lazar mirkovic - liturgika - i opsti deo

7/22/2019 Lazar Mirkovic - Liturgika - I Opsti Deo

http://slidepdf.com/reader/full/lazar-mirkovic-liturgika-i-opsti-deo 1/168

П Р А В О С Л А В Н А Л И Т

и л и

Н А У К А О Б О Г О С Л У Ж Е Њ У

П Р А В О С Л А В Н Е И С Т О Ч Н Е Ц Р К В Е

П Р В И О П Ш Т И Д Е О

П О Л И Т У Р Г И Ц ИД Р В А С И Л И Ј А М И Т Р О Ф А Н О В И Ћ А И Д Р

И З Р А Д И О

П Р О Т О П Р Е З В И Т Е Р Д Р Л А З А Р М И Р К О В И Ћ

Т РЕ Ћ Е И З Д А Њ Е

Б е о г р а д

1982 .



И з д а ј е :

С вети архи јерејски сино дС р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е

Б еоград , 7 . јули 5

У м н о ж е н о у 3 . 0 0 0 п р и м е р ак а

у З а в о д у за у м н о ж а в а њ е

п р и

С ветом архијерејском синоду

П р е д г о в о р(з а д р у г о и з д а н * Л и т у р г и к е )

П о ш т о с е м о ја -Л и т у р г и к а н е м о ж е в и ш е н и г д е д о б и т и ,а т р а ж и с е , т б ј е С в е т и а р х и ј е р е јс к и с и н о д С р п с к е п р а в о -с л а в н е ц р к в е о д л у ч и о д а и з д а м о ј е д е л о П р а в о с л а в н а Л и -т у р г и к а к а о д р у г о и з д а њ е . У т у с в р х у у с т у п и о с а м С в е т о ма р х и ј е р е јс к о м с и н о д у а у т о р с к о п р а в о н а о в о д е л о . С в о ју н а -м е р у С в е т а а р х и је р е јс к и с и н о д п о ч и њ е д а о с т в а р у је о б ј а в -

љ и в а њ е м о в о г / о п ш т е г д е л а Л и т у р г и к е .Ј Ј о ш т о је о в о и з д а њ е п р и р е ђ е н о ф о т о т и п и јо м , и н е

р у ч н и м с л о г о м , т о у њ е г а н и с у у н е с е н е н и к а к в е д о п у н е , н ос у и з в р ш е н е с а м о и с п р а в к е н е к и х р е ч и и и з р а з а , и и с п р а в љ е н еш т а м п а р с к е г р е ш к е п р в о г а и з д а њ а .

В е о м а с а м б л а г о д а р а н Њ е г о в о ј С в е т о с т и , Г о с п о д и н уГ е р м а н у , П а т р и ј а р х у с р п с к о м и С в е т о м а р х и је р е јс к о м с и н о д ун а о д л у ц и д а о б ј а в е Л и т у р г и к у , ш т о ћ е , м и с л и м , б и т и о дк о р и с т и с т у д е н т и м а Б о г о с л о в с к о г ф а к у л т е т а , у ч е н и ц и м аб о г о с л о в и ј е и с в е ш т е н и ц и м а С р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е .

С р е м с к и К а р л о в ц и 19. о к т о б а р 1964. г .

Л . М и р к о в и И



П р е д г о в о р .

К ада сам дош ао у К арловачку Б огословију да пр е-

дајем ли тургик у, осетио сам заједн о са својим слу ш ао-

цим а , да нам у раду м ного см ета то , ш то нем а ш там пан ог

уџбени ка литургике за богословије . О ва оскудиц а уџ бе-

ни ка ли турги ке п остала је за врем е рата уп раво не-

подн осна, јер су се слуш аоци Б огосло ви је без пр едавањ а

м орали код својих кућа спрем ати за исп ите. А ли из чега

да се спрем ају када уџбеника нем амо . С тарих скри -

пата је н естало, и т ако је до ш ло, да су се бо госло ви

IV. године , слуш аоци виш е стручне ш коле , спрем али и з

л и т у р г и к е п р о ф е со р а А л е кс ан д р а Ж и в а н о в и ћ а ( Н а у к а о

б о г о сл у ж е њ у п р а в о сл а в н е ц р к в е и л и п р а в о сл а в н а л и т у р -гика, Загр еб, 1908 . II. издањ е), која је н апи сана и про -

пи сана за учени ке средњ их ш кола, и која је ин аче у ову

сврху врло добра.

Д а б и х д а к л е за д о в о љ и о п о тр е б у ц р к в е ( р а зја ш њ е њ е

б о г о сл у ж е њ а ) , и сп у н и о о с ет љ и в у п р а зн и н у у с р п с к о ј б о -

г о сл о в с к о ј к њ и ж е в н о с ти и д ао с л у ш а о ц и м а б о г о сл о в и ја

у џ б е н и к л и т у р г и к е , н а у м и о сам д а н а п и ш е м л и т у р г и к у .

Н о ч и м с ам с е п о ч е о н о с и ти т о м м и ш љ у , о д м а х с ам

осетио, да сам се лати о великог и веома теш ко г п осла,који се не да убрзо свр ш ити и који захтева цео љ удски

век. К о је пи сао уџб енике, тај је о сетио, кол ик о дуго

врем ена треба, да се градиво и резул тати једне науке

скри сталиш у у оно најкраћ е и за учен ика најпо требн ије,

и да су добри уџбеници оби чно плод дугогодиш њ ега рада .



О во н аро чи то вреди« за ли тур гику , чи је је градиво веом а

о п ш и р н о . П о т р еб н о је з ат о б и л о п оћ и б р ж и м и к р аћ и м

путем, јер потреба ш коле и цркве траж и ш то пре књ игу .

Зато м и није ни ш та друго пр еостало, н его да потраж им

готов е ли тур гике, и да преведем једну која је н ајбо љ а.

За ли тургике Л ебеђева и Н естеровског1 ) написане за

духовн е сем ин арије, — које се иначе м огу кор исно упо -

треби ти, — нисам се одлучи о зато, јер нису увек научн о

пи сане, јер не и зносе док азе за поједин е тводњ е, и ш тосу п и с ан е ом и л и т и ч к и м т о н о м .

О д л уч и о сам с е за р у м у н с к о д е ло : „ А к а д е м с к а

п р е д а в а њ а о л и т у р г и ц и п р а в о с л а в н е и с т о ч н е

ц р к в е о д Д р . В а с и л и ја М и т р о ф а н о в и ћ а , бивш ег ре-

довног јавног пр оф есора практичн ог богосло вљ а на бого-

сл овск ом ф ак у лте ту у Ч ер н ов ци м а . О б р а д и о , д о п у н и о

и и з д а о П р о ф . Д р . Т е о д о р Т а р н а в с к и , Ч ерновци, 1909 . "

(Р ге1е§еп асас1етјсе с1ебрге [Л и г^јса ђезеп сеј (1гер1сгесН п-

сЈоазе габагН епе с1е О г. У абП е М и гоЈап оу Ја, рго ебогр. о. с е 1ео1одЈа р гасК са 1а 1аси11а1еа 1ео1о§Јса Ј т С егпаи* .

Рге1исга1е, сотр1е1а е бј есП Ш е с е Рго(. О г. Т еосЈог

Т агпаубсН Ј, С егпаи , 1909 .)8)

И за с м п т и п р о ф . Д р . В а си л и ја М и т р о ф а н о в и ћ а о с т ао

је рук опи с ли тургик е, који је кон зистори ја по верила њ е-

говом наследни ку на катедри - практично г богословљ а,

м о м е б и в ш е м п р о ф е со р у , Д р . Т е о д о р у Т а р н а в ск о м (•}•

1. јану ара 1914.) да је исп рави и изда, ш то је ов ај и

учин ио, те је ова ли тургика тро ш ком религијског ф ондапод горњ им насловом угледала 1909. год. света. О ва ли -

турги ка је резул тат рада два љ удска века, на њ ој су

радила два ун иверзитетска про ф есора, и по м ом е ми-

ш љ ењ у ова је ли тургик а једна од најбољ их изм еђу свих

православних ли тургика и најкори сније се м ож е уп отре-

' ) В и д и с т р . 4 1 .

*) П о ш т о о в а ш т а м н а р и ја н е м а р у м у н с к и х с л о ва , то с у з н а ц и и з н а д н

испод слова изостали.

би ти при изучавањ у литургик е, и то с разлога, ш то је

научно рађена. Н о нисам м огао ни ову ли тургику узети

па сам о превести. П отребн а нам је ли турги ка п исана за

с р а с к е пр авославне бо гослови је, те сам -зато м орао унети

у њ у све он о ш то се нас тиче, ш то нас лн тересује у

литургици , и ш то је код нас урађен о на литур гици . К од

неки х п арти ја тре бал о је ун ети најн ови је ре зул тате л и -

тургич ки х студи ја, гдекој? парти ја н. пр. о б огослуж бен имк њ и г ам а — п о м о м е м и ш љ е њ у — н и је д о в ол . н о о б р д -

ђен а, те сам је доп угио , и тако сам ун ео неке ствари .

Н еке пак делове сам изоставио, ш то сам др ж ао да није

за нас од ин тереса и да књ ига не би добр ла сувиш е

велики обим .

Д акле истичем да је ова књ ига већим делом превод

с п о м е н у ти х а к ад е м с к и х п р е д ав ањ а М и т р о ф а н о в и ћ а —

Т а р н а в с к о г, с а н е ки м д о п у н ам а . Ш т а је у о в о ј к њ и зи

пр евод, ш та је пак додано , вид еће свако ко испо реди овук њ и гу са л и т у р ги к о м М и т р о ф а н о в и ћ а и Т а р н а в с к о га .

И наче кроз целу књ игу држ ао сам се плана и поделе

спом енуте ли тургике.

О ва је књ ига рађена да ш то пре дођемо до литур-

гике, и пи сац ови х редо ва је свестан да ће кр ити ка н а

њ ој наћи и слабе стране, бар на м ом е раду у њ ој. З ато

прим ам сваку критику и сваки при говор, и ако буде при -

ли ке, узе^ћу их у об зир. Н о када се сети м о да до сада

нисм о им али никако литур гике за б огословије, када сеузме у обзир да у овој науци осим м ало изузетака ни је

би ло код нас радени ка, то је ова књ ига и поред њ ених

слаби х страна један кор ак напред. Н о једно је несум њ иво,

да ће слуш аоцим а богословија бити м ного олакш ан рад

при изучавањ у ли тургик е, јер отпадају скрип та са својим

п о г р еш к а м а у п и с ањ у и м у ч н а б е л е ж е њ а за п р о ф е со р о м .

О сим овога прво га дела, још нам је потребни ји други

посебн и део ли тургике, који м ислим такођ е израдити, ако

б у д е Б о ж ја во љ а .



К ао главну награду за свој труд см атраћу то , ако

слуш аоци богослови ја буду изучавали ову науку са оним

трудом и са оном љ убављ у са којом сам ја радио ову

књ игу , и ако ова књ ига коли ко толи ко заин тересује

наш е свеш тенике да се баве овом п лем енитом науком ,

за коју у овој књ изи им ају по казане п утеве.

Н а крају пр ијатна ми је ду ж но ст истаћи, да је В и-

с о к о п р е о св е ћ ен и Г о сп о д и н Е п и с к о п в р ш а ч к и Г а в р и л о ,већ познати м ецена српске богословске књ иге, по м огао

ш тамп ањ е ове књ иге даром од 1000 К , на чем у и зричем

В исокоп реосвећеном Господин у Е пископу Г аврилу своју

захвалност и благодарност .

Н ајпосле сам нароч ито благодаран В исокопр ечасном

Г о с п о ди н у п р о т и и п р о ф е со р у Јо в ан у Ж и в к о в и ћ у , ш т о

м и је п о м о га о п р и л и к о м ш т ам п а њ а у ко р и г о в ањ у .

С рем ски К арловци , м есеца м арта , 1919 .

Д р . Л . М и р ко ви ћ .

У В д

1. С в е ш т е н и ч к а с л у ж б а И с у е а Х р и с т а и ц р к в е .П р а в о с л а в н о х р и ш ћ а н с к о б о г о с л у ж е њ е .

К ада се човек н ије м огао својом снагом ослобод итиод последица прародитељ ског греха, од пом рачености ум а,незнањ а и заблуде у р елигијским стварим а, то је он дг јошм а»не м огао ослобођењ ем од греха и од своје к ри виц еуспоставити једин ство са В огом .1) Д а би ово м огло бити,по требно је би ло, д а светлост истин е и откри вењ а Б ож јегизн ова засја там о, где се угасила, да се м оралн о пр оп алачовечја природа обнови и нрож м е огњ ем В ож јег духа и

ж ивота.Т о је учини о јединородни С ин Бож ји, послан од О ца

небеског да искупи род љ удски. С ин Б ож ји учи ни о је тоне само будећи у човеку нову, виш у м оралну свест >објављ ујући највнш е истине, него нарочито бриш ући кри-вицу греха потпуном послуш нош ћу*) и потпуним сједи-њ ењ ем са љ удскпм родом . О ву послуш ност п рем а Богупоказао је С пн Б ож ји целим својим земаљ ским ж ивотом ,који је био непрекидно подвргавањ е вољ и Б ож јој и нај-саврш ем ија послуш ност прем а Богу.

Н арочито је .изврш ио С ин Б ож ји искупљ ењ е рода љ уд-ског великим делом , којим је заврш ио свој земаљ ски ж ивот,см рћу н а крсту. У овој смрти се пок азује н ајви ти м ом енатпослуш ности и својевољ не ж ртве. О вом добровољ ном по-слуш нош ћу и безгреш ним ж ртповањ ем , које мири и ис -

' ) >Ч о в ек н е м о ж е н л к а к о о тк у п и т и б р а т а , н е н о ж е д а т и Б о г у о т к у п а з а њ .

С у в и ш е је в е л и к о т к у п а а д у ш у њ и х о в у , т е » д у с т а је з а и а в ек « . П с . 4 8 , 8 . 9 .

' ) » Је р к а о ш т о н еп о с л у ш н о ш К у је д н о г а н о в ек а п о с т а д о ш е м н о гн г р е п ш ж д а ,

т а к о и п о с л уш н о ш К у је д н о г а п о с т а д о ш е м н о г и гф а в ед н н « . Р и м . 5 , 1 9.

1



купљ ује, постао је И Х наш посредник код Б ога О ца ( I.Т им . 2. 5), наш архијереј, првосвеш тени к (Јевр. 5, 10;6, 20; 9, 11; П с. 110, 6), и ово искупљ ењ е постало је вечани неисцрп ив извор благодати и оп равдањ а за све оне, којиверују у Њ ега.

Д а би сада ово И скупитељ ево дело, које се зове Њ е-го ва а р х и је р е јс к а и ли п р в о с в е ш т е н и ч к а 1 ) служ ба,и даљ е трајало и одрж авало се, и да би се плодови ис-купљ ењ а од И Х риста давали свима народим а до краја ве-кова и сваком појединц у, установи о је И Х своју ц ркву. У .хри-ш ћ ан ск о ј ц р кви ж и ви в еч н о И Х , у њ о ј се н еп р ек и дн о н а -стављ а првосвеш теничка служ ба искупљ ењ а од И Х риста,у њ о ј се н ар о чи то в рш и п о ш то в ањ е и сл ав љ ењ е Б о га,просвећењ е, оправдањ е и освећењ е верних, у њ ој се дајељ удим а бож ји дар, донесен од И Х риста.

П ош то се настављ ањ е првосвеш теничке служ бе И Х ристгане врш и сам о непосредним и невидљ ивим утецајем Бож јим ,и пош то се И Х појавио на зем љ и на видљ ив начин и навидљ ив начин изврш ио искупљ ењ е, то О н хоће, да се ово

искупљ ењ е и настављ а на видљ ив начин , наим е спољ аш њ имоблицим а, и да се тако дају љ удим а Њ егови плодови идарови. Ц елокупност ових облика чин и садрж ин.у х р и -ш ћ а н с к о г а р а в о с л а в н о г б о г о с л у ж е њ а ,*) под којим се ра-зум еју облици уст&новљ ени од И Х риста и Њ егове цркве,којим а се преко органа овлаш тених од ц ркве о стваравана човеку искупљ ењ е изврш ено од И Х риста и дају пло-дови искупљ ењ а, освећењ е човека, и постизава сједињ ењ ечовека с Богом, којим а се ун утраш њ а рели гија по казујен а сп о љ аш њ и н а чи н , к ао и у н у тр аш њ е п о ш то в ањ е Б о га о дстране опћи не, њ ених члано ва и целе цркве, и којим а се

тако одрж ава и ш ири ова религија.8)

' ) И спор. Јевр. 7, 24; М а к а р и ја , П равославно догм атичко богословије, I I . део,

С р . Карловц и , 1896 . стр . 65 . и даљ е .

') Бо гослуж ењ е се аове л к улт, сиК иа. О ва реч долази од со1еге бри нути се

за неш то , денити , пош товати , н . пр . аш сов , јеов . Рим љ ани су употребљ авали реч

сиМ ив ва ознаку пош товањ а б огова у опће , редигије п побож ности , заједно са

оџи м , ш то религија вахтева од човека у њ егову однош ају прем а бож анству .

(И спор. С )сего, О е па1. Јеог, 1. II. и Зеп еса, ер;в1. 94. код /. 1л1иг^ к оЛ ег

' \Г18&п8сћ. П агз1е1ћтк <1ев ка1ћ, С иИ ив. I . Вап<}, М аш г 1844. р. 38) .

' ) И с п о р. I. 1А Ј 1 , спом . дело р. 41. и ' И г е к е г ипс1 № е 11е , К1гсћеп1ехјсоп оЉ г

Епсус1орЛ<11е дег ка1ћ. Тћео1о^Ге. 2. А иП . 3. В<1. 1884, р. 12 33 -1 23 4

2. О с н и в а њ е х р и ш ћ а н с к о г п р а в о с л а в н о г б о г о с л у ж е њ а .

Темељ православном богослуж ењ у полож ио је сам И Х .Х рпстос је у с т а н о в и о с в . е в х а р и п и ј у и њ ен о н р ш ењ енод нидом хлеба и вина (М ат. 26, 27, М к. 14, 22; Л уЛ .22, 19; I. К ор. 11, 23 ), т а јн у к р ш т е њ а (М ат. 28, 19),а о к а ја њ а (М ат. 18, 18) и с в е ш т е н с т в а , н ал ож и ш и и ап о -столим а како се врш е и раздају см асоносне тајн е и давитипх м отребну власт за то. (М ат. 28. 19; М к. 16, 15; Јов.

20 , - 21, 2 2; Е ф ес. 4, 11; I. Кор .̂ 1. 17;" Д ел. 20, 28),Х ристос б л а г о с и љ а , пол аж е руке за благослов (М ат. 19.15; Л ук. 24, 50) и обећава м арочите дарове оним а.. накоје се иол ож е руке (М к. 16. 18), м о л и с е и а р о в о д иц е л е н о ћ и у м о л и т в и (Л ук. 6, 12; 22, 41) , подиж е у мо-литви очи к небу (Јон. 17. 1), клечи нри м оли тви. надам олећи се лицем на зе.мљ у (М ат. 26, 39), и д е у х р а м (Јов.2. 13; М к. 3, 1), р е в н у је з а ч а с т д о м а Б о ж је г (Јои. 2,18), у ч п к а к о с е и м а м о м о л и т и (М ат. 6, 5; Л ук. 11, 2),п р е а о р у ч у је з а је д н и ч к у м о л и т в у (М *ат. 18 . 19). по дстичена молитву (. Iук. 11. 9; 22, 4 0 ; М ат. 26, 41) , у ч и у х р а м у

(М к. 6, 2; Јов. 7. 15), светкује суботу и празм ике са њ и-ховим оби чајим а (М ат. 26, 18; М к. 6, 2; Јов. 7, 14) и несам о да сам пости, него и дру гим а преп ору чује пост каодобро дело које треба чм нити (М ат. 6, 16), и п рип исује м учулн овате последице (М ат. 17, 21; М к. 9, 29).

С в. апостоли не само да су се држ али ир им ера и?аиовести И Х риста у прш ењ у богослуж ењ а, него су исам и стварали позитивм е н аредбе (I. К ор. 11, 2. 3.4). П ојањ енсалама и хим ни, чи тане св. П исм а. проп оведањ е ртечиБож је, заједни чка м олитва и прин ош ењ е бескрвне ж ртве.беху главни делови бо гослуж ењ а у апостолском врем ену(I. К ор. 14, 26; К ол. 3, 16; Е ф ес. 5, 19; I. Т им . 4, 13; Д ел.20, 7; Р им . 10. 17; I. / 'Т им . 2, 23; Д ел. 2, 42; I . К ор.10, 16. 17; I . К ор. 11, 23— 26). И сто тако налазим о у бого-служ ењ у апостолског времена полагањ е руку \Д ел. 8, 17;19, 6), клечањ е (Д ел. 7, 60; 9, 40), иоди зањ е Ј>уку (I. Т им .2, .8), н епокри вене главе код љ уди (I. К ор. 11, 4). св.пољ убац (I . К ор. 16, 20; II. К ор. 13, 2; Рим 16, 16),осветљ авањ е м еста где су се купили на м олитву (Д ел. 20, 8).

К о је хтео да прим и к р ш т е њ е , морао је исповедитикако верује, и по кајавш и грехе крш тавао се у им е св.



Т ројице ради опрош тењ а грехова, при м ајући за успевањ &у вери м иропом азањ ем благодат св. Д уха (Д ел. 2, 38; 8,37; II. К ор. 1, 21). К оји су се и о к а ј а л и з а г р е х е с в о ј е ,исноведили су их (Д ел. 19, 18; Јак. 5, 16) и онда су до-бивали опрош тењ е; велики греш ниц и искљ учивани су изхри ш ћанске заједни це, а при м ани су натраг, када су сепо кајали и показали плод ове кајањ а (I. К ор. 5, 5; П . К ор.2, 6; I. Тим. 1, 19). Б о Ј г н и м а су стареш ин е давале тајнусв. јелеосвећењ а, која се врш ила п ом азивањ ем уљ ем и м о-

литвом ради очиш ћењ а душ е од грехова и ради окрепљ ењ атела (Јак. 5, 14). За проп оведањ е речи бож је. за врш ењ е-св. тајана и у оп ће св. радњ а и за упр ављ ањ е црквом ,постављ али су апостоли м олитвом и полагањ ем руку е а и -с к о а е и а р е з в и т е р е , а ђ а к о н е за служ ењ е при трлезам аи св. радњ ам а, и да се бри ну за сироте. (Д ел. 14, 23; 6,1— 6; I . Т им . 5, 22) . И спочетка се с к у а љ а х у апостоли нам е с т о м о л и т в е и ради по јањ а псалам а и хим ни у јеру-салим ски хр ам и у јуд ејске син агоге, као на места старо-заветног бо гослуж ењ а (Д ел. 13,. 14; 14, 3 ; 18, 4; 19, 8),а ради врш ењ а особено хриш ћанских литургичких обреда,

и нарочито ради прин ош ењ а бескрвне ж ртве , скупљ ахусе на пр иватна м еста, већином у хри ш ћанске пространи је1

куће (Л ук. 24, 33; Д ел. 1, 13; 2, 46; 12, 12; 20, 7; Ри м .16, 5; К ор. 4. 15). Н а богослуж ењ е, а нарочи то ради слав-љ ењ а св. евхаристије, скупљ аху се хри ш ћани у врем е св.апостола с в а к о г д а н а , а нарочито у дан господњ и илинедељ у, која се звала и први дан седм ице (Д ел. 20, 7 ;I К ор. 16, 2). О сим н едељ е светковали се као празни ци уапостолском врем ену: дан см рти и васкрса Х ристова, ипедесетниц а као дан силаска св. Д уха (Д ел. 2, 1; 20, 16;I . К ор. 5, 8; I . К ор. 16, 8). К ао нарочити часови за м олитву

у време ап остола означени су у св. писм у час трећи, ш естии девети (сада 9. 12. и 3.) и поноћ (Д ел. 2, 15; 10, 9; 3,1; 16, 25). У з евхаристију држ ане су заједн ич ке вечерељ убави т. зв. агапе. (I. К ор. 11, 13. Д ел. 2, 42; Јуда ст. 12).

8. Д а љ и р а з в и т а к х р и ш ћ а н о к о г п р а в о с л а в н о г б о г о с л у ж е њ а .

О д врем ена св. апостола до цара К онстантина В еликогостаје хри ш ћанско богослуж ењ е онаково, какво је било уапостолском врем ену. О во врем е беш е време при тиска и го-њ ењ а , када се ни је могло радити на потпуној изградњ и

богослуж ењ а и када се уопће није м огла дати богослуж ењ уон а пуноћа, коју налазим о у каснијем врем ену. Х риш ћан-ска цр ква је прћо требала спољ аш њ е слободе и сигурности,и тек он да је м огла р азвијати и усанр ш авати своје бого-служ ењ е, тим виш е, ш то је каснији развитак богослуж ењ абио последица спољ аш њ их прилика, нових откривењ а хри-ш ћанског д уха и ж ивота, историјских м ом ената и сећањ а изкаснијег времена. У то доба н ије било ни п отребно да себ о го сл у ж ењ е сп о љ аш њ е р азв и ја . П р ви о га њ о д у ш ев љ ењ а,неослабљ ена снага ж иве вере, непо средна бли зина светеистори је и осетљ иви дах св. Д уха, то је све чин ило , дау почетку беш е потнуно развијено богослуж ењ е и сувиш но.

