kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 1

OpremaDuãan Ãeviñ

UrednikPredrag Markoviñ

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 2

SvetlanaVelmar - Jankoviñ

Kwiga zaMarka

IlustrovaoVladimir Stankovski

Beograd2013.

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 3

© „Stubovi kulture”Svetlana Velmar-Jankoviñ

Na koricamaIlustracija Vladimira Stankovskog

Kwiga za MarkaSvetlane Velmar-Jankoviñ

uvrãtena je, odlukom Ministarstvaprosvete i sporta Republike Srbije,

od ãkolske 2006/2007. godineu program obavezne lektireza 4. razred osnovne ãkole.

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 4

© Светлана Велмар-Јанковић© За ово издање Вулкан издаваштво и Стубови културе, 2013

ISBN 978-86-10-00171-6

Dragi åitaoci!

Ovu kwigu sam zamislila i napisala kao poklonmom unuku Marku Œ. Protiñu. Ali ona je zamiãqena ipisana kao poklon i svim drugim devojåicama i deåaci-ma – ako vole da åitaju. Ako baã i ne vole – moæda ñe sepredomisliti dok budu åitali ovu kwigu, poãto neñesvisnuti od dosade.

Joã neãto, u poverewu: sva deca o kojoj se ovdepriåa, stvarno su postojala. Æivela su u onim vreme-nima u kojima se nije znalo ni za automobile, ni zaavione, åak ni za elektriåno osvetqewe. Pa, razume se,ni za telefone, liftove, crtane filmove. Æivela su tadeca davno i drukåije a ipak se, videñete, nisu mnogorazlikovala od vas danas.

Kako je to moguñe? Ne znam. Ali, proåitajte i samizakquåite u åemu je tajna, ako je ima.

Vaã pisac

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 5

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 6

Biqka - ËudotvorkaStajao je pred ulazom u peñinu.Jedva ga je naãao.U tragawu za medveœim leglom danima se, sa brañom,

provlaåio kroz ãibqe, pentrao po strmim stenama, osma-trao sa drveña. Prekjuåe su ceo dan proveli u kroãwidrveta, prateñi pogledima medvedicu. Ona se pojavqivalapa nestajala, ali deåaci nisu uspeli da utvrde odakledolazi i kuda odlazi. Znali su da ima dva meåeta, jer sesa wima igrala tu, nedaleko, na jednoj visoravni.

Nemawa je bio gotovo siguran da joj je leglo u blizi-ni i da mora biti u nekoj od skrivenih peñina.

Danas mu je bio sreñan dan: otkrio je i peñinu, iulaz.

Maloåas je sa obliæweg drveta ugledao medvedicukako izlazi iz peñine. Protezala se, pa onda åeãala le-œa. Zatim kao da je postala oprezna: poåela je da wuãivazduh i da gleda oko sebe.

Na drvetu, deåaci su gotovo prestali da diãu: danije osetila wihovo prisustvo?

Odjednom, neverovatno hitro, medvedica je nestalau ãumi.

7

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 7

– Otiãla je po hranu – ãapnu Miroslav.Bilo ih je trojica. Tri brata, tri sina srpskog

æupana Zavide, Nemawa, Stracimir i Miroslav, skri-veni u visokoj i ãirokoj kroãwi.

Nemawa je bio najsmeliji i najbræi. On im je biovoœa.

– Tiãina – naredio im je. – Silazim.– Lud si – reåe Stracimir. – Ãta ako se medvedica

vrati? Iskidañe te na komade.– Vi ostajete na straæi. Zvizni mi åim opaziã da

se neãto miåe. Skliznuo je sa drveta i zaåas stigao pred peñinu.Da li bi smeo da uœe? Unutra su, sigurno, oba meåeta.Nije hteo oba. Izabrañe ono mawe, svetlije dlake.

Debequãkasto a nestaãno. Posmatrao ga je pre neki dankako se vaqa po travi, na onoj visoravni.

Ako uœe po meåe a medvedica se vrati?To nikako ne bi vaqalo.Tanak ali oãtar zviæduk dopre do wega: Stracimir

ga je upozoravao na opasnost.Brz a gotovo neåujan, deåak se smandrqao niz str-

minu pa uspuzao uz drvo.Medvedica je bila izaãla iz ãume i æurila ka

peñini. Åim je stigla, poåela je da wuãi tle, naroåitoono mesto na kojem je Nemawa malopre stajao.

