KULTURA I LIČNOST

Šta je kultura?

Kultura je za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja života i sistem ponašanja i vrednosti, koji se menjaju tokom života grupe (Rot, 1972).

Prema Visleru (1923) kultura određenog društva se ogleda u 9 oblasti života: jeziku materijalnim karakteristikama društva (način ishrane, stanovanja,

saobraćaja, oruđa, načina odevanja, postojećim zanimanjima... ) umetnosti mitologiji verovanjima i znanjima crkvenoj organizaciji i religioznoj praksi porodičnom i socijalnom sistemu (način sklapanja braka,

međuljudski odnosi, društvena kontrola..) vlasništvu upravljanju društvom (političke organizacije, pravna i sudska

praksa) ratovanje i način ratovanja.

Eksplicitna i implicitna kultura

Kreč, Kračfild i Balaki (1962) razlikuju eksplicitnu i implicitnu kulturu

Eksplicitnu čine spoljašnje manifestacije života zajednice (način odevanja, stanovanja, saobraćaj,upravljanje društvom..)

Implicitna kultura je suština kulture i nju čine1. saznanja i verovanja (saznanja o svetu i društvu,

verovanja, praznoverice i mitovi)2. vrednosti (shvatanja o tome šta je dobro, šta loše,

čemu treba težiti, za šta se vredi boriti)3. norme - propisi i standardi ponašanja (običaji,

norme ponašanja u užem smislu – moralne norme, institucionalizovane norme)

Socijalizacija

Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama (Rot, N.)

Kulturalizacija/akulturacija – proces putem kojeg članovi društva usvajaju one oblike ponašanja koji su karakteristični za kulturu kojoj pripadaju Problem: širina određenja Kakvom zaključku vodi ovakva definicija?

“Svako je zatvorenik kulture u kojoj se podiže” - Olport

Kultura kao izvor socijalizacije Kultura i društveni sistem su izvori

socijalizacije jer određuju sadržaje (vrednosti, norme, obrasce ponašanja) koji se prenose socijalnim učenjem

Agensi socijalizacije prenose te sadržaje porodica škola vršnjačka grupa mediji

Počeci izučavanja kulture i ličnosti

Oblast „kulture i ličnosti“ pojavila se 20tih godina prošlog veka, pokrenuta od strane psihoanalitički orijentisanih antropologa, psihologa i psihijatara. Procvat doživljava 30 i 40tih godina.

Osnovne postavke ove oblasti bile su: a) svaka kultura ima karakterističan etos koji pripadnici

te kulture internalizuju i razvijaju odgovarajuću strukturu ličnosti koja je nadalje zajednička svim pripadnicima te kulture (pretpostavka o uniformnosti)

b) kultura oblikuje rana iskustva u detinjstvu koja su na predvidljiv način povezana sa obrascima ličnosti kod odraslih (pretpostavka o kontinuitetu)

Prva istraživanja: Sapir, Malinovski, Rivers - podaci o životu i karakteristikama pripadnika različitih kultura

Rut Benedikt: naglašava povezanost i koherentnost svih elemenata kulture i usklađenost ličnih karakteristika sa određenom kulturom Opisala je četiri tipa kulture, na osnovu specifičnog

načina života, odnosno etosa – karakterističnog morala, estetike i emocija. Ti tipovi, odnosno “kulturne konfiguracije” su: apolonijska, dionizijska, paranoidna i megalomanska. Svakoj kulturnoj konfiguraciji odgovara određen sklop ličnih osobina. Primer: plemena Zunji, Dobu i Kvakiutl.

Margaret Mid: istraživala i pisala o nacionalnom karakteru. Opisala “nacionalni karakter” Amerikanaca, Engleza, Rusa, Japanaca.

Linton i Kardiner: kritikuju konfiguracionistički pristup, predlažu pojam bazične strukture ličnosti: aspekti ličnosti koji su zajednički za

pripadnike jedne kulture i po kojima se razlikuju od pripadnika drugih kultura

bazična struktura ličnosti razvija se zahvaljujući sličnostima u načinu podizanja dece koji je određen kulturom (vrednostima, običajima, normama)

Erih From: društveni karakter je jezgro karakterne strukture zajednički većini članova društva primalački eksploatatorski skupljački trgovački produktivni

Funkcija društvenog karaktera – održanje i dobro funkcionisanje društva

Individualni karakter obuhvata osobine po kojima se pripadnici iste kulture međusobno razlikuju.