К ада је црква до била од К онстантина В еликог м ир,дан а је богослуж ењ у она пуно ћа и сав украс, који при личицркви као ж ивојневести В ож јој В рш ењ е ж ртве св. евхарисТи је•спојено је са побож ни м обреди м а, које видим о да се већимделом и дан ас врш е. То је било и са осталим тајнам а. Х ра-м ови су грађени свугде и беху укр аш авани св. сликам а.Г один а је подељ ена у недељ е, празнике и теж атне дане, у

врем е поста и кајањ а, те је тако по стала стално сећањ евисоких истин а хри ш ћанства. У кратко Х ристова рели гија јепобеди ла свет, који је са радош ћу п рим ио спасоносни уте-цај њ ен на све однош аје љ удског ж ивота.

Д а ово образонањ е и усаврш ивањ е богослуж ењ а при-пада цркви као једин ој ин станци ји, која им а пун ом оћза то, разум е се из до сада речен ог. Јер богослуж ењ еје баш он ај елем енат, у коме и кроз кога врш и цркванајби тнији део њ еног бож анског одређењ а, и прем а томеје сам о она позвана да управљ а и чува истини ти начин ,како треба врш ити б огослуж ењ е и како треба Б ога по-

ш товати, д ајући верним а јам ства, да као ш то је у учењ уистинита, да исто тако не греш и ни у начин у истинитогпош товањ а Бога. И ли како би се ностигло и очувало Vбогослуж ењ у потребно јединство, када се ово н е би упр ав-љ ало и водило од средиш та једин ства, дакле од цр кве'?

В ећ с^обзиром на ове м ом енте, не сме богослуж ењ е, њ 'е-гово ф орм улисањ е и вођењ е бити ирепуш тено самовољ и но-

једи нац а, н его м ора бити једна од најглавни јих задаћац рк ве,као предм ет њ ене бриге, њ еног васии тног и поучно г рада.1)

' ) И с п о р . / . Ш /1, Г.Иигјпк. 1. И апс). р . 60—68.



Ц рква се уистину увек бр ин ула за богослуж ењ е. иоблиц и б огослуж ењ а, које им амо до дан ас у цркви, развили сеиз делова и својих основних обли ка Који потичу од И Х ристаи апостола сам о у црк ви. Т ако наређу је сабор лаод ики јски(држ ан 348. године), да се установљ ене м олитве на богослу-ж ењ у не смеју мењ ати и нове уводити,1) а сабор картагински.нар еђује, >да сви и м ају употц ебљ авати м оли тве, које су н асабору утврђене, биле те моли тве, којим а се запо чи њ е служ ба,или које се читају за врем е при наш ањ а, или при полагањ у

руку, н ити сз под и који начи н см еју противн о вери друге упо-требљ авати, нбго нека се читају он е сам о, које су од н ај-учен ијих сабране«.*) Д а би се ове одлуке врш иле, састав-љ ене су врем еном црквен е књ иге, у којим а су чинови бо-гослуж ењ а и црк вена упу тства, како се им ају уп отрео-љ авати за врш ењ е литургички х об реда. А нарочито суцрквени оци пазили да се м о л и т Ј Ј е св. ли турги је не м е-њ ају као ни сам а св. ли тургија, и ш то је било битно иглавно, остало је н епром ењ ено у току врем ена. С амо суспољ аш њ и и небитни делови радњ а и обреда црквених за-висили од слободе епи скопа, и овим се тум ачи. ш то су п о-

једин е цркве им але своје ли тургије. Н о ни епископи ка-снијих врем ена нису врш ил и ову слободу, и тако већ у 2половин и IV. века видИ М о да се на истоку опће употреб-љ авала ли турги ја св. В асили ја В еликог, коју је затим скратиосв. Јован Златоусти. Н а западу је рим ски сабор за Г ела-сија епи скоп а рим ског у V. в. закљ учи о да се ли турги јани како не см е м ењ ати.

У след ове бриге црквених отаца око богослуж ењ а са-чувал есу црквене служ бе потпуну садрж ину и битне обреде,предане цркви од св. апостола.

4. О д н о ш а ј е т а р о з а в е т н о г б о г о с л у ж е њ а п р в м а н о в о з а в е т н о г .

К ао ш та је рели гија С тарог Завета бил а само тип исенка добара, која су и м ала доћи , ' ) тако је и богослуж ењ ењ егово им ало сам о типски и сИ м волски карактер, које сеоптварило у И Х ристу и у новозаветној ж ртви. С тарозаветнобогослуж ењ е ни је им ало важ ности сам о п о себи, него сам о у

' ) В и д в 1 8 . п р а в и л о .

* ) П р а з в л о 1 0 3 . И с п о р . Н и к о д и м , П р а в о л а к њ . I I . с т р . 2 3 7

«) Јевр. 10, 1.

толико, у колико је било тии потпу но искуп но г дела И Х риста.И з овога је јасно, да је н овозаветно б огослуж ењ е виш е одстарозаветног, и да се п оследњ е односи п рем а првом каослика (тип) прем а својој стварности, као сенка прем а свет-лости.

О в ај о д н о ш а ј б и о је и у зр о к, ш то б о г ос лу ж е њ е С З а-вета није прим љ ено са свим а својим установам а у богослуж е-њ е Н Завета, него је већим делом укину то. О во укид ањ е учи-њ ено је једном одлуком апостолског сабора у Јерусалим у,

око 52. годин е. Јудејско-хр иш ћан ски учитељ и захтеваху однезнабож аца који су хтели нри м ити хриш ћанство да се им ајуобр езати по оби чају М ојсијева закон а, јер се и нач е не м огуспасти. Д а се реш и распра у п бгледу овог пи тањ а, иску-пи ш е се А постоли и стареш ин е у Јерусалим , н а ком је; са-бор у св. П етар између осталога1) рекао: „Ш т о с а д а д а к л еи с к у ш а в а т е Б о г а , а о л а г а њ е м ј а р м а н а в р а т у ч е н и к а ,к о ји н и о ц и н а ш и н и м и н е м о г о с м о н о с и т и ? Н е г о б л а -г о д а ћ у Г о с а о д а И с у с а (а не обрезањ ем) в е р у је м о , д а ћ е м ос е с а а с т и , к а о и о н и

2) (т. ј. хри ш ћани из незнабош тва).

П осле м ногог испи тивањ а и у сагласности са св. Д у-хом одлуч иш е апостоли, стареш ин е и цео сабор, да се виш ене м еће н икакав терет на незнабош це, него само он ај који јепотребан, разум евајући овде под теретом церем они јалнизакон С Завета заједн о са њ еговим установам а. И тако сеу даљ ем веровањ у у искупљ ењ е Господа И Х риста прика-зује церем они јални закон С Завета са њ еговим установам акао сувиш ан терет, уклањ а се њ егово свеш тенство и њ е-гова ж ртва, а м есто овога долази н ово свеш тенство и но важ р тв а. „А с а д а д о б и б о љ е с л у ж е њ е , у к о л и к о ј е и б о -љ е г а з а в е т а а о с р е д н и к , к о ји је н а б о љ и м о б е ћ а њ и м а

у с т а н о в љ е н . Ј е р к а д а б и о н а ј а р в и (з а в е т ) б и о б е з м а н е ,н е б и с е т р а ж и л о м е с т о з а д р у г и V )

А ли иако је богослуж ењ е С Завета укинуто богослуж е-њ ем Н Завета, инак зато ш то је С Завет историјски увод Н За-вета и ш то су оба завета један прем а другом у м еђусобномодн ош ају, није остао С Завет без утецаја на образовањ е иразвитак нон озаветног богослуж ењ а. Тако видим о да су по-

• ) Д е л . 1 5 , 1 - 2 9 .

• ) Д е л . 1 5 , 1 0 - 1 1 .

») Јевр. 8, 6 . 7 .



једин и облии и богослуж ењ а, церем они је и симн оли, читањ есв. П исма, благослов, освећењ е, стојањ е, клечањ е и пол а-гањ е руку, кађењ е, као и п риродни сим воли хлеб, вода,светлост, там јан и т. д. заједн ич ки и јудејском и хр иш ћан -ском богослуж ењ у.

У зрок овом е је у том е, ш то су поједин е основн е идејезаједни чке р елигији и С тарог и Н овог Завета, ш то појединиоблици и символи њ ихова богослуж ењ а им ају опћи чове-чански и приро,дни карактер, и ш то се при увођењ у богогслуж бени х облн ка не пази само на религијозне идеје којеови облици представљ ају; него се пази и на природу и потребу љ уди , који су у сва врем ена и у свим а крајевим а усвојим основним облиц им а били исти. Зато сретамо појединезаједн ич ке обли ке у богослуж ењ у свију релнги ја старог иновог врем ена, и то је уп раво одли ка хри ш ћанског бого-служ ењ а, ш то им а облике који су освећени у п о т р е б о м ти -сућа годин а, који су постали са рели гијом и неће ни каданестати. То су сим воли који н е при падају искљ учиво хри -ш ћанству, јудејству и ли н езнабош тку, него човеку.

Т ако је потпуно разум љ иво, ш то су у хриш ћанско бо-гослуж ењ е, нрим љ ени поједини облпц и из јудејског бого-служ ењ а, а које налазим о и у незнабош ком култу.

V5. С в р х а , о у ш т и и а и п о т р е б а х р и ш Ђ а н с к о г п р а в о с л а в н о г

б о г о с л у ж е њ а .

I . П рва сврха богослуж ењ а иравославне цркве јестес а о љ а ш е и з р а ж а в а њ е у н у т р а ш њ е р е л и г и ј е , у н у тр аш њ е гпои ггова. .а Б ога од стране опћ ин е, њ ених члан ова и ц елецркве. К ао духовн о чу лна бића осећам о потребу, да

оно ш то нас у унутра1пњ ости узбуђује и прож им а, наим ем исли и осећаје изразим о и на спољ аш њ и начин речју иделом.

Зато сваки јачи осећај им а своје спољ аш њ е изра;^, н. пр.љ убав, радост, ганућ е. м рж њ а, ж алост, и укратко цело спо-љ аш њ е држ ањ е човечје је природна сим волика унутраш њ егж ивота. Зато се у свакидаш њ ем ж ивоту по казује при јатељ -ство, љ убав и захвалност спољ аш њ им знацим а и изразим а,зато радост изби ја у игри, бол у плачу, и човек се лакш еосећа када задовољ и своје осећаје. П а не сам о да човек нем ож е у себи, у својој унутраш њ ости да тајно држ и оно

ш то га узбуђује и дубоко дир а, него ни јаче д ож ивљ аје нм ож е да сакри је, него осећа п отребу да их другом саопћ>

О во вреди и у рели гији и код рели гијозни х осећајгтим виш е, ш то су ови осећаји најдубљ е у душ и и најосетљ иви је струне душ е човечје, и ш то обузим ају човека с;већом снагом од дру гих осећаја. Ч овек осећа нотребу д:спољ аш њ им начином изрази своју веру, свој религијозшж ивот, побож ност, иош товањ е. хваљ ењ е и всличањ е Богасвоју захвалност прем а Богу. Зато видим о да љ уди о;по станка прн носе Б огу ж ртву као и зраз својих осећај«захвалности, зависности и пош тО вањ а, и у најстаријим пустињ ам а паганског света налазим о руш евине храм ова кол тара као доказе за истин итост тврдњ е, да где год је религијозног ж ивота, да се там о налазе и спољ аш њ и нзразиовога ж ивота, дакле б огослуж бени облиц и и религијознноби чаји. као психолош кн потребан и зраз ун утраш њ ег ре-ли гијозног ж ивота.

И тако по природн ом току ствари у свету и премаосоО инам а духовн ог ж ивота и развитка. не сам о појединичовек и хриш ћанин, него и цело релш ^ијозно друш тво исви ч ланови њ егови осећају н отребу, да и зразе своју веруна сиољ аш њ и н ачин , свој религијозни ж ивот, побож ност,нош товањ е, хваљ ењ е и величањ е Бога. своју зависност одБога и своје уздањ е у Њ ега, ш иљ ући м олитве Н огу, анђе-ли м а и светитељ им а, посведочавајући тако да. су они хри-ш ћани и делови исте заједни це, израж авајући побож ну за-једни цу м ољ ењ ем један за другога, за ж иве и за м ртве. Тосве укуп но је прва скрха хри ш ћанског б огослуж ењ а. којасе зове л а т р е у т и ч к а , од л х г р г х (служ ењ е, богослуж ењ е), иу којој је суш тина богослуж ењ а са човечанског или субјек-

тпвног гледиш та.II. Д руга сврха богослуж ењ а п равославне цркке јео д р ж а в а њ е , у н а а р е ђ е њ е и ш и р е њ е х р и ш ћ а н с к е а р а в о -с л а в н е в е р е и ж и в о т а , н а з и д а њ е (т. ј. унутраш њ е поди-зањ е духа к Богу и бож анским стварим а) в е р н и х , ко ја сесврха зове д и д а к т и ч к а . К ао ш то теж и оно, ш то човекаузбуђује и прож им а, да се изрази на^спољ аш њ и начин,исто тако се обратно, сиољ аш њ е израж авањ е осећаја одра-ж ака у нама и утнче на наш у унутраш њ ост, ож ивљ авајућије н п ојачавајући . В ећ у сам ом изразу леж и реф лекторн ам оћ. Н арочито се оно м ож е рећи за богосл\ж ењ е право-



слакне нркке. које снојим облицм м а и радн.ама м оћно утн чена веру и ж инот хриш ћански.

1\а д а с е х р и ш ћ а н и н м о л и х в а л е ћ и и в е л и ч а ј у ћ и Б о г а . т а д а с еу д у б љ у ј е њ е г о в д у х у п о с м а т р а љ е н а ју з в и ш е н и ј и х о с о б и н а Б о ж ј и х нп о с м а т р а ј у ћ и и х ј а ч а у н .е м у в е р а у Б о г а в е л и к о г а и м о ћ н о г а , ј а ч аи о б о ж н о в т н .е г о в а и п о ш т о в а њ е Б о г а . К а д а и з р а ж а в а х р и ш ћ а ш ш ум о л и т в и о с е ћ а ј г р е ш н о с т и и ж е љ е д а с е и з м и р и и с је д и н и с а Б о г о м ,т а д а и о ја ч а в а V с е б и ј о ш в и ш е с а з н а њ е с в о ј е о о в о ј г р е ш н о с т и нж е љ и . З а р с е н е п о д и ж е в е р а , з а р с е н е о ж и в љ а в а ју о с е ћ а ј и п о б о ж -н о с т и , п о ш т о в а њ а и з а х в а л н о с т и х р и ш ћ а н и н а п р е м а Б о г у , к а д а у

п р а з н и ч н е и с в е ч а н е д а н е г л е д а о т к р и в е н .е и з н а к о в е д а р о и а и б е с -к р а јн и х д о б р о ч и н с т в а Б о ж ј и х . и л и у з в и ш е н е м о м е н т е и з ж и в о т аИ Х р и с т а и с в е т и х , к о ј и с у с е о д л и к о в а л и о д у ш е в љ е н о м в е р о м : д у -б о к о м п о б о ж н о ш ћ у и у з в и ш е н и м м о р а л о м ? У ж и в о т у и п р и м с р уИ Х р и с т а , к о ј и ј е и з р а ж е н у т о к у 1'о д и ш к .е г б о г о с л у ж е н . а у п р а в .н р к в и , д а н ј е н а ј и д е а л н и ј и и н а ј с а в р ш е н и ј и т и п ж и в о т а . У з И Х р и -с т а с е ћ а с е ц р к в а н а б о г о с л у ж е њ у н а ј у з в и ш е н и ј и х м о м е н а т а и з и с т о -р и ј е х р и ш ћ а н с к е ц р к в е , у к о ј и м а ј е д у х х р и ш ћ а н с к е в е р е и ж и в о т аи о с т и г а о с в о ј е н а ј ч и с т и ј е и н а ј в и ш е р а з в и ћ е , а п о б о ж н о о д у ш е н л . е њ еи и с т и н и т а п о б о ж н о с т с в о ј н а ј в е ћ и п р о ц в а т . У о в о м о т к р и в е њ у п с е -ћ а њ у г о в о р и д у х и с т о р и ј е и м о ћ п р и м е р а ч у д н о в а т и м и м о ћ н и мг л а с о м . О в д е п о с т а је б о г о с л у ж е њ е т а к о р е ћ и ж и в а т р а д и ц и ј а п о б о ж -н о с т и и с т а л н а п р о п о в е д , у т и ч у ћ и б л а г о с л о в е н о н а в е р у и ж и в о т

х р и ш ћ а н и н а . К о ј и е л е м е н т и р е л и г и ј о з н о г б у ђ е њ а , ј а ч а њ а и п р о с в е -ћ е њ а н е г о в о р е у ц р к в е н и м м о л и т в а м а и п е с м а м а , у ч и т а њ у с в . П и -с м а н а б о г о с л у ж е њ у , у с в . с и м в о л и ч к и м р а д њ а м а , а н а р о ч и т о у п р о -п о н е д и , к о ј а ј е н а ј з г о д н и ј е с р е д с т в о з а б у ђ е њ е , о д р ж а в а њ е и ш и р е њ ев е р е и х р и ш ћ а н с к о г ж и в о т а Н а јп о с л е с н а ж н о у т и ч е н а в е р у и ж и в о т •п о ј е д и н а ц а д р у ш т в о с к у п љ е н о н а ј е д н о с в . м е с т о р а д и х в а л е и в е -л и ч а њ а Б о г а . С к у п у х р а м у , к о ј и н а с д е л и о д с в е г а з е м а љ с к о г и у в о д иу д у ш е в н и м и р к о ј и д о л а з и о д Б о г а , у о п ћ е д а х б о ж а н с к и к о ј и с еш и р и у д о м у Б о ж ј е м , ч и т а в а а т м о с ф е р а , к о ј а н а с о п к о љ а в а о в д е ,и с п у н .у ј е д у ш у . с в . о с е ћ а ј и м а . И к а д а с е с л у ж и с в . с л у ж б а , к а д а с в и с ав е р о м и п о б о ж н о ш ћ у у з д и ж у о ч и н а с в . е в х а р и с т и ј и , и л и к а д а у д у -б е н и у м о л и т в у и у с а з н а њ у н е м о ћ и и з а в и с н о с т и с в о ј е о д Б о г ап а д а ј у ч е л о м у п р а х , к о м о ж е д а о с т а н е н е т а к н у т о д з а м а х а п о б о ж -

н о с т и , к о ј а с е о в д е и з р а ж а в а ? О п ћ а п о б о ж н о с т п о к р е ћ е п о ј е д и н ц а ,д п и р и у њ е м у с л и ч н е -о с е ћ а ј е , о н а у з д и ж е , н а з и д а в а .

А ко са овог гледи ш та 'посм атрамо богослуж ењ е, наћи-ћем о у њ ем у м нож ину елем ената, којим а се буди , одрж аваи ш ири вера и религијозни ж ивот. Н а богослуж ењ у се уносиу ду ш у, у ж ивот народа религијозност. Б огослуж ењ е је нај-згодн ија установа, да се проводи хриш ћанство_у ж ивот н а-рода, и сам о побож ност унесена у душ е преко богослуж ењ ахвата дубока корена у душ и народа, а б ез богослуж ењ аби поб ож ност у народу зајам ачн о оп ала. Зато је цр ква од-

увек неговала богослуж ењ е са то већом б ригом , и то ди -дактичким елементом , и тако је пробуди ла код наш их пре-дака ону дубоку и искрену побож ност, којој се и дан асдиви м о, и коју сведоче задуж би не по ди гнуте к ако за хва^љ ењ е и величањ е Бога, тако и за вечно спасењ е љ уди.

III . Т рећа сврха богослуж ењ а пр авославне цр кве јестео с т в а р е њ е и с к у а љ е њ а д о н е с е н о г о д И с у с а Х р и с т а н џч о в е к у и њ е г о в и х и л о д о в а б л а г о д а т и , о с в е ћ е њ е ч о в е к а ис је д и њ е њ е њ е г о в о с а Б о г о м . Г лавни услов за- при м ањ е иску-

пљ ењ а и плодова овог искупљ ењ а је јединство са И Х ристом .

К а о ш т о ј е И Х м о г а о и з в р ш и т и и с к у п љ е њ е с а м о в а п л о ћ е њ е мс в о ји м и с в о ј и м з е м а љ с к и м ж и в о т О м , к а о и с ј е д и њ е њ е м с а ч о в е к о м ,и с т о т а к о V ч о в е к с а м о о н д а п о с т а је у ч е с н и к д а р о в а и с к у п љ е њ а ,к а д а с е п о д в р г н е в о љ и и з а к о н и м а И Х р и с т а , и у с в о ји з а с л у г е Х р и -с т о в е . С а м о у о в о м ј е д и н с т в у с а Х р и с т о м п о с т а је д е л о Х р и с т о в он а ш е , и с к у п љ е њ е д о н е с е н о о д Х р и с т а н а ш е , ж р т в а и з а с л у |-а Х р и -с т о в а у п о т п у њ у ј е с е н е п о т п у н о м ж р т в о м н а ш е в о љ е , и .с а м о с ј е д и -њ е њ е м с а И Х р и с т о м м о ж е м о с е с ј е д и н и т и с а Б о г о м О ц е м .

А ово сједињ ењ е са И Х ристом остварава се прво нером ,

која избија у љ убави, хриш ћанским ж ивотом пуним врлина,м олитвом и у вези са њ ом е кроз хри ш ћанске дарове искуп-љ ењ а, дакле тајнам а и то нароч ито великом тајно м св.евхаристије. Т ајне се врш е н а пољ у богослуж ењ а, и из овогелем ента излази сврха богослуж ењ а о којојје овде говор икоју зовем о б л а г о д а т н а и л и с а к р а м е н т а л н а . О стварењ ем овесврхе испуњ ава се на нама изм ирењ е и сједињ ењ е наш е с Бо-гом , наш е освећењ е, и сједињ ењ ем с Богом постајемо учеснициистини тог ж ивота. И тако р азви јајући благодатну и ли сакра-м енталну сврху богослуж ењ а из идеје и суш тине хриш ћан-ства и искупљ ењ а, сачињ А ва она главну и основну и деју,

суш тцну православног хриш ћанског богослуж ењ а премањ еном бож анском или објективном делу. Б ез овог елем ентабило би богослуж ењ е лиш ено свега м истичког освећењ а,најви ш е снаге и карактеристике своје и не би било хри-ш ћанско. Н апротив баш благодатни или сакрам енталниелем енат богослуж ењ а је кулм инацион а тачка богослуж ењ аи и з њ ега добивају и остале радњ е и делови богослуж ењ асвоје право значењ е и тано.р ећи саврш енство своје

И з до сада реченог о сврси богослуж ењ а м ож е се ви-дети и с у ш т и н а а р а в о с л а в н о г б о г о с л у ж е њ а , ко је н и јесам о установа одређена од И Х риста и цркве ради израж а-



12

вањ а пош товањ а Бога у духу и истиии. ради објанљ инањ анаш е побож ности, ради ш ирењ а истините хриш К анске кере,ради назидањ аио свећењ а верни х, него је оно уједно и р е а л н од е л о , основано за вечност р а д и и с к у а љ е њ а љ у д и и а о је д и -н а ц а кроз сва вр ем ена; оно је средство сједи њ ењ а чонекаса Б огом , света м истичн а веза, која сједи њ ује небо сазем љ ом ; оно је слављ ене реалне при сутности Х риста (на св.литургији) у цркви и заједни це н аш е са њ им е, и баш затоје богослуж ењ е р еална, видљ ива појава и репрезентацијасам е цркве.

Реченим до сада доказана је и а о т р е б а б о г о с л у ж е њ а .јер питањ е о сврси и суш тини богослуж ењ а је у теснојвези са пи тањ ем -о потреби богослуж ењ а.

6. О б л и ц и б о г о с л у ж е њ а и п о т р е б а с и м в о л а н а б о г о с л у ж е њ у .

Богослуж ењ е не мож е бити без спољ аш њ их облика. јерсу облици и зраз уну траш њ ег пош товањ а. Зато свако бого-служ ењ е, свако пош товањ е им а своје облике. О блици бого-

с лу ж е њ а с у :1. Р е ч , говор. чим е израж авам о уну траш њ е осећајенрема Богу , прем а ближ њ им а, као и уопће оно ш то обу-зим а наш у душ у . Гоћор учи , уздиж е дух , уклањ а неразу-м екањ е или но греш но разум евањ е, израж ава н ајјасни је веруи чу-ва од сујевер ја, буд и и снаж и н ајсвети је о сећаје по-бож ности и најлепш и је и н ајпотребн ији начин . којим из-раж авам о наш у љ убав према Богу. Реч се израж ака на дваначи на, говором и п ојањ ем . Г овор је ум ерен израз м исли,дочи м је по јањ е и зраз ид еје пуне осећаја. О ба она обли каупо требљ авају се на богослуж ењ у пр авославне цркве управо

од ночетка хри ш ћанства разноврсно и мн огоструко, такода нем а ни једно г богослуж ењ а без речи у оба њ егова облика.2. Р а д њ а . П од речју »радњ а« разум е се у најш ирем

см ислу цеО спољ аш њ и и унутраш њ и рад човека, и тако уовом см ислу је већ и речју обављ ена ф ун кци ја, радњ а, као:м олитва, појањ е, проповед и т д. У уж ем смислу означавасе речју »радњ а« једн а одр еђена л иту ргич ка радњ а. којаје само један део цело куп но г богослуж ењ а, н. пр. благослов,освећењ е дарова на св. ли тургији, погруж авањ е у воду утајни крш тењ а, пом азивањ е м иром и т. д. С вете радњ е хри-ш ћанског богослуж ењ а им ају своју основу већ у сам ој сврси

богослуж ењ а, као и у установљ ењ у н иоим еру И Х риста

и св. апостола, и јављ ају се у богослуж ењ у независно о ддругих обли ка, но н ајчеш ће у вези са речју.

