1

1. UVOD

Veze montažnih betonskih objekata su jedna od najvažnijih komponenata koja često

određuje svojstvo objekta u eksploataciji. Njima se na pogodan način od prefabrikovanih

elemenata formira konstruktivni sistem objekta pogodan da primi i prenese predviđena i

iznenadna moguća opterećenja, a izolacionim svojstvima obezbeđuje nesmetano korišćenje

prostora uz ispunjenje estetskih zahteva. Izbor sistema veza ne utiče samo na sigurnost

zgrade, već i na trajnost, proces proizvodnje i montaže.

Sistem spajanja elemenata ima direktan uticaj na modularnu koordinaciju, što se

ispoljava kroz uvažavanje tolerancije pri modularnom dimenzionisanju elemenata.

Da bi se postigla opšta unifikacija, potrebno je postići ujednačavanje oblika

elemenata, u skladu sa njihovim položajm u sklopu, i tehnike spajanja, sa aspekta prijema i

prenošenja opterećenja kod konstruktivnih i zaptivanja kod zaštitnih veza. Ovo je značajno

zato što veze mogu bitno uticati na ponašanje konstruktivnih elemenata i objekta kao celine i

njegove ekonomičnosti.

Rešenje spojeva je vezano i za proces proizvodnje, transporta i montaže. Nosivost

kranova i metod montaže utiču na izbor veličine elemenata, a time i na broj i mesto spojeva.

Pošto stanje montaže može dovesti konstrukciju u neželjena naponska stanja,

potrebno ga je uzeti u obzir pri projektovanju. Za različite faze građenja, zavisno od načina

povezivanja, mogu se menjati statičke sheme zgrade.

Završna faza izrade montažnih betonskih objekata, povezivanje nosećih elemenata i

spajanja u posebnu celinu, najčešće se izvodi popunjavanjem prostora spoja betonom ili

malterom, odnosno monolitiziranjem. Zbog različite starosti betona elemenata i materijala za

monolitiziranje često nastaju razlike u stvarnom statičkom sistemu u odnosu na projektovani.

Zbog toga je značajno proučiti uticaj propustljivosti veza na statičko ponašanje konstrukcije,

koje je naročito izraženo kod višespratnih zgrada.

Za uspešnu realizaciju projektovanja montažnih veza, u projektantski tim, sem

arhitekte i konstruktora, treba da se uključe i stručnjaci iz oblasti građevinske fizike,

organizacije građevinskih radova, tehnologije i montaže, kao i stručnjaci za razne instalacije

u zgradama.

2

2. KLASIFIKACIJA MONTAŽNIH VEZA

Pri izboru vrste veze, značajno je odrediti primarnu ulogu spoja. On može imati

različite namene, pa se najčešće sreće podela na dilatacione, zaštitne i konstruktivne.

Dilatacione razdelnice razdvajaju zgradu na pojedine delove koji uglavnom rade

nezavisno. Njihovo rastojanje zavisi od niza činilaca, među kojima je i popustljivost spojeva.

Ono se kreće oko 60 m za skeletne i oko 50 m za krupnopanelne zgrade.

Kada su spojevi podvrgnuti atmosferskim uticajima, projektuju se kao zaštitni. Oni bi

trebalo da obezbede termičku, zvučnu i higrometrijsku izolaciju. Oni moraju da isključe

mogućnost pojave prslina usled deformacija spojenih elemenata.

Najznačajniji su konstruktivni spojevi. Tu spadaju spojevi nenosećih elemenata sa

nosečim, kao i spojevi kojima se povezuju noseći elementi međusobno. Konstruktivni spojevi

imaju zadatak da povežu pojedine elemente u celinu i obezbede jedinstvo konstrukcije.

Klasifikacija montažnih veza se može izvršiti prema:

- primenjenim materijalima za povezivanje,

- načinu povezivanja,

- vrsti spojenih elemenata,

- prirodi sila koje deluju u spoju.

Klasifikacija prema primenjenim materijalima za povezivanje je na metalne,

armiranobetonske i prednapregnute veze.

Prema načinu povezivanja izvršena je klasifikacija montažnih veza na „suve“ veze i

veze sa betoniranjem na licu mesta, odnosno „polumokre“ i „mokre“ veze. Termin „suva“

veza ovde treba uslovno shvatiti jer se u tu grupu obično svrstavaju i one veze kod kojih se

vrši premazivanje površina koje se spajaju, postavljanje slojeva maltera ili drugih materijala

za nivelisanje.

U „suve“ veze nisu svrstani oni montažni spojevi kod kojih je nužno postavljati oplatu

za dobetoniranje delova montažnih elemenata u cilju pokrivanja statičke i konstruktivne

armature i formiranja konačnog preseka.

U okviru ove prve podele, montažne veze su svrstane prema statičkom kapacitetu

veze, tj. prema statičkim uticajima koje veze mogu da prime i prenesu.

