sistem izuzetno visokih poreskih

stopa na dobit preduzeća u odnosu na druge države SAD. Takođe su i troškovi života visoki,

što za sobom povlači i velike troškove radne snage. Kao posledica ovakvih uslova poslovanja

neka preduzeća su izvršila realokaciju u one oblasti gde su znatno niži troškovi poslovanja,

poput Arizone, Teksasa itd.

2) Kontinuirani budžetski deficit koji pojačava pritisak na kvalitet usluga koje pruža država.

3) Kriza tržišta električne energije je uslovila nedostak i smanjenu količinu električne energije i

njeno poskupljenje. Federalna regulatorna komisija za energiju je zaključila 2003. godine da

je neravnoteža između ponude i tražnje uticala na kreiranje nestabilnog tržišta, gde se

stvorila prilika manipulativnog ponašanja i zarade.

4) Guverner Grej Dejvis je bio drugi guverner u istoriji ove države koji je bio smenjen 2003. , a

kao glavni razlozi za to se navode probijanje budžeta, recesija, sumnjive političke konekcije i

delovanja, kao i kriza električne energije. Iste godine na njegovo mesto je došao Arnold

Švarceneger, koji takođe nije uspeo da uravnoteži državni budžet.

8

Dijamant Kalifornije izgleda ovako:

-prisustvo velikih korpocaija i konglomerata

-sofisticiranost operacija i ljudskih veština

-pristup finansijskim proizvodima

-visoki troškovi poslovanja

-kvalitet zemljišta i povoljna klima

-dohodak per capita viši od proseka SAD

-veliki broj posetilaca za potrebe posla i odmora

-dobra slika stila života i prilika

-veliki broj izuzetno bogatih pojedinaca

strategija firme i rivalitet

uslovi tražnjefaktorski uslovi

9

-prisustvo kako skupe, tako i jeftine radne snage

-povoljna klima

-međunarodna izloženost

-visoke cene nekretnina

-problem finansiranja javnog sektora

-prisustvo velikog broja klastera na maloj površini

-dostupnost resursa za visoke tehnologije i inovacije

-nedostatak univerziteta i instituta

-nedostatak trgovačkih luka i aerodroma

zavisne i podržavajuće

industrije

1.3 Ekonomsko okruženje Los Anđelesa

Los Anđeles je drugi po veličini grad po broju stanovnika u Sjedinjenim Američkim

Državama , sa 3,85 miliona registrovanih stanovnika i 10 miliona naseljenih stanovnika u

zemlji ( veći broj nego cela populacija u 43 države). Površina grada je veća od Nju Jorka i

Čikaga. Los Anđeles je jedno od najvećih kosmopolitskih mesta na svetu sa 46 % Hispano

stanovništva, 16% Azijata i 11 % Afroamerikanaca. Po kriminalu, bez obzira na neke

negativne stereotipe, Los Anđeles je odlično uporediv sa drugim gradovima. Poseduje

znatno manji kriminalni indeks od drugih velikih gradova kao što su : San Fransisko, Čikago i

Boston. Gradom upravlja gradonačelnik zajedno sa većem. Grad ima veliki broj univerziteta i

koledža, uključujući UCLA i USC ( “Univerzitet Južne Karoline”). Ako gledamo transport kao

parametar, Los Anđeles je svetski lider. Na primer : Los Anđeles ima više aerodroma nego

bilo koji veći glavni grad na svetu, kao i najveći autoput sistem i treću po veličini

kontejnersku luku. Ovo omogućuje gradu da ubira plodove od internacionalne trgovine i

turizma. Drugi važni klasteri su : zabava, avio, agrokultura i nafta.

2. Filmska industrija

Danas filmska industrija je prvi provajder zabave na svetu. Bez obzira što brojevi

variraju, ljudi idu u bioskope, gledaju filmove na televiziji, kupuju DVD-eve, kasete i sve slične

vrste robe. Još od ranih 1900-ih, Holivud je postao središte filmske industrije. Veliki broj

producentskih kuća se nalazi u Holivudu ili u okolini Los Anđelesa koja pripada tom veikom

filmskom klasteru. Bez obzira na to, ova industrija je globalna. Veliki centri za produkciju se

takođe nalaze u Indiji i Kini, najviše radeći za domaće tržište. Skoro svaka razvijena zemlja

ima svoju filmsku industriju. U dodatak tome, Holivudske kompanije su razvile sofisticiranu

mrežu kako bi slale njihove filmove i sadržaj preko celog sveta, čak i istovremeno veliki

filmski hitovi se puštaju u isto vreme u svim velikim gradovima.

2.1 Kratak istorijat filmske industrije

Kalifornija je mesto gde je nastala moderna filmska industrija. Međutim, filmovi su

već bili producirani kada je Holivud bio ruralan predeo. Nekoliko stotina kilometara dalje u

10

Paolo Altu, 1878. godine pionir Eadweard Muybridge je kreirao prvu seriju fotografija koje

su reprodukovane u kretanje, u njegovom slučaju je to bio konj koji trči. 1891. godine

Thomas Alva Edison, jedan od većih pronalazača u istoriji Sjedinjenih Američkih Država je

doneo preteču moderne kamere na tržište, takozvani “Kinetoskop”. Prvi kraći filmovi su

prikazani javnosti za vreme pauze “Vaudeville” emisije od 1880. godine do 1920. godine kao i

u malim mašinama u šoping centrima. U to vreme filmska industrija je bila koncetrisana u

Nju Jorku i Nju Dzerziju, ali se postepeno vraćala u svoje mesto nastajanja u Kaliforniju, ne

samo zvog vremenskih uslova, nego takođe zbog pravnih razloga, ali ovaj put se naselila u

oblast Los Anđelesa. Posle Prvog Svetskog Rata, druge naprednije zemlje su počele da

razvijaju sopstvene filmske industrije, posebno Fracuska, Velika Britanija i Nemačka. Nakon

Drugog Svetskog Rata, druge razvijene zemlje su se priključile. Hong Kong je postao glavni

produkcioni centar Istočne Azije, dok je u Indiji nastao takozvani “Bollywood”. Osim par

izuzetaka, njihovi filmovi su bili namenjeni domaćoj publici.

Nakon perioda tradicionalnog produciranja i prikazivanja filmova, nekoliko

tehnoloških promena je revolucijanizovalo industriju u drugoj polovini 20-og veka. Te

promene su se dešavale od pojave televizije 1950. godine, preko pojave video sistema 1980.

godine, do digitalne produkcije i distribucije kasnih 1990. godina. Industrija je morala da

preispita svoju strukturu i strategiju nekoliko puta. Nijedna od ovih promena nije uticala na

dominantnu ulogu SAD-a u svetskoj produkciji.

2.2 Tržište i lanac vrednosti filmske industrije

Lanac vrednosti filmske industrije se razvio u usku mrežu formalnih i neformalnih

struktura ograničene transparentnosti. Ideje za filmove, procedure ranog budžetiranja i

strategije distribucije su tajne koje se dobro čuvaju od strane filmskih studija. Međutim , na

kraju film prolazi kroz sličan lanac vrednosti kao i bilo koji potrošački proizvod. Zgodno je

podeliti lanac vrednosti u četiri različita segmenta, počevši od produkcije, preko distribucije,

izložbe i potrošnje. Rad i sredstva potrebna za bilo koju od ovih faza varira u zavisnosti od

vrste filma, od blokbastera do nezavisnih produkcija.

Lanac vrednosti izgleda ovako:

11

Distribucija

12

Produkcija

Izložba Potrošnja

Ideja i scenario

Finanijski i produkcijski ugovor između producenata i studija

Budžetiranje zasnovano na platama „zvezda“ , specijalnim efektima i lokacijama snimanja

Regrutovanje direktora i ekipe koja radi na filmu

Snimanje

Postprodukcija,editovanje,muzika

Ugovori sa raznim bioskopskim lancima

Odluka o vremenu kada se filmovi izbacuju u bioscope

Marketinške aktivnosti na svakom tržištu

Predprikazivanje za kritičare I posebne kupce

Fizička distribucija filma na razne lokacije

Premijera filma sa prisustvom svih zvezda filma, kao marketinški alat

Paralelno prikazivanje filma I svim bioskopima sveta ( vikend otvaranje je ključno za uspeh)

Istraživanje rezulata posećenosti

Prihodi od raznih propratnih roba koje idu uz film, kao npr. disk muzike iz filma

Izlazak na sekundarna tržišta(kablovka televizija, internet televizija…)

Prihod od prodaje kaseta i DVD-a, video klubovima i pojedinačnim kupcima

Produkcijska faza rezimira sve korake koji su neophodni, dok originalna filmska rolna

nije spremna da se kopira. Ideja za film ne mora doći od strane pisca, iako ih ima zaista puno.

“Udruženje scenarista Amerike” ima više od 5000 članova, bez obzira na to samo oko 600

filmova se producira u Sjedinjenim Američkim Državama svake godine(Epstein 2005). Često,

ideje dolaze od strane producenata, glumaca, agenata ili kreativnih amatera. Nakon

napisanog filmskog scenarija, šefovi studija moraju dati “zeleno svetlo” kako bi se kreiranje

filma započelo. Od tog trenutka projekat se zove “produkcija”. Tada kreće velika mašinerija

planiranja, budžetiranja, procedura zapošljavanja i na kraju snimanje. Kada je material

snimljen, počinje postprodukcioni proces. Napredak digitalne tehnologije je postprodukciju

načinio veoma bitnom , ali i skupom. Outsorsovane aktivnosti su više vezane za produkciju

nego za postprodukciju.

Drugi korak u lancu vrednosti se sastoji od distribucije kopija filmova do bioskopa. Da

bi osigurali uspeh, svaki studio je razvio sofisticirani marketinški sistem, koji počinje od

podizanja svesti o filmu, pre premijere filma. Marketinške aktivnosti povećavaju znatno cenu

distribucije i u skorijoj budućnosti bi trebalo biti smanjeni. U bliskoj budućnosti, bioskopi će

uvesti digitalne projekcione tehnike, koje će biti revolucija u procesu distribucije, jer će moći

da se napravi bezbroj kopija za minimalnu cenu. Zbog ovakvih koraka će se verovatno

povećati i rizik od piraterije.

U trećoj fazi “izložba” kompanije gube deo kontrole nad svojim proizvodom. Veliki bioskopski

lanci imaju ugovore sa raznim filmskim studijima, ali oni zadržavaju pravo da emitiju film

koliko dugo oni sami žele, zbog toga što su glavni prihodi za bioskope generisani od strane

sokova i kokica. Čim poseta filma krene da opada, bioskop ga sklanja sa repertoara. U cilju

toga da se film pušta što duže, ugovori sa bioskopskim lancima se potpisuju tako da iz

nedelje u nedelju uzimaju veći udeo od karata.