3. С и м в о л (обрј&Х оу, знак) им а д ва главн а знач ењ а, ито једно у догм атици , а друго у литургици. У догматицисе кратко и прецизно ф орм улисано хри ш ћанско учењ е зовесим вол или исповедањ е вере, јер учењ е је оби чн о оно, учему се разликују поједин е кон ф есије једн а од дру ге. С им -волика је прем а том е у хри ш ћанској догматици научно из-

лагањ е догм атских разлика разних хри ш ћанских конф есија.У литургици се под символом разум е сваки литургички

облик, којим се због сличн ости или аналогн ог од н ош ајаизраж ава каква рели гијозна ид еја, к акав н евидљ иви, ду-ховни дар Бо ж ји, особито ако је са њ им е везана виш а снага,виш и ефекат. Богослуж бена сим волика им а свој предметили у човечјим радњ ам а,- као : благослов, освећењ е, пола-гањ е руку и т. д. или у природни м продуктим а, као ш тосу хлеб, вин о, вода, уљ е, там јан и т. д. Н о и остали за бо-гослуж ењ е потребни предм ети као одеж де, утвари и д ругецрквене ствари им ају виш е сим ноличко значењ е, да би се

тако у красила сва садрж ин а богослуж ењ а светим и поучнимид ејам а и успом енам а. О д сим вола се разликује т и а (тцтеог)знак, који указује на оно ш то им а тек да Се оствари, до-годи, у будућн ости. Т ип је прем а том е пророчки сим -вол. О вих типских сим вола им амо м ного у С Завету, јерје С З био пророчко указивањ е Н Завета. О д природн ог илисим воличког сми сла богослуж бених обли ка разликује сењ ихо в м истички см исао (циотб?, тајанствен), наи м е

сми сао дубљ и и н ејасан, који је испод п рир одн ога сим вол-ског смисла у богослуж беним облицим а. М истично тум ачењ е

богослуж бених обли ка је у литурТ ици оно, ш то је алего-ри јско тум ачењ е у егзегези. 1)

Н аведени облици богослуж ењ а, реч, радњ а и символнису у богослуж ењ у одељ ени овако, како их излаж емо унауци и како их треба излож ити ради бољ ег разум евањ а,него се често ком би нују један са другим , или сва три обл икауједно. Т ако се често ком бин ује реч са радњ ом , или радњ аса сим волом , или реч и р адњ а са сим волом.

И з ова три обли ка су састављ ени сви облиц и и радњ г-пр авославног богослуж ењ а. О блици се деле у две врсте, и

' ) И спор. / • 1 Л / 1, спо» д . р . 366.



14

то 1) б и т н е т. ј. такове об ли ке, који су р еалн и ор гани ре-ли гијозни х идеја и осећаја и подељ ењ а спасоносних д а-рова, и 2) н е б и т н е , ако су сам о поп ратне радњ е приврш ењ у битних облика. У мрве се рачун ају:- м оли тва, по-јањ е, п роповед и т. д. а други су : знам енонањ е св. крстом ,клечањ е, поди зањ е руку и т. д. П рви облици зову се бо-гослуж бене радњ е или св. радњ е, а други ако им ају ка-рактер радњ е зову се церем они је') или св. обич аји. или и

сим воличке радњ е, ако им ају сим воличкн карактер. В иш есветих об ли ка или рад њ а спојени х у. једну засебну ли тур-гичку радњ у зову се у целини обред. ри тус, чин, н. пр.обред или 4ин крш тењ а, венчањ а, јелеосвећењ а, вечерњ аи т. д. Речју гН из, обр ед означ авају се.и засебне особи несветих литургички х радњ а, како нам се при казују у разнимцрк вам а, и тако се гоиори о обреду п равославне, латин ске,јерм енске цркве и т. д.

П итањ е о потреби ова два обли ка богослуж ењ а. којисе по казују као оргаии човечје уну трагпњ ости, наим е о мо-треби речи и радњ е, је идентичн о са питањ ем о сврси ипотреби богослуж ењ а уопће, и тако се овде мож е самоговорити о потреби сим вола и сим воличких радњ а.

С им воли су у богослуж ењ у оно ш то су ф игуре, тропиу говору и ш то су упо ређењ а у проповеди, он и су у бо-гослуж ењ у пластичан облик или уопће видљ ива чулнаф орм а какве религијозне идеје. К ао ш то се не м ож е загре-јати слуш алац простим набрајањ ем најлепш их делова једнепо крајин е, и као ш то се не покреће таком нро по веђу, којау свом е говору излаж е б лагодати Б ож је, тако се ни рели-гијозна душ а не уздиж е. ако се на богослуж ењ у не упо-требљ авају сим воличке слике, као вера, љ убав и н ада, акосе не дода спољ аш њ ем свету нека врста слике, којом седаје ф антазији ш ире пол>е кретањ а и ун утраш њ ег израза,виш е топлине и ж ивости. Н е само начин учењ а Х ристова,него и цело хриш ћанско учењ е им а м нож ину сим вола. Т ако

*) Реч > церемои ија< се раајаш њ ује на виш е вач ана. Једни нзводе ову реч

од саегив, то је ш то • вапс( и | , дру гв (Јд С аегев (Ц ерера) богнњ а олода. Н ајобвч -

ни је је оно тум ачењ е, воје доводи ову реч од С аеге град у Т усдвјв, кам о су

пр ем а Л вввју У ћ. V. с . 1 . побегле весталинке в свеш тениц и са статуам а богова

а а в р е м е о п с е д ањ а Р и м а о д Г а л а . У с п о м е н о в и х д о г а ђ а ја о д то г н р е м е н а св е

б о ж а н с к е ф у н к ц н је р и м с к и х н е в н а б о ж а ц а а о в у с е с к о г о т о п ја е и л и с а е п т о п ја е

(т и п 1 а ) . И с о о р . I. 1 М / 1, спом . д . р . 360.

77

се сам И Х назива светлост света, васкрс и ж ивот. А постолисе зову светлост света, со земљ е и цео хри ш ћански ж ивотзове се хођењ е по светлости. К олико п ута се упо требљ авареч крст у сим воличком говору и колико м ного сим воличкихпредстава им а у ц елом ж ивоту И Х риста. И сто тако се крећеучењ е о Богу О цу, С ину и св. Д уху, о делим а ова три лица,као и друга учењ а у кругу слика. Н ајпосле сам И Х је врш иосим воличке радњ е у литур гичке сврхе, и тако је увео и

осветио у богослуж ењ у њ ихову употребу.1)Т реба ли богослуж ењ е да одговори својој задаћи у

целом обим у, хоће ли да предочи цео д ух и разне одно-ш аје хриш ћанског ж ивота и да прикаж е дела историје иосећањ а целих векова стварно и ж иво, хо ће ли да обу-хвати целог човека у свој њ еговој духовн ој делатности. он дани је довољ на сам о реч, м а и у највиш ој пуноћи њ ене садр-ж и н е; богослуж ењ у треба већа експресивна снага, којаће сам о о нда потпун а бити, ако се поред речи узм у у пом оћл спољ аш њ и облиц и и радњ е, говор пластике и символике.1)

7. П о ја м л и т у р г и к е и р а з л и к а л и т у р г и к е о д о о т а л и х е р о д н и х

н а у к а .

Б огословска н аука, која се бави хригш ћанским бого-слу ж ењ ем , зове се ли тур гик а. Л и тур гик а (легсоор-уис̂ &иат>$|1тј8с1еп11а Ш иг^јса) је д акле научн о и злагањ е и разјаш њ ењ ебогослуж ењ а које било цркве, а православна ли тургика јенаучно и злагањ е и разјаш њ ењ е богослуж ењ а православнецркве прем а целој њ еговој садрж ини, појединим органскимделовим а и условим а за њ егово врш ењ е,3) •

Л и тур гик а (Х егсокруиој до лази од реч и Х егаору^а, ко ја је

означавал а код старих Јелин а јавн озвањ е или јавну ствар, каои какву год служ бу, посвећену држ ави или заједнич ком добру.У А тини см атраху грађани као особиту част, када беху

.позваии да врш е какву јавну народну ствар културеили служ ењ а Б ога. Т аква почасна јавна звањ а беху:уораасарх"*, надгледањ е и поу чавањ е атлета за свечане и гре;Х ортјуС«, спрем ањ е и вођењ е свечаних игри ; ботС ао^ свечанохрањ ењ е наро да; трстјраЈх&х, оруж ањ е и вођењ е др ж авн е

• ) В в д в М а т . 1 9 , 1 3 ; М к . 8» 7 ; Л у к . 2 4 , 6 0 .

• ) И с п о р . / . 1 Л Ј 1, спом . д . р . 362. § 131.

*) И спор. I. 1*0/1, спом . д . р . 2 ; I. 'И с ћ п с ћ , Н апсШ исћ аег Рав1ога1Ш ео1оре,

" 8. А и П . 18 7 6, р . 2 8 2. и Д . С м о л о д о в и ч т . , Л и т у р г и к а. . - . . И з л. "т о п . 1 8 61 . с т. 2 .



лађе са три несла. Т ако се једн а јавн а ствар, 1руоу хоО(лаоО ), зов е леХ тоу еруоу, оГГ1С1иш, ш и п и з ри ћН си ш , а в рш ењ ењ ено зове се лечоируеТу, сам о извођењ е Х еивбрутјца, извр -ш и лац лестокруб?.

П ош то јавн а звањ а јелинских литурга беху анало гнаса званичн им ф ункци јам а свеш теника и левита израиљ ских,то је грчки превод св. П исм а уп отребљ авао реч Х естоируСа,1)да њ ом е означи служ бу или звањ е левита у С Завету. У овом

емислу употребљ ава ову реч и Л ук. 1, 23 и Јевр. 9, 21.О сим тога још значи ова реч у Н Завету: 1) С веш теничкуслуж бу И Х риста (Јевр. 8, 6); 2) п рило ге за испо м агањ епалестинске браћ е (II. К ор. 9, 12); 3) при иом оћ донесенуап. П авлу када је био у тамн ици (Ф ил. 2, 30); и најпосл'еI) свеш тени чку служ бу Н Завета (Д ел. 13, 2: Рим^ 16, 16).

У с.тарој цркви упо требљ авала се реч Х егаоруСа заознаку врш ењ а целокупног богослуж ењ а уопће,1) затимкасније са дод атком (ш отж ђ или без њ ега, за ознаку нај-главни јег богослуж ењ а св. евхаристи је. К ада су касни јем олитве и облици светих радњ а писм ено забележ ени, упо-

требљ авада се реч литу ргија и за кодекс или књ игу, укојој је био излож ен чин служ ењ а св. евхаристије. У овомсми слу се говори о ли тургији св. В асилија В еликог, св. Јо-ван а З латоу стог и -т. д.

Л итургика се разликује од р и т у а л и с т и к е , која нзлаж есам о правнла спољ аш њ ег врш ењ а богослуж ењ а без обзирана историјски постанак п дух богослуж бених радњ а иидеје које су у овим радњ ам а. О на им а ту сврху, да поучисвеш теника како ће без погреш ке врш ити богослуж бенерадњ е прем а црквеним прописим а. — Л итургика се разли-

кује од и с т о р и је б о г о с л у ж е њ а која пр и казује по четак,ностепени развитак и усаврш авањ е богослуж ењ а. Н ајпослели тургика се равли кује од т е о р и ј е б о г о с л у Ж е њ а , ко ја себави при нци пи м а који се односе на образо^ањ е богослу-ж ењ а, показујући уједно изЈ њ их и из суш тине религије,које је богослузкењ е најбо љ е и најзгод ни је, без о бзир а напостојеће ^огослуж ењ е.*)

, • ) У Н Завсту и Л пир-Ј&и

«) Е и з е Ш в , Н>в1. есс1. I . . IV. с . 1 ; С опсИ . Л пН осћ. «ап. I : А 1ћ а п а $ш з ,С о п ( га ~Апнпо8 74.

' ) И с п о р . 1. П и с к , К аШ оП всћс 1л1иг|?јк, Н е^епЛ игк. 1893 1 . Т . , р .

8. Л итургика према оеталим богословеким наукам а.

Д о. сада се оби чн о сматрала л итур гика као једна грант. зв. пастирског богословљ а. П астирско богословљ е се делило на 1. пастирску дидактику (катихетика и ом илитика2. ли тургику и 3. ходегетику . О ве су се н ауке см атрале ка<једн а груна богословских наука, и на-богословским ф акултетим а како код пр авославни х тако и код рим окатолика, ОВЈгрупа б огословских наука сачи њ ава једну катедру М еђутиху нови је врем е ли тургика се см атра као по тпун о сам осталнгбогословска наука,1) а н ек ао ш то се то до сада узи.малода је сам о једна грана пастирског б огословљ а. За сам осталност литургике говори п ре свега спољ аш њ и разлог, ш тојелитургика постојала као наука мног.о раннје од пастирскогбогословљ а. које се као н аука јављ а тек у 18. столећу.О сим овога и уну траш њ и разлози говоре за сам осталности независност литургике. П астирско богослогљ е им а за-даћу, да п ре свега даје будућем свеш тенику и пастнрупр актичн а уп утства за пастирски рад. О во је пак далек о

од литургике, која им а чисто теоретску задаћу, наим е, дасвој објекат: православно богослуж ењ е, предсгави и духовн орасветли . А ко се из њ ених теоретских ставова и резултат?даду извести п рактичн е последиц е, то ни је ли тургика јошпрактичн а наука као пастирско богословљ е, као ш то се идогматика, м оралка и црквено право иоред њ ихокнх оминентно практи чни х последиц а н е см еју ставити у једн угрупу са пастирским богословљ ем .

Н о и ако је литурги ка сам остална наука. ип ак је онау кези и додиру са осталим богослокским наукам а, како сапрактичним дисци пли нам а богословским, тако и са дисци-

плин ама систем атског богословљ а, догм атиком и м оралком.В ећ садрж ин а ове науке као и досадањ е систем изокањ е ли-тургике у пастирско богословљ е, говорп за неку сродно стли тургике са наукам а овога, са катихетиком , оми литико.м иходегетиком . Д ок је главна скрха катихетике и катих езеосни кањ е и прво о бразовањ е вере, рели гијозне свесги иж икота, а омилитике одрж ањ е, нанредокањ е н усакрш акањ еовог ж ивота ж ивом речи, дотле је скрха богослуж ењ а. непо-средно стварно израж акањ е и саопћ авањ е вере, ж ивота и

•) Пг. У а к п Н п Т к а Ш о Ј е г — 1>г /.ш /игде Е к е п ђ о/ е г , Н а п д ћ и с ћ Ј . г к а

всћеп и1и гЈ?Јк. К гејћи гр Ј/Н г. 1912 . стр. 57.



18

спасоносн их доб ара. Д ок је веза изм еђу ли тургике и катихе-тике неш то даљ а, дотле је очевидна између ом илитике и ли-тургике, јер проп опед спада у круг богослуж ењ а и води ра-чун а о нам ени овога.

С а дисци пли нам а систем атског богослоиљ а д о г м а т и к о ми м о р а л к о м стоји литургика у најтеш њ ој вези. Ц ело бо-гослуж ењ е ночива на вери. и у светим радњ ама и облицим абогослуж ењ а и зраж ена је вера и 4>елигија. О туда богослу-

ж е њ е и м а у д о гм ати ц и и м о р ал ц и св о ј к ор ен и о д њ и хузим а своју излазну тачку. Д огм атски и м орални богослов-ски ставови, као учењ е о тајнам а, ж ртви, м олитви. клањ ањ уи т. д. јесу уједно предмет расправљ ањ а и обрађи вањ а иу литургиц и. И сто тако цело богослуж ењ е, као и поједнн ерадњ е и облици о вога м орају бити сходни прин цип пм ахриш ћанске вере и хриш ћанског м орала.

И сто тако је у тесној вези ли тургика са и с т о р и јо мх р и ш ћ а н с к е ц р к в е и у опће историјом . Богослуж ењ « јепо зитивно дан о и ностало је V току врем ена, зато им али тургик а за задаћ у д а по каж е и изнесе историјски по -

стањ гк и ток развитка богослуж ењ а, да докаж е да је бого-служ ењ е у основи и појединостим а заиста потекло од И Х ри-ста, њ егових наследни ка св. апостола и цркне, и да је од њ ихсанкцио ни сано. Л итургика им а да испитује из ког разлога,којим поводом и у коју сврху је ова или он а'богосдуж бенарадњ а уведена, и како се до садањ ег обли ка развила, д аби знали дух, вредност и њ ено прано значењ е. П а не сам одо оснивача хри ш ћанства, него и дубљ е у јудејство и не-знабош тво м орамо се нратити, да би опћ е човечански истално при родни елем енат у богослуж ењ у увидели. У овомраду чини литургици особите услуге и сторија хри ш ћанске

цркве. Н о ли тургика употребљ ава готове и пр оверене' исто-ри јске резултате.и полаж е важ ност само на најглавни јскри ти-чке м ом енте, који се односе нал иту ргику , пр епуш тајући оп-ш ирн ија историјска испитивањ а хриш ћанској археологији.1)

9. В а ж н о с т л и т у р г и к е и к о р и с т о д њ е .

Л итургика је важ на п рво са научног гледиш та. П ош тобогослуж ењ е врш и битни утецај на цео правац, карактер,религиозни ж ивог и м орал појединц а, н арода, рели гијозног

' ) П с п о п . / . Ш > "чом . д . I . Н . р . С . и 7 .

др уш тва и цркве, то ни је м огуће поанати и разум ети псједин ца, цео народ, р елигијозно дру ш тво и цркву, ако нпознајем о њ егово богослуж ењ е. Л итургика православне црквизлаж е богослуж ењ е ове цр кве у целини и појединим деловИ м а и им а у толико већу н аучну вредност, ш то се православна црква протеж е на м ноге земљ е и броји м ногм и ли јон е своји х верн их , а уз то је он а јед и н а ко ја је сачу вал;најстарије хри ш ћанске ин ституције и оби чаје, из којих ©развиле м ноге институције других хри ш ћанских цркавакао из свога извора или м одела. — Л итургика м ож е бит|нредм ет изуч авањ аза историчара, уметника, културног историч ара и историчара ум етности, па и за снаког образованочовека. Зато види м о, да по једин е одељ ке из литургик«обрађују осим богослона и разни научењ пци , и м ожем<констатовати, да је богослуж ењ у као снец ијално ј лепот>обр аћена у науци п аж њ а, која извире из ж ивог интересонањ гза античке о блике првог хр иш ћанства. и да је богослуж ењ «и о пет заузело сноје достојно м есто не сам о и зм еђу снетиЈ

нау ка, него и изм еђу најпл ем ени тијих студи ја чов ечјег ду ха

О д особ итог је знач аја ли тургик а за спаког верног чланапран ославне ц ркве без изузетка. П ом оћу ли тургике верни ћеса разум евањ ем , корисно и плод оносно учествовати н а бого-служ ењ у, разум еће целе обреде и поједин е радњ е на бо-гослуж ењ у, и тако ће пош товати Бо га у духу и истиниа бити сачувани од заблуде, празноверице. недоличног ме-хани зм а и празног ф орм ализм а.

Н о од највеће вредности и важ ности је ли тургика засам ог свеш тени&а као изврш ног органа богослуж ењ а, јерона м у пом аж е да врш и богослуж бене радњ е не сам оспољ а коректно, него и са унутраш њ им проџикнућем , с пот-

луни м разум евањ ем. Богослуж ењ е пран. цркве је богаторадњ ам а и сим волим а и ради тога треба доста труда истуди је док свеш тени чки кан дид ат то све изучи, да врш ипосле као свеш теник богослуж ењ е спољ аш њ е тачно прем апостојећим прописим а, и да суш тину богослуж ењ а разум еваН ије доста знати врш ити богослуж ењ е без разум евањ а, јерсе одм ах осети, да онај ко тако чини, о оном е ш то спољ аради ни је свестан у својој унутраш њ ости. Такав свеш те-ник не м ож е врш ити богослуж ењ ем благотнопног утецаја,који би требао. Н о ни је доста ни сам а студи ја, него јепотребна као важ ан ф актор при богослуж ењ у и п рава



20

побож ност. Је ли свеш тени к јак у вери, побож ан, а притом е упућен у суш тину, значај и историју појединих радњ а.разум е ли он одн осни ли тургич ки текст, то ћ е он достој-ни је, са већим полетом и са већим утецајем врш ити бо-госл.уж ењ а од оно га, којц је исто тако веран и поб ож ан,а нема оно г тем ељ ног разум евањ а. В ећ сам о читањ е, на-гласак, тон, глас којим се чи тају л иту ргич ке м оли твег

одају сву унутраш њ ост он ога који служ и. Тем ељ но разум е-

вањ е богослуж ењ а, утврђује, удубљ ује и преображ ава верусвеш тени ка.

М еђу богословским наукам а заузим а литургика видн ом есто. У богослуж ењ у бију ж иле куцавице ип авославнецркве и целог црквеног ж ивота. О д достојног и побо ж ногврш ењ а литургичких радњ а зависи успеш ан рад свеш те-ни кова пастирства и плод тог рад а за верн е, и ради тогасмем о тврди ти, да је међу пастирско-богословским дисци*пли нам а литур гика за свеш теника од особитог знач аја иизван редн е вредн ости. Т о је још јасни је, када се сетим о, укако блиском одн ош ају спрам богослуж ењ а стоји п р о а о в е д ,

и да ни је м огуће без тем ељ ног познавањ а богослуж ењ а нипроп оведничку дуж ност врш ити онако, како би требало.П роповедник м ора поучавати преко годин е на јавно бого-служ ењ е сакупљ ени народ у духу црквене године, дакленаслањ ајући се н а богослуж ењ е, и већ у толико литургичкипроп оведати, а то је ради тога, да би верни ж иво учество-вали у богослуж ењ у. Ради тога м ора свеш тени к држ атичисто литургичке проповеди, којим а тумачи богослуж ењ е,ш то и ом илитика има у свом плану . За ваљ ано врш ењ е свегатога, потребно је, да је свеш теник добро у пу ћен у л итургику .

Н е мањ е је важ на и од вредности наш а м аука за оН е," који у погледу богослуж ењ а представљ ају закон одавн увласт1) и доносе наредбе, одлуке и пром ене, врш еН и тимесвоје право и дуж ност. Њ им а даје литургика научне прин -ци пе и сигурне историјске тачке за ори јентовањ е и мож е-при врш ењ у њ ихових задатака да им буде од користи.8)

' ) У К а р л о в а ч к о ј М и т р о л о л и ји с в. А р х и ј ер е јс к и С и н о д , к о ји п р е м а с во м е -

У с т р о јс т ву (1 9 1 1 .) м л . г ), » о д р ж а в а ч и с то К у и Ј ед н о о б р а з н о с т у в р ш е њ у л и т у р -

г и јс к и х о б р е д н и х р а д њ а п р е м а о п ћ и м п р о п и с и м а и д у х у п р а в о с л а в н е и с то ч н е -

Ц р к и е п п о с еб н о м п р е д а њ у с н о је м и т р о п о л и ј е« .

*) В иди У а к п И п 1Н а 1Н о /е г, Н а т Јћ и с ћ Ј ег ка Ш . Ш и о д к . К г ејћ и г ? ј/ В г . 1 8 8 3 ,

I . В Ј. 23

2 1

10. П отреба и начин н аучног обрађивањ а литургикв

и њ ена подела.

В елика важ ност богослуж ењ а као органа хриш Н анскогдух а и ж ивота, и као установе за по средовањ е и остварењ ецеле економ ије спасењ а, битна и тесна веза њ егова саосновном суш тином р елигије и целим религиозно-морални ми црквеним ж ивотом , потреба пош товањ з В ога на достојан

начин и м ољ ењ а у духу и истини, важ ност богослуж ењ акао средства којим хриш Н ани и зраж авају и одрж авају везуса В огом — све ово захтева излагањ е, тум ачењ е. и научн ообрађивањ е литургичког градива. О во је потребно тимвиш е, јер богослуж ењ е им а своју посебну сврху, свој по-себан објекат и технич ку кон струкц ију, и ш го се сам онаучним обрађивањ ем богослуж ењ а мож е стеН и истинитознањ е суш тине и духа богослуж ењ а и појединих њ еговихделова, као и танан начИ н њ егова врш ењ а.

-Ш то се ти че н а ч и н а н а у ч н о г о б р а ђ и в а њ * а л и -ту р ги к е, м ож е се обрађивати на виш е начина, но ми

ћемо теж ити да прикаж ем о н ајзгодн ији начи н. П ре свегаћем о као и дру ге науке излож ити суш тину и сврху бого-служ ењ а, опће • основе и принц ипе богослуж ењ а. Затимш то се тиче об рађивањ а предм ета, он ће се при казати у.три пр авца: унутраш њ а духовна садрж ина, дух или су-ш тина богослуж бених облика; ови облици као такови заједноса њ иховим символичким и обредним м ом ентом ; и најиослењ их ов историјски ностанак и историјско образовањ е. Л и-тургика ће пр ем а том е п ре свега излож ити поједине обли кебогослуж ењ а, њ ихову сврху и суш тину, ' затим њ ихов уну-тр аш њ и п р и ро дн и и ли м о гуН и о д н о ш ај п р ем а су ш ти н и иглавној сврси богослуж ењ а уопН е, као и прем а главнимпринци пим а вере и хриш Н анског ж ивота. Д аљ е им а литур-гика да излож и историјско образовањ е богослуж бених об-лика, њ ихов п останак и развитак, као и садаш њ е стањ е,и најпо сле изнеће дух богослуж бених облика, ид еје и осе-ћаје, који се њ им а израж авају, уколико богослуж бени облиц иодговарају својој суш тини и сврси и уколико је унапре-ђују, и како се врш е да одговоре својој сврси.

