korišćenje ambalaže pesticida kao goriva

Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 37, No. 1, 1-118, March 2011

105

Biblid: 0350-2953 (2011)37, 1: 105-115 UDK: 621.798.1:632.95

Originalni naučni rad Original scientific paper

KORIŠĆENJE AMBALAŽE PESTICIDA KAO GORIVA

UTILIZATION OF EMPTY PESTICIDES PACKAGINGS AS A FUEL

Milan Martinov, Miodrag Višković, Đorđe Đatkov, Savo Bojić, Marko Golub1, Milan Radusin2, Branislav Ogrizović3

1Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad 2Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

3 PSS Sombor D.O.O. E-mail: [email protected]

SAŽETAK

Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine podstakao je izradu studije o prikupljanju i

zbrinjavanju ambalaže pesticida i pesticidima tretiranog semena. Dat je pregled zakonskih propisa u ovoj oblasti, kao i postupaka prikupljanja i zbrinjavanja. Konstatovano je da je prvi prioritet zbrinjavanja ove ambalaže recikliranjem, a drugi sagorevanjem uz korišćenje dobijene energije.

Utvrđene su količine prazne ambalaže pesticida, oko 1.100 t godišnje, i pesticidima tretiranog semena, oko 1.200 t godišnje, u Srbiji.

Najznačajniji postupak je da se ambalaža pesticida dobro ispere, na jedan od tri moguća načina, kako bi se dobio neopasan otpad. Zbrinjavanje neopasnog otpada je 1,5 do 3 puta jevtinije od zbrinjavanja opasnog otpada.

Razmotreni su postupci korišćenja prazne ambalaže pesticida u energetske svrhe, standardi i praksa. Konstatovano je da ta ambalaža ima toplotnu moć sličnu nafti, te da može uspešno da se koristi u postrojenjima prilagođenim za njeno sagorevanje. Najtipičnije je sagorevanje u fabrikama cementa.

U budućnosti je potrebno da se razmotre postupci korišćenja prazne ambalaže pesticidima tretiranog semena u energetske svrhe.

Ključne reči: ambalaža pesticida, prikupljanje i zbrinjavanje, gorivo.

1. UVOD Ambalaža zagađena pesticidima predstavlja balast za poljoprivredne proizvođače, pa i

celu planetu. Direktiva 94/62/EC (Anonim, 1994), koja obrađuje ambalažu i ambalažni otpad, prednost daje ponovnoj upotrebi ambalaže, ukoliko je to moguće, reciklaži, te korišćenju za sagorevanje, u energetske svrhe. Republika Srbija je gotovo u potpunosti ovu Direktivu ugradila u Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (Anonim, 2009a).

Posebna vrsta je ambalažni otpad zagađen pesticidima, dakle ambalaža pesticida, ali i pesticidima tretiranog semena. Pesticidi se danas najčešće pakuju u plastične posude, zapremine od dela litre do preko 50 litara. U navedenom zakonu definisana je obaveza prikupljanja i zbrinjavanja te ambalaže. To se sprovodi u svim razvijenim zemljama i EU.

Martinov M, i dr. (2011). Korišćenje ambalaže pesticida kao goriva. Savremena poljoprivredna tehnika 37(1): 105-115.

106

Zemlje EU prihvatile su obavezu da recikliraju ili spaljuju bar 60 % plastične ambalaže. Iskustva iz prakse su vrlo različita. U nekim zemljama dominira recikliranje, u nekim sagorevanje, pa i najskuplji postupak, insineracija odnosno ko-insineracija. Primenjeni postupak zavisi od toga kako se ambalažni otpad pesticida tretira, kao opasan ili neopasan.

Prikupljanje i zbrinjavanje pesticidnog otpada bilo je tema brojnih istraživačko-razvojnih aktivnosti. Najznačajnija konstatacija je da bi ambalažni otpad trebalo da se svrsta u neopasni. Opasni otpad zbrinjava se uglavnom sagorevanjem u insineratorima, a taj proces definisan je Direktivom 2000/76/EC (Anonim, 2000). Ovaj postupak je znatno skuplji, te je cena prikupljanja i zbrinjavanja viša za 1,5 do 3 puta (Martinov i dr, 2010).