Zadnja faza je široka potrošnja filma nakon prikazivanja u bioskopima. Čak i najveći filmski

hitovi bi teško obezbedili profit za filmske studije bez određene doze sreće sa sekundarnim

tržištem. Distribucija kaseta, DVD-eva, kao i prateći materijali danas donose više profita od

karata u bioskopima. Jasan primer toga jeste da danas više novca donosi prodaja cd-a sa

muzikom filma, nego samo prikazivanje filma.

13

2.3 Dominacija američke filmske industrije

Od ranih početaka pa sve do danas, Sjedinjene Američke Države imaju dominantnu

ulogu u filmskoj industriji. Ipak Indija je uspela da prestigne SAD u broju proizvedenih filmova

2005. godine. SAD je u odnosu na Indiju i ostale industrijalizovane zemlje uložila mnogo više

novca po jednom filmu. Rezultat toga je taj da SAD ima jaku prednost u ukupnim

investicijama proizvodnje i distribucije filmova. Ukupna tržišna vrednost filmske industrije

2003. godine iznosila je 75 milijardi dolara. Ukupan prihod od prodatih karata iznosio je 22

milijarde dolara, što je zapravo 7,25 milijardi prodatih karata u 150 000 različitih bioskopa

širom sveta. Sekundarna eksploatacija kroz prodaju kaseta, DVD-eva i robe široke potrošnje

iznosila je 53 milijarde dolara. Gledajući poslovni prihod Američkih filmskih kompanija,

postaje jasno koliko je dominantna njihova uloga. 2002. godine Amerika je imala 67%

svetskog tržišta. Skoro dve trećine prihoda se generiše u Los Anđeles klasteru.

3. Analiza LA klastera

Već skoro ceo vek, oblast Los Anđelesa je vodeća u svetu po produkciji filma. Kako bismo

bolje razumeli ovaj razvoj i kako bismo identifikovali trenutne izazove, nasa analiza počeće sa

kratkim istorijatom Holivuda i dubljeg ispitivanja ponasanja Holivuda u proteklih par godina.

Takođe, u nastavku će, što detaljnije, biti ispitan aspekt dijamanta klastera, od uslova faktora

, preko konteksta strategije i rivaliteta, pa sve do uslova tražnje, podrške i povezanih

industrija u ovoj oblasti.

3.1. Kratak istoijat Holivuda

Od 1910. godine, filmske kompanije premestile su se iz oblasti Nju Jorka u Holivud gde su

vremenski uslovi bili mnogo bolji i pouzdaniji za snimanja napolju. Takođe, cena rada je, u to

vreme, bila znatno niža u Kaliforniji nego na Istočnoj Obali. Uz ove podatke, postojao je i

14

jedan pravni razlog: Tomas Edison, koji je držao patente na filmsku opremu tih dana, uposlio

je veliku grupu advokata da se postaraju o pravosnažnosti njegovih patenata, a Kalifornija je

bila skoro izvan domašaja za njih u to vreme, pre avionskih putovanja. Producenti su osmislili

sistem koji podrazumeva ili sakrivanje opreme pre nego što advokati stignu vozom ili da se

brzo presele u Meksiko (Epstein 2005).

Nedugo nakon toga, počeo je period koji je danas poznatiji kao „Zlatno doba Holivuda“. Od

kraja perioda nemog filma 1927 do 1948. godine, veliki studii, svi u Los Andjelesu,

kontrolisali su celokupnu vrednost filmske produkcije od izvođenja do potrošnje. Glumci koji

su potpisali sa studio kompanijom su dobijali godišnje platu umesto da se naplaćuju po filmu.

Prva ceremonija „Academy Award“ je održana 1929. godine. Studii su držali većinu bioskopa

u celoj zemlji, kako bi mogli da kontrolišu sve aspekte od promocije i rasporeda, pa sve do

karata. Sistem je prestao sa radom naprasno 1948: Orijentir odluka o nepoverenju u slučaj

„SAD protiv Paramount Pictures-a“ primorali su studi da prodaju sve bioskope i da prekinu

vertikalnu integraciju (Epstein 2005).

Ne samo pravna odluka, već i tehnoloski napredak izazvali su sistem studia: Od 1950ih,

televizija u domovima se prosirila velikom brzinom kroz državu. Nerado isprva, studii su

primetili da dodatno tržište ne predstavlja pretnju filmskoj produkciji, ali pruža dodatni

prihod. Ipak, kvalitet filmova proizvedenih tokom 60ih godina je, smatra se, opao u odnosu

na prethodne decenije. Studio je prevazišao ovu krizu70ih godina kada je „New Hollywood“

era donela nešto što je kasnije prozvano „post-klasična kinematografija“: Kompanije su

razvile mešavinu kulturološki uticajnih blokbastera i visoko-kvalitetnih nezavisnih filmova koji

su fascinirali publiku širom sveta.

Ovo vreme relativnog konforta je bilo na putu da se ubrzo završi, sa dolaskom 80ih godina i

novo-dostupnih tehnologija kao što su VHS, koje su učinile mogućim da ljudi u svojim

domovima poseduju celokupne filmove po prvi put. Ipak, nakon nekih poteškoća, industrija

je uspela da prigrli ovu promenu i da učeći iz svojih grešaka krenu da prave svoj sledeći

korak, upotrebom digitalne tehnologije. Klaster se prosirio i postigao svoj sadasnji oblik, idući

daleko izvan okvira studia i distribucije do sirokog dijapazona podrške i srodnih industrija,

naročito u polju tehnologije. U isto vreme, pojedine aktivnosti su relocirane: dok su

konceptualni segment posla i post-produkcija ostali centralizovani u Los Andjelesu, snimanja

su često bila na lokacijama širom sveta, od Kanade do Ujedinjenog Kraljevstva, Novog

15

Zelanda i Istočne Evrope. Ipak, studijske kompanije nisu mogle da pobegnu od procesa

koncentrizacije u svetu media: veliki medijski konglomerati sada poseduju najveći deo njih.

3.2. Opis i mapiranje klastera

Klaster „Motion Pictures Production and Distribution“ povezan je sa mnoštvom drugih

klastera. Neki klasteri imaju direktnu povezanost sa faktorom nivoa inputa, kao npr.

snimanje zvuka, specializovane programe treninga itd, dok su ostali povezani sa stranom

tražnje, kao npr. kućna zabava, pozorišne vrednosti. Veliki broj klastera je relativno

indirektno povezan, pr. IT, turizam, moda, oglašavanje i lične usluge kao što su spa, fitnes itd.

Mapa klastera prikazana gore identifikuje i lanac vrednosti, kao i povezanost za industrijama

koje podržavaju. Ekonomska regija LA-a ima prednost da je celokupan lanac vrednosti i

njegovih klastera-podrške situirano na ovom području, ili veoma blizu u slučaju IT-a (Silicon

Valley).

3.3. Ponašanje klastera tokom proteklih par godina

Filmska i video industrija SAD-a je visoko koncentrisana u ekonomskoj oblasti Los Andjelesa:

u 2003. Godini, 138,404 ljudi je bilo zaposleno u klasteru Los Andjelesa, uračunavajući 48%

zaposlenja SAD-a u sektoru. Količnik zaposlenosti i lokacije tj odnos udela industrije u

ukupnoj lokalnoj i učešću njenog zaposlenja u ukupnoj zaposlenosti bio je ekstremno visok –

7,1. Los Andjeles ostaje daleko ispred druge lokacije u pogledu učešća nacionalne

zaposlenosti u industriji „Motion picture“. Nju Jork je na drugom mestu sa samo 11%, dok je

San Hoze na trećem mestu sa procentnim udelom od samo 6,5%. Ostale lokacije imaju udeo

od ispod 4%, sa 11 lokacija koje se nalaze između 1% i 4%. Sa te tačke gledišta pozicija

Holivuda izgleda veoma snažno. Ipak, lokacija LA-a je u stagnaciji već par godina dok sve

druge lokacije rapidno rastu. Godišnji rast zaposlenosti tokom perioda između 1990. i 2003.

godine. Je u LA-u bio samo 0,8%, dok je nacionalni prosek iznosio 3,5%. U poređenju sa

time, zaposlenost CAGR je iznosio 1% u Nju Jorku, 14,2% u Majamiju, 14,5% u San Hozeu-San

Francisku, i 24% u Finiksu. Bitno je primetiti da je post-produkcija predstavlja mali deo

aktivnosti filmske industrije u Los Andjelesu u poređenju sa ostalim lokacijama. Racio

zaposlenosti post produkciji u proizvodnji iznosi 20% u Los Andjelesu, u poređenju sa

nacionalnim prosekom od 33% ili u poređenju sa posmatranim raciima za San Francisko

(109%) i za Nju Jork (35%).

16

3.4. Analiza dijamanta

Istorijski rast klastera Los Andjelesa bazira se na pogodnim faktorskim uslovima, primarno na

dostupnosti kreativnog talenta, tražnjom za filmovima kao značajnim vidom izvora zabave,

dostupnosti servisa podrške, i veoma vođenoj vladinoj politici. U poslednje dve decenije

klaster je zapao pod pritisak skoro u svim svojim segmentima. Sledeći segmenti će

diskutovati različite aspekte dijamanta ovog klastera u detalje.

Dijamant klastera

3.4.1. Uslovi faktora

Ekonomska oblast Los Anđelesa ima širok dijapazon snaga kada je reč o uslovima faktora. Iz

geografskog ugla gledanja, Kalifornija je blagoslovena prirodnom raznolikosti, koja pruža

raznovrsne seetove, kao što su obala Pacifika, Dolina smrti, planine San Bernardino, urbane

-6 velikih medijskih kompanija poseduje većinu studija u Holivudu

-filmovi čine mali deo korporativnih prihoda

-US filmsko tržište je najveće na svetu

-reputacija Holivudskih proizvoda

-kontrola međunarodnih kanala distribucije

-kvalitet ljudskog kapitala

-geografski uslovi

-odlična infrastruktura

-pristup finans. uslugama

-visoki troškovi rada i energije

-festivali i nagrade

-veliki broj povezanih industrija u ovoj oblasti

-značaj IT i video igara

-IFC

strategija firme i rivalitet

faktorski uslovi uslovi tražnje

povezane i podržav.industrije

17

oblasti ili bilo šta slično. Još jedna od pogodnosti uslova koje pruža Kalifornija jesu klimatski

uslovi koji omogućavaju snimanja tokom cele godine.