Jovan Cvijić: Psihičke osobine južnoslovenskih naroda

„Balkansko poluostrvo“, 1918 / 1931: opis “etnopsihičkih profila“ - najčešćih karakteristika ličnosti kod pojedinih tipova, varijeteta i grupa

Metodologija: upitnici, folklor, narodne pesme, narodna shvatanja, istorija, političke institucije, antropološke razlike

Postoji etničko i psihološko jedinstvo južnoslovenskih naroda. Njih odlikuje “idealizam” - osećajnost, saosećanje, bogata mašta i sklonost oduševljavanju i zanosu. U okviru tog jedinstva postoje regionalne razlike – tipovi.

tipovi mentaliteta: dinarski centralni istočno-balkanski panonski

Jovan Cvijić: Psihičke osobine južnoslovenskih naroda Najdetaljnije opisane odlike dinarskog

tipa: mentalno zdravlje i stoičko podnošenje teškoća, solidarnost, srdačnost, lično dostojanstvo, poštovanje starijih, dece i žena, poštovanje predaka, jaka nacionalna svest, izrazite vojničke vrline, energičnost, impulsivnost, smisao za pesništvo i pripovedanje...

Kritika: Ideološka pozadina: postavka jedinstva južnih

Slovena i ubeđenje o potrebi njihovog ujedinjenja

Kritike studija iz prve polovine 20. veka

Problematična metodologija (npr. upotreba projektivnih testova, metoda „nametnutih“ odnosno uvezenih iz zapadne psihologije)

Zloupotreba konstrukta „nacionalnog karaktera“: cele nacije su opisivane su putem sklopa obično

negativnih ličnih dispozicija uticaj predrasuda, nenaklonosti, ideologije,

aktulene situacije u svetu prikazi nacionalnih karakateristika određenih

kultura i naroda umesto da doprinesu suzbijanju etničkih stereotipija, često su doprinosili njihovom proširivanju

Ishod: zamiranje izučavanja “kulture i ličnosti” tokom 70tih i 80tih godina 20. veka

Pokušaji objašnjenja porekla kulturalnih razlika u sklopu ličnosti

Način privređivanja odnosno stvaranja zaliha hrane (Beri, Čajld i Bejkon): Agrarna društva promovišu osobine kao što su odgovornost, tačnost, poslušnost, pokoravanje, a društva lovaca i sakupljača hrane kod svoje dece podstiču težnju za postignućem, samostalnost, nezavisnost i upornost.

Individualizam vs. kolektivizam i hijerarhijski vs. horizontalni odnosi: dve najvažnije dimenzije na kojima se razlikuju kulture. Primer: Indija, SAD, Švedska, Izrael

Način podizanja dece (stepen tolerantnosti prema deci, stepen frustracije, tolerisanje ispoljavanja agresivnosti, kvalitet emocionalnih odnosa u porodici...)

SELF

Nezavisan i međuzavisan self

SELF

Nezavisan i međuzavisan selfMarkus i Kitayama (1991, 1998): nude jedinstveni teorijski okvir za objašnjenje

kulturalnih razlika u kogniciji, emocijama i motivaciji

upoređuju nezavisno poimanje sebe nasuprot međuzavisnom poimanju

nezavisan vs. međuzavisan self - generalna tendencija kod pripadnika pojedine kulture u cjelini

unutar svake kulture postoji značajan interindividualni varijablilitet, ali i varijabilitet među grupama

Nezavisan self imperativ zapadne kulture - postati autonomna

osoba, nezavisna od drugih, s individualnim obeležjima– individualistično, idiocentričko poimanje

individualne, internalne osobine pojedinca u najvećoj meri regulišu ponašanje pojedinca i nabolje ga opisuju

osoba se posmatra izdvojeno iz socijalnog konteksta vlastito ja - stabilno, jedinstveno verovanje u jedinstvenost svake osobe daje podlogu

za različite teorije razvoja - samoaktualizacija, ostvarivanje vlastitih potencijala, samoefikasnost i sl.