Kod nas je ovaj problem samo dotaknut. Tako Rodić-Strugar i Prokeš (2010) navode potrebu sprovođenja obuke za primenu pesticida, a ne spominju zbrinjavanje ambalaže. Ružić i Poznanović (2010) naglašavaju da zbrinjavanje ambalaže zagađene pesticidima predstavlja problem, ali ga ne kvantifikuju i ne predlažu konkretna rešenja.

Postavljen je zadatak da se proceni količina ambalaže zagađene pesticidima u Srbiji te da se razmotre mogućnosti zbrinjavanja tog otpada sagorevanjem.

2. MATERIJAL I METOD Količina materijala zagađenih pesticidima utvrđena je na dva načina: procenom na bazi prikupljenih podataka o prodaji i masi ambalaže pesticida, kao i na osnovu merenja ambalaže semena tretiranog pesticidima. Količina ambalaže semena tretiranog pesticidima utvrđena je na osnovu merenja masa ambalaže različitih pakovanja i podataka o prodatim količinama u 2009. godini. Podaci su prikupljeni u Poljoprivrednom institutu Sombor. Obrađena je literatura, standardi, zakonski i podzakonski dokumenti iz ove oblasti, da bi se ocenila mogućnost zbrinjavanja ambalaže sagorevanjem u Srbiji. Razmotrena su iskustva u drugim zemljama i ocenjena njihova primenljivost u Srbiji.

3. REZULTATI I DISKUSIJA

3.1. Količine ambalaže Količina pesticida je ranije mogla lako da se proceni na osnovu dobijenih dozvola za

stavljanje pesticida u promet. Danas je promenjena nadležnost državnih organa koji o tome vode statistiku. I u novim, liberalizovanim okolnostima utvrđivanje stvarnih količina biće moguće, ali je neophodno da se uspostavi sistem. Sa utvrđivanjem količine ambalaže još je teže, jer se primenjuju različita pakovanja. U tab. 1 prikazani su podaci o masi ambalaže, sa posebnim prikazom merenja poklopaca, za odabrana pakovanja pesticida.

Procena sa kojom se slaže većina poznavalaca oblasti je da se u Srbiji godišnje proda oko deset miliona pakovanja (Martinov i dr, 2010). Računajući da su ona uglavnom litarska i veća, te da je masa litarske ambalaže oko 0,09 kg, procenjuje se da se godišnje emituje oko 1.100 t ambalaže. Od te količine čepovi predstavljaju oko 9 %, odnosno, njihova masa je oko 96 t.

Merenjem ambalaže semena različitih pakovanja i utvrđivanjem broja pakovanja koja su bila na tržištu Srbije u 2009. godini, izračunata je količina različitih ambalažnih materijala zagađenih pesticidima, tab. 2.


107

Tab. 1 Mase ambalaže pesticida, rezultati merenja Tab. 1 Mass of measured pesticide packages

Naziv sredstva- Name of pesticide

Proizvođač- Manufacturer

Materijal- Material

Zapremina- Volume (L)

Masa boce-bottle mass

(g)

Masa čepa-Cap mass (g)

