kotor i grbaq u hç veku -...

UDK 94(497.16 Kotor i Grbaq)

930.85(497.16)

DRAGI MALIKOVI]

KOTOR I GRBAQ U Hç VEKU

Apstrakt. U ovom radu govori se o odnosima Kotora i susedne ùpe Grbaq u

XV veku. Ti odnosi nikada nisu bili prijateqski, iako su jo{ od XII pa do XIV ve-

ka obe ove teritorije pripadale srpskoj dinastiji Nemawi}a. U Kotoru je stanova-

la vlastela, a u Grbqu pu~ko stanovni{tvo. Pripadnici kotorske vlastele bili su

vlasnici obradive zemqe u Grbaqskoj ùpi (danas oblast od Budve do Tivta), te su

je izdavali na kori{}ewe grbaqskim seqacima koji su je obra|ivali i za to pla}a-

li zakupninu. Odnosi Kotora i Grbqa naro~ito su se pogor{ali posle smrti cara

Uro{a I 1371. godine. Kotor, kako je poznato, ubrzo potom dobija za{titu Venecije,

a Grbqani ostaju van te vlasti. Ovaj period ispuwava pet buna grbaqskih seqaka,

koje su Kotorani, uz mleta~ku pomo}, uspeli da ugu{e. Odnos patricijskog Kotora

i pu~kog Grbqa prekinula je 1497. godina, kada su ogor~eni grbaqski seqaci tra-

ìli i dobili pokroviteqstvo i za{titu novih gospodara Balkana i dela Evrope,

Turaka.

Kqu~ne re~i. Kotor, Grbaq, Grbaqska ùpa, Venecija, Turska, Lastva, buna,

ustanci, Budva, Tivat, Pa{trovi}i, Lu{tica, Qe{evi}i, Zeta, Crna Gora.

Grbaq je plodna oblast u Boki Kotorskoj koja se proteè ispod planine

Lov}ena do Jadranskog mora i leì izme|u Kotora, Tivta i Budve. Od najstarijih

vremena Grbaq je sa~iwavao jednu teritorijalnu celinu — ùpu, sa povr{inom od

92 km2. Sredi{wi deo Grbqa zauzima prostrano i plodno Grbaqsko poqe, koje se

pruà koso, u pravcu severozapad-jugoistok, i proteè se na 17 km2 u pravoj lini-

ji, sve od tivatskog zaliva do Jaza. Jugoisto~ni deo poqa, koji gravitira prema Ja-

zu, naziva se Mr~evo poqe, a onaj drugi, severozapadni deo, koji gravitira prema

Tivtu, naziva se Solinsko poqe, po poznatim solanama koje su se koristile u sred-

wem veku i kasnije i koje su bile veoma va`ne u privrednom ìvotu ne samo Grbqa

nego i ~itave Boke. Grbaqsko poqe deli Grbaq na dva dela: Gorwi Grbaq (zuppa su-

perior) — prema Lov}enu, i Dowi Grbaq (zuppa inferior) — prema Jadranskom moru.1

1. Kotor i Grbaq do kraja XV veka

Najstariji podaci o Grbaqskoj ùpi u tesnoj su vezi sa istorijom grada Ko-

tora. U istoriji Dubrovnika i Kotora prisutna je bila jedna zajedni~ka te`wa.

Oba ova trgova~ka centra su od najstarijih vremena teìla tome da izi|u iz svojih

tesnih zidina, da stvore svoj zemqi{ni posed, da pot~ine okolne srpske ùpe i da

nad seqacima ovih ùpa dobiju ista prava koja je imala srpska vlastela. Ova pojava

bila je mo}no sredstvo da se od trgova~kog patricijata tih gradova postepeno stvo-

ri jedna gorda aristokratija, koja bi se sve vi{e oslawala na svoja ste~ena prava.2

Grbaq u pro{losti nije sa~iwavao neku posebnu politi~ku jedinicu, pa sto-

ga ne moè biti govora ni o nekom wegovom posebnom razvitku. Wegova je sudbina

bila u uskoj vezi sa sudbinom susednih primorskih i zagorskih krajeva.3

Posle smrti cara Emanuela (1143–1180) ~itavo primorje s Kotorom osvojio

je ra{ki ùpan Stefan Nemawa. Tom prilikom Grbaq je do{ao u srpske ruke i pod

vla{}u dinastije Nemawi}a ostao je sve do 1371. godine.4 Naàlost, o Grbqu iz

doba Nemawi}a nema nikakvih podataka, sem poznate da`bine o snabdevawu srp-

skog dvora ribom. Najve}i istup Grbqana protiv kotorske vlastele na po~etku

mleta~ke vladavine bio je onaj kad su Grbqani nagla{avali da nisu bili podani-

ci, odnosno kmetovi, nego samo stanovnici Grbqa, tj. slobodni zemqoradnici. Za-

to nije iskqu~ena mogu}nost da su Grbqani u dràvi Nemawi}a bili slobodni se-

qaci. Verovatno su oni takvi bili i pod Vizantijom i Dukqom, kada su sami deli-

li zemqu, te im je otuda bila svojstvena svest da oni nisu isto {to i drugi kmetovi

kotorski.5

Srpski kraq Milutin dozna~io je Kotoru ùpu Grbaq 1303. ili 1307. godi-

ne. Doznaka je bila izvr{ena posebnom poveqom, koja nije sa~uvana. Ni danas nije

poznato da li ova darovnica treba da se smatra obi~nom darovnicom ili nekom

protivuslugom. Prva mogu}nost nije iskqu~ena s obzirom na naklonost Miluti-

nove ène Jelene gradu i s obzirom na veliki uticaj koji su Kotorani imali na srp-

skom dvoru; me|utim, nije iskqu~ena ni druga mogu}nost. Na taj na~in zakoniti

vlasnik Grbqa postala je kotorska op{tina (communitas), a ne pojedine op{tine.

Op{tina je podelila ùpu gra|anima, ~ime su oni postali uìvaoci dobivenih

52 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

1 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, Split 1941, 3; P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i bu-

du}nost, Kotor 1964, 5; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj ùpi na kraju XIV i u toku XV veka,

Zbornik radova sa nau~nog skupa œGrbaq kroz vjekoveŒ, Grbaq — Kotor 2001, 177–193.

2 A. Solovjev, Grbaqska ùpa i grbaqski statut, Godi{wak Nikole ûpi}a, br. LX, Beograd

1931, 6.

3 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 7.

4 Isto, 8.

5 I. Sindik, Komunalno ure|ewe starog Kotora, Beograd 1950, 60.

delova. îtavo podru~je bilo je razdeqeno u `drebove (sdrebe), a ovi na karate (ca-

rati, caracti), nazvane jo{ i karube, po kojima su uìvaoci nazivani karubnici (ca-

rubnitii). Na ~elu `drebova nalazile su se œglave `drebovaŒ (caput sdrebi), kojima je

bila du`nost da uvedu u posed nove uìvaoce udela, {to se vidi iz isprave od 23.

juna 1398. godine. Izgleda da su na ~elo svakog `dreba ve} u po~etku bile posta-

vqene patricijske porodice. S obzirom na to da je œglava `drebaŒ dobijala na uì-

vawe nekoliko karata, uglavnom po {est, to su odredbe koje su vredele za prelaz ka-

rata s jednog uìvateqa na drugog vredele i za prelaz œglave `drebaŒ sa jedne na

drugu porodicu, odnosno ~lana porodice.6

Pokretqivost stanovni{tva u drugoj polovini XV veka nije bila samo u ve-

zi sa planinskim sto~arima i prilivom seoskog ìvqa u razvijenije gradove ili

preseqewem poslovnog sveta, trgovaca i zanatlija u sredi{ta koja su obe}avala ve-

}u zaradu. Na to su, tako|e, uticali i ratovi i unutra{wi sukobi, koji su dovodili

do masovnog, stalnog ili privremenog prebacivawa seqaka iz Lu{tice, Grbqa,

Zetskog primorja i severne Albanije u Apuliju, sklawawa na podru~je Mletaka i

uop{te odlaska u svet.7

O organizaciji Zetske episkopije na teritoriji kotorske op{tine ne znamo

ni{ta precizno. U Grbqu se u XV veku pomiwu dva popa. Iz priloga Kotorana i

mera mleta~kih vlasti protiv pravoslavnih sve{tenika vidi se da ih je bilo u Gr-

bqu, Lu{tici i Bogda{i}ima. Interesantno je da se u grbaqskom Statutu pored

termina œeparhijaŒ o~uvao i stari naziv œsiworijaŒ.8

Po~etkom 1419. godine dolazi do rata izme|u Venecije i Bal{e III. Bal{a je

napao Drivast, Ulciw, Bar i Budvu. Zauzeo je Drivast. Kotor se na to ponovo ponu-

dio Veneciji, ali je republika odbila ponudu. Slede}e godine Venecija odlu~uje

da primi predaju grada, boje}i se da se u ovoj situaciji Kotor ne obrati za za{titu

kojem neprijateqski raspoloènom gospodaru i ra~unaju}i na to da }e tako lak{e

dobiti rat protiv Bal{e i bra}e Crnojevi}a. Na ovaj na~in u mleta~ki posed do-

{la je i Grbaqska ùpa (Garbelli) ili œzuppa de CattaroŒ izme|u Kotora i Budve.

Despot se bio obavezao da }e grad \ur|evac, podignut na granici grbaqskoj, od

Stefanice, sina \ure \ura{evi}a, potpuno preuzeti da se ne bi moglo u wemu sta-

novati, ili da se ne bi mogao obnoviti.9

Dragi Malikovi}: Kotor i Grbaq u Hç veku 53

6 I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 58; K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. II, Beograd 1978, 148; D.

Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaqskoj ùpi, 177–178.

7 Istorija Crne Gore, kw. II–2, Titograd 1970, 349.

8 I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 146; R. Gruji}, Sredwovekovno pravoslavno srpsko stanovni-

{tvo, Skopqe 1923, 8.

9 Granica izme|u Srpske despotovine i Venecije poznata je iz ugovora o miru koji je bio sklo-

pqen 12. avgusta 1423. godine u taboru kod staroga manastira sv. Sr|a na Bojani i iz podrobnoga opisa

granice u Vu~itrnu od 22. aprila 1426. i Drivastu, od 11. novembra iste godine. Skadar sa ~itavom

okolinom i jezerom, skupa sa ostrvima u wemu, ostao je mleta~ki ([. Ljubi}, Listine o odno{ajih izme|u

ju`noga Slovenstva i Mleta~ke republike, JAZU, Zagreb 1890, (u daqem tekstu: Listine), br. VIII, 248–253;

IX, 7/17.).

Kada je u skadarskom ratu Kotor izgubio veliki deo svoga distrikta, prili-

kom preuzimawa mleta~ke vlasti 1420. godine posebno je bilo re~i o vra}awu tog

œpiratski oduzetogŒ poseda od strane Bal{e III. Kao svoj distrikt Kotor je u to

vreme smatrao, osim poluostrva Vrmca sa brojnim naseqima koja odvajaju kotorski

od tivatskog zaliva, i Grbaq, kao i jaki i izvanredno vaàn i sporan poluotok

Lu{ticu.10

Zaposednu}e Kotora od strane Venecije nateralo je Bal{u III da prodre s voj-

skom do samoga grada, ali u zao ~as, jer je pod gradskim zidinama pretrpeo poraz. U

junu 1421. godine umire Bal{a III i sa wime se gasi loza Bal{i}a.11

Smr}u Bal{e III Kotor se nije oslobodio briga koje su ga s te strane ti{tale.

Despot Stefan Lazarevi}, ujak Bal{in, ve} je po~etkom septembra zatraìo od Ve-

necije da mu se izru~e sva Bal{ina mesta, a istovremeno je, izgleda, upao i s voj-

skom u ista. Republika je poku{ala da pregovorima re{i spor, ali bez uspeha, jer je

Stefanova vojska, koju je vodio \ura| Brankovi}, zauzela Drivast i Bar i, nakon

primirja, pala pod Skadar. Tom prilikom despotova vojska zauzela je i kotorsku

okolinu — Grbaq, Lu{ticu i okolna sela. Venecija se, me|utim, kod Skadra spre-

mila na ozbiqan otpor, {to je despota nateralo na uzmak. To je bio povod da se on

primora na pregovore o miru. Tako je 12. avgusta 1423. godine sklopqen gore pome-

nuti mir kod sv. Sr|a na Bojani, po kojem je Veneciji ostao Skadar, uz tribut de-

spotu od hiqadu dukata godi{we. Veneciji su, tako|e, pripali Ulciw i Kotor sa

okolinama, a despotu Drivast, Bar, Budva i solane u kotorskom poqu. Nagodbom od

22. aprila 1426. godine bejahu izgla|ene nesuglasice koje su nastale u vezi sa ko-

torskom okolinom. \ura| Brankovi} se u despotovo ime obavezao da }e poru{iti

kulu \ur|evac, koju je iznad Grbqa bio podigao Stefan Crnojevi}. Despot je uspeo

da povrati ùpu Grbaq, jer je pripadala Kotoru, a zadrào je i Lu{ticu sa okol-

nim selima i solane koje su pripadale Bal{i III.12

Dok se centralna vlast u dràvi Nemawi}a nalazila u jakim rukama, izgleda

da je Kotor bio u mirnom posedu ùpe Grbaq, jer nije bilo vesti o nekim trzavica-

ma. Posle smrti cara Du{ana stawe se promenilo i Grbaq postaje gradu stalna

briga. Dva kvestora, koja su gradu ostavila mirni posed radi susednih velika{a i

bu|ewa svesti kod pograni~nih seqaka, obeleìla su glavnu atmosferu u Grbqu na

po~etku druge dekade XV veka. Oni su se me|usobno dopuwavali, jedan je drugom

predstavqao plodno tle. Drugi je kona~no toliko oja~ao da je seqak u Grbqu nad

sobom radije video vlast polumeseca, nego onu kotorskih gra|ana.13


10 G. ^remo{nik, Kotorski dukali i druge listine, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine,

XXIII–XXIV, Sarajevo 1922, 165; M. Spremi}, Grbaq i Srpska despotovina (1421–1459), Zbornik ra-

dova sa nau~nog skupa œGrbaq kroz vekoveŒ, Grbaq–Kotor 2001, 193–212).

11 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 62–63.

12 J. Valentini, Albaniae Veneta, Pars II, Tomus X, Munhen 1971, 321 (br. 2805); I. Stjep~evi}, Kotor i

Grbalj, 62–63.


Me|u najzna~ajnije doga|aje u primorskim komunama XV veka bez sumwe tre-

ba ubrojiti ~etiri grbaqske bune (1421–1428, 1432–1433, 1448–1452 i 1462–1469.

godine), koje su izazvale o{tru klasnu polarizaciju, spoqne intervencije, a pone-

kad i krvave borbe i razarawa u trajawu od preko ~etvrt veka. Naravno, ne zna~i da

je tokom sveg tog vremena trajala o{tra borba, ali se u zajedni~koj atmosferi upor-

no odbijalo pla}awe ba{tine na zemqu, a do smirivawa otpora je dolazilo uz duge

i mu~ne, ali sadràjno veoma simptomati~ne pregovore i u Boki i u Veneciji. Zbog

svega toga grbaqske bune, u svim svojim aspektima, zasluùju posebnu pa`wu.14

Osnovne i zajedni~ke karakteristike svih grbaqskih buna jesu da su one bile

uperene protiv Kotorana, ili, ta~nije, protiv kotorskih zemqoposednika, bilo

me|u gradskim patricijatom, bilo me|u gra|anima kao nosiocima i izrabqiva~i-

ma. Ina~e, kotorski zemqoposednici su jo{ u po~etku mleta~ke vladavine Grbqa-

ne uporno smatrali zavisnim kmetovima, œposa|enimŒ u zemqu koju obra|uju, pa su

ih zato i nazivali œposadnicimaŒ. To se tuma~ilo na slede}i na~in: ako ne prihva-

te zemqoposedni~ke uslove, Kotorani su mogli Grbqane ~ak i proterati sa zemqe

i dati je novim naslednicima. Time se kod Grbqana gubio ose}aj drevnog starose-

dela{tva na zemqi koju obra|uju.15

Sve ~etiri grbaqske bune treba uzeti u celini, iako se one naizgled vezuju za

razli~ite istorijske momente. Tako se prva buna hronolo{ki poklapa sa vremenom

neposredno posle mleta~kog preuzimawa vlasti, ali u osnovi ona nije bitno moti-

visana antimleta~kim stavom. Pobuwenici su, istina, kasnije nastupali i protiv

Venecije, ali onda kada je ona podràla kotorske kmetove. A Venecija se neretko

trudila da prona|e re{ewa koja nisu prijala Kotoranima. Isto tako, neke bune gr-

baqskih seqaka poklapaju se sa dolascima vojske srpskog despota Stefana La-

zarevi}a i, jedno vreme, Crnojevi}a, pa su tako realno bile oslowene na wihovu

vojnu podr{ku. Me|utim, i pored toga {to su kod pitawa Bal{inog nasledstva Gr-

bqani ~vrsto bili protiv pozicija Kotora, same bune grbaqskih seqaka nisu di-

zane prvenstveno zbog despotove podr{ke. Dolazak despotove vojske samo je omogu-

}avao i olak{avao izraàvawe otvorenog otpora, a grbaqske bune su u svojoj osno-

vi plod dugotrajnih feudalnih antagonizama.16

2. Prva buna seqaka u Grbqu

Grbaq je, kako je vi{e puta nagla{eno, bio posed kotorske op{tine, pa su Ko-

torani preko Venecije stalno traìli sve one doprinose koji su im po feudalnom

pravu pripadali. îm je Kotor potpao pod mleta~ku vlast 1420. godine, i prava ko-

torske op{tine pre{la su na Veneciju, {to su joj weni suparnici stalno ospora-


14 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika XV stole}a. Od revolta protiv kotorskih

zemqoposednika do predaje Turcima, Glasnik II odeqewa dru{tvenih nauka, kw. I, Titograd 1975, 25.