Prema prirodi sila koje deluju u spoju i konstruktivnim osobinama bitno se razlikuju

metalni i armiranobetonski spojevi.

U našoj zemlji i većini zemalja Evrope u upotrebi su armiranobetonski spojevi. U

prostor spoja se ispušta armatura iz elemenata koja se povezuje zavarivanjem ili preklopom.

Za njihovu bolju vezu mogu biti dodate posebne šipke, ankeri. Prostor se popunjava,

odnosno monolitizira, sitnozrnim betonom ili malterom. Ispuna štiti čelične delove i armaturu

od korozije.

Prema vrsti spojenih elemenata, može se izvršiti klasifikacija na veze: stub - temelj;

nastavak stuba; grede i stuba; grede sa gredom, kao nastavak ili veza glavnih i sekundarnih

greda; veze tavaničnih panela i grede; povezivanja zidnih panela; sučeljavanja zidnih panela;

nastavka panela tavanica; tavanica i zidnih panela... Ova podela se može uopštiti na veze

horizontalnih elemenata međusobno, vertikalnih elemenata međusobno i veze horizontalnih i

vertikalnih elemenata.

3

3. PARAMETRI ZA IZBOR MONTAŽNE VEZE

Na izbor monažnih veza naročito utiču oblik elemenata i primenjeni konstruktivni

sistem, tehnologija i montaža, i priroda sila koje prima i prenosi spoj.

Oblik elemenata - linijski, površinski, prostorni, i namena u sklopu - stub, greda, zid,

ploča, značajno utiču na izbor mesta i oblik veze. Teži se da se rade elementi većih

dimenzija da bi se smanjio broj spojeva i obim radova na montaži. Time se povećava obim

radova u fabrici, a smanjuje obim radova na gradilištu. Ipak, mora se ograničiti veličina

elemenata po dimenzijama i težini, zato što ona može značajno iskomplikovati izradu,

transport, uskladištenje i dizanje istih.

Veza mora da omogući prenošenje svih uticaja koji se u montažnom spoju javljaju,

kao i sva potrebna pomeranja.

Svi montažni elementi zahtevaju određene tolerancije dimenzija, koje zavise od

raspona i tehnologije proizvodnje, pa montažne veze treba izabrati tako da tolerancije

dimenzija elementa budu obuhvaćene. Veze bi trebalo da prihvate netačnosti u merama bez

većih problema pri montaži i da spreče neželjena naponska stanja.

Pri proceni pogodnosti sistema spajanja treba imati u vidu i vremenske uslove

montaže i mogućnost izvođenja betonskih radova.

Kod spojeva koji su otkriveni treba povesti računa i o estetskim zahtevima.

Loš izbor veze može u znatnoj meri da poveća cenu ukupnih radova na konstrukciji.

4. NOSIVOST MONTAŽNIH VEZA

Montažne veze armiranobetonskih elemenata moraju biti izabrane i proračunate tako

da prenesu sve statičke uticaje koji se u konstrukciji javljaju u svim fazama izgradnje,

montaže i

eksploatacije.

Horizontalnim vezama se prenose i predaju sile pritiska sa gornjeg dela na donju

noseću konstrukciju, a pri izvijanju zidova mogu se javiti u njima i smičuće sile. U ovim

spojevima pretežne su sile pritiska.

Vertikalni spojevi preuzimaju smičuće sile koje potiču od uzajamnog pomeranja

panela duž spoja, a usled neravnomernog sleganja i temperaturnih promena mogu se javiti i

zatežuće i pritiskujuće sile. Kod ovih spojeva dominantne su sile smicanja.

Prema prirodi sila koje deluju u njima, montažne veze se mogu podeliti na veze

izložene: pritisku, zatezanju, smicanju, savijanju, smicanju, torziji i kombinovanom dejstvu.

Retko se kod montažnih veza javlja samo jedno naponsko stanje. Zato ovu podelu treba

shvatiti prema preovlađujućem uticaju.

Pri izboru i konstrukciji spojeva teži se da se iskoriste osobine materijala u smislu

prenošenja opterećenja, tako da se pritisak i smicanje prenose betonom, a zatezanja

armaturom.

Posebnu pažnju treba obratiti na veze koje su predvidjene da prenesu momente

savijanja. Takve veze zahtevaju kontiualizaciju zategnute armature ili primenu visokovrednih

4

zavrtnjeva ili prethodno napregnutih kablova i šipki. Kod ovako projektovanih veza, po pravilu

je potrebno dodatno betoniranje ili injektiranje, što znatno komplikuje radove i povećava

njihov obim.

U nekim slučajevima uticaji koji se javljaju u spojevima i elementima u fazi montaže

mogu biti znatno veći od onih u eksploataciji. Ukoliko ovi uticaji nisu obuhvaćeni, javljaju se

značajna oštećenja koja narušavaju funkcionalnost i trajnost konstrukcije (veliki ugibi i

prsline).