С а излагањ ем суш тине, сврхе, опћих основа и при нц ип аб о го сл у ж е њ а б ав ц се у во д н и д ео и л и У в о д л и т у р г и к е .

Ш то се тиче ко нкр етно г и реално г састава литургике, дели

22



се литургика у два главна дел а: опћи и посебни. У о п ћ емд ел у им ају се излож ити они делови литургички х облика,који се или веом а често пон ављ ају на богослуж ењ у, или сузаједнич кп м ногим литургичким обредим а, као и све он о,ш то је нотребно за врш ењ е богослуж ењ а.

У п б с е б н о м д е л у и зл аж у се п о јед и н и л и ту р ги ч к ичиноии или обреди као целина, како сс они п рем а усвојеномнропису пранославне цркве им ају сврш авати. И зм еђу ових

парочи ту н аж њ у треба обратити св. ли тургији — св. тајниенхаристије, која је средиш те целога богослуж ењ а. О сталабогослуж ењ а делим о па богослуж ењ а стална, т. ј дневна,седм ична и годиш њ а богослуж ењ а, која се врш е по потребицеле цркне, — то су дакле оп ћа заједни чка богослуж ењ а.П оред оних им ам о и п осебна богослуж ењ а, носебне служ бе,које се вр ш е по потреби п оједин их верн их , а то су тајн еи м олитнослонљ а. П рем а том е литургика се дели овако:

У вод литургике.

I. Д е о

О п ћ и д е о л и т у р г и к е .

ГЛ . 1.

П о т р е б е и у с л о в и з а в р ш е њ е б о г о с л у ж е њ а .

/ . Б о г о с л у ж б е н а л и ц а .

2. Б о г о с л у ж б е н а м е с т а .

3. Б о г о с л у ж б е н и а р е д м е т и и у т в а р и .

гл. II.

О п ^ и и з а ј е д н ич и и о б л и ц и п ој е д и н и х б о г о с л у ж е њ а .

1. О а ћ и , б и т н и з а је д н и ч к и о б л и ц и а о ј е д и н и х


2. О а ћ и , н е б и т н и з а ј е д н и ч к и о б л и ц и а о ј е д а н и х


II. Д е о .

П о с е б н и д е о л и т у р г и к е .

Г Л . I.

С т а л н а ј а в и а б о г о с л у ж е њ а н а о з а с е б н е ц е л и н е .

/ . Ц н е в н а б о г о с л у ж е њ а .

2. С е д м и ч н а б о г о с л у ж е њ а .

3. Г о д и ш њ а б о г о с л у ж е њ а .

к Г Л . II.

П о ј е д и н а л е р и јо д и ч н а б о г о с л у ж е њ а н а о з а с е б н е ц е л и н е , н о ј а о е

ер ш е п о л о т р еб и по ј еди ни х х р и ш ћ а на и л и у по ј еди н и м с л у ч а ј ев и и а

ц р и в ено г ж и в о та .

/ . С в . т а ј н е .

2.. М о л и т в о с л о в л а .

11. И з в о р и и п о м о ћ н е н а у к е л и т у р г и к е .

Г лавни изнори, из којих пр авославна ли тургика црп еделом своју садрж ин у, делом градиво за нресуђи вањ е и раз-јаш њ ењ е богослуж ењ а јесу:

П о с р е д н и и з в о р и :1. С в . П и с м о , нарочи то Н З, на ком е се осни вају битн и

делови богослуж ењ а правосланне цркве. С в. П исмо Н Заветадаје нам податке о оснивањ у хриш ћанског богослуж ењ а ипоказује нам , како је оно врш ено у хриш ћанској црквиу врем е св. апостола.

2. С а и с и с в . о т а ц а и ц р к в е н и х а и с а ц а , ко ји распр ав-

љ ају литургичке предмете или их споми њ у, као и м естаи з с а и с а н е з н а б о ш к и х а и с а ц а , у којим а је говор о хр и -ш ћанском -богослуж ењ у, као н. пр. писмо П лини ја м лађег,про кон зула В итин ије рим ском цару Т рајану. 1) И з патри-

> >) А Ј П г т а ћ а п а и 1 е т , ћ а п с Г и Јвв е У С 1 с и 1 р ае в и а е , у е1 е гг о п в , ц ио <] С ђ т И а п

ев* еп 1 8 оН ( | з( а1 о (Н е ап 1е 1 и се т со п уе пЈге : с а г т е п ч и е С ћ г 1 » ( о ) и * | ј П е о ,

< П с е г е 8 е с и т . 1 п т 1 с е т : а еч и е в ас га т еп 1 о п о п 1п все 1и в а Н ч и о Ј о ђ а Ш п р г е ,

вес1 ие Ги г(а, пе 1а(госЈп1а, п е а<)и1(епа сот1К егеп(, пе Гк1ет Га11егеп(, пе (1ер от4 нт

а р р еП а И а ђ п е ^ а г е п : ^ ш ћ и з р с га сП в т о г е т вЊ Г (ЈЈасеЛ е псН Г ш в ве , г и г в и ^ и е с о ? и п (И а Д

с ар 1 с п (1 и т с јђ и т р г о т > $ с и и т (а т е п е ( јп п о х ји т . . . Е р 1В ( . 9 7 ј[а 1 . 9 6 ) Ш > . X. п . 7 . ( С .

Р Н п и б ес и п сН 1 Л ћ п Л е с е т . Н е се п в и Н п о ( | в ч и е ј1 1 и 81 га у| ( О . Е г А . О к г ^, У р « . 1 8 0 1 ).

у о



стичке литегратуре види се, како се од И Х риста осно вано иод св. апостола у опћи не уведено хри ш ћанско богослуж ењ евећ у прним вековим а снаж но развило.

3. П р а в и л И с в . а а о с т о л а , с в . о т а ц а и с а б о р а в а с е љ е н -с к и х и а о м е с н и х . У њ им а су ц рквени закони који се тичукако ж ивота и рада цркве уопће, тако и богослуж ењ а по-себно.

4. Н а р е д б е и о д л у к е д и ј е ц е з а н с к и х с а б о р а , а наро-чито сабора велике црк ве цари градске као и е и и с к о а с к ен а р е д б е , уколико се тичу црквеног богослуж ењ а, и а а с т и р -с к е а о с л а н и ц е .

5. С т а р а и о а ћ а а р а к с а ц р к в е . О вај извор је зато ва-ж ан, ш то у богослуж ењ у православне цркве нису сви ли-тургички облици и радњ е изричним прописим а и позитивнимувођењ ем наређене, нити пи смено проп исане, те нам праксаслуж и често као једини извор за разјаш њ ењ е овог илионог богослуж беног облика.

Н е а о с р е д н и и з в о р и литур гике су ц р к в е н е к њ и г е , у ко-јим а су излож ене служ бе јавног и п риватног богослуж ењ а

(служ ебник, требник, октоих, м инеј и т. д. ) или у којим асу правила, норме за врш ењ е богослуж ењ а ( тип ик; наро-чито тип ик С аве О свећенога и студитски), и књ иге, у ко-јим а су а р а в и л а з а ж и в о т м о н а х а (правила П ахом ија,св. В асили ја В еликог и К асијана рим ског).

Н ајглавније п о м о ћ н е н ау к е православне литургикесу : догм атика и м орално богословљ е; патроло гија, сино-дол огија. црквено право, и нарочи то археологија и цр квенаисторија.

А р х е о л о г и ј а као наука уопће бави се културним ж и-вотом народа у старини и при казује нам овај ж ивот п рем а

писаним и неписаним споменицима из давнине.За ли тургику је важ на како опћ а археологија, тако и

нароч иго јеврејска и хри ш ћанска археологија. П рва зато,ш то поједини облицн и символи православног богослуж ењ аим ају опћи човечји и при родни карактер, а последњ а ш тосам о помоћу њ е м ож е да се разјасни постанак и значењ евећин е богослуж бених облика.

О д помоћних наука велике услуге чини литургицихр и ш ћан ска ар хеол огија, ко ја је н аука но вијег датум а. В езеизмеђу ли тургике и хри ш ћан ске археол огије су тако спо-јене и упл етене, да често м ож е настати пи тањ е, да ли по

неко дело спада у литургику или у хриш ћанску археологију.С вакако спада у задаћу литургике. да резултате хри ш ћан скеархео логи је, ко ји сп адају у по др уч је ли турги ке, уп отребии доведе до вредности.

Х риш ћанска археологија је наука о м онум енталномпредањ у прахри ш ћанства нас.упрот литерарном . Њ ена језадаћа као дисципли не о старинам а, да реконструиш е ста-ри хриш ћански ж ивот, да баци н ову светлост на дру-

ш твено уређењ е, управу, црквено право, богослуж ењ е, при -ватан ж ивот. ум етност, па чак и литературу и догм у кодпрахри ш ћанства. С тудија хри ш ћанске археологије дочекалаје потпуну паж њ у и ш ири обим тек после класичне архео-лргије, јер при обновљ ењ у кл асичн их студи ја у ренесансиу 15. столећу, обраћена је паж њ а учењ ака искљ учиво про-ф ано ј литератури и ум етности, и хум анисте и ум етниц и оногдоба см атраху и презираху спом енике хри ш ћанске прош ло-сги као варварске.

П одстрек за студи ју хриш ћанске археол огије изазвалаје о пр ека и зм еђу пр отестаната и ри м окатоли ка, од којих

последњ и хтедош е побити тврдњ у п ротестаната, да је вераи дисцип лина првих хриш ћанских векова у рим окатоличкојцрк ви оп ала. и ради тога су м орали изнети сведоџбу стариххриш ћанских споменика.

М онум ентални извори хриш ћанске старине даду сеподелити у пет великих разреда, наим е у спом ени ке: 1. хри-ш ћанске архитектуре (градњ а храм ова и гробница, и при-ватна градњ а), 2. слик арстна. 3. ки нарства, 4. ситне ум етностибогослуж ењ а (заједно са текстилном ум етнош ћу и нум из-м атиком) , и б. епиграф ике.

•У испитивањ у хриш ћанске археологије обичн о се узим а

да им а 4 перијода. I. полагањ е основа овој науни. и онајпери јод обух вата време од реф орм ације до првог јављ ањ адела К о та 8о1еггапеа.' ) (1550 .—16 50.) II. перијод даљ ег н а-

• ) А д в о к а т А п 1 о ш о В о в ш (1" 1 6 2 9 . ) п р о у ч а в а о је п р е к о 3 0 го д и н а р и м с к е к а -

т а к о м б е и п л о д т о г а р а д а и з и ш а о је п о с л е њ е г о в е с м р т и у д ел у К о т а в о И с гг ап е а

1632. , које је издао трош ком м алтеског реда орато ри јанац К еу.тапо . В окјо ј«

п о с л е н а з в а н » Х р и с т о ф К о л у м б о п о д з ем н о г Р и м а « . Г а д Б о с и ј а н а с т а в и о је а н а м е -

ни ти Јован Б апти ст с1с Ков81 (1822.—1894.) , који је по века иш ао од откриК а до

о т к р п К а , и с п о с т а в и о т а ч н у т о п о г р а ф и ју п о д з ем н о г Р и м а , у ш а о у д а в н о а а б о р а а -

љ е н е г р о б н и ц е , р а з ја с н и о с в а к и с п о м е н и к н а у ч н и м д и с е р т а ц ц ј а м а • п о л о ж и о ч в о с т е

т е. м е љ е х р н ш ћ а н с к о ј а р х ео л о г и јн . Г л а в н о м у је д ел о К о т а в о Н е г га п еа с г м И ц к

(1 8 6 4 . — 1 8 7 7 , 3 књ . )

2,



«

предон ањ а (1700.— 1850.) . III . пери јод обу хвата врем е у којеладају велика открића, врем е чисго научн е о б р а д е х ри ш ћ ан -ске археологије (1850 .—19 00.) . IV. нери јод садаш њ ости, кадасе нрви пут у и спитивањ е хриш ћанских спом еника системат-ски уно се и сном ениц и истока.

Ш т о се ти ч е ц р к в е н е и с т о р и ј е , она обухвата сне делонецркненог ж ивота. па према том е и ж ивот црквеног богослу-ж ењ а, и са тог гледиш та посматрана, чини црквена историја

литургици важ не услуге.Н ајпосле треба спом енути, да у пом оћне науке литур-гике спадају такође и неке проф ане науке. и то: нсих о-ло гија, естетика и и сторија м узике, сликар стна и архи тектуре.

12. К р а т а к п р е г л е д к њ и ж е в н о с т и п р а в о е л а в н е л и т у р г и к е .1)

I. П а т р и с т и ч к о д о б а .

О богослуж ењ у пранославне цркве им амо м ного дела,и од како је ово оснон ано, у век се јављ ала дел а, која ра-спранљ ају бил о цело градиво ли тургике, било поједин е де-

лоне из њ е. Т и радови су прем а сврси за којом се и ш лоразли чн и и носе на себи све одли ке и м ане свога врем ена,зависе од степен а р азвитка богослуж ењ а и од захтева свогавремена. Д о К онстантина В ел. , разум љ иво, ни је м огло би тили тургички у дела, него и з тог врем ена им амо тек неке све-доџ бе о св. ли тургији, тајнам а и поједини м обредим а. К одпи саца 1.—3. века им амо само кратке и делим ичн е изве-ш таје и снедоџбе о богослуж ењ у и литургичким радњ ама,јер богослуж ењ е оних векова ни је још постигло свој пот-пун развитак.

П рве описе хриш ћанског богослуж ењ а видим о код св.

Ј у с т и н а м у ч е н и к а и ф и л о с о ф а 165.) у њ его во јпрн ој апологији,*) где нам даје опи с св. евхаристије и св.тајне крш тењ а. И з I I. века потиче такође спис » У ч ењ е12 ан о сто л а* ,* ) где су, особито у другом делу, м ноги ли-

' ) В п д и Ј . Ж и в к о в и ћ , К р а т х н п р е г л е д к к . и ж е и н о с т и н а у к е о б о г о с л у ж е њ у .

О д л о м а к и а л и т у р г и в е . Б о г о сл о м с к а Г л а с н и к , к њ . V I . св . 5 . с т р . 3 4 5 , — 3 5 3 . и с в . 6 .

стр . М 9 . - Ш .

*) *ЛпоХо-?{а лрвтт) бккр Х рстоауД у кр6 ( 'А .п ш Л у с п тбу «из«р-ђ с. 65— 67 ко д

М | | ш е , Р а1 г . с и м . с о т р 1 . 8 . $ г. Т . V I . р а ^ . 4 2 7 — 4 3 0 .

») Д Л ахЧ вш в«ха Л хоатбХ ап *х тоО (»роооЛир.сихоО •»'* лр&хоу

ЈхМ чи чг , иг.о Ф п.о&«ои Ври*уу{ои цгЈхровоХ (тои И исО (1Т)4«1а;. 'Е » К ш уатауиуоилбЛ сг 188 3.

Пр<-1м-о на српскп : Јонан В учкови ћ, У чењ е 12 апостол а В адар. 1885.

тургички прописи о крш тењ у, посту, м олитви и . сн. евха-ристији. О вде треба да спом енем о и списе Т е р т у л и јан а(230 .), који у делу »с1е огаИ опе« *) са литургичког гледиш таразјаш њ ује м олитву Господ њ у, а у делу »с1е ћаризш о«*)тачно описује радњ е при крш тењ у.

М ноге литургичке прописе и ф орм уларе им ам о у А по -с т о л с к и м У с т а н о в а м а , и то у VII. и VIII. књ и зи .*) Уоним књ игам а, а нарочито у VIII . им амо тачан они с старе

хриш ћанске литургије, чино ва хиротони је и крш тењ а, каои про писе, који се тичу пр азни ка, врем ена м олитве и мо-љ ењ а за м ртне.

Н о оии сииси не излаж у систематски богослуж ењ е, негосам о сведоче, да су у старој хриш ћанској цркни постојалипоједини делони и облици богослуж ењ а, и према том е ви ш еспадају у изкоре литургике.

Д ела, која у строж ијем см ислу спад ају овам о и којаобрађују само богослуж ењ е и злаж ући св. литургију или по-једин е н редмете литургике у сврху тум ачењ а и разум енањ апојединих делона или облика богослуж ењ а, из п ат р и ст и ч -ког нрем ена: У г р ч к о ј ц р к в и јесу:

1. Т а ја н с т в е н е ' к а т И х е з е сн . К и р и л а Ј е р у с а -л и . м с к о г ( | 38 6. ).4) У овим катихезам а (б) тум ачи св.кК и р и лононокрш теннма ж иво и тачно чин крш тењ а, м иропомазањ аи св. ли тургије. О ве катихезе су д рагоц ен' нри лог литу р-гичко ј знано сти и им ају ту сврху, да уведу неоф ите V тајн ехриш ћанске нере, излаж ући суш тину крш тењ а, м иропом а-зањ а и св. ли тургије, као и значењ е поједини х радњ а иобреда у овим тајнам а.

2. О ц р к в е н о ј је р а р х и ји 6 ) О во дело, дуго нрип и-

сивано Д ион исију А реопагиту (Д ел. 17, 34), напи сао је кра-јем IV. и п очетком \т. столећа непо знати антор. С нис »оцр квеној јерархи ји« се с нраном назина »н ајстари ја литур-

•) Тег1иШ аш Н ћег Је О га()опе код М |рпе, Ра1г. сигв. сотр1. 8 . I . Т . I , , рац.

1 2 4 6 - 1 3 0 4 .

*) Т е Л и Ш а т <1е ђ а р ( ш т о а Ј у . ^ и ш ( П 1 а ш Н к ег к о д М | р о е. I . Т 1 „ р ав -

1 3 0 6 - 1 3 3 4 .

• ) А ш т а^ а (в ш т д ^ ч ) хт-< 4Л О О Т6А Ш У (С 0 п ж ( | (и (к 0п е 8 8 а п с (о г и т ар о к (о -

1огит код М >рпе. Ра(г. сиге. сотр1 . 8 . ( г. Т . I . р 995— 1156.

« ) К и р О Х о и ' и ро о оХ и р & у Х р х » ж а х . М изтх-Јвгрха хатт^а« ; к о д М Г | л е , Р а 1 г.

б . џ . Т . 3 3 , р . 1 0 6 6 - 1 1 2 8 .

>) П «р( т4)с (ххХ тјлазт.хтЈ; (*рарх(а< код М Јрте, Ра1г. ртаес. Т . III. р . 410— 684 .



28

гика«, јер автор не само да нзлаж е н ајглавн и је богослу-ж бене чинове, него их и опи сује. и тум ачи чин крш тењ а.м ироп ом азањ а, св. ли тургије, јелеосвећењ а. затим чин хиро-тоније епископа, презвитера, ђакона, ипођакона, чаца ипри м ањ а у м онаш ки чин, и најпосле чин погреба.

3. Л и т у р г и ч к и ф р а г м е н а т св . П р о к л а 447.)п атр и јар ха ц ар и гр ад ск ог » 0 п р е д а њ у б о ж а н с т в е н ел и т у р г и ј е « 1 ) је претеж но и сторијс.ке садрж ин е.

4. Л и т у р г и ч к и к о м е н т а р св. С о ф р о н и ја н атри -јар ха јерусали м ског (1- 634.),*) у ком е тум ачи кратко и пре-ци зно св. ли тургију. Д анас је доказано, да овај ком ентарпо тич е из касни јег врем ена.

5. М и с т а г о г и ја св . М а к си м а И с п о в е д н и к а662.) .*) О во дело је као и црквена јерархи ја П севдо-Д ио-

нисија А реопагита м истично тум ачењ е м ногих сим вола, из-раза и радњ а, које се врш е на богослуж ењ у.

6 . Г о в о р А н а с т а с и ја С и н а и т а (и зм еђу 6 40 .— 7 00 .)о с в. л и т у р г и ји . 4 ) У . овом говору А настасија. који сеугледа на св. М аксим а И споредни ка, даје А настасије савете,

како се верни им ају владати у цркви за врем е св. ли тур-гије, разјаш њ ујући уједно и неке обреде овог бо гослуж ењ а.

У л а т и н с к о ј ц р к в и из п а т р и с т и ч к о г в р е м е н аизм еђу дела, која се баве хриш ћанским богослуж ењ ем, им амода споменемо:

С в . А м в р о с и ја М и л а н с к о г (•}• 3 97 .) сп и с Б е ш у -б1егмб,& ) о тајн ам а, у ко м е су катих етске ноуке, које јеА м вросије држ ао светле недељ е новокрш теним а, где тумачиобреде око крш тењ а, говори још о освећењ у ноде, о св.литургији, нарочито о прном при чеш ћу. И сти м атеријал,оам о опш ирн ије обрађен је у делу Б е 8а сгатеп 11 8 *) (6

' ) П *р кархМ ош ој гјј; Х «тоир-Ј{ а; , код М Јгпе , Ра( г . ргаес . Т . 65 . р .

8 4 9 — 8 5 2 .

*) 2ш ?роу<оо латрсК рхои *1арозо>.&|Ш У Л Д-ЈО; гл р Л х ш ч ТТЈ« ^хх Л тр-.аат-.х^ &г .а а а »1<п о р (а ч х о А Х > то |и р $) а̂ У ,-рг)(Л У л а ух ш у т в у IV т ј и р о ор -^ ? и Х о и џ А ч ш ч ко д М \ гп е ,

Ра1г. вгаес. Т . 87/1И , р. 3982. • даљ е.

•) ТоО 4ГЈ(О « Н а Ц џ а и тоО 'О роХорЈтоо М и о та- ЈВ ^ С а г»р; тоЗ ТС Ш У оицјјолат4 х ат4 ТТ|У 4-;(а* 1хх/т)о(ау 4тс1 ттј; ооч а^ио ; тсХ обр па хад-«зпЈх«, код М 1цп е, Р а(г.

р т Т . 9 1 . р . 6 5 7 - 7 1 8 .4) 'А »а|Јтаз(оо тоЗ Х суоЛтоо А А -^о; тар1. тт) ; ооуаЈио; , н од М 1?пе, 8. ([ . Т . 89, р.

8 2 5 - 8 5 0 .

» М1?пе, Р. I,. I. 16. 'р. 390—418.

•) МЈрте, Р и I 16. р 417 -46 2.

89

књ г.), које се при пи сивало св. А м вросију, п аи д анас још , и акоунутраш њ и знаци говоре против тога.

У IV. век спада такође за и сторију богослуж ењ а веом ав аж а н о д ло м а к Р е г е ^ г Ј п а И о А е 1 ћ е г 1 а е ( п ре З Ц у Јае) а<11оса запс^ а , 1 ) који д аје верн у сли ку об и чаја јерусали м скецркве. О во су ин тересантна и злагањ а о богослуж ењ у у Је-русалим у крајем IV. века.

П оједине ствари из ли тургике расправљ а б л . А в г у с т и и

( 430) у писм у Јану ари ју 1) и у св ом д ел у Б е з у т ћ о Ј о а<1с а е с ћ и т е п о 8 . 8 ) Т ако ђе св . Г р и г о р и је I. В е л и к и604.) расправљ а литургич ки м атеријал у својим п и с м и м аепископу Јовану из С иракузе,4) епископу С ерену 8) и м и с и о -кару и епископу бри танском А вгустину,*) као и К а с и ја н( ј око 435 .) у свом делу Б е тзН Ш из соепоћЈогит.*) И си д о реп . С ев и љ ск и ' ( | 636.) , Б е есс ез1а8ис18 о№ снз И ћп сћм).*)К ратка садрж ин а овог- дела налази се такође у VI. књ . њ е-гова дела Е тим ологије. У овом су делу вредн осне, већиномиз отаца (К ип ријана и А вгустин а) узете белеш ке и раз-јаш њ ењ а о целом богослуж ењ у, а употребл»авано је мн огоод касни јих литургички х п исаца средњ ег века. К арло В ел.(С арН и1. А ^ш з^гап. 80 2.) проп исао је да сваки свеш тениково дело им а и разум е-

' ) О в а ј о д л о м а к н а ш а о је п р в и и и ад а о п о је д н о м р у к о п и с у а а А р е ц а

( А г ех го , со а . А г е И п и в з ае с . X I .) М . Ј. Р . С а т и г п ш ( Н о т 18 8 7 , • 1 8 8 8 ). С а м р у к о п а с

не казује им е списатељ ке . Н агађало се , да га је п исада С ид ввја сестра славвог

в е л и к а ш а Р у ф и н а н а Т е о д о с и је в у д в о р у , д о к н и је К б го И п у је д н о м ч л а н к у у К е т и е

дев цие$(1опк ћ15(0Г1циез 1903. I . 1.Х Х Н 7 367 . докааао , да им а виш е иагледа да га је

с а с та в п л а ш п а н с к а д е в о јк а Е р е п а и л и Е Љ е п а ( а м о ж е б и ти • Е и с ћ е п а ) . И а в о д

и а о в о г р у к о п п с а са и н ф о р м а т и в н и м у в о д о м в и д и I , . П и с ћ е вп е , О п р п е в д е с и К е

сћг41јеп, стр. 496: »огЈге Јев оГП сев а Јеги8а1еш уегз 1а П п ди чи а( п ет е 81^с1е«.( Ех ( гаК (1е 1а Р^г6^г1па( 10п Ј ' Е ( ћеп е) . 0 датир ањ у овог одло м ка види Е Јти п Ј

\ Уе1јгап( 1, 2и г П а(1егип( г Јег Реге? пп а( т А е( ћепе , В угап( 1Ш 8сће 2е1(всћпГ( , 1911 .