Napomena o ispiranju-Rinsing

instruction

Equip Bayer PEPA 10 396,7 18,6 Ne postoji, No

Laudis Bayer HDPE 5 227,4 17,5 Postoji, Yes

Laudis Bayer HDPE 5 229,1 17,8 Postoji, Yes

Goltix 70

Agan chemical manufacturers HDPE 5 292,2 15,2 Postoji

Yes

Trend 90 Du pont international HDPE 1 80,2 18,2 Postoji,

Yes

Plamen Galenika Fitofarm PE (HDPE) 1 92,9 10,5 Ne postoji,

No Pulsar

40 BASF PE (HDPE) 1 97,1 13,1 Ne postoji, No

Focus ultra BASF PEPA 1 114,8 12,9 Postoji

Yes Savazon

480 Chemical Agrosava PE (HDPE) 1 78,9 12,5 Delimično

Partially Pulsar

40 BASF PEPA 1 98,1 13,5 Ne postoji, No

Magis Lamberti S.P.A. Gallarte HDPE 1 100,7 11,2 Postoji,

Yes

Dimark Sinochem Ningbo LTD HDPE 1 107,2 5,7 Delimično

Partially Deltazon

48 Delta M PET 1 58,6 8,5 Postoji, Yes

Tarot 25 Du pont international

Ne postoji oznaka, not

declared 0,2 15,4 6,9 Ne postoji,

No

Tarot 25 Du pont international

Ne postoji oznaka, not

declared 0,2 15,3 6,7 Ne postoji,

No

Tab. 2 Količine ambalaže pesticidima tretiranog semena u Srbiji 2009. godine (Martinov i dr, 2010) Tab. 2 Amount of packagings of seeds treated with pesticides in Serbia 2009 (Martinov et al., 2010)

Vrsta pakovanja-Package type Masa-Mass (t) Natron vreće-Natron bags 1.142,3

PP vreće-PP bags 73,9 PP jumbo vreće-PP jumbo bags 10,6

PE vreće-PE bags 7,9 Papirnate vrećice-Paper bags 9,8

Ukupno-Total 1.244,5


108

Ovom procenom nisu obuhvaćeni razni vidovi ambalaže u kojima domaći proizvođači i formulatori dopremaju aktivne materije iz inostranstva. Ta ambalaža nije predmet ovog rada.

3.2. Materijal ambalaže, prikupljanje i zbrinjavanje Materijal ambalaže obrađuje više evropskih i nacionalnih dokumenata. Najznačajniji je

pravilnik (Anonim, 2009b) i standard (Anonim, 2004). Jasno je definisano da za pakovanje sme da se koristi neotrovan materijal. Pored toga, ambalaža pesticida treba da je od materijala koji pesticidi ne razaraju ili u njega difunduju, da ima dobru mehaničku čvrstoću, kako bi se sprečilo njeno oštećenje i isticanje pesticida, te da je takvog oblika da sadržaj, pesticidi, iz njega lako ističu pri pražnjenju. Sumirano, ambalaža mora da ispunjava sledeće: izrađena je od kvalitetnog HDPE (High Density Polyethylene), da ima glatke unutrašnje površine, da je grlo široko, da je rukohvat čvrst, da se lako ispira, da je efikasno oceđenje i da je povoljna za reciklažu. Plastična ambalaža se klasifikuje, prema Anonim (2010b) na opasan ili neopasan otpad, sl. 1.

Sl. 1. Klasifikacija plastične ambalaže

Fig. 1. Classification of plastic packaging

U članu 4 Pravilnika o kategorijama, klasifikaciji i ispitivanju otpada (Anonim, 2010b) navodi se u kojim slučajevima se otpad smatra opasnim. Na ambalažu pesticida odnose se sledeće kategorije (ovde su citirani samo delovi koji se odnose na ambalažu pesticida):

2) jedna ili više supstanci klasifikovanih kao veoma toksične pri ukupnoj koncentraciji ≥ 0,1 %;

3) jedna ili više supstanci klasifikovanih kao toksične pri ukupnoj koncentraciji ≥ 3 %. Od suštinskog je značaja da ambalaža pesticida može da se klasifikuje u oznaku otpada

15 01 02, tj. neopasnu ambalažu (Anonim, 2010b), jer takav materijal može da se reciklira, da se sagoreva u pogodnim postrojenjima, da se skladišti i transportuje bez posebnih zahteva koji važe za opasni ambalažni otpad (Anonim, 2008). Prikupljanje i zbrinjavanje neopasnog ambalažnog otpada je višestruko jevtinije, te je cilj da ambalaža zagađena pesticidima može da se podvede pod ovu kategoriju.

