kvalitet i prinos povrĆa - nsseme.com ilin.pdf · kalemljenje svetlost neophodna za razvoj stabla...

UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA

KVALITET I PRINOS POVRA

arko Ilin, Ivana Maksimovi, Vladimir Sabado

Anelko Mikovi, Duan Marinkovi

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

Departman za ratarstvo i povrtarstvo

Institut za ratarstvo i povrtarstvo

e-mail: [email protected]

http//polj.uns.ac.rs

mailto:[email protected]

POVRTARSTVO

MESTO I NAIN PROIZVODNJE POVRA

PROIZVODNJA NA

OTVORENOM POLJU

PROIZVODNJA

U ZATIENOM

PROSTORU

BATENSKA NJIVSKAKOMBINOVANA INTENZIVNA

RATARSKO- PROIZVODNJA

POVRTARSKA POVRA U

PROIZVODNJA SPECIJALIZOVANIM

PORODINIM

KOMERCIJALNIM

GAZDINSTVIMA

MALOVANJE

AGROTEKSTIL

NISKI TUNELI

POLUVISOKI I

VISOKI TUNELI

PLASTENICI I

STAKLENICI

TEHNOLOKI PROCES PROIZVODNJE POVRA DIREKTNO I

NEPOSREDNO JE POVEZAN SA KLIMATSKIM I EDAFSKIM

USLOVIMA KOJI VLADAJU U DATOM REGIONU.

ABIOTIKI INIOCI IMAJU NEGATIVAN UTICAJ NA RAST I RAZVIE POVRA

SUA;

PREVELIKA VLAGA;

GRAD;

VETAR;

NEIZBALANSIRANA ISHRANA;

SALINITET;

EKSTREMNA HLADNOA I/ILI TOPLOTA

SVETLOST.

ABIOTIKI STRES IMA ZNAAJAN UTICAJ NA KVALITET I PRINOS POVRA

GLOBALNOG KARAKTERAR

EG

ION

AL

NO

G K

AR

AK

TE

RA

ZATO JE ZNAAJNO DEFINISATI NAJRELEVANTNIJE

BIOLOKE, FIZIOLOKE I BIOHEMIJSKE POKAZATELJE

KOJI E POSLUITI ZA POUZDANO PREDVIANJE

SPOSOBNOSTI BILJAKA DA TOLERIU

VEROVATNE KLIMATSKE PROMENE

TA ZNAI OPTIMUM USLOVA SREDINE?

Faktori sredineSmanjeno

dejstvo faktora

Poveanje nivoa

dejstva faktora

P

r

i

n

o

s

BIOLOKI OPTIMUM

R

H+

-e_

Zemljite

Helat

Ksilem

Korenska dlaica

CitratATP

Fe3+

Fe3+

Fe3+

Fe3+

Fe2+

N; P; K; Ca; Mg; Fe; Zn; Cu; Mn; Mo;

250C

Mangan

Cink

Bakar

PROTEIN

DISANJE

ENERGIJA

RAST

NH3

FOTO

SINTEZA

Molibden

Mangan

Gvoe

Gvoe

Gvoe

Produkt

NO3

CO23

NP K

H2O2

CO22

Zemljite

Temperature vie od optimalnih nazivaju se

supraoptimalnim.

Najpoznatije oteenje - toplotni udar.

Obino se vruim danima smatraju oni koji imaju

minimalno 30C

a dani sa toplim noima oni u kojima je minimalna

temperatura 20C.

cvetni pupoljci mogu da uvenu

listovi da klonu

hlorofil moe da se razgradi

koren moe prestati da raste

Uginue biljke usled visokih temperatura obino je polagano.

Biljke izvesno vreme mogu da preive takve nepovoljne uslove,

uz prestanak rasta.

Nadzemni delovi veine biljnih vrsta, ako biljke imaju na

raspolaganju dovoljne koliine vode, mogu

evapotranspiracijom da odre temperaturu tkiva ispod 45C.

Izuzetak od ovog pravila mogu biti biljke u fazi nicanja.

Ponici su izloeni intenzivnijem temperaturnom stresu

Visoke temperature prekidaju vegetaciju zato to biljka ne moe

da zadovolji znatno poveane potrebe za vodom, tj. transpiracijom.

Uz istovremeno obezvodnjavanje, enzimi koji kontroliu rastenje

gube svoju funkciju i biljka ugine.

Prilagoavanje visokim temperaturama povezano

je sa veim stepenom zasienosti masnih kiselina

koje izgrauju elijske membrane, to zapravo

ini membrane manje tenim.

Negativno delovanje visokih temperatura

direktnije je vezano za promene u sastavu

membrana i prekid transporta energije u

hloroplastima, a manje za denaturaciju proteina.