15 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 26–28; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbaq-

skoj ùpi, 177–193.

16 M. Spremi}, Grbaq i srpska despotovina, 194; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwe-

nika, 26–28.

vali. To je prakti~no zna~ilo da, ukoliko je èleo da ne bude spaqen ili sravwen

sa zemqom, Grbaq je morao da svoje plodove daje i jednima i drugima. U onim godi-

nama kada su protivnici Mle~ana dràli Grbaq u svojim rukama, i Kotor je bio

li{en svojih prihoda. Da bi, ipak, iznudili potraìvawa sa œsvojih imawaŒ, mle-

ta~ke vlasti su primewivale èstoke mere nasiqa protiv grbaqskih seqaka. Iz

tog razloga su Grbqani digli otvorenu bunu 1421. godine. To je bila prva buna se-

qaka protiv feudalnih gospodara na na{im prostorima, starija vi{e od sto pede-

set godina od bune Matije Gupca. Iako je ova buna bila ugu{ena u krvi i poàru,

kotorski plemi}i su Veneciji uputili tu`bu, u kojoj su nazivali Grbqane œod-

metnicima i otima~imaŒ. Oni su, daqe, traìli jo{ ja~u intervenciju mleta~kih

vlasti i u àlbama su navodili: œ… Ve} smo izgubili dve letine, pa, ako izgubimo

i tre}u, trebamo i}i po svetu da prosimoŒ.17

Prva buna, ~ije se trajawe moè vezati za vreme od 1421. do 1428. godine, bila

je u tesnoj vezi sa ratnim doga|ajima. Izraàvala je osnovnu te`wu zemqoposedni-

ka da i daqe slobodno koriste zemqu i ne vra}aju se pod vlast Kotora, koji im je do-

nosio zavisni feudalni reìm. Naàlost, stavovi pobuwenika ni do danas nisu

sa~uvani, ali o tome neposredno i re~ito govori po Grbqane veoma povoqan spora-

zum, zakqu~en 1428. godine, sa najvi{e ta~ki o agrarnim odnosima.18

Ina~e, niti je vreme po~etka, niti je vreme kraja bune sasvim sigurno, a nije

verovatno ni da }e se to mo}i egzaktno utvrditi. Izgleda da je u samom preuzimawu

grada od strane Mle~ana Grbaq bio prikqu~en Kotoru i da je priznavao mleta~ku

vlast. Jedino se tako moè shvatiti da ga ni plemi}i, ni Venecija ne spomiwu ni

re~ju u dokumentu od 21. jula 1421. godine.19

Bal{i}i, kao najja~a velika{ka porodica u Zeti, nastojali su dugo i uporno

da zagospodare Kotorom. U toj te`wi umro je i Bal{a III (1421), a s wime se gasi i

loza Bal{i}a.20

U vreme pada na{ih zemaqa pod tursku vlast, da bi spasio sebe od susednih

velika{a i turske invazije, koja je bila sve izvesnija i opasnija, Kotor se, kako

smo ve} naglasili, nudio Veneciji, uz uslov da mu ona garantuje varqivu slobodu,

autonomiju i ste~ene povlastice. Venecija je prihvatila formirane uslove i

1420. godine nad Kotorom se uzdigla zastava krilatog lava.21

Postav{i stvarni gospodar Kotora, Venecija je postala i gospodar Grbqa, pa

vodi ratne pohode i, istovremeno, duge i lukave pregovore prvo sa Bal{i}ima, za-

tim sa despotom Stefanom i \ur|em Brankovi}em, i, napokon, sa Crnojevi}ima, te

uspeva da, u prvom redu, sa~uva grad, a povremeno i Grbaq pod svojom vla{}u.22


17 A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom (1420–1797), Zagreb 1934, 23; P. Kova~evi}, Gr-

baq — wegova pro{lost i budu}nost, 28.

18 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 136–137; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika,

30–32.

19 A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom, 23.

20 P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 26.

21 Isto.

22 Isto.

Pitawe Grbqa bilo je, kako smo ve} istakli, od ìvotne va`nosti za Kotor i

Venecija je nastojala da to pitawe definitivno re{i. U pregovorima sa despotom

Stefanom Lazarevi}em, da bi pravno re{ila mnoge sporove kotorske okoline, Ve-

neciju zastupa glavni poverenik pograni~ne koncesije Fran~esko Kverini, a de-

spota Stefana wegov sestri} \ura| Brankovi}. Sporazum je, kako smo ranije nagla-

sili, sklopqen u Vu~itrnu 22. aprila 1426. godine. Po tom ugovoru, despot je pre-

dao Grbaq Kotoru, odnosno Veneciji. U takvim okolnostima, napu{ten od svih,

Grbaq se formalno predao Veneciji 19. juna 1426. godine, o~igledno u nameri da

se sa~uva od potpunog uni{tewa.23

Tako je Grbaq u izuzetno te{kom vremenu, punom stalnih previrawa i otima-

wa vlasti, sa~uvao svoj ìvot, ali uz te{ke `rtve. U ovom periodu, i pored gorweg

ugovora (koji, izgleda, nije mnogo vredeo), Grbaq je postao popri{te raznih vojnih

pohoda i oblast koja je stalno mewala gospodare. Po wemu su krstarili ~as vojska

Bal{i}a, ~as bosanskog vojvode Sandaqa Hrani}a, ~as Crnojevi}a, potom Mle~ana,

pa despota Stefana Lazarevi}a, \ur|a Brankovi}a i wegovog vojvode Altomana, za-

tim ponovo Mle~ana i Crnojevi}a, sve dok ga kona~no 1497. godine nisu osvojili

Turci.24

U tako dugom periodu od skoro sto pedeset godina, tj. od smrti Du{anove do

turske okupacije, Grbaq je preìveo najteì deo svoje istorije. Dok je Kotor, bla-

godare}i svojim tvrdim zidinama, ostao neosvojiv, Grbaq je kao plodna i neza{ti-

}ena oblast i vojna raskrsnica bio stalni plen i zajednica raznih osvaja~a, pa se u

wemu odoma}ila ona narodna izreka œte{ko zemqi kuda vojska pro|eŒ.25

Pozivaju}i se na odredbe me|unarodnog ugovora od 19. juna 1426. godine, Gr-

bqani su od Venecije traìli da ih za{titi od Kotora. Tako je Venecija iz poli-

ti~kih i vojnih razloga nastojala da gvozdenom {akom u svilenoj rukavici privo-

li Grbaq i da ga drì u vernosti, pa je zato vrlo ve{to taktizirala u ina~e ~estim

sporovima izme|u Kotorana i Grbqana.26

[to se pobune seqaka u Grbqu ti~e, da jo{ jednom istaknemo da ni datum we-

nog po~etka, ni wen kraj danas nisu poznati, niti je verovatno da }e se to u skorije

vreme otkriti. Izgleda da je u samom trenutku mleta~kog preuzimawa Kotora Gr-

baq bio prikqu~en wemu i da je priznavao mleta~ku vladavinu. Jedino se tako mo-

è objasniti ~iwenica da ga ni plemi}i ni Venecija ne spomiwu ni re~ju u doku-

mentu od 21. jula 1421. godine. U svakom slu~aju, do prvih manifestacija bune do-

lazi posle spomenutog dokumenta, a glavni oblik protesta bio je: ne dati letinu,

ne platiti da`bine. O samoj buni sa~uvane su jedino vojne naredbe za weno gu{e-

we. Tako je providuru Marku Barbarinu 4. novembra 1422. godine bilo nare|eno da

na svaki mogu}i na~in œpovrati te oblastiŒ, iako za izvr{ewe te naredbe nije bio

dobio nikakve ozbiqnije vojne snage. Pola godine kasnije, na zahtev tog istog pro-


23 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 137.


25 P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 26–27.

26 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 138.

vidura, 26. juna 1423. godine izdat je nalog zapovedniku Jadrana Fran~esku Balbu

da u roku od osam, a najvi{e dvanaest dana provede pacifikaciju kotorskog di-

strikta. Strah od vojnih represalija ili drugih nasiqa dovodio je do bekstva u po-

qa. Sve to, ipak, nije dovelo do konkretnog sporazuma sa pobuwenim Grbqanima,

niti do ispla}ivawa zakupnine za unajmqenu zemqu.27

U vezi sa re~enim treba ista}i da status Grbqa u me|unarodnom pogledu jo{

nije bio re{en. Do toga }e do}i tek posle sklapawa mirovnih ugovora u Vu~itrnu i

Drivastu 1426. godine. To zna~i da je tek od 1426. godine Grbaq, po me|unarodnim

uzusima, bio mleta~ki, dok se buna wegovih seqaka sve do 1428. godine i daqe izra-

àva odbijawem isplata da`bina za zemqu. Zato u sporazumu od 1428. godine u tre-

}oj ta~ki stoji da prihode sa zemqe kotorsko plemstvo ne}e naknadno retrospek-

tivno potraìvati, a kmetovi su du`ni da pla}aju da`bine tek od 1428. godine i

daqe. To je, svakako, bio vaàn uspeh pobuwenika i veliki uspeh Venecije.28

Postavqa se, daqe, i pitawe o tome da li je prva buna grbaqskih seqaka zai-

sta trajala osam godina, od 1421. do 1428. godine. Odgovor je pozitivan ako odbija-

we pla}awa zakupnine u kolektivnom sprovo|ewu smatramo sigurnim dokazom tra-

jawa bune i ako nije bilo i nekih drugih, spoqnih, oruànih manifestacija, nego

su, dobrim delom, ~ekani rezultati vi{egodi{wih pregovora. A da ba{ nijedne

godine nisu ispla}ivane da`bine jo{ je verovatnije kada imamo u vidu ~iwenicu

da su u po~etku bune i despotove trupe bile prisutne i da je pitawe kome treba da

pripadne Grbaq bilo re{eno tek 1426. godine. Za prve tri godine u dokumentima

nemamo sli~nih podataka, ali nije verovatno da su Grbqani u ve}ini i{ta pla}ali

pre nego {to su Sporazumom utvrdili pod kojim uslovima, a naro~ito od kada }e ta

obaveza vaìti. Prema tome, moèmo opravdano smatrati da je prva buna grbaq-

skih seqaka trajala svih navedenih osam godina.29

Godine 1423. srpska plemena u okolini Kotora bila su neprijateqski raspo-

loèna prema Mle~anima. Prema ugovoru o primirju od 12. avgusta 1423. godine

despot Stefan je, kako smo ve} istakli, bio primoran da vrati Grbaq Kotoru.

Ipak, vidi se da despot 1424. godine jo{ uvek nije izvr{io svoju obavezu. Po no-

vom ugovoru, sklopqenom u Vu~itrnu 22. aprila 1426. godine, \ura| Brankovi} je,

kao zastupnik despotov, obe}ao da }e celu Grbaqsku ùpu, sa svim prostorima koje

je bio uzeo od dana sklapawa primirja 12. avgusta 1423. godine,30 vratiti Kotoru.

Ovaj ugovor bio je brzo izvr{en, tim pre {to je Republika, da bi {to ranije povra-

tila Grbaq, oprostila sve pohode \ur|u Brankovi}u i povratila Budvu despotu.

Ve} 19. juna 1426. godine predstavnici Grbaqske ùpe javqaju se u Kotoru i u pri-

sustvu Fran~eska Kvirinija, ve} pomenutog providura Albanije, dogovaraju se s

kotorskim plemi}ima o uslovima svoje poslu{nosti. Plemi}i su im oprostili

neke rabote i danke od pro{le godine, ali u ta~ki 4 tog ugovora stoji zapisano: qu-


27 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 30–32.

28 Isto.

29 Isto.

30 A. Solovjev, Grbaqska ùpa i grbaqski statut, 10–11.

od de omnibus rebus et liligii suis vadant coram domino comite et capitaneo Catari.31 Gr-

bqani su bili daleko od toga da traè svoj sud i svoju samoupravu kao plemenita

op{tina susednih Pa{trovi}a tri godine ranije. Osnovna èqa Grbqana bila je

da samo budu izuzeti od patrimonijalnog suda vlastele i da budu su|eni od mle-

ta~kog predstavnika. Ovo je bila i te`wa mleta~ke vlade jo{ od 1411. godine. Ovaj

ugovor potvr|en je od mleta~kog du`da 19. aprila 1428. godine i upisan u Liber re-

formationem. Kao prvi privilegium de Zuppa li{avao je Grbqane svake autonomije i

davao samo neke olak{ice u pla}awu danka vlasteli (da pla}aju ~etiri umesto pet).

Nema nikakvih izbornih knezova; po ta~ki 5 kotorski rektor postavqao je zapoved-

nika — capitanum Zoppe, koga bira izme|u kotorskih plemi}a. Na ovaj na~in sredi-

nom 1426. godine Kotor je opet bio pod vla{}u Kotorana. Opet su Grbqani postali

knezovi, a Kotorani sopstvenici zemqe obra|ivane od kmetova. Kotorski senat od-

redio je posebne izaslanike — plemi}e Mihaila Pelegrina, Jovana Primutija i

@ivka Bu}u da pregledaju i raspreme sve `drebove u Grbqu i Dowoj ùpi.32

Sve do sredine 1426. godine, bezmalo pune tri godine od sklapawa mira, od-

nosi u Zeti nisu se mewali. Despot i Mle~ani dràli su krajeve koji su se u wiho-

vim rukama zatekli avgusta 1423. godine. Kotorani su uporno traìli da se ne{to

u~ini za vra}awe Grbqa, jer su ve} bili izgubili dve letine, a despotovi qudi po-

~eli su da obnavqaju solane u Boki Kotorskoj. Ulciwani su zahtevali da im se

omogu}i kori{}ewe poseda na zemqi{tu opatije Svetog Nikole na u{}u reke Boja-

ne, koja je ostala pod vla{}u srpskog despota, zatim ribarewe do Bojane i kori{}e-

we starog prava seqa~ke opatije da snabdevaju vinom dokle god ga ne rasprodaju.33

Despot Stefan Lazarevi} nije èleo polovi~no re{ewe, ve} primenu sklo-

pqenog ugovora. Dubrov~ani su pak u julu 1425. godine prebacili wegovo poslan-

stvo, pod vo|stvom vojvode Nikole, u Mletke. Do sporazuma nije do{lo jer je des-

pot traìo od Pa{trovi}a tribut koji je Kotor pla}ao Bal{i}ima i ka`wavawe

Nikle Hermana. Mle~ani su nudili odbranu svakog œneutralnogŒ lica ili zajed-

nice. Imali su na spisku vizantijskog cara, ahajskog kneza, sewskog kneza, despota

Jawine, bilo kog ~lana porodice Malatesta, italijanske komune Firencu, Sijenu

i Ankonu i dva univerziteta, Bolowski i Sijenski. Despotovi qudi su pristali

da ne pokre}u pitawe Nikole Hermana, da se vrati Grbaq i poru{i \ur|evac, da se

sto ku}a Andrije Humoja preda Mle~anima i da do kona~nog sporazuma jedni drugi-

ma ne ~ine nikakve {tete.34

Pregovore je, kako smo ve} istakli, nastavio u Vu~itrnu Fran~esko Kviri-

ni, donose}i \ur|u Brankovi}u u znak dobre voqe za iznos od dvesta dukata zlato-

nosni brokat. Zavr{ni tekst ugovora sporazumno su sastavili u vu~itrnskom dvor-

cu \ur|a Brankovi}a 22. aprila 1426. godine. Me|u trojicom svedoka sa mleta~ke

strane nalazio se Toma{ Sklavo, tek oslobo|eni zatvorenik, dok su se pored \ur|a


31 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 137–139.