Redosled montiranja elemenata može da izazove ekscentrična opterećenja

elemenata u fazi montaže i njihovog oštećenja. Takodje, eventualni privremeni oslonci

dovode do promene

statičkog sistema, što može proizvesti čak i promenu znaka uticaja u montažnim

elementima i vezama.

Kod montažnih veza koje se izvode dobetoniranjem, elementi koji se u njima sustiču

su, po pravilu, redukovanog poprečnog preseka, što može da naruši nosivost na

transverzalne sile u fazi montaže.

Vertikalna nosivost veze zavisi od materijala koji se koristi pri naleganju jednog

elementa na drugi. Ukoliko se u tu svrhu koristi ter-papir dopušteni pritisak je 1.0 MPa, za

jastuk od maltera 2.5 MPa, za filc 2.5 MPa, za azbest 5.0 MPa, nearmirana guma ili neopren

2.0 do 5.0 MPa i armirana guma ili neopren 5.0 do 15.0 MPa. Pri korišćenju ovih materijala

treba voditi računa da njihova ivica bude udaljena od ivice elementa najmanje 1.0 do 2.0 cm.

5. POMERLJIVOST MONTAŽNIH VEZA

Veza koja sprečava poprečna horizontalna pomeranja može se ostvariti preko

čelične ploče (slika 1.). Tako se povećava i vertikalna nosivost, pogotovu ako se doda i sloj

za nivelisanje od filca. Ovakva veza se koristi za grede manjih težina i jednake širine sa

elementom na koji naleže.

Slika 1.

5

Veza koja sprečava poprečna i podužna horizontalna pomeranja može se ostvariti

pomoću moždanika (slika 2. i slika 3.). Ukoliko je potrebno obezbediti mala pomeranja, otvor

na gredi koji naleže na moždanik treba ispuniti nekom elastičnom materijom.

Slika 2. Slika 3.

6. BETONIRANJE MONTAŽNIH VEZA

Beton kojim se ispunjavaju montažne veze mora da zadovolji potrebnu čvrstoću, a da

skupljanje tako ugrađenog betona bude što je moguće manje. U tom cilju treba obezbediti

maksimalnu negu betona ugrađenog u montažnu vezu.

Da bi se obezbedilo što bolje prijanjanje novog i starog betona potrebno je posebno

obraditi spojne površine i po potrebi ih premazati nekim od polimernih premaza.

U cilju što bržeg očvršćavanja betona u montažnim vezama moguća je upotreba

aditiva za brzo očvršćavanje, pogotovu u nepovoljnim klimatskim uslovima.

Kod betoniranja malih zapremina u montažnoj vezi (debljine slojeva od 1 do 4 cm)

treba koristiti mešavine sa što manjom količinom vode ("suvi beton''). I kod slojeva veće

debljine završni sloj treba izvesti na isti način.

Prilikom zavarivanja čeličnih elemenata ili šipki u montažnoj vezi treba povesti računa

da ne dođe do pregrevanja okolnog betona. U tom cilju treba odrediti redosled zavarivanja

da bi se beton dovoljno hladio i obezbediti da mesto zavarivanja šipki bude udaljeno

najmanje pet prečnika šipke od mesta gde šipka ulazi u beton.

Kod svih montažnih veza koje sadrže i čelične elemente, neophodno je uraditi

antikorozivnu zaštitu. Sve čelične elemente ili šipke koje ostaju izložene atmosferskim

uticajima treba zaštiti slojem epoksija, zaštitne boje ili bitumena. Posebno treba obratiti

pažnju na mesta gde čelični delovi ulaze u beton.

Ako se čelični elementi zavaruju, antikorozivnu zaštitu treba uraditi posle zavarivanja

jer su materijali za zaštite dobri provodnici toplote.

6

Montažne veze treba, kao i celu konstrukciju, podvrgnuti protivpožarnoj zaštiti. To je

ovde još značajnije jer visoke temperature prvo narušavaju nosivost montažnih veza

izvedenih pomoću čeličnih zavrtnjeva ili kablova.

U cilju protivpožarne zaštite treba obezbediti pravilno ugrađivanje čeličnih elemenata

u beton, premazivanje istih bojama otpornim na visoke temperature ili pokrivanjem otpornim

materijalima.

7. KONSTRUKTIVNE MONTAŽNE VEZE SKELETNIH ZGRADA

7.1. VEZA STUB – TEMELJ (ST)

7.1.1. Zglobna veza stuba i temelja

Ovakva veza omogućava slobodno

obrtanje preseka i ne prenosi momente savijanja.

U varijanti A (slika 4.) stub se postavlja na

ležište od cementnog maltera. Kratak moždanik

koji viri iz temelja prihvata transverzalne sile.