– Osetila te je – ãapnu Stracimir.Kao da ga je åula, medvedica okrete glavu u pravcu

wihovog drveta. Deåaci se skameniãe.

8

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 8

Wiãuñi se, medvedica uœe u peñinu.– Uh – odahnu Miroslav. – Hajde da zbriãemo. Ot-

kriñe nas.– Veñ nas je otkrila – reåe Stracimir. – Zna da smo

u wenoj blizini.Iako nerado, Nemawa je morao da prizna da su mu

braña u pravu: medvedica je oåigledno bila nawuãilawihovo prisustvo.

Nije smeo da izlaæe brañu tolikoj opasnosti. On jeodgovarao za wih. Ãta bi mu otac rekao da zna za sve ovo?

– Brzo, beæimo – naredi.Skliznuli su, jedan za drugim, sa drveta – Nemawa

posledwi i potråali ãto su bræe mogli.Nisu se zaustavili sve dok nisu stigli do gradskih

kapija.Opet na drvetu, ali sada u gradu, obezbeœeni visokim

zidinama i gradskom straæom, deåaci su se odmarali inadmudrivali.

– Na kraju ñemo nastradati zbog tog meåeta – tvrdioje Stracimir.

– Meni je æao ãto ga uzimamo od majke – rekao jeMiroslav. – Meåe je joã beba. Ona ga doji.

Nemawa je ñutao. Æeleo je to meåe, i doåepañe ga se.Ali, shvatio je da ne moæe ostati kod svog prvobitnognauma: da ukrade meåe iz peñine, dok je medvedica odsut-na u potrazi za hranom. To je bilo isuviãe opasno: jutros

9

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 9

su baã imali sreñe. Prvo, otkrili su u kojoj je peñinileglo. Drugo, umakli su medvedici. Nemawa ni najmawenije sumwao da bi ih ona ubrzo potraæila, u brizi zasvoje mladunce. Ãta bi bilo ako bi ih naãla – Nemawanije smeo ni da misli.

Brinuo se da otac, moñni Zavida, neãto o svemuovom ne sazna jer bi ga strogo kaznio ãto je izloæioopasnosti i brañu i sebe.

Nadao se da otac ipak niãta neñe saznati jer je, sawihovim najstarijim bratom Tihomirom i u pratwimnoge vlastele, jutros odjahao u lov. Sigurno ñe, kao iobiåno, ostati nekoliko dana.

Sutradan posle podne Nemawa je sedeo na obalireåice koja je tekla pored grada. Nedaleko, Stracimiri Miroslav su pecali, ali ih riba nije htela. Pro-ticalo je sunåano avgustovsko popodne, natopqeno top-lotom i blagoãñu. Sve je izledalo u najboqem redu iptice su pevale, i cvråci se oglaãavali sa svih strana,i reåica grgorila. Ali, u sebi, Nemawa je bio nemiran:bila ga je zaokupila æeqa da se doåepa meåeta i ni oåemu drugom nije mogao da misli. Ãto je duæe mislio ipravio planove, to je bivao sve nezadovoqniji: nijedanplan mu nije izgledao dovoqno dobro smiãqen pa, pre-ma tome, ni dovoqno uspeãan.

Bacio je joã jedan kamenåiñ u vodu i rasejano iãåu-pao travku koja mu je bila pod rukom. Poåe je grickatii iznenadi ga nepoznat ukus, vrlo prijatan. Shvati dato ãto gricka i nije neka obiåna travka nego meka, lis-

10

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 10

nata, kratka biqka, puna mleånog slatkasto kiselkas-tog soka, izvanrednog mirisa. Sok se slivao u Nemawinogrlo i on je uæivao. Odjednom kao da viãe nije bio ninestrpqiv, ni obesan, ni nezadovoqan zbog svoje neza-dovoqene æeqe za meåetom. Naprotiv: postao je smireni veseo.

I daqe je grickao biqku, siãuñi sok.– Oni zli qudi postavqaju zamke u ãumi – åuo je.Okrenuo se levo i desno, napred i nazad. Nigde

nikog sem wegove brañe, tamo daqe. Ko je to govorio?– Zaãto to rade? – åuo je opet.Glasovi – to su bila dva glasa – bili su jasni, ali

kao da nisu bili qudski. Tako tiho a ipak piskutavoqudi ne govore. Nemawa se i daqe osvrtao ali nikog nijevideo.