Da bi prazna ambalaža mogla da se razvrsta u neopasnu neophodno je da je korisnik dobro ispere. To se sprovodi takozvanim trostrukim ispiranjem, ispiranjem pod pritiskom i,


109

na savremenim mašinama za zaštitu bilja, specijalnim uređajem za ispiranje, koji je sastavni deo mašine. Sredstvo kojim je ambalaža isprana ubacuje se u rezervoar mašine. Nakon ispiranja poklopac se ne vraća na mesto. Ova ambalaža se prikuplja tako da se poklopci odvajaju i proverava se da li ima zaostalog pesticida. Time je ispunjen zahtev da u praznoj ambalaži bude manje od 3 % toksičnih supstanci. Ispitivanja su pokazala da je pri sprovođenju ovakvog postupka i količina veoma toksičnih supstanci manja od 0,1 % (Huyghebaert et al. 2003, Smith, 1998, Mostade et al, 1997). To mora da se proveri tako što se periodično uzimaju uzorci ambalaže i koncentracija veoma toksičnih materija proverava u ovlašćenoj, akreditovanoj laboratoriji.

Veoma je bitno, i od suštinskog značaja, da se o prijemu i stanju ambalaže vodi dokumentacija. To je zadatak preduzeća koje je preuzelo zadatak prikupljanja i zbrinjavanja ambalaže, odnosno operatera. Samo ambalaža za koju postoji dokumentacija, a to znači i da su sprovedene navedene mere, može da se smatra neopasnom.

3.3. Iskustva u drugim zemljama Martinov i dr (2010) obradili su iskustva u sledećim zemljama: Hrvatska, Mađarska,

Nemačka, Rumunija i Slovenija. Došlo se do sledećih podataka. Hrvatska. Celokupna ambalaža tretira se kao opasni otpad. Zbrinjava se insineracijom,

delimično u insineratoru u zemlji, a delimično se izvozi kao opasni otpad i zbrinjava u inostranstvu.

Mađarska. Isto kao i u Hrvatskoj, ali se celokupna ambalaža zbrinjava insineracijom u domaćim postrojenjima, koja su već ranije izgrađena, te je cena usluge relativno niska.

Nemačka. Ima najbolji sistem prikupljanja, PAMIRA, koji sprovodi firma RIGK. Prikuplja preko 80 % ambalaže, koja je uvek neopasna. Preko 60 % se reciklira, a ostatak sagoreva kao neopasni otpad, uglavnom u cementarama. Poklopci se posebno odvajaju i ne recikliraju, jer za to nisu pogodni.

Rumunija. Preuzet je sistem PAMIRA, koji je u razvoju. Ranije je razvijen uređaj za insineraciju kojim se zbrinjava ambalaža proizvođača i velikih farmi.

Slovenija. U potpunosti se sprovodi prihvaćanje i kontrola isprane ambalaže, tako da je celokupna ambalaža neopasna. Ne primenjuje se reciklaža, već se, zajedno sa drugom plastičnom ambalažom, materijal sagoreva (kao neopasan). Većinom se sagoreva u bečkoj toplani. Specifičnost u Sloveniji je što je udeo ambalaže pesticida u ukupnoj plastičnoj ambalaži mali.

Kako po ispunjavanju postavljenih ciljeva, tako i po troškovima, postupak PAMIRA, te onaj koji je u razvoju u Rumuniji, su najbolji. Trebalo bi da budu uzor za sistem koji bi se primenjivao u Srbiji.

3.4. Zbrinjavanje ambalaže pesticida sagorevanjem Korišćenje ambalaže kao energenta preporučuje se, kad god je to moguće, a nije

sprovodljiva ili ekonomski prihvatljiva reciklaža, evropskim i nacionalnim propisima. Prema evropskim standardima prihvaćena je kategorija goriva Refuse-Derived Fuel (RDF), ili Solid Recovered Fuel (SRF). Ovi nazivi su se prvenstveno odnosili na različite komunalne otpade (Municipal Solid Waste –MSW), ali su prošireni i na druga sekundarna goriva. Jedan od primera standarda je DIN CEN/TS 15359 – Solid recovered fuels -


110

Specifications and classes (Anonim, 2006), ali čitavim nizom drugih standarda definišu se osobine i klasifikacija ovih goriva. Načelno, ambalaža pesticida pripada ovoj kategoriji.