X X . В Ј . с т р . 1 — 2 6 , к о ји д р ж и д а је о в а ј о д л о м а к п и с а н п о с в о ј п р и л и ц и 3 9 5 . го -

д и н е . О о в о м е в и д и јо ш : Р . С а ћ г о 1, ]> 8 ЗД јвез Је Ј^ги ва1 ст, 1а (И .чсЈрИ пе е( 1а

ЈИ игрјо аи 1У -е 81ес1е. Е(иО е 8иг 1а Р еге^п па Н о 5Ц у1ае, Р ап в е( РоЈО еге 1895.

' ) М јрте, Р. I , . 33, 199.

' ) М Ј? пе, Р . I* 40, 62 7.*) Е р. 1. 9, 12. М јрпе, Р . I , . 77, 955.8) Е р. 1. 11, 13. М ј&пе, Р. 77, 1128.

• ) Е р. 1. 11. 64. М Јгпе, Р. Ц 77, 11 83.

') М 1 8пе, Р. к 49, 53 476.

» ) М ( ( ш е . Р . и 83 , 737 .

31



30

/ / . С р е д њ и в е к д о X VI. с т о л е ћ а .

У овом времену пи сано је врло м ало литургич ких д елау и с то ч н о ј ц р к% ви Д о XII. столећа још увек су Г»илицрквени оци патристичког врем ена једин е путевође у бо-гослуж ењ у. Тек од тога времена на;1азим о ли тургичка делау источној цркви. но нема их м ного. Д ела из овог раз-добл>а су:

1 . Спис Ц У ЗТ Ш Т } ^гм р-о,1

) који се пр ип исује Г ерм ану 1патријарху цариградском ( 740.1. О во је дело ми стично кон-тем плативно (\Н ш у л ) излагањ е св. литургије н очев од ћ ро-ском иди је па до раздел.ењ а антидора. А втор тум ачи као исв. С оф рони је у свом е ком ентару св. литургију с обзиромна ж ивот, страдањ е и прославу Г оспода. и у по једи-ним р адњ ам а св. ли тургнје види важ ни је м ом енте из спа-соносног искупљ ењ а од И Х риста. У п очетку овог сиисаим амо као неки увод, где се говори о храм у, о црквенимодеж дама и сасудима. У овом спису имамо м ного ш тош таиз касни јег врем ена и даје се из тога закљ учи ти. да га

ни је пи сао Герм ан I . ком е се пр ип исује. као ш то то и чин еЛ ав А лаци је. С1ге1бсг*) и м ноги др уги, који о во дело при -писуЈу Герм ану II. патријарху цариградском (1222. —1240.) .М еђутим на Герм ана I I. не мож е се при датирањ у овог делани м ислити, јер автор говори , да ће до лазак ан тихр иста бити992. године.

2. Т у м а ч е њ е » о ж а н с т в е н е л и т у р г и је о д Н и -к о л е К а в а с и л е архиепи скопа солунског (} 1371.).®) К ава-сила. знам енити м истичар источне цркве, тумачи у овомделу унутраш њ е, символичко значењ е радњ а и м олитава

св. литур гије и у чи , како се хри ш ћани им ају владати и какож ивети. да им бескрвна ж ртва буде од користи. О во м и-стично тумачењ е св. литургије, у коме К авасила полем иш еса Л атин им а (сар. 29. и 30), је без сум њ е знам енито литур-гичко дело средњ ег века.

•) Г«р|»ауо'Ј 'А рх- К впгзтагс. ЧахорЈа А ххХ тјвсаапхтј«а1 рио пх ч 9«шрС а ко д М 1рте,

р. Ј1. 98, 333 —45 4.

* ) Ј а к о ћ С г е к е г п а М а р к д о р ф а у В а д ен у , у н в јв м д е л и м а ( К а И з ћ оп .

1 7 3 4 — 1 7 4 1 , 1 7 Г о1. М е ) н а л а а и м о д о с т а м а т е р и ја л а з а л и т у р г и к у и х р и ш К а н с к у

археологију.

») X хбХ а о ; К а Ј а з •. X а ;, 'А рхч гаах. в*зааХ оу1х{);, "Ерц тр«'л т^ ; Х и-

тлр-ГС а; код М 1(те. 8 . рт. Т . 150 ра? . 309—490 сар. 1— 53.

3. Л и т у р п ^ ч к а д е л а С и м е о н а С о л у н с к о г (1"142 9.), за кога је рекао до м и ни кан ац Јаков С оаг: УЈГ 8» есс1е-51ае гош апае Ги јззе сопјип сЈиз, апИ ^иса ра(пћ иб ап п и тегап Јиз.— Г л ав н о д ел о С нм еона С олунског је излагањ е догм ат-ског учењ а и богослуж бених обреда пр авославне цркне уобл ик у д и јалога између С им еона као архи јареја — арх16?6"«II једног клирика (— хХ г,рсхо;. Д огм атско у чењ е је цор едлн тургичко г м атери јала-у кратко обрађено и п олем ичког је

карактера иротив јерегика1) (сар. 1—32). О иш ирн ији је ли-тургички део овог списа,*) у ком е С им еон говори прво осв . т а Ј н а м а (сар. 33— 293), у ком е одељ ку*) тум ачи сим во-ли чки смисао ноједини х радњ а као и сам е чин ове св. тајана,затим чин : св. литургије, освећењ а воде, поснећењ а ч аца иип ођакона, хиротон ије епископа, устоличењ а н атријархаи т. д.Затим долазе у другојп оловини заним љ ина и злагањ а С им еонао с в . м о л и т в и .*) С имеон говори прво уонће о м ољ ењ у идуж ности хри ш ћана, кли рика и лајик а, да се м оле када годим је м огуће, затим тум ачи са тачнош ћу чин ове дневно гбогослуж ењ а са литијом (сар. 294— 359). Н ајпосле заврш ујеС им еон своје дело символичким тум ачењ ем и о г р е б н о г о б р е д а ,и спом ињ е мољ ењ е за м ртве у трећи, девети, четрдесети игодиш њ и дан носле см рти хри ш ћанин а (са.р. 360— 373) .Ј)

Д р у г о д е л о С и м е о н а »О х рам у Н о ж јем и б ож ан -ској литургији«,*) нам ењ ено побож ним хриш ћаним а острваК рита, је чисто ли тургичке садрж ин е и у главном је и зводпр вога дела. У овом за православног ли тургичара веом а

' ) О вај одлом ак списа им а н аслон: Д ш Х ^о; IV Хрмзтф ххтх кхзву т&у а1р>з4огу

к о д М јр п е , Р а (г. рт . Т . (X V . р . » 4 - 1 7 5 .

*) М јрпе, 8 ц . Т . 1 5 5 , р . 1 7 5 -6 9 6 .

*) О в а ј о д л о м а к је п о д ељ е н у в и ш е п о д о д е љ а к а с а п о с е б н и м и а с л о н и м а :П §р( тв* С |рву тхХ гсву М јцпе, Ра(г. цг. Т . 155, рар. 175—23 8; П »р1 тлј и рв ; т*Х*т4;

то в Л у С о и рброо ра ?. 238 —2 52; П »р1 тјј; 1г р А { А «1тоирт(о; ра<г 253— 304: П «р1 то

47(00 уаоЗ ха( т ?,( тоитои ха(Н «р<оа*а>; рац. 305— 362, П «р( тбм (срб« х*ф отоу(ау р а?.

36 2— 47 0; П «р* ргнгео^а; ра«. 470— 504; П «р( то9 тцКои *у1роа ^вЈроо ра|1. 504 —6 16;

П «р1 тђ; ир в« т«Х*тЈ); то-1 47С00 О а С о о р а џ . 5 1 6 . - 5 3 6 . 0 св. литургиЈН . види српски

л р е в о д у » Б о г о с ло в с к ом Г л а с н и к у « , X V II I, 1 7 6 . с тр . о д Л . М и р к о вп Н а .4) П «р1 т>); 8«(а; крекиихЧ; рац. 536 -6 70 .

») П «р4 тов тО оо ; Д О * хо( т<Јв М Ч •&$*«>; т/ М / ч хо» тв* хат'1»о ; 6с«р|1У 1Ј-

71У ор**м* рар. 67 0—6 96.

*) П отпун наслов гласи: 'ЕрртркСа к*р( т« то9 » » ( о о у ао З ха тв* *у аитф

ир бап т« п«р( ха( &ах4» о4р х1«р *вг» т« хаС тву &у 1хаато« Т О А Т М У атбХ т ирту к«рс-

| 4 Х Х « т ац 00 ЦТ ЈУ 4Х Х 4 ха> « ш р > т< ); » « ( а ; р о в т а ^ а ^ С а ; Х 4 - Ј О У кхаат<р ВЛ оЗоа

х ву 4У аит^ •о Х џ Ј џ А т * »«Ст; . М јрте. 8 . р. Т. 15 5, р. 667 - 750.



20

наж ном делу разјаш њ ује се нрво сим воличко значењ е храм аВ ож јег, свих. цркнени х предм ета и одеж да. Н ајпосле д олазиалегори јско-м истич ко тум ачењ е св. ли турги је, у којој се сим -волизују не само ж ивот, страдањ а, смрт и васкрс Г оспода,него и седењ е с десне стране О ца и лру>'и долазак раднсуђењ а ж ивим а и м ртвим а. Н а крају даје С им еон краткоразјаш њ ењ е битних делова св. проскоми дије.

И за ова два дела С им еона С олунског споменућемо овде

њ егове » О д г о в о р е м и т р о н о л и г у Г а в р и л у п е н т а -п о љ ск ом « .1 ) О ви одговори су егзегетске, догм атске и на-рочито литургичке садрж ине. Д ела С имеО на С олунског суод нелике вредности за литургичаре.

4 . Г ео р ги је К о д и н (Ггш русо? 6 припада по-следњ ем врем ену ни зантијског царства. Љ ем у се при пи сујуд ела: 1.) 11<4трса К о^атаут-.уоотолиое, у ком е јед ан од ељ ак и з-м еђу осталога говори о м анастирим а, црквам а и капелам аЦ ар и гр ад а, а д ру ги »о г р а д њ и х р а м а с в. С о ф и је « , з акоји каж е пи сац са поносом , да га ни је би ло од А дам а.н и ти ћ е га б и ти . Д р у го д ел о »о з в а њ и м а д в о р а ц а р и -г р а д с к о г и в е л и к е ц р к в е ,« * ) о би ч н о се ц и ти р а » Б е оШ -сп8«, говори и зм еђу осталога о м ногобро јни м степеним а-грчке јерарх ије, дворском церем он ијалу нри богослуж ен.ун црквеним годиш њ им празницнм а и њ ихову богослуж ењ у.

М ного виш е литургичких дела из овог нремена ви-^и м о у з а п а д и о ј ц р к н и , н о м н о га л и ту р ги ч ка д ел а за -нада. као и истока, нем ају науч не вредности ни истори јскекритике,

И зм еђу литургичких дела у западној цркви средњ егвека заслуж ују спом ен :

1 . » 0 ц р к в е н и м з в а њ и м а « , д ел о у 4 к њ . н ап н саоЛ ш а1аг1и 8, епископ тријерски 847 .).* ) У првој књ изисе говори о цр квеној годин и, у дру гој о јерархијским сте-нени.ма и црквеним одеж дама, у трећој се тум ачи онш ирн ои то м истички св. л итургија, а у четвртој о обредим а цркве1-них часова.

•) 'АпохрСом « п р д ( тата»(хи тпјзи; гјрш ттјхотог а п х (п код М јрпс , 8 .

Т . 155 , рас . 829- 952 .•) О . О о Л т и в К игор. , П «р1 тш у кр х̂Сш у т&б т т Х х А т К (»уотаут«оил6Х «<1){ ха 1

т 6фф1х1и>у ТЈ); (и^ олт^ »ххА тјо^а; (Г рчк и и лат. од I. С оаг, Раг18 164 8. Го1: на јио ви Је

издањ е од 1ш ш ап . Веккег , В оппае 18Н 9 . V С огр . 8 С Г 1 р 1 . ћ181. В угап1 . еЈИ . М ећићгп) .

») И е есс1е81ак(јс15 оШ сп8 Н ћгјц иа(иО г код М јрпе, 1'а(г. 1а(. Т . 105. рар. 985. 8ЦЧ-

3 3

2 . К ћ а ћ а п и ? М а и г и е (+ 8 5 6. ) н ап и с ао је д е л о:Ј п з Ш и И о п е с 1 е г Јс о г и ш Н ћ п 1 геб « .') У ово м д ел у, к ојерасправљ а скоро цео ли турги ж и м атеријал, говори автору првој књ изи о литургичким лици м а » одеж дама, тум ачичин крш тењ а, мироном азањ а и п ричеш ћа и сумарно св . ли-тургију. ' ) У другој књ изи говори писац укратко о дневномбогослуж ењ у, затим исцрпно о молитви. посту, милостињ и,покајањ у, и неким годиш њ им празниии м а. Т рећа књ ига је

претеж но ом илн тичког карактерз.В . \га1аГп(1и8 81гаћо (ј- 849.), уч ени к Раб ан а М аура, н а-

п и сао је д ел о о ц р к в е н и м с т в а р и м а . ' ) П о ш то се С тр аб о ннароч ито о базире на и сторијски м ом енат, то је њ егово делознач ајн и је за историју богослу ж ењ а од свију осталих ли-тур гич ки х дел а средњ ег века. Ц рквен е ствари , гез есс1ез1азћ-сае, о којим а пи сац расправљ а, јесу: П рво д о м Б о ж ји ,(име, полож ај, уну траш њ е уређењ е и освећењ е храма) , затимс в . о б р е д и к о ј и с е в р ш е у ц р к в и , и то св. ли тур гија, ко јасе тумачи увек с обзиром на историјски м ом енат, и црквеничасови, и најпосле с в . т а ј н е , од којих се нарочи то подр обнои тачно нзлаж е тајна крш тењ а и обред ове тајне.

4 . Д ел о » б е г п ш а а ш ш а е « , ( д раго ц ен у к р ас д у ш е) ,напи сао Н опопиб, катедрални свеш теник отенски (А и1ип),назван и Н еппсиз зоШ апиз (+ 1120.)4) О во дело има 4 књ иге.У I . к њ и зи говори се о св. литургији, чији се обред разја-ш њ ује не сам о ми стично с обзиром на ж ивот, страдањ е ивелич ањ е В ога, него и са грам атичко г и истори јског гледи-ш та • затим о храм у В ож јем, .уређењ у и освећењ у њ егову,и најпосле о богослуж беним лицим а, њ ихову посвећењ у кодеж дама. У II. књ и зи говори се м истички о црквеним ча-

со ви м а , у III. к њ н з и о ц р к вен о ј го д ин и , а у IV . к њ и з и ,

' ) К од М ?п е . К . 1. т. 107/1, ра? . 294—420.

*) О пш ирниЈе тум ачењ е чпча св . крш тен .а и св . литургије Ем амо у дру гсм

делу Р аба на М аура »<1с васгја огЈјпЈћив , 8асгатеп(1 $ (И уш јз е( уе8(1теп (јб гваСег-

(1о1аП ћи8- код М к -п о, 3. I. Т . 112. р. 1177. к оје је дело ин аче попап.т.аљ е м а т е р и -

јала из пом енутог дела. .

*) Г)е гег и т есс1 е81 а8(јсагит ехогсЈјј« е( Јп сгетеп И з, б1уе <1е гећиз есс1е81а»И

С18 коД М Јрпе, 1'а1г. 1а(. Т. 114. р ае. 919— 966.4) С епн па ап Јтае , веи <1е Ј1У1П18 о1'П с118 е( ап(н ]ио п (и пп бб агит. <1е<|и<' ћ пп з

сапопЈс18 <•( (о(1иб амп ) 8о1епт1(а1||)и> И ћп циа1и<>г код" М јрпе, Ра1г. 1а . Т. 17 2.

П од »јгепниа аш ш ае« ра.»ум е Н опогш з <5огослуж еи.е, које је за дух хр пш ћанскн

оно. ш то Ј>- драгоцен к ам ен за злато (т. ј. украс) : у<'1и 1 аи ги т р ет та огпа(иг,

81С ап пп а <1тп<> оП кчо ( |е<ога(иг.



20 34

која је до пу н а трећо ј, излаж у се о бред и сп. ли тур гије зацелу црквену годину.

5. Т у м а ч е њ е б о ж а н с к и х с л у ж б и , од Јо нан а В е-лета (Ве1е1ћ) ректора богословске ш коле у П аризу п олови -ном XII. столећа.1) Белет расправљ а у свом Д елу прно осв. м естима, лиц им а и стварим а. и то уопће и укратко, азатим веом а исцрпно о богослуж ењ у (црквеним часовим а исв. литургији), и најпосле о црк веној години, уколи ко ова

утиче на богослуж ењ е.6. К ао неки ресиме свију ли тургички х радока, писаних

од I X . столећа, је славно дело Н аИ опа1е С И У Ш О Г Ш П оШ слогиш ,напи сао О и1Н е1тиб О игапс епископ из М енде у Л ангедоку( | 1296.).") О во без сумњ е најзнам ени тије дело ли тургичкели тературе у средњ ем веку, писано историјско-критич ки,издано у м ного и здањ а, веом а ц ене рим окатолички л итур-гичари, и било је м еђу првим делим а, која су ш там помиздаиа. И м е »К аИ опа1е« дао је О игапсП својој К Њ И З И зато,ш то се V њ о ј и зл аж у у н у т р аш њ и р азл о зи (гаП о пев) с п о -

љ а ш њ и х о б л и ка б о го сл у ж е њ а . У 8 к њ и га р а сп р а в љ а а н то рцео литургички м атеријал, сна богослуж ењ а заједно са оним ,ш то стоји са њ им а у непосредној вези , и то овим редом :1 . Х рам В ож ји , њ егоно уређењ е и освећењ е; 2. В огослуж бенали ца; В . В огослуж бене одеж де; 4 . С н . литургија и тајне;5 . Ц рквени часови; 6 . Ц рквена годин а; 7 . П разниц и; 8 .Ц ркнени календар .

7. О е с а п о п и т о ћ з е г у а п И а , ' ) н ап и сао К ш Јо1р1ш 5<1е Ш \о, декан из Т онгерна ( | 1408.) У оном за литурги-чаре неом а важ ном делу и злаж е автор чин ове црквени хчасопа и св. ли тургију, излаж ући тачно њ ихо в пор едак у ста-

рин и, и који се делони од њ их м огу см атрати као антентични.8 . Т у м а ч е њ е с в . л и т у р г и је , н а п и сао 6 аћ п е1 В 1е1

про ф есор теологије из Т иб ин гена (1" 1495.)4) И ако је тум а-чењ е канон а св. литургије главнО у овој књ изи. то се у њ ој

• ) В г еу 1 8 ех р И с аН о Л т п о г и т о Г О с Јо ги ш а с с о г и п Л е т г а Н о п и т к о д М 1 р п е,

3 . 1. Т . 2 0 2 р а к . 9 - 1 6 7 .

* ' ) С и 1 1 1 е 1 т и в П и г а п с 1 и $ , В а И о п а1 е (Ц у јп о г и т о Ш с ш г и т . 1 т р ге $ в и т

А г ? еп И п . 1 4 8 8.

*) К о д М е 1 с ћ . Н Ј И о г р . е сШ . К о т а п . О е с а1 ћ . есс1 ев 1а е с Јт ш а оШ с И з а с

тт15(еП 18 тагН у е1ив1 огит Геге о т п ји т есс1ез1ае р а( ги т ас вспр С огит 1Ј1>п, ра^ .

633— 674.

4) 1 л (е га И в е ( т у з И с а са п о п 15 гт з за е е х р о з К т . ^ и ^ и т 1 5 1 4 .

м пак тум аче и о стали делови св. ли тургије, и расправл>а сео врем ену и м есту св. евхаристије, о ц рквен им сасуди м а иодеж дам а В(е1 тумачи чин ли гургије не сам о са граматич-ког и историјског, него и са догм атског и м истичн ог гле-ди ш та. К олико је оно дело цењ ено од својих саврем еникавиди се из тога, ш то је одм ах после свога изласка ш там -пан о на м ного меета (Ти бин ген, В азел, М леци, Л ијон, Р ајт-ли нген и т. д.) и ш то је м ного пута и здано.

Н ајпосле ћемо спом енути:9. 0 о б р е д и м а к а т о л и ч к е ц р к ве ,1 ) написао 81еГап

О игап , п редседни к сен ата у Т улузи (-ј 1589.) О но је једн оод најзнам ени тијих ли тургичк их дела 15. столећа на запад у.У п р н о ј к њ и зи го н о ри Б и га п о х р ам у В о ж јем , ц р к ве н и мутварим а , о свећењ у цркве и олтара . У другој књ изи ту-м ачи ио В илхелму Д уранду чи н св. литургије, а у трећојцрквене часове.

13. К њ и ж е в н о с т л и т у р г и к е у п р а в о с л а в н о ј и с т о ч н о ј ц р к в и

о д XVII. с т о л е ћ а д о д а н а с .Н и у овом раздобљ у ни је м ного рађено на ли тургици .

С им еон С олунски са својим делим а био је све до XIX. столећаглавни представник у литургичкој књ иж евности не сам окод Г рка, него и код осталих пр авославни х народа, и делакоја се јављ ала по сле Њ ега, пи сана су под утецајем њ еговихдела. Т о је најпо сле и разум љ иво, јер дела С им еона С о-лу нск ог распр ављ ају скоро све ли тургич ко гради во К ојелитургика обухвата, и ш то у њ им а им ам о подробни поре-дак и тачну слику грчког дО гослуж ењ а у XV. столећу, и тоне сам о како је он о врш ено на једном м есту, него по иело јГ рчкој и П алестини . О сим овога им ају дела С им еона С о-лун ског и научн у вредност. јер у њ им а им амо доста псда-така о старом поретку богослуж ењ а и о увођењ у једнол и-кости у богослуж ењ е. Н о поред свега тога најистакн ути јаје карактеристичн а цр та у делим а Си м еона С олунског сим -волизам , а не историја. К ао и њ егови претходници видиС им еон С олунски у богослуж ењ у до најм ањ их ситница из-раз пр авославне догм е.

») 8 ( е р ћ . О и г а п 1 и з , Б е г Ш ћ и з ес с1 е8 1а е с а (ћ о И с а е Н ћ п С гев. Е ( И 1 . I I .

1д1<г1ип1 1606.

3 7



О д X IX . столећа почињ е ж икљ и рад у литургичкој ли-тератури код православних, која се ип ак не м ож е испоре-дити са богатом литературом рим окатолика и протестанатана западу Н о већина литургички х дела нови јег и најно-вијег времена су једно ставни описи и разјаш њ ењ а право-славног богослуж ењ а или руководства за прави лно и до-стојно врш ењ е овога. Само м али број дела бави се суш ти-ном и духом православног богослуж ењ а, научно обрађујуН и

лнтур гичко градиво и обазиру ћи се на нсторију.О д X VII. столећа у православпој источној цркви ово

су писци литуртичких дела:A.) П рио у г р ч к о ј ц р к в и :1. Ј о в а н Н а т а н а и л , нр езвитер у Ц ариграду крајем XVI.

и п очетком XVII. столећа, спом ињ е се у актим а јерусалим -ског саоора 1672. као пр авославни учител>. О д њ ега им амокрагко тум ачењ е чин а св. ли тургије и радњ а. које су спо-јене са оиим чином .1)

2. Н и к о л а В у л г а р и с , знам енити учитељ ф илософ ије им едици не са К оркире или са К рф а у XVII. в. П о саветупротоп резвигера Х ристодула са К рф а, напи сао је Н иколаВ улгарис ли тургич ко дело, ко је је — поред свега тога ш тоје ии сано под утецајем лати на — о д велике вредн ости запр авославне ли тургичаре. Д ело им а наслов: С вети катихи зисили тум ачењ е бож апствепе и св. ли тургије. ' ) У о во ј к њ и зирасправљ а нисац еротематским начаном (у облику пи тањ аи одговора) јасно и темељ но главни део ли тургичког гра-дива. Говори п рво о спрем ањ у за св. литургију — спом и-њ ући овде црквене часове — , затим о св. одеж дам а, св.сасуднм а, о храм у Б ож јем и њ егову уређењ у и најпосле осв. лптур гији, чи ји обр ед тачно оп исује, обазиру ћи се чеш ћена догматски и историјски м ом енат.

Руч не књ иге литургике писали су :B. Д и м и т р и је Д а р в а р и с 180 9). И здао је у Бечу 1803.

ручну књ игу литур гике: Ру чна хриш ћанска књ ига, у којој

') Пер1 тђ; &рцту« а; тј); ХитоиргЈСа т) Про̂вшрЈа *«фаЛсиш8г; »I; та тЈиртр-;'.а -*1ч6џ.гча аи̂ јоХа *а1 риотт/рис ЕЛЛ. II. У епе1. 1712.

*) Катгхт)ос; (ера Г)Т01 тђ; 9ч а; *а1 «р1; Хитоир-ЈТА ; ЈЈт/̂ ГЈА С; . . . п ара № ХО ЛАО И

ВоиХ ^арЕ. К увтцаго 1681. Оно дсло пздано је ввш е пу та . П оследњ и пу т иад ао га

је са нажним пспранццма. иабацпнш и н е к е п о г р е ш к е А в д р и ј а М а в р о м а т п о д н а -

слоном: К атт;-/г,з:; (срх . . . *А х а Х м { хбО Д куа ц«т4 от] )ш ш всш у цлб 'Ау8р4ои М аи-

рорцатс.Ј "КУ Кгрхирх 1852.

је кратко тум ачењ е бож анског храм а, сасуда и одеж да, чи-нова и тајана.1 ) Д руго издањ е изиш ло је у А тини 1817. агреће такође у А тини 1852.