HSP PROTEINI heat-shock proteins

Anatomske prilagoenosti

SUPRAOPTIMALNE TEMPERATURE

SUPRAOPTIMALNE TEMPERATURE

KALCIJUM

EFEKTI MRAZAADVEKTIVNI MRAZEVI

RADIJACIONI MRAZEVI

1970-2000. GODINE

18 GODINA SA MRAZOM

11 GODINA BEZ MRAZA

TEMPERATURE U APRILU

-6 PA I DO -90C

RAVNIARSKI REGION

180 DANA BEZ MRAZA

MORAVSKI REGION

185 DANA BEZ MRAZA

U APRILU 2003. GODINE

BILO JE 6 DANA SA MRAZOM

ZATITA OD NISKIH I VISOKIH TEMPERATURA

MAINSKA SETVA PODLOGE

U HRANJIVE KOCKE

RUNA SETVA PLEMKI

U GUSTOM SKLOPU

MAINA ZA SETVU I DOZIRANJE

ZATITNIH SREDSTAVA

MAINA

PODLOGA

PODLOGASILIKONSKA

TIPALJKA

PL

EM

KA

SILIKONSKE

TIPALJKE

TAPII

KOSI REZ

VIDLJIVI DEO SUNEVOG ZRAENJA

Talasna duina, l

Energija (cal cm-2

min-1

[broj talasa]-1

x 104

(A) Sunevo zraenje koje dopire do povrine atmosfere(B) Sunevo zraenje koje dopire do pov rine Zemlje

(C) Spektar apsorpcije svetla od strane hlorofila a

Sl. 1. Spektar Sunevog zraenja i apsorpcioni spektar hlorofila a

Talasne duine vidljivog dela sunevog spektra

KALEMLJENJE

SVETLOST

NEOPHODNA ZA RAZVOJ STABLA I KORENA 650-680 nm

NEOPHODNA ZA RAZVOJ LISTOVA I DEBLJANJE STABLA 380-500 nm

Ultra ljubiasti zraci 280-380 nm znajni u biolokoj zatiti

SVETLOST

BELA FOLIJA

SUPSTRAT NEORGANSKOG POREKLA

POSLEDICE GRADA

2007 67 DANA SA GRADOM



GRAD

ZATITA OD GRADA 04.05.2005. BEGE

ZATITA OD GRADA

MREE ZA SENENJE

PR

OT

IV G

RA

DN

E M

RE

E

METEOROLOKA STANICA

KLIMA KOMPJUTER

HRANJENJE BILJAKA

NA BAZI SUME RADIJACIJE

ZAPADNI VETROVI

KOAVA

SEVERAC

JUNI TOPLI I SUVI VETROVI

VETAR MOE DA SNIZI TEMPERATURU

U ZATIENOM PROSTORU I ZA

100C

RASTRESIT SNEG JE GUSTINE 0,1 g/cm3

SREDNJA GUSTINA SNEGA JE 0,1-0,2 g/cm3

STAJANJEM GUSTINA SNEGA RASTE TE USLED MASE I

UDARA VETRA MOE DOI DO RUENJA Z.P.

OBILNE PADAVINE I VISOK NIVO PODZEMNIH VODA

KAKVE SU POTREBE

POVRA ZA VODOM ?

TA SU RAZLOZI ?

KORENOV SISTEM

NADZEMNA

VEGETATIVNA MASA

KRUPNO DEBELO LIE

KRUPNE STOME

MALI SADRAJ SM

250-750 mm

150-300 mm

600-650-700 mm

80-160 mm

U RASADU

Potrebe povra za vodom i efekti navodnjavanja

BILJNA VRSTA

POTREBE

ZA

VODOM

(mm)

TEHNIKI

MINIMUM

VLANOSTI

ZEMLJITA(% od PVK)

ZALIVNA

NORMA

(mm)

NORMA

ZALIVANJA

(mm)

AUTOR

KROMPIR 460-480 70-80 30-40 120-200 Ilin .

KROMPIR (MLADI) 260-280 70-80 30 40-80 Ilin .

PARADAJZ 450-520 70-80 30-50 250-300 Bonjak .

PAPRIKA 530-630 70-85 30 240-300 Vui N., Bonjak .

KRASTAVAC 250-400 70-75-80 20-30 100-150 Bonjak .

LUBENICE I DINJE 400-600 70 40-60 80-120 Bonjak .

KUPUS 360-430 80 20-30 90-160 Karagi , Bonjak .

IME JE USLOVLJENA

EVAPOTRANSPIRACIJA ?