Ocena pogodnosti ambalaže za sagorevanje i dobijanje toplotne energija definiše se u standardu SRPS EN 13431 (Anonim, 2005), pod nazivom:

Ambalaža – Zahtevi za ambalažu koja je ponovno iskoristiva u obliku energije, uključujući specifikaciju minimalne donje toplotne moći.

Verovatno, u nameri da se cela problematika prilagodi i onima koji nisu stručni za tehniku sagorevanja i goriva, standard je u nekim delovima nejasan, a objašnjenja nedorečena.

Tačka 3.1 definiše: „donja toplotna moć (inferior calorific value, qnet) qnet neto toplotna moć (net calorific value). Donja toplotna moć je termin koji se koristi u Mandatu M 200 rev. 3 za neto toplotnu moć, koja se definiše u ISO 1928 i meri pri konstantnoj zapremini.“

Ovo je nedovoljno jasna terminologija. Jednostavno, to je donja toplotna moć i ništa više. Nadalje se u 3.2 definiše: „zahtevana energija (required energy, Ha), Ha je energija

neophodna za adijabatsko zagrevanje produkata posle sagorevanja i viška vazduha od određene temperature okoline do utvrđene krajnje temperature.“ U tačci 3.3 definisana je: „toplotna dobit (calorific gain), pozitivna razlika između oslobođene energije tokom sagorevanja materijala i Ha.“ U tačci 3.4 definiše se: „teorijska minimalna donja toplotna moć (theoretical minimum inferior calorific value, qnet.min.teor.). Pri tome je qnet.min.teor. – deo oslobođene energije tokom sagorevanja, dovoljan za adijabatsko zagrevanje produkata posle sagorevanja supstanci, materijala ili proizvoda i viška vazduha od utvrđene temperature okoline do utvrđene krajnje temperature.“

Nadalje se u tačci 3.5 definiše: „raspoloživa toplotna energija (available thermal energy), kao deo oslobođene energije pri sagorevanju u stvarnim industrijskim sistemima, koji se prenosi, na primer, na parni ciklus kotla, tj. ukupna oslobođena energija umanjena za toplotne gubitke.“

Zahtev za toplotnu dobit definiše da ambalaža stvara energiju kada sagoreva pri uslovima utvrđenim u direktivi 2000/76/EC. Toplotna dobit se određuje za idealan, adijabatski, slučaj, pri ravnotežnom stanju i bez gubitaka toplote. U stvarnim industrijskim sistemima, raspoloživa toplotna energija uvek je veća od teorijske toplotne moći. Iako postoje gubici toplote u postrojenjima za sagorevanje, iskorišćenje toplote vrelih dimnih gasova dovodi do ukupne toplotne efikasnosti od 75 % do 90 %. U tabeli B.1 standarda date su vrednosti za q

net, toplotnu dobit i raspoloživu toplotnu energiju za neke tipične ambalažne sastojke,

ambalažne materijale i celu ambalažu. Neki od prikazanih ambalažnih materijala nisu u uobičajenoj upotrebi, ali su izabrani da bi se prikazao mogući opseg pomenutih vrednosti.

Utrošak energije za prečišćavanje dimnih gasova i rukovanje ostacima su po pravilu nekoliko procenata od unete energije. Bilo za ponovno iskorišćenje ili operacije odlaganja, zahteva se energija za transport i rukovanje. Ona svakako varira u zavisnosti od okolnosti, ali je uobičajeno da je znatno ispod 1 MJ/kg otpada.