Pomerljivost veze se može povećati

ukoliko se umesto cementnog maltera upotrebi

elastomerno ležište.

U varijanti C (slika 4.) veza je izvedena

preko cilindričnih naležućih betonskih površina

između kojih je postavljen sloj od bitumena ili

teflona. U varijanti C cilindrične površine su od

čelika i ankeruju se u stub i temelj preko čeličnih

ploča.

Slika 4.

7.1.2. Veza između stuba i temelja preko ankera sa zavrtnjem

Kod ovakve veze na stubu postoje otvori za ankere koji izviruju iz temelja. Veza

prenosi i momente savijanja.

U varijanti A (slika 5.) ankeri su ukriveni u presek stuba što redukuje presek u

osloncu.

U varijanti B (slika 5.) to je izbegnuto, ali je oplata stuba iskomplikovana.

7

Ispod stuba se postavlja pločica za

nivelisanje, a posle postavljanja i zatezanja

ankera, spoj se ispunjava tankim slojem

cementnog maltera.

Ankeri su različitih visina zbog lakše

montaže stuba.

Slika 5.

7.1.3. Veza između stuba i temelja preko četiri bolcna

Veza može da prenese velike momente

savijanja.

U varijanti A (slika 6.) iz temelja vire četiri

bolcna različite visine. Stub sa četitri rupe se

postavlja preko pločice za nivelisanje a zatim se

spoj i rupe injektiraju kroz ostavljene otvore.

U varijanti B (slika 6.) u temelju se ostavljaju

rupe u koje ulazi armatura ispuštena iz stuba.

Neposredno pre postavljanja stuba, rupe u temelju

se ispunjavaju malterom. Preko ugaonika i

zavrtnjeva sa strane stub se postavlja u

projektovani položaj.

U obe varijante dužina ispuštenih ankera

mora da zadovolji uslove sidrenja ili preklapanja.

Slika 6.

8

7.1.4. Veza između stuba i temelja preko čeone čelične ploče sa ukrućenjem

Veza može da ponese vrlo velike

momente savijanja. Kod ove veze na stub se

postavlja tanka čeona čelična ploča sa

vertikalnim ukrućenjima zavarenim za ploču i

armaturu stuba (slika 7.).

Na ploči postoje otvori kroz koje prolaze

narezani ankeri ispušteni iz temelja. Na ankeru

postoje dve matice, jedna ispod ploče koja služi

za nivelisanje, i druga kojom se anker priteže.

Spoj se ispunjava suvim betonom. Čak i malo

skupljanje ovog betona može da naruši ovu vezu,

pa matice za nivelisanje treba ostaviti slobodne

za naknadne korekcije.

Slika 7.

7.1.5. Veza stuba i temelja preko armiranobetonske čašice

Veza prenosi velike momente

savijanja. Kod ove veze stub se postavlja

na pločicu za nivelsanje i pomoću drvenih

klinova dovodi u projektovan položaj, a

zatim se čašica ispunjava betonom (slika

8.1).

Varijanta ovog rešenja je da se u

temelju ostavi prostor za smeštanje stuba

(slika 8.2). Čašica može biti nazubljena i

mora da bude armirana tako da prihvati sve

uticaje u uklještenju.

U fazi montiranja stabilnost stuba se

može obezbediti kosnicima.

Slika 8.

9

7.1.6. Veza između stuba i temelja preko zavarivanja armature na sučeljak

Veza (slika 9.) prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan

spoj.

Posle postavljana stuba na ležište od nekog blago elastičnog materijala, ugaone

šipke se hvataju u stege (kleme) koje treba da budu dovoljno čvrste da osiguraju stabilnost

stuba u fazi montaže.

Prvo se zavaraju šipke

prihvaćene klemama, a zatim

ostale, i to dijaginalno, da bi

se u što većoj meri smanjio

uticaj kontrakcije vara.

Posle skidanja stega

postavljaju se uzengije i vrši

dodatno betoniranje.

Varijanta ovog rešenja

je spoj koji prenosi momente

samo u jednom pravcu.

Slika 9.

7.1.7. Veza između stuba i temelja preko zavarivanja preklopljene armature

Veza (slika 10.) prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan

spoj.

Posle postavljanja stuba u

projektovan položaj i prihvatanja kosnicima

vrši se zavarivanje preklopljene armature

redosledom opisanim u prethodnoj vezi.

Posle obavljenog zavarivanja

postavljaju se uzengije i vrši se dodatno

betoniranje.

Varijanta ovog rešenja je spoj koji

prenosi momente samo u jednom pravcu.

Slika 10.

7.1.8. Veza između stuba i temelja preko armature nastavljene mufom

Veza (slika 11.) prenosi velike momente savijanja i praktično

predstavlja monolitan spoj.