samopoštovanje izvire iz sposobnosti da pojedinac izrazi i afirmira sebe

drugi – služe za socijalno poređenje, potvrđuju naše osobine

Međuzavisan self

mnoge nezapadne kulture naglašavaju međusobnu povezanost svih ljudi

normativni imperativ - održavati međuzavisnost s drugima, autonomija manje važna

međuzavisnost - doživljaj sebe kao dela šire socijalne mreže, važno se uklopiti

ponašanje pojedinca u velikoj meri određuju njegova verovanja o tome što misle i rade drugi s kojima je povezan

međuzavisno "ja" isto poseduje i izražava set vlastitih psiholoških obeležja – sposobnosti, osobina ličnosti, verovanja i sl.

ali, lična obeležja nemaju veliku ulogu u determinisanju ponašanja, posebno u odnosu na značajne druge

jedinstvenost međuzavisnog selfa izvire iz jedinstvenosti mreže socijalnih odnosa koje ta osoba uspostavlja i održava

HIJERARHIJSKI ODNOSI

HORIZONTALNI ODNOSI

INDIVIDUALIZAMKOLEKTIVIZAM

Primeri kultura na Hofstedeovim dimenzijama

SAD

ŠVEDSKA

INDIJA

IZRAEL

Primer: analiza interakcije majka-odojče u Nemačkoj i Kamerunu (Demuth, 2008)

Nemačka: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) Niski mortalitet odojčadi, visok očekivan životni vek;

društvo koje stari Obuhvatna socijalna i zdravstvena zaštita, pristup

obrazovanju za sve, donedavno besplatno visoko obrazovanje

Interkulturalno društvo (18% migranata) Ekonomska samostalnost starih, rana ekonomska

samostalnost mladih Visok životni standard

Nemačka: Etnografski kontekst Vrednosti: disciplina, tačnost, poštovanje autoriteta

(pruski uticaj); individualna odgovornost, sloboda i introspekcija (protestantizam) “Svako je sam kovač svoje sreće”, “Ako ne pomogneš sebi, ni drugi ti neće pomoći”

Promene u pravcu egalitarnog, neformalnog uređenja interpersonalnih odnosa; uz tradicionalne porodice sve više jednoroditeljskih porodica i drugih formi porodica

Natalitet: 1.4 deteta, uz dete ostaje majka, obično do treće godine, često i duže (svega 3% baki/deda se redovno brine o svojim unucima)

Najranije detinjstvo se provodi uz majku, slanje u jaslice nije naročito dostupna opcija

Nemačka: kulturalni model nege o detetu i roditeljske etnoteorije Podstiču se snažan doživljaj individualnosti i autonomije

(samo-ostvarivanje, samopouzdanje i asertivnost), obrazovno i ekonomsko postignuće

Ciljevi socijalizacije koji se cene: “biti drugačiji od ostalih” “izraziti svoje ideje” “samopouzdano izražavati svoje potrebe” “razviti ljubav prema redu” – dete treba da se uči samokontroli, porodica

ne podčinjava svoju rutinu detetu

Praksa: jedinstvena imena, samostalno spavanje, podsticanje samostalne igre, oko 40% vremena odojčad provode bez odrasle osobe na vidiku, rano i intenzivno izlaganje igračkama i jeziku, interakcija licem-u-lice, brzo reagovanje na detetove potrebe, preferencije...

Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) Mortalitet odojčadi ogroman, prosečna očekivana starost za

oko 30 godina niža nego u Nemačkoj, prosečna starost prvorotki oko 10 god niža nego u Nemačkoj; mlado društvo

Zdravstvena nega loša, pristup obrazovanju dobar, životni standard nizak, pretežno agrikulturno društvo

Nso društvo (iz jedne od 58 oblasti Kameruna) je strogo hijerarhijski uređeno (uključujući porodice), titule su veoma važne i nasleđuju se

Socijalna interakcija je veoma strukturisana, postoje tačno propisane forme ponašanja zavisno od uzrasta, pola i društvenog statusa. Za svakodnevni život ključno je poznavanje statusa drugih osoba i poštovanje onih s višim statusom.

Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) Žene su zadužene za proizvodnju hrane, održavanje

domaćinstva i negu dece; muškarci nadniče ili se bavem preduzetništvom

Podizanje dece je odgovornost cele zajednice; o njima se brinu roditelji, starija braća/sestre, bake/dede, rođaci, komšije... Majka je primarni negovatelj u prvih 6 meseci.