Ova su objašnjenja skoro nepotrebna. Važan podatak je donja toplotna moć, a za svako postrojenje postoji stepen iskorišćenja, koji se ovde naziva toplotna efikasnost, te se na osnovu toga izračunava dobitak toplotne energije. Da bi nedovoljno stručnim korisnicima bilo olakšano da donesu ocenu, dat je podatak o raspoloživoj toplotnoj energiji. Svi podaci


111

su za razne materijale koji se koriste za ambalažu, dati u posebnoj tabeli. U nastavku je dat izvod iz te tabele za polietilen i polipropilen. Tab. 3 Toplotna dobit izračunata za temperaturu okoline od 25 °C i krajnju temperaturu od 850 °C pri 6 % O2 (Anonim, 2005) Tab. 3 Calorific gain calcuated for ambient temperature 25 °C and final temperature 850 °C by 6 % of O2 (Anonim, 2005)

Materijal, material

qnet MJ/kg

Ha MJ/kg

qnet–Ha Toplotna

dobit, calorific

gain, MJ/kg

Raspoloživa toplotna energijaa, available thermal energya, MJ/kg

Pepeo ili čvrsti ostatakb, ash or solid residueb,

maseni, mass %

PE 43,0 21,0 22,0 32,2 <0,1 PP 44,0 20,4 23,6 33,0 <0,1

a) Uslovi u postrojenjima za iskorišćenje otpada u energetske svrhe su takvi da se ostvaruje 25 % gubitaka toplote. Raspoloživa toplotna energija = 0,75 × q

net. The losses in the

combustion facility are calculated to be 25 %. Available thermal energy is 0.75 of qnet.

b) Određeno prema ISO 1171. Estimated in accordance with ISO 1171.

Kao što se vidi, raspoloživa toplotna energija jednog kilograma ovog materijala je iznad toplotne energije koja bi se dobijala sagorevanjem normalnog metra kubnog zemnog gasa (donja toplotna moć je oko 33 MJ/Nm3, a uz stepen iskorišćenja postrojenja oko 0,9, raspoloživa toplotna energija, kako je korišćena u standardu, je oko 29,7 MJ/Nm3). To je orijentaciono poređenje i važi za u standardu usvojene pretpostavke.

Naredna slika preuzeta je iz ovog standarda, a daje opis postupka sagorevanja.

Sl. 2. Opšti zahtevi za optimizaciju ambalaže – kritička područja za iskorišćenje energije,

preuzeto iz SRPS EN 13431 (Anonim, 2005) Fig. 2. General demands for packaging optimization – critical areas of energy utilitization,

referred to SRPS EN 13431 (Anonim, 2005)


112

Na slici su navedeni uslovi koji se propisuju u navedenim direktivama. Član 11 direktive 94/62/EC propisuje granične vrednosti olova, kadmijuma, žive i heksavalentnog hroma, u ambalažnom materijalu.

Prilog II § 3(b) iste direktive odnosi se na to da gorivo mora da ima vrednost donje toplotne moći iznad granične, a to je objašnjeno i u standardu.

Prilog II §1, pasusi 2 i 3 iste direktive, navodi generalne zahteve koje ambalaža mora da ispuni, na primer, odsustvo otrovnih komponenti i onih komponenti koje mogu da prouzrokuju generisanje nepoželjnih komponenti u produktima sagorevanja. To je definisano u više propisa i standarda, pre svega SRPS EN13427 (Anonim, 2004).

Može da se zaključi da su ovim standardom dati preduslovi za korišćenje neopasne ambalaže kao goriva. Ipak, da bi bilo potpuno jasno, standard bi trebalo da bude potvrđen odgovarajućim zakonskim dokumentom. On bi trebalo ne samo da definiše zahteve koje treba da ispuni ambalaža, kao gorivo, već i granične vrednosti emisija u produktima sagorevanja.

Ne postoje smetnje za primenu sagorevanja plastične ambalaže pesticida u Srbiji. Najbolje bi bilo da se to sprovodi u cementarama, koje su opskrbljene uređajima za prečišćavanje produkata sagorevanja. Preduslov je da je ta ambalaža neopasna, oznaka otpada 15 01 02, što mora da bude dokumentovano i proverivo.

