koreni (16. novembar 2011)

8/3/2019 Koreni (16. novembar 2011)

1/26

22. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000

enih ulazaka na

w.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Tekst Predraga Sarape za blog novinavranjskih

Ima li re znaaj?

Moe li se sve relativizovati?

Zbog ega treba verovati u

makar neto?

Ne tako davno sluao sam

politiare koji su medije smatrali za poslunike,

odnosno nae i njihove, dok je danas ipak dolo do

promena u smeru da su svi koji nisu njihovi postali

gotovo neprijatelji.

16.11.2011. Opirnije...

U Srbiji varaju trudnice i ne isplauju imdoprinose

Stara firma - novafirma

U oktobru je zavren popis u

Srbiji. Nita tu ne bi bilo

udno da nismo saznali koliko

nas je manje. A cifra je

prilina, itav jedan grad jenestao. Dok je Zemlja prenaseljena u Srbiji vlada

"bela kuga".Kako i ne bi vladala, ta inimo da to

promenimo, u kakvim uslovima nae ene odravaju

trudnou i raaju?

16.11.2011. Opirnije...

Planovi reditelja Miroslava Stankovia

Film i knjiga oMihailu Pupinu

Delatnost Mihaila Pupina

savreno je nacionalno tivo iputokaz. To je bio motiv

reditelju Miroslavu Stankoviu

da priredi knjigu i snimi film o

njemu. Ostalo je jo "samo" da drava, makar

delimino stane iza ovog projekta..

16.11.2011. Opirnije...

Iz strane tampe

Radikalni islam usrcu Evrope

Vehabije pokuavaju daterorom uvedu erijatski

Tajni dogovor oko Kosova

Ketrin Eton: Tadizna ta mora dauradi!

Dobija se utisak da se

dogaaji na srpskoj politikoj

sceni znatno ubrzavaju. Oi

politike Srbije irom su

otvorene i uprte ka 9. decembru, kao danu u kome bi,

navodno, trebalo da se rei sudbina Srbije. Stvari se

dovode do usijanja i to na pitanju koje ne bi trebalo

da izaziva nikakvu posebnu nervozu, jer je ve sada

svima jasno da Srbija ove godine sigurno nee dobiti

datum za otpoinjanje pregovora.

16.11.2011. Opirnije...

Tri dame uvaju od zaborava starezanate

Rukotvorine zltvredne

Milic Mii iz Velikog

Grdit vie od etiri

decenije druguje s iem,

pletenjem, zltovezom,

tknjem i pustovnjem vune.

Znt je nulil od mjke, u ouvnju trdicije

pridruil joj se i ki Ivn svojim umeem z

grnrskim vitlom.

16.11.2011. Opirnije...

Dokumenti

Krivina dela

Nije se isplatilo biti izdajnik u

redovima Albanaca. Svi oni

koji su na neki nain otetili

svoje sunarodnike, morali su

debelo da plate. Pojedinima

je preeno i likvidacijom

ukoliko svoja nedela ponove. Trojica su imenom i

prezimenom navedena u sledeem dokumentu.

16.11.2011. Opirnije...

Milanka M amula promovisala romanneobinog naslova

E. & O.E.

Milanka Mamula nije knjievnik alijeste pisac. Ona je Srpkinja,

::. tampana iz

::. Proitajte

Vina, najveeodlagalitenuklearnog otp

U selu Vrbovcukorisnicima narkuhinja

Premijer tvrdi dSrbiji nema cen

Dokumenti Da li je Priboj i

okolinu svojevrzasula kia met

Jo jednom, ostecima

Iz strane tamp Presek nedelje Kacinizacija Srb Iz strane tamp

etiri sata raspzasluilo par renovinama
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2695http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2692http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2691http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2690http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2688http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2687http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2687http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2687http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2687http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2687http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2687http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2688http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2690http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2691http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2692http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2693http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2694http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2695http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2696http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2697http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/gojkovic-spo.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


2/26

zakon

Defri Kuner (Vaington

Tajms, 10. novembar 2011)

Da li je Bosna i Hercegovina osuena na propast?

Mala balkanska drava podriva se snanim

delovanjem unutranjih sila koje prete njenom

opstajanju. Zapad se mora probuditi pre nego to ovabiva jugoslovenska republika uroni u novo versko

krvoprolie.

16.11.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Sa Ovara i Kablara

U Srbiji nita ne moe da

bude normalno pa ak ni

najobiniji izlet na planinu.

Planinari, oni koji bi trebalo

da znaju staze i bogazekojima godinama hode, u

opasnost dovode ivote stotinu dece. I to oni iskusni,

a zamislite ta bi bilo da je neko neiskusan krenuo

kozjim stazicama da vodi grupu od 96-oro dece po

Ovaru.

16.11.2011. Opirnije...

Beograanka sa italijanskim pasoem.

Roena je u prestonici, ali je kao

mlada i uspena ena sa svojim

suprugom Nikolom otila preko. Ne

zato to je morala, ve zato to je, kako ree, njen

mu uvek bio direktor a ona nikad. Zavrila je Viu

kolu za spoljnu trgovinu ime se i bavila.

16.11.2011. Opirnije...

(Ne)oekivana izdaja

Vukoedniultimatum BorisuTadiu

Danas, zaista, nije nimalo

lako Borisu Tadiu. Kao

predsednik Srbije naao se

na udaru Evroatlantiana, koji

su mu, ovog puta, otvoreno rekli ta od njega oekuju

da uradi do "dana D", to jeste, do 9. decembra, kada

e Srbija doznati na emu je: da li e dobiti mesto na"parkingu" ispred EU kue ili e biti vraena u "brda

devedesetih".

9.11.2011. Opirnije...

Poduhvt etvonih student

Dokumenti Dimitrije,

"prosvetonaalsrpski"

Kako su formirasavremene nac

Sveana akadeposveena Danosloboenja Beu I i II svetsko

Presek nedelje Infantilnost kao

sudbina

Lobiranje i srpsinertnost

Demokratska t

::. Pesma nedel

Ne bih ja. bil

::. Stih nedelj e

Ekspres za se
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2685http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2684http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2684http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2684http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2683http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2683http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2681http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2680http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2680http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2679http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2679http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2678http://www.koreni.net/download/Lepa-Brena-Ne-bih-ja.-bila-ja.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/Lepa-Brena-Ne-bih-ja.-bila-ja.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2678http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2679http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2679http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2680http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2680http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2681http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2682http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2683http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2683http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2684http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2684http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2684http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2685http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2686


3/26

Milanka Mamula

22. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000

enih ulazaka naw.koreni.net je

og za toliko puta

no: Hvala!

Milanka Mamula promovisala roman neobinog naslova

E. & O.E.

Milanka Mamula nije knjievnik ali jeste pisac. Ona je Srpkinja, Beograanka sa italijanskim pasoem. Roena jeu prestonici, ali je kao mlada i uspena ena sa svojim suprugom Nikolom otila preko. Ne zato to je morala,

ve zato to je, kako ree, njen mu uvek bio direktor a ona nikad. Zavrila je Viu kolu za spoljnu trgovinuime se i bavila.

- Roena sam u Beogradu gde sam zavrila Viu kolu za spoljnu trgovinu ime sam se i bavila. U ali kaem daje moj suprug uvek bio direktor a ja nikad. Sa poloaja na kom je bio imao je povoljnost da ode u inostranstvo.

Tada se to smatralo povoljnou, ode se preko da se zaradi malo novca, naui jezik, vidi druga kultura. U toinostranstvo mi smo ili dva puta, jednom 1979. godine, pa smo se nakon etiri godine vratili, pa ponovo 1989.Celog ivota smo odlazili i vraali se. Prvi put smo bili u Milanu, a drugi u Cirihu. Kada je doao embargo trebalo jeda se vratimo, ali nismo, ostali smo u Milanu.

Kako je bilo pakovati kofere tako esto iz Beograda za druge gradove?

- Ja sam odlazila u nekim zgodnim momentima kada nije bilo posebnih motiva za odlazak, vie zbog nekog

avanturizma, tanije zbog posla. Prvi odlazak i povratak je bio kada je sve bilo u redu, nije bilo najave ratova ikriza, kao da sam se proetala po inostranstvu. Bilo je kao da smo ili u provod a ne trbuhom za kruhom. Lepo

otila i lepo se vratila. Nisam oseala to kao veliko optereenje. Prvo sam otila u Milano, potom u Cirih, pa ponovou Milano. Utisak o Beogradu kada sam se vraa se jako izmenio. Kada sam drugi put otila i kada je trebalo da sevratim nakon pet-est godina bila je jako teka situacija u Beogradu. Razlike su postojale i toga sam se dotakla u

mojim knjigama. U prvom delu sam pokazala kako se oni mlai oseaju u ovoj sredini u odnosu na inostranstvo.

U kom momentu izmeu putovanja na relaciji Milano-Beograd-Cirih ste poeli da piete?

- To pitanje nisam tako esto ula, i kad bolje razmislim sigurno je to bilo kada sam poela da putujem esto.

Stalno su mi se po glavi vrtele neke situacije koje sam elela da prenesem na papir. Pre sedamnaest godina samjednu temu zaokruila, neto to bi moglo da bude predmet jednog romana. Zaokruila sam neto to sam elela da

kaem, a da pritom nisam imala u vidu itaoca. Iz te neke elje da to stavim na papir izala je prva knjiga Crvenibiznismen koja je izala 1997. godine, i koju sam pisala etiri godine, to je ilo nekim mojim tokom, jer nisamknjievnik. Posle izvesnog broja godina se u mojoj glavi stvarala druga pria, koju sam elela da stavim na papir.Sela sam i pisala tri godine roman Biznis i ljubav. Nikada nisam planirala da napiem knjigu, ali kada se sve

poklopi ja ponem da piem.

Dotak l i s t e u k n j i zi mnoge ak tue lne t eme u S rb i j i ,

porodini raskoli, seksualne frustracije, gejevi,

politiku situaciju?

- Sve je to zajedno vieno, ali toliko koliko se odnosi u drutvureflektuju na pojedinca. U svakom sluaju, pojedinci limitiranoutiu na drutvo i ono to se u jednom drutvu stvori to je onou emu mi ivimo. Moja knjiga govori o 1990. godini. Tegodine smo svi iveli, ekonomska kriza se nazirala, poinjalesu da se razmenjuju devize na ulicama, a to je opisano.

Kako V i sada v idi te s i t uac i ju u S rb i j i , da l i smo se

vra t i l i na tu god inu ko ju op isu je te?