Velika prednost oblasti Los Anđelesa koju moramo napommenuti jeste ljudski kapital. LA ima

najveći broj ljudi zaposlenih u oblasti umetnosti, dizajna, zabave i medija u celoj zemlji (3,7%

ukupne zaposlenosti u LA-u u poređenju sa 2,9% u NYC i nacionalnim prosekom u iznosu od

1,1%). Prestiž Holivuda privlači glumce i profesionalce iz celog sveta. Los Anđeles je takođe

postao centar edukacije o filmskoj industriji, bilo da se radi o režiji, glumi, snimanju video

zapisa, modifikovanju istih i tome slično. UCLA je jedini univerzitet u SAD gde se o pozorištu,

kinematografiji i digitalnim medijima uči po integrisanom principu u okviru profesionalne

škole, specijalizovane koja ima nove, obnovljene programe scenografije i režije. Veliki broj

bivših studenata UCLA univerziteta osvojili su Oskare, Emi nagrade ili Toni nagrade. Ostale

škole su takođe situirane u ovoj oblasti, kao npr. „Škola televizijske-kinematografije na

Univerzitetu Južne Kalifornije u kinematografskoj školiu Los Anđelesu“.

Još neke osobine ove oblasti tj oblasti Los Anđelesa igraju značajnu ulogu u omogućavanju

dobre sredine za filmsku industriju. Infrastruktura, kao što su aerodromi i telekomunikacije

je fenomenalna. Studii takođe imaju pristup visoko sofisticiranim finansijskim proizvodima u Los

Anđelesu, koji je četvrta lokacija u SAD-u po finansijskim uslugama. Konačno, država pomaže tako što

ograničava birokratske procedure, kao što su takse za dobijanje dozvole ili za iznajmljivanje lokacije

potrebne kao set za snimanje filma, ako su u vlasništvu države.

Ipak, uslovi faktora, takođe, pokazuju slabosti. Među slabostima nalazi se visoka cena energije.

Energija (stuja i petrolej) su bili 25% skuplji nego u ostatku SAD-a u 2004. godini. Kalifornija se već 5

godina suočava sa naglim poboljšanjem na tržištu nekretninama. Cene su se upravo u ovih proteklih 5

godina udvostručile u Kaliforniji. Takođe kao poslednju stavku navešćemo korporativne takse koje su

veoma visoke, kao i plate u filmskoj industriji koje su više u Los Anđelesu nego bilo gde drugde u SAD.

Nek podaci sami govore za sebe, prosečna plata je skoro duplo veća nego u Majamiju, a plata koju

kamermani primaju po satu u LA-u je 50% viša od proseka u SAD-u. Svi ovi podaci pokazuju da je LA

veoma skupa lokacija po pitanju cene radne snage.

18

3.4.2. Strategija i rivalitet

Počevši 1970.god. do nedavno, proces koncentracije u biznisu medija i zabave potiče

iz sistema "Big Six" medijskih konglomerata (svi sa sedištem na Istočnoj obali, sem Sonija) u

vlasništvu " Big Ten" filmskih studija (videti u nastavku). Iako su u potpunosti finansijski

integrisani, studiji su nastavili da rade kao nezavisne sub kompanije na dnevnoj bazi,

poštovajući celokupne strategije. Studio L.A. klastera ima punu kontrolu nad

proizvodima:većina pozorišnih izdanja koja su označena kao nezavisna, su u stvari

proizvedena ili distribuirana kao "odsek" glavnih studija , kao što je "Warner Independent

Pictures ili Miramax".

Dok filmski studiji daju važan doprinos medijskim konglomeratima, njihov udeo od

ukupnog prihoda je prilično nizak: 20% prihoda iz odseka "motion pictures", gde Walt Disney

pokazuje najveći broj (Epstein 2005). Pored konkurentskog pritisaka koji se preselio sa

studio kompanija na korporativno sedište, lokacija na tržištu se takođe menja, tj. tržište

"kućne zabave" je sada mnogo važnije od pozorišnog tržišta, što znači da studjia sada moraju

da se bore za prostor na policama u supermarketima,video prodavnicama i za online

distribuciju.

S obzirom na stalno povećanje troškova proizvodnje filma zbog skupih specijalnih

efekata i digitalne produkcije, povećanja takse za glumce i velike marketniške kampanje ,za

19

studija je teško da se probiju čak i sa filmom i uspehom na pozorišnoj blagajni. Pod

komercijalnim pritiskom, studio kompanije su počele da sarađuju, specijalizirajući se za

određene oblasti kao što su digitalna post-produkcija ili internacionalna distribucija. Rezultat

je da su obično dva ili tri glavna studija zaslužna za jedno izdanje. Istovremeno, više

formalnih veza pojavljuju se između korporacija: NBC Universal i Viacom jointly koji poseduju

zajedniča inostrana pozorišta i dele troškove distribucije, dok Sony i Time Warner su udružili

snage u promovisanju filmskih likova preko interneta.

3.4.3 Uslovi potražnje

S obzirom na prirodu proizvoda, publika (kupci) može biti bilo gde u SAD ili u svetu.

Dakle faktori potražnje se primenjuju na širem geografskom području a ne samo u regionu

L.A. Istaknute karakteristike uslova potražnje su:

SAD je najveće pozorišno tržište na svetu. Pristupni per capita je 5.4 ( veći nego u EU,

Japanu i Australiji). Godišnja potrošnja po stanovniku iznosi 32$, druga u svetu posle

Australije (34$) i ispred Francuske (26$) i UK (24$).

"Odlazak u bioskop" kao poželjna opcija za zabavu, čak pored kablovske televizije i

DVDa , odlayak u bioskop kao popularna socijalna aktivnost.

"Sofisticirana potražnja" ,publika očekuje veoma visok kvalitet proizvoda u uslovima

tehničkog i kreativnog sadržaja.

Dobra i rasprostranjena reputacija Holivudskih filmova (npr. filmske zvezde i

tehnologija).

Široka prihvatljivost engleskog jezika i američke kulture ,publici širom sveta daje lak

pristup Holivudskim filmovima, koji dominiraju na međunarodnom tržištu i

međunarodnoj distribuciji.

Postoji značajna lokalna potražnja u okviru L.A. oblasti, kao područje koje ima

najvažniju koncentraciju bioskopa u SAD i kao područje mnogih filmskih premijera.

Broj kanala distribucije se u velikoj meri povećao i promenio

20

3.4. 4 Podrška i povezane industrije

Veoma širok spektar industrija ima direktne veze sa filmskom industrijom u Los

Anđelesu. One uključuju: snimanje zvuka, televizijsko emitovanje, video igrice,

specijalne/vizualne efekte, kompjuterske animacije, fotografska oprema i pribor, reklamne

firme, agencije za talente, selebriti časopisi, zabavni parkovi i L.A. turizam klaster. Teško je

zamisliti drugu regiju u SAD ili u svetu, koja ima toliku podršku za filmsku industriju od strane

drugih industrija, koje nisu samo povezane, već sinergetski ispepletene.

Isto tako , mnoge druge industrije su povezane sa samim Holivudom: industrija maloprodaje

i veleprodaje, upravljanje i razvoj nekretnina, finansijske usluge, lične usluge ( Sređivanje,

Spa, Kozmetika, Fitnes itd), zatim pravne usluge, koje imaju blisku povezanost sa filmskom

industrijom. Ove industrije ne doprinose samo ukupnoj ekonomskoj klimi, već imaju direktan

uticaj na Holivud. Istovremeno, filmska industrija generiše više posla ostalim industrijama.

Nekoliko dobro organizovanih institucija za saradnju rade u interesu ove industrije.

Većina njih ima svoj štab ili sedište u Los Anđelesu. Spisak još uvek nije kompletan, ali neke

od glavne intitucije su: "Motion Picture Association of America", "California Film

Commission",

"Hollywood Foreign Press Association", "Los Angeles Film Critics’ Association", "National

Association of Theater Owners" i "Broadcast Film Critics Association". Tu je takođe i veliki

broj udruženja koja se odnose na određno zanimanje, kao što je "Screen Actor Guild" ili

"Digital Video Professionals Association", i sindikati.

3.4.5 Uloga državne vlade

Komisija Kalifornija FIlma je desna ruka Državne Vlade koja se bavi produkcijom

Filmskog klastera, i cilja da zadrži poslove i da vrši snimanja unutar države. Prema pisanju

CFC veb sajta, "radi da bi poboljšala ekonomski klimat u Kaliforniji zadržavanjem poslova i

projekta u državi. Komisija ima savetni odbor od 21og člana postavljenih od strane Vlade,

Senat Pro Tima, i Predsedavajućeg u Skupštini". CFC je organizacija sa jednim ciljem, da

21

sprovede pravljenje filmova na planiranim lokacijama, finansiranje i produkciju. Nudi

specijalan podsticaj za industriju pravljenja filmova, sumiran ispod (Izvor : CFC web sajt).

1. Finansijski Podsticaj – STAR partnerstvo

STAR partnerstvo je jedinstven program koji nudi pristup stvaraocima filmova nekorišćenim,

karakterističnim proporcijama koje je u državnom vlasništvu (zdravstvene ustanove, prazne

prostore sa kancelarijama, zatvore, itd.) za nominalnu cenu ili bez naplate, i tako pomogne

produkcijskim kompanijama da bitno skrati nepotreban trošak.

2. Poreski Podsticaj

Bez Državnog poreza na posed. Mnogi gradovi ili države koji nameću lokalni hotelski porez

imaju izuzimanje za posede na vise od 30 dana.

Pet procenata izuzimanja poreza na prodaju ili izdavanje opreme za posle produkcije

kvalifikovanim osobama.

3. Usluge Omogućene

Besplatna odobrenja i lokalnih taksi za Drzavu Kaliforniju (www.cinemascout.com).

Pronalazač lokacija zasnovan na radu internet stranica kroz Kaliforniju.

Na sajtu CHP Film Liaison omogućeno asistiranje kod snimanja na Državnim ulicama i

autoputevima.

Na sajtu California State Fire Marshal omogućeno dobijanje saveta i odobrenja za

pirotehniku i ostale dozvole za specijalne efekte za Drzavne proporcije.

Koordinacija sa više od 55 komisija unutar države.

22

4. Strateška pitanja i političke preporuke

4.1 Strateške greške

4.1.1 Strateška pitanja sa kojima se suočava SAD i Kalifornija

Nekoliko makroekonomskih problema predstavljaju izazov za saveznu vladu. Ona prvo

mora da se pozabavi debalansom i nedostatkom domaće štednje. Uporan deficit bi zaista

mogao podići određenu zabrinutost i strani investitori mogu postati oprezniji,što bi dovelo

do viših kamatnih stopa i depresijacije dolara što bi bilo štetno za ivesticije. Štaviše,više

kamatne stope će otežati postizanje fiskalne ravnoteže, posebno u kontekstu starenja

stanovništva podizanje troškova zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti. Postoji rizik od

„tvrdog prizemljenja“ koji zahteva pažljive makroekonomske politike. Istovremeno, SAD će

morati da reši određene slabosti svog poslovnog okruženja,pojednostavljivanjem i

povećanjem efikasnosti njenog poreskog sistema i pružajući bolje državno obrazovanje.