32 A. Solovjev, Grbaqska ùpa i grbaqski statut, 10–11.

33 Istorija Crne Gore, II — 2, 148–150.

34 Isto.

Brankovi}a, kako je napred nagla{eno, nalazili gra~ani~ki mitropolit i srpske

vojvode Luka~ i Marke{a. \ura| Brankovi} se odrekao zahteva da mu Kotorani is-

pla}uju tribut, prepustio je Pa{trovi}e Mle~anima, izuzev{i nekoliko pojedi-

naca koji su se nalazili u despotovoj slu`bi i ku}ne partnere u Lastvi posle Bal-

{ine smrti (tada ih je bilo dvadeset pet), a Ulciwanima je priznao stara prava na

zetsku opatiju Svetog Nikole. Fran~esko Kvirini se sloìo da Rata~ka opatija

pripadne despotovom gradu Baru i priznao despotu solane Bal{i}a i wegovih po-

danika u Grbaqskom poqu. Utvr|eni prelazi na Bojani, Sveti Todor i Belec osta-

li su Mle~anima. \ura| Brankovi} je preuzeo obavezu da nadoknadi Kotoranima

izgubqene letine u Grbqu, a Mle~ani wemu ono {to nije pobrao na zemqi{tu Ra-

ta~ke opatije. Predvi|ao se i redosled predaje teritorija: trebalo je, najpre, da de-

spot koristi Grbaq i zemqi{te Andrije Humoja, pa da posle toga Mle~ani ustupe

Budvu. Despot Stefan Lazarevi} ratifikovao je ovaj ugovor 22. jula 1426, a mle-

ta~ki Senat 3. februara 1427. godine. U Mlecima se ~ekalo da se odredbe ugovora

prethodno sprovedu u ìvot.35

Posle dostave ratifikacije ugovora \ura| Brankovi} je stigao u Zetu sa è-

nom Jerinom i pratwom ve} u prvoj polovini avgusta 1426. godine. Na osnovu pred-

loga posebnih komisija koje su radile na terenu sporazumeo se sa Fran~eskom Kvi-

rinijem o razgrani~ewu i oni su 11. septembra 1426. godine sastavili u Drivastu

œIzjavuŒ o granicama Skadra, Budve i Kotora. Ostalo je da se jo{ razgrani~e pose-

di kotorske op{tine i Svetomihoqske metohije. Izra~unali su da }e se me|usobna

potraìvawa za izgubqene letine i neispla}enu skadarsku proviziju namiriti

ako despot dobije 1200 dukata prilikom isplate prve provizije, ~iji je rok dospe-

vao 15. avgusta 1426. godine, s tim {to bi u budu}nosti dobijao predvi|enih 1000

dukata. Jedan drugome su obe}ali i pruàwe vojne pomo}i. Ranije odredbe dopuwe-

ne su sporazumom o jurisdikciji i pravima katoli~ke i pravoslavne crkve. Zetski

mitropolit zadrào je nadle`nost kakvu je imao u doba \or|a Stratimirovi}a i

Bal{e III Bal{i}a nad svim srpskim crkvama na Skadarskom jezeru i na zemqi{tu

Siworije, uz ograni~ewe da je za postavqawe tumana u crkvi sv. Petra i u ulciw-

skoj crkvi sv. Mihaila bilo potrebno odobrewe skadarskog kneza. Barskom arhie-

piskopu, episkopijama, opatijama i crkvama s mleta~ke teritorije priznato je

uìvawe svih starih prava na despotovoj teritoriji. Fran~esko Kvirini se sagla-

sio da \ura| Brankovi} moè dovoziti so u Budvu, kako je to ~inio \ura| II Stra-

timirovi}, a isto tako da se i barska op{tina moè snabdevati soqu za podmirewe

potreba svojih gra|ana. Ovom œIzjavomŒ okon~ani su, barem privremeno, mnogi

sporovi izme|u Siworije i srpskog despota. Drugi skadarski rat, koji je s puno

èstine zapo~eo Bal{a III, sada je pripadao pro{losti.36

U vreme prvih turskih napada na Despotovinu odmetnuli su se \ura| i Qe{

\ura{evi} sa sinovima, koji su umesto prezimena svojih o~eva ve} po~eli da nose


35 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 64–65; P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 26.

36 Istorija Crne Gore, II–2,148–150.

staro prezime Crnojevi}. Posle smrti Stefana Lazarevi}a molili su Mle~ane da

ih prime za svoje podanike. Kotorani su ih podràvali, nadaju}i se pro{irewu

granice u Grbqu. Senat nije dozvolio kotorskom knezu da se s wim odvojeno spora-

zumeva o vra}awu begunaca, podvla~e}i da su oni œpodanici i vazali pomenutog go-

spodina \ur|aŒ. Nije hteo da gazi mir s despotom, ~ije se prisustvo u Zeti nije sa-

da ni ose}alo, a s kojim je vezivao Mle~ane i otpor zajedni~kom protivniku i Tur-

cima. Prepu{teni sami sebi (Ivan Kastriot ih naziva œosojnicimaŒ), poku{ava-

li su da bar so sa svojih solana u Grbaqskom poqu ne prodaju po utvr|enoj ceni u

Kotoru, nego da je nose u svoju oblast. Kada su ih mleta~ki funkcioneri u tome

spre~ili, krenuo je wihov ~ovek sultanu da traì za{titu. Na putu ga je zaustavio

Ivan Kastriot i vratio ga ku}i s obe}awem da }e im izdejstvovati milost Siwori-

je. Ona je tada, da ih ne bi prepustila Turcima, pristajala da im pomogne, ne mewa-

ju}i ni u ~emu wihov politi~ki poloàj u okviru despotovine.37

I Grbaqska ùpa sa velikim brojem sela pripadala je, kako se vidi, kotor-

skoj op{tini. îtavo zemqi{te u woj bilo je, kako je ranije istaknuto, podeqeno

na œ`dreboveŒ, kojih je bilo ~etrdeset pet (dvadeset tri u Gorwem i dvadeset dva u

Dowem Grbqu). @drebovi su se daqe delili na karate ili karube. Prema kotor-

skom statutu (~lan 232) polovina wihovog zemqi{ta pripadala je vlasteli, a po-

lovina pu~anima. Deonice se nisu smele otu|ivati, a one koje bi ostale bez uìva-

oca vra}ane su op{tini. Kotorski posednici raspolagali su i seqacima koji su

ìveli na wihovim deonicama, tako da su se zemqoposednici nalazili u krajwe

nepovoqnom poloàju zavisnih kmetova. Kad su se pojedine porodice iseqavale iz

Kotora ili postepeno izumirale, mnoge su deonice zemqe ostale upra`wene. U

o{trim sukobima koji su daqe izbijali izme|u vlastele i pu~ana vlastela je poku-

{avala da prava obi~nih gra|ana na te parcele potpuno ukine i da ~itav Grbaq do-

bije za svoje ~lanove.38

3. Odnos Kotora i Grbqa izme|u prve i druge bune grbaqskih seqaka

Ranije sklopqeni sporazum o miru bio je vrlo kratkog veka, te 4. septembra

1431. godine Kotorani izdaju punomo}je Luki Paskvaliju œ… da se prikaè pred

Pravedno i Presvetlo Du`dovo gospodarstvo i pred druge wegove upraviteqe,

sudce i ~inovnike, kojima je podnesena tu`ba onih iz ùpe protiv koma, da brani

prava na{a i cijele na{e kotorske op{tine obrati seqnami ili onim, koji su na-

staweni na na{im posedima u ùpi u Grbqu, koji su se pritom nama poùrili do

Pravednog nam Gospodstva, protiv svakome pravu i pravednosti… da se za nas mo-

li pred Pravednog Du`dovog Gospodstva, jer smo sebe i na{a prava predali Wego-

voj milosti tako, da se spomenuti seqani i naseqenici na na{im posedima, otpad-

nici wegove Pravedne Vlasti, otima~i na{ih poseda, ne znadne {to takva u~ini-

ti…Œ Zanimqiv je i razumqiv tali~ni ton kojim je ova punomo} bila proèta.


37 Istorija Crne Gore, II–2, 154.

38 Isto, 177.

Prelaskom Kotora i okoline u mleta~ke ruke znatno se izmenio odnos izme|u gra-

|ana i seqaka Grbqa u korist ovih drugih. Seqaci vi{e nisu bili izloèni samo-

voqi gra|ana jer je postojala vlast kojoj su se i gra|ani morali povinovati, a ~ija

su vrata bila otvorena i seqa~kim potrebama. Kao {to se da videti, seqaci su

shvatili svoj poloàj, te su svoje tu`be uputili Veneciji pre gra|ana. O{tri i de-

nuncijatorski izrazi kao {to su œodmetniciŒ i œotima~iŒ tako|e pokazuju da su se

odnosi ponovo zao{trili i da su gra|ani, dozivaju}i u pamet pobunu, hteli skre-

nuti pa`wu sa glavnog uzroka seqa~kih tu`bi i predstaviti ih kao tu`be uperene

protiv mleta~ke vlasti.39

Istovremeno, Kotoranima u Veneciji nije i{lo sve onako kako su èleli.

Paskvali je zamolio da se seqacima zabrani dràwe zborova, jer su oni, navodno,

uzrok svih zala. Venecija na to nije pristala. U pismu koje je du`d poslao 17. no-

vembra 1431. godine kotorskom providuru Nikoli Pisaniju stoji: œ… jer nam se

~ini nepo{tenim li{iti doti~ne seqake svojih zborova i sastanaka koje oni tre-

ba da odrè, da po{aqu glasnike ili poslanike na{oj vladi ili kotorskoj op{ti-

ni, odre|ujemo da kaète poglavarima iz ùpe da vam nekoliko dana pre jave kad

imaju odràvati zbor, jer na{a vlada ho}e da onim zborovima i sastancima prisut-

na budu tri ili ~etiri kotorska vlastelina koji vam se tada budu svi|ali, a od sada

vam javqamo da ti plemi}i ne smeju i}i na tro{ak ùpqana, niti za svoje prisu-

stvovawe od istih (smeju) i{ta traìti…Œ Na molbu Paskvalija da se odrì spo-

razum koji su gra|ani i seqaci sklopili pred Fran~eskom Kvirinijem du`d odgo-

vori: œ… Kao {to smo o istoj stvari kazali poslanicima ùpqana, sporazumni

smo i ho}emo da Vi i Va{i naslednici imate potpuno vr{iti ugovore, obe}awa i

sve {to se sadrì u ispravi pomenutog gospodina Frana…Œ.40

Sadràj du`dovog pisma bio je dostavqen i Grbqanima, te su oni poslali u

Veneciju pouzdanike da se ograde od tu`be kotorskih plemi}a. Du`d Frano Fi-

skari je 28. juna poslao pismo provizoru Pisaniju. Ono glasi ovako: œBili su kod

nas Radica Dra{kovi} i Andrija Batuta sa strane na{ih vernika iz ùpe Grbaq i

izjavi{e da, kotorski plemi}i, uprkos {to su neopravdano prisvojili i me|u so-

bom razdelili zemqu, vinograde i poqa koja pripadaju Grbqanima nazad hiqadu i

vi{e godina, svaki dan ~ine opaka nesnosna nasiqa i nepravde. Celi dan ne misle

na drugo, nego na to kako }e na{e siroma{ne i verne podanike dovesti do o~aja i

otjerati ih i istrebiti sa wihovih zemaqa i posjeda, nazivaju}i ih otpisanim na-

seqenicima i izdajnicima na{e dràve, ~ime im prave najve}u nesre}u, jer su vi-

{e nego verni i spremni da je mogu}e sto puta na dan umrijeti za na{u dràvuŒ.41

Zatim izjavi{e: œPo{to im je po izri~itom ugovoru od Nas i Na{eg provi-

dura bilo dozvoqeno, da, gde su davali pet desetina, davaju ~etiri, kotorski ple-

mi}i, radi mr`we, koju prema nama gaje, tako su pove}ali meru, da daju toliko kao

da daju pet desetina. A po{to k tome drè u najam neka zemqi{ta i {ume i svake go-



40 Isto.

41 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 65–68; G. Desnica, Istorija Grbqa, Beograd 1989, 59.

dine davaju du`ni najam, plemi}i wih siromahe teraju sa obradivih i ura{enih

zemqi{ta i unajmquju ih teàcima iz drugih krajeva koje dovode za to da iskorene

wihove siroma{ne obiteqi. Ako im, osim toga, koji stranac ili koja osoba obe}a

da }e dati vi{e nego {to davaju oni obi~nim najmom, spomenuti plemi}i tjeraju

iste sa starih zemqi{ta i posjeda wihovih otaca i uz najve}u nepravdu i {tetu

uva|aju druge u wihove ku}e.

Nadaqe, kad spomenuti plemi}i, koji su odvjetnici, sudci i poslodavci, do-

laze kod vas da se tuè, qube}i vi{e plemi}e jednake sebi nego spomenute pu~ane,

koji ìve po selima, ne}e vam kazati ono, {to potowi kaù i radi toga, {to ne po-

znaju latinskog jezika, bivaju li{eni svojih prava…Œ.42

Kotorski kancelari (za slovenski jezik) su se pod mleta~kom vla{}u zvali

interpres et cancellarius sclavus. Slu`beni jezik kod sudskih rasprava bio je latin-

ski, pa su kotorski seqaci imali prevodioce, koji su obi~no bili plemi}i, zbog

~ega su grbaqski seqaci uvek sumwali u wihov prevod. Du`du je, ina~e, jedino bi-

lo stalo do toga da me|u gra|anima Kotora i grbaqskim seqacima uvek vlada mir.

To je bio jedini wegov ciq i zbog toga je on bio tako uporan u svojoj depe{i kotor-

skoj gospodi, teè}i da ih upozori na to da, ukoliko ne uzmu u obzir wegove savete,

moè do}i do novog ustanka u Grbqu, koji bi mogao imati jo{ teè posledice za ce-

lu Mleta~ku dràvu. U takvoj situaciji je wegov nastup u konsultacijama sa vi-

{im dràvnim organima mleta~ke vlasti bio siguran. Od wih je dobio direktivu

da se odnosi izme|u grbaqskih seqaka i kotorske gospode, koji su bili zategnuti,

nekako usklade. Zbog toga se u pismu kotorskom providuru i obratio re~ima: œda se

spomenutim Na{im vernim takve uvrede ne nana{aju, da se ne nazivaju izdajnici-

ma i op}inskim naseqenicima budu}i da je op}ini dosta da svake godine dobiva

prihode i najmove svojih poseda, jer da ih javnim pogrdnim re~ima ne navedu na

ono, na {ta mo`da ne misle…Œ. Du`d je daqe zabrawivao kotorskim plemi}ima da

grbaqske seqake odstrawuju sa svojih poseda i druge dovode ako redovno pla}aju

du`ne zajmove. Zato je nare|ivao da se mera povrati u staro stawe, kao i da, tako|e,

providi da odvetnici prikazuju tu`be seqaka prema pravom wihovom sadràju. Na

kraju svojeg pisma traìo je od kotorskog providura da prenese: œsa strane Na{e

vlade recite plemi}ima, da se prema spomenutim seqacima drè blago i qudski i

da s wima qubazno postupaju, te pridobiju spomenute stanovnike wihovih posjeda

blago{}u i dobro~instvom, kao {to se dolikuje wihovom plemi}kom poloàju i

neka ih sebi priveù qubavqu i dobrohotno{}uŒ. Na ovaj na~in mleta~ki du`d je

uvaìo zahteve grbaqskih seqaka da slobodno upotrebqavaju slovenski jezik u dr-

àvnoj konverzaciji, odnosno œda Grbqanima objasne na slovenskom jeziku sve {to

se govori na latinskomŒ, jer, kako je do sada poznato, i sami Mle~ani su u op{tewu

sa narodom pored latinskog upotrebqavali i srpski jezik. Tako su u Grbqu i na-

redbe ogla{avali na srpskom jeziku.43


42 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 65–68; G. Desnica, Istorija Grbqa, 60.

43 G. Desnica, Istorija Grbqa, 61; G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 146; I. Sindik, Komunalno

ure|ewe, 107–108.

Iz tu`be Grbqana se da zakqu~iti da je izme|u grbaqskih seqaka i kotor-

skih gospodara vladao veliki antagonizam. Dok su kotorski gospodari teìli da

vladaju i gospodare, grbaqski seqaci su, prirodno, imali sasvim druga~ije ciqe-

ve. Kotorski plemi}i su protiv ove tu`be grbaqskih seqaka 10. oktobra 1432. go-

dine uputili pismo venecijanskim vlastima Pesara Antuna: œsa strane kotorske

op{tine bio je kod nas odli~ni kotorski gra|anin Luka Paskvali izna{aju}i nam

velika nedjela, koja su u pro{losti po~inili seqani Grbqa. Tuì se na ime ple-

mi}a i op{tine na spomenute seqake i izme|u ostalog da ne davaju da}e i da odrà-

vaju zborove bez va{eg znawa i prisutnosti kotorskih plemi}a, protiv na{oj od-

luci i naredbi…Œ. Du`d se, zatim, pozivao na poslanstvo Grbqana i na naputke

koje je dao Nikoli Pisaniju i pozivao je kotorskog providura da se zaloì da te tu-

`be mr`we prestanu œ… da svaki dan ne ~ujemo da se seqani tuè na plemi}e, a

plemi}i na seqane…Œ. Zalagao se da se izvr{i sadràj pisma od 28. juna œu pogle-

du mera o daqem odràvawu zborovaŒ. Vidi se da su zborovi grbaqskih seqaka bi-

li trn u oku za kotorsku gospodu i oni su hteli da na svaki na~in spre~e wihovo da-

qe odràvawe, boje}i se da se oni ne pretvore u novi ustanak protiv kotorskih go-

spodara, {to se ubrzo i dogodilo.44

U slu~aju da Grbqani produè sa neposlu{no{}u, du`d je u dukali od 25. ma-

ja 1433. godine preporu~ivao da kotorski knez uz pomo} vernih Pa{trovi}a pohva-

ta grbaqske poglavice. [to se ti~e poternica ve} uhva}enih Grbqana, du`d je na-

re|ivao da se oni puste ako je istina da su bili uhva}eni na prevaru. Zato se kotor-

ski knez Antonio Pezaro dogovorio sa Grbqanima i izdao im tre}u privilegiju.