- Nemam utisak da se vraamo u te godine, ali tada smo bilidrava, imali ekonomiju, primali lepe plate, ali je kriza

poinjala. Nakon toga je bilo mnogo teih godina i momenata. Sada ako gledam to kao poetak neeg loeg,dananje vreme mi ne lii na to. Svet danas ivi u miljeu u kome se pojedinac osea onako kako doivljavapromene.

Na Vaoj promociji bio je i predsednik Udruenja knjievnika Radomir Andri i mnoge javne linosti, da li sada sa

tom potvrdom moete rei da ste pravi pisac?
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/gojkovic-spo.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1


4/26

Postavite na

Da. Bio je predsednik Udruenja knjievnika koji me je podrao. Ovo je moj etvrti roman i moram rei da sam preovoga napisala i jedan rialiti roman, u sms porukama. To je neto to sam prva pokuala da napiem. Pisala sam

bez ambicija da se to usvoji, dala sam objanjenje zato sam to uradila, i da vidim da li moe neto da se prikae

na taj rialiti nain. U tom smislu verovatno se i moj pogled menja.

Kak av je Va pog led na Beograd sada?

- Moj pogled na Beograd se menja mnogo jer sam sada ve 22 godine u inostranstvu. Tamo kada ste daleko odsvoje zemlje, kulture i korena, moete sve to da volite i cenite, ak i da mislite loe i da se loe izraavate, bezobzira na to koliko vam se svia zemlja u kojoj ivite, vremenom akumulirate nostalgiju za svojom zemljom i svojimkorenima. Nisam srela oveka koji nije setan. Ta nostalgija je uzrok odluke svih naih ljudi da se jednog danavrata. Ali potpuno je druga situacija sa decom koja su roena preko. Oni koji su roeni u Srbiji, bez obzira na razlogodlaska, uvek imaju cilj da se vrate u rodnu zemlju. Oni se vremenom zaele svoje otadbine, i svaki im je povratak

dirljiv.

Kakva s te v i , u s t va r i , po rodica?

- Vrlo smo atipini zato to je u prvom boravku u inostranstvu naa erka roena u Milanu, a onda smo se vratili paje sin roen ovde. Lokalne itelje zbunjujemo jer tamo dolaze ljudi bez dece ili oni koji ve imaju oformljenjeporodice. A mi smo doli sa devojicom koja je roena van Srbije i sa deakom koji je roen u zemlji porekla, amlai je. erka Tijana ima 30 a sin Pavle 27, ona je doktor nauka tj. filozofije, a sin je magistrirao ljudska prava ispriala je za Korene Milanka Mamula

Sanja Pavlovi

16.11.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2702http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2702http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb


5/26

Sluaj mali da ti ja kaem kako se folira narod

22. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000enih ulazaka na

w.koreni.net jeog za toliko putano: Hvala!

(Ne)oekivana izdaja

Vukoedni ultimatum Borisu Tadiu

Danas, zaista, nije nimalo lako Borisu Tadiu. Kao predsednik Srbije naao se na udaruEvroatlantiana, koji su mu, ovog puta, otvoreno rekli ta od njega oekuju da uradi do "dana D", tojeste, do 9. decembra, kada e Srbija doznati na emu je: da li e dobiti mesto na "parkingu" ispred EUkue ili e biti vraena u "brda devedesetih".

Tek to se predsednik Srbije malo smirio nakon oka koji mu je krajem avgusta priredila Angela Merkel, kada mu jerekla da Evropska unija "ne eli samo razgovore ve i rezultate", doao je drugi ultimatum, ovog puta sa domaepolitike scene. Istina, u pitanju su minorne politike snage u Srbiji, koje, odnekud, dobijaju nesrazmerno velikiprostor u srpskom politikom i informativnom prostoru. Zapravo, gledajui ono to nam, u prilino napadnoj formi,domai mediji trenutno plasiraju, dobija se utisak da se Srbija zaista nalazi u jednom prelomnom trenutku u svojojistoriji, od kojeg e zavisiti njen budui opstanak.

Naravno, svakome ko paljivo prati politika kretanja na domaoj i stranoj politikoj sceni, moralo bi biti jasno, damalo toga zavisi od volje srpskih politiara, pogotovo kada se shvati da ti isti politiari deluju vie kao eksponentistranih nego domaih interesa. Naime, jasno je da bez podrke stranih krugova (uglavnom onih sa Zapada), nikood dananjih pretendenata na srpski "presto" ne moe da oekuje uspeh, ukoliko se nije dobro "ulihtao" Vorlikovoj,Folframu Masu ili Majklu Devenportu.

Da li sluajno ili ne, ovih dana Meri Vorlik se pohvalila da je pomo Sjedinjenih Drava Srbiji, u poslednjih desetgodina, dostigla 800 miliona dolara. Novac je uglavnom dolazio kao "pomo u promovisanju reformi, posebno onihkoje e omoguiti Srbiji da postane lan Evropske unije". Zvui li cinino jedna takva tvrdnja? Reklo bi se da jeAmerici stalo da Srbija ue u Evropsku uniju, barem onoliko, ako ne i vie, koliko je to stalo i Srbiji.

Tu je i Velika Britanija, koja takoe brine "srpsku brigu" oulasku Srbije u Zemlju Dembeliju. Krajem oktobra, za list

"Danas", britanski ambasador Majkl Devenport je rekao:

"Nakon velikog posla koji je Srbija obavila od prolognovembra, kada je poela rad na Upitniku Evropske Komisije,ukljuujui punu saradnju s Hakim tribunalom, ostalo je jotoga da se zavri, pre svega u oblasti regionalne saradnje, kaoto i pie u Miljenju Evropske Komisije. Voleli bismo da vidimoda Srbija ispunjava te zadatke, kako bi osigurala zeleno svetlonjenoj kandidaturi u decembru."

Stoga, veliki deo posla je zavren, poruuje Srbiji britanskidiplomata, ba kao i drugi ambasadori Zapadne alijanse,

hvalei je za "punu saradnju s Hakim tribunalom", a ostalo je da ona napravi jo jedan korak u pravcu priznavanjaKosova kao nezavisne drave, pa da "evropska idila" u Srbiji moe i zvanino da zapone.

Zapravo, sve to Srbija treba da uini podvedeno je pod eufemistiku sintagmu "regionalne saradnje". Takvu"regionalnu saradnju", "region", "region Zapadnog Balkana", neprestano pominju i predsednik drave Boris Tadi,mnogi zvaninici srpske Vlade i predstavnici prozapadno orijentisanih politikih stranaka. Region Zapadnog Balkana

je, ustvari, surogat za bivu Jugoslaviju, a zamiljeni "ef" takve Zapadnobalkanije trebalo bi da bude aktuelnipredsednik Srbije. E sad, ukoliko Tadi eli da zaslui takvu ast, tada, zauzvrat, mora da rasformira "paralelne"(time i nezakonite!) institucije drave Srbije na severnom delu te srpske pokrajine.

A da je predsednik Srbije sasvim dobro i ozbiljno shvatio signale i otvorene pretnje Zapada, da od dobijanjakandidature za lanstvo u Evropsku uniju nee biti nita, ukoliko se Srbija sasvim ne distancira od Kosova iMetohije i Srba koji tamo ive, pokazuje i nedavna izjava pregovaraa za Kosovo u ime Vlade Republike Srbije,Borislava Stefanovia, koji je izjavio, da se nazire reenje za (granine?) prelaze Jarinje i Brnjak, ali da ono neebiti za Srbe "idealno". A kada neki srpski zvaninik kae da neto za Srbe nee biti "idealno", u prevodu to znai dae to ii na srpsku tetu. A takvo reenje, koje nije "idealno", verovatno e biti takvo, da, na granici Kosova i Srbije,peat pod nazivom Carina Kosova, zajedno sa iptarskim, udaraju i srpski carinici.

Dok na jednoj strani imamo navodno zalaganje vlasti za ouvanjem teritorijalnog integriteta Republike Srbije i


6/26

Drutvo malo, ali odabrano

potovanja Ustava zemlje, na drugoj, pak, jasno se vide obrisi jedne drugaije politike, koja e na mala vratasprovesti sve zahteve Zapada. Jednostavno, politika udovoljavanja eljama srpskih neprijatelja (a jasno je da jeSrbiji neprijatelj svaki onaj koji otkida deo njenog tela) postala je toliko oigledna, da se namee pitanje, kako jemogue da vlast uspeva da i dalje sebe predstavlja kao zatitnika i branioca interesa Republike Srbije. Sedenje nadve stolice je mogue u nekom kraem vremenu, ali, na kraju, jedna od dve stolice mora se odabrati. Ili, tanije,srpska vlast je, ini se, svoju "stolicu" ve odabrala, samo to jo ne sme u nju da se javno smesti.

Otuda, zvui tragino smeno, pa i skaradno, kada jedan "pokret za preokret", sa liderima kakvi su edomirJovanovi i Vuk Drakovi, porui predsedniku drave da on "ne postupa kao predsednik". Sluajui tu dvojicupolitikih desperadosa i neskrivenih zastupnika zapadne "albanofilske" ideje o nezavisnom Kosovu, neko bi mogaoda pomisli kako smo u Borisu Tadiu dobili novog nacionalistikog "vou", velikog patriotu i borca za "srpsku stvar".Naime, ponuda (ili pre ultimatum) predsedniku Srbije da potpie proglas pokreta za preokret, jasan je pokazatelj dase predizborna kampanja zahuktava i da Zapad, moda, danas trai novog "partnera" u Srbiji. Da li to znai da su

Evroatlantiani otpisali Borisa? Verovatno jo ne, ali, putem ede i Vuka, Tadiu se jasno daje do znanja, da,ukoliko eli da bude nekakav ili bilo kakav politiki faktor na Balkanu, mora da ispuni zahteve Merkelove, iza kojih jestala i Evropska komisija.

Dvojici zapadnih telala, kakvi su, po sili moranja, Vuk Drakovi (zbog Hakog "maa" iznad glave) i edomirJovanovi (ne zbog "maa", ve zbog "sablje"), pridruile su se i brojne antisrpske nevladine organizacije, kao iprobrano drutvo "intelektualaca", koji ponosno mariraju Srbijom, nosei u rukama zastave EU i NATO-a. Koliko jesrpska politika scena komplikovana ili krajnje jednostavna, pokazuje i govor srpskog predsednika na jednoj odskoranjih sesija pobornika igmanskih mareva i partizanskog leda, gde je konstatovao "da preostala otvorenapitanja u regionu ne smeju da budu zloupotrebljena na nain koji bi ugrozio proces evrointegracija dravaZapadnog Balkana". Predsedniku Srbije, kako se iz gornjeg citata moe videti, uvek su prei interesi "regiona" ivirtuelne drave Zapadnobalkanije, nego interesi Srbije. Zapravo, Boris Tadi se slui istim renikom i ponavlja istetermine, koje koriste i osvedoeni srpski neprijatelji, to svakako ne moe biti sluajno.