Majke rade na farmama, nose svoju decu na leđima dok ih doje, čim ih odbiju od dojke ostavljaju ih kod kuće da bi mogle da rade. Deca dugo spavaju s odraslima u istoj prostoriji, postoji puno telesnog kontakta s bebama, one su gotovo uvek na oku nekome ko se o njima brine

Deljenje je društvena norma.

Kamerun: Etnografski kontekst (demografija, socio-politički okvir, ideologija...) Pojedinac ima značaj kroz svoje odnose s drugima Interesi pojedinca su potčinjeni interesima grupe

“pojedinci dolaze i odlaze, a grupa ostaje” Sposobnosti jedinke su beskorisne ako ne služe za

dobrobit grupe Naglasak je na deljenju i društvenoj harmoniji “Kiša ne

pada samo na jedan krov”, “Pas ne grize ako mu ne staneš na rep”

Praznoverje je veoma rašireno Deca se često smatraju reinkarnacijom umrlih predaka,

ona su odbrana od smrtnosti i božji dar. U duhovnom pogledu se deca izuzetno poštuju, ali u svakodnevnom životu se na njih gleda utilitarno: od malena imaju brojna zaduženja i predstavljaju sigurnost za ostarele roditelje

Kamerun: kulturalni model nege o detetu i roditeljske etnoteorije Primarno je odojče održati u životu Ciljevi socijalizacije:

Uključivanje u strukturu zajednice Sticanju prosocijalnih veština: poštenja, saradnje,

poštovanje pravila, poslušnost nadređenima, odgovornost, posvećenost porodici

Dete treba da ima “dobar karakter” tj. da suzbija ponos u vezi svog postignuća

Dobro i zdravo dete je mirno i tiho; suzbija se izražavanje negativnih emocija

Praksa: blizak telesni kontakt, vestibularna stimulacija dominira (ljuljanje gore-dole). Stimulacija igračkama i kontakt licem-u-lice su retki

Razlike

1. Dete kao “ravnopravan” partner u interakciji vs. dete koje sluša i potčinjava se (majka koja garantuje autonomiju detetu vs. majka koja vrši kontrolu nad interakcijom) Kada beba plače, N majka pita “Šta nije u redu”,

“Možda si umoran”, “Sigurno si gladna”, “Možda je bolje ovako”, odvlači pažnju igračkom, proverava reakciju deteta, traži drugo rešenje... mentalizuje;

K majka zahteva da beba prestane da plače, zapoveda joj da bude poslušna “Ne, ne, ne... Nemoj opet da plačeš, mi ovde ne plačemo”, “Ovde se ne plače”, “Loše dete, loše dete”, “Šta je sada? Jao kako su ti sada ružne oči”... Tek ako se beba ne smiri, traži se uzrok plača.

Razlike2. Narativno-biografsko vs. ritmično-sinhrono strukturisanje

interakcije (majka koja podstiče dete na priču, prepričava prošle ili nagoveštava buduće događaje vs. majka koja peva, pevuši) N majka: “Danas je bila dobra kupka, zar ne? Prijala ti

je, reci mi... Mmm, hoćeš da mi kažeš nešto?”; “Danas ti se ne priča... Obično si brbljiva, a danas ti se ne priča.. Da nisi već umorna?”...

K majka: Ritmično ponavlja “gde si.. gde si...”, “hej, hej...”pucketa jezikom, cokće, mumlja, pevuši... Majka vadi detetovu levu ručicu iz usta “Zar ćeš da budeš levoruk? Eeee... Uzima desnu ručicu i njome dodiruje detetova usta “Ovom ćeš da bacaš, ovom ćeš da bacaš...”

Primer: analiza interakcije majka-odojče u dve Nemačkoj i Kamerunu

Razlike3. Diskurs orijentisan na individuu vs. socijalno

orijentisan diskurs (Majka koja komentariše invididualnost deteta vs. majka koja podstiče dete da nešto uradi, odnosno da integriše njegovo ponašanje u ritmične interakcije) N majka: “Ohoho, ti bi da radiš gimnastiku!

Ohoho, bravo i još jednom!”, “Mmm, mislim da ti nećeš voleti da puziš, jel da? Ti ćeš odmah hteti da staneš na nožice”...