Treba proveriti da li ovako nastavljena armatura prenosi samo

zatezanje, pa se pri dimenzionisanju stuba ne može računati kao pritisnuta

armatura.

Slika 11.

10

7.1.9. Veza između stuba i temelja preko zavarenih čeličnih pločica - podvezica

Veza (slika 12.) prenosi velike momente savijanja. Presek stuba je redukovan i prsten

od čeličnih pločica zavaren na glavnu armaturu stuba.

Na temelj se postavlja propisno usidrena horizontalna ploča. Stub se postavlja na

pločicu za izravnanje i zavarivanjem

podvezica spaja sa čeličnom pločom

usidrenom u temelj.

Prostor izmedju stuba i temelja

se injektira, a presek stuba se

dobetonira na licu

mesta.

Varijanta A ove veze prenosi

momente u oba pravca, a varijanta B

samo u jednom.

Slika 12.

7.2. VEZA STUB-STUB (SS)

7.2.1. Zglobna veza između dva stuba - suva veza

Veza (slika 13.) je analogna

zglobnoj vezi stuba i temelja.

Slika 13.

7.2.2. Veza između dva stuba preko zavarenih čeonih čeličnih ploča - suva veza

Ova veza (slika 14.) može da prenese male momente savijanja.

Oba stuba imaju čeone čelične ploče u obliku ugaonika (varijanta A) ili ravne

(varijanta B). U oba slučaja armatura je zavarena za čelične ploče s tim što je to

jednostavnije učiniti u varijanti A.

Zahteva se potpuno naleganje dve

čelične ploče, pa je potrebno u tom cilju

obezbediti i čeličnu ispunu. Za lakše

postavljanje stuba u projektovani položaj

koristi se kratki moždanik na sredini stuba.

Zavarivanje se vrši po obodu čeličnih ploča. Slika 14.

11

7.2.3. Veza između dva stuba preko zavrtnjeva - suva veza

Ova veza (slika 15.) može da prenese

male momente savijanja. Treba uzeti u obzir

redukciju preseka stuba na mestu spoja. Veza

je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja.

Slika 15.

7.2.4. Veza između dva stuba preko četiri bolcna - suva veza

Veza (slika 16.) je analogna odgovarajućoj vezi stuba i

temelja.

Slika 16.

7.2.5. Veza između dva stuba preko zavarenih čeličnih ploča - podvezica - mokra veza

Veza (slika 17.) može da prenese velike momente savijanja.

Na oba stuba su za armaturu zavarene vertikalne čelične ploče koje opasuju

redukovani presek stuba.

Po postavljnju stuba u projektovani položaj

dodatne podvezice se zavarivanjem povezuju za oba

stuba. Prostor između dva stuba se zapunjava

cementnim malterom, pa ova veza dopušta veliku

vertikalnu toleranciju.

Varijanta A je namenjena za stubove koji

prenose momente savijanja u oba pravca, a varijanta

B za jedan pravac.

Posle zavarivanja vrši se dodatno betoniranje

preseka stuba. Slika 17.

7.2.6. Ostale veze sa betoniranjem na licu mesta - mokre veze

To su veza između dva stuba preko armature zavarene na sučeljak, veza između dva

stuba preko armature zavarene na preklop i veza između dva stuba preko armature

nastavljene mufom. Ove veze su analogne odgovarajućim vezama stuba i temelja.

12

7.3. VEZA STUB – GREDA (SG)

7.3.1. Veza između stuba i grede preko čeličnog ugaonika - suva veza

U varijanti A (slika 18.) ove veze greda se

oslanja preko ugaonika vezanog zavrtnjima za

stub. Ovakva veza je zglobna i može da prenese

male transverzalne sile, pa je pogodna samo za

privremene konstrukcije.

U varijanti B (slika 18.) greda se oslanja

na ugaonik koji je ugrađen u stub. Ugaonik je

zavaren za armaturu stuba i postoje dodatne

zavarene poprečne šipke ispod ugaonika kod

srednjeg stuba (detalj 9), a kod krajnjeg stuba

jedna iznad a jedna ispod ugaonika (detalj 7).

Ispod i iznad ubetoniranog ugaonika se

postavljaju i dodatne uzengije.

Slika 18.

7.3.2. Veza između stuba i grede preko čeličnog kratkog elementa - suva veza

Kod ove veze, koja je zglobna i može da

prenese velike transverzalne sile, greda sa

upuštenim krajem se oslanja na čelični kratki

element formiran iz vertikalnih čeličnih rebara sa

horizontalnom flanšom od čeličnog lima za

oslanjanje (varijanta A, slika 19.) ili vertikalno

postavljenim ugaonicima i flanšom (varijanta B, slika

19.).

U oba slučaja važe iste napomene o

vezivanju ovih elemenata za armaturu stuba kao u

prethodnom slučaju.