Zaudo, borci za "preokret", kakvi su Jovanovi i Drakovi, trenutnokoriste jednu sasvim drugaiju, reklo bi se, "patriotsku" retoriku. Usta suim puna "srpskih interesa", "brige za srpski narod"i "srpsku dravu", takoda se ovek mora udom uditi, pokuavajui da razume ta se tudesilo. Nijednom od pomenute dvojice uopte ne stoji ono za ta sedanas navodno zalau,osim ako se sav taj njihov jeftino-pamfletskiperformans ne shvati kao jedna vrsta "kolaboracionistikognacionalizma". U proglasu takvog "preokretanja" pie da"nepriznavanjem kosovske istine i stvarnosti, ne menja se ta istina, ni tastvarnost".

"Kosovo nije pod suverenitetom Srbije od rata 1999. godine ikumanovske kapitulacije, nakon koje se Srbija s Kosova povukla. Zbog

toga strategija i EU i Kosovo znai ni EU ni Kosovo", stoji u"vukoednom" proglasu. Naravno, politiarima, koji su odavno i sebe

same zgazili kao ljude, uopte nije vano da li to to priaju tano ili nije. U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednostiUjedinjenih nacije, i u aneksima 1 i 2, jasno se potvruje suverenitet Srbije nad Kosovomi Metohijom: " Politiki

proces u cilju uspostavljanja sporazuma o privremenom politikom okviru koji e obezbediti sutinsku samoupravu

za Kosovo, uzimajui u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea iprincipe suvereniteta i teritorijalnog

integriteta SR Jugoslavijei drugih zemalja regiona, kao i demilitarizaciju OVK. Pregovori izmeu strana u pravcu

postizanja reenja ne treba da odlau ili ometaju uspostavljanje demokratskih samoupravnih institucija."

Ono to je godinama Boris Tadi drao kao svoju "originalnu ideju" o "bezalternativnosti" srpskog puta ka boljemsutra, dvojica ulino-politikih "bosova" preuzela je kao svoj "preokrenuti" psiho-socijalno-politiki moto.

"U zemlji bez vremena, gubitak statusa kandidata ili kandidatura bez datuma pregovora znaie samo jo jednoubijanje normalne budunosti, jo jedno propadanje svega to je u Srbiji opstalo, jo jednu izolaciju na periferiji

Evrope, svih koji iz Srbije nisu pobegli", poruuju srpski "preokretai". Svakako da ovakav napad iz "potaje" navladajui reim ne dolazi sluajno, niti je on rezultat zbira pameti dvojice "lidera", od koji jedan dolazi iz pozicije, a

drugi iz opozicije

U najnovijoj emisiji Utisak nedelje, u kojoj su uestvovali Vuk Drakovi i Vuk Jeremi, na licu Vuka Drakoviajasno se mogla videti senka nesigurnosti i nelagodnosti, tipina za ljude koji znaju da izgovaraju la. Bilo je gotovokomino kada je Vuk Drakovi pokuao da negira da u statutu Srpskog pokreta obnove pie da jedan odprogramskih ciljeva stranke "diplomatska borba za ouvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije i borba zasvestranu zatitu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji (Statut SPO-a, lan 6)". Taj primer pokazuje da je u Srbijimogue imati stranku o ijem radu, iako je na njenom elu, voa ne mora nita da zna. tavie, takva stranka vegodinama vodi jedan od veoma vanih resora u Vladi Srbije - Ministarstvo za dijasporu. Inae, taj Statut je Srpskipokret obnove doneo 10. aprila 2010. godine, to ne mora nita da znai, ali u skladu s novim (pre)okretanjemuraka (i dlake) Vuka Drakovia, moglo bi da asocira na NDH.

Britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington posetio je prole nedelje Srbiju. On je tada, izmeu ostalog,kazao:

"Ne oekujem da predsednik ili bilo koja vlada u Beogradu pone da alje ambasadore u Pritinu sutra iliprekosutra, a ni sledee godine, ali mislim da uspostavljanje dobrih odnosa sa svim susedima nije neto to se trai


7/26

Postavite na

samo od Srbije ve od bilo koje zemlje koja eli da postane lan EU."

Eto male "diplomatske" igre reima: niko vas ne tera da priznate Kosovo, ali, od vas traimo da sa Kosovomuspostavite "dobrosusedske odnose". S kim se mogu uspostaviti dobrosusedski odnosi? S komijom, naravno. A dali se sa komijom moe biti u "dobrim odnosima", ako tog istog komiju ne priznajete ili tvrdite da ne postoji? Tuulazimo u silogizam iz kojeg jasno proizilazi da je "sused" drava, te prema tome, tu ne bi trebalo da bude nikakvedileme. Evropska unija trai da Srbija u potpunosti ukloni bilo kakav znak svoje vlasti na teritoriji Kosova.

U stvari, Lidington je doao u Beograd da ponovo "pogura" Ahtisarijev plan iz 2007. godine. Zapad je uporan: Srbijutreba samo neprekidno pritiskati i ona e, na kraju, kao i uvek dosad, popustiti. U pomenutoj emisiji "Utisak nedelje",Vuku Drakoviu se "omaklo", pa je pohvalio svog kolegu Vuka Jeremia, aktuelnog ministra spoljnih poslova,rekavi otprilike, da ovaj "odlino vodi pogrenu dravnu politiku". U takvom Vukovom "lapsusu", reklo bi se, ima idosta istine. U narodu, Vuk Jeremi se kotira prilino visoko na "patriotskoj skali". Nekada je Vuk znao da nastupi

estoko u odbrani srpskih interesa, to je bilo sasvim u suprotnosti s onom politikom kakvu vodi predsednik drave,koji ujedno, mada protivzakonito, dri i sve druge konce izvrne vlasti u zemlji. Ipak, do sukoba izmeu predsednikai ministra inostranih poslova nikada nije dolo do bilo kakvog nerazumevanja. ta nam to govori? Da li uDemokratskoj stranci postoje dva krila ili se radi o klasinoj "toplo-hladno" igri, u kojoj se glasai "love" na dveudice?

Konano, ako pogledamo celu politiku scenu u Srbiji i sve to arenilo stavova, miljenja i svakojakih "ideolokih"platformi, moe li se pretpostaviti da se sve to ipak radi planski i da se u svakom trenutku tano zna ta je ijizadatak? Tako neto nije nemogue, barem kada se u pitanje dovodi uloga nekoliko kljunih aktera.

Petar Petrovi

9.11.2011.



8/26

Strah za ceo svet

22. Novembe

keni rano

avigacija

od 65 000


og za toliko puta

no: Hvala!

Iz strane tampe

Radikalni islam u srcu Evrope

Vehabije pokuavaju da terorom uvedu erijatski zakon

Defri Kuner (Vaington Tajms, 10. novembar 2011)

Da li je Bosna i Hercegovina osuena na propast? Mala balkanska drava podriva se snanimdelovanjem unutranjih sila koje prete njenom opstajanju. Zapad se mora probuditi pre nego to ova

biva jugoslovenska republika uroni u novo versko krvoprolie.

Prolog meseca, islamski terorista iz susedne Srb i je , Mevlud Jaarevi, otvorio je vatru na ameriku ambasaduu glavnom gradu BiH, Sarajevu. Taj 23-godinji dihadista bio je naoruan runim bombama i automatskimorujem. Na sreu, u tom napadu niko nije bio ubijen. Jaarevi se odluio na takav in u znak protesta protiv

amerike politike prema muslimanskom svetu. On je uhapen i trenutno eka suenje.

Policija je takoe pretresla selo na severu Bosne, Gornju Maou, koje je leglo Vehabija i mesto gde je MevludJaarevi esto dolazio. Teroristiki napad okirao je i sarajevski politiki establiment i Stejt department. A nijetrebalo da ih okira. U Bosni, radikalni islam je u porastu ve godinama. U stvari, Amerika i Zapad su namernozatvarali oi pred takvom poasti.

Od 1992 do 1995, Bosna je bila upropaena razornim ratomMuslimana (poznatiji kao Bonjaci), Srba i Hrvata, jednih

pro t iv d rug ih . Za razliku od poslovine mudrosti, takav ratnisukob nije bio - i nikada nije bio - graanski rat kojeg jeraspirila "drevna etnika mrnja". Umesto toga, zemlja je bilar tva spo l jne agres i je . Srbija pokojnog diktatora

Slobodana Miloevia, povela je genocidni rat zato da bi sebi

prikljuila velike delove Hrvatske, a zatim i BiH, kako biostvarila ciljeve Velike Srbije. Vie od 200.000 ljudi je ubijeno iskoro 2 miliona etniki oieno. U nameri da se suprotstaveekspanzionistikim ambicijama Srbije, islamske zemlje sunastojale da pomognu opkoljenim Bonjacima. Konkretno,

Saudijska Arabija i Iran nude veliku finansijsku i vojnu pomo.Hiljade stranih mudahedinskih ratnika ulo je u zemlju da bi

stupili u borbu protiv pod iv l ja l ih srpskih snaga. Dejtonskim

mirovnim sporazumom 1995 rat je okonan. Takoe, Bosna jepodeljena prema religijskim granicama, stvarajui dva kvazi-nacionalna entiteta - muslimansko-hrvatsku federaciju(Federacija BiH) i Republiku Srpsku.

Ipak, posle rata, mnogi dihad-ratnici ostali su u Bosni. Saudijska vlada je potroila milione na finansiranje i

izgradnju damija i verskih obrazovanih centara. Jo zlokobnije, podrani od Saudijske Arabije, muslimanski klerici

poeli su zduno da promoviu vehabizam, jedan netolerantni i ekstremni oblik islama. U pamfletima, knjigama ipropovedima, vehabije trae uspostavljanje islamske drave, u kojoj e i pravoslavni Srbi i katoliki Hrvati morati dapotuju erijatsko pravo. Cilj je i da se sprei svaki zapadni, posebno ameriki, uticaj. Nije sluajno da je gospodinJaarevi vehabija. Militantni islam je povratio svoje uporite na Balkanu.