MORFOLOKIM IZGLEDOM BILJKE

TIPOM ZEMLJITA

NIVOOM AGROTEHNIKE

USLOVIMA SPOLJNE SREDINE

ZALIVNI REIM

TURNUS

MODIFIKOVANI TURNUS

VLANOST ZEMLJITA

BIO KLIMATSKI KOEFICIENTI

70-80 % od PVK

TEHNIKA I NAIN

NAVODNJAVANJABRAZDAMA

PRELIVANJEM

OROAVANJEM

MIKROKIENJEM

KAPANJEM

PITANJE JE KOJI NAIN PRIMENITI ?

Anita B ez folije

Ukupno (t/ha) Ukupno (t/ha) Ukupan prinos (t/ha)Varijante I klasa II K lasa I klasa II K lasa I % II %Neubrena kontrola 16,63 16,63 3,88 4,70 8,58 25,20 81,35 18,65100% N NP K 17,60 17,60 2,43 6,60 9,03 26,63 75,21 24,7925% N zg oreli s tajnjak + 75% N NP K 16,83 16,83 5,20 4,93 10,13 26,95 81,73 18,2750% N zg oreli s tajnjak + 50% N NP K 20,60 20,60 3,48 4,93 8,40 29,00 83,02 16,98100% N zg oreli s tajnjak 23,88 23,88 5,30 3,18 8,48 32,35 90,19 9,8125% N g lis tenjak + 75% N NP K 19,48 19,48 4,75 5,70 10,45 29,93 80,95 19,0550% N g lis tenjak + 50% N NP K 18,10 18,10 3,63 5,80 9,43 27,53 78,93 21,07100% N g lis tenjak 19,78 19,78 3,18 5,58 8,75 28,53 80,46 19,5425% N F ertor + 75% N NP K 22,63 22,63 2,28 4,05 6,33 28,95 86,01 13,9950% N F ertor + 50% N NP K 28,23 28,23 2,45 5,48 7,93 36,15 84,85 15,15100% N F ertor 32,08 32,08 4,58 4,35 8,93 41,00 89,39 10,6125% N s vinjs ki kompos t+ 75% N NP K 23,23 23,23 3,00 5,45 8,45 31,68 82,79 17,2150% N s vinjs ki kompos t+ 50% N NP K 23,65 23,65 2,10 4,88 6,98 30,63 84,08 15,92100% N s vinjs ki kompos t 29,30 29,30 4,25 3,40 7,65 36,95 90,80 9,20

I berba II berba Udeo klas a

ODRIVA PROIZVODNJA PAPRIKE SORTE ANITA

Anita Na foliji

Ukupno (t/ha) Ukupno (t/ha) Ukupan prinos (t/ha)Varijante I klasa II K lasa I klasa II K lasa I % II %Neubrena kontrola 11,15 11,15 2,70 2,57 5,27 16,42 84,37 15,63100% N NP K 22,30 22,30 0,53 2,67 3,20 25,50 89,54 10,4625% N zg oreli s tajnjak + 75% N NP K 24,47 24,47 3,53 4,23 7,77 32,23 86,87 13,1350% N zg oreli s tajnjak + 50% N NP K 18,83 18,83 4,90 6,61 11,51 30,34 78,23 21,77100% N zg oreli s tajnjak 15,60 15,60 6,57 6,30 12,87 28,47 77,87 22,1325% N g lis tenjak + 75% N NP K 19,07 19,07 5,40 6,27 11,67 30,73 79,61 20,3950% N g lis tenjak + 50% N NP K 22,00 22,00 3,77 6,90 10,67 32,67 78,88 21,12100% N g lis tenjak 25,00 25,00 5,27 6,93 12,20 37,20 81,36 18,6425% N F ertor + 75% N NP K 34,73 34,73 4,33 3,83 8,17 42,90 91,06 8,9450% N F ertor + 50% N NP K 33,33 33,33 4,23 6,23 10,47 43,80 85,77 14,23100% N F ertor 30,43 30,43 7,57 4,00 11,57 42,00 90,48 9,5225% N s vinjs ki kompos t+ 75% N NP K 27,37 27,37 6,20 4,00 10,20 37,57 89,35 10,6550% N s vinjs ki kompos t+ 50% N NP K 24,30 24,30 3,60 5,53 9,13 33,43 83,45 16,55100% N s vinjs ki kompos t 21,10 21,10 3,30 2,60 5,90 27,00 90,37 9,63


ODRIVA PROIZVODNJA PAPRIKE SORTE ANITA NA FOLIJI

Amfora B ez folijeUkupno (t/ha) Ukupno (t/ha) Ukupan prinos (t/ha)