Gricnu joã jednom drãåicu svoje biqke, srknu soki izvadi je iz usta. Dræeñi je ispred sebe, ugleda na biq-ci dva mrava. Bili su zaposleni: drugi je iãao za prvimkoji je nosio neku poluprozraånu mleånobelu kuglicu,sjajnu kao mali biser. Morala mu je biti vrlo teãka.

– Postavqaju zamke da bi uhvatili onu medvedicu iwene meåiñe.

Nemawa pretrnu. Da li je moguñe? Pa to govore ovimravi!

– Ne razumem ãta ñe qudima medvedi.– Ubiñe ih. Qudi samo ubijaju. I nas uvek gaze.– Ali zaãto?

11

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 11

– Uvek im neãto treba. Rado jedu mlado medveœemeso, a od medveœeg krzna prave one smeãne navlake ãtonose na sebi.

Mravi baã ne misle lepo o qudima, pomisli Nema-wa. I pomisli, prvi put, kako to qudi moæda i zasluæuju.

– Eh, kad bi ovaj deåko malo spustio naãu biqku--hraniteqku pa da se doåepamo tla i stignemo kuñi. Baãsam se umorio – reåe prvi mrav.

Nemawa spusti biqku u travu. Oba mrava radosnoskliznuãe na tle.

– Sad je na mene red da nosim teret – reåe drugi mrav,mawi.

– Dobro, ali biñe ti teãko. Slabiji si od mene.– Ne brini, moñi ñu.– Evo i nas, dolazimo u pomoñ! – åulo se.Nemawa spazi, izmeœu travki, ceo red mrava koji su

izgledali kao da zaista æure nekome u pomoñ.Mrav koji je nosio sjajnu kuglicu, zastade.– Paæwa molim! Ovo je mleåna kap soka naãe biqke-

hraniteqke. Najdragoceniji tovar!Åuo se æagor odobravawa a zatim Nemawa vide kako

mravi, brzo i veãto, pretovaruju sjajnu kuglicu najednog velikog, jakog mrava. Postrojeni kao vojnici,jedan iza drugog, brzo su odmileli.

Nemawa je shvatio da je ono ãto su mravi nazivalisvojom biqkom-hraniteqkom, bila ona ista biqka kojuje i on grickao i pio joj sok.

12

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 12

Spusti ruku da bi je ponovo uzeo iz trave ali, baã utaj åas, sleti mala ãarena ptica, uze biqku u kqun iodlete.

– Hej! Pa to je moje! – viknu Nemawa, ali je mala pti-ca veñ bila daleko.

– Da li je tvoje? – åu.Pogleda ãaku. Na vrhu wegovog kaæiprsta, stajao

je mrav.– Jeste, moja je. Ja sam je naãao, ubrao i sisao – reåe

Nemawa mravu.– To je biqka-hraniteqka – reåe mrav. – Nije ni tvo-

ja, ni moja. Nije niåija, jer pripada svima, svi pijemowen sok.

– Ali ja sam je naãao.– Zato ãto je ona htela da je ti naœeã.– Biqka htela? – nasmeja se Nemawa. – Zaãto bi to

htela?– Otkrij sam. U tome ti ne mogu pomoñi. Mogu ti reñi

samo ovo: razumeñeã naã mravqi jezik joã tokom ovog da-na, zatim u sledeñoj noñi i sutra dok ne zaœe sunce. Do ta-da ñe trajati dejstvo soka koji si posisao. Posle toga, ne.

Neverovatnom brzinom mrav skliznu niz Nemawinuãaku, lakat, odeñu i nestade u travi.

– S kim to priåaã? To je Miroslav ostavio udicu, doãao i åuånuo do

Nemawe.– Ni sa kim. Qutio sam se na ptiåicu. Odnela mi je

travku koju sam grickao.

13

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 13

– Ne mari, nañi ñeã drugu.– Pa da, sigurno. Ali mi moramo da naœemo zamke i

kqusa koje je neko postavio po ãumi.– Koga love?– Medvedicu i meåiñe.Miroslav zviznu. Toliko je bio iznenaœen da se nije

setio ni da zapita Nemawu otkuda to zna. Na zviædukåuœewa i Stracimir ostavi udicu i doœe. Åim je åuo uåemu je stvar, predloæi da poœu u tragawe. Odmah.

– Smemo da ostanemo u ãumi samo dok sunce ne poåneda pada, jer nas mrak tamo ne sme zateñi. Polazimo.Imate li svoje male maåeve? – upita Nemawa brañu.