Za poslednjih deset godina, antiameriko raspoloenje je intenzivirano meu delovima bonjakog stanovnitva.Nakon ruenja talibanskog reima u Avganistanu, ameriki vojnici su na bojnom polju pronali vie od 1.000 mrtvihdihad ratnika koji su posedovali bosanske pasoe. Saudijci su podrali vie bosanskih dobrotvornih organizacija,

koje su sluile kao prethodnica elija Al Kaide. Umnoile su se radikalne organizacije, kao to su Mladi muslimani.Tokom rata u Iraku, neki bosanski muslimanski borci pridruili su se pobuni protiv amerikih snaga. U jednoj odglavnih damija u Sarajevu, drugi najvii svetenik u zemlji, Ismet Spahi, javno je osudio ameriku kampanju uIraku, oznaivi je kao "genocid." Zapadni obavetajni izvori kau da je Bosna postala plodno tlo za regrutovanje"bele Al Kaide"- islamske ekstremiste bele boje koe, koji bi mogli lako da se "utope" u amerike ili evropskegradove i izvre gnusne zloine.

Opet, zvaninici na Zapadu ak odbijaju da priznaju postojanjeproblema izazvanih irenjem ekstremnog islama. Na primer, od


9/26

ije je interese zastupao Pedi Edaun?

Dodika je ocrnio

2002 do 2006, visoki meunarodni predstavnik za Bosnu, PediEdaun, u vie navrata umanjivao je opasnost od uspona

vehabizma u Bosni. Gospodin Edaun je delovao kao strani

guverner u Bosni. Vie je voleo da predsedava pompeznim

ceremonijama, nagomilava administrativna ovlaenja i gosti sena sjajnim prijemima. On je odbio da javno ukae na

incidenate islamskog ekstremizma, kao to su skrnavljenja

katolike crkve, maltretiranje svetenika i monahinja, kao irastui progon bosanskih Hrvata. Plaio se da ne povredimuslimanski senzibilitet.

Rezultat svega je da je Bosna postala utoite za islamske militantne grupe. One su jo uvek u manjini, ali sve viepoinju da predstavljaju smrtnu opasnost za jedinstvenu bosansku dravu. Vlada u Sarajevu s pravom je osudilapomenuti teroristiki napad. Veina Bonjaka danas ima svetovne poglede ili su pristalice umerenog islama. Ipak,predugo su tolerisali vehabije u svojoj sredini. To se mora promeniti. Radikalne damije moraju biti zatvorene;

fundamentalistiki svetenici moraju biti zaustavljeni i marginalizovani; video materijal koji se prodaje na ulicamaSarajeva i koji glorifikuje dihad mora biti stavljen van zakona; i mora se zabraniti priliv Saudijskog novca.

Ako se to ne uradi, Bosna e se dezintegrisati. Bosanski etnikii Hrvati nalaze se pod velikom presijom centralnevlasti u Sarajevu. Ipak, vea je opasnost Republika Srpska, pod vostvom ra tobornog nac iona l is te , MiloradaDodika. On je vu lgarn i laov . On porie masakr u Srebrenici iz 1995, gde su snage bosanskih Srba poubijali oko8.000 muslimanskih mukaraca i deaka - to je najgori zloin na evropskom tlu od Drugog svetskog rata.

Jo gore je to gospodin Dodik poziva na secesiju. On eli da

bosanski Srbi formiraju zajedniku dravu sa Srbijom. Dodik jeMiloeviev ideoloki naslednik i pobornik (zagovornik) VelikeSrbije. Postoji samo jedan problem: bosanska RepublikaSrpska je osnovana na genocidu i masovnom etnikomienju. Zato je je moralno nelegitimna. Do danas, bosanskiSrbi nisu dozvolili veini Bonjaka i Hrvata, proteranim tokomrata, da se vrate u svoje domove. Gotovo je sigurno da etenja ka nezavisnosti izazvati novi rat sa Sarajevom - i jo

jedno utapanje Balkana u more krvi.

Ironija je da su ameriki vazduni napadi bili ti koji su konano"disciplinovali" bosanske Srbe i spasle bezbrojne ivote

Bonjaka. I pored svega toga, dihadlije tipa Mevluda

Jaarevia, jo uvek su spremni da pokrenu sveti rat. Ovootkriva moralnu izopaenosti i duhovni mrak u srcu islamskog

fundamentalizma. Fundamentalista ne moe biti smiren. Zapad - ukljuujui i narod Balkana - mora da se probudi i

shvati postojanje ovih zlih sila koje nas vrebaju u srcu Evrope u srcu Evrope.

Defri T. Kuner je kolumnista u Vaington Tajmsu i predsednik je Instituta Edmund Berk.

Osvrt na lanak Defrija Kunera, objavljen 10. novembra 2011, u Vaington Tajmsu

Autoru gornjeg lanka je verovatno veoma bitno da napomene kako je vehabija Jaarevi "terorista iz susedneSrbije". To se, reklo bi se, savreno uklapa u ve dobro izgraeni imid na Zapadu o Srbima kao "loim momcima".

Kuner, izgleda, eli da kae da naboj meu narodima u BiH moe da dovede do novog graanskog rata. Njegovasintagma "sectarian bloodshed" (sektako krvoprolie, odnosno, ponovno "sektako krvoprolie"), jasno ukazuje nato da u Bosni nikada nije postojao agresor, ve da se rat vodio meu narodima i, u irem kontekstu, meureligijama (islam, katolicizam, pravoslavlje). Videemo da u daljem tekstu, Kuner sam sebe negira, tvrdei da suSrbi bili agresori u ratu na Balkanu (1991-95).

Mora se priznati da je Defri Kuner vie puta u Vaington Tajmsu upozoravao na opasnost koju donosi islamski

fuundamentalizam i ekstremizam i na pogubno nereagovanja Zapada na strane zloine koji su nanoeni hrianimau podrujima gde su ovi manjina, kao to je to sluaj u Iraku (genocid prema Asircima), Egiptu (genocidni progonKopta). On navodi i poraznu injenicu da je na prostoru od Egipta do Irana, koje se uzima kao kolevka hrianstva,danas ostalo samo 17 miliona hriana.

Kao sin hrvatskih emigranata, koji su pobegli iz Hrvatske nakon Drugog svetskog rata, Kuner je jasno i estoko

antisrpski orijentisan. Bukvalno, Kuner je toliko zaslepljen mrnjom prema Srbima, da uopte ne primeuje da je uprvoj reenici rekao da su Srbi, Muslimani i Hrvati ratovali jedni protiv drugih. U sledeoj, pak, Kuner pria o"spoljnoj agresiji" i "osvajakom ratu", za koji, da bi valjda bilo ubedljivije, dvaput podvlai ("i nikada nije bio"), nemamesta nikakvoj sumnji, jer u Bosni "drevne etnike mrnje" nikada nije bilo! Mogue je da "drevne etnike mrnje"nekada nije bilo (poto su pripadnici sve tri konfesije u BiH nekada bili Srbi), ali je religijske mrnje (i to one

vekovne) uveliko bilo.Uostalom, ako mrnje nije bilo, otkuda da u gornjem podnaslovu sam Kuner napie da Bosni

(jo jednom!) preti "sektaki" rat? Dakle, Kuner najpre kae da je rat bio religijski, da je mir uspostavljen po"religijskim granicama", da bi potom sve izokrenuo i kazao da meuetnike (a time i meureligijske) mrnje uopte


10/26

Postavite na

nije bilo ("i nikada nije bilo").

Gornjim Kunerovim reima teko se moe nai zamerka, osim onoga to je rekao na kraju ovog pasusa. Naime, onkae da je "militantni islam povratio (regained) svoje uporite u Bosni", ne objanjavajui kako se to i zbog ega sedesilo. Zapravo, ako je siguran da u Bosni nije bilo u prolosti "etnike mrnje", tada, verovatno nije bilo ni verske,

jer su nacija i vera, meu slovenskim ivljem na Balkanu, praktino nedeljivi. Dakle, ako mrnje "nikada nije bilo",tada postaje nejasno otkuda to da Kuner tvrdi da se militantni islam vraa u BiH ("obnavlja svoje uporite"), jer akose on vraa tada je jasno da je mrnja postojala nekada ranije na tom prostoru i da je netana ranija Kunerovakonstatacija "da etnike mrnje nikada nije bilo" u BiH. Militantni islam nikada nije propagirao ljubav, ve je nabijenmrnjom i netrpeljivou prema svemu to ne pripada islamskoj veri, kulturi i obiajima. Otuda, vraanje militantnogislama isto je to i vraanje mrnje.

Ovde se zanemaruje jedan od kljunih problema i kljunih podsticaja za jaanje radikalnog islama. Ma koliko ovek

bio protivnik ekstremnih islamskih pokreta, teko je oteti se utisku da hafiz (uitelj mudrosti!; ar. hafiz 'uvar') IsmetSpahi, donekle ima pravo, posebno kada tvrdi da su Amerikanci poinili genocid u Iraku. Naime, niko tano ne znakoliko je ameriki napad na Irak odneo ljudskih ivota. Od 100.000 pa do preko 1.000.000. Naravno, pored smrtikoje su nastupale usled ratnih dejstava, tu je i umiranje usled pogoranih zdravstvenih uslova i opte drutvene

anomije, sukoba sunita i iita i raznolikih islamskih frakcija, ubijanje Kurda i Asiraca, ali i sukoba svakojakih bandi

koje su dugo harale tom zemljom. Kao to vidimo, Kuner bi morao, ukoliko sebe uistinu smatra "poslednjim

potenim ovekom u Vaingtonu" (The last honest man in Washington), da pogleda i drugu stranu medalje.Nemogue je demokratiju i ljudska prava uvoditi buzdovanom i batinom.

Reklo bi se da je Kuner dobro opisao Edauna, oveka koji je zloupotrebljavao svoja ovlaenja u koristmuslimana, najveim delom na tetu Srba, a donekle i Hrvata. Vidimo da Kuner konstatuje odreene stvari u vezisa Edaunom, ali da se nimalo nije potrudio da objasni zbog ega se Edaun ponaao zatitniki premamuslimanima. U stvari, trebalo bi videti ije je interese on zastupao. Da li interese neega nedefinisanog, poznatompod imenom "meunarodna zajednica"; da li interese Evropske unije, Velike Britanije? Ili je tu stvar dalekoprozainija, jer je Edaun sledio samo svoje line interese? Saudijski novac, kao i novac drugih zemalja islamskogsveta, godinama se slivao u Bosnu i Hercegovinu, u depove hoda, imama i BH politiara, pa, pretpostavljamo, i uEdaunove.