Kalifornija se takođe suočava sa veoma ozbiljnim izazovima. Konkretno, država koristi

prociklični budžetski deficit,koji je suprotan principima zdrave fiskalne politike,dok je rast i

dalje veliki,očekivani deficit za 2006.godinu je 6,4 milijarde dolara. Kalifornijisko poslovno

okruženje takođe ima slabosti,jer je veoma skupo mesto za rad. Cene energije su i dalje 25%

veće nego u ostatku SAD-a,a cene stanova rastu. Štaviše,porezi su prilično visoki,Kalifornija je

na četrdesetom mestu u državnom poslovnom poreskom indeksu(Dubay&Hodge, 2006). To

otežava Kaliforniji da održi poslovanje u okviru svoje granice. Konačno,nedavna kriza u

državnoj politici bila je štetna za poverenje stanovništva u državnu politiku,i to poverenje

mora da se vrati.

Veliki izazov za Kaliforniju jesta da integriše manjine i obezbedi im odgovarajuće obrazovanje

i obuku. Ovo je veoma važno za socijalnu koheziju u državi,i kao takav,neophodan je uslov za

pozitivno poslovno okruženje. U vezi sa tim pitanjem je politička polemika o budućim

imigracijama. Dilema je u činjenici da industriji treba jeftina radna snaga,dok nejednakost u

državi stvara ogroman potencijal za konflikt. Los Anđeles je već grad sa velikim učešćem

manjinske populacije u SAD-u. Nedavna politička debata i javni protesti su pokazali da će

imigracija biti jedan od ključnih izazova za savezne i državne politike u bliskoj budućnosti.

23

4.1.2 Izazovi globalne filmske industrije

Globalna filmska industrija suočava se sa revolucijom u načinu na kojem se filmovi

zamišljaju,proizvode i distribuiraju. Dolazak digitalnog doba utiče gotovo na sve segmente

globalnog lanca vrednosti. Tražnji ne preti samo piraterija,olakšano kroz tehnologije kao što

su DVD rezači i rekorderi...Poboljšanje opreme za digitalnu kućnu zabavu,stvara atmosferu

filma u dnevnoj sobi,glavni je razlog za nedavni pad filmskih priznanja(Epstein 2005).

Prvi odgovor studija bio je da skrati životni ciklus filmova,ako ne generišu dovoljno

sredstava,čak i filmovi sa visokim budžetima nestaće iz bioskopa jednu ili dve nedelje posle

njihovog puštanja. Dok su bili puštani za javnost na VHS-u početkom devedesetih devet

meseci nakon premijera u bioskopu,uspešni filmovi su sada dostupni na DVD-u za manje od

tri meseca. Ukoliko studija žele da imaju izvesnu kontrolu nad celom vrednosti lanca,velike

investicije su potrebne kao broj mediskih kanala u stalnom porastu od kablovske televizije

preko internet do mobilnih uređaja. U segment blokbastera,u proizvodnji filma već dominira

digitalizacija,gde su svi delovi slike digitalno rekonstruisani,uključujući i pokrete glumaca.70%

svih snimaka u 2004.godini izdanja “Gospodar Prstenova:Povratak Kraljeva”nisu bili uopšte

snimljeni kamerom,već su proizvedeni na računaru(Epstein 2005). Iako cena napredne

digitalne obrade i proizvodnje opada,tražnja za još više specijalnih efekata zahteva visoke

investicije i bližu saradnju sa kompjuterskim kompanijama,koje imaju sve veći uticaj na

filmsku industriju. Integracija obe industrije je takođe vidljiva u oblasti video igre prema

filmovima(ili obrnuto), obzirom na značaj prihoda od tinejdžerskih igrica.

Sledeći korak je digitalna projekcija u bioskopima,opet,studija mogu izgubiti kontrolu nad

jednim delom lanca vrednosti,u ovom trenutku oni mogu da kontrolišu distribuciju po

fizičkom broju rola koji šalju širom sveta i visoko naplaćuju iznajmljivanje. Pod digitalnom

projekcijom,originalni film može da se kopira u roku od nekoliko minuta. Preduslov za

digitalni bioskop je prelazak sa tradicionalne na digitalnu filmsku kameru. Iako ova

tehnologija ne daje uvek isti kvalitet,stručnjaci smatraju da je potrebno samo nekoliko

godina da digitalna kamera dostigne tradicionalnu filmsku rolu.

24

4.1.3 Izazovi Los Anđeles lokacije

Prema izveštaju Los Anđeles ekonomskog razvoja korporacije(LAEDC,2005),najveća

opasnost za Los Anđeles filmski klaster je prestanak proizvodnje. Proizvodnja filmova je

veoma unosan posao kao sredstvo za stvaranje značajnih poslova direktno i indirektno. Iz tog

razloga,sve više i više američkih država nude podsticaje za unapređenje stvaranja filmova u

svojim oblastima. Štaviše zemlje poput Kanade,Australije,Novog Zelanda itd. takođe veoma

aktivno reklamiraju svoje zemlje kao glavnu lokaciju. Prema LAEDC studiji,proizvodni rashodi

u Luizijani povećani su sa 12 miliona dolara u 2002.godini na 330 miliona dolara u

2004.godini posle usvajanja njenog stimulativnog paketa. Takođe prema LAEDC studiji u

2004.godini smo 39% filmova su isključivo ili delimično snimljeni u Kaliforniji,dok je 61%

snimljeno u drugoj državi ili inostranstvu. Los Anđeles klaster i dalje ima prednost u odličnim

objektima postprodukcije i visoke tehnologije objekata za animaciju i kompjuterske grafike.

Tipično lokacija proizvodnje se odvija drugde,ali se projekat vraća u Los Anđeles za

postprodukciju. Pored toga,glavne aktivnosti koje se odnose na Pre-

produkciju(finansiranje,stvaranje kreativnog tima,kasting itd.) ostaju u Los Anđelesu.

Međutim,situacija se brzo menja,sofisticirani objekti postprodukcije su sada dostupni u

Velikoj Britaniji,Kanadi,Nemačkoj,Australiji,Novom Zelandu. Čak i druge američke države kao

što su Novi Meksiko i Luizijana su u procesu stvaranja novih objekta.

LAEDC(2005) je procenio uticaj na poreske prihode i zapošljavanje za različite vrste filmova u

rasponu od reklama do velikih budžetskih igranih filmova,kao što je prikazano u tabeli:

25

Imajući u vidu uticaj na otvaranje novih radnih mesta,poreskih prihoda,i ulaganja čak i nisko

srednji budžetski igrani film je privlačan unosni posao.

Fenomen nezadržive proizvodnje može se uglavnom objasniti visokim troškovima poslovanja

u oblasti Los Anđelesa. Međutim,postoje i drugi poslovni razlozi:

1. Želja za raznim pejzažima od strane reditelja: Za niskobudžetne filmove koji ne mogu

priuštiti CG rekonstrukciju,jeftinije je da se snimi na lokaciji. Visokobudžetni filmovi

kao Gospodar Prstenova može priuštiti izgradnju čitavih gradova na dalekim

lokacijama.

2. Prigovori iz visoko snzibilnih zajednica(briga i uticaj na životnu sredinu i neprijatnost

mega projekata)

3. Jak sindikat zaposlenih: Izbor više militantnih lidera sindikata povećava rizik od

štrajkova u filmskom klasteru,kao i povećanja troškova.

Imajući u vidu gore navedeno,možemo proceniti da se uloga Los Anđeles klastera u lancu

vrednosti može promeniti tako da će nastaviti da dominira kao lokacija za aktivnosti

preprodukcije i postprodukcije,ali izgubiti u fazi proizvodnje. Implikacije ovih trendova su

da čak i ako neki finansijski dobitak ostane unutar klastera,može da postoji značajan

gubitak radnih mesta,jer većina spoljnih aktivnosti je relativno više radno intezivna.

4.2 Političke preporuke

4.2.1 Uloga savezne vlade

Savezna vlada treba prva da reši probleme identifikovane u 4.1.1. U praksi, treba preuzeti

korake da se poveća domaca štednja, smanjivanjem budžetskog deficita i pružanjem

podsticaja za domaćinstva da više štede. To bi, na primer, uvelo privatne penzione štedne

račune(Feldstein,2005) i smanjilo poreske destimulacije za štednju. Povećanje domaće

štednje bi smanjilo pritisak na kamatne stope i na taj način omogućilo obezvređivanje dolara

i smanjenje trgovinskog deficita prilikom podržavanja investicija. Savezna vlada bi takođe

26

trebala da reformiše porezni sistem da bi povećala njegovu efikasnost(Feldstein 2006) i da

poboljša javnu edukaciju kako bi pružila bolji poslovni ambijent. Savezna vlada bi trebalo da

igra ulogu u podršci filmskoj industriji kao celini. Ona ima važnu odgovornost u borbi protiv

piraterije podešavanjem zaštite intelektualne svojine velikom brzinom da bi ostala u trci sa

tehnološkim promenama i podsticanjem i pomaganjem drugim zemljama u borbi protiv

piraterije. Savezna vlada bi takodje trebala da radi na pristupu na strana tržišta za Američke

firme i filmove, što podrazumeva borbu protiv protekcionizma i imprerijalističke teze koja je

povezana sa njim. U međunarodnim pregovorima, ona može insistirati na ulozi Holivuda kao

katalizatora svetske kulture(npr. reditelji dolaze iz celog sveta) i na produkciji u Holivudu

kako nezavisnih tako i mejnstrim filmova.

4.2.2 Uloga Kalifornijske vlade

Rukovanje pitanja visokih troškova poslovanja u državi treba da bude prvi cilj Kalifornijske

vlade. To podrazumeva veliku poresku reformu, proširenje poreske baze i smanjenje

značajno i širom odbora korporativnog poreza i poreza na lični dohodak građana. Ovo bi

smanjilo nepravilnosti u ekonomskoj aktivnosti i favorizovanje konkurentnosti države, tako

što bi je štitilo od nekontrolisane produkcije u brojnih sektorima, posebno u filmskoj idustriji.

Dok bi smanjenje korporativnog poreza direktno uticalo na investicije i profit Kalifornijskih

firmi, smanjenje individualnog poreza bi dovelo do pritiska na plate. Da bi smanjila troškove

poslovanja, država treba takođe da nastavi da radi na obezbedjivanju energije po nižoj ceni.