– Imamo.Kad su se pribliæili ãumi, Nemawa oseti da ga

neãto jako golica po levoj nozi. Saæe se i ugleda celupovorku mrava kako mu ide niz nogu.

– Prati nas – reåe mu mravqi predvodnik. – Od-veãñemo te do najbliæih kqusa.

Povorka mrava se spusti na tle i krenu.– Idemo u koloni po jedan, za ovim mravima – reåe

Nemawa. – Ja ñu prvi, a vi za mnom.– Za mravima? – zgranuãe se braña.– Jeste. Pazite da nekog ne zgazite. I ni reåi viãe.Braña se zgledaãe.Vijugajuñi mimo ãumskih puteqaka, mravi su ih

brzo doveli do jednih kqusa, veãto i åvrsto postavqe-nih. Pazeñi da se i sami ne uhvate, deåaci su na razne

14

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 14

naåine pokuãavali da ih raskuju. Nije iãlo. Muåilisu se, smewivali jedan drugog, znojili se i prepirali –ali kqusa nisu uspeli da uåine bezopasnim. Samo su ihrazlabavili.

Veñ je padao mrak.– Ne vredi – reåe Nemawa. – Sutra moramo da doœemo

sa alatom. Naãi maåevi nam u ovome poslu nisu ni odkakve pomoñi.

– Nisu – sloæi se Stracimir. – Baã smo se nagwavi-li, a nikakve vajde. A ãta ako se neko od meåiña do sutrauhvati u kqusa?

– Meåiñi ne izlaze po noñi. Ni wih wihova majkane puãta kao ni nas naãa – reåe Miroslav.

Sva trojica se nasmejaãe.– Ali ako neñemo da od naãe majke izvuåemo teãku

grdwu, a moæda i kaznu ãto kasnimo, onda trkom kuñi!– naredi Nemawa.

U ranu zoru sledeñeg dana sva tri deåaka ne samo ãtosu bila budna, nego veñ i potpuno spremna za polazak.Svaki je nosio neãto od neophodnog alata, koji su joãsinoñ bili pripremili. Skrili su alat u torbice zahranu.

Neoåekivana teãkoña je iskrsla na gradskoj kapi-ji, jer se straæar dvoumio da li sme ili ne sme da imotvori teãke vratnice i spusti pokretni most.

Ne zaboravite da se sve ovo deãava u prvoj polovi-ni XII veka.

15

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 15

– Mladi gospodaru – rekao je straæar Nemawi – otacti nije tu a od tvoje gospoœe majke nemam nikakvo nare-œewe. Kako onda da vas pustim?

– Majka spava – odgovori Nemawa. – Neñemo je vaqdabuditi u ovo doba. Ali ona zna za naã izlazak. Odobrilaga je.

– Niãta mi o tome nije reåeno.– Dajem ti svoju reå da je tako i preuzimam svu odgo-

vornost na sebe. Molim te, spusti most i pusti nas – bioje uporan Nemawa.

Zapovednik straæe ga je posluãao, ali preko voqe.Dok im je otvarao kapiju, opomenuo ga je:

– Ne zaboravi da ti se danas otac vraña. Nije red daga, sa brañom, ne saåekaã u kuñi.

– Saåekañemo ga. Otac sigurno neñe stiñi u rano jutro.Hvala ti ãto si nas pustio. U pravi åas. Evo i sunca.

Blesak jutra rasuo se po vasceloj prirodi.Deåaci potråaãe ka ãumi.Odmah su primetili neko åudno komeãawe. Ptice

su uzletale i sletale bez nekog reda, uz åudnovat cvrkut.Bube i mravi su se na sve strane bili razmileli, tako dasu deåaci jednako morali da preskaåu wihove povorke.Åak su i zeåevi, sivi i krupni, iskakali iz grmqa inekud beæali.

– Ãta li sve ovo znaåi – pitao se Nemawa, glasno.– Uhvatili su je, uhvatila se – zaåuo je, sa svih

strana, one tihe a piskutave mravqe glasove.

16

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 16

Jurnuo je kao bez duãe. Uhvañena u kqusa, medvedica nije urlikala, samo

je neåujno stewala, pokuãavajuñi da iãåupa dve zadweãape. Ali ãto je viãe pokuãavala, to su je kqusa viãestezala. Åim su se deåaci pojavili zareæala je na wih,sva besna.