Kuner je ovde u pravu, to jeste, mnoge stvari trebalo bi da se promene. Ali, pitanje je, kako da se to uradi? Teko

da bi se ita nabolje promenilo time to bi se zatvorile "radikalne" damije i to bi se zapuila usta islamskim

klericima. Inae, pored ogromne mrnje prema Srbima i Srbiji (to se moe "opravdati" njegovim poreklom), Kuneristi takav animozitet pokazuje prema muslimanskim zemljama, posebno prema Iranu. Zapravo, Kuner zagovara

"preventivni" napad na Iran, u ime spasenja zapadne civilizacije. Damije i vehabije su posledica, a ne uzrok, tako

da se nita ozbiljno ne moe uraditi time to e se "tretirati" posledica. Sve su to posledica dubokog jaza izmeutzv. judeo-hrianske civilizacije, na jednoj strani, i islamske, na drugoj. Te, uslovno reeno, dve civilizacije,supstantivno se razlikuju i u kulturnom i u moralnom i socio-ekonomskom smislu, da je praktino nemogue da

jedna drugoj nametnu svoje poglede na svet. Svako takvo nametanje "svetonazora" i (svoje)volje neminovno evoditi u tragediju.

Nije jasno zato Kuner toliko lamentuje nad sudbinom Bosne i Hercegovine. Pogotovo kada je oigledno da sunjegove "simpatije" duboko na hrvatskoj strani. On sam veli da se Hrvati nalaze u stegama sarajevske centralne

(muslimanske) vlasti. Zar je Kunerova mrnja prema Srbima toliko velika, da e radije gledati nesreu svojih"sunarodnika", nego da gleda "sreu" (Veliko)Srba? Ovde vidimo da Kuner, reklo bi se sasvim neoekivano inerezonski, naputa "islamsku poast" i svu krivicu za nevolje na Balkanu prebacuje na "hegemonistiku" Srbiju.Eto, Kuneru je Dodik "ratoboran", a nisu ratoborni Mesi, Kosorova i Bakir Izetbegovi, koji se ne libe da preteratom Srbima u BiH! Ovde Kuner nimalo ne krije svoju mrnju, jer, bez ikakvog zazora, predsednika Republike

Srpske, naziva "primitivnim laovom".

Na kraju svog lanka, Kuner je sasvim napustio temu koju je, valjda, nameravao da obradi. A naslov te teme je,kako vidimo, "radikalni islam u srcu Evrope". Zar se Srbi nisu borili protiv istih tih islamskih fundamentalista u Bosni

i Hercegovini? Naravno da jesu. I tu svoju borbu platili su brojnim srpskim ivotima, koji su uniteni zahvaljujuidomaim i stranim mudahedinski radikalizovanim dihad ratnicima. Ali, Kuner odjednom, sasvim neoekivano,"zaboravlja" islamski fundamentalizam i "srce Evrope", da bi, ne zna se ime izazvan, svoju otricu okrenuo ka

Srbima. ak lano tvrdi da Srbi ne dozvoljavaju muslimanima i Hrvatima da se vrate na teritorije pod srpskomkontrolom. Naravno, ko god danas proeta Bosnom i Hercegovinom, videe da i Hrvati i muslimani slobodno dolazeu Republiku Srpsku, a da se Srbi u zanemarljivom broju vraaju svojim domovima u Federaciji BiH. La jeoigledna, ali sada kada je objavljena u Vaington Postu, desetinama hiljada italaca takva la e izgledati kaoistina. Dakle, reklo bi se, Kuner je gaao "ekstremne muslimane", a njegova strela je na kraju svog puta zavrila usrpskom srcu usred Evrope.

16.11.2011.



11/26

Pupin je zasluio film

22. Novembe

kenirano

avigaci ja


w.koreni.net jeog za toliko putano: Hvala!

Planovi reditelja Miroslava Stankovia

Film i knjiga o Mihailu Pupinu

Delatnost Mihaila Pupina savreno je nacionalno tivo i putokaz. To je bio motiv reditelju MiroslavuStankoviu da priredi knjigu i snimi film o njemu. Ostalo je jo "samo" da drava, makar delimino staneiza ovog projekta..

Godinama je Miroslav Stankovi, televizijski i filmski reditelj iz Paneva snimao uzbudljivepriloge i beleio ljudske sudbine u svim delovima sveta. Peo se na Himalaje, izvetavao iz ratom zahvaenogBejruta, pratio Tita na njegovim putovanjima, obiao vie od pedeset zemalja...

Radio je za TV Novi Sad, a tokom ratova na prostoru bive Jugoslavije i za vedsku televiziju. U tom periodu jesnimio film o Erlandu Jozefskonu, pozoritu Dramaten, emisije o vedskoj i ekoj umetnosti i kulturi, film "KodHiperborejaca".

Posle "Oluje" snimio je dokumentarni film potresno svedoanstvo Ljubana Jednaka, jedinog preivelog svedokastravinog masakra koje su ustake vlasti poinile u glinskoj crkvi, u leto 1941. godine. Taj film vano jesvedoanstvo o ovom tragoinom dogadjaju, tim pre to je Ljuban uskoro posle toga i umro, daleko od rodneBanije (sahranjen je u Beogradu, na Novom beanijskom groblju). elei da ostavi svedoanstvo o stradanju naegnaroda Stankovi je esto putovao, naroito u ratom zahvaena podruja. Trudio se da gledaoce u inostranstvuupozna sa karakterom i uzrocima traginih dogaaja u bivoj Jugoslaviji, to je rezultiralo mnogim prilozima iemisijama.

Ali, za sve to vreme i kad je odlazio na Himalaje i kad je snimaopriloge iz ratom zahvaenog Sarajeva i kad je snimio film "Kockar" poistoimenom romanu Dostojevskog i emisije o vedskoj kulturi nije ganaputala jedna misao da se odui Mihailu Pupinu, jednom od najveihnaunika koje je naa zemlja imala.

- Seam se da sam jo daleke 1979. godine, bavei se kao snimateljpotpuno drugim stvarima postao svestan znaaja i veliine MihailaPupina. On je bio veliki naunik i pronalaza, ali takoe i velikipravoslavac i patriota, koji je svoj nauni ugled i steene veze stavio uslubu svog naroda. To je razlog zbog kojeg ga ni jedna vlast nijevolela, ali to ne umanjuje njegov znaaj-istie gospodin Stankovi.

Kao jedan od osnivaa Agencije za aeronautiku u SAD ( koja je preteaNASE-e ), ali i kao naunik koji je svojim delima zaduio oveanstvoPupin je uivao ugled u svetu, naroito u SAD, iji je bio graanin i gde

je proveo veliki deo ivota. Posebno su bile znaajne njegove veze saVudro Vilsonom, tadanjim predsednikom SAD, koje su u mnogomepomogle da posle Provg svetskog rata nove granice budu "nacrtne" nanain koji je odgovarao naim nacionalnim interesima. To je naegsagovornika navelo da o Pupinu razmilja pre svega kao o rodoljubu i

svetosavcu, iji bi primer mogao da poslui i sadanjim generacijama.

- Ako nestane Srbija, neka nestanem i ja, rekao je jednom prilikom Pupin Amerikancima, kada su ga u, po srpskuvojsku veoma tekom trenutku pitali zbog ega je svoj zajam dao za kupovinu srpskog naoruanja. Ove rei najboljegovore o tome kakav je Pupin bio ovek. Zato smatram da je pria o Pupinu ujedno i savrena nacionalna lektira,koja pokazuje kako uspeni i uticajni ljudi svoju zemlju i narod trebaju da predstavljaju u svetu. Ona, u tom smislumoe biti putokaz i naim sportistima,. umetnicima, poslovnim ljudima, a da ne govorim o politilarima, pod uslovomda su spremni da svoja znanja i ugled upotrebe za optu stvar, istie Stankovi.

Zato se poslednjih godina, na sagovornik posvetio realizaciji dva velika projekta prireivanju knjige i snimanjudokumentarnog filma o Mihailu Pupinu. Kada je o knjigi re, Stankovieva namera je da priredi Pupinovu,ilustrovanu "Autobiografiju", u kojoj bi se pored naunikovih seanja nale i ilustracije petnaestak veoma znaajnihslika, naih poznatih slikara koje je Pupin otkupljivao, a potom ustupao muzejima. Predvieno je da knjiga sadri i

ilustracije znaajnih linosti iz nae, ali i amerike istorije, kao i fotografije sa susreta i prijema kojima jeprisustvovao Pupin. Posebno mesto u njoj bi naao i Crnjanski, odnosno njegove misli o Pupinu, ali i apel uvenog


12/26

Postavite na

naunika strancima da posete nae kulturno-istorijske spomenike.

Knjiga bi prvo bila prireena na svetskim jezicima (engleskom, ruskom, nemakom), a potom bi usledilo i srpskoizdanje. Stankovi se nada da bi Pupinovu Autobiografiju mogao objaviti do aprila), a dokumentarni film o velikomnauniku (koji e trajati oko 80 minuta i koji je veim delom ve snimljen) do kraja 2012. godine.

Hoe li se, meutim to i obistiniti manje zavisi od autora, a vie od "vie slile", odnosno od onoga to naizvaninici zovu "objektivne okolnosti". Naime, Stankovi je "zakucao" na mnoge adrese, obraao se lokalnim,pokrajinskim i republikim vlastima, pisao medijima, objanjavao koliki je znaaj tog projekta, ali svuda su mu (akobi ga, uopte i udostojili odgovora) rekli da para za to jednostavno nema.

- Nadao sam se da e bar grad Panevo ili Ministarstvo za kulturu Republike Srbije pomoi, ali ni to se nijedogodilo. Znam da je ekonomska situacija u naoj zemlji teka, ali nisam spreman da prihvatim njihova objanjenja,

tim pre to zaista nije re o nekim velikim sredstvima. Smatram da knjiga i film o Pupinu mogu predstavljati dobrunacionalnu lektiru, odnosno putokaz mladima kako da svoju zemlju promoviu u svetu i objanjenje strancima kakvesve vrednosti i potencijale naa zemlja prua. Zato smatram da bi drava trebala da posveti veu panju ovakvim islinim projektima, ma sa koje strane dolazili - kae Stankovi.