U slučaju da se radi o opasnom otpadu, obavezno se primenjuje insineracija, uz poštovanje svih zahteva definisanih u direktivi 2000/76/EC (Anonim, 2000). Postrojenja za insineraciju su višestruko skuplja od uobičajenih. Razloga ima više: mora da se određeno vreme ostvare temperature iznad zacrtane granice, na primer, 1.200 °C, da se obezbedi gotovo kontinualno merenje sastava produkata sagorevanja, sa beleženjem podataka i obustavom rada ako se dostignu granične vrednosti, neophodnost uređaja za prečišćavanje produkata sagorevanja i periodična zamena supstanci u njima (koje u većini slučajeva predstavljaju opasan otpad), te druge mere zaštite od požara i havarije. Stoga se gorivo za insinerator ne preuzima bez nadoknade, ili uz plaćanje, već se usluga insineracije naplaćuje. Zemlje koje nemaju odgovarajući insinerator, kao što je to Srbija, opasan otpad izvoze, uz posebne mere za njegov prevoz, što dopunski poskupljuje ovakav način zbrinjavanja.

4. ZAKLJUČAK Ekonomski, a i sa stanovišta zaštite životne sredine najznačajnije je da se ambalaža

pesticida propisno ispere i na taj način svrsta u neopasni ambalažni otpad, oznaka otpada 15 01 02. Dobrim ispiranjem i predajom prazne ambalaže sa sigurnošću je ispunjen uslov da u njoj ima manje od 3 % toksičnih materija. Kontrolisanje prisustva veoma toksičnih materija, kojih sme da bude do 0,1 % obavlja se periodično, uzimanjem reprezentativnih uzoraka, a obavlja ga ovlašćena laboratorija. Višegodišnja iskustva u drugim zemljama pokazala su da se pri pravilnom ispiranju i prijemnoj kontroli ambalaže ne događa da sadržaj veoma toksičnih materija bude iznad postavljene granice. Dakle, dobro ispiranje, osnovni je preduslov za dobijanje neopasnog ambalažnog otpada, a treba da se podstiče obrazovanjem korisnika i merama ekonomske nagrade, odnosno kazne.

Najbolji postupak bio bi da se ovakva ambalaža reciklira, osim poklopaca, koji se odvajaju pri prikupljanju i koji, zbog heterogenosti sastava, ne mogu da se recikliraju.


113

Mogućnosti recikliranja, kao i cene, se menjaju, te se u mnogim slučajevima pribegava sagorevanju ambalaže. Ukoliko ona nije opasna, sagoreva se u kotlovima prilagođenim ovoj vrsti goriva, pri čemu je toplotna moć HDPE uporediva sa toplotnom moći nafte ili mazuta. Ukoliko se ambalaža svrstava u opasnu, zbrinjavanje sagorevanjem mora da se obavi insineracijom ili ko-insineracijom. U oba slučaja bi energetsko korišćenje ambalaže pesticida moglo da se svrsta u kategoriju obnovljivih izvora energije, pre svega zbog pozitivnog delovanja na zaštitu životne sredine.

U budućnosti bi trebalo da se iznađu mogućnosti za efikasno, ekonomski opravdano i po zaštitu životne sredine povoljno zbrinjavanje ambalaže semena koja je zagađena pesticidima. Pretpostavlja se da bi to bilo moguće takođe da se obavi sagorevanjem, uz korišćenje dobijene energije.


114

5. LITERATURA [1] Huyghebaert B, Mostade O, Sawa J. 2003. Management of empty pesticide containers. Teka

Komis. Mot. Energ. Rol. 3: 117-126. [2] Martinov M, Ivačković B, Višković M, Radusin Tanja, Ogrizović, B. 2010. Idejno rešenje za

način prikupljanja, skladištenja i transporta celokupnog opasnog otpada, te postrojenja za njegovu eliminaciju na teritoriji AP Vojvodine – I deo Studija izvodljivosti za ambalažu repromaterijala u poljoprivredi. Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad. Mostade O, Huyghebaert B, Seutin H, Pigeon O, Galoux M, Oger R. 1997. Efficiency of rinse systems for pesticides containers. Aspects of Applied Biology 48: 121-128.