Slika 19.

13

7.3.3. Veza između stuba i grede preko vertikalnih čeličnih ploča - suva veza

Veza (slika 20.) je zglobna i

može da prenese velike

transverzalne sile preko male

površine oslanjanja. Ploče su

propisno usidrene u gredu i stub.

Ova veza ne dopušta

velike tolerancije pa je pogodna

samo za kratke grede kod kojih je

skupljanje betona u najvećem delu

već obavljeno.

Slika 20.

7.3.4. Veza između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa - suva

veza

Veza (slika 21.) je zglobna i dopušta

prenošenje transverzalnih sila proizvoljne veličine

u zavisnosti od materijala od koga je naležuća

površina.

U varijanti A greda je iznad elementa, u

varijanti B kraj grede je upušten, a u varijanti C

betonski kratki element je zavrtnjima vezan za

stub.

U svim varijantama se mogu upotrebiti

moždanici i ankeri sa ili bez matice u zavisnosti od

veličine aksijalne sile koju treba prihvatiti.

Slika 21.

7.3.5. Veza između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa ojačanog

čeličnim elementima - suva veza

Veza je analogna prethodno opisanoj, s tim što čelični elementi povećavaju

transverzalnu silu koju veza može da ponese i smanjuju veličinu naležuće površine.

14

7.3.6. Veza između stuba i grede na vrhu stuba - suva veza

Veza je analogna vezi između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog

elementa.

7.3.7. Veza između stuba i grede na vrhu stuba sa ležištem od čeličnih elemenata -

suva veza

Veza je analogna vezi između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog

elementa ojačanog čeličnim elementima.

7.3.8. Veza između stuba i grede preko zavarenih čeličnih pločica - suva veza

Veza (slika 22.) prenosi sve statičke uticaje. Kontinuitet je ostvaren pomoću čeličnih

pločica na dnu i vrhu grede. Pločice moraju biti proračunate na sve uticaje kojima su izložene

i pravilno usidrene u beton.

Uticaj skupljanja

betona na ovakvu vezu je

vrlo nepovoljan, pa

skupljanje elemenata treba

da se u što većem obimu

ostvari pre montiranja.

Slika 22.

7.3.9. Veza između stuba i grede preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih

zavrtnjeva - suva veza

Veza (slika 23.) u varijanti A prenosi

sve statičke uticaje, a u varijanti B ne prenosi

momente savijanja.

Tanak sloj maltera između grede i

stuba treba da dostigne potrebnu čvrstoću pre

utezanja.

U varijanti A pri utezanju se mogu javiti

kontra momenti. Rupe za zavrtnjeve treba da

budu izrađene sa posebnom preciznošću, jer

bi mala odstupanja onemogućila izvođenje

veze.

Na gredi treba da postoje džepovi

dovoljne dužine da omoguće smeštanje

zavrtnjeva u rupe.

Posle utezanja džepovi se mogu

ispuniti suvim betonom.

Slika 23.

15

7.3.10. Veza između stuba i grede preko kablova sa naknadnim prednaprezanjem -

suva veza

Veza (slika 24.) prenosi sve uticaje i predstavlja monolitan spoj. Po postavljanju grede

na kratak element na stubu kroz otvore se provlači kabl. Prostor izmedju čela grede i stuba

se ispunjava tankim slojem betona koji

treba da dostigne potrebnu čvrstoću pre

početka prednaprezanja.

Ukoliko mogu da se očekuju

alternativni momenti u spoju, donja strana

grede može da se zavarivanjem usidrene

pločice veže za čelično ojačanje na

kratkom elementu.

Kod ovog spoja posebno je

značajna antikorozivna i protivpožarna

zaštita.

Slika 24.

7.3.11. Veza između stuba i grede na vrhu stuba preko kablova sa naknadnim

prednaprezanjem suva veza - suva veza

Veza (slika 25.) prenosi sve uticaje i

predstavlja monolitan spoj.

Greda se postavlja na pločicu za

nivelisanje i sloj suvog betona, a zatim se spoj

prednapreže vertikalnim kablovima koji

prolaze duž stuba.

Slika 25.

7.3.12. Veza između stuba i grede preko nastavljanja armature i dobetoniranja preseka

grede - mokra veza

Veza prenosi sve statičke uticaje.

Prefabrikovana greda se postavlja

na kratki element. Armatura koja viri iz

stuba se preklapa (slika 26., detalji 1 - 5) ili

zavaruje (slika 27., detalji 7 i 8) sa

armaturom grede. Uzengije koje vire iz

grede su otvorene i preklapaju se pošto se

završi preklapanje ili zavarivanje podužne

armature. Slika 26.

16

U drugom slučaju broj takvih uzengija koje se naknadno preklapaju je manji.