Potvr|uju}i du`dove molbe, pustio je zarobqenike, uz uslov da Grbqani uredno

daju svoje da`bine i rabote vlasteli i da se ne skupqaju vi{e na zborovima bez do-

zvole kneève i bez prisustva kotorskih plemi}a. Trojica Grbqana — Vukota Dra-

gulinovi}, Radi~ Ugqe{evi} i Radi~ Popovi} ipak su morala biti proterana u

roku od tri dana pod pretwom smrtnom kaznom. Tako se 25. novembra 1433. godine

220 grbaqskih doma}ina zaklelo da ne}e zborove sazivati i da }e u svemu kneza slu-

{ati. Posle ovoga Kotorani su jedno vreme mirno uìvali vlast nad Grbaqskom

ùpom, te sve prihode i rabote od tamo{wih seqaka.45

4. Druga pobuna seqaka u Grbqu 1433. godine

Kako su odnosi izme|u Grbqana i kotorske vlastele tridesetih godina XV

veka postajali sve komplikovaniji, o~ekivalo se da oni prerastu u novu oruànu

pobunu koja je mogla imati mnogo teè posledice za mleta~ku vlast od one prethod-

ne. Saveti nezadovoqnima su o~igledno bili uzaludni, a strani interesi u ovoj

klasnoj borbi jo{ su se vi{e produbqivali jer su kotorski plemi}i koristili

svaku priliku da podjarme kotorske seqake. Zbog svega toga je 1433. godine buknula



45 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 138; A. Solovjev, Grbaqska ùpa i grbaqski statut, 11–13;

M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32–38.

druga pobuna seqaka u Grbqu, o~igledno mnogo ozbiqnija, jer su se Grbqani pot-

puno bili odmetnuli od Venecije po{to ih je podràvao bosanski vojvoda Sandaq

Hrani}, koji je Kotor traìo za sebe. Sandaq je svoje pravo na Kotor zasnivao na

pripadawu vazalstvu bosanske krune i na ~iwenici da je grad sv. Tripuna ranije, za

kratko vreme, od 1385. do 1391. godine, bio pod suverenitetom bosanskog kraqa Tvrt-

ka I. Po tom pravu Sandaq je pomagao Grbqane u nadi da }e s wima osvojiti Kotor.

Zbog svega ovoga je mleta~ki du`d od kotorskog providura Antuna Pizara traìo da

dovedu œpred sebe one iz Grbqa. Ako se budu ne}kali, uvjerite ih, da bez straha do|u

i nagovorite ih ugodnim re~ima, da budu pokorni na{oj vlasti i da daju kotorskim

plemi}ima du`ne godi{we najmove, kao {to su po pravu bili du`ni ~initi. Po{to

pro|e nekoliko dana, ako spomenuti Grbqani ne u~ine po va{im zahtevima, odre|u-

jemo da pristupite prijetwama i da im izri~ito kaète, da nare|ujemo da platite

doti~ne najmove, kao {to ste to po pravu du`ni. Ako se popla{e va{ih pretwi i iz-

vr{e svoju du`nost, neka se izvr{i ono, {to smo im drugom prigodom dali tj. da se

da}e ne pove}avaju, da se ne tjeraju sa wihovih poseda, da se ne nazivaju dràvnim iz-

dajnicima, nego da se sa wima postupa blago i prijateqski, da upoznaju, da su poda-

nici Na{e dràve, a ne robovi Kotorana, kao {to se tuè da jesu. Kad se pak ustroj-

nost i drskost wihova neposluha ne bi uzdrmala Va{im nagovorima i pravednim

razlozima i zatim postepeno pretwama, tada se latite zadweg sredstvaŒ.46

U izve{taju mleta~kog du`da kotorskom providuru daqe se isticalo: œû-

li smo, da ovaj neposluh, koji nosi znakove nevjernosti, ne dolazi od svih stanov-

nika Grbqa, nego od nekih poglavica koji su vo|e i podstreka~i svih zala, koji

kad bi se iskorenili, ~itav Grbaq bi ostao u poslu{nosti i du`noj vernosti.

Odlu~ujemo stoga da se dogovorite s na{im vernim Pa{trovi}ima koji su u bli-

zini i koji ne {uruju s vojvodom Sandaqem i drugim do{qacima, pa da potajno,

bez buke, zgodnim na~inom i u zgodno doba uhvatite dva, ili tri, ili vi{e wih

izme|u glavara i podstreka~a nemira i da protiv wih tako o{tro postupe da se

ostali popla{eni od kazne ne usude protiviti se ili prkositi na{im naredba-

ma. Ovako postupite i protiv protivnih pet koje drìte u tamnici, pa ako se uve-

rite da su krivci, postupite protiv wih. Ali po{to smo ~uli da su do{li u Ko-

tor va{om slobodnom propusnicom i na veru va{eg pe~ata te da ste ih zatvorili

uprkos va{e vere i ako je tako, u {to ne verujemo onda ih pustite onom verom pod

kojom su do{liŒ.47

I kod druge pobune grbaqskih seqaka u sredi{tu spora je, prema kotorskom

stavu, bilo pitawe odbijawa pla}awa godi{we zakupnine. Uz to su se bile ispo-

qile i razne nasilne manifestacije, iako se to samo usputno pomiwalo. Posebno


46 P. Kova~evi}, Grbaq – wegova pro{lost i budu}nost, 29–30; G. Desnica, Istorija Grbqa,

62; Istorija Crne Gore, II–2, 167–169; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68–71; M. Milo{evi}, Stavovi gr-

baqskih pobuwenika, 35–38.

47 G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 138; P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost,

29–30; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68–71.

se pomiwalo pitawe nasilnog uzimawa soli od strane Grbqana, i to u vezi s kotor-

skim izaslanicima i mleta~kim plemi}em Nikolom \ustinijanijem.48

Kada je re~ o odbijawu naplate zakupnine, Grbqani su se pravdali time da to

ne ~ine iz na~elnog otpora, nego jedino zato {to smatraju da im Kotorani samo-

voqno podiù zakup, dele me|u sobom zemqu, teraju ih sa poseda, te ih svakojako

{ikaniraju i vre|aju.49

Venecija je zbog svega ovoga, i pored vidne èqe da zadovoqi obe strane, na

kraju ipak podràla zemqoposedni~ka prava svojih podanika. U instrukcijama od

25. maja 1433. godine Senat daje uputstva kotorskom knezu da pozove predstavnike

Grbqa da jo{ jednom poku{aju da ube|ivawem ostvare zakonski obaveznu naplatu

zakupa. Ako to ne uspeju, odre|uju se, ali samo kao krajwe sredstvo (ultimum remedi-

um), o{trije kaznene mere, i to ponovo ograni~ene samo na kolovo|e bune ili

œneposlu{nosti koja ima karakter nevernostiŒ, kako to Venecija oprezno defini-

{e. Dakle, narod nije trebalo da oseti posledice kazne. Kazna je bila namewena sa-

mo vo|ama, koji su smatrani iskqu~ivim krivcima za nemire. Trebalo je da budu

ka`weni krajwe o{trim merama, koje bi zastra{ile i sve druge. Kao {to je pome-

nuto, u kotorskom zalivu se ve} nalazilo pet zatvorenika iz Grbqa, ali je Senat

smatrao da ih treba pustiti. Prave kolovo|e bune bi, po mi{qewu mleta~kog Se-

nata, trebalo pohvatati uz pomo} œvernih Pa{trovi}aŒ, u koje je tada Senat imao

puno poverewa, a ne uz pomo} Sandaqa Hrani}a œili drugih do{qakaŒ, u koje nije

imao poverewa.50

U vezi sa svim tim upu}ena je jo{ jedna dukala sa veoma sli~nim sadràjem i

u isto doba. Na osnovu we vidimo da je zadràvawe utamni~enih Grbqana uko~ilo

planirane pregovore. Duè vreme nakon ovoga se i daqe insistiralo na ve} pozna-

tom stavu Venecije da treba uhvatiti i egzemplarno kazniti vo|e pobune, pa se zato

odobravao tro{ak od dve stotine dukata. Smatralo se da narod Grbqa nije bio u ve-

zi s bunom. Me|utim, kolovo|e se nisu dale uhvatiti. Na taj na~in se izbegavala

primena kazne, pa nije preostajalo ni{ta drugo nego da se oni i wihova deca u od-

sustvu javno popi{u i osude na progonstvo, uz konfiskaciju imovine.51

Izgleda da je kotorskom providuru po{lo za rukom da pobune ugu{i bez krva-

vih obra~unavawa. Pomo}u koga je i ~ijim sredstvima to postigao nije poznato.

Mo`da je novac i ovoga puta odigrao glavnu ulogu. Na pobuwenike je, bez svake sum-

we, uticalo to {to iz susednih zemaqa nisu dobijali obe}anu pomo} (to se prven-

stveno odnosi na bosanskog velika{a Sandaqa Hrani}a i wegove qude).



132–138.

49 Isto.

50 Isto.

51 Isto.

Po{to je spalio ku}e vo|a pobune Vukote Dragulinovi}a, Radi~a Ugqe{i}a

i Radi~a Popovi}a, kotorski knez je odlukom od 22. novembra 1433. godine odredio

konfiskaciju wihove imovine uz pretwu smr}u ukoliko se osu|eni u roku od pet-

naest dana na|u na mleta~koj teritoriji, a oslepqivawem ukoliko se u roku od pet-

naest dana uhvate na teritoriji despotovine. Isto tako je trebalo da bude ka`wen

i svaki onaj koji bi se usudio da pobuwenicima pruì uto~i{te. Na taj na~in po-

menuta trojica vo|a bune protiv kotorskih zemqoposednika bili su ozna~eni kao

pobuwenici (rebelli) i jedini krivci œza sva zla i zvjerstvaŒ izvr{ena protiv Re-

publike i œprotiv mira wenog grada KotoraŒ. Istovremeno s odre|ivawem ovih

mera i rokova izgnanicima je bilo ostavqeno dosta vremena da spasu svoje ìvote

i izbegnu sa mleta~ke na despotovu teritoriju.52

Osim ovog progonstva i smrtne kazne u odsustvu, sve ostale mere kotorskog

kneza bile su blage i pomirqive prema pobuwenim Grbqanima. Prema dukali ko-

torskog kneza od 25. novembra 1433. godine svi oni pobuwenici koji su bili zatvo-

reni pu{teni su na slobodu, uz uslov da prethodno namire Veneciji ili kotor-

skom plemstvu sva svoja dugovawa. Tada je, po svoj prilici, odre|en kompromisni

iznos dukata koji Grbqani nisu smatrali nasilnim pove}awem, a Kotorani su se sa

wime saglasili. Sve ostalo {to se zahtevalo pre dono{ewa pomenutog dokumenta

od 25. novembra 1433. godine (traène amnestije za pobuwene seqake Grbqa i oko-

line) bilo je pozitivno re{eno, uz obavezu svih da se jo{ jednom zakunu na vernost

mleta~kom du`du i Veneciji.53

Kada je re~ o odràvawu zborova, potvr|eni su ranije utvr|eni principi o

potrebi da odobrewe za odràvawe prethodno mora dati kotorski knez, iako se nije

spomiwalo neophodno prisustvo tri ili ~etiri kotorska plemi}a na wima. Gr-

bqanima je, u stvari, na wihov zahtev u celini potvr|en dokument koji im je jo{

28. juna 1432. godine izdao mleta~ki Senat u vezi sa daqim sazivawem i odràva-

wem wihovih tradicionalnih zborova.54

Posle ovakvih, povoqnih uslova, koji su garantovali ste~ene privilegije iz

1432. godine, Grbqani su pristali da daju izjavu lojalnosti Mleta~koj republici

i gradu Kotoru. U dokumentu kojim je ovo registrovano bilo je posebno istaknuto

da se ne}e odràvati zborovi bez znawa i saglasnosti kotorskog kneza. Ovu izjavu

je potpisalo 218 doma}ina iz Grbqa, od kojih su posledwa dvadesetorica izjavu

potpisali odvojeno. Pretpostavqa se da su to bili grbaqski glavari. Sve~anom

~inu zakletve prisustvovala su i trojica kotorskih sudija, vi{e kotorskih plemi-

}a i pu~ana, kao i notar i kancelar kotorske op{tine Ivan de Luxia.55


52 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68–72; P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost,

29–30; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32–38.

53 Imena amnestiranih pobuwenika Grbqa videti kod: G. Desnica, Istorija Grbqa, 64–66.


55 Istorija Crne Gore, II–2, 167–169; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 32–38;

I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 68–71; I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 114.

Pobuna je, dakle, zavr{ena bez krvi. Jedino su 14. decembra 1433. godine za-

paqene dve ku}e ustani~kih vo|a Dragulinovi}a i Ugqe{i}a, koji su bili osu|e-

ni na progonstvo. Vo|e pobune su na{le uto~i{te kod despotovog vojskovo|e \ura-

{evi}a, gde su se nalazili i po~etkom 1434. godine, kada je kotorski knez traìo

wihovu predaju prete}i da }e o nepo{tovawu ugovora obavestiti despota. \ura{e-

vi}i su tada poru{ili tvr|avu \ur|evac. Ku}e i posade s kotorske strane brda ni-

su napu{tali. Verovatno je zbog toga skadarski knez i daqe odbijao da despotu is-

plati skadarsku proviziju, nesumwivo ponovo obe}anu na sastanku u Kotoru. Po-

tvrda sporazuma koji su despotovi qudi dobili u Mlecima januara 1434. godine tu

nije bila od velike koristi.56

Svi ostali u~esnici pobune iz Grbqa bili su amnestirani. Tom prilikom se

u proglasu spomiwe da narod ne bi trebalo da prima i krije prognane vo|e, jer bi

takvi krivci bili ka`weni smr}u. âk je isticano i to da bi knez kotorski

œnerado hteo da im pri~iwava neugodnostiŒ, ali ako prekr{e zabranu, ni on ne}e

mo}i da ne izvr{i presudu nad onima koji prime ustanike. Od konfiskovane imo-

vine trebalo je da budu namireni oni koji su bili o{te}eni, pa se zato traìlo od

naroda da ne prikriva imovinu vo|a pobune. Ukoliko to budu ~inili, pa knez ne

bude mogao da namiri o{te}ewa, bi}e prisiqen da posegne i za imovinom drugih

Grbqana, œiako bi to nerado uradioŒ.57

O tome da su se trojica pobuwenih vo|a sklonila u Zeti postoji podatak u jed-

noj poruci kotorskog kneza, upu}enoj 2. januara 1434. godine bra}i \ur|u i Aleksi

Crnojevi}u. Knez se pozivao na presudu da prognane vo|e ne smeju boraviti na za-

{ti}enoj teritoriji, {to zna~i ni na teritoriji Crnojevi}a, i ~udio se da su ih

primili i da ih drè na svojoj teritoriji, jer œoni kao pojedinci re~enog gospodina

despota, isto ~ine protivno èqama gospodina despota i protiv odredaba mirovnog

ugovora…Œ. Tu se mislilo na vu~itrnski aneks ugovora iz 1426. godine u kome je

progla{en princip ekstradicije izme|u srpskog despota i Mleta~ke republike ako

izvr{ilac izbegne sa teritorije izvr{nog dela na drugu teritoriju.58

5. Tre}a buna Grbqana protiv Kotora i mleta~kih vlasti

1448–1452. godine

êtrdesetih godina XV veka kotorski poslanici su zamolili Veneciju da za-

uzme Budvu, Zetu i druga despotova mesta u Albaniji da ne bi pala u turske ruke. U

isto vreme je herceg Stjepan Vuk~i}, Sandaqev sinovac, uz pomo} bra}e Crnojevi-

}a (\ura{kovi}a) zauzeo Gorwu Zetu. Venecija, koja je jo{ 1439. godine odbila her-

cegov zahtev da mu se povrati grad Kotor, koji je kao Sandaqev sinovac za sebe svo-

jatao, pozvala je hercega da zadrì Gorwu Zetu i odustane od zaposedawa Budve, Ba-


56 Istorija Crne Gore, II–2, 167–169.


32–38.


ra i Drivasta, jer ih, u suprotnom, ona mora uzeti u odbranu prema ugovoru koji je

imala sa srpskim despotom. Herceg se nije na to obazirao, ve} je opusto{io bu-

dvansku okolinu. U sukobu koji je potom nastao izme|u Venecije i hercega Veneci-

ja je zauzela Budvu i Drivast, a u maju 1433. Bar. Po~etkom 1444. godine Crnojevi}i