[3] Rodić Strugar Jelka, Prokeš B. 2010. Upravljanje rizikom kod primene pesticida u poljoprivredi u skladu sa dokumentima sistema menadžmenta kvalitetom. Savremena poljoprivredna tehnika 34(4): 473-480.

[4] Ružić D, Poznanović N. 2009. Opasne materije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine. Savremena poljoprivredna tehnika 35(3): 191-200.

[5] Smith R. K. 1998. Effective container cleaning for crop protection products. In Proc. British Crop Protection Council Symposium Proceedings n. 70, 71-84.

[6] Anonim. 2010a. Uredbu o izmenama i dopunama uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem izveštaju, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknada, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. Sl. glasnik Republike Srbije br. 8/10, Beograd.

[7] Anonim. 2010b. Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada. Sl. glasnik Republike Srbije br. 56/10, Beograd.

[8] Anonim. 2009a. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Sl. glasnik Republike Srbije, br. 36/09, Beograd.

[9] Anonim. 2009b. Pravilnik o kriterijumima za određivanje šta može biti ambalaža, sa primerima za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje ambalaža mora da ispunjava za stavljanje u promet. Sl. glasnik Republike Srbije, br. 36/09, Beograd.

[10] Anonim. 2008. Guidelines on management options for empty pesticide containers. Food and agriculture organization of the United Nations, Rome.

[11] Anonim. 2006. DIN CEN/TS 15359 – Solid recovered fuels - Specifications and classes. DIN Deutsches Institut für Normung e.V., Berlin.

[12] Anonim. 2005. SRPS EN 13431, Ambalaža – Zahtevi za ambalažu koja je ponovo iskoristiva u obliku energije, uključujući specifikaciju minimalne donje toplotne moći. Institut za standardizaciju Srbije, Beograd.

[13] Anonim. 2004. SRPS EN13427 – Ambalaža. Zahtevi za primenu evropskih standarda u oblasti ambalaže i ambalažnog otpada. Institut za standardizaciju Srbije, Beograd.

[14] Anonim. 2000. Directive 2000/76/EC of 4 December 2000 on the incineration of waste. Official Journal.

[15] Anonim. 1994. Directive 94/62/EC of 20 December 1994 on packaging and packaging waste. Official Journal.


115

UTILIZATION OF EMPTY PESTICIDES PACKAGINGS AS A FUEL

Milan Martinov, Miodrag Višković, Đorđe Đatkov, Savo Bojić, Marko Golub, Milan Radusin, Branislav Ogrizović

SUMMARY Vojvodina Capital Investment Fund supported the study regarding collection and

disposal of empty packages of pesticides and seeds treated by pesticides. Here is presented review of legislation in this field, as well as procedures for collection and disposal. It was identified that recycling has the first, and energetic use of packaging has the second priority.

The amount of empty packaging of pesticides in Serbia is about 1.100 t, and packaging of seeds treated by pesticides about 1.200 t per year.

The most important for the packaging of pesticides is to be fully rinsed, whereby this material can be treated as non hazardous.

Procedures for energetic utilization of empty pesticides packaging, standards and practice have been considered. Disposal of hazardous waste costs 1.5 to 3 times more than non hazardous. This packaging has the similar calorific value as oil, and it can be successfully combusted at specialized facilities. The most common this type of combustion is in cement factories.

The future activities should be focused on procedures and practices of combustion package of seeds treated by pesticides.

Key words: pesticide packaging, collection and disposal, fuel. Rad predstavlja deo rezultata rada na projektu: Idejno rešenje za način prikupljanja, skladištenja i transporta celokupnog opasnog otpada, te postrojenja za njegovu eliminaciju na teritoriji AP Vojvodine – I deo Studija izvodljivosti za ambalažu repromaterijala u poljoprivredi, koji finansira Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Primljeno: 10. 01. 2011. Prihvaćeno: 09. 02. 2011.

korišćenje ambalaže pesticida kao goriva

Documents