Treba napomenuti da te reforme ne bi trebalo da finansiraju budžetski deficiti, što

podrazumeva veliki napredak u efikasnosti javnog sektora i sposobnost da se fokusira na

najviše prioritete države. Rukovodstvo države bi na ovaj način bili veoma važni za ovaj

proces. Gledajući fimsku industriju specifično, država bi trebala da ima ulogu podrške i

jačanju predprodukcije i postprodukcije, na primer preko Kalifornijske filmske komisije, i

preko sprovođenja istraživanja o potrebama i preprekama sa kojima se suočavaju akteri u

ovom klasteru. Isto tako, trebalo bi biti oprezan zbog potreba Indi filmova, koji možda mogu

igrati važniju ulogu kao studiji koji pokušavaju da smanjuju troškove. Nedavni primeri(Crash,

Brokeback Mountain, March of the Penguins, Capote, itd.) su pokazali da neki od ovih

filmova, na osnovu kvaliteta njihovih sadržaja mogu postati atraktivniji za publiku i

27

glumce(neke zvezde prihvataju da budu manje plaćene da bi glumili u “boljem” filmu). Za

državu ovaj sektor je takođe važan zbog prihoda i zaposlenosti koju ona stvara, kao što je

prikazano u odeljku 4.1.3. Trebalo bi izgraditi strategiju sa relevantnim akterima u ovom

sektoru kako bi se pružila bolji uslovi za produkciju ovih filmova ili da bi se pomoglo sa

njihovom pred/postprodukciji. Ranije pomenuto smanjivanje poreza preko odbora bi takodje

igralo ulogu u njihovom pomaganju, izbegavajući potrebu za specifičnim podsticajnim

paketog. Konačno, Kalifornijska vlada bi mogla biti od pomoći u olakšanju veze i komnikacije

izmedju IT grupa u San Franciko-San Jose regiji i filmske industrije iz Los Andjelesa. Trebalo bi

takođe poraditi i na imidžu Kalifornije kao države umetnosti i zabave i tržištu “Holivudskog

brenda”.

4.2.3 Preporuke firmi i uloga IFC-a

Bez promena mnogih od njihovih trenutnih praksi, komapnije u grupi Los Anđelesa će naići

na ozbiljnije probleme, s obzirom na činjenicu da je široko rasprostranjena dostupnost

digitalne tehnologije olakšala i smanjila cenu pravljenja filmova bilo gde u svetu. Jedan

odgovor bi trebalo da poveća saradnju izmedju studija u grupi. Ako samo jedna kompanija u

grupi odgovara na izazove digitalne tehnologije, puno vremena i novca može biti izgubljeno.

Primer za ovu saradnju je “Movielabs”, neprofitna istraživačka i razvojna celina zajedno

finansirana od strane glavnih studija u cilju da se kreiraju tehnologije koje zaštićuju

distribuciju sadržaja preko interneta i mobilnih tehnika od elektroske kradje. Studiji treba da

rade sa pozorištima da bi poboljšali iskustvo filmofila i usvajanje digitalnih ekrana. Oni rade

sa sindikatima da bi izbegli napade i gradili zajedničku svest i dogovor oko novih izazova i

mogućnosti. Dodatni korak bi bilo da se poboljša kordinacija sa IT kompanijama u Silikonskoj

dolini. Geografska blizina IT oblasti je glavni adut za filmsku grupu ali je nedovoljno

iskorišćena. Treba uložiti napore da se poveže IT i filmska grupa sa ciljem da budu lider u

novim medijima i tehnologijama za filmske industrije. Ideja je da se razvije partnerstvo sa

tehnoloskim firmama da bi se brzo navukli na sadržajnu stranu(npr. video na zahtev,

podcasting video i mobilni video) i na razvijanje tehnoloških alata da bi se zaštitila imovinska

prava i ograničila piraterija dok koristite nova tržišta, kao što su, Internet i video igre.

Najaktuelniji primer na sadržajnoj strani je saradnja izmedju Apple i ABC za distribuciju serija

28

i filmova preko Ipod-ova. Uloga postojećih IFC-ova bi trebalo da bude konačno poboljšana.

Holivud zaista treba kooperativne strukture sposobne da pruze tehnoloska istraživanja,

tržišne podatke i strategija za oživljenje Los Anđeles grupe kao i forum za razmenu sa

konkurentima, ostalim industrijama i regionalnim kreatorima polise. Kako su postojeći IFC-

ovi veoma izdeljejni, nova struktura koja donosi različite aktere širom sveta za isti sto mogla

bi biti veoma korisna u lokalnoj industriji u cilju izgradnje zajedničke vizije i strategije za

klaster.

5. Glavni konkurenti

5.1 Indijska kinematografija

Bolivud, indijski odgovor Holivudu, najveća filmska industrija na svetu, mašinerija spektakla koja je

omađijala milione i nastavlja da zavodi, slavi ove godine vek trajanja. Počelo je 3. maja 1913, kada je

Dadasaheb Falke predstavio svoj prvi film „Radža Hariščandra”, a danas teško da postoji zemlja koja

je kao Indija planetarno poznata po svojoj kinematografiji. Filmovi se izbacuju kao sa trake: oko 1.200

godišnje. Bolivud je odoleo svim menama sedme umetnosti: prelasku sa nemog na zvučni film, sa

crno-belog na onaj u boji, pretnjama pirata, interneta i naprednih tehnologija. U danu u kom sam

obišao studija Bolivuda, smeštena u tropskom zelenilu na obodu Mumbaja, snimala su se tri tipična

žanrovska filma: jedan o hindu bogu Krišni, drugi mjuzikl sa gomilom starleta, treći istorijski o

vremenu donošenja prvog ustava Indije po sticanju nezavisnosti od Britanaca 1947. Filmovi Bolivuda

duboko su ukorenjeni u indijskoj tradiciji, ali i u modernoj kulturi. Uticaj drevnih epova Ramajane i

Mahabharate ogleda se u prisustvu sporedne, pozadinske priče i priče u priči. Sanskrit drama

zaveštala je filmu obilje plesa i songova. Tradicionalni Parsi teatar utiče na kombinovanje realizma i

fantazije, naracije i spektakla, koji postaju deo uzbudljive melodrame. Popularni holivudski mjuzikli iz

tridesetih ostavili su trag na Bolivud, a u novije vreme u tim raspevanim filmskim pričama primetan je

i uticaj MTV-a kroz drugačiju vrstu plesa i izmenjenog ugla snimanja kamere. Sveprisutni umetnuti

songovi praćeni su masovnim scenama plesa. Sredinom 20. veka, kada su neka dela Bolivuda bila

kandidovana za Oskare, a neka i pobeđivala u Kanu, preovladavale su teme vremena odlaska

britanskog Radža i sticanja nezavisnosti ili svakodnevnog života običnog čoveka.

29

Danas je ubedljivo najpopularniji „masala” stil, po terminu kojim se označava mešavina začina u

indijskoj kuhinji: mešavina najmanje šest pesama popraćenih atraktivnim plesnim koreografijama. Od

kvaliteta muzike umnogome zavisi film. Oprobana formula: neuzvraćena, zabranjena i, najčešće,

tragična ljubavna priča. Nesrećni ljubavnici, korumpirani političari, blizanci razdvojeni po rođenju,

zaverenici negativci, ljuti roditelji, kurtizane mekog srca, dramatični preokreti sreće i zgodnih

slučajnosti. Oslobođena fizičkih kontakata među glumcima, bolivudska kinematografija je usavršila

govor tela tako da mnogi naizgled beznačajni pokreti imaju simboličko značenje: povlačenje za uši

tokom razgovora uobičajeno je uz izvinjenje i ukazuje na kajanje, dodirivanjem stopala iskazuje se

poštovanje prema starijem, mužu ili gospodaru, spajanje dlanova kao pri molitvi, uz naklon, obično je

pozdrav kojim se iskazuje duboko poštovanje prema sagovorniku. U zemlji od 1,2 milijarde

stanovnika, od kojih 700 miliona živi u siromaštvu, publika je ostala verna Bolivudu. I iluzijama života

koje on uspešno pravi. Odlazak u bioskop je, kažu mi, pravi spektakl: uzvici, navijanje, dobacivanje.

Glasna podrška, glasna osuda, glasno pevanje i mnogo muzike tokom tri-četiri sata, koliko filmovi

obično traju, sa pauzom između dva dela. Filmovi, koji u proseku ne koštaju više od 1,5 miliona

dolara, najčešće su na „hindišu”, mešavini hindu i engleskog jezika, jedina dva zvanična jezika u zemlji

koja ih ima više od 250. Indija je u stvari mnogo kinematografija. Žanrovski, etnički, jezički – kaže mi

ovdašnji čuveni reditelj i poslanik parlamenta Šjam Benegal, koji upravo radi na seriji od 10 emisija o

pravljenju indijskog ustava 1946–1949. Ogromna publika, ogromna zarada, ogromna produkcija koja

vešto uvezuje tehniku blokbastera Zapada sa šarenilom lokalne tradicije. Iako je bije glas da njom

vladaju razni porodični klanovi, indijska filmska industrija je brutalna: čak ni dobre veze nisu garancija

slave i bogatstva. Konkurencija je žestoka i jedini koji određuje dalju sudbinu nečije filmske karijere

jeste finansijski izveštaj sa bioskopskih blagajni. Svuda duž ulica ovog megapolisa od 20 miliona ljudi

nalaze su bilbordi koji najavljuju premijeru nekog novog filma. Ispred bioskopa dugi redovi su

uobičajeni. Zvezde Bolivuda – dugokose crnke misterioznih očiju i markantni muškarci, gotovo

isključivo Indusi – imaju galaktičku popularnost i mahom su iz muslimanske „manjine”, najveće

manjine na svetu – 180 miliona ljudi. Aišvarja Rej, mis Indije 1994, gotovo da ima status boginje.

Amitab Bačan, poznat kao Big B, jeste poput boga. Ne tako davno, na promenadi uz obalu, Banstand,

zvezde su dobile i svoju „Stazu slavnih”, sa otiscima ruku na pločniku. Samo prošle godine u Indiji je

snimljeno više od 1.000 filmova (739 u Holivudu), koji su zaradili 3,6 milijardi dolara (2,6 u Holivudu)

Bolivudski filmovi su najčešće mjuzikli, retko koji je snimljen bez ijedne numere sa igrom i pesmom.