(\ura{evi}i) pristado{e uz Mle~ane.59

Za vreme pomenutih sukoba nastalo je neko kome{awe i u Grbqu, i to u prilog

hercegu. Naime, œ20. jula 1443. godine poslao je kotorski provizor Leonardo Bal-

bo u zatvor u Zadar tri godine Bogoja Stojkovi}a, Radi}a Vurkovi}a (mo`da

Vu~kovi}a) i Rada Batuti}aŒ radi ugovora koji su imali sa knezom Stefanom, bo-

sanskim vojvodom, œprotiv ~asti du`dovog mleta~kog gospodarstvaŒ. Sa hercegom

je bio sklopqen mir 23. avgusta 1445. godine.60

Posle godine 1446. stanovni{tvo Grbaqske ùpe ponovo se pobunilo zbog

toga {to je kotorsko ve}e poslalo oficijale da poni{te ugovore o vlasni{tvu nad

tamo{wim vinogradima. @upa je tako priznala vlast despota \ur|a Brankovi}a, a

Mle~ani zapo~e{e agitaciju kod Stefana Crnojevi}a, sa ciqem da ga pridobiju na

svoju stranu.61

Mle~ani su se, zatim, upustili u rat sa Skenderbegom i srpskim despotom

(kraj 1447). Tada su se Crnojevi}i odmetnuli od Mletaka i pre{li na despoto-

vu stranu, kao i jedan deo Pa{trovi}a i Grbaqska ùpa. Mleta~ki poslanik An-

drija Venijer, koji je putovao u Skadar da sklopi mir sa Skenderbegom i despo-

tom, dobio je naredbu da preda despotu sporna mesta po{to ovaj Republici na-

doknadi tom prilikom nastale tro{kove. Me|utim, u julu u Veneciju stiè

glas da su mleta~ke trupe potpuno potukle srpsku vojsku, po svoj prilici negde

u blizini Bara.62

Imaju}i u vidu veliko nezadovoqstvo Grbqana Kotoranima i mleta~kim vla-

stima i ~iwenicu da je stalno bio moqen da ih oslobodi kmetovske zavisnosti,

vojvoda Altoman juna 1448. godine u ime despota \ur|a Brankovi}a zauzima Gr-

baq, ~ime Grbqani ponovo bivaju odmetnuti od Venecije. Istovremeno je vojvoda

Altoman traìo da mu se vrate sve zemqe koje su pripadale despotu. On je time zah-

tevao i sva prava na kori{}ewe grbaqskih solana.63

Kada govorimo o tre}oj buni seqaka u Grbqu (1448–1452), pravi uzroci we-

nog izbijawa su od ranije nasle|eni i neprebro|eni, ali je neposredan povod za

gnev Grbqana po svoj prilici bio akcija kotorskog kneza u se~i novosagra|enih

vinograda. Do toga je do{lo posle izglasavawa zakona od strane kotorskog Velikog

ve}a 23. aprila 1444. godine i mleta~ke potvrde statutarnih odredbi od 28. juna



60 Isto.

61 A. Solovjev, Grbaqska ùpa i grbaqski statut, 13.

62 J. Radoni}, \ura| Kastriot Skenderbeg, Spomenik SANU, XCV, Beograd 1942, III–IV; K. Ji-

ri~ek, Istorija Srba, 371.

63 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 72; P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 30–32.

1446. godine. To se de{avalo za Grbqane pod povoqnim spoqnopoliti~kim uslo-

vima izazvanim dolaskom vojske vojvode Altomana u Grbaq.64

Spomenuti kotorski zakon o zabrani sa|ewa vinove loze oslawao se na ranije

statutarne odredbe i na dukalu od 21. aprila 1441. godine, dakle, bio je rezultat sta-

va vlasti i zakonodavnog gradskog odre|ewa. Prema wemu se, bez obzira na statutom

dozvoqena i nedozvoqena podru~ja za sa|ewe vinove loze, vi{e nije verovalo u pri-

vatne ocene, nego je svako morao da unapred prijavi vlastima svoju nameru, a vlast bi

se na licu mesta uverila u ozbiqnost ove namere. Morala se iscrtati karta novog vi-

nograda i pohraniti u gradskoj kancelariji. Takva stroga procedura nije bila pri-

hva}ena od strane seqaka, a nasilna se~a ih je revoltirala. Ipak, buna nije izbila

odmah, ve} ne{to kasnije, kada se mogla osloniti i na despotovu vojsku.65

îm se vojvoda Altoman u junu 1448. godine uputio u Grbaq i bio na svega ne-

koliko miqa od Kotora, tamo{wi kmetovi su zatraìli za{titu despotove vojske

i ustali protiv Kotora. Pobuna je odmah uzela maha. Sa Grbqem su ustali i Pa-

{trovi}i, Crmnica, Lu{tica i Qe{evi}i, zakliwu}i se da }e radije zajedno

umreti nego se ponovo pokoriti Veneciji. I ba{ ~iwenica da su se Grbqani obra-

tili despotovom vojvodi Altomanu bila je glavni argument i odbrana vojvode u

tvrdwi da drì posede koji mirovnim ugovorom nisu pripali despotu. Da su Gr-

bqani tada èleli da i pred me|unarodnim feudima potpuno prekinu sve veze sa

Kotorom pokazuje odlazak wihovih predstavnika 1449. godine sa Srbijom da uti~u

na pregovore na koje je bio upu}en Andrija Venijer kao predstavnik Venecije. Pre-

ma kotorskim izvorima, nova ratna i predratna kretawa izazvala su ogromne {tete,

naro~ito kod ìtarica, vinograda i solana. Smatralo se da postoji opasnost od na-

pada i na sam grad Kotor.66

U aprilu 1449. godine kotorski poslanici boravili su u Veneciji. Tamo su

izjavili: œKako je poznato Va{oj Pravednosti ovo je tre}i put da su Grbqani usta-

li protiv Va{eg Pravednog Gospodarstva i ovaj posledwi put bili su vinovnici

svih {teta… Predali su se Altomanu, vojvodi gospodara despota… i sa wegovom

vojskom poharali Va{e posede pri ~emu izgubismo sve na{e prihode od ìta, pre-

trpesmo {tete dolaskom prve vojske pod vojvodom Altomanom i svim Crnojevi}i-

ma, nazvanim Jura{i, kao tako|er dolaskom druge pod vojvodom Lagostinom i spo-

menutim Crnojevi}imaŒ.67

Da bi Venecija nesmetano gospodarila Kotorom i wegovom okolinom, posla-

nici su savetovali da se razore sve solane koje su se nalazile u tzv. kotorskom po-

qu, jer su one privla~ile okolne velika{e. Zato je Republika obe}ala da }e naredi-

ti pomorskom kapetanu da krene svojim galijama u Kotor i preduzme sve {to je po-


64 [. Ljubi}, Commisiones et relationes venetae, knj. I, Zagreb 1876, 4.

65 A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom, 90.

66 Listine, br. VIII, IX i X, 476; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 38–43.

67 P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 30–31; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj,

72–76.

trebno da pokori Grbaq i da poru{i sve solane koje su bile podignute na kotor-

skom zemqi{tu.68

Me|utim, poku{aj neposrednog uticaja Grbqana na pregovore Despotovine i

Venecije nije imao nikakvog izgleda na uspeh. Zato su se januara 1450. godine ko-

torski poslanici ponovo na{li u Veneciji. Iz wihove se predstavke doznaje da su

Grbqani jo{ u pobuni i da je pomorski kapetan Viktor Kapelo doplovio pod Ko-

tor, ali sa samo tri galije. Kad je sve spremio da popali Grbaq, morao je po naredbi

Republike da otplovi u Apuliju. U uputstvima ranije datim poslanicima bilo je

re~eno da pobuna seqaka u Grbqu ne donosi {tetu samo gra|anima Kotora, nego

umawuje i ~ast Mleta~ke republike, pa je bilo neophodno da se pomorski kapetan

ponovo vrati u Kotor sa vi{e galija kako bi pobuna bila ugu{ena za kratko vreme.

Poslanici su ovo tvrdili jer su neki iz Grbqa, verovatno kotorski dou{nici, ja-

vqali da }e, ~im se mleta~ke galije pojave, Grbaq biti pokoren. Zato su kotorski

poslanici traìli od Venecije da se na Grbaq po{aqe nekoliko mleta~kih galija

sa hiqadu œmorlakaŒ. Verovali su da }e se tada za nekoliko dana Grbaq i wegova

okolina œpacifikovatiŒ. Pored toga, pobuwenici su nabavqali hranu u Budvi, Ze-

ti, Skadru, Ulciwu i Baru, pa je Venecija zabranila da se oni bilo gde primaju.

[to se ti~e pregovora sa Dubrovnikom, Venecija je odlu~ila da u Kotor po{aqe

galiju i da na taj na~in spre~i trgovinu morem, u kojoj su u~estvovali i Budvani.69

Ni Kotor ni Venecija nisu bili u stawu da preduzmu u tom trenutku bilo

{ta ofanzivnije protiv pobuwenih Grbqana. Grbqani su opet odbili da pla}aju

zakupninu Kotoranima i palili su wihove ku}e i imovinu. Kako su i Venecija i

Kotor bili nemo}ni da preduzmu bilo kakvu ozbiqniju akciju, to je u wihovo ime

trebalo da obavi Stefanica Crnojevi}.70

U tom su ciqu jo{ jula 1451. godine u Veneciji boravili izaslanici, ponovo

na ~elu sa kotorskim biskupom Marinom Kantarenom. Oni su se u gradu sv. Marka

tuìli na nevoqe u koje je Kotor upao usled dugog rata. Naime, gra|ani ve} tri go-

dine nisu dobijali nikakve prihode sa svojih poseda, pa celokupna kotorska jav-

nost nije videla drugog izlaza iz nastale situacije osim da se Mleta~ka republika

sporazume sa Stefanicom Crnojevi}em, koji je traìo ispuwewe slede}ih uslova:

1. da ga imenuju za generalnog kapetana Zete, a on }e u znak svoje privrènosti koto-

rskom providuru doneti dva sokola; 2. da mu se garantuje imovina koju sada posedu-

je, wegove solane i uobi~ajena carina; 3. da mu se dozna~i pristojna ku}a u Kotoru,

za wega i wegovu bra}u i ba{tinike, u kojoj bi stanovao on i wegovi carinici; 4.

da mu budu predati svi wegovi odmetnici koji bi do{li u zemqu gospo{tije, a jed-

nako }e u~initi i on sa wezinim odmetnicima; 5. ako Republika sklopi mir sa srp-

skim despotom ili velika{ima Bosne… neka u isti uvrsti i bra}u Crnojevi}e i

wihove naslednike kao svoje prista{e; 6. u slu~aju da Republika potrebuje pomo} u

Albaniji ili Zeti, vojvoda Stefan se obavezao da prisko~i u pomo} sa svojim qu-



69 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 38–42; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 72–76.

70 Isto.

dima i da dva meseca sluì besplatno, a ako budu ostali duè, da budu nagra|eni

onako kako }e se Republici svideti; 7. ako bi on ili wegova bra}a i naslednici bi-

li napadnuti od neprijateqa, da mu Republika do|e u pomo}…; 8. da bude potvr|e-

na provizija od po {esto perpera, koju su uìvala wegova bra}a Jura{ i Koji~in…

Za sebe i svoje podanike traìo je proviziju od godi{wih {esto zlatnih dukata iz

kotorske komore, da moè pristojno ìveti i po{teno sluìti. Ako Venecija

usvoji ove zahteve, vojvoda Stefan Crnojevi} se obavezao da }e privesti pokorno-

sti Grbaq i druga mesta koja su od we bila odmetnuta.71

Diplomatski napori Mle~ana da pridobiju Stefanicu po~eli su 1443. godi-

ne i pro{li su nekoliko faza. U tome su kotorskom knezu date odre{ene ruke, sa

pomenutim limitom, te Stefanici ponudi{e sumu od {esto perpera godi{we.

Slede}e, 1443. godine Stefanici je za nastavak saradwe ponu|eno dvesta dukata

godi{we, jer je Venecija veoma cenila wegovu ulogu. Me|utim, 1444. godine wemu

ipak nije bio odobren zakup carine koju je traìo. On se vremenom pokazivao sve

spremnijim. Tako se 1446. godine, kada se strahovalo od œ4 katoli~ke galijeŒ, za-

pravo brodova Alfonsa V, aragonsko-napuqskog kraqa, sa kojim se povezao Stjepan

Vuk~i} Kosa~a, odmah odazvao pozivu, pa je ~ak li~no dojahao u Kotor. Pred tom

opasno{}u Kotorani su Stefanici poslali skupocenu tkaninu (pano quarantin) u

vrednosti od trideset dva dukata. I 1448. godine on dobija ~etiri pe~e tkanine u

vrednosti od {ezdeset ~etiri dukata. Ova izuzetna dare`qivost Kotorana po~iva-

la je na saznawu da je Stefanica bio u oskudici. On se tada i sam obra}ao knezu za

pomo} œda bi mogao ìvetiŒ, ali je bio odbijen, jer nije smatran dovoqno pouzda-

nim za Veneciju, kao {to su bila wegova bra}a. Plata je po~ela da mu te~e od 30. ma-

ja 1448. godine, i to petsto perpera godi{we.72

Uvereni da }e Stefanu Crnojevi}u po}i za rukom da ugu{i pobunu seqaka u

Grbqu, Kotorani su nastojali da unapred isposluju neke odluke u pogledu svojih

odnosa sa pobuwenim seqacima. Wegovi poslanici su iznosili da su seqaci pre

pobune pla}ali po jedan perper, te da tako treba da ostane i ubudu}e. Od tog novca

trebalo je dati za poslanstvo u Veneciji, za izdràvawe u~iteqa i za dva plemi}a

koji su nadzirali Grbqane da ne do|e ponovo do odràvawa zborova i drugih ne-

prilika. Traìli su, zatim, da svi ustupci koje je Venecija u~inila Grbqanima

budu poni{teni i da gra|ani mogu slobodno da iznajme svoju zemqu onima koji im

se budu vi{e svi|ali, te da se na taj na~in iskoreni mogu}nost dizawa nove pobu-

ne. Molili su, na kraju, da Venecija naredi svom providuru u Kotoru da, po{to Gr-

baq bude pokoren, wegovim stanovnicima naloì da u periodu od ~etiri godine

plate sve ono {to su bili du`ni platiti.73



72 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 72–76; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 38–42.


Stefan Crnojevi} je, postav{i kapetan Venecije za Zetu, odmah prionuo na

posao. Obe}ao je pobuwenicima da }e se zaloìti za mir i da }e od Venecije izdej-

stvovati pomo} za wih. Na taj na~in je za sebe pridobio oko osamdeset grbaqskih

pobuwenika, svezao ih je i poslao u Kotor. Kotorski providur od ovih trideset

trojicu obesi, a ostale posla u progonstvo. Stefan, zatim, uz pomo} Vlaha i Koto-

rana popali ku}e i pose~e vinograde, zbog ~ega su mnogi stanovnici Grbqa pobegli

u Apuliju na budvanskim la|ama, dok su se ostali pokorili.74

Pred ovakvim razvojem doga|aja smirila su se i naseqa u okolini Grbqa, ra-

nije ujediwena s tom teritorijom (Pa{trovi}i, Crmnica, Lu{tica, Bogda{i}i i

Qe{evi}i), prihvataju}i pove}awe poreza na svaku ku}u sa jednog perpera na jedan

dukat godi{we.

Kotorani su bili neizmerno zahvalni Stefanici Crnojevi}u, pa su, kada ko-

torski knez nekoliko meseci posle te akcije u Grbqu nije hteo da udovoqi zahtevu

Stefanice za vojnim poja~awima iz grada, Crnojevi}u poku{ali da ipak nekako

pomognu, sakupiv{i na vlastitu inicijativu tkanine i hrane u vrednosti od hi-

qadu dukata. Kasnije su za sve to traìli nadoknadu iz Venecije.75

Posle ovako dramati~nog razvoja doga|aja, prva obaveza Kotorana bila je da

spre~e daqe odràvawe zborova u Grbqu, jer su oni smatrani glavnim uzro~nici-

ma bune seqaka. Zato su sredinom 1452. godine dvojica kotorskih plemi}a i nadzi-

rala Gorwi i Dowi Grbaq, uzimaju}i za izdràvawe jo{ {est gro{eva od svake ta-

mo{we ku}e. Zanimqivo je da u avgustu 1454. godine tim re{ewem nisu bili zado-

voqni ni kotorski pu~ani. Naime, oni su traìli da jedan od dvojice nadzornika

bude wihov predstavnik, jer su, navodno, plemi}i {ikanirali i pu~ane zemqopo-

sednike. Iako Venecija nije htela da mewa obe}awe koje je dala plemi}ima, ipak je

bilo podvu~eno da }e se kotorski knez posebno starati o doslednom po{tovawu ra-

nije usagla{enih sporazuma.76

Kotorani su optuìvali dubrova~ku vladu da je po nekom sve{teniku posla-

la novac Stefanu Crnojevi}u s namerom da ga pridobije za borbu protiv Kotora.