Preklapanje uzengija se može izbeći ako se delovi šipki koje treba da se preklope sa

armaturom grede spoje sa svojni nastavkom u stubu preko narezane čaure na ulazu u stub

(slika 27., detalj 9). Ako se očekuju

alternativni momenti, greda može

da se privari za kratak element.

Ukoliko redukovan presek

prefabrikovane grede ne može da

ponese uticaje od sopstvene

težine treba predvideti privremene

dodatne oslonce.

Slika 27.

7.3.13. Veza između stuba i grede preko naknadnog prednaprezanja kablova i

dobetiniranja preseka grede - mokra veza

Veza (slika 28.) prenosi sve uticaje.

U varijanti A prednaprežu se sve grede u

redu od jednom, a u varijanti B greda po greda, što

zahteva kotve za nastavak koje zauzimaju dosta

mesta.

I ovde važe sve napomene iz predhodnog

veze.

Slika 29.

7.3.14. Veza između stuba i grede betoniranjem čvora na licu mesta - mokra veza

Veza (slika 30.) prenosi sve uticaje.

Pre dobetoniranja čvora vrši se zavarivanje armature. U varijanti A se mogu preneti

male transverzalne sile, a u varijanti B, preko vute, znatno veće.

Prefabrikovana greda mora da ima posebne privremene oslonce dok novi beton ne

očvrsne. Površine koje dolaze u dodir sa novim betonom moraju biti dobro orapavljene,

očišćene i premazane nekim od polimernih premaza.

17

Novi beton treba da bude spravljen sa

aditivima za brzo očvršćavanje i protiv

skupljanja.

Slika 30.

7.3.15. Veza izmedju stuba i grede preko čeličnih pločica spojenih zavrtnjem - mokra

veza

Veza može da prenese male statičke uticaje.

Iz grede i stuba ispuštene su čelične pločice koje se spajaju zavrtnjem, a zatim se vrši

dobetoniranje do punog preseka grede.

Tolerancija se postiže preko oblih rupa za zavrtanj što smanjuje nosivost ove veze na

momente savijanja. Zavrtnjevi i pločice treba da budu sračunate na sve uticaje koje

veza treba da prenese, i pločice propisno usidrene. Dodatne uzengije treba predvideti

na delu gde se pločice sidre, kao i u samom čvoru.

Novi beton treba da ima što manje skupljanje.

7.3.16. Veza između stuba i grede na vrhu stuba betoniranjem na licu mesta mokra

veza

Veza (slika 31.) prenosi aksijalne i

transverzalne sile i manje momente

savijanja.

U varijanti A greda se na stub

oslanja preko kratkog elementa, a u

varijanti B za gredu su u fazi montaže

neophodni privremeni oslonci.

Važe sve napomene navedene za

vezu između stuba i grede betoniranjem

čvora na licu mesta.

Slika 31.

18

7.4. VEZA GLAVNA GREDA – SEKUNDARNA GREDA (GG)

7.4.1. Veza između glavne grede i sekundarne grede preko čeličnog kratkog elementa i

čelične papuče - suva veza

Veza (slika 32.) ne prenosi momente savijanja.

U varijanti A ove veze kratak element je ugaonik ubetoniran u glavnu gredu u

horizontalnom položaju. Ovakva veza može da prenese male transverzalne sile.

U varijanti B kratak element je

formiran od dva vertikalno postavljena

ugaonika i horizontalne zavarene čelične

ploče na koju naleže sekundarna greda.

Ovakva veza može da prenese velike

transverzalne sile.

U varijanti C kratak element je

formiran od dve vertikalno postavljene

čelične ploče ubetonirane u glavnu gredu i

na njih navarene horizontalne ploče na koju

se oslanja sekundarna greda. Ovakva veza

prenosi velike transverzalne sile.

U varijanti D sekundarna greda se

na glavnu oslanja preko čelične papuče.

Ovakva veza može da prenese male

transverzalne sile.

Posebnu pažnju treba obratiti na

armaturu u glavnoj gredi (uzengije i

podužne šipke) u okolini ugrađenog

čeličnog ugaonika. Slika 32.

7.4.2. Veza između glavne i sekundarne grede preko armiranobetonskog kratkog

elementa - suva veza

Veza prenosi samo transverzalne sile.

Kratki element može da bude izbetoniran u isto vreme kada i glavna greda,

dobetoniran kasnije ili prikačen na glavnu gredu preko zavrtnjeva.

Takođe su mogući različiti položaji u vertikalnom pravcu sekundarne grede u odnosu

na glavnu.

7.4.3. Veza između glavne i sekundarne grede preko prednapregnutih šipki ili

visokovrednih zavrtnjeva - suva veza

Sekundarna greda se oslanja na glavnu preko betonskog kratkog elementa a zatim

povezuje pomoću prednapregnutih šipki ili zavrtnjeva.