Indijska publika očekuje da za cenu ulaznice dobije potpun tretman: pesmu i igru, ljubavnu priču,

komediju i neustrašivost, sve to izmešano u tročasovnoj ekstravaganci sa pauzom. Takvi filmovi zovu

se još i masala filmovi, jer je „masala“ na indijskom „mešavina začina“. Dok su glumci većinom odlični

plesači, mali broj njih ume da peva. Zbog toga numere, snimljene prethodno u studiju, izvode

preofesionalni pevači. Kompozitori filmske muzike, takozvani muzički reditelji, takođe su veoma

30

poznata imena. Njihove pesme su često presudne za uspeh nekog filma. Bolivud svake godine privlači

hiljade i hiljade mladih ljudi iz Indije, koji se nadaju da će uspeti u filmskoj industriji. U poređenju sa

najuticajnijom holivudskom filmskom industrijom, Bolivud je ipak „krupniji“ igrač. Samo prošle

godine u njemu je snimljeno nešto više od hiljadu filmova (739 u Holivudu), koji su u proseku koštali

milion i po dolara (47,7 miliona u Holivudu), a koji su zaradili ukupno 3,6 milijardi dolara (2,6 milijardi

u Holivudu). Uz to, Indijci prosečno izdvoje oko pola miliona dolara za marketinšku kampanju, a

njihove američke kolege čak 27,3 miliona. Stopa rasta na godišnjem nivou u Indiji je 12,6, a u SAD 5,6

procenata. Kada se sve ovo uzme u obzir, mnogi smatraju da je samo pitanje dana kada će bolivudska

produkcija zaraziti svet poput holivudske. Indijski filmski magazin „Filmfer“ osnivač je filmskih

nagrada koje se dodeljuju još od 1953. i koje su, po glamuroznoj ceremoniji dodele, ekvivalent dodeli

„Oskara“. I poput „Oskara“, često ih bije glas da su pristrasne u korist komercijalnog uspeha, a na

štetu umetničke vrednosti filma. Za najbolji film prošle godine proglašen je „Veer Zaara“, čiji su glavni

glumci Šaruk Kan i Rani Mukerdži proglašeni najboljim glumcima.

5.2 Kineska kinematografija

Kineska kinematografija obuhvata filmove snimljene na kineskom jeziku i može se podeliti na tri

kinematografske grane: kinematografiju Narodne Republike Kine, Hongkonga i Tajvana. Većina

filmova je snimljena na mandarinskom dijalektu, a zbog potreba izvoza u Hongkong prevedena na

kantonski. Prvi kineski film snimljen je 1905. i od tada do danas Kina je prešla dalek put u razvoju

filma, koji je umnogome bio uslovljen političkim i istorijskim prilikama.

Poslednjih godina kineska kinematografija je postala jedna od oblasti savremene kineske umetnosti

sa najbržim napretkom. Kineski film je prešao nacionalne granice i sebi obezbedio prepoznatljivo

mesto u krugovima međunarodne kinematografije. Učešćem i osvajanjem nagrada na brojnim

filmskim festivalima i skupovima kineska kinematografija učvrstila je stabilnu poziciju na lestvici

internacionalne filmske industrije. Ogromna ekspanzija kineskog filma dosegla je takve razmere da

Kina zauzima treće mesto u svetu po broju proizvedenih filmova, kao i po broju prodatih bioskopskih

ulaznica.

Razvoj kineske kinematografije ne može se posmatrati odvojeno od razvoja države. Političke i

socijalne promene utiču direktno ili indirektno na kineski film. U početku se kineski film oslanjao na

tradicionalnu dramu, čiji se estetski uticaj na glumački stil i tematski odabir oseća u filmovima

budućih generacija. Domaća filmska industrija se u početku sporo razvijala, a producentske kuće su

31

do 1920-ih bile u stranom vlasništvu. Prvi veliki kineski filmovi zajedno sa prvim velikim filmskim

zvezdama se pojavljuju tokom 1930-ih godina, dok je 1940-e obeležila stagnacija zbog ratova sa

Japanom. Dalji razvoj kineskog filma diktira Komunistička partija, koja stavlja filmsku industriju u

svoju službu i cenzuriše prethodno snimljene filmova. Usledila je Kulturna revolucija tokom koje je

proizvodnja filmova znatno smanjena. U godinama nakon Kulturne revolucije kineski film doživljava

ekspanziju. Otvaranje Kine ka Evropi i SAD-u je doprinelo bržem napretku na polju kinematografije,

kako u kvantitetu, tako i u kvalitetu. Tokom 1980-ih i 1990-ih pojavljuju se čitave generacije reditelja,

poznatijih kao reditelji Pete generacije i Šeste generacije i kineska filmska industrija od tad beleži

konstantan napredak. Neki od ovih reditelja su se posebno istakli i snimili prava remek-dela koja su

ušla u anale svetske kinematografije. Upravo su oni najzaslužniji za uspeh kineskog filma ne samo na

nacionalnom, već i na svetskom nivou.

Hronološki razvoj kineskog filma

Začeci kineskog filma se vezuju za kraj XIX početak XX veka. Kineska kinematografija je od uvođenja

evropskog i američkog načina snimanja do epiteta jedne od vodećih svetskih kinematografija prešla

trnovit put na kome je politička situacija u zemlji uticala kako na same filmove, tako i na ljude koji su

ih stvarali. Možemo je podeliti na nekoliko perioda od kojih svaki ima svoje posebne karakteristike.

Rana kinematografija (1890—1920)

Nova tehnologija snimanja i nov aspekt umetnosti su 1895. godine stvoreni u Evropi i SAD. Godinu

dana kasnije (1896) pokretne slike su uvedene u Kinu, prvenstveno u Šangaj, za koji se vezuje početak

filmske umetnosti. Sve je počelo u privatnim kućama, pansionima, restoranima u kojima su puštani

filmovi uvezeni iz Evrope i SAD, jer domaćih filmova nije bilo, a kasnije je kineska filmska produkcija

počela sa snimanjem pokretnog, odnosno dokumentarnog filma. Zanimljiva je činjenica da je prvi

bioskop u Kini otvorio Španac Antonio Ramos 1908. godine u Šangaju, kao i da su strani filmovi do

tridesetih godina XX veka činili oko ¾ prikazivanih filmova u Kini. Kinematografija tog doba se razvijala

nezavisno od političkih dešavanja u državi i od vlasti, koja je bila zauzeta partijskim borbama. Prvi film

ikada snimljen u Kini je „Bitka na planini Đun“ . Ovaj film označio je rođenje kineske kinematografije.

Nastao je kao adaptacija istoimene Pekinške opere i predstavlja nezaobilazno štivo kada je u pitanju

proučavanje kineskog filma i Pekinške opere. Prvi film koji je emitovan u inostranstvu je „Džuang Ce

testira svoju ženu“ . Modernizam, nacionalizam, antiimperijalizam i antifeudalizam su bile glavne

teme filmova u ovom periodu. Odmah nakon ujedinjenja Kine 1927. godine doneta je zabrana

prikazivanja stranih filmova u Kini koja je trajala sve do rata Kine sa Japanom 1937. godine. Vlada nije

dozvoljava emitovanje stranih filmova jer se smatralo da su u njima Kinezi predstavljani na uvredljiv

32

način. U ovom periodu nastale su produkcijske kuće kao što su: filmska kompanija Mingsjing

(Mingxing) i filmska kompanija Tjenji (Tianyi) braće Šou (Shaw). Osnivači Mingxing su Dženg Džengću

(Zheng Zhengqiu) i Džang Šičuan (Zhang Shichuan), koji su se fokusirali na komične motive, a poznati

film koji potiče iz ovog perioda je „Radnička ljubav“. Druga bitna produkcijska kuća je filmska

kompanija Tjenji (Tianyi) braće Šou. Njihov najpoznatiji film je „Priča o beloj zmiji“ koji je zasnovan na

folklornim elementima.

„Zlatno doba“ kineske kinematografije (1930—1940)

Ovaj period naziva se zlatnim dobom jer dolazi do naglog razvoja nacionalnog filma. Najvažniji filmovi

za razvoj kineske kinematografije stvoreni su upravo tada. Obrađivane su teme vezane za život

običnog naroda, ali i trenutnu političku situaciju. Važno je napomenuti da je vlast zahtevala da

mandarinski kineski bude zvaničan dijalekat u filmovima kako bi stvorili sliku ujedinjenja svih Kineza,

a takođe su pokušavali da kontrolišu rukovođenje snimanja filmova što će se kasnije videti u samim

filmovima. Ovaj period je veoma bitan jer su se javile prve filmske zvezde, kao što su: Džang Džijun

(Zhang Zhiyun), Hu Dje (Hu Die), Žuan Lingju (Ruan Lingyu), Džou Sjuen (Zhou Xuan) i mnogi drugi.

Među najznačajnijim filmovima našli su se: „Prolećne svilene bube” , „Nova žena“, „Ribareva pesma”,

„Raskršće“ .

Invazija Japanaca imala je za posledicu zatvaranje skoro svih produkcijskih kuća. Jedino je filmska

kompanija Sjinhua (Xinhua) ostala otvorena, a mnogi reditelji i umetnici su pobegli u Šangaj odakle su

nastavili sa radom. Nažalost, nisu uspeli da budu toliko produktivni koliko su bili pre invazije. Zato se

ovaj period još naziva i period „usamljenog ostrva“ ili „period siročeta“. Najpoznatiji i najvažniji film

ovog doba je je „Mulan“.U ovom ostvarenju ogleda se opšteprisutna žeđ naroda za pričama o

oružanom otporu, što je i prouzrokovalo uspeh ovog filma. Četrdesetih godina filmska industrija je

nastavila sa radom bez obzira na rat koji je bio u toku, a najpoznatija filmska kuća je bila studio

Kunlun (Kunlun) u kome su snimljeni filmovi kao što su „Prolećna reka teče na istok” i „Vrane i

vrapci”. Tih godina producenti se okreću novim žanrovima, kao što je romatičarska drama, umesto da

se bave samo politički obojenim temama. Prvi psihološki film koji kritičari smatraju da je jedan od

najboljih kineskih filmova je „Proleće u malom gradu”.

Doba Komunističke partije (1950—1960)

Od osnivanja Republike 1949. glavnu ulogu u stvaranju kineskih filmova imala je Komunistička partija

Kine. Partija je sponzorisala stvaranje svih filmova, što za posledicu ima masovnu proizvodnju filmova

bez umetničke vrednosti sa jedinim ciljem, a to je da odgovoraju političkim zahtevima. Partija je,

takođe, imala presudnu ulogu u odabiru tema, pa se filmovi bave stvarnim životima običnog naroda:

33

radničke klase, vojnika i seljaka. Romantizam u filmovima zamenio je socijalni realizam. Reditelji su

pokušavali da stvaraju kvalitetne filmove, ali su se stalno susretali sa nezadovoljstvom intelektualaca

koji su smatrali da ne pokazuju dovoljno slobode u izražavanju. Najpoznatiji filmovi ovog doba su:

„Treća sestra Liu“ , „Privrženost crvene žene“ , „Sestre na pozornici“. Određeni filmovi su cenzurisani

jer je Komunistička partija smatrala da mogu imati negativan uticaj na narod. Svi oni filmovi koji su

nosili političku konotaciju bili su zabranjivani, kao što je npr. „Grad bez noći“ jer je partija koristila

medije kako bi ojačala svoju vlast, a kao posledica toga je masovna proizvodnja filmova bez

umetničke vrednosti kojima je jedina svrha da odgovaraju političkim zahtevima. Filmska publika se

naglo uvećala, kao i broj novootvorenih bioskopa, a 1956. otvorena je filmska akademija u Pekingu.