K majka: “Hajde da plešemo”... Ritmično pokreće dete i prati zvukovima; “Ko je to? Ko je to? Ko te to gleda? Vidi, vidi!”; “Aaaj, širom otvorene oči! Koga gledaš?..” uz ritmične pokrete

Vežba

Stereotipije i verovanja o izvorima kulturalnih razlika u profilima ličnosti Srbi Japanci Rusi Španci

Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti

Dva pristupa: etic (gledanje na kulturu “spolja”) i emic (gledanje na kulturu “iznutra”)

Crte ličnosti: primena petofaktorskog modela Potvrđena validnost opisa ličnosti u različitim

kulturama pomoću pet bazičnih dimenzija: N, E, O, Sar i Sav

Postoje kulturalne razlike u izraženosti dimenzija i pripadajućih aspekata ličnosti

Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti

Emocije Utvrđena univerzalnost ekspresije i

prepoznavanja bazičnih emocija (Darvin, Ekman), uz izvesne kulturne specifičnosti (primer: Japan i SAD) socijalne percepcije

Razlike u imenovanju emotivnih stanja (nepostojanje termina za bazične emocije u nekim jezicima)

Razlike u značenju odgovarajućih termina u različitim jezicima upućuje na razlike u subjektivnom iskustvu emocija (primer depresija)

Savremena istraživanja odnosa kulture i ličnosti Mišljenje i ponašanje

Postoje kulturalne razlike u stilovima mišljenja: holističko, dijalektičko, veća tolerancija kontradikcije kod pripadnika istočnjačkih kultura naspram analitičkog mišljenja zapadnjaka

Veća spremnost za altruističko ponašanje kod pripadnika latinoameričkih naroda

Veća tolerancija fizičke agresije u “kulturama časti”

Izučavanje motiva postignuća (MekLiland) dominantni motivi nekog društva se menjaju tokom

vremena, te promene su povezane sa sistematskim promenama u ekonomskim aktivnostima

Unutarkulturalne razlike

Kulture se menjaju tokom vremena, što se odražava i na odlike ličnosti Promena psihopatologije: nestanak histerije, pojava

anoreksije Povećanje individualizma u američkom društvu

praćeno je povećanjem usmerenosti na sebe, povećanjem samopoštovanja i povećanjem ekstraverzije. Povećanje kompetitivnosti istovremeno rezultira povećanjem nivoa anksioznosti.

Globalizacija i multietnička/multikulturna društva: novi izazovi za istraživanja

Pitanje: Da li su veće unutargrupne ili međugrupne individualne razlike u osobinama ličnosti?

unutargrupne individualne razlike su veće od međugrupnih razlika u osobinama ličnosti

Stereotipije i kulturalne razlike u profilima ličnosti

Da li postoji podudarnost (korelacija) između verovanja o tipičnim osobinama sopstvene kulture (nacije) – autostereotipa i stvarnog, merenjem utvrđenog prosečnog profila ličnosti u datoj kulturi.

Mekre: Podaci su prikupljeni iz 49 kultura sa šest kontinenata. Ispitanici su procenjivali pomoću liste bipolarnih grupa prideva ličnost tipičnog člana njhove kulture ili subkulture. Podaci o stvarnoj ličnosti su prikupljani na osnovu samoopisa ili procene posmatrača.

Stereotipije i kulturalne razlike u profilima ličnosti

Najvažniji nalazi:

postoji daleko veći varijabilitet između kultura u procenjenim tipičnim crtama, nego u stvarno procenjenim crtama

ne postoji empirijska podrška za shvatanje da su profili tzv. nacionalnog karaktera tačan odraz stvarnih tipičnih karakteristika pripadnika neke zajednice: u samo dve države dobijene su pozitivne korelacije autostereotipa i stvarnog profila tipične ličnosti (Poljska i Japan). U Rusiji dobijen r = -.46!

Zaključak: verovanja o tipičnim karakteristikama ličnosti u određenoj kulturi/naciji nisu generalizacije o osobinama ličnosti zasnovane na akumuliranim opažanjima o osobinama ljudi sa kojima delimo isti kulturni prostor, već se radi o socijalnim konstrukcijama koje služe, najverovatnije, održavanju i homogenizovanju nacionalnog identiteta