Sve to naeg sagovornika nije pokolebalo da nastavi rad na filmu i knjizi, a nada se da bi, posle dokumentarnogmogao da usledi i igrani film o Pupinu. Poto ve drava, izgleda nema dovoljno sluha za ove projekte on se nadada e se nai pojedinci, bilo u zemlji ili u inostranstvu, koji e mu pomoi da zavri ono to je naumio. S tim u veziapeluje na sve, koji su spremni da pomognu da mu se obrate. Jer, Pupin i ostali, nai velikani to svakako zasluuju.

Jovan Gaji

16.11.2011.



13/26

22. Novembe

keni rano

avigacija


w.koreni.net je

og za toliko putano: Hvala!

Presek nedelje

Sa Ovara i Kablara

U Srbiji nita ne moe da bude normalno pa ak ni najobiniji izlet na planinu. Planinari, oni koji bitrebalo da znaju staze i bogaze kojima godinama hode, u opasnost dovode ivote stotinu dece. I to oni

iskusni, a zamislite ta bi bilo da je neko neiskusan krenuo kozjim stazicama da vodi grupu od 96-oro

dece po Ovaru.

A, sa Ovara i Kablara nije progovorila obanica, ve promrzla deca koja su vie od pet sati provela u mrklommraku, zarobljena u useku izmeu dve stene, na 200 metara iznad magistrale aak-Uice. Kako su sve novine, ameu njima i Press, prenele spasioci su vie od tri sata izvlaili zalutale.

Dramatina no na planini Ovar - planinari, meu kojima i 96 osnovaca iz Lazarevca, jedva izvukli

ive glave

Stotinu uenika cele noi vadili iz kanjona

Kao na filmu: Promrzla, izgladnela i preplaena deca provela vie od pet sati po mrklom mraku, zarobljena u usekuizmeu dve stene, na 200 metara iznad magistrale aak-Uice. Zalutali obilazei planinu iako ih je predvodioiskusni vodi.

Vie od sto planinara, meu kojima je bilo 96 osnovaca iz lazarevke O "Duan Karaklaji", spasioci su tri i posata, po mrklom mraku, izvlaili iz kanjona u vrletima planine Ovar kod aka, gde su zalutali. Samo pukomsreom i zahvaljujui vetini spasilakih ekipa niko nije tee povreen.

Promrzla, izgladnela i preplaena deca provela su preksino vie od pet sati u jednom useku izmeu dve stene. Tusu se nali grekom vodia i nisu mogli ni napred, ka putu aak-Uice, ni nazad stazama kojima su doli. Drama

je okonana kada se i poslednji osnovac, uz pomo vie od 20 spasilaca koji su koristili speleoloko ue imerdevine, obreo na sigurnom. aci su kasno uvee ispraeni u autobuse i vratila su se u Lazarevac.

Obilazili manastire

Uenici, koji imaju od 11 do 13 godina, lanovi su kolske planinarske sekcije. Zajedno sa desetak nastavnikadoputovali su u subotu u aak, gde je Planinarsko drutvo "Kablar" angaovalo Miluna ojbaia, planinara iz toggrada, da ih vodi u obilazak planine. Oko 10.30 asova krenuli su ka Ovaru. Obili su dva manastira i oko 14asova krenuli nazad do svojih autobusa. Kada su gotovo stigli, vodi je iz nepoznatih razloga odluio da krenekolskim putem kroz umu. Goran Nikoli, glavni uvar u Ovarsko-kablarskoj klisuri, kae da je ojbai, uprkosdugogodinjem iskustvu u planinarenju, poveo grupu nemarkiranim i veoma opasnim putem, umesto obeleenom

stazom, kojom se lagano i bezbedno stie do Ovar Banje.

- Grupa je stigla iznad manastira Preobraenje u useku siparu, na oko 200 metara iznad magistralnog puta. Bilo je

iza 17 asova, kada je poeo da pada prvi mrak. Mesto je veoma opasno jer je teren klizav i strm zbog kamenja iporoznih stena. Nali su se na lokaciji odakle nije bilo izlaza i tu ostali zarobljeni. Mene je oko 18 asova zvaometanin koji ima kuu na suprotnoj strani te stene i rekao mi da uje viku dece. Odmah je pretpostavio da je nekozalutao u umi. Ubrzo me je pozvao i metanin Slavko Maleti i obavestio me da se radi o deci iz Lazarevca.

Nisu samo deca bila u ponoru. U ponoru je, ali politikom, trenutno i potpredsednik SPO-a Sran Srekovi.Ukoliko ne skrati jezik, mogao bi biti izbaen iz stranke, za sada je dobio packu pred iskljuenje. A kako Tanjugkae:

Srekovi dobio upozorenje pred iskljuenje iz SPO

Predsednitvo Srpskog pokreta obnove upozorilo je veeras potpredsednikaSrana Srekovia da sprovodi politiku stranke, jer e u suprotnom protivnjega biti pokrenut disciplinski postupak koji povlai iskljuenje. Reagujui

na odluku Predsednitva, Srekovi je rekao da o njegovoj odgovornostimoe da raspravlja jedino Glavni odbor SPO na predlog predsednika


14/26

Danica vs Srekovi

stranke i uz podrku dvotreinske veine.

Potpredsednik SPO ika Gojkovi izjavio je Tanjugu da je za tu odlukuglasalo 18 lanova Predsednitva, dok su dva bila protiv.

"Srekovi je dobio poslednje upozorenje da zastupa politiku SPO, 18lanova Predsednitva je glasalo za tu odluku, dok je dvoje bilo protiv, odkojih je jedan bio Sran Srekovi", rekao je Gojkovi i dodao da je protiv te

odluke bila i funkcionerka stranke Sanja ekovi.

Gojkovi je naveo da je pisanje pojedinih medija o situaciji u stranci uproteklim danima donelo dodatnu zabunu u lanstvu SPO.

"Odgovorno tvrdim da nijedan stranaki funkcioner, kao ni odbor nije istupioiz stranke, niti je nezadovoljan stranakom politikom kada je u pitanju odnosprema Kosovu i Metohiji i odnos prema EU", rekao je Gojkovi.

Ostaje nejasno jedno: da li je Srekovi dobio opomenu zato to je zastupao pogrenu politiku ili zato to jenavodno pretio prvoj dami stranke Danici Drakovi. Dok se to ne utvrdi gledaemo novu seriju na naimprostorima "NO u lea DOKTORU ARONU".

I dok decu skupljamo po planinskim vrletima, sa ivice ponora vraamo posrnule politiare, dotle u Vranju sakupljajuAvganistance i Pakistance. Vranje Press prenosi da je njih 33 je pronaeno u kombiju jednog Bujanovanina.

Osujeeno krijumarenje 33 Avganistanca i Pakistanca

Prilikom vanredne kontrole na delu autoputa izmeu Vranja i Nia, u Grdelikoj klisuri, carinici su u kombiju

beogradskih registracija otkrili 33 lica bez dokumentacije, a pretposavlja se da su dravljani Avganistana i Pakistana,

saoptila je danas Uprava carine Ministarstva finansija Srbije,a prenosi Vranje Press.

Posle zaustavljanja voza je rekao da iz Bujanovca prevozi graevinsku skelu za Beograd, ne elei da otvaratovarni deo kombija.Carinici su insistirali da to uradi i on je na kraju priznao da prevozi ilegalce.

Iz bezbednosnih razloga kombi je otvoren tek u prostoru carinarnice Ni, uz asistenciju policije i u njemu supronaena 33 lica bez bilo kakve dokumentacije kod sebe.

Kako prenosi Vranje Press daljom policijskom istragom e biti utvreno ko su i kuda su se uputili, a voza je predatu dalju nadlenost istranih organa.

U Vranju zaustavljaju imigrante u Zrenjaninu rast nezaposlenosti. Od severa do juga svako svoju politiku vodi.Svakome je svoja briga najvea. List ZRENJANIN prenosi da je u najavi 1000 novih radnih mesta. Moda zaposle ineke od onih nesrenika iz bujanovakog kombija.

U najavi 1000 novih radnih mesta

PREMA podacima koje je nedavno objavio Momilo Nikoli iz Regionalne privredne komore, u Zrenjaninu je,izgleda, zaustavljen rast nezaposlenosti problem sa kojim se otro suoavamo od poetka privatizacije, aeskalirao je sa irenjem svetske ekonomske krize. Iz analize Momila Nikolia u kojoj su korieni podaciNacionalne slube zapoljavanja (NSZ) iz avgusta, vidi se da se na podruju Grada Zrenjanina broj nezaposlenihsmanjio za 2,5 odsto u odnosu na pre godinu dana. U septembar smo, naime, uli sa 303 osobe manje na inae

dugom spisku nezaposlenih. A najnoviji podatak glasi da je u oktobru sa evidencije Nacionalne slube zapoljavanjau Zrenjaninu zaposleno 280 ljudi. Pokazatelji iz analize Momila Nikolia ipak nisu tako optimistini, jer sesmanjenje nezaposlenosti belei samo u Zrenjaninu, dok se, ukupno uzevi, nezaposlenost u regionu srednjeg

Banata i dalje poveava, i u odnosu na kraj avgusta 2010. godine broj nezaposlenih u Srednjobanatskom okruguvei je za 746 lica 3,77 odsto. S druge strane, industrijska proizvodnja u Srednjobanatskom okrugu porasla je uprvih devet meseci za 12,9 odsto u odnosu na isti period 2010. godine, uz ostvareni izvozni suficit od 44,4 milionaevra, saopteno je ove nedelje iz Regionalne privredne komore u Zrenjaninu. Istiui da je rast industrijskeproizvodnje u regionu srednjeg Banata znatno vei u odnosu na rast proizvodnje na podruju Autonomne PokrajineVojvodine, kao i na podruju Republike Srbije, potpredsednik komore Momilo Nikoli optimistiki predvia da e seuzlazna tendencija u srednjobanatskoj privredi nastaviti do kraja ove godine. Da li to zaista nagovetava i da je"prelomljeno", te da e novi industrijski kapaciteti najzad doneti i postepeno ali trajno smanjenje armijenezposlenih Zrenjaninaca?

U Republici Srpskoj je obrnuti red vonje. Tamo se zaustavlja rast zaposlenih i poveava rast nezaposlenih. Ne

moe svima da upadne kaika u med, to potvruje i Banjalukalive portal


15/26

Nezaposlenost je boljka regiona

Postavite na

Nezaposlenost najvei problem Srpske

U septembru broj nezaposlenih osoba u Republici Srpskoj

iznosio je 150.669 i Vlada RS u pripremljenoj ekonomskojpolitici za 2012. priznaje da je to jedan od najveih problematog entiteta.