Varijante I klasa II K lasa I klasa II K lasa I % II %Neubrena kontrola 20,83 2,17 23,00 1,05 0,18 1,23 24,23 90,33 9,67100% N NP K 16,60 3,43 20,03 1,08 0,78 1,85 21,88 80,77 19,2325% N zg oreli s tajnjak + 75% N NP K 16,83 1,83 18,67 1,98 1,00 2,98 21,64 86,91 13,0950% N zg oreli s tajnjak + 50% N NP K 21,50 1,83 23,33 2,23 0,00 2,23 25,56 92,83 7,17100% N zg oreli s tajnjak 24,77 2,37 27,13 2,75 0,33 3,08 30,21 91,09 8,9125% N g lis tenjak + 75% N NP K 19,93 2,17 22,10 2,25 0,38 2,63 24,73 89,72 10,2850% N g lis tenjak + 50% N NP K 22,20 1,03 23,23 2,33 0,13 2,45 25,68 95,49 4,51100% N g lis tenjak 24,33 1,77 26,10 1,68 0,85 2,53 28,63 90,86 9,1425% N F ertor + 75% N NP K 31,33 2,17 33,50 1,48 0,23 1,70 35,20 93,21 6,7950% N F ertor + 50% N NP K 30,63 2,57 33,20 2,10 0,53 2,63 35,83 91,37 8,63100% N F ertor 31,60 4,20 35,80 4,23 0,50 4,73 40,53 88,40 11,6025% N s vinjs ki kompos t+ 75% N NP K 25,93 2,63 28,57 1,83 0,00 1,83 30,39 91,34 8,6650% N s vinjs ki kompos t+ 50% N NP K 25,90 2,57 28,47 1,68 0,28 1,95 30,42 90,66 9,34100% N s vinjs ki kompos t 29,07 3,37 32,43 2,83 0,18 3,00 35,43 90,00 10,00


ODRIVA PROIZVODNJA PAPRIKE SORTE ANFORA

Amfora Na folijiUkupno (t/ha) Ukupno (t/ha) Ukupan prinos (t/ha)

Varijante I klasa II K lasa I klasa II K lasa I % II %Neubrena kontrola 13,27 2,50 15,77 0,93 1,00 1,93 17,70 80,23 19,77100% N NP K 28,77 3,70 32,47 1,37 0,67 2,03 34,50 87,34 12,6625% N zg oreli s tajnjak + 75% N NP K 30,37 3,70 34,07 2,50 3,07 5,57 39,63 82,93 17,0750% N zg oreli s tajnjak + 50% N NP K 18,60 3,43 22,03 3,30 0,70 4,00 26,03 84,12 15,88100% N zg oreli s tajnjak 13,37 1,67 15,03 2,27 0,17 2,43 17,47 89,50 10,5025% N g lis tenjak + 75% N NP K 21,73 2,90 24,63 1,73 1,30 3,03 27,67 84,82 15,1850% N g lis tenjak + 50% N NP K 23,00 2,57 25,57 3,13 2,47 5,60 31,17 83,85 16,15100% N g lis tenjak 29,87 3,87 33,73 3,40 0,30 3,70 37,43 88,87 11,1325% N F ertor + 75% N NP K 33,47 2,90 36,37 2,10 1,27 3,37 39,73 89,51 10,4950% N F ertor + 50% N NP K 26,83 5,50 32,33 1,93 1,63 3,57 35,90 80,13 19,87100% N F ertor 20,03 4,67 24,70 2,10 0,90 3,00 27,70 79,90 20,1025% N s vinjs ki kompos t+ 75% N NP K 22,67 2,97 25,63 1,80 0,63 2,43 28,07 87,17 12,8350% N s vinjs ki kompos t+ 50% N NP K 25,53 3,10 28,63 1,23 1,00 2,23 30,87 86,72 13,28100% N s vinjs ki kompos t 27,27 4,70 31,97 1,63 1,03 2,67 34,63 83,45 16,55

II berba Udeo klas aI berba

ODRIVA PROIZVODNJA PAPRIKE SORTE ANFORA NA FOLIJI

Projekat: Razvoj novih tehnologija u proizvodnji povra u uslovima odrive

poljoprivrede, uz ouvanje energije i zatitu ivotne sredine (TR20088)

Projekat: Integrisani operativni program (POI) Kampanja-Bazilikata u Srbiji

Progetto n. 1 denominato Cooperazione Tecnico Scientifica Nel Settore

Agricolo del Programma Operativo Integrato (POI) Campania Basilicata

in Serbia

OGLEDNO POLJE PSS SOMBOR

Projekat: Odreivanje odravaoca za odomaene sorte

iz registra poljoprivrednog bilja

PROJEKAT:RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA ZA SAVREMENU I ODRIVU

PROIZVODNJU POVRA TR31036

kvalitet i prinos povrĆa - nsseme.com ilin.pdf · kalemljenje svetlost neophodna za razvoj stabla...

Documents