Dubrov~ani su, pritisnuti od hercega Stjepana Vuk~i}a, traìli despotovu za-

{titu i na boji{tu i na Porti. înili su sve da osujete pribliàvawe Stefanice

Crnojevi}a Mle~anima, sa kojim je herceg odràvao dobre odnose.77

U Grbaq je uskoro stigla i despotova vojska, u kojoj je bilo i Turaka i ratni-

ka iz Gorwe Zete. Vojvoda Altoman, sa snagama koje je Stefanica cenio na 12000

qudi, nije vi{e mogao pomo}i ustanicima, ni sti}i do mora. Pritisnuo je sela

Stefanice Crnojevi}a i od 590 popalio 570 ku}a. Stefanica je tada, uz pomo} tru-

pa koje je dobio iz Kotora, razbio Altomanove snage tek na prilazima Dowoj Zeti,

naneo im velike gubitke i naterao ih u bekstvo, ali je ostao bez tvr|ave @abqaka,


74 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 72–76..

75 [. Ljubi}, Commisiones et relationes, I, 4; Istorija Crne Gore, kw. II–2, 226–227; M. Milo{e-

vi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 38–42.

76 Listine, IX, 437; G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 176–184.

77 Istorija Crne Gore, II–2, 125–127; I. Boì}, Kotor posle prihvatawa mleta~ke vlasti, 41.

izme|u doweg toka Miro~a i Malog (Gorweg) blata. Tu se u~vrstila despotova po-

sada. Uz popaqena sela ostala mu je samo tvr|ava Soko, u predelu izme|u Cetiwa i

Podgorice.78

6. Kotor i Grbaq izme|u tre}e i ~etvrte bune grbaqskih seqaka

i ~etvrta pobuna u Grbqu

Va|ewe morske soli je u sredwem veku bio jedan od najva`nijih na~ina stica-

wa prihoda svih gra|ana od Kvarnera do Peloponeza. Kotorska œsolilaŒ nalazila

su se u Grbaqskom poqu, zvanom jo{ i œSoliocko poqeŒ. Sva pitawa koja su se od-

nosila na proizvodwu soli regulisala su dva ~inovnika, koji su se zvali doanarii

salis. Kako je so bila op{tinski kapital, svi su ~inovnici upravqali wenom pro-

dajom, unutra{wom i spoqnom. U sukobima izme|u Kotora i Dubrovnika Dubrov-

~ani su prvenstveno teìli tome da poru{e kotorske solane. Godine 1452, za vre-

me tre}e bune u Grbqu, Mle~ani su poru{ili sva privatna œsolilaŒ, ali su ih ka-

snije ponovo uspostavili. Monopol prodaje soli su u doba Nemawi}a imali kotor-

ska op{tina i srpski vladari. Da li su ovi posledwi imali u~e{}a i u proizvod-

wi soli nije poznato, ali nije ni iskqu~eno.79

îm je Stefanica ugu{io tre}u bunu seqaka u Grbqu, Kotorani su po~eli da

ru{e solane u Grbaqskom poqu. Za Lu{ti~ane koji su tu imali i svoja œsona poqaŒ

to je bio neo~ekivani udarac, jer su se wihovi predstavnici u februaru 1452. go-

dine sporazumeli sa kotorskim knezom da }e donositi u Kotor so po starim cena-

ma. Pruìli su otpor koji su Mle~ani lako slomili, pa su begunci iz Lu{tice u

junu 1452. godine prihvatili dubrova~ku vlast u Konavlima. Ve} aprila 1453. go-

dine kotorska op{tina se àlila da nema nikakvih prihoda œjer su sve solane po

mleta~kom nare|ewu poru{ene i sasvim opusto{eneŒ. Kotorski knez je traìo da

se u ovakvoj situaciji poru{e i solane Stefanice Crnojevi}a, obe}avaju}i da }e

mu svake godine ispla}ivati nov~anu nadoknadu. Nepoverqiv prema obe}awima,

jer je i na ispuwewe prvih morao mnogo ~ekati, on je zahtevao da se wegove solane

ta~no premere, {to je bilo i u~iweno 1454. godine. Kotorane je gubitak solana te-

{ko pogodio, pa su 1458. godine traìli da se one obnove. Grad je pao u krajwu be-

du, a œgospode tiranaŒ vi{e nije bilo, obja{wavali su Mle~ani. Siworija ih je

odbila i tada i 1463. godine. Verovatno su ih obnovili tek osamdesetih godina XV

veka, kada je i zapisnik komisije o povr{inama solana Crnojevi}a bio unet u zva-

ni~ne kwige me|unarodnih ugovora Venecije.80

Ina~e, Stefanica Crnojevi} je ostao veran Veneciji, ali je wegov sin Ivan

jo{ za Stefani~ina ìvota dolazio s wime (wom) u sukob. Sukob se izrodio u rat.

U parnici Nikole Molatova iz Lastova i Laurencija Bucije od 3. januara 1458. go-


78 K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. I, 377.

79 O vlasni{tvu nad pojedinim œsolilimaŒ imamo pouzdanih informacija tek iz prve polovi-

ne XV stole}a. Godine 1425. bilo ih je 109, od ~ega su 32 bila svojina kotorske op{tine, 24 zetskog

mitropolita, 26 \ura{evi}a i 27 Lu{ti~ana (M. Sindik, Komunalno ure|ewe, 65).


dine stoji da su Lastovqani za vreme rata Ivana Crnojevi}a izgubili œsve ìvoŒ.

Premeta~ine i pqa~ke odvijale su se po celoj kotorskoj okolini. Kotor se, na{av-

{i se ugroèn, za pomo} obratio Veneciji, koja je 19. jula 1462. godine odgovorila

da je odlu~ila da po{aqe dve la|e, dovoqan broj pe{aka, municije i drugih po-

treb{tina kojima }e ne samo za{tititi grad nego i œneprijatequ naneti {teteŒ.

Rat se vodio dugo i odlu~no, jer je aprila 1465. godine Republika odredila ucenu

za Ivanovu glavu, kojeg su nazivali œneverni neprijateq na{e dràveŒ (perfiolus

inimicus nostri status). Ukoliko se ìv ili mrtav izru~i Veneciji, izru~iocu je obe-

}avan iznos od 10000 mleta~kih lira i ku}a u Kotoru ili drugde, po èqi.81

Rat Ivana Crnojevi}a i Venecije izazvao je izbijawe ~etvrte pobune grbaq-

skih seqaka. U naredbi datoj od strane kotorskih poslanika, kojom je bila odre|e-

na ucena za Ivanovu glavu, stajalo je: œ…po{to se imaju preduzeti sve mere, da se

mesta, koja su privrèna na{em gradu Kotoru, koja su na podstrek Ivana Crnojevi-

}a uskratila pokornost, opet istoj povrateŒ. Da je tim nepokornim mestima treba-

lo pridodati i Grbaq potvr|uje i pismo du`da Kristifora Maura, upu}eno kotor-

skom providuru Eustahiju Balbi 18. januara 1468. godine. Iz wega se dalo zakqu~i-

ti da se kotorskim poslanicima savetuje da iz Grbqa uklone pedeset porodica, jer

su one bile uzrok nemira u celoj ùpi. Wime je du`d nare|ivao providuru da pro-

veri da li su pomenute porodice u~estvovale u pobuni i, ukoliko bi ostale u Gr-

bqu, da li je opravdana sumwa da bi izazvale poreme}aje. Me|utim, izgleda da od

zatraènog tragawa nije bilo ni{ta, na {ta je, najverovatnije, uticao sadràj Bal-

bijevog izve{taja.82

Aprila 1458. godine u Veneciji su, zbog nastale situacije u Grbqu, boravili

kotorski poslanici Jakov Paskvali i Antun Bolica. Na osnovu dokumenata od 12.

aprila, upu}enih kotorskom providuru Antoniju Balbi, zakqu~uje se da su seqaci

odbijali da pla}aju da`bine i da je Balba protiv wih doneo presudu. Protiv te

presude su Kotorani u Veneciji uloìli prigovor. Poslanstvo Grbqana, koje je

podnelo prigovor, saslu{ao je i du`d. On je tvrdio da je vlasni{tvo na zemqi u

Grbqu pripadalo tamo{wim seqacima i da su oni bili du`ni da u ime neke da-

`bine (pensiones) pla}aju godi{we oko hiqadu dukata. Te je dukate trebalo razde-

liti me|u gra|anima koji su izjavili da poseduju karate u istoj ùpi.83

U vezi s pitawima poseda u ùpi u istom prigovoru je isticano da su oni

pripadali kotorskim gra|anima prema privilegijama — œdarovnicama dobivenim

od vi{e knezova, kraqeva i careva, prema odlukama stvorenim od same op{tine i

prema statutima odobrenim i potvr|enim od na{e vlasti prilikom zauze}a spome-

nutog gradaŒ.84


81 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 43–45, I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 76–79.


83 Isto.

84 Isto.

Prema sadràju dukale, prilike u Grbqu su se brzo pogor{ale jer je Republi-

ka uskoro usvojila dokument kojim je pravo na vlasni{tvo nad zemqom u Grbqu ga-

rantovano gra|anima Kotora. Oni su wime mogli raspolagati slobodno i po svojoj

voqi. Prema istoj odluci, seqaci su bili posednici jedino zemqe u kotorskoj

okolini. Smisao i duh ove odredbe bio je u suprotnosti sa fakti~kim postupawem

Venecije. Smatraju}i doprinose Grbqana kao livel, Venecija je u praksi usvojila

wihovo stanovi{te. Grbqani su tvrdili da je sporno vlasni{tvo nad zemqom u

Grbqu pripadalo wima i da je trebalo da na ime da}e na istu gra|anima pla}aju oko

hiqadu dukata godi{we.85

Progla{ewe buntovnika iz Grbqa za pobuwenike verovatno je nastalo zbog

toga {to se Venecija, uz posredovawe hercega Stjepana Vuk~i}a Kosa~e, 1466. godine

izmirila sa Ivanom Crnojevi}em, koji je, kao wen kapetan za Zetu, trebalo da, poput

oca, drì ùpu u pokornosti. Jo{ novembra 1466. godine Venecija je kotorskom pro-

viduru izdala nare|ewe da sa Ivanom sklopi mir, uz uslov da ga potvrdi i kapetan za

Zetu, i to uz proviziju i povlastice koje je uìvao wegov otac. Tako je aprila 1467.

godine Ivan Crnojevi} ve} nosio titulu mleta~kog kapetana za Zetu.86

I u ovoj pobuni sa Grbqanima su se solidarisali susedni Pa{trovi}i. Kako

to nisu u~inili i stanovnici Lastve (danas Petrovac na moru), oni su bili izlo-

èni pqa~kama imawa i stoke, paqewu ku}a i se~i vinograda. Izbeglice iz tog me-

sta rasule su se od Bara do Kotora.87

Tragovi bune u Grbqu sretali su se i tokom 1468. godine, te se i daqe govori-

lo o pomo}i postradalima i ka`wavawu Pa{trovi}a. Zbog ovoga je kotorski kape-

tan jo{ jednom traìo proterivawe pedeset grbaqskih porodica koje su navodno

bile œuzrok odmetni{tva celog GrbqaŒ. Venecija je, me|utim, traìla i imena i

dokaze o neveri; u reagovawu na nastalu situaciju vidno se kolebala, jer bi prisil-

no preseqewe seqa~kih vo|a, prema mi{qewu mleta~ke diplomatije, samo pome-

rilo teì{te bune u neki drugi kraj.88 Na kraju su na progonstvo œkao izdajnici

mleta~ke dràveŒ osu|eni samo Nikola [imunov i wegov sin, ali se sama Veneci-

ja opirala ka`wavawu Nikolinog ro|aka Natalina, ina~e zvani~nog prevodioca i

slovenskog kancelara.89

Nepovoqan poloàj Grbqana, napu{tenih od svih, Kotorani su nastojali da

{to vi{e iskoriste. Juna 1469. godine u Veneciju je kao poslanik kotorske op{ti-

ne do{ao Antun Belli. On je tom prilikom izjavio da su gra|ani bili spremni da sa

pobuwenim ùpqanima postupe blago, ali da to nije koristilo. Traìo je da se od-

luka o daqem pla}awu godi{we da`bine obrazloì tako da se stanovnici Grbqa

sa wom saglase i po~nu je pla}ati. U dopisu providuru Venecija se pozivala na od-

luku od 12. aprila, a traèna je i pomo} Ivana Crnojevi}a, jer je on prema ugovoru



86 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 42–43; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 76–79.


88 Isto.

89 Isto.

bio duàn da se angaùje oko pla}awa godi{we da`bine od strane seqaka Grbqa i

okoline. Republika je bila uverena œda }e Ivan to u~initi i da }e nemiri presta-

ti, jer je o~igledno da ih niko drugi ne vodi, niti ih tako moè upakovati i na po-

kornost navesti, nego onŒ. Osim toga, Kotorani se ovla{}uju da se obrate i vojvodi

Vlatku, a Venecija }e u vezi s tim pitawem pisati i providuru Albanije.90

Najteì problem je, kao i kod ranijih buna u Grbqu, ipak bio u tome da li }e

se naplatiti stari i zaostali dugovi grbaqskih seqaka. Zato se Venecija i 1469.

godine zalagala za blagost prema pobuwenicima, te prihvatila sugestije izaslani-

ka Grbqa Medoja Zagudina da i u tom pogledu treba na}i posebna re{ewa, naro~ito

za siroma{ne.91

Kotorani prema pobuwenicima u Grbqu nisu postupali tako blago i ~ove~no

kao {to je to prikazivao poslanik Antun Belli. Du`d Mauro, saslu{av{i poslani-

ka Grbqana Medoja Zagudina, koji je izjavio da ùpqani nisu bili u stawu da pla-

te stare dugove jer su bili siroma{ni, a da ima i takvih koji nisu bili u stawu da

plate ni redovne godi{we da`bine, naredio je providuru da poku{a da postigne

sporazum izme|u gra|ana i ùpqana u vezi sa starim dugovima. On je bio spreman

da saslu{a i one siromahe, sa èqom da ih nagovori da se sporazumeju s gospodari-

ma. Du`d je bio uveren u to œda }e i ta verna op{tina biti tako|er blaga i da ne}e

izbegavati od pravilnog va{eg nagovoraŒ.92

Me|utim, dok su Kotorani i Grbqani pregovarali o svojim pravima pred

mleta~kim vlastima, nastupili su doga|aji koji su u daqem razvoju odvukli Grbaq

iz mleta~ke vlasti i zauvek re{ili sukobe izme|u gra|ana i seqaka, i to na o~itu,

veliku {tetu prvih i za ~itava dva veka ne na ve}u korist drugih.93

Prema kasnijoj oporuci Ivanova sina \ur|a zakqu~ujemo da je Ivan tada sa

Mle~anima dobio na upravu Grbaq, Pa{trovi}e i Crmnicu, sa obavezom da ubira

prihode. Za zasluge mu je bilo obe}ano i {esto dukata. Na taj na~in je ukupna pro-

vizija Ivanu bila pove}ana na 1200 dukata.94

7. Kotor i Grbaq izme|u ~etvrte i pete pobune grbaqskih seqaka

Sukob oko pravnog poloàja Grbqana produàvao se sve do 1469. godine, kada

su presuditeqi u Veneciji utvrdili da je pravo na strani Kotorana. Takva presuda

nije u to doba vi{e imala nikakvog zna~aja, jer kotorska op{tina nije bila u stawu

da ostvari ova prava u Grbqu bez pomo}i Ivana Crnojevi}a, ~ija je vlast, pa makar

i u ime kotorske gospode, seqacima najvi{e odgovarala. Osim toga, i zemqi{ni

odnosi u Grbqu su se ve} bili znatno izme{ali.95


90 Listine, X, 389; I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 76–79; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwe-

nika, 43–45.

91 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 43–45; G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 196.


93 G. Desnica, Istorija Grbqa, 74.

94 Istorija Crne Gore, II–2, 281–292; K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. I, 402.

95 Istorija Crne Gore, II–2, 185, 291.

Posle nekoliko dugotrajnih buna mnogi Grbqani su napustili svoja sela.