4. П а н а г и о т Р о м а о т и с , бивш и п роф есор богословијеу А тини, написао је литургику према свим а пр авилим а науке,и издао 1869.2) у А тини . У уводу говори Ром потис о појм у,изворим а, пом оћним н аукам а, м етоду и подели лутургике.Затим прелази на I. део ли тургике, у ком е у 4 главе ра-

справљ а о историји хриш ћанског богослуж ењ а, о храму ицрквеним нредметима, о празни ци м а и о св. п есни ш тву. УII. делу, који се дели у 4 главе, говори пи сац о црквени мнременим а, о св. литургији и о осталим литургичким чино-вим а (св. тајн е и м олитвословљ а).

5. Г . И . П а л а м а . Н аписао је м алу ручну књ игу: Х ри-ш ћанска пранославна литургика,3) у којој укратко али пре-ци зно и јасно о брађу је цело литургич ко гради во.

6. И . Е . М е с о л о р а , проф есор богослови је из А тине.М аписао је ручну књ игу литургике, апроби рану од св. си-нода у А тини 4) , у којој се расправљ а литургичко градиво

са мн ого знањ а, али не доста исцрп но. М есолора иза увода,у коме говори о појм у, изворим а и сврси литургике, деликњ игу у три дела. У I. делу говори о храму Бож јем и њ е-говим деловим а, о св. сасудим а и св. одеж дам а. У II. о св.празни ци м а и св. песниш тву, а у П 1. о црквеним часовим а,о св. литургији, св. таш ам а и м олитвословљ им а.

7 . А р х и м а н др и т Ј о в а н М а р т и н из А тине. И здао је м алулитургику5) н ам ењ ену лајиц им а, у којој сасвим укратко ту-м ачи значењ е храма Б ож јег и литургички х ствари, затим чинсв. литургије св. Јована Златоустог и литургије пређеосве-ћених дарова. Д аљ е даје М артин кратко тум ачењ е чинаосвећењ а храм а, м олитве Господњ е и блаж енстава, и н ајпосленаводи разлике између литургије православне цркве и ли-тургије западних цркава, латинске и калвинске.

•^Д арјЈартЈЈ 4 Т Ј Ц . , 'Еух*1?®10* Х Г , 1 А Т 1 0 Т Х ^ 7 1 пгр.«хоу оиутоцоу Ј{>јрга1у Т О П

{•вСои ч а о б , ахвибу ха( 4<ср му АчоХоиЗгбу ха1 циатУ/риот В̂ зуу-в 1803.») Х рсапа7.х»јХ ваоир-рх}] ил4 П . Ројигбтои. 'ЕУ 'А 9-г)уас; 1869.') П аХаца; Г. I., 'Ор$о5о{;о; Х е̂ таирцхг. Хгјч Јвитероу 4x5. 'ЕУ КМ *-

огауТ1уоипоХв1 1886.4) Х в1Таир-Јхг); ттј бр9-о8о&>и а-/атоХ 1хђ; бххХтдоСа ило I. Е . М гаоХшра

' Е ' / 'А 81}уа1; 1895.

') Ј ш А ч ч о и

М арцуоп А встоир-̂ х*] ха пер Ирог)-Ј1аа«4у>); ха1 'Е̂ ха1у(о)7 уар'.> тт»ЈУ тф 4раахв ф |<аЗ̂ ]тр шч ха1 Г Л У Т О ; хриткауои. 'Е У А вчјуас; 1900.

20 38



Н ајпо сле спом енућем о, да је велики део ли тургичко гм атери јала обрађен у делу М и н е Х а м у д о и у л а , » Т у м ач ењ есв. литургије«,1) где автор говори о храм у В ож јем и њ е-гову уређењ у, о литургичким стварим а, као и у ручнимкњ игам а ходегетпке, и то у ходегетици М етодија А нтрахитајером он аха из Јањ ин е (XVIII. столеће) »И астир ум ни х о ваца«,2)и у ходегетиц и, коју је издао архим андри т Н и к и ф о р К а -л о г е р а с у А тини 1883.")

Б.) У р у с к о ј ц р к в и до 17. столећа не налазим о делау којим а би било и злож ено православно богослуж ењ е у си-стеми . А ко се јавил а потреба реш ењ а којег литур гичкогпитањ а, то је ово реш ено пастирским р азјаш њ ењ ем рускихјерарх а или одлукам а и оједини х сабора. Т ек у 17. столећу,када су избил е силне обредне н есугласице у руској цркви ,изазване исправљ ањ ем богослуж бених књ ига, јавило се прводело разјаш њ ењ а богослуж ењ а. И ницијативом и благосло-вом патријарха Н икона ш там пана је 1656 . године К н и гаС к р и ж а л Б . Н о о во д ел о н и је п р о и зв од р у ск и х к њ и ж е вн и к а,него га је послао п атријарху Н икон у 1653. г. цариградски

патри јарх П ајсије. А втор ове књ иге је био грчки јером он ахЈ о в а н Н а т а н а и л , а превео је на словенски језик А рсени јеГрк. Г лавна садрж ина ове књ иге је р азјаш њ ењ е храм а ињ егових припадности и разјаш њ ењ е св. ли тургије. А втор-ове књ иге био је очевидно под утецајем С им еона С олун-ског, јер у њ ој видим о исти сим волизам па чак и исте изразекао код С им еона С олунског. О вај први иокуш ај систем изо-вањ а литургичког градива у руској цркви постао је узоркаснијим литургичким радовим а.

И за усам љ еног дела К ни га С криж аЛ Б у 17. столећу,

сврш етком 18. и почетком 19. столећа почи њ у се јављ атичисто литургичка дела у руској цркви. Н ајзнам енитија ли-тургичка дела у руској цркви из овог врем ена, која обра-^ђују цело лн тургичко гради во И Ј Г Ш већи део овога, јесу:

1 . (Х ) С Л 8 Ж I Н I И Н Ч Н Н 0 П 0 .1 0 Ж Е N I А & П Р Л В О С Л А К Ш А

Гр1кора ' сс1иск1л цркки од петроградског митрополигаГакрЈииа, С анктпетербургт> 1792 . У овом делу се сведоц бам а

') 'ЕрцГјуеса т г јд 1е р х ( Хвстоир̂ са; п к о Ц у ју а 4. Ха[1оибоЈК>илеи. 'ЕУ 'АЗтјуас; 1887.') Воахо; л с у м т '/ п р о р л т а з ч Г]101 лер1 хоО хаИчјхоуто; тф ЈСУ«и|1аТ1Хф ха1

тап; 8$Т со̂ цасуиу то «(1таотбЈд-бУ аитф ло (тоу. 'Е7вТ11Ј01У 1708.г

) 'Н По1(1аут1хг ило К1хгср4рои К аЛ о-Ј*ра. 'Е А $1јуа1; 1883.

снетих отаца и сабор а до казује старин а и автори тет поје-дин их богослуж бени х обли ка и показује, заш то је који уста-новљ ен. Ш то се тиче алегоријског тум ачењ а, упућу је се упредговору читалац на дела С им еона С олунског, Герм анапатри јарха ц ариградског и Г аврил а п ентапољ ског, као и наН иконову С криж алв. О во дело — издано благословом св.пр авитељ ствујућег син ода — обр ађује скоро сав литур гичким атеријал.

2. В е ш н м и н а , арх^епископа Н иж егородскаго и А рза-м азскаго, Н о в а н С к р и ж а л в и л и т а и н с т н е н н о е обт>-н с н е н је о ц е р к в и , о л и т у р г ш и о в с ћ х г сл у ж б ах т>и у т в а р н х - Б ц е р к о ' : н Б ЈХ - Б .1 ) П рво издањ е у М оскви 1803 .год., а последњ е (17.) 1908. У потребљ авајући литур гичка делаГ ерм ана пагри јарха цариградског, С им еона архиепископаС олунског, ово је дело м истично тум ачењ е богослуж ењ а иуслова за њ ихово врш ењ е. О во се дело зове Н ован С криж алБзато, ш то је пре издањ а ове књ иге постојала књ ига сличн е са-држ ин е: К ни га С криж алв 1656. године, у којојје као на таели-ци било излож ено учењ е о богослуж ењ у н равослапне цркве.

3 . И с т о р и ч е с к о е , д о г м а т и ч е ск о е и т а и н с т в е н -н о е и з н с н е н е б о ж е с т в е н н о и л и т у р г ји , со ст . Иб .Д м и т р е в а с и м и . П рво издањ е 1804 . а последњ е 1897 . Упредговору говори се о ж ртви уопће и о евхаристичнојж ртви напосе, а у уводу о развитку чин а св. ли тургијеод врем ена апостолског до IV. столећа, о писм ено и злож е-ним ли тургијам а, о храму Б ож јем и њ еговим деловим а, оодеж дам а, сасудим а и литургичким предметима, и затимдаљ е имам о темељ но и веом а тачно тум ачењ е чина св. ли-турги је са историјског, догм атског и м истич но г гледиш та.*)

4. П и с Б м а о Б о г о с л у ж е н 1 и в о ст о ч н о И к а ео -

л и ч е с к о и ц е р к в и , о д А н д р и је Н . М у р а в јо в а , С пб. 1836.®)

• ) К њ игас е дели на четири дела : I . црк вена м еста и предмети; I I . јавно бо-

г о с л у ж е њ е ; I I I. б о г о с л у ж б е н а л и ц а и п о с е б н о ч и н о в и х и р о т о н и ја и х и р ц т е с и ја и

ч и н о с в е ћ е њ а а н т и м и н с а и ц р к в е ; I V . п р и в а т н о б о г о сл у ж е њ е . П р в о и а д а њ е о д 1 8 0 3 .

г од и н е и м а м о у п а т р и ја р а ш к о ј б и б л и о те ц и у С р . К а о л о в ц и м а с'а п о т п и со м м и т р о -

п о л и т а С т р а ти м и р о в и ћ а .

' ) К ада је 1875 . пон ово отворена карло вачка Б огословија , предаван а је ли-

т у р г и к а у њ о ј п о о в о ј к њ и з и . В и д и Ј. Ж и в к о в и ћ , К р а т к и п р е гл е д к њ и ж е в н о ст и

н а у к е о б о г о с л у ж е њ у , » Б о г о с л о в ск и Г л а с н и к « , к њ . V I . ст р . 4 3 9.

* ) О во дело им а 4 главе . I . глава говори о литу ргији и бдеп ију; I I . о бого-

с л у ж е њ у ч е т р д е с е тн и ц е и в а с к р с а ; I I I. о св . т а јн а м а , а I V . о го с п о д њ и м п р а а н и -

ц и м а и о п о г р еб н о м ч и н у . С р п с к и п р е в о д о в и х п и с а м а и м а м о од Ђ . Д а н и ч и ћ а ,

4 1



Д ело ни је писано научно , него поп уларп о и са побож нимоду иепл>ен,е.м . 1888. годн не и зиш ле су доп ун е писм им а одЛ зуранјона: Д опол[»нен1е К 'Б пи смахт>-о В огослуж енЈи восточ.кан. церкви, М оскна 1883.

б. Г1 о к е ч е н 1 е п р а в о с л а н н о и ц е р к в и о с п а се -н 111 м 1 р а, в 1» р а ж е н н о е нт> е н 6 о г о с л у ж е н 1 и о 6 т>-е м л н и д е м Б в сн ) ж и з н в х р и с т ја н и н а отт> р о ж д е н јад о с м е р т и , и л и о б г н с н е н 1 е о б р н д о н т > , тр еб т> ,

т а и н с т н г и б о г о с л у ж е н Ј а п р а в о с л а в н о И ц е р к в и ,С лб. 1848 . (4. изд. 1896.), нап исао п рот. Г . С . Д е б о л и к т .О во д ело носле увода дели се у б глава.1) И ако диспо-знц и ја ли турги чк ог гради ва ни је усл ела, и по дела је из-неш тачена на ^нтету о рганске целин е, ип ак је дело Д ебољ -С К О Ј - од користи свеш тени ку, јер је у њ ем у ли тургички м а-теријал "ачно обрађен.

6. Л и т у р г и к а и л и н а у к а о б о г о с л у ж е н 1 и п р а-н о с л а н н . н о с т о ч н . к а о . ц е р к в и , п ро ф . и п ро то1ер. Д а -ш и л а С м о л о д о в и ч а , И зд. I I. Ш евт> 1861. О ва литургикаим а увод и д ва дела. И ако је градиво из пр вог дела веома

кратко и нри личн о новрш но обрађено. ип ак се ово дело,к ао п р ви п о к у ш а ј н а у ч н о г о б р ађ и в ањ а л и т ур ги к е м о ж еубр ајати међу бољ е литургике код Ру са.

7. П о с о б је кт> и з у ч е н Ј к ) у с т а н а б о г о с л у ж е н јни р а в о с л а в н . ц е р к в и , К о н с т а н т и н а Н и к о л о с к а г о . С н б .18(12. (5. изд 1894.) . Д ело Н икољ ског дели се на три д ела:

. о храм у и њ еговим нри падностим а; 2. о богослуж бенимкњ нгам а п 3 . о опћем богослуж ењ у ( дневио богослуж ењ е,св. литургија, седм ично и годиш њ е богослуж ењ е), и о по-себном б огослуж ењ у (по требни ку) . В ез об зира на ноделу,

која је иогреш на, књ ига Н икољ ског је добра. Н авађањ е мно-гих нравила из типи ка и м ногих црквених м олитава до-словно, отеш тава читањ е књ иге.

П и с м а о с л у» ' б м С о ж јо п у и р а в о сл а н н о и ц р к ч и , Н о н и С а д 1 8 5 1 , а н е м а ч к и о д

В г Е |1 \ \ \ М игаН , под насло вом : В пеГе иБсг Неп Со1 с»(И сп«11 Јег гпог(?епШ п<1 8сћеп

К1гсћ<л, ^ејру.јц 1838 | |ро<| | . А . /К инан опи К прсвеО је на сри ски: Д оп ун с пи см им а

о б о го с л у ж е н >у « д А . Н . М у р а н јо н а , (Н е с н ш ; О р п . Ц р к в е 1 90 ." 1 9 0 4 . 1 9 0 5 . г. ) .

' ) С адр ж ип а кп.игс: I. гл. бри га прав ославн е цр кве за опе који ступ ају у

п.ено крило; II . гл- старап>е пран ославм е ц ркве за оне који су у н .еио крил о веК

с т у п и л « ; I I I . гл . с т ар а и . е п р а н о с л а к к е ц р к в е з а њ е н е с п н о и е п р е м а п о з и в у у ц р к в е -

н о .м ћ г р а ђ ам с к о м д р у ш т в у . IV . гл . с т а р а њ е п р а в о с л а в н е ц р к в е з а п р е д м е т е , к о ји

о с о б и т о с л у ж е п о б о ж п о с т и и с п Л с ењ у в е р н и х . V . г л. с т а р а њ е п р а в о с л а н н е ц р к н е

за <)0;:не, аа оне ко ји у м цр у н ;<а ум рлс.

8. Н а у к а о б о г о с л у ж о н Ј и п . р ан о с л а н н . ц е р -к в и ,1 ) у две књ иге, частн н ернан и вторан, нап исао П е т р кЛ е б е д е в к , проф есор м осковске духо вне сем ин арије. М осква1881. носледн.е и здањ е 1908. Ц осле унода, у ком е се говорио н рјм у н задаћи литургике, о одн ош ају литургике премаосталим богословским наукама, о изворим а и кн.иж евиости,дели писац литургику на два дела, опћи и посебни.

9. Р у к о в о д с т в о п о Л и т у р г и к Ђ , и л и н а у к а о

п р а в о с л а в н о м ' Б б о г о с л у ж е н ји, за дух овн е семи на-рије саставио А р х и м а н д р и т к Г а в р ш л к , Твергв 188 6. Д ело седели после у вода на два дела, од којих други део м ије довр-ш ен, а израђено је само дневно б огослуж ењ е и ли тургија

10. Л и т у р г и к а и л и н а у к а о б о г о с л у ж е н Ј и п р а -н о с л а в н о и ц е р к в и , ч астн п ер в аи ( об ш а н ) К у рск тв 18 9 5.и нтораи (частнан) 1900. напи сао за духо вне сем ин аријепроф есор курске духовн е сем ин арије Е п и ф а н Ш Н е с т е р о в -с к т . Д ели л нтургику после кратког увода у онћи и посебнидео. У онћем делу расправљ а о опћим принц ипн м а и обли-цим а правосланног богослуж ењ а, о богослуж беним врем е-

ним а, м естима, предм етим а н књ игам а. У другом делу го-кори се о дненном богослуж ењ у, св. литургији, затим о не-дел>ном и празничном ( годиш њ ем) богоглуж ењ у и ннјпослео служ бам а но Т ребнику. К ао уџбеник к њ ига је ова добраи цео м атерија.1 је практич но и разумл>ино излож ен.

О сим већих лнтургнчких дела , им ам о у руској цркнии м ап.е р учн е књ иге литургике, од којих су спом ена вредн и:Ч ерњ ајев,*) Х итроно,3) П етров,4) Х о р ож у н ов ,5) С околов,6)епископ 1 'ермоген.' ) и А лхим овић.8) И сто тако је — иако

• ) П р е в ео н а с р п с к и В о ж а Јо в а н о н н Н (Г . е ог ра д ) и п р о ф . Ј о в ан Ж и к к о н и . .

В и д и л и т е р а т у р а к о д С р б а .

*) Д . Ч е р н а е в Ђ , П с д р о б к о с , с и с т е м а т и ч е с к о е у к а л а н ј е с о с та н а Л и т у р г и к и ,

м л и н а у к а о б о г о с л у ж е н ш п р а во с л ав н . " ц ер 1 : ви . Х а р к о в ћ 1 8 5 9

Г . Х и ш р п в о , У ч е ж е п р а в о с л ав н о п ц с р к ви о б о г о сл у ж е н ји ц л и Л и т у р г и к а .

Т а м б о в . 1 8 6 9 .

.*) Л . П е ш р о в Ђ , Л н т у р г и к а и л и у ч ен ' | е о б о г о с л у ж е н ји и р а ч о с л а в н о и ц е р к п и .

С . -П е 1 е р б . 1 8 7 2 .

') в. Х о р о ж у н о в т >, П р а в о с л а в н а н х р и с т1 а н с к ан Л и т у р г и к а . С . -И е те р б . 18•) Д . С о к о л о в, У ч е ц је о б о г о с л у ж е н ш п р а н о с л а н н . ц е р к в и . С . -П е т ер б . 1 8 8 5 .

К н и г у С о к о л о в а п р е в ео је н н а н е м а ч к и : О . М о г о &о у , П а г^ е П и п « Је $ О о Ц е з< И с п -

к1е-< (1-Г огМ ох -каШ оН зсћеп Јигсће \оп Г). 8око1о\> . Н егП п 1893.

'•) Г е р м о г с н Ђ , е п и ск о п - ћ, Л и т у р г и к а и л и у ч е ш е о б о г о сл у ж с н ш н р а в о сл а

и о п ц е р к в и . С . -П е т ер б . 1 8 8 4 .*) . А л х х и м о в и ч г ,, . иту;н-и ка. С . -П стерб. 1>-91



веом а кратко — об рађена литургика у књ изи: »0 дуж ностим аиарохи јских презвитера«,1) у делу Е . П опова: »П исм а попастирском богословљ у«,8) и сам о површ но у делу архим ан-дрита К ир ила: »П астирско богословљ е«.3)

П оред дела. која обрађу ју ц е л о градиво или в е ћ и д е оли тургичког гради ва, треба овде да спом енем о и најглав-ни ја дела ру ских пи саца, који об рађују с а м о и о ј е д и н е д е -л о в е и а р е д м е т е б о г о с л у ж е њ а а р а в о с л а в н е ц р к в е .

О б о г о с л у ж е њ у ја в н о м у о а ћ е и о с в . л и т у р г и ј иа о с е б н о , писали су у руској црквн у новије и н ајно ви је^реме: Ро ж дественски,4) В ладислављ ев,8) Н ечајев,6) Б е љ у -Стин,7) *\ш трополит А рсеније,8) епископ В исарион,9) и Тем -ром јеров.10 )

0 б о г о с л у ж е њ у р и м о к а т о л и ч к е ц р к в е и а р о т е с т а -н а т а писао је протопрезвитер С ередин ски,11 ) а о богослу-ж е њ у с т а р е х р и ш ћ а н с к е ц р к в е Смирнов,1«) и О динцов.1'')

*) 0 д о л ж н о с т н х т . п р е с в и т е р о в г п р н х о д ск и х т > . И з д . 1 . 1 7 9 2 . И з д . 2 6 . М о с к в а 1 8 6 1 .

О в о је д е л о п р е в е д е н о и н а с р п с к и је з и к : 0 д у ж н о с т и м а п а р о х и јс к и ј е х с в е ш т е -

н и к а , З а д а р , 1 8 9 7 .' ) П о п а с т в ф с к о м у В о г о с л о в јк ) п и с ћ м а п р о т о Ј ер е а Е в г . П о п о в а . П е рм - т , 1 8 7 4 .

») К и р и л г , а р х и м . , П а с т м р с к о е б о г о сл о в 1 е. С . - П е т ер б . 1 8 5 3 .

*) I. Р о ж д е с ш в е н с к Ш , И з г н с н е ш е Л и т у р гЈ и п о ч и н у с в. 1 о а н н а З л а т о у с т а г о ,

С . - П е те р б . 1 8 6 0 .

') В . В л а д и с л а в л е в г , О б г н с н е н ј е б о г о с л у ж е т н с в н т. п р а в о с л а в н . ц е р к в и .

В о с к р е с н а л , в с е ж л ц н а н и б о ж е с т в е н а н л и т у р г 1 н „ 2 ч а с т и . Т в е р т . 1 8 6 2 . И з д . 2 .

Т в е р т . 1 8 7 6 .

' ) В . Н е ч а е в г, Т о л к о в а н Ј е н а б о ж е с т в е н . Л и т у р г јк ) п о ч и н у с в. 1 о а н н а З л а -

т о у с т а г о и с в . В а с и л и јн В е л и к а г о . М о с к в а 1 8 8 4 .

') I. Б е м о с ш и н г , 0 ц е р к о в н о м т , б о г о с л у ж е н 1 и в т, 2 ч а с т н х Ђ . С . - П е т ер -

бургт, 1897.

') А р с е н Ш , м и т р о п о л . Ш е в ск . , И з гн с н е н је б о ж е с т в е н н о и л и т у р п и . И з д. 2 .К јевт, 1879.

•) В и с с а р ш Н Ђ , е п и с к оп - в , Т о л к о в а н је н а б о ж а с т в ен . Л и т у р н ш . И з д . 4 . С . - П е -

терб. 1895.

••) Т е м н о м - б р овЂ Н . , У ч е ж е о б о г о с л у ж е н ји п р а в о с л а в н о и ц е р к в и . С . - П е -

т е р б . 1 9 0 4 .

") Т С е р е д и н с к Ш , 0 б о го с л у ж е н ^ и з а п а д н о и ц е р к в и . С т а тв ш 1 . 2 . 3 .

4 . С . - П е т ер б . 1 8 4 9 . — 1 8 5 6 . — О б г ц е ст в е н о е б о г о с л у ж е н г е у п р о т е с т а н т о в т ,

Р и г а 1 8 8 9 .

**) 6. С м и р н о в Ђ , Б о г о с л у ж е н 1 е х р јс т ^ а н с к о е с о в р е м е н в а п о с т о л о в т , д о I V .

» •ћ к а. Ш е в т , 1 8 7 9 .

") Н . О д и н ц о в Ђ , П о р п д о к т , о б ш е с т в е н н а г о и ч а с т н а г о б о г о с л у ж е н ј и вт> д р е в -

н о и Р о с с ји д о X V I . вЂ к а . С . - П е т ер б . 1 8 8 1 .

С пец ијална дела о с в . т а ј н а м а написали су Ж елобов-ски 1) Х ојнацки,*) А лм азов,3) А рхангелски 4) и епископ Гермо-ген,5) а о ц р к в е н о ј г о д и н и Д еб о љ ск и .6)

И з д а в а њ е м с т а р и х л и т у р г и ј а бавила се редакцијацрквено г часописа »Х рисп анское Ч тенје«7) и проф есор А .П етровски8), а о а и с и в а њ е м с т а р и х л и т у р г и ч к и х р у к о а и с аК расносељ цев,9) Д м итријевски,0)и П етрон.11 )

0 ц р к в е н о м Т и а и к у п исана су у руској цркви м нога

дела, изм еђу којих нарочи то треба спом енути дела: М ансве-това,12 ) Н икол ајевског,18 ) С вирјелин а,14 ) Розанона 15>> Н ачае-ва1В ) и Булгакова.17 )

') А . Ж е л о б о в с к Ш , К р а г к о е о б г п с н е ш е с е м и т а н н с т в т, Х р и ст ов 1 ,1 х т, . С . - Н е -

терб. 1900.

* ) А . 0 . Х о п н а ц к а г о , П р а к т и ч е с к о е р у к о в о д с т в о д л н с в л ш е н о с л у ж и т е л е И

н р п с о в с р ш е н 1 и с в н ти 1 Х ' ђ т в и н с т в т , . М о с к в а , 1 8 8 2 .3) Л . А л м а з о в г, И с то р Јв ч и н о п о с л ћ д о в а н ш к р е ш е н ји и м и р о п о м а з ан јч . К а -

занћ 1885.

') М . А р х а н г е л с к Ш , 0 таинств-ћ свитаго »лен. С пб. 1895.5) Г е р м о г е н Ђ , е п и с к о п т , , 0 с в н т м х ч , т а и н с т в а х п , п р а в о с л а в н . ц е р к в и . И з д . 2 .