"Problem nezaposlenosti u RS-u, kao i u ostalim zemljama u

svijetu, zadrao se kao najvei negativni efekt ekonomskekrize", stoji u tom dokumentu upuenom na usvajanjeparlamentu na sjednici 23.novembra. U Vladinom dokumentu

se tvrdi da je stopa zaposlenosti s 37,3 posto u 2008. godini

smanjena na 36,1 posto u 2011.

"Uticaj krize u 2009. doveo je do naglog rasta brojanezaposlenih i efekti krize na tritu rada se jo osjeaju, tako

da u septembru 2011. broj nezaposlenih iznosi 150.669", navodi se u ekonomskoj politici za 2012.

Istovremeno, RS se u tom periodu, zbog znaajnog pada izvornih prihoda u 2009. dodatno zaduila, to je imalo zaposljedicu poveanje uea javnog duga u BDP-u, koji je sa 40,4 posto u 2008. povean na ak 50,3 posto u2011. Vlada RS-a tvrdi da je u ovoj godini nizom mjera i aktivnosti "nastojala" da utie na jedan od najveihekonomskih i socijalnih problema RS-a stopu nezaposlenosti i neaktivnosti radnosposobnog stanovnitva.

to bi rekao Bora orevi "Na Istoku stare prie, na Zapadu nita novo"

Zorica Dragojevi

16.11.2011.



16/26

Srbomrzac u Srbiji

22. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000


og za toliko puta

no: Hvala!

Tajni dogovor oko Kosova

Ketrin Eton: Tadi zna ta mora da uradi!

Dobija se utisak da se dogaaji na srpskoj politikoj sceni znatno ubrzavaju. Oi politike Srbije iromsu otvorene i uprte ka 9. decembru, kao danu u kome bi, navodno, trebalo da se rei sudbina Srbije.

Stvari se dovode do usijanja i to na pitanju koje ne bi trebalo da izaziva nikakvu posebnu nervozu, jer je

ve sada svima jasno da Srbija ove godine sigurno nee dobiti datum za otpoinjanje pregovora.

A samo dobijanje statusa kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji ne mora da ima nikakvog znaaja za neki ozbiljnijipomak na putu ka integraciji Srbije u drutvo "evroatlantskih naroda".

ivot u iekivanju

Turska je, na ovakav ili onakav nain, kandidat za ulazak u Evropsku unijuposlednjih nekoliko decenija. ak su 2005. godine krenuli i pregovori Turske zaprikljuenje Evropskoj uniji (u isto vreme kada i Hrvatska), ali, teko se moepretpostaviti da e Turska u skorije doba uspeti da postane lanica "SjedinjeneEvrope". Zapravo, ini se, da niko u EU ne uzima za ozbiljno takvu Tursku"elju" i da e proi jo mnogo decenija pre nego to se takva politika ujdurmabude okonala. Slina situacija je i sa Makedonijom, koja je dobila statuskandidata za lanstvo u Evropskoj uniji jo u decembru 2004. godine; dakle,kandidat je punih sedam godina, ali jo uvek joj nije odreen datum zaotpoinjanje pregovora. Po miljenju zvaninika Evropske unije, Makedonija imanereen problem sa Grkom (u pitanju je ime te drave), kao i odreene etnikenesuglasice unutar zemlje, te zbog toga jo nije ispunila uslove za dobijenja

datuma za poetak pregovora.

Kada je Srbija u pitanju, jasno je (to su brojni evropski politiari vie putaotvoreno naglaavali) da je najvea prepreka njenom putu ka "evroatlantskimintegracijama" nereeno pitanje Kosova i Metohije. I, kao i u sluaju pomenuteMakedonije, postaje oigledno da Srbija nee moi dobiti datum za otpoinjanjepregovora sa Evropskom unijom pre nego to uspostavi "dobrosusedske

odnose" sa svojim "komilukom", a u takvom "komiluku", kau Evroatlantiani,nalazi se i "nezavisna drava" Kosovo. Pomenuto "dobrosusedstvo" je

eufemizam, koji, kako vidimo, podrazumeva i priznavanje dela vlastite teritorije za stranu dravu.

Vrela pamet u hladnoj glavi

E sad, ukoliko bi se vlada i predsednik Republike Srbije drali svoje proklamovane politike i dosadanjih deklaracija

o Kosmetu, potvrenim u Narodnoj skuptini, svaka pria o dobijanju datuma za pregovore sa Evropskom unijombila bi bespredmetna. Otuda, ostaje samo jedan nain da Srbija probije "led" i ue u pregovaraki proces sa

"evroatlantidskom" administracijom; a to je, da uini ono to od nje trae oni, koji su je, koliko jue, svojom ratnommainerijom razorili i decenijama unazadili, kako u ekonomskom tako i u socio-politikom smislu. Jedan deo srpskihpolitiara, na elu s predsednikom drave, koji sebe smatraju pragmatinim i koji, navodno, prilaze reavanjupolitikih problema hladne glave i bez emocija, izgleda nisu daleko od trenutka kada e nainiti i taj odsudni korak ukome e prihvatiti "realnost" i kazati narodu da se "izgubljeno" vie nikako ne moe ni braniti ni vratiti.

U nedelju, u emisiji Stav Srbije, na Prvoj srpskoj televiziji, predsednik Boris Tadi je naglasio kako je spreman dadonese odreene odluke i po cenu da sledee izbore izgubi. Uz to, naglasio je kako i nije posebno nuno da sedonosi nova deklaracija o Kosovu i Metohiji, poto takvih deklaracija imamo od ranije. To to su se uslovi sada

uveliko izmenili i to su u pitanju odluke od ivotnog znaaja za budunost Srbije, izgleda, nita ne znai.Ignorisanje parlamenta u ovakvim sluajevima moglo bi biti ravno veleizdaji, jer je jasno da ni Vlada Srbije nipredsednik, nipoto ne bi smeli doneti bilo kakvu odluku po pitanju june srpske pokrajine, a da se o tome ne

dobiju saglasnost Skuptine Srbije. Zapravo, osim naroda, jedino je Skuptina ovlaena da donosi sudbinskeodluke, kakva je ova pomenuta, o statusu Kosmeta

Iza lea naroda


17/26

Zapadna alijansa se sigurno umorila od pokuaja da svoje kosovsko "novoroene" postave na noge. Postalo im jejasno da im to nikako nee poi za rukom, ukoliko tu ne obezbede srpsku "podrku". Zapravo, Kosovo moe da"prohoda" jedino u sluaju da ga se Srbija odrekne i izbaci iz svog krila. A tako neto, barem za sada, teko jezamisliti u jednom redovnom i legalnom procesu. Odluka o priznavanju Kosova moe da stigne samo preko

predsednika Tadia. Naravno, takva odluka ne bi imala nikakvu legitimnost, ali, znajui kako se ponaa zapadnisvet, takav gest srpskog predsednika iskoristio bi se kao punovaan i zakonit akt. Sudei po tome, ukoliko bi seBoris Tadi odluio na takav in, teta koja bi Srbiji time bila nanesena, kasnije se gotovo nikako ne bi moglapopraviti.

A da u ovakvim crnim prognozama moe biti mnogo istine, moglo bi se zakljuiti po izjavi Ketrin Eton, predstavniceEvropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, koja je u ponedeljak u Briselu poruila da predsednik Tadi zna "daima stvari koje moramo zajedno da uradimo". Tome je dodala kako se nada "da e se iduih dana ili nedelja videti

da se taj dogovor sprovodi". Etonova nije rekla o kakvom "dogovoru" je re, niti smo to uli iz usta predsednikaTadia. Ali, ukoliko takav dogovor postoji, znajui aspiracije Zapada i njihove ciljeve i ambicije u vezi Kosmeta,

jasno je da on nikako ne moe biti pozitivan za Srbiju i graane Srbije.

Prvoklasni graani drugog reda

"Nije lako imati rukovodeu uloga, jer liderska mo u ovakvim okolnostima znai da on (predsednik Tadi), na

elnom mestu na kojem je, mora u dugoronom interesu svog naroda, a to je, uverena sam, i interes Evropske

unije, uvideti da je sposoban da to uini", rekla je Etonova.

Da bi apsurd ili farsa bila jo vea, Ketrin je konstatovala kako veruje da e predsednik Tadi "na prvo mesto stavitiinteres naroda!" A u najveem "interesu naroda" (valjda misli na narod Srbije), po predstavnici za bezbednostEvropske unije, svakako je ulazak Srbije (jednog lepog dana) u drugi ealon evro-unionskih zemalja, onako kako je

to nedavno najavio francuski predsednik Sarkozi.

Valjda, Srbija e se prvorazredno oseati u drutvu drugorazrednih zemalja.

Odavno smo svedoci toga da evropski zvaninici imaju obiaj da laskaju predsedniku Tadiu i da ga nazivajunekakvim balkanskim "liderom", ija je uloga u ovom delu Evrope veoma znaajna. Oni to ine jer su primetilisamoivost, narcisoidnost i veliku ambiciju Borisa Tadia, koji odnekud sanja da zameni pokojnog predsednikaBroza, ovog puta ne na elu Jugoslavije, ve kao voa "regiona Zapadnog Balkana" (Zapadnobalkanija). To je irazlog zbog kojeg predsednik Srbije ee pominje interese "regiona" nego interese Srbije. Nije iskljueno ni da sumu to decidirano rekli, odnosno obeali.

Od Maksimira do Baarije

Tadi, pak, sa svoje strane, vrsto veruje u svoju karizmu, vredno radi na svom imidu i vredno usavrava engleski

jezik, iji je izgovor za poslednjih godinu dana viestruko poboljao. On vie i ne krije da se budi uz hrvatskepevae, a "hrvatski" govor mu se sve vie zavlai navrh jezika. On koristi izraze kao to su "dapae" (u dnevniku nahrvatskoj televiziji), "obljetnica" (u nedavnom govoru na godinjici Bezbednosno-informativne agencije) i slino. Iztoga bi se moglo zakljuiti da Boris eli da se dodvori hrvatskim politiarima i hrvatskoj javnosti. Slino je i sa tzv.bonjakim politiarima i umetnicima. Podsetimo se da je, ovog leta, upravo predsednik Srbije uticao nasarajevskog pevaa Dina Merlina da promeni svoj neprijateljski stav prema Srbiji i Srbima, to je rezultovalozakazivanjem njegovih koncerata u beogradskoj "Areni

Naravno, u nekim drugim okolnostima, sigurno, ovakvi "kosmopolitski" gestovi Borisa Tadia mogli bi da budu zapohvalu. Meutim, kada se zna da u Hrvatskoj politika elita tretira Srbe kao nepoeljne i danas, 15-16 godinanakon rata, te da hrvatski mediji jo uvek "bljuju" neshvatljivu mrnja prema Srbima, tada je svaka pria o"regionalnoj saradnji" i "regionalnom pomirenju" kontraproduktivna. Tadi je, reklo bi se, pod velikim uticajemhrvatskog predsednika Josipovia, sa kojim se, izgleda (ba kao i sa pevaem Rundekom), svakodnevno uje iispria(va), bez obzira na injenicu da je Josipovi jedan od kljunih autora tube hrvatske protiv Srbije, upueneMeunarodnom sudu pravde u Hagu.