Oni koji su ostali, uzimali su zemqi{ne deonice pod zakup œza ve~na vremenaŒ,

tako da je stare zemqi{ne odnose potiskivao ugovorni odnos — livel. Ponekad su

sastavqali i notarske isprave o livelu, ali su se u ve}ini slu~ajeva usmeno dogo-

varali. Za takav zakup dugovali su gospodaru po nekoliko stari ìta i poklon o ve-

likim praznicima. Ni mnogi zakupnici nisu vi{e mogli ìveti od zakupqene ze-

mqe, te su odlazili u Apuliju i na taj na~in prepu{tali zemqoposednicima da na-

|u nove zakupce. Javqali su se seqaci iz okoline Grbqa, a bilo ih je ~ak i iz Crm-

nice. Krajem XV veka ve}inu obra|iva~a zemqe u Grbqu ~inili su livelisti. Bez

obzira na pravni poloàj seqaka, Kotorani su izvla~ili iz Grbqa svake godine

oko 250 do 300 tona ìta i œprigodne pokloneŒ, a kotorska op{tina namete po og-

wi{tu, koji su prema oceni samih Grbqana {ezdesetih godina XV veka iznosili

hiqadu dukata.96

Kotorani su i seqake Svetomihoqske metohije smatrali posadnicima ili

vlasnicima, iako nisu uspeli da izvr{e podelu wihove zemqe onako kako su to ~i-

nili u Grbqu. Na su|ewima im, prema statutu, nisu priznavali pravovaqanost sve-

do~ewa. Nesumwivo je da su metohijski seqaci imali ograni~ena prava u vremenu u

kome je prevla~ko vlastelinstvo bilo u punom usponu. Me|utim, iz tog se vremena ne

raspolaè nikakvim podacima koji bi doprineli stvarawu potpunije slike o wiho-

vom poloàju. U vreme kad je manastir po~eo da propada, seqaci su ostali slobodni

uìvaoci svoje zemqe. Obaveze prema zapu{tenom manastiru svodile su se na dava-

we desetka, {to nijednu ku}u nije teè poga|alo. Reìm koji su im predlagali Koto-

rani trebalo je da bude mnogo teì i zato su mu se èstoko oduprli.97

Turske trupe opusto{ile su u mleta~ko-turskom ratu (1478–1479) i mle-

ta~ku oblast kod Kotora, zaposev{i Grbaqsku ùpu i sela plemi}ke op{tine Pa-

{trovi}a. Kad se, posle zakqu~ivawa mira, pristupilo regulisawu granice, sul-

tan je hteo da za sebe zadrì ove dve oblasti, isti~u}i da su to posedi Ivana Crno-

jevi}a, ali su se Turci, saslu{av{i brojne svedoke, uverili da ti krajevi pripada-

ju mleta~kom du`du.98

Prema jednoj vesti iz septembra 1479. godine u sukobu izme|u turskog suba-

{e i stanovnika Crne Gore te{ko je suditi o stavu koji su doju~era{wi Ivano-

vi podanici zauzeli prema novim gospodarima. Mnogo je poznatije dràwe mle-

ta~kih podanika oko gradova u primorju i oko Skadarskog jezera. Mrkojevi}i su

pri{li Turcima. Crmni~ani su zbacili kotorsku vlast i po{li wihovim pri-

merom. Pa{trovi}i i Grbqani i seqaci iz okoline Budve ube|ivali su okolne

turske vlasti i skadarskog sanxakbega da ih moraju uzeti pod svoje okriqe kao

doju~era{we podanike Ivana Crnojevi}a. Mle~ani su bili obave{teni o tome

da su ti i ina~e buntovni seqaci bili ogor~eni {to vlasti Venecije nisu pru-

ìle dovoqnu podr{ku Ivanu Crnojevi}u i omogu}ile mu da se odrì u brdima.


96 Istorija Crne Gore, kw. II–2, 185; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Grbqu, 182–184.


98 K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. I, 402.

Mr`wa prema kotorskoj vlasti nije im se gasila od kada je u krvi bio ugu{en wi-

hov posledwi ustanak.99

Nije poznato koliko je Ivan Crnojevi} ostao na primorju, niti kakve je pote-

ze preduzimao. Me|u stanovni{tvom Grbqa, Pa{trovi}a i u selima oko Budve po-

ja~ano je bilo neraspoloèwe prema mleta~koj vlasti, pa su oni prilikom tur-

sko-mleta~kog razgrani~ewa davali izjave na wenu {tetu. Osim toga, Ivan je svim

merama mleta~ke opreznosti stupio u vezu s nekim svojim ro|akom koji je ìveo u

Kotoru.100

Kako kotorski knez i vlastela nisu bili u stawu da se odrè u Grbqu i Pa-

{trovi}ima, niti da stalno ubiraju prihode, nominalno su ih zadràli pod svo-

jom vla{}u, a fakti~ki ih ustupili Ivanu Crnojevi}u da u wihovo ime tamo ubira

prihode i da upravqa tim krajevima. Turci su sada traìli Grbaq i Pa{trovi}e

kao zemqe Ivana Crnojevi}a. Kad je Halil-beg do{ao da s mleta~kim predstavni-

cima utvrdi kome je {ta pripadalo, svedoci iz Grbqa i Pa{trovi}a su izjavqiva-

li da je to stara ba{tina Crnojevi}a. Kotorski svedoci tvrdili su suprotno. Po-

kazivali su stare poveqe i kwige o podeli Grbqa, obja{wavaju}i s puno buke da su

ti doma}i qudi stari mleta~ki podanici koji misle samo o pqa~ki i koji svojim

spletkama èle da stvore situaciju koja bi Ivanu Crnojevi}u omogu}ila povratak

u wihov stari kraj. Turski emini su delimi~no shvatili igru, naro~ito kad im je

bilo ponu|eno tri stotine dukata kao argument. Tako je sultan Mehmed II neposred-

no pred smrt, u aprilu 1481. godine, œiz ~iste qubavi i prijateqstvaŒ priznao

Mle~anima Pa{trovi}e i Grbaq. Uz mleta~ko popu{tawe priznao je Republici i

znatno suèni distrikt Ulciwa, Bara i Budve. Tako je Republika zadràla pri-

morski pojas, odvojen od turskih poseda granicom koja je utvr|ena u brdima izme|u

mora i Skadarskog jezera.101

8. Peta buna Grbqana protiv Kotora i mleta~ke vlasti

Stalno trvewe u ratovima, bunama i mu~nim pregovorima, kao i nepomirqi-

vost sukoba izme|u kotorskih zemqoposednika i grbaqskih kmetova, uticalo je na

stvarawe ~vrste odluke Grbqana da potraè i na|u neko drugo politi~ko re{ewe,

van podlo`nosti Kotoru i Mle~anima. Tako su se Grbqani, nakon kra}ih oslawa-

wa na srpske despote i zetske oblasne gospodare, po dolasku Turaka priklonili

wima. Zato je primawe turske vlasti 1497. godine u Kotoru bilo shva}eno kao

œbunaŒ Grbqana, peta po redu, protiv pot~iwenosti Kotoru i Mleta~koj republi-

ci. Interesantno je da je iskustvo iz mnogih ranijih buna i postupno pripremawe

ove posledwe navelo neke zemqoposednike da potraè na~in osigurawa svojih

prihoda u Grbqu. Savremenici su, dakle, èleli da osiguraju svoje budu}e dohot-

ke. Tako jedan dokument o zakupu zemqe od 3. novembra 1496. godine sadrì klauzu-



100 Isto, 322.

101 Isto, 319–320.

lu u kojoj stoji da se obavezni prihodi ne uslovqavaju nikakvim mogu}im pobuna-

ma. [ta se podrazumevalo pod uslovqavawem, op{irnije je obja{wavao drugi do-

kument, od 5. novembra 1496. godine. U wemu se govori o obavezama koje su proizi-

lazile iz legata pok. Marina Bolice u korist fraweva~kog samostana u Kotoru. Ta

obaveza davawa frawevcima devet perpera i {est stari ìta godi{we bila je u ve-

zi sa jednim posedom u Grbqu, koji je bio vlasni{tvo ve}eg broja bra}e Bolica i

wihovih sinova. Beè}i, s pravom, od mogu}nosti izbijawa nove pobune u Grbqu,

Bolice su samo pravno osigurale frawevce, daju}i im garanciju da }e dobijati re-

~eni novac i ìto bez obzira na eventualne bune u Grbqu i nemogu}nost ubirawa

prihoda sa zemqe. Garanciju odnosno obavezu isplate frawevcima preuzima sam

Dobru{ko Bolica, ali se zato wegova bra}a, garantuju}i za sebe i svoje naslednike,

obavezuju da }e ga finansijski pomo}i da bi, posle vra}awa Grbqa Kotoru, od pri-

hoda sa zemqe svima bio vra}en dati novac.102

Kad su turske trupe osvojile Zetu, one su prodrle i u Grbaq i Pa{trovi}e.

Republika se na to poàlila papi, te je sultan Mehmed II pismom od 10. jula 1480.

godine naredio da se slu~aj ispita i da se Grbaq i Pa{trovi}i vrate Veneciji,

ukoliko su joj ranije pripadali. Ovo re{ewe nije doneseno lako. Prema wemu, tre-

balo je da Turci napuste sve zemqe Crnojevi}a, a po{to je bilo nekih koji su tvr-

dili da su Grbaq i Pa{trovi}i pripadali Ivanu, Turci su pravili probleme do

januara 1482. godine, kada je bio sklopqen ugovor izme|u Venecije i sultana Baja-

zita prema kome je Grbaq i Pa{trovi}e zadràla Venecija. Verovatno je i sam

Ivan Crnojevi}, koji je najpre izbegao iz zemqe, ali se kasnije vratio i priznao

tursku vlast, od Venecije traìo da mu vrate wegovu teritoriju. Kasnije je, pret-

postavqa se, podsticao Turke da zadrè Grbaq, tvrde}i da je ranije pripadao Cr-

nojevi}ima, a èle}i da se na taj na~in osveti Mle~anima {to su ga potpuno zapo-

stavili prilikom sklapawa mira 1479. godine. Crnojevi}i su u Grbqu imali i ne-

ke solane. Politi~ki su u po~etku podràvali Grbqane protiv Mletaka da bi ka-

snije, kao pla}enici mleta~kog du`da, vodili rat protiv pobuwenika. U izmewe-

nim okolnostima, Ivan je kao turski vazal i daqe izraàvao neprijateqstvo pro-

tiv mleta~kog Grbqa.103

Ivan Crnojevi} drào je Grbaq kao svoj posed, ali se najvi{e koristio sola-

nama ispod Soliockog poqa. Wegova uprava pam}ena je po dobru, tako da se Grbaq

jo{ i danas pomiwe kao Ivanobegovina. Na wegovu nesre}u, Turci su jo{ jednom

provalili u Zetu, pa se Ivan ponovo morao pomiriti sa Venecijom da bi uz wenu

pomo} mogao da se odupre Turcima. U te{koj borbi i uz promenqivu sre}u 1483. go-

dine Turci su kona~no ovladali Risnom i Herceg Novim.104


102 M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 45–47; D. Malikovi}, Zakup zemqe u Gr-

bqu, 186; M. Spremi}, Grbaq i srpska despotovina, 209; I. Sindik, Komunalno ure|ewe, 27–28.

103 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 84; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 45–47.

104 Da bi u narodu okajao grehe svoga oca zbog ru{ewa prevla~kog manastira, Ivan Crnojevi},

zetski vojvoda i gospodar, podigao je manastir na Cetiwu 1485. godine i tu je bilo sedi{te srpske

zetske mitropolije (P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 32).

Posle Ivanove smrti, 1490. godine, Mle~ani su tvrdili da su œgranice pod-

ru~ja na{eg Kotora dosta jasno opisane ne samo u ugovorima koje imamo sa pomenu-

tim gospodinom sultanom, ve} i sa ocem wegovog gospodarstvaŒ (misli se na Iva-

novog sina \ur|a). Nije, me|utim, poznat nikakav akt o wihovom razgrani~ewu ko-

ji bi se podudarao s te{ko utvr|enom tursko-mleta~kom granicom pred samu smrt

Mehmeda II Osvaja~a.105

Kotorani su prve godine obnovqene Ivanove vladavine jo{ uvek dràli kra-

jeve koje im je sultan ugovorima priznao. Sam Ivan Crnojevi} se sa takvim stawem

nije mirio, iako mu je bilo priznato pravo da sa obnovqenih solana u delu Grbaq-

skog poqa uzima onoliko soli koliko su imali i wegovi preci, uz ograni~ewe da

ih koristi samo za potrebe svojih podanika, a ne za prodaju drugima, i bez obzira na

to {to je wegov carinik bez smetwi pred kotorskom kapijom ponovo ubirao takse

na robu koju su Crnogorci donosili na primorje, kao {to se de{avalo i tokom ~i-

tavog XV veka.106

\ura| Crnojevi} je do kraja svoje vladavine zadrào Crmnicu i jedan deo Gr-

bqa, tako da je mogao, uz sve propuste Kotorana, da nesmetano vadi so iz svojih so-

lana. Wegovi qudi ometali su Kotorane koji su izvla~ili iz mora vi{e kamene

blokove podesne za gra|ewe i, s druge strane, nastavili da poseduju zemqu u Pa-

{trovi}ima i u blizini Budve. Kotorski knez i providur je u avgustu 1493. godine

obavestio Siworiju o œdrskim i lakomislenim postupcimaŒ \ur|a Crnojevi}a.

Iako je Paolo Erico, wegov prethodnik, sru{io ku}e koje su Crnogorci podigli u

Grbqu, \ura| ih je ponovo gradio. Senat je savetovao da se te ku}e bez velike buke

do temeqa poru{e. Nije bio za otvoreni sukob sa \ur|em, da ne bi i sultan bio iza-

zvan, ve} je samo savetovao, sa èqom da se mleta~ko podru~je sa~uva œsa {to mawe

buke i demonstracijeŒ.107

Sin Ivana Crnojevi}a, \ura|, poku{ao je da se ponovo, uz pomo} Mle~ana,

oslobodi Turaka. On se ~ak i oènio mleta~kom plemkiwom Jelisavetom Erico, u

uverewu da }e ga Venecija svojski pomagati u borbi protiv Turaka. Me|utim, Tur-

ci su bili mnogo ja~i i 1494. godine potpuno su osvojili Zetu, posledwi ostatak

ju`noslovenskih zemaqa. \ura| je izbegao u Veneciju. U ovim posledwim borbama

Grbaq se, pamte}i po zlu te{ku upravu Mle~ana, dobrovoqno predao Turcima i ta-

ko od dva zla izabrao mawe. Turci su zaposeli Grbaq 20. marta 1496. godine. Grbaq

se potpuno predao tek godinu dana kasnije, 1497. Sigurno je da je postojao sporazum

o predaji, ali pod kojim je uslovima predaja izvr{ena, nije poznato.108

Turska okupacija Grbqa trajala je dva veka, pa je zaista ~udno da Turci iza se-

be nisu ostavili skoro nikakav trag na tim prostorima. âk je i uspomena na wih

toliko izbledela da se samo na osnovu istorije zna da su oni nekad gospodarili Gr-


105 Istorija Crne Gore, kw. II–2, 334.

106 Isto.

107 Isto, 337.

108 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 79–81; M. Milo{evi}, Stavovi grbaqskih pobuwenika, 45–47;

P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 32–34.

bqem. To je, verovatno, najboqi dokaz tvrdwi da je wihova uprava bila podno{qi-

va u svakom pogledu.

Vladavina Turaka i Mletaka razlikovala se u slede}em: grbaqski seqak je

pod Turcima, i pored svega, bio gospodar svoga imawa i svoga truda (sultan je bio

kolektivni gospodar), dok je pod Mle~anima bio samo kmet kotorske gospode; pod

Turcima je Grbaq imao svoju samoupravu, dok je pod Mle~anima, s obzirom na to da

su mu osporavali svako pravo zbora, u svemu bio podvrgnut politi~koj vlasti u Ko-

toru.109

Pod Turcima je Grbaq bio nahija crnogorskog kadiluka. Sudsku vlast imao je

crnogorski kadija, a direktni upravni organ bio je emin (upraviteq turskih doba-

ra), sa sedi{tem u Herceg Novom. îtav Grbaq bio je œcarski hasŒ, tj. sultanovo

dobro. Spahija i veleposednika nije bilo, pa prema tome nije bilo ni zavisnih se-

qaka. Turci nisu useqavali muslimane, a ni prisilne islamizacije u Grbqu nije

bilo. Naprotiv, na osnovu svega se da zakqu~iti da su Turci po{tovali narodne

obi~aje, jezik i veru. Vojne posade nije bilo, niti je bilo administrativnog ureda,

na osnovu ~ega pretpostavqamo da su grbaqski glavari i sve{tenici sazivali zbor

kad god im je bilo potrebno, te su sve doma}e stvari i sporove re{avali po svojim

obi~ajima, pravu i zakonima. Turci su u Grbqu jedino ubirali prihode od seqaka

(jer je so bila dragocena trgova~ka roba), dok godi{wi hara~ nije bio veliki.