С п б . 1 9 0 4 .

' ) Г . С . Д е б о т >с к Ш , Д н и б о г о с л у ж е н јв п р а в о с л а в н . к а е о л и ч . в о с то ч . ц е р к ви

В | , 2 то м а х - в . С . - Н е т е р б . 1 8 40 . Н з д . 9 - е . С . - П е т ер б . 1 8 9 4 .

' ) С о б р а т е д р е вн н 1 х т , л и т у р г ш в о ст оч н >1 х т. и з а п а д н м х т , в т, п е р еп о д - ћ н а

р у с с к ј и Н З 1,1 К 'Б . 5 в Б ш . С . - П е т ер б . 1 8 7 4 . — 1 8 7 8 .

®) А . П е ш р о в с к Ш , А П О С Т О Л Б С К ЈИ л и т у р г ш в о с то ч н о и ц е р к в и . Л и т у р гЈ н а п о с т .

1 а к о в а, в а д е н , М а р ш и св . М а р к а . С . - П е те р б . 1 8 9 7 .

•) Н . К р а с н о с е л к ц е в Ђ , С в + . д- ћн Јн о н - ћ к о т о р м х т , л и т у р г и ч е с к и х т , р у к о п и с н х т .

в а г и к а н с к о н б и б л ш т е к и с в з а м - ћ ч а н јн м и о с о ст ав - ћ и о с о б е н н о с т в х т , б о г о с л у ж е б -

ш , 1х т> ч и н о и о с л + . д о в а н ш вт> Н И Х -Б с о д е р ж а ш и х с а . . . К а з а н т , 1 8 8 5 . О в д е ћ е м о с п о -

м е н у т и и д е л о њ с го в о : М а т е р ја л и д л л и с т о р т ч и н о п о с л и д о ва н ^ н л и т у р п и св .

1 о а н н а З л а то у с т . К а з а н Б . 1 8 8 9 .10

) А . Д м и ш р г е в с к Ш . О п и с а н Је л и т у р г и ч е с к и х т . р у к о н и с е и х р а н ш ц и х с н вт>

б и б л 1 0 т е к а х т , п р а в о с л а в н . в о с т о к а . Т . 1. Т о ш х а . К 1 е вт , 1 8 9 5 . Т . I I . ' Е и х о Х о т са .

К Јевт, 1901.

") П . П е ш р о в Ђ , О п и с а ш е р у к о п и с е и ц е р к о в н . а р х е о л о ги ч е с к а го м у з е в п р и

К 1 е н с к о п д у х о в н . а к а д е м ји К 1 е вт , 1 8 7 5 .

'*) И . М а н с в е ш о в Ђ , Ц е р к о в н и и у с т а в ( т и п и к ) . М о с к в а 1 8 8 5 .

") В . Н и к о л а е в с к Ш , 0 б т>н с н ен 1 с у с т а в а б о г о с л у ж е / п и п р а в о с л а в н . х р и с т .

г р е к о - р о с сш с к . ц е р к в и . С . - П е те р б . 1 8 8 5 . #

") А . С в и р ђ л и н Ђ , Ц ерковнхИ уставт. ст> кратким -ћ изт>вснен1емт> богосл уж е-

и н п р а в о с л а в н . ц е р к в и . М о с к в а 1 8 9 4 .

"') Р о з а н о в Ђ , В ., Б о г о с л у ж е б н м и у с та вт > п р а в . ц в р к в и . М о с к ва 1 9 0 2 .

*•) П . Н а ч а е в а , П р а к т и ч е с к о е р у к о в о д с тв о д л н с в л ш е н о с л у ж и т е л е и , С п б . 1 9 0 3 .

" ) С . В . Б у л г а к о в Ђ , Н а с т о л в н а в к н и г а д л н св а ш е н н о ц е р к о в н о - с л у ж и т е л е и .

К х е в т, , 1 9 1 3 . О в а к њ и г а з а м е њ у ј е ч и т а в у л и т у р г и ч к у р у ч н у б и б л и о т е к у , з а т о и

т р е б а д а с е н а л а з и н а с т о л у с в а к о г с в е ш т е н и к а .

1 5



С а лнтургиком стоји у тесној нези х р и ш ћ а н с к а а р х с -о л о г и ј а , која је — као ш то см о спом енули — неом а н аж напом оћуа наука литургике. Д ела о х р и ш ћ а н с к о ј а р х е о л о г и ј иписали су у руској цркви В јетрински,1) Л адински 8) и Л аш -карев.8) IIIто се тиче х р и ш ћ а н с к е у м е т н о с т и , писали суП окровски,4) М анзуров,5) К ондаков6) и П арланд,7) о ц р к в е -н о м с л и к а р с т в у : архимандрит Х ристоф ор,8 Е . Р и ђ и н ,9) В.У спенски 10 ) , А . И . У спенски" ) и П окровски.18 ) а о ц р к в е -»н о м а е с н и ш т в у и ц р к в е н о ј м у з и ц џ :

архиепископ Ф иларет,

18

)И . Ф л ор и н ск и ,14 ) Разумовски,15 ) А р н ол д ,16 ) П отулов,17 ) В оз-

*)' И . В Ђ ш р и н с к Ш , П а м л т н и к и д р е н н е д х р и с т ја н с к о н ц е р к в п н л и х р и с т ја н -

с к и х т . д р е в н о с т е н . Т . I , — V . С . - П е т ер б . 1 8 2 9 . — 1 8 И . П и с а н о п о у з о р у В и н г е м о в а

дел а О пјЈш ев есс1е81з11сј

») А . Л а д и н с к Ш , Ц е р к о в н а и а р х е о л о г јн . С . - П е те р б . 1 8 7 3 .

') П Л а ш к а р е в Ђ , Ц е р к о в н о - а р х с о л о г и ч е с к . о ч е р к и . Ш е в- в 1 8 9 8 .

*) И . В . П о к р о в с к Ш , П р о и с х о ж д е н Ј е д р е в н е - х р и с т ја н с к о н б а з и л и к и . С . - П е -

• ге рб . 1 88 0 . Н п м н т н п к и х р и с т ' т и с к о и а р х и т е к т у р м о с о б е н н о в и з а н т јн с к ј е и р у с с ш е .

С . - П е т ер б . 1 8 9 1 .5) Б . М а н с у р о вЂ, Б а з и л и к а и м п е р а т о р а К о н с т а н т н н а вч> с в . г ра д -ћ 1 е р у с а -

л и м 1 > . М о с к в а 1 8 8 5 .

' ) И . К о н д а к о в г , В и з ан т 1 и ск 1 н ц е р к в и и п а м а т н и к и К о н с т а н т и н о п о л н .

О д е с с а 1 8 8 7 .

') А . П а р л а н д Ђ , Х р а м м д р е в н о и Г р е т ц и . С . - П е т ер б . 1 8 9 0 .

") Х р и с ш о ф о р г, а р х и м а н д р . , Д р е в н а х р и с т ја н с к а н и к о н о г р а ф ј к . М о с к в а 1 8 8 7 .

У ч е н је д р е в н е и ц е р к в и о л и ц + . Г о с п о д а 1 с у са Х р и с т а . М о с к в а 1 8 8 5 .

• ) Е . Р $динЂ, М о за и ки РавенскиХ1> ц е р к в е п . С . - П е т ер б . 1 8 9 6 .,0

) В . У с а е н с к Ш , О ч е р к и п о и с т о р јн и к о н о п и с а н ји С . - П е т ер б . 1 8 9 9 .

") У с п е н с к ш А . И ., Д р е в т л и к о н м и зт> р а з . ч м м . ц е р к в е и и ч ас т н м х т . с о -

б р а н ј н . М о с к н а 1 9 0 5 . — П о д л и н н и к - в и к о н о п и с н м и . М о с к в а 1 9 0 3 . — И н т е р е с н м е

п а м и т н п к н п к о н о м и с п . М о с к ва 1 9 02 .

") Н . В . П о к р о в с к Ш , О ч е р к и п а м п т н и к о в т , х р и с т ја н с к о и п к о н о г р а ф ј и и

и с к у с т в а . С . - Н е т ер б . 1 9 0 0 . — О д и с т о г и и с ц а : С т - ћ н н м п р о з н и с и вт> д р е в н и х т .

х р а м а м . гр е ч ес к и х т> и р у с с к и х т. . М о с к в а 1 8 90 .,Ј) Ф и л а р е п п , ( а р х т е п н с к о п т . ч е р н и г о в с ш и ) , И с т о р и ч с с к ји о б зо р т> п - ћ с н о п к в -

цент> и п1>сн0111>н1н греческо и ц еркв и. Ч астк I .— II I . С . -П етерб. 1860. И зд. 2-е . Ч ер-

Н И Г О В - Б 1 8 6 4 .

") И . Ф л о р и н с к Ш , И с т о р јн б о г о с л у ж е б н и м . п - ћ сн о п + л и и п р а н о с л а в н . к а в .

в о с т о ч н . ц е р к н и . М е в ч . 18 8 0 .

") Д . Р а з у м о в с к Ш , Ц е р к о в н о е п + .н | е В -Б Р О С С Ш . О п м т т. и с то р и к о т е х н и ч е -

с к а г о и з л о ж е н ј н . I . Б о г о с л у ж е б н о е п + . н је д р е в н е и х р и с т ч а н с к о и ' ц е р к в и ; I I. 0 м е -

л о д и ч е с к о м | г& н ш п р а в . г р е к о - р о с с ји с к о н п е р к в и ; I I I . Ц с р к о в н о е п +. н ^е вт> Р о с с ји .

М о с к в а 1 8 6 7 .

") К ). А р н о л д г, П с т о р јв п р а в о с л а в н а г о ц е р к о в н а г о п - ћ н јн в о о б т е , п о у ч е -

ш к ) ел л ч н с ки х т > и в и за н т ш с к и х т > п и с а т е л е и . М о с к в а 1 8 8 0,7

) Н . П о ш у л о в Ђ , Р у к о р о д с т в о к г и з у ч е н и о д р е в н а г о б о г о сл у ж е б н а 1 'о п ћ | п п .

М о с к в а 1 8 8 1.

несенски 1) и М еталов.2) — Н ајпосле им амо да сном енем оовде л иту ргачк а дела про тојереја руске ам басаде у В ерлин у.А лексија М аљ цева (А . М алнцевгн), који је са ретки.м труд омиревео на немачкп језик скоро све богослуж бене књ пге наш ецркве, додајући својим иреводим а веом а иитересантне уводе ир азја ш њ е њ а .3)

В ) У с р а с к о ј ц р к в и немам о м ного дела из литургике.Ш то им а кн.ига. тек су уџбениц и за основне и средњ е

ш коле, и то преиедени или сасгављ ени по разним ру-ским уџ беиицим а. О ву оскудицу дон екле попуњ ују ра-дови и ом ањ и литургички чланци у појединим српскимбогословским часописим а, и опет већином преводи или пре-раде с руског.

С о к р о в и г и е х р и с п а н с к о е , л и т у р г Ш с к о а о у ч е ш е , пе-чатао Јован В итковнћ у краљ . универзитетској печатњ и уБудим у 1818. (К ратак изнод из ове књ иге печатао је исти

') /. В о с н с с е н с к Ш , 0 н1.ш и вч. православнм . \г1> цсркн ахп. греч ескаго вос гока

с т. д р е в н ћ и ш и х т . д о н о в м х - 1 . в р ем е н ч . . Ч а ст 1 . I. и I I . К о с т р о м а 1 8 9 6 ,

' ) В . М е ш а л о в Ђ , О ч е р к ч . и с т о р ш п р а в о с л а н н . ц е р к о в н . н +>н1 н вт> Р о с с ш .

М о с к в а 1 8 9 6.

' ) Н ајзнам ен ит ија дела М ал>цева су: 1 . »1)1е кбК П сћеп 1л(игд1еп ипхегег ћ) .

\ "; Н е г Ј о ћ а п п е в С ћ г у в о в 1 о т и з , В а з Ш и в <1ев О г ов в еп и п Ј б г е јц о п и в Ш а 1 о р о 5 . Б е и к с ћ

ип<1 з1аујвсћ и п1ег В егЦ скаЈсћП ^ипг <1ег рп есћЈвсћеп 1јг1ех1е УОП А 1ех10« М аЦ хе«- .

В егН п, 18 90 ; 2 . 1>1е К асћ 1« асћ е оЈе г А ћеп<1- и М <)г(г<'п(г011ез<1јеп51 <1ег ог1о<1ох-

ка ћоН зсћеп К јгсће <1еа М огр<'п1ап<1ез П еии сћ и з1аУ ]$сћ ип1ег В сгО скзЈсћН рип ; :

Јег ?песћ18сћ еп 1*г1ех1е УОП А . М аН гечс. ВегН п, 1892; 3 . П 1е Ш и г^ еп <1ег ог1о<1ох-

к а 1 ћ о Н з сћ е п К Ј гс ћ е Ј е з М о г( гс п 1 ап Ј ев и п 1 ег В е г О с к ^ с ћ П ^ и п ц Ј е в ћ Јб с ћ б Ш с ћ еп К И и з

пећзк е1п ег тег(»1ејсћеп<1еп В е(гасћ1ип(г Јег ћаир 1засћ11сћз(еп 0Бг1<геп Ш игц н- п Јез

0п еп 1з и . 0сс1<1еп18 УО П А . М а1(ге\у . В егИп , 1894 ; 4 . ВјН - , 1)апк- ип<1 \ \ '<1ће-

О о1(ез<1|еп81е <1ег ог(о<1ох-к а(ћоН бсћеп К 1гсће <1ев М ог?сп ап<1е8. П еи(зсћ и. в1ат18сћ

у о п А . М а И х е * . В е гН п , 18 9 7 ; 5 . В сртаћ пк з-ћК из ип<1 ет јре зрегЈеИ е ип<1 аК ег-

(ћ( 1тН сће 0о(1е&<П еп81е <1ег ог(о<1ох-ка1ћоП 8сћеп К Јгсће <1ез М огреп1ап<1е8. П си($сћ

и . к 1 ау <8 сћ у о п А . М а Н х е к г. Ђ е гН п , 1 8 9 8 ; 6 . Б Је 8ак гате п (е <1ег ог1о<1ох-ка1ћоП нсћеп

К Јгсће јев М ог^еп1ап<1е8. П еи1всћ ио<1 з аУ1всћ УОП А . М аН хе«- . Н егН п, 1898 ; 7 .

Рав 1еп- и. В 1и теп -Т по 41 оп пећ з( <1еп бопп(а([8П е<1егп <1ев 0к1о ' |сћоз <1сг ог(о<1ох-

ка(ћоП зсћеп К Јгсће <Јез М ог(еп1ап<1ев. П еи(зсћ ип<1 в аУ18сћ ип(ег В егП скзкћП ци п?

Д е г е п е с Ш з с ћ е п 1 1г1 ех 1е т о п А . М а К г е и - . В е гН п , 1 8 9 9 ; 8. М епо10?1 0п <1ег ог1о<1ох-

к а Ш о Н з сћ е п К јг с ћ е Је з М о г к еп 1 а п д е з I . Т . б ер » . — Г е ћ г . I I . Т . М 1 га — А и ( ги з( . П е и и с ћ

и«<1 з ат1зсћ ип (ег В егО сквЈсћН ртп^ <1ег рпесћ1бсћеп Г г1е\ (е УОП А . М аК геи . ВсгНг, .

1 9 0 0 — 0 1 ; 9 . Б К и г р к о п ( С л у ж е б ћ и к г — 8 1 и з с ћ < ћ п јк ) — <П е Ш и г р Ј еп ае г о П ћ о Ј о х -

ка1ћоН зсћеп К ^гсће <1ез М огреп1ап<1ез ип(ег В егО скзЈсћП рил) ; <1ез ћЈвсћбШ сћеп К К из

У О П А . М аН х еж г . В е гН п , 1902; 10. 0к1о1сћок о<1ег Рагак1сИ ке <1ег ог(оЈох -ка1ћ оН 8сћеп

К Јгсће <1сз М огцеп1ап<1ев I—II . Бе и и сћ ип<1 з1ат18сћ ип (ег В еп1скм сћ(1)гипр <1ег

( с п е сћ | 8 с ћ е п Г г 1 ех е у о п А . М а К х е и * . В с гП п . 1 9 0 3 - - 0 4 .

4 7



В итковић у истој печатњ и 1821 .)1) — К а л и н и к а П а јс и -је в и ћ а , ' К ратко толкованћ бож ественог храма, Н . С ад, 1855.— Ц рквено богословЈе или црквеслов1е за ученике вш пи хразреда, Б еоград 1860. — И зјаш њ ењ е свете ли тургије одН . Ђ . В у к и ч е в и ћ а , нам ењ ено слуш аоцим а препарандн је,но упо требљ авано је и у гпм назијам а, П анчево 1879. ' ) —Л итургика или наука о богослуж ењ у св. православне цркве,за српску м ладеж израдио Н . Г р . Ж и в к о в и ћ ' ) свеш теник

и проф есор на кр. вел. реал. гим н. у Раковц у. Загреб 1885.(II . издањ е под истим насловом за ш колску младеж , издаоје автор као м итрополит зворни чко-тузлански у Д . Тузли).— К ратка п астава о богослуж ењ у православне цркве4) одА . Р у д а к о в а превео Х р и с а н т Г р к и њ и ћ , Беч 1885. — Л и-тургика за ш колу и народ, напи сао прото Н . Б е г о в и ћ ,В еоград 1885. — Ц рквено обредословљ е за ученике средњ ихш кола, нрерадио А р х . Ф и р м и л и ј а н , Б еоград 1888.5) —А . Р у д а к о в , Н аука о богослуж ењ у хриш ћанске православнецркве, нревод Б .(о ж е ) Ј .(о в а н о в и ћ а ) , Б еоград 1890. —П ознавањ е цркве или обредословљ е, израдио Х а џ и -Т е о ф и л о

С т е ф а н о в и ћ игум ан, Б еоград 1895. — Н аука о богослу-ж ењ у православне цркве П . Л е б е ђ е в а пр евео с руско гБ о ж и д а р Н . Ј о в а н о в и ћ , Б еоград 1898. — О ву литургикуП . Л е б е ђ е в а превео је такођер, прерадио, доп уни о и научни мапаратом снабдео протопрезвитер Ј о в а н Ж и в к о в и ћ , про-ф есО р у карловачкој богословији, по којој се као м ану-скрипту већ виш е од два децени ја изучава литургика укарловачкој богословији, а издавали су је слуш аоци кар-ловачке бо гословије литограф ијом у три м аха, последњ ипут 191 3. год. О длом ке из ове литургике ш тамп ао је проф .Ж ивковић и то 1. ) Ц рквено појањ е (Богословски Г ласник

књ . IV . 13 7 . - 14 9 . 31 0 . - 3 22 . 3 86— 396 . где су осим нојањ аобрађени и обли ци и врсте црквен ог песниш тва). 2.) К раткипреглед књ иж евности науке б богослуж ењ у (БогословскиГ ласник књ . VI. св. 5. стр. 345.— 353 . и св. 6. стр. 422 — 442 .),

' ) Види Л етопис М атице С рпске кн>. 157. стр. 21.

' ) В и д и п р и к а з у С р п с к о м С и о н у 1 8 9 1 . б р . 3 . с тр . 3 9 . -4 1 . и б р . 4 . с т р .

5 9 . — 6 0 . о д Л у к е П о п о в и ћ а , п а р о х а и к а т и х е т е у П а н ч е в у .

••) В пди пр иказ ове к њ иге у задарској И стини 1885. бр. 5 од. Ј . В . "(Јован

В у ч к о в и ћ ) .4) В и д и п р и к а з у Н с ти н и 1 8 8 5 . б р . 2 .

' ) Н и д и п р и к а з Јо в а н а В у ч к о в н ћ а у Х р и ш ћ . В е с н и к у 1 89 0 . с в . V , V I , V I I . и V I I I .

где је лепо и и сцрп но израђен а ли тература и истори јалитературе за литургику. Д аљ е им ам о од проф . Ж ивко-вића, К ратки преглед најно вијих писани х литур гија (поК атанском и др.) Ј. Д . у С рп. С иону 1896. стр. 644. и 659 .О црквеном појањ у писао је проф есор Ј. Ж ивковић упредговору свог Н отног Зборн ика (Н ови С ад 1908.) стр.I.— Х Р 7. у В огословском Гласнику одговорио је проф . Ж ив-ковић на м нога пи тањ а из цр квено-п астир ске праксе која

засеиају у литургику.1

) П роф . Ј. Ж ивковић п опунио јесвојим научно рађеним радовим а м ноге празни не у литургич-кој литератури код нас. — П роф. А л е к с а н д а р Ж и в а н о в и ћ ,Н аука о богослуж ењ у православне цркве или православналитургика за ученике средњ их ш кола. I . издањ е С р. К ар-ловци, 1900. П . издањ е Загреб, 1908 . — ј / . Ц в и ј е т и ћ , б ивш иректор задарске богословије, написао је литургику но којојсе учи иста наука у задарској богословији. И з ове литур-гике као м анускрипта ш там пани су неки лепо обрађениделови.2) — Ђ о к а М и л и ћ учитељ Н овосадски, Л итургика заправославне ученике основних ш кола, С р. К арловци 1902. —

П р о ф . П е т а р С . П р о т и ћ , Н аука о богослуж ењ у православнецркве, за ученике средњ их ш кола. Београд 1912.8)

О сим свега овога им а м ного литургички х расправа ичлан ака разасутих по разни м српским богословским часо-писим а. као Б еседи (Н . С ад), С иону (Београд), П равослављ у(Београд) , Х риш ћанском В еснику (Б еоград), Гласу И стине(Н . С ад), И стини (Задар), Д абро-босанском, касније босанско-херцеговачком И сточнику (С арајево) , Српском С иону (Н . С ад

' ) О с и м о р и г и н а л н о г р а д а н а п о љ у л и т у р ги к е и м а м о и п р е в о д е п р о ф . Ж и в -

к о в и ћ а и т о ; Н . В . Г о г о љ а , Р а з м и ш љ а њ а о б о ж а н с тв е н о ј л и т у р ги ји (Б о г о сл о в ск и

Гл асни к I , 278, 340, 416; II , 113, 182), одавде касније одш тамп ано у пздањ у

б о г о с л о в ск о -к њ и ж е н в о г д р у ш т в а С л о ге к а о св.- I I I . к њ и ж и ц е за н а р о д , К а р л о в ц и

1 9 0 9 . З а т и м , С л у ж е б н и ш од А . Д м итри јевскбг, превод с руског у Богословском

Гласнику (V, 34, 118, 216.) .

• * ) П р о ф . Ј . Ц в и је т и ћ : И з о б л а с ти б о г о с л у ж е њ а п р а в о с л ав н е ц р к в е . А ) Н е -

п о к р е т н и Г о с п о д с ки п р а з н и ц и и њ и х о в о б о го с л у ж е њ е . В ) П о к р е тн и Г о с п о д с к и

п р а з н и ц и и њ и х о в о б о г о с л у ж е њ е . Г л а с н и к п р а в о с л ав н е д а л м а т и н с к е ц р к в е , г од .

1909. З адар, стр. 3 . и д аљ е, и год. 1910, стр. 5 . Затим , Служ бе у Т ребни ку. (О

Т ребни ку. I . Об реди св. тајнД . а) О св. тајна м а уопш те. б . ) О св. тајнам а напосе.)

1 . Т а ј н а к р п г г ењ а 2 . Т а јн а м и р о п о м а з ањ а . Г л а с н и к п р а во с л а вн е д а л м а г и н с к е ц р к в е.

год. 1910. стр. 21. и даљ е, год. 1911. С луж бе у Требн ику, стр. 8. и даљ е.

' ) В и д и о ц е н у п р о т . Д и м и т р и ја Ј ан к о в и ћ а у С р п с к о м С в е ш т е н и к у 1 9 1 3 .

С арајево, бр. 4 . и 5 . стр. 142.

20



и С р . К арловци) , П астирској Речи ( Београд) , В еснику С рп-ске Ц ркве (Београд), П росвети (Ц етињ е), Гласнику П раво-славне Д алм атинске Ц ркве (Задар), С рпском С веш тенику(С арајево).

У овим листовим а изм еђу литургичких радова н ајвиш оналазим о расправе из носебног дела ли тургике и питањ аи одговоре из црквено-богослуж бене праксе.

Г ) У а р а в о с л а в н о ј р у м у н с к о ј ц р к в и до сада је врл о

м ало рађено на литургици . С пом енућемо она дела:1. С в е т о у ч е њ е , и л и т у м а ч е њ е с в е т е и б о ж а н -

ск е л и ту р ги је са грчког преведено на рум унски, написаоЈ е р е м и ј а И а к а в е л а Д а с к а л , Јаш и 1697 .

2. Р у ч н а к њ н га д н т у р г и к е и л и б о г о с л у ж е њ еп р а в о с л а в н е ц р к в е, од архим андри та М е л х и с е д е к а ,зам еника епископа хуш ког (касни је епископ у Ром ану). II.изд. Букуреш т 1862.

3. Л и т у р г и к а , у к о јо ј је к р а т к о т у м а ч е њ е ли -т у р г и ч к и х ч и н о в а и р е м а т и п и к у п р а в о с л а в н еи с т о ч н е ц р к в е , н а п и с а о п а р о х С а м у и л о А н д р и ј е в и ћ , (од1880. -1895. буковинско-далм атински м итрополит као С ил-вестар). Ч ерновци 1860.

4 . Р у ч н а к њ и г а т у м а ч е њ а св . л и т у р г и је , н ап и -сао свеш тени к К . М о ш е с к у , Браила 1870.