Kulturna revolucija (1960—1980)

Napredak filmske industrije je prekinut Kulturnom revolucijom i nastupio je period stagnacije

kineskog filma. Filmska industrija tokom ovog perioda bila je ograničena, a veliki broj starih filmova

bio je zabranjen. Snimljen je mali broj filmova, a od nekolicine novih istakao se “Ženski crveni odred”.

Snimljene su i drame: „Grad hibiskusa“ i „Plavi zmaj“, a 1981. godine nagrada Zlatni Petao je

dodeljena dvema dramama: „Večernja kiša “ i „Legenda o Tjenjun planini“.

Kineska kinematografija se osamdesetih godina suočava sa novim problemima: neprihvatanjem od

strane vlasti i cenzurom. Jedan od događaja koji su kočili razvoj filma bio je prebacivanje filmske

industrije u novooformljeno Ministarstvo radija, bioskopa i televizije januara 1986, što je dovelo do

još veće kontrole i podređenosti vlasti. Sa druge strane, to je doprinelo razvoju kinematografije jer su

reditelji dobijali veću finansijsku i tehničku podršku od strane države.

Uspon Pete Generacije 1980—1990

Sa liberizacijom Kine u kasnim sedamdesetim godinama, ali i njenim otvaranjem ka Evropi i SAD,

došlo je do znatnog napretka na polju kinematografije. Od 1980. godine, pa nadalje, kineski filmovi

ostvaruju veliki uspeh, a kineska kinematografija doživljava uspon na svetskom nivou. Za ponovni

uspon nacionalne kinematografije zaslužna je Peta generacija reditelja. Svojim majstorskim umećem

uspeli da premoste jaz koji se u godinama tokom Revolucije javio između Kine i i ostatka sveta.

Njihovo bogato stvaralaštvo privlači pažnju svetske kinematografije i znatno utiče na popularnost

kineske kinematografije ne samo u Kini, već i van granica zemlje.

34

Najznačajniji predstavnici su bili Džang Jimou (Zhang Yimou), Čen Kaige (Chen Kaige), Tjen

Džuangdžuang (Tian Zhuangzhuang), Džang Đundžao (Znang Junzhao). Početak ovog pravca obeležili

su filmovi Džang Đundžao-a „Jedan i osmorica“ i Čen Kaigov „Žuta zemlja“.

Džang Jimou i Čen Kaige snimaju najbitnije filmove ovog perioda : „Kralj dece“, „Đu Dou“ , „Visoko

podignite crvene fenjere“ , „Zbogom, moja konkubino“, „Živeti” . Džet Li (Jet Li) je debitovao

ostvarenjem „Hram Šaolin“ koje je postiglo ogroman uspeh na domaćem i inostranom tržištu. Iako

ovi reditelji imaju drugačije stilove i obrađuju različite teme, svi imaju jednu zajedničku crtu, a to je

neprihvatanje socijalističko-realističke tradicije. Osim priča o herojskoj vojnoj borbi iz turbulentne

prošlosti, podjednaku pažnju su posvećivali i životnim dramama običnih ljudi. Učinili su mnogo za

razvoj kineskog filma: uveli novine u način snimanja, uveli duge kadrove, počeli da obrađuju socijalne

motive iz dokumentarnog ugla.

Tjenanmenski incident 1989. godine označio je kraj “Pete generacije”, ali mnogi režiseri nastavljaju sa

radom u egzilu. Iako se, istorijski gledano, njihova era završila, najtalentovaniji reditelji nastavljaju sa

radom i do danas ih mnogi smatraju nenadmašnim.

Kineska kinematografija nakon Pete generacije (1990 - do današnjih dana)

Petu generaciju nasledila je takozvana Šesta generacija reditelja. Mnogi od filmova koje su snimili

pripadnici ove generacije naišli su na negativne komentare, a nije bilo ni podrške države. Filmovi su

rađeni brzo, gotovo serijski i sa niskim budžetom. Akcenat je bio na individualističkim shvatanjima,

urbanom životu i nezadovoljstvu socijalnim prilikama. Najznačajniji autori ovog perioda su: Vang

Sjiaošuai (Wang Xiaoshuai) sa filmovima: „Dani“, „Pekinški bicikl“ ; Džang Juen (ZhangYuen) sa svojim

ostvarenjima: „Pekinške bitange“ i „Iza kapije Zabranjenog grada“ ; Đia Džangke (Jia Zhangke) sa

fimovima: „Mladi Vu “ , „Bez ograničenja“ , „Platforma“ , „Svet“. Treba izdvojiti i He Đienđuna (He

Jianjun) čiji se „Poštar “ posebno istakao i Lou Jea (Lou Ye) sa filmovima „Reka Sudžou“ i „Letnja

palata “. Javlja se i nezavisna grupa režisera koja u snimanju niskobudžetnih filmova koristi digitalnu

opremu (poznati su pod imenom dGeneration).

Uporedo sa „Šestom generacijom“ pojavljuje se još jedna grupa reditelja koji filmu pristupaju na

drugačiji način. Oni svoje filmove snimaju u realističnom maniru i teme su im događaji iz

svakodnevnog života opisani na realan način. Glavna razlika između njih i prethodnih grupa reditelja

je u tome što svojim delima ne izražavaju nezadovoljstvo političkom ili socijalnom situacijom u zemlji,

niti kritiku Kulturne revolucije, već fokus premeštaju na živote običnih ljudi. Oni nam prikazuju

svakodnevicu kineskog društva i omogućavaju nam da iz drugačije perspektive posmatramo kineski

35

svet. Jedan od najcenjenijih reditelja ove grupe je Điang Ven (Jiang Wen).Pored režije, bavi se i

glumom i produkcijom. Njegovi najpoznatiji filmovi su: „U žaru sunca“ , „Duhovi na vratima“ , „I

sunce takođe izlazi“ , „Njujork, volim te“ , „Kiša metaka“ . Zajedno sa njim treba pomenuti i Vang

Šuoa (Wang Shuo),koji je ujedno i glumac i kulturna ikona. Snimio je dosta televizijskih serija i

filmova. Njegova dela su prevođena na japanski, francuski, italijanski i engleski. Veoma je cenjen u

Kini. Njegovo najpoznatije režisersko ostvarenje je „Otac“ . Ostali filmovi su: „Volim te“ , „Mali crveni

cvet“ , „Snovi će možda doći“ . Još jedno poznato ime je He Ping (He Ping). Njegove filmove odlikuje

kombinovanje kineskih borilačkih veština sa borilačkim veštinama američkog karaktera. Ovi elementi

su najnaglašeniji u filmovima: „Mačevaoci u gradu sa dve zastave“ , „Sunčana dolina“ , „Ratnik neba i

zemlje“ . Dobitnik je mnogih nagrada, od kojih je jedna za najbolji film na Internacionalnom festivalu

filmova na Havajima. Treba izdvojiti i Gu Čangveija (Gu Changwei),koji se ujedno smatra i jednim od

vodećih snimatelja današnjice, čiji je film „Paun“ osvojio Srebrnog medveda u Berlinu iste godine,

kao i Sju Đinglei (Xu Jinglei), glumicu i rediteljku, koja je za svoj drugi film, „Pismo nepoznate žene“

dobila prvu nagradu za režiju na Filmskom festivalu u San Sebastijanu. Još neka poznata imena su:

Vang Bing (Wang Bing), Liu Fendou (Liu Fendou), Li Ju (Li Yu), Feng Sjaogang (Feng Xiaogang) i drugi.

Istorijski faktori koji su uticali na razvoj kineskog filma

Istorijski faktori su imali značajnu ulogu u formiranju i razvoju kineske kinematografije. Svaku epohu

kineske kinematografije karakterišu određeni društveno-politički događaji koji se ogledaju u tematici i

motivima filmova datog perioda.

U početku su filmski studiji bili nezavisni i u privatnom vlasništvu ali je vlada uvek bila bitan faktor u

kinematografiji. Prve cenzure kineskog filma kreću dvadesetih godina XX veka, odmah nakon

ujedinjenja Kine od strane Nacionalističke stranke. Tokom tridesetih godina, dok su se nacionalisti i

komunisti borili za vlast i kontrolu nad studijima u filmovima je bila naglašavana klasna borba, život

običnih ljudi i bojazan od stranih agresora. Tokom vladavine nacionalista vlada je odredila da

mandarinski bude standardni dijalekat u filmu radi postizanja kulturnog ujedinjenja. Cenzura se

nastavila sve do izbijanja kinesko-japanskog rata 1937. godine. Svi filmovi koji su prikazivali Kineze u

pogrdnom svetlu su zabranjeni.

Nakon osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine filmski studiji više nisu bili u privatnom

vlasništvu već ih je država sponzorisala, a takođe su bili pod nadzorom i rukovodstvom Ministarstva

kulture i Ministarstva propagande. U to vreme, holivudski filmovi su praktično nestali iz Kine jer je

država birala strane filmove iz zemalja socijalističkog bloka koji su bili u skladu sa potrebama vlasti.

36

Jedan od filmova koji su postigli enormnu gledanost je jugoslovenski film „Valter brani Sarajevo”

(1972), koji je doživeo toliku popularnost širom cele Kine da je glumac koji tumači lik Valtera u filmu,

Velimir Bata Živojinović, dobio svoju statuu u jednom kineskom gradu. Kinematografija je bila

sredstvo političke propagande, kojim je partija je težila da pojača kontrolu putem medija proizvodeći

filmove o seljacima, vojnicima i radnicima.

Kulturna revolucija je imala značajnu ulogu u smanjenju količine snimljenih filmova. Tematika filmova

nastalih u ovom periodu je usko povezana sa političkim kampanjama tog doba. Revolucija je takođe

imala neverovatan uticaj na stvaraoce Pete generacije: Džang Jimoua, Čen Kaiga, Tjen

Džuangdžuanga i mnoge druge. U godinama posle revolucije filmska industrija cveta kao sredstvo

zabave naroda. Džang Jimou je sam rekao da se uporedo sa brzim ekonomskim razvojem Kine

percepcija kineskog naroda o filmovima takođe promenila. Danas je potražnja za filmovima zabavnog

karaktera u porastu. On veruje da postoji jaka veza između razvoja komercijalnog filma i stabilnosti

privrede, i da kada ekonomija stagnira i kultura te zemlje je u stagnaciji.