Ina~e, stanovnici Grbqa pod turskom vla{}u bili su podeqeni na œfilurxijeŒ

(oni koji su pla}ali porez od ku}e (oxaka)) i œtuzxijeŒ tj. solare, koji su bili oba-

vezni da rade na solanama.110

Iako je, dakle, odluka Grbqana iz 1497. godine da se zakunu na vernost turskom

sultanu posle niza otvorenih buna i oruànih akcija bila kona~na, Kotor i Mle-

ta~ka republika nisu mogli da se pomire sa takvim gubitkom, i to samo na osnovu

jednostranog akta. Gubitak su doìvqavali teìm, tim pre {to se radilo o veoma

osetqivom poloàju i o dragocenoj ìtnici i solanama u dnu Grbaqskog poqa.111

Mleta~ki stav bio je zasnovan na istorijskim argumentima i bio je jasan:

œMi se niti me{amo, niti èlimo ikako me{ati u zemqu koja je ranije pripadala

Crnojevi}ima, ali izjavqujemo da su Grbaq i solane ranije pripadale i sada pri-

padaju na{oj presvetloj Siworiji, kako to dokazuju stari dokumenti i kako je to

potvrdio i pokojni sultanŒ. Usled takvog stava reagovalo se na dolazak turskih

oficira i sanxakbega 1497. godine. Jedino se priznavalo pravo da turski organi

mogu da pokupe carine œpod istim uslovima kao {to je to uradio Crnojevi}Œ, ali

ne vi{e od toga. O~ito se mislilo na solane koje su pripadale Crnojevi}ima i na

prodaju carina od soli. Mle~ani su energi~no isticali staru kotorsku jurisdik-

ciju nad Grbqem.112


109 P. Kova~evi}, Grbaq — wegova pro{lost i budu}nost, 35.

110 Isto.


112 M. Sanuto, I Diari, t. I, Venezia 1879, 643–644, 679–680.

Sami Turci imali su veoma jaku fakti~ku organizaciju, zasnovanu na ~iwe-

nici da su se Grbqani dobrovoqno predali i zakleli im se na vernost. Zato je mle-

ta~kom izaslaniku Alovizu Sagudinu 1497. godine pa{a u Carigradu jasno rekao:

œNemoj ti misliti da ne primamo rado onoga ko se ho}e predati mome gospodaru…

Pa, iako su se Grbqani dobrovoqno predali, moj ih gospodar ne}e nikada na-

pustitiŒ.113

Ovakav korak grbaqskih seqaka postaje razumqiviji kada se {ire sagledaju

svi wihovi stavovi, bune i sve suprotnosti koje su se u toku trajawa buna javqale.114

9. Kotor i Grbaq posle 1497. godine

Gubitak Grbqa predstavqao je za Kotor teàk udarac. Koliko su ga Kotorani

te{ko doìveli ilustruje i izjava poslanika \ustinijana, koji kaè da je ba{ taj

gubitak glavni razlog siroma{tva kotorskih plemi}a. On u svojim izjavama i pre-

uveli~ava, jer kaè da je grad od Grbqa dobijao do 8000 stari raznoraznih namir-

nica: œ… Kad je posedovao celi teritorij, dobijali su dvanajest hiqada svakovr-

snog ìveà, a sa samog tre|ela ùpqana dobivali su 8.000 stara…Œ. Na osnovu

raspoloìvih dokumenata nije mogu}e ustanoviti ta~nu visinu ovih doprinosa,

ali, koliko se po wima moè zakqu~iti, ona zaostaje za stvarno dobijanim koli~i-

nama namirnica. Tako je u tu`bi, koju su Grbqani 1469. godine podneli Veneciji,

stajalo œda oni nisu du`ni ni{ta drugo, nego neku godi{wu proviziju od pribli-

`no 1.000 dukata, koji se imaju razdeliti izme|u wih, koji imaju, kao {to kaù ka-

rate u ùpiŒ. Visinu koja se kretala oko godi{wih 1000 dukata potvr|ivala je i

molba kotorskih plemi}a, sa~iwena u Veneciji jula 1454. godine. U istoj poveqi

se navodilo da su gra|ani za vreme bune, koja je trajala pet godina (1448–1452), bi-

li o{te}eni za 6.000 dukata. Uzev{i navedene iznose kao pribli`no ta~ne i upo-

rediv{i ih sa cenama onoga vremena (pristojnom cenom ìta smatrao se iznos od

10 gro{eva po staru), proizilazi da je grad bio o{te}en za 4000–5000 stari. Nije,

tako|e, ta~na ni tvrdwa da je grad iz Grbqa dobijao œsvakovrsnog ìveàŒ, jer se

po sa~uvanim ispravama doprinos grbaqskih seqaka ograni~avao samo na ìto i

na gotovo bezvredne poklone. Za siroma{ne seqake bio je to ipak teàk teret:

4000–5000 stari iznosilo je, prema dana{woj meri, 250–300 tona.115

Potpadawe Grbqa pod tursku vlast i za Veneciju je predstavqalo teàk uda-

rac. Ta ùpa je bila od posebnog zna~aja za Kotor. Grbaq je bio ìtnica gralnog

mleta~kog grada u Boki Kotorskoj. U Grbqu su bile sme{tene solane koje su Siwo-

riji donosile zna~ajne prihode, pa su zbog toga Mle~ani neprestano isticali svo-

ja prava na Grbaq. Zato su oni na Porti vi{e puta i pokretali pitawe daqeg statu-

sa Grbqa, ali uvek uzaludno. Turci su ve} 1498. godine po~eli da eksploati{u gr-



114 Isto.

115 Grbaq se pod turskom vla{}u nalazio do 1647. godine, kada se prikqu~io Veneciji, ali se

Turske kona~no oslobodio tek oko 1725. godine. (I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 8, 84–85).

baqske solane. Oktobra te godine u Grbaq je sa trista qudi, radi ~i{}ewa solana,

do{ao suba{a Crne Gore. Kotorski providur Fran~esko îkowa hvalio je skadar-

skog sanxakbega kao dobrog ~oveka, ali je smatrao da je œonaj suba{a, upravqa~ ne-

gda{we dràve Crnojevi}a, zaoŒ.116

Kada je do{lo do prvih znakova mleta~ko-turskog zao{travawa, Crnogorci i

Grbqani su izrazili spremnost da promene gospodara. U julu 1499. godine pred-

stavnici Grbqa i predstavnici Crne Gore, nezavisno jedni od drugih, saop{tili

su kotorskom providuru da su spremni da se stave pod mleta~ku za{titu, te su od

Venecije zatraìli da uputi jednog stare{inu i municiju da bi se mogli odupreti

Turcima. Kotorani su podràvali takve zahteve Crnogoraca i Grbqana, navode}i

~ak, da bi ja~e poduprli ovaj predlog, da Crna Gora ima {est hiqada boraca, {to je,

bez sumwe, bilo nerealno.117

Glavari Grbqa i Crne Gore jo{ nekoliko puta su dolazili u Kotor, uporno

traè}i da Venecija {to pre donese odluku o wihovoj molbi. Izgleda da su Turci

tada ve} doznali ne{to o mleta~ko-crnogorskim zahtevima. Vojvoda Crne Gore

uporno je radio na tome da zavadi Crnogorce i Mle~ane. Tako su se Crnogorci, ka-

da su neki Wegu{i napali i opqa~kali jednu ku}u u blizini Kotora, izviwavali i

obja{wavali da su to uradili po nagovoru turskog vojvode.118

Na navaqivawe Crnogoraca i Grbqana mleta~ka vlada je krajem avgusta 1499.

godine re{ila da i jedne i druge primi pod svoju za{titu. U uputstvu rektoru Ko-

tora je stajalo: œIz va{ih pisama primqenih pre vi{e dana razumeli smo ponudu

koju vam ~ine oni iz Crne Gore i oni iz Grbqa da ho}e da do|u pod vlast

SerenisimeŒ. Shvataju}i zna~aj ove ponude vlada je naredila rektoru œda re~ene iz

Crne Gore treba da primi za dobre podanike, kojima }e dati po{tene i potpune

uslove za koje smatraju da su potrebniŒ. Ne{to kasnije, Grbqani i Crnogorci tra-

ìli su od Mle~ana da upute jednog providura i \ur|a Crnojevi}a da zajedno upra-

vqaju zemqom, imaju}i u vidu vazalni odnos sa Turcima pre 1496. godine.119

Iako se iz ovih podataka ne moè utvrditi pod kojim su uslovima Crna Gora

i Grbaq bili spremni da prihvate mleta~ku vlast, sa razlogom se moè pretposta-

viti da im je Venecija obe}ala neke privilegije sli~ne onima koje su imali Pa-

{trovi}i, na {ta nas upu}uju re~i œpo{tene i prigodne usloveŒ. Grbqani su è-

leli da prime mleta~ku vlast pod uslovom da se na upravu zemqe vrati \ura| Cr-

nojevi}, zajedno sa jednim mleta~kim providurom.120

Me|utim, zahtev Crnogoraca i Grbqana da se u Crnu Goru uputi \ura| Crno-

jevi} Mle~ani su primili s nepoverewem. U Veneciji se naslu}ivalo, a mo`da i


116 M. Sanudo, I Diari, t. I, 685, 702, 823; t. II, 101–105, 136; Istorija Crne Gore, kw. III, Tito-

grad 1975, 14.

117 M. Sanuto, I Diari, t. II, 920, 969; Istorija Crne Gore, kw. III, 16–17.

118 M. Sanuto, I Diari, t. II, 1143 i 1173; Istorija Crne Gore, kw. III, 16–17.

119 M. Sanuto, I Diari, t. III, 48–49; Istorija Crne Gore, kw. III, 16–17.

120 J. Tomi}, Prilozi za istoriju Crnojevi}a i Crne Gore, Spomenici, kw. ¶LçÇÇ, Beograd

1909, 123.

pouzdano znalo, da on preko svojih qudi odràva veze sa skadarskim sanxakbegom.

Avgusta 1499. godine u Veneciju je do{ao Nikola Drago, kotorski plemi} i ro|ak

\ur|a Crnojevi}a, koji je po nare|ewu Venecije, vra}en iz Zadra natrag u Veneci-

ju, s obrazloèwem da bi mogao po~initi ne{to nepoèqno.121

S obzirom na to da je Veneciji u to vreme bilo veoma va`no da se dokopa Grbqa

ili da tamo{we solane uzme pod zakup, ona je krajem maja 1503. godine poslala u Ca-

rigrad Andriju Tripija s predlogom da Kotorani uzmu grbaqske solane u zakup. U

instrukcijama komesaru u Komisiji za razre{ewe Sagudinu Ve}e je nalagalo: œI za-

to se moè dogoditi da re~eni emin poku{a da Grbaq stavi pod vlast gospodina sul-

tana. Brane}i razloge na{e. Kaì da re~eno mesto od starina pripada SiworijiŒ.122

Mleta~ki argumenti da je Grbaq od starina pripadao Republici bili su vr-

lo neubedqivi. Turska je, kao {to je ve} istaknuto, po pravu osvajawa i predaji ze-

mqe od strane \ur|a Crnojevi}a polagala pravo na tu oblast, {to je bilo odlu~uju-

}e u razgrani~ewu i {to se nije moglo osporiti.123

Kao svog glavnog komesara za razgrani~ewe na mleta~ko-turskoj granici na

Crnogorskom primorju Venecija je imenovala Zakarija de Fran~eskija. Sredinom

oktobra 1503. godine Ve}e mu je, pre wegovog odlaska za Kotor, dalo op{irne in-

strukcije. I ovoga puta Siworija je odlu~no ponovila da je œGrbaq, bez sumwe,

na{Œ (wen) i da komesar Fran~eski treba da uradi sve da on pripadne Veneciji.124

Kada su, i pored sveg truda, u Veneciji shvatili da se ne mogu dokopati Gr-

bqa isticawem nekih fiktivnih prava nad wim, Mle~ani su promenili taktiku.

Po~etkom novembra 1503. godine Ve}e je Zakariju de Fran~eskiju dalo nova uput-

stva. Nare|eno mu je da skadarskom sanxakbegu ponudi 1000 dukata godi{we za so-

lane i daciju ispred Kotora, a za Grbaq 700 dukata, onoliko koliko dobija sultan.

Dakle, Venecija je nudila ukupno 1700 dukata godi{we za zakup, odnosno œda bi so-

lane u Grbqu ostale slobodne (…) Siworiji i da gospodin sultan ne {aqe vi{e

svoga ~oveka na kotorsku pijacuŒ. Prihod od dacije ispred Kotora iznosio je 6000

aspri godi{we.125

Turci su odbili sve mleta~ke predloge. Zbog svake sigurnosti i zna~aja sola-

na, Turci su postavili posebnog vojvodu u Grbqu, koji je i kasnije ostao sastavni

deo turske administrativne oblasti Crna Gora. Turski vojvoda u Grbqu napla}i-

vao je taksu i od mleta~kih trgovaca. Feris-beg je ubrzo daciju ispred Kotora dao u

zakup na dva meseca knezu Aleksi Boìdarevi}u s Wegu{a. Ovaj wegu{ki knez

uìvao je najve}e poverewe kod skadarskog sanxakbega.126

Svaki poku{aj Mletaka da se na bilo koji na~in dokopaju Grbqa i tamo{wih

solana propadao je vrlo brzo. Mle~ani su se, zapravo, poku{ajem da Grbaq i solane


121 Istorija Crne Gore, t. III, 16–17.

122 J. Tomi}, Prilozi za istoriju Crnojevi}a i Crne Gore, 47.

123 Istorija Crne Gore, kw. III, 22–23.

124 J. Tomi}, Prilozi za istoriju Crnojevi}a i Crne Gore, 32, 47.


126 M. Sanuto, I Diari, t. V, 612–613, 881; Istorija Crne Gore, kw. III, 22–23.

dobiju u zakup, u stvari, odrekli svojih prava na tu oblast, koja su u po~etku tako

samouvereno isticali. Kotorani se, me|utim, nikada nisu odrekli pretenzija na

Grbaq. Oni }e ih pothrawivati i gajiti sve dok ova oblast kona~no ne pripadne

mleta~koj vlasti.127

Iz svega izloènog nije te{ko razumeti istorijske korene krutih stavova

kotorskih zemqoposednika. Me|utim, od ovoga je znatno teè prona}i prihvatqi-

vo istorijsko obja{wewe kojim }e se rasvetliti pitawe za{to se Grbqani, i posle

vi{e buna, nisu mirili sa feudalnom stvarno{}u, odnosno na koji su na~in stva-

rali svoja ~vrsta inradikalna shvatawa kojima su se uporno hranili, i pored dru-

ga~ije stvarnosti.128

Stvar postaje jasnija kada se imaju u vidu raniji ~esti sukobi i ratovi zet-

skih i bosanskih oblasnih gospodara, sve do vojnih intervencija srpskih despota

i Ivana Crnojevi}a. Grbaqska tradicija bila je dosledno protivkotorska, a ~vr-

sto su je pothrawivala povremena odvajawa Grbqa od Kotora, uz obostrane osva-

ja~ke akcije. Sve to nije se moglo izde{avati a da ne ostanu duboki tragovi u svesti

Grbqana. Oni su tako prolazili jednu dosta dugu i sistematsku {kolu otpora svo-

me mleta~kom gradu.129

Kotorski stav prema Grbqu bio je uglavnom krut, dogmati~an i nepomirqiv.

Istina, ima i sa~uvanih primera saradwe zemqoposednika i grbaqskih kmetova,

ali to treba smatrati izuzetkom. Kod Grbqana je, paralelno sa sve{}u o nezavisno-

sti i samostalnosti na zemqi koju su obra|ivali, rastao duboki ose}aj mr`we, na-

ro~ito prema kotorskom patricijatu. Veoma je karakteristi~an samouvereni stav s

po~etka àlbe iz 1432. godine, u kojoj se tvrdilo da sami plemi}i dele zemqu, vi-

nograde i pa{wake koji su pripadali Grbqanima ve} ~itav milenijum i vi{e. Bu-

ne grbaqskih seqaka bile su u organskoj vezi sa ratovima, borbama, krvavim osve-

tama i raseqavawima, a sve je to bilo u ìvom se}awu samih ustanika.130




129 Isto.

130 I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj, 64; G. ^remo{nik, Kotorski dukali, 139–140.

DRAGI MALIKOVI]

KOTOR ET GRBALJ AU XVe SIECLE

R e s u m e

Apres la chute de l'Etat serbe, Kotor et Grbalj se sont retrouves dans une situation

specifique, etant exposes aux dangers exterieurs. Si Kotor a sitot demande et obtenu la

protection de Venise, Grbalj, bien que situe dans sa proximite, a longtemps differe la pri-

se d'une decision semblable. De plus, ses habitants chretiens ont presque pendant tout un

siecle refuse de demander la protection de Venise, afin de ne pas suivre l’exemple des pa-

triciats de Kotor avec lesquels, comme on le sait, ils n’entretenaient jamais de bons rap-

ports. La decision des habitants de Kotor a provoque une reaction opposee des habitants

de Grbalj, qui se detachaient de plus en plus de Kotor et de Venise pour se lier davantage a

la Despotovina voisine. Cet antagonisme entre les habitants de Kotor et ceux de Grbalj a

donne lieu a cinq revoltes des paysans de Grbalj contre les autorites de Kotor. Ces revol-

tes ont ete provoquees par les differents abus de pouvoir et mefaits commis par les nobles

de Kotor, en tant que proprietaires des terres a Grbalj envers les paysans. Les autorites de

Kotor ont etouffe ces revoltes grace a l'aide de l'armee venitienne, mais les formations

militaires du despote serbe Djuradj Brankovi} ont activement participe dans ces evene-

ments. C'est surtout pour defier les autorites nobles de Kotor que les habitants de Grbalj

ont demande une aide aupres des autorites turques. Cette protection n'a jamais ete effec-

tuee, mais le seul fait qu'elle a ete demandee revele le degre de l’hostilite entre les nobles

de Kotor et la population paysanne de Grbalj et la nature des rapports de ces deux regions

durant le XVe siecle

Mots-cles. Kotor, Grbalj, XVe siecle.


kotor i grbaq u hç veku -...

Documents