Veza prenosi velike aksijalne sile i velike transverzalne sile, a u nekim slučajevima i

velike momente savijanja.

19

7.4.4. Veza između glavne grede na vrhu glavne grede - suva veza

Veza je zglobna. Ovde se mogu upotrebiti bolcnovi različitih dužina, sa ili bez navrtke.

7.4.5. Veza između glavne i sekundarne grede preko naležućih površina ojačanih

čeličnim elementima - suva veza

Ovakva veza (slika 33.) može da

prenese velike transverzalne sile preko malih

naležućih površina.

Ako se čelični elementi postavljeni na

mesto naleganja zavare, veza može da

prenese i male

aksijalne sile.

U varijanti B je mesto oslanjanja

sekundarne grede u glavnu povučen ka osovini

grede da bi se smanjio ekscentricitet

oslanjanja.

Kod ove veze treba posebno obratiti

pažnju na antikorozivnu zaštitu.

Slika 33.

7.4.6. Veza između glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko prednapregnutih

šipki ili visokovrednih zavrtnjeva - suva veza

Za ovu vezu važe sve napomene navedene za vezu između glavne i sekundarne

grede preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih zavrtnjeva.

7.4.7. Veza između glavne i sekundarne grede ispod glavne mekom armaturom ili

visokovrednim zavrtnjima - suva veza

Ovakva veza može da prenese male vertikalne sile ako se upotrebi meka armatura.

Veza sa visokovrednim zavrtnjima može da prenese vrlo velike transverzalne sile a

veličina momenta savijanja koju ovakva veza može da prenese zavisi od razmaka

zavrtnjeva.

Kod ovakve veza antikorozivna i protivpožarna zaštita su od velikog značaja.

7.4.8. Veza između glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko armaturnih petlji -

mokra veza

Veza (slika 34.) može da prenese velike transverzalne sile.

U varijanti A iz sekundarne grede je ispuštena horizontalna kuka koja se postavlja

oko bolcna ispuštenog iz glavne grede. Ovakva veza prenosi male aksijalne sile.

20

U varijanti B od glavne armature

sekundarne grede formirana je petlja koja se

postavlja preko dva bolcna iz glavne grede.

Ovakva veza može da prenese velike aksijalne

sile.

Po smeštanju sekundarnih greda

spojevi se dobetoniraju na licu mesta betonom

koji mora dobro da se ugradi oko armaturnih

petlji.

Slika 34.

7.4.9. Veza između glavne i sekundarne grede dobetoniranjem na licu mesta - mokra

veza

Ovakva veza (slika 35.) prenosi velike

aksijalne i transverzalne sile, a u varijanti B,

gde zategnuta armatura kontinualno prelazi

preko spoja, i velike momente savijanja.

Slika 35.

7.4.10. Veza između glavne i sekundarne grede preko nastavljanja zategnute armature

zavarivanjem - mokra veza

Veza prenosi sve uticaje. Sekundarna greda se postavlja na betonski kratak element

na glavnoj gredi a zatim se zavarivanjem gornja armatura sekundarne grede spaja sa

ankernim šipkama usidrenim u ivičnu glavnu gredu.

Druga varijanta je da se ova armatura spaja preko šipki za nastavljanje koje prolaze

kroz gornju flanšu glavne grede.

Dobetoniranje treba vršiti betonom koji ima što je moguće manje skupljanje, a takodje

i skupljanje sekundarne prefabrikovane grede treba da je u što većoj meri obavljeno pre

montaže.

21

8. ZAKLJUČAK

Rešavanju problema veza treba posvetiti punu pažnju u svim fazama projektovanja i

građenja. Tip spoja treba uskladiti sakonstrukcijom objekta, prirodom sila koje se mogu

pojaviti u njima i tehnologijom izrade i montaže.

Rešavanjem veza trebalo bi obezbediti dovoljnu prostornu krutost zgrade, pod

uslovom da se na jednostavan način ostvari prenošenje sila sa jednog elementa na drugi, uz

obezbeđenje potrebne izolacije i trajnosti zgrade.

Pri izboru sistema veza treba izbegavati rešenja koja zbog rušenja jednog spoja ili

elementa mogu dovesti do loma cele konstrukcije.

Realizacija veza predstavlja složen i odgovoran posao od čijeg rezultata u mnogome

zavisi kompletan poduhvat industrijskog građenja objekata, što nalaže potrebu paralelnog

teorijskog i eksperimentalnog istraživanja u cilju neprekidnog usavršavanja njihovih rešenja i

detalja.

22

9. LITERATURA

- MONTAŽNI GRAĐEVINSKI OBJEKTI, ekonomika, Beograd, 1983.

Spojevi veze montažnih betonskih zgrada, Doc. mr Radomir Folić

- http://www.grf.bg.ac.rs/

Detalji montažnih veza, Montažne konstrukcije, prezentacija