Još jedan bitan istorijski događaj je Tiananmenski ustanak koji 1989. godine dovodi do kraja Pete

generacije nakon koje je usledila Šesta generacija. U filmovima Šeste generacije se ogleda

nezadovoljstvo socijalnim prilikama, kao i negativne posledice kapitalizma u Kini.

Nijedan savremeni kineski film nije oslobođen od političkih poruka. One su ili nametnute od strane

vlasti ili implicirane od strane umetnika. Jedan od kineskih režisera, Vu Tjenming (Wu Tianming) je

rekao da u Kini postoje tri publike koje treba da zadovoljite: Vlada, svet umetnosti i obični ljudi.

Popularnost kineskih filmova u svetu

Početak uspona kineske kinematografije u svetu označen je stupanjem Pete generacije na nacionalnu

fimsku scenu krajem osamdesetih godina XX veka. Oni su kineskom filmu otvorili vrata svetske

kinematografije i utabali put internacionalne slave mnogim mlađim kineskim rediteljima.

Posebno se ističu filmovi dva reditelja iz ovog perioda, a to su Džang Jimou i Čen Kaige. Početak

njihovog rada se poklapa sa krajem Kulturne revolucije, stoga ne čudi što je upravo ovaj buran period

kineske istorije često bio tema njihovih filmova.

Film-prekretnica za proboj na svetsku scenu bio je film „Crvena šećerna trska“ Džang Jimoua, koji je

pored velikog broja nagrada u Kini i nekoliko međunarodnih nagrada, osvojio i Zlatnog medveda u

Berlinu 1988. godine. Veliku pažnju američke publike privukao je još jedan njegov film – „Đu Dou ".

To je tragična priča o devojci prisiljenoj da se uda za trgovca mnogo starijeg od sebe. Ovo je prvi

37

kineski film ikada nominovan za Oskara u kategoriji Najbolji strani film (1991), a osvojio je i par drugih

nagrada. Njegovu popularnost premašio je sledeći film istog reditelja, „Visoko podignite crvene

fenjere“(1991), takođe nominovan za Oskara. Film je adaptacija Su Tongovog dela “Žene i konkubine”

i govori o devojci koja postaje jedna od konkubina bogatog vlastelina. Iako napadan od strane

određenih kineskih kritičara da previše podleže ukusu stranaca, dobio je više pozitivnih kritika, pre

svega zbog umetničkih dostignuća i karakterističnih boja, pa se danas smatra remek-delom ne samo

kineske, već i svetske kinematografije. Glavnoj glumici, Gong Li (Gong Li) je ovaj film bio odskočna

daska za dalji razvoj karijere. Neki smatraju da je ovaj film kritika savremene Kine, premda je reditelj

to demantovao. Veliki uticaj izvršio je i film renomiranog reditelja Čen Kaigea „Zbogom moja

konkubino“ (1993), koji se bavi političkim nemirima u Kini XX veka i njihovim uticajem na kineski

narod. U to vreme bio je komercijalno najuspešniji kineski film. Radnja prati živote dva glumca

Pekinške opere, specijalizovanih za ulogu kralja i njegove konkubine. Upoznaju se kao deca u

glumačkoj školi, a tokom idućih pedeset godina oni i njihov teatar proći će kroz mnoge turbulentne

periode: prelazak Kine iz feudalizma u komunizam, japansku okupaciju i Kulturnu revoluciju. Scenario

je zasnovan na istoimenom romanu kineske spisateljice Lilijan Li, koja je i sama sarađivala na ovom

filmu. Zanimljivo je da je Džeki Čenu prvobitno bila ponuđena glavna uloga, jer je kao dete trenirao u

Pekinškoj operi, ali je on odbio ulogu, plašeći se da bi ovaj film, zbog obrađivanja teme

homoseksualnosti, mogao da naudi njegovom ugledu. Ovo je do danas jedini kineski film koji je

osvojio Zlatnu palmu u Kanu, a bio je nominovan i za Oskara.

Filmovi Džang Jimoua nastavili su da privlače veliku pažnju van Kine. „Priča o Ćiu Đu“ (1992) osvojila

je Zlatnog lava u Veneciji, „Živeti” (1994) nagradu BAFTA, a „Putovanje kući” (1999) Srebrnog

medveda u Berlinu. Veoma zapaženi su i filmovi hongkonškog ekscentrika Vong Kar Vaija, kao što su

„Čangking ekspres” (1994), „Ruševine vremena” (1994), „ Pali anđeli” (1995). Za film „Srećni zajedno”

(1997) dobio je nagradu za najboljeg reditelja na Kanskom festivalu 1997. godine. Njegovim

najuspešnijim filmom smatra se „Raspoložen za ljubav” (2000).

Kineski film koji je postigao najveći internacionalni uspeh je „Pritajeni tigar, skriveni zmaj” (2000)

tajvanskog reditelja Ang Lija. Ovaj film je postao popularan širom sveta, posebno u Sjedinjenim

Američkim Državama, gde do danas predstavlja komercijalno najuspešniji i jedan od najuticajnijih

stranih filmova. Osvojio je preko 40 nagrada, između ostalog Oskara u kategoriji za Najbolji strani film

(2000) i doneo međunarodni ugled reditelju. Posebne pohvale su upućene na račun priče, fotografije

i akcionih scena. Naziv filma upućuje na osobe skrivenog talenta, koje tajno usavršavaju svoje veštine.

Neki kritičari su ovaj film opisali kao previše feministički. „Pritajeni tiger, skriveni zmaj “ označio je

38

početak intenzivnijeg upoznavanja američke publike sa kineskim filmovima i proslavio glumicu Džang

Ciji (Zhang Ziyi).

Dve godine kasnije, uspeh ovog filma ponovio je „Heroj”, reditelja Džang Jimoua. Takođe veliki

komercijalni hit, doneo je svetsku popularnost mnogim do tada nepoznatim kineskim glumcima. Film

govori o pokušaju ubistva prvog kineskog cara od strane Điang Kea (Jiang Ke). Kao i mnogi prethodni

filmovi ovog reditelja i „Heroj” je kritikovan zbog mnoštva političkih aluzija. Neki kritičari su smatrali

da ovaj film, kao i film “Pritajeni tigar, skriveni zmaj”, ima previše elemenata koji podilaze ukusu

američke publike i da ne prikazuje najvernije mnoge aspekte kineske kulture. Uprkos tome, film se

smatra remek-delom kineske kinematografije.

Od popularnih filmova treba pomenuti „Kuću letećih bodeža” (2004) i „Prokletstvo zlatnog cveta”

(2006) Džang Jimoua, zatim Vong Kar Vaijev „2046” (2004), ali i kasnije, pretežno komercijalne

filmove kao što su „Banket” (2006), „Neustrašivi” (2006), „Gospodari rata” (2007), „Požuda, oprez”

(2007), „Bitka kod Crvene stene” (2008), „Sofina osveta”(2009), „Neka meci lete” (2010), „Šta žene

žele” (2011) i mnogi drugi.

Mnogi kineski filmovi doživeli su nezapamćen međunarodni uspeh, a brojna priznanja koja su kineski

reditelji dobili na međunarodnim skupovima vinuli su Kinu u sam vrh svetske kinematografije.

6. Zanimljivosti

I pored velikog pritiska i širenja indijske i kineske kinematografije, Holivud će uvek biti taj od koga je

krenuo film kakav danas znamo.

Tabela 1 – Filmovi koji su ostvarili najveću zaradu u $ (prilagođena za inflaciju)

1 Gone with the Wind $3,301,400,000 19392 Avatar $2,782,300,000 20093 Star Wars $2,710,800,000 19774 Titanic $2,413,800,000T 19975 The Sound of Music $2,269,800,000 19656 E.T. the Extra-Terrestrial $2,216,800,000 19827 The Ten Commandments $2,098,600,000 19568 Doctor Zhivago $1,988,600,000 19659 Jaws $1,945,100,000 197510 Snow White and the Seven Dwarfs $1,746,100,000 1937izvor: www.wikipedia.com

Tabela 2 – Filmovi sa najvećom zaradom u $ (bez prilagođavanja inflaciji)

39

Rank Title Worldwide gross Year1 Avatar $2,782,275,172 20092 Titanic $2,186,772,302 19973 Marvel's The Avengers $1,511,757,910 20124 Harry Potter and the Deathly Hallows – Part 2 $1,341,511,219 20115 Iron Man 3 $1,215,439,994 20136 Transformers: Dark of the Moon $1,123,746,996 20117 The Lord of the Rings: The Return of the King $1,119,929,521 20038 Skyfall $1,108,561,013 20129 The Dark Knight Rises $1,084,439,099 201210 Pirates of the Caribbean: Dead Man's Chest $1,066,179,725 2006izvor: www.wikipedia.com

Tabela 3 – Filmski serijali koji su ostvarili najveću zaradu

Rank Title Worldwide gross No of films1 Harry Potter $7,723,431,572 82 James Bond $6,159,601,036 253 Marvel Cinematic Universe $5,628,007,989 84 Star Wars $4,382,359,868 75 Tolkien's Middle-earth $3,964,981,944 56 Pirates of the Caribbean $3,727,735,967 47 Batman $3,723,441,151 98 Shrek $3,510,516,231 59 The Twilight Saga $3,345,177,904 510 Spider-Man $3,248,563,075 4izvor: www.wikipedia.com

7. Literatura

40

1. www.tradingeconomics.com

2. www.data.theworldbank.org

3. www.indexmundi.com

4. www.reforum.org

5. www.wikipedia.com

6. Scott, A.J (2007.), On Holywood: the place, the industry, Princeton University Press

7. Thomson, D. (2009.), The Whole Equation, A history of Hollywood, New York: Alfred

A. Knopf

8. Epstein, E., J. (2009.), The big picture, The new logic of money and power in

Hollywood, New York: Random house

9. King, S. (2013.), LA Times, The story of film: An Odyssey' gives a non-Hollywood

history

10. Porter, M. (2009.), On competion , Harvard University Press

11. Anton, M. (2010.), LA Times, Digging up a piece of Hollywood history

12. www.britannica.com

13. Eyman S. (1999.), The Speed of Sound: Hollywood and the Talkie Revolution, 1926-1930,

Jonhs Hopkins University Press

14. Hill, B. (2013.), Hollywood's rise and fall, Sky Movies Magazine

41

42