Nita bolja situacija nije ni u federaciji BiH, u kojoj vodei politiari, formata Bakira Izetbegovia ili Harisa Silajdianeskriveno prete Republici Srpskoj i srpskom narodu u Bosni, prizivajui novi rat. Lepo bi bilo biti "graanin sveta"(kakvim Tadi sebe moda zamilja) ili "stanovnik globalnog sela", pa makar samo u "regionu Zapadnobalkanije",samo kada bi ovek mogao da ima istomiljenike i na drugoj strani. Jedna Severina sa kojom se srpski predsedniksvakog jutra "budi" nekako bi i mogla da se podnese, ali jedno tuce antisrpski naroguenih "pjevaa", s kojima BorisTadi ispija jutarnje kafe, zlokoban je znak za budunost Srbije i uopte Srba na balkanskim prostorima.

Kompleks "uravnilovke"

U pomenutoj emisiji, na Prvoj srpskoj televiziji, moda brzopleto i bez dovoljno razmiljanja, nakon to je jedan od

uesnika razgovora (V. Todori), konstatovao da "ljudi moraju da shvate da nisu svi Albanci na Kosovu narko dilerini trgovci (ljudskim) organima", predsednik Tadi je dodao:

"Kao ni svi Srbi na severu!"


18/26

Postavite na

Naravno, mogue je da je to predsednik Srbije rekao po nekakvoj inerciji, mada, i u takvom sluaju, ovek bi semorao ispraviti kada shvati ta je rekao. Naalost, Boris Tadi se nije "trgnuo" na takvu stranu optubu spramvlastitog naroda, niti je, izgleda, iko od sagovornika u studiju primetio ta je on kazao. Jednostavno, poreenje Srbasa narko-dilerima i trgovcima ljudskim organima ne samo da je bilo krajnje neukusno (nepristojno), nego je to

pokazalo i jednu krajnju bezoseajnost prema nepojmljivoj ljudskoj patnji naroda koji danas ivi u najveem getuusred "civilizovane" Evrope. to je jo gore, taj narod na iji raun predsednik Srbije pokuava da dobije poene kodostalih "Zapadnobalkanaca", kao i kod lidera Evropske (kom)unije.

Pomenuta reakcija predsednika Tadia veoma je indikativna, jer nas podsea na doba "bratstva i jedinstva" ikomunistike uravnilovke. Ako su na jednoj strani postojali ustae i balisti, na drugoj su morali biti etnici. Takavbalkanounionski kd kao da je neizbrisivo utisnut u mentalni sklop ovog "perspektivnog balkanskog lidera". ovekkao da je ovog asa izronio iz kumrovakog politikog injela Josipa Broza Tita. Pojava Borisa Tadia, koliko je s

jedne strane komina, toliko je s druge privlana masama naroda u Srbiji, koji jo uvek ivi u onom davno prolomdobu u kome smo svi zajedno bili "sreni i bratstvojedinstvujuije zadovoljni". Takve Boris Tadi asocira na tajizgubljeni "jugo-raj".

Uaneni "regionalci"

Na srpskoj politikoj sceni, uz predsednika Tadia, nalazi se veliki broj onih kojima je junoslovenska ideja ikompartijska ideologija i danas u krvi. Zapravo radi se o jednom velikom krugu ljudi, koji se meusobno podravaju ikoje je nemogue ukloniti s lea srpskog naroda. Ako neko misli da je tu samo re o ljudima iz Socijalistike partije,takav se grdno vara. Ovde se radi o itavom komuno-plemenu, gde deca nastavljaju ono to su njihovi roditeljizapoeli pre vie decenija. Kada je krajem jula odravana sednica Narodne skuptine, povodom donoenjaposlednje deklaracije o Kosovu i Metohiji, imali smo priliku da vidimo kako predsednik drave Srbije sedi tik pored

Nenada anka, predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Teko je zamisliti neku zemlju u svetu, gde bi prviovek drave, koji simbolie jedinstvo jedne velike drutveno-politike zajednice, sedeo u drutvu nekog prokazanog

separatiste, koji ima za cilj da takvo jedinstvo zemlje narui, tako to e otcepiti deo teritorije te iste drave. To sene moe videti nigde, osim u Srbiji.

Na kraju, ostaje da pokuamo da odgovorimo na pitanje, da li je mogue da e predsednik Srbije, Boris Tadipovui nekakav potez koji e ii na tetu srpske drave i naroda? Sudei po onome to govori Etonova, Tadi jeve pristao na neto to je od njega Evropska unija traila. Ubrzo emo videti ta bi to moglo da bude.

Ako znamo da se u ponedeljak takoe oglasio i nemaki ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele, tada itavastvar oko onoga to se predsednik Tadi s njima "dogovorio" postaje jo "tajanstvenija". A Gvido je rekao:

"Za nas se teritorijalni integritet Kosova ne dovodi u pitanje. Mi smatramo da nastavak primanja novih lanica u EU

zavisi od toga ta emo mi dobiti od onih koji ele da uu u EU i oekujemo saradnju."

Da li e "saradnje" biti doznaemo u periodu pre "dana odluke" (ako se cela stvar ne odloi), do 9. decembra, do

kojeg je ostalo manje od mesec dana. Zapravo, ako postoji nekakav "tajni dogovor" izmeu Tadia i Etonove (tone bi bio prvi put; setimo se zajednike rezolucije Evropske unije i Srbije o Kosovu, koju je Boris Tadi, takoetajno, dogovorio s Katrin Eton u septembru prole godine), gotovo je sigurno da e ga predsednik Srbijeispotovati, a da e Srbija jo jednom biti na gubitku, moda najveem do danas.

Petar Petrovi

16.11.2011.



19/26

Postavite na

22. Novembe

kenirano

avigaci ja

od 65 000


og za toliko puta

no: Hvala!

Tekst Predraga Sarape za blog novina vranjskih

Ima li re znaaj?

Moe li se sve relativizovati?

Zbog ega treba verovati u makar neto?

Ne tako davno sluao sam politiare koji su medije smatrali za poslunike, odnosno nae i njihove, dokje danas ipak dolo do promena u smeru da su svi koji nisu njihovi postali gotovo neprijatelji.

esto sam imao priliku da mi kojekakvi politiari objanjavaju da novinari nemaju ta da misle i ne daj boe da naneto daju komentar. Boe moj, pa mi treba da budemo tehnika lica kojima je ureena lobotomija i da prenosimonjihove bljuvotine i lai bez ikakve misli ili komentara. To je kao da Vam neko kae da niste ivo bie, ve nekalutka. Koliko znam komentatori su u slobodnom svetu kao generali u vojsci, ali u Srbiji su nepotrebni. Tu je vidljivo

koliko se nae "elite" boje misleih ljudi. Lake im je da se meusobno domunavaju.

Mislim da im je po njih ideja savrena i da je to u velikoj meri i uspelo poto veina novinara, mojih kolega,predstavlja stvari tako da je ovaj posao raditi postala gotovo neviena sramota i bruka i da profesija nikada nije bilapotcenjenija i manje vana. Zato je to tako i lako je i nije lako odgovoriti, ali injenice govore da novinarskeudvorice mnoenjem prerastaju sve normalno i da ih politiari neguju sa velikim zadovoljstvom. Svako ko je mislioda e poteno i kritiki moi da radi svoj posao ostao je u zabludi.

Seam se jedne veoma bitne prie koju mi je ispriao jedan politiar koji spada u krug onih koje su devedesetihjurili da ubiju nekoliko puta i to mi nekako odslikava i mnogo toga danas.

Prilikom posete Valjevu Tito je traio da vidi druga Lazu koji ga je izveo iz Beograda sa lanom etnikompropusnicom te davne 1941 godine, ali od Laze ni traga. ovek posle toga nije bio ni etnik, ni partizan i jedva suga pronali kako peca ribu. Obukoe ga u odelo i dovedoe do Tita i posadie ga pored njega. Na odlasku Tito mu

dade vizitku i ree ako bilo

ta treba javi se i kai. Nekoliko dana kasnije Laza prolazei svojom ulicom primeti neke nove bandere i upita ta jeto? Rekoe mu pa bandere za tvoj telefon. Pa kako za moj? Pa Tito ti je rekao da mu se javi i dao ti vizitku, a ti

nema telefon. Moramo odmah da ti ga uvedemo.

To dovoljno govori o nama ne tako davnih dana, ali isto tako i o nama danas, gde se kojekakvi partijski spletkaroi

i poluobrazovani likovi epure u nekim odelcima i glume partijske elite koje nemaju vizije ak ni kao oni koji sunesrenom Lazi uvodilil telefon.

Danas bi Laza iz prie proao verovatno mnogo gore. Dananje male ulizice iz partijskih kuloara bi gledale da gaeliminiu iz ivota i da ga ignoriu upravo zbog toga to je pomogao nekom njihovom lideru kada je bilo teko.

Ipak smo u karakteroloko-politikom smislu nazadovali i spali na nivo beznaajne frazeologije i nerazumljivedemagogije onih koji ne razumeju pola termina koje izgovore. Vreme je da prestanemo da sluamo floskule malih

aparatika, ve da traimo rezultate. Zbog toga je svaka ideja koja nije iskljuivo partijska dobra i ona koja podravaput Srbije ka Evropi i ona koja trai pristojno drutvo. Kada je nestao Ivan Stamboli potpisao sam dve peticije koje

su bile upuene tadanjem dravnom vrhu koji je bez sumnje terorisao sve to drugaije misli i svi smo bili izdajnici.To je njima bio i spisak za odstrel i sreom to se nije

desilo. To tad

koreni (16. novembar 2011)

Documents