– Nisu ti oni krivi – zavikaãe mravqi glasovi, uhoru.

Medvedica se naglo primiri. – Ãta sad? – upita Nemawa. Braña su, ñuteñi, sta-

jala uz wega.– Moramo je osloboditi – nastavi Nemawa. – Samo

kako?– Pusti mene da se dogovorim s wom – predloæi mrav

koji je, pored Nemawinih stopala, predvodio jednu veñupovorku. – Slaæeã se?

Nemawa klimnu glavom. Mrav brzo ode i joã se bræevrati.

– Sad ñeã polako, potpuno sam, da pristupiã medvedi-ci. Korak po korak. Pri tom joj blago priåaj o tome ãta æe-liã da uradiã i kako da joj pomogneã. Nemoj se plaãiti.

– Ostanite ovde i ne miåite se bilo ãta da se desi –naredi Nemawa strogo svojoj brañi. – Samo ako doœe doneke nevoqe, beæite i traæite pomoñ.

Primicao joj se korak po korak, sa alatom u ruci.Tek sad je video koliko je krupna i snaæna. Bila je, ustvari, ogromna.

17

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 17

– Dolazim da ti pomognem – govorio joj je mirno. –Nosim åekiñ i drugi alat, jer hoñu da te oslobodimkqusa.

– Kad joj priœeã, spusti alat na zemqu. Ne trebaniãta da imaã u rukama dok te celog ne owuãi – posave-tova ga mrav, koji se bio smestio na wegov desni kaæi-prst.

Nemawa ga posluãa. Dok ga je wuãila – a to je dugotrajalo – medvedica je nezadovoqno brundala.

Nemawa shvati.– Pa da, ja sam isti onaj koji je pre neki dan stajao

pred tvojom peñinom, ali veruj mi da i nisam sasvimisti. Onda sam æeleo da ti ukradem meåe, a sad to uopãteviãe ne æelim. Ako si me dovoqno upoznala, pusti meda pokuãam da te oslobodim.

Medvedica prestade da ga wuãi, a Nemawa polakoprimaåe alat, uze teãki åekiñ i poåe da raskiva kqusa.

Uopãte nije iãlo lako. Dugo se muåio ali mu je, nakraju, izgledalo da ñe ipak uspeti. I pored sve lupe åeki-ña, medvedica je ostala sasvim mirna. Bila je prestalai da brunda i da stewe: strpqivo je snosila svoj bol.

Nemawa je nastojao da wene ãape, uhvañene u kqusa,nikako ne zakaåi åekiñem i uspevao je u tome, ni sam neznajuñi kako.

– Da doœemo? – pitao je, ukopan na svom mestu,Stracimir.

– Ne treba. Jedva i sebi åuvam ruke a woj ãape.

18

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 18

Pobeda! Pod udarcima åekiña kqusa su najzadpopustila. Mogao je da ih razvuåe i medvedica je polakoizvukla prvo jednu rawavu ãapu, pa drugu. Bila je slo-bodna.

– Ãta to radiã, sine æupana Zavide? Ko ti je dozvo-lio da diraã naãa kqusa? Misliã da ti sve smeã, a?

Nemawa se okrete. Dva nepoznata momka, u crnimodorama, bila su tu, iza wega, sa uperenim strelama.Jedan je niãanio u wega, drugi u Stracimira.

– Ne miåi se i ñuti. Pravi se da si uplaãen – save-tovao ga je mrav, mileñi mu po uvetu. – Oni su opasni,zli su.

Nemawa ga posluãa. Izgledalo je da je, sav zgråen,onemeo od straha.

Momci se nasmejaãe, zadovoqno.Odjednom ugleda meåiñe. Tråali su pravo ka majci,

trapavo, åetvoronoãke.– Meåiñi – viknu Miroslav.Momci, obojica u isti mah, okretoãe strele ka me-

åiñima. Tada nastade neviœen lom. Nemawa zavitla teã-ki åekiñ i pogodi u glavu momka koji mu je bio bliæidok se medvedica, kao da joj ãape nisu gotovo iskidane,neverovatnom brzinom stuãti na drugog. On je pokuãaoda joj pobegne, ali nije odmakao ni nekoliko koraka kadga je medvedica zgrabila i poåela wime da udara o zemqukao praznom vreñom. Åovek je prvo urlao, a posle umukao.Sad su obojica leæali nepokretni, nedaleko jedan od

19

kzm 2013.qxd 6.3.2013 9:47 Page 19