5. Л и т у р г и к а и л и б о г о с л у ж е њ е п р а в о с л ав н ец р к ве , н аписао јеромон ах Г а в р и л Р а ш к а н , Букуреш т 1876.

6. Л и т у р г и к а п р а в о с л а в н е к а т о л и ч к е ц р к в е ,написао архимандрит Ј у в е н а л С т е ф а н е л и . Букуреш т 1888.

7. Л и т у р г и к а п р а в о с л а в н е и с т о ч н е ц р к в е ,ручна књ ига за средњ е ш коле, написао К а л и с т р а т К о к а ,

Ч ерновпи 1905.8. Л и т у р г и к а п р а в о с л а в н е ц р к в е , од И . В . Р а ј -к и л е с к у - а . Б укуреш т 1905 .

9 . У к ратк о је о б рађ ен а Л и ту р ги к а у Р у ч н о ј к њ и з ип ас то р ал н е н ау ке , коју је саставио А ндрија барон Ш а -г у н а , С и б ињ 1 8 72 . -

10. А к а д е м с к а п р е д а н а њ а о л и т у р г и ц и п р а -в о с л л в н е ц р к в е од Д р . В а с и л и ј а М и т р о ф а н о в и ћ а . П р е-радио, допунио и издао Д р . Т е о д о р Т а р н а в с к и . Ч ерновци.1909. П роф . Т арнавски је рукопис литургике М итрофано-вића обрадио, прош прпо и снабдео са научним апаратом,

тако да је п остала једн а од најбо.н их ли тур гика.

49

14. К &и ж е в н о е т л и т у р г и к е у з а п ж л н о ј ц р к в и о д XVII. е т о л е ћ а

д о д а н р с .

Н овог полета добиш е ли тургичке студи је на западууслед реф орм ације. Реф орм атори пори цаху евхаристији ка-рактер ж ртве и специ јално тајну свеш тенства. Рад и тога,ш то су протестанти м иого ш то ш та са богослуж еЉ а одбацили ,означ ио је О ибгапвег пр отестантизам као »анти -ли тургичку

јерес«. П ротив реф орам а и н аиад аја реф орм атора, да јебогослуж ењ е ри м ске ц ркве дело »м рачног средњ ег века ијерархи јске лакомости«, м орали су рим окатолиц и бр анитисвоје богослуж ењ е, да оно у својим главним и основни мделовим а досиж е у старо хри ш ћанско доба, и м орали суноб ијати хвалу реф орм атора, као да су они услоставилиједно ставан старо-хр иш ћански култ. Н ападаји од странепротестаната били су излож ени у т. зв. м агдебурш кимц ен тур и јам а у 13 . Го1. св. (Е сс1ез1абИ са ћ1з1опа соп§ез1а регаИ чио У Г Г О З Ш игће М а^ећи г^са, ВазН . 1559.—1574. ) , а усвакој од ових 1 3 св. налазио се одсек о богослуж ењ у (Бе

саегетоии з е1 си (и С И У Ш О ). Д уш а код издањ а ових центуријабио је И асш з Ш упсиз ( | 1575.) , после см рти Л утеровенајревно сни ји заступни к ортодоксног лутеранства. Н а овен ап адаје одговор ио је о дбрано м В агош из (•}• 1607.) својимделом А ппа1еб есс1ез1азћсГ, К от ае 1 58 8 .- 1 6 0 7. 12 књ .

Д а би рим окатолици научно оборили протестантскепри нц ип е о богослуж ењ у, м орали су и спитивати н е сам оспи се св. отаца, н его и н ајстарије руко пи се ли тургич ки хкњ ига, као и дела стари јих автора, који су оп иси вали итум ачили бојгослуж ењ е. П лод тога испи тивањ а беху разна

издањ а извора литур гике и разна дела историјско-критичкогиспитивањ а богослуж ењ а. В елику важ ност полагаху рим о-' католиц и на грчко, п равославно богослуж ењ е, на које се. врло р адо по зивали про тив п ротестаната, не сам о за доказж ртвеног карактера евхаристије и других догм и, него иради оп равдањ а м ногих церем онија и обреда. У ту сврхубило је потребно ори гиналн е текстове богослуж бених књ игаиспитати, издати, па и преводити:

Д акле из борбе рим окатолика са протестантим а им амоове кори сти: особити п олет литургичких студија у дру гојполо вин и седам наестога и у првој половин и осам наестога

века, изучавањ е историјске стране богослуж ењ а, и здањ е

50



литургичких изиора и рађањ е хриш ћанске археологије.И спочетка се јављ ала и сторијска дела са неким својим од-сецим а о богослуж ењ у. а к асније сам остална дела и радови,који се тицали и сторије богослуж ењ а и уопћ е црквенестарине. О ко критичко г издањ а литургички х извора и другихваж них богослуж бених докумената Г р к а и о р и ј е н т а л а ц а ,истакли се дом ини канац Јасоћ О оаг (+ 1 65 3 . ) , сл авн и орн-јен тали ста Е изећЈиз К епаи(1о1 (+ 1 720.)*) и м арон ит Јоз. А о1з

А взеш аш ( 1768.) ,*) а издавањ ем литургичких извора и до-кум ената з а а а д н е ц р к в е : м ауринци (бенедикгинц и) Н идоМ епагЛ 1644. ) ,' ) Јоаппез М аћШ оп (+ 1707. )5 и Е(1ш ипг1М аг1епе (+ 1739.) ,®) затим кардин ал Јосиф Т ћош азш з (+ 1713.)7)истори јограф ГисЈоУ Јс М ига1оп ( ј 1750.) ,*) игум ан М аг1ш0ег6ег1 ( | 1739.) ,°) горе спом енути А ззеташ и п роф есор2ассапа ( | 1795.) .10 ) У овим збиркама литургија и литур-гичких докум ената им амо уједн о и веом а тачне ком ентаре.

И с т о р и јс к о -к р и т и ч к и м р а з ја ш њ е њ е м б о г о с л у ж е њ ау о ц ћ е и л и с в . л и т у р г и ј е , ц р к в е н и х ч а с о в а и т а ја н а , им о л п т в о с л о в љ а а о с е б н о , б ави ли су се у XVII. и XVIII.столећу м ноги П исци, између којих су спом ена достојни :

*) Ј а к о д О о а г , Е бхо Х бт^ вхтв п1иа1с ртаесогит, Р ап в 1647. ( I I вздањ е У епе1.

1780 . 1 том . Го1.), на грчком и латин ском језику ,са врло важ ии м п рим едбама . Гоар

је би о осам годин а к ао ми сијон ар ва истоку, на острву Х ијосу, где је долазећи

у додвр са Гр аим а , заволео достојанствево православно богослуж ењ е , ш то га је

под стакло да иада Евх ологион . За грчки текст Е вхологио на употреби о је Гоар не

сам о већ ш там паи а И 8дам.а, него и разне рукоп исе до 13. века, чи је. вари јавте

износи у у ап ао 1ес1Јопез. О собито је у Евхол огиоиу од вредности ком ентар са

слик ам а, који је Г оар дод ао под им еном по1ае, за који је ком ентар уп отребио

автор црквсие оце п касиије грчке писпе . О д Гоара пм амо такође ваљ ано грчко-

латинско иодањ е СоЉ пив Сигора1а( а ( Рап в 1628 . и 1648 .) .

' ) Е и з е ђ . Р е п а и А о Г , Ш и г д с а г и т о п е п 1 а Ч и т с оП е сИ о . Р а п з 1 7 1 6, еЛ Л . 2ГгапсоГ. 1847, 2 1от. 4».

• » ) /. А . А & $е т а п и $ , С оД ех Н С игкасиз есс1ев1ае ипЈуегааИ з, К огиав 1749 —17 66.

13 1от. 4«.4) Л Т К . Н и %0 М е п а г А и &, б а с г а ш е п 1 а п и т О г е ^ о п а п и т Ш и $1 га1 . а п п о и Р а -

т 1641.

') 1о а п п е $ М а ћ Ш о п , . 1)о Н 1игра га Н сапа П ћп 1гек. Раг1в 168Г;, ' 4°. — М изеи т

јш јси т веи со11еС1 те1, 8спр1 ех ћ1ћН о1ћес18 ИаН сЈа егта, Р ап в 1724. 2 1от.

*) Е (1т . М а г к п е , П е ап 1ц ш з осс^евјае пП ћив Нћгг IV. Лп1уегр. 1736.

') Ј о $. М а п а Т ћ о т а з ш а , С оЛ соз ^асгатеп 1аг. поп^епИ к апп јз уе1икНогев.

ћ о т а е 1 6 8 0 . — Л п П ^ ш Н ћ п т јз в а ги ш г о т а п а е е сс к- хЈа е, К о т а е 1 6 9 1.

.•) А . М и г а 1 о г 1, Ш игрга готапа уе1м5 . . . Л гепе1. 1748. 1 1.от. Го1.

») М а П . С е г 1>е г 1, \ге1ив М игцја Л И етапЈса . 8 . Н ав 1 1776 . 2 . 1от .

'•) А п и 2а с с а п а , В Ш Н Ш ћ сса п 1 и иП * . 2 1 о т . В о т а е 1 77 6 .

в \

О ауапИ 163 8.), ') језуита В опагУ из <&и екип8() (1655.),*)кард ин ал В опа 1764.) , ' ) оратг-рцјанац Бе В гип (I 1729.) ,4)бен еди ктин ац В Јавиб ( | 176 1.), ') п апа В енедикт XIV. (РгозрегГвш ћегИ п ) (•}• 1758.),6) парох Ш рреР) и дом ини канацК га(гег.8)

С а л и ту рги ко м је у тесн о ј вези х р и ш ћ а н с к а а р -х ео л о ги ја. О ва се веза види такође из дела горе на-ведених пи саца. а нарочи то из он их д ела, у ко јим а селитургичко градиво обрађује иретеж но или искљ учиво саа р х е о л о ш к о г гл ед и ш та. И зм еђ у п и с ац а о в ак и х д ел а и зXVII. и XVIII. столећа спом ена су д остојн и:

Е пи скоп ор леански О аћпе1 А и1>езрш (А 1ђа8рш еи81" 1630.).®)проф есор из М илана Јоз. \г1сесоте5 (\гЈбсопИ \ 1633.),10)оратори јанац Јоапп ез М оппи з (")" 165 9.) ,") познатн конвертит

') В а г Г ћ . О а ^ а п И . Т ће^аигив аасгогит п1и ит веи соттеп1аг1и з т гићпсаз

М јвзаН в е1 ВгелмагН , В ста е 1630 .

•) О Ш а г и з Н т а г И и з , Б е ш в Ш и Н о п е , о ћ Н к а Н о п е е1 ге Н јр о п е ћ о г а г и т са п .

И ћп 1гев. О иас1 1628,

») 1о а п п е в В о п а , В е г и т Ш и г јг к а ги т 1 Љ л Н и о, К о т а е 1 6 71 . О в о је в ео м а

вредносно дело и врш ило је велики утецај на каснијв висце литургички х дела .О собито треба овде спом евути издањ е са научни м белеш кама , - приредио В оћег-

1иа 8а1а, Т ип п 1753.4) Р /е /ге 1л В г и п , ЕхрН саН оп Н № т1е , ћЈб1опчие е1 Јо^таН чи е дев ргјегев

е Н ев сбгб тош ев с1е 1а тезве, Раг1з 1716, 1 УО 1. 8" . К ао ,неко проду ж ењ е овог

дела им а.мо од и стог пи сца: »П 1б8ег1аиопб ћЈзиш ци ев е1 Јорп аН ди ев $иг 1ез Н -

Ч иодев« (Ра пз 1726.) , где се 15 ди сертаци ја тич у литу ргике и догмати ке.5) В е т а г Л . В /$х и $ , Ш егигд1а зјуе геј сН уЈпае регасН о, беп иа е 1686, 2 1от.

Го1. У овом делу и м ам о тачно ту м ачењ е св. литу ргије, црквен их часова, св. тајана

и други х цркв. обреда. . _

•) В е п е < И с 1 XIV ., 1)е засгатеп( о тјазае васпН сто, РаЛ иае 1755. О во је дело

ИЗИШ ЛО прво на .талијанском ( 1784 . ), а затим м ного пута н а латинском језику .

') О г е ^о г № р р е 1 , А И егШ ит ип<1 С гзрп т^ а11ег Сагетоп1еп , б ( газзћиг& 1723 .

•О во дело ИЗИШ ЛО је у м иого издањ а, а најнови је под насловом : »Р је бсћоп ћеК ЈегкаШ оН зсћеп К ;гсће т јћгеп ћеШ ^еп бсћгбисћеп« , ћегаиз^е^ећеп уоп Н . Н етјоћ еп ,

М а1пх 1873 . 16 . АиП .

•) А и § . К г а и е г , Б е аров1оНсЈ8 пес поп апП чш з есс1е81агит осс1(1ев1аН ит

Н 1игЈ118, Ш аги т о п р те , рго^геззи, огсНпе (Не, ћога -е1 П пдиа, сао1епб^ие гећиз ад

Ш пгј> . апИ ^и ат регН пепН ћиз Н ћег зтги1ап з . А ириз1 . У1п(1е1 . 1786 .

• ) О а & п е / А и ћ е з р т , О ћзогуаК опез А в уе1епћиб есс1ебјае тШ ћив. Рап б 1623 ;

Н е1тб1ад1 1672.10

) 1о $ . У к е с о т е з , О ћзегуаН опеб есс1ез1азЦ сао. 4 УО 1. (\Т о1. I. 1615; УО1. II.

1618 : У О1. I I I 1620; УО 1. IV. 1626) . У I . УО 1. говори \Ч сесотеб ( \ '18соп(л) о св.

•крш тењ у , у I I . УО1 . О СВ . мир опом азањ у , у I I I. о св . литургији и у I V. о стварим а

•потребним за св. литургију.

") 1о а п п е $ М о ш и з , С оттеп 1ап ив де заспз есс1ез1ае огЛпаИ олЈћиа зесип ди т

апИ чи оз е1 гесепЦ огег 1,аН поз, О гаесоз, бугов е1 Ваћу1оп1соз . . Рап в 1655. Со1.

52



Л ав А лације (+ 1669. ) ,' ) зиам енити ораторијанац 1д ки тс.Т ћош азз1пиз (ј 1695.) ,*) и напуљ ски свеш тениц и Ји1. Б аиг.8е1уа8810 (+ 1782.)«) и А 1ех. А иге1. РеШ сла (+ 17 23 .)/ )

У XIX. с т о л е ћ у у рим окатоличкој цркви им ам о многоли тургич ки х дела, од којих једн а обр ађују сав м атери јалли тургике, а дру га поједин е делове и з њ е.

1. Ц ело литургичко градиво обрађују у чисто ли тур-гичким делим а или ручним књ игам а литур гике: 8сћпи<1г

М аг20ћ1 и бсћпеН ег, Н по§ек, 81аи(1епта1ег, 1Д Ш , Р1иск, Тћа1-ћоГег и Ф ранцузи О аегап^ег и В ош х.

Р г а п г Х а џ . 8с ћ т Ш б и о ј е п р в и , к о ј и ј е у с в о м е д е л у » Ш и г р к .с ћ п 81к а 1ћ о И 8с ћ е п К е И р о п «, Р а з з а и 1832.— 1833., 3 В с 1е в ), п о к у ш а о д ан е з а в и с н о и с а н а у ч н о г г л е д и ш т а о б р а д и ц е о л и т у р г и ч к и м а т е р и ј а љ .О н и з л а ж е ј а с н о , &л и н е у в е к т а ч н о , к а к о с е у т о к у в р е м е н а р а з в и л о .р и м о к а т о л и ч к о б о г о с л у ж е њ е и к а к а в с м и с а о и к а к в о з н а ч е њ е и м а ј уп о ј е д и н е р а д њ е и о б л и ц и б о г о с л у ж е њ а .

У и с т о в р е м е с а л и т у р г и к о м Ш м и д т а и з и ш л а ј е о д Ј о $ . М а г -г о Ш -а . (п а р о х а ) и Ј о з . 8 с ћ п е 11е г-и (а р х и в а р а ): »Ш и г ^Ј а з а с г а о с )е г с И еО е ђ г З и с ћ е и п <1 А И е г Ш И ш е г <1е г к а Ш о ћ в с ћ е п Ш г с ћ е з а т т 1 Ш г е г ћ о -ћ е п В е <1е и 1и п 8 и т . д . ћ и г е г п , I. Т ћ . 18 34 ; 2. Т ћ . 1 83 5 ; 3. Т ћ . 18 57 ;4 . Т ћ . 1 84 1.« П И С Ц И г о в о р е н а о с н о в у и с т о р и ј с к и х с в е д о џ а б а у с в о м ед е л у о х р а м у Б о ж ј е м и њ е г о в у у р е ђ е њ у , о с в . т а јн а м а и с в . л и т у р -г и ји , о ц р к в е н о ј г о д и н и ј о м о л и т в о с л о в љ и м а и о п р о ц е с и ј а м а , р а з -в и ј а ју ћ и с м и с а о б о г о с л у ж б е н и х , о б л и к а с а в е л и к и м з н а њ е м .

С а д р ж и н о м б о г а т о , а с а н а у ч н о г г л е д и ш т а м а њ е в р е д н о с н о д е л оје :" С ћ п 81к а 1ћ о Ц з с ћ е Ш н г р к , н а п и с а о п р о ф . А п ( о п А А а № е г1 Н п о & е к ,Р г а {5 1835.— 1844. Л и т у р г и к а Х н о г е к о в а д е л и с е н а о п ћ и и п о с е б н ид е о , р а с п р а в љ а у 5 т о м о в а б о г а т м а т е р и ј а л , с а м о ј е б е з о р г а н с к е -в е з е у г р а д и в у и н и ј е н а у ч н о и з р а ђ е н а .

Н а л и т у р г и ч к а д е л а к а с н и ј и х в р е м е н а в р ш и л а ј е в е л И к и утецаЈк њ и г а п р о ф . Б г . Р г а п г 81а и А е п т е 1е т -г ., О е 1з1 с 1е з С ћ п в 1 е п 1 ћ и т з Д а г д е -в 1е Ш 1 ћ . 2е И е п . Н а п (11и п ^е п и п Ј (1е г ћ . К и п з 1. М а Ј п г , 1835, 2 В Д е -У о в о ј К Њ И З И , к о ј а ј е д о ч е к а л а м н о г о и з д а њ а , р а с п р а в љ а а в т о р о с в „л и т у р г и ј и , о ц р к в е н о ј г о д и н и , и о у м е т н о с т и н а б о г о с л у ж е њ у .

•О д в е л и к е н а у ч н е в р е д н о с т и ј е д е л о : Ђ т . Ј о ћ а п п В а р Г . Ш Ј 1-а .-»У С и г р к о(1е г ш 188е п 8с ћ а Г Ш с ћ е Б а г 81е 11и п 8 <3е з к а 1ћ о 1(8с})оп К и к и з , I.

<) 1е о А И а И и в , П е Н ћп з е( гећив есс1е81авН с1з С гаесо ги т, Раг1в 1646, 4*.

' ) И1С1ОУ/С . Т ћ о т а з в м и з , У е(ив е( по уа есс1. (Н бсЈрН па, Ра п в 1688 . 3 (о т. Го1.

*) М ш з 1л и г е п И и & 8е Ш ц 1и з , 1 п вН ( џИ о п ев а п ( јд и К а ( и т , с ћ п в Н а п а ги ш , 6-

( о т . М о ? и п ( . 1 7 8 7 .

*) А 1 е х ш з А и г е Н и з Р е И Ш а , 1 )е с ћ г^ в Н а п а е е сс к в ја е р п т а е , т е Ш а е е ( п о -

У 1В81тае ае( аН в роП ( ) а ( лоХ1х»'. а) Н ћп вех , ( Јиоћив ( от1в 1П 8° со тр гећ егтв ; Н еа-

ро1. 1777.

• ) ТреК е издањ е иааш ло је год . 1840 . — 42. под насловом : »К иК ив Јег сћг1в( -

ка(оН већеп К јгсће«

В а п Д . А П д е ш е т е Г Л и г ^ к , М а т г , 1844. П . В с 1. 1847 « И 1П ј е п р в и , к о ј иј е у с в о ј о ј л и т у р г и ц и о б р а д и о и т е о р и ј у к у л т а , р а з в и ј а ј у ћ и з а и с т ан а у ч н о с у ш т и н у , о с н о в н е о б л и к е и с в р х у б о г о с л у ж е њ а . К а о н а у ч н од е л о и м а Л и ф т о в а л и т у р г и к а т р а јд у в р е д н о с т , с а м о ј е ш т е т а , ш т он и ј е и з и ш а о д р у г и п о с е б н и д е о л и т у р г и к е . Л и ф т ј е у п р в о м о п ћ е мд е л у л и т у р г и к е о б р а д и о д о с т а г р а д и в а и з д р у г о г п о с е б н о г д е л а л и -т у р г и к е .

Б о г а т о г р а д и в о ц е л е л и т у р г и к е о б р а д и о ј е у д в а т о м а , а л и н ет а к о т е м е љ н о и н е з а в и с н о к а о 1д Ш , н о и п а к с а в е л и к И м з н а њ е м ,•б и в ш и п р о ф е с о р и з Г и с е н а Б г . Ј а к о д Ј г 1и с к , у с в о м е д е л у : К а Ј ћ о -ћ з с ћ е 1Д 1и г §1к , Н е д е п з ћ и г в , 1 85 3.- 18 55 ., к о ј е д е л и у т р и д е л а . У I.д е л у с е г о в о р и о с а к р а м е н т а л н о м б о г о с л у ж е њ у (с в . л и т у р г и ј е , т а ј н еи м о л и т в о с л о в љ а ), у II. о л а т р е у т и ч к о м б о г о с л у ж е њ у (ј а в н о м о љ е њ еи к а н о н с к и ч а с о в и , а у III. о с а к р а м е н т а л н о -л а т р е у т п ч к о м б о г о с л у -ж е њ у (с в . м е с т а и в р е м е н а ). О в а п о д е л а н и ј е т а ч н а .

Б е з с у м њ е н а ј б о љ а л и Ј -у р г и к а о д с в и ју у р и м о к а т о л и ч к о ј ц р к в иу н о в и ј е в р е м е ј е л и т у р г и к а б и в ш е г п р о ф е с о р и б о г о с л о в л >а 6г : У а -Ј е п И п -а . Т ћ а 1 ћ о /е г -л ( ј 1891.): »Н а п Ј ћ и с ћ с З е г к а Ш о ћ з с ћ е п Ш и -д е к , Г г е Ј -ћ и г д Ј /В г . 1883— 1893.«, а и з и ш л а ј е у д в а т о м а , с в а к и т о м и м а д в ап о л у т о м а . II. п о л у т о м д р у г о г а т о м а и з д а о ј е п о с л е Т а л х о ф е р о в ес м р т и њ е г о в у ч е н и к Б г . А п Н г е а з 8с ћ т ј (1, у н и в е р з и т е т с к и п р о ф е с о ру М и н х е н у .

Т а л х о ф е р д е л и п о с л е у в о д а , у к о м е ј е о п ш и р н о и з л о ж е н а л и -

т е р а т у р а л и т у р г и к е , л и т у р г и к у у д в а д е л а : о п ћ и и п о с е б н и . У о т А е мЛ е л у г о в о р и п и с а ц у 1. г л . о с у ш т и н и р . к а т о л и ч к о г З о г о с л у ж е њ а , у 2 .г л . о б о г о с л у ж б е н и м о б л и ц и м а у о п ћ е , у 3. г л . о о с н о в н и м б о г о с л у -ж б е н и м о б л и ц и м а , у 4. г л . о н е б и т н и м о б л и ц и м а б о г о с л у ж е п л , у 5.г л . .о п р и р о д н и м с и м в о л и м а , у 6. г л . о х р а м у Б о ж ј е м и њ е г о в у у р е -ђ е њ у . у 7. г л . о л и т у р г и ч к и м с а с у д и м а , а у 8. г л . о л и т у р г и ч к и м•о д е ж д а м а . У и о с е б н о м д е л у г о в о р и Т а л х о ф е р у 1. г л . о с в . л и х у р -г и ј и , у 2 . г л . о к а н о н с к и м ч а с о в и м а , у 3 . г л . о с в . т а ј н а м а им о л и т в о с л о в љ и м а , и у 4. г л . о ц р к в е н о ј г о д и н и . II. и з д а њ е Т а л -х о ф е р о в е л и т у р г и к е и з д а о ј е , п р е р а д и о и д о п у н и о В г 1л н 1т 8 Е ^в е п -ћ о Г е г , 1 91 2.

И з н о в и ј е ф р а н ц у с к е л и т у р г и ч к е л и т е р а т у р е т р е б а д а с п о м е н е м он а р о ч и т о Р г о з р е г С и е г а г ц г е г-а . 1875.): »Ј п з Ш и б о п е з Ш и г р ч и е з « и о д

Ј .В о ш х -а .: »Т г а с Ш и з (1е ј и г е Ш и г р с о « , Р а л з 1853.

П рема гледиш ту. да је ли тургика један део пасторал-«о г или практичног богословљ а, обрадили су литургику уно вије врем е у својим ручним књ игам а пасторалног бо-гословљ а код ри м окатол ик а: А тћегдег,') В еп{?ег,*) Роћ1,*)

' ) Бг . Ј о а . А т ћ е г ц е г, Р а а (о га 1 (ћ е о1 о р е, К е р е п в ћ и г ј 1 8 6 0 . - 1 8 6 7 , 3 В д е , 4.

А и О . 1 88 4 .

») Б г. Ш с ћ . В е п е е г , Р а в ( о га 1 ( ћ ео 1 о р е , В е р е п в ћи г в 1 8 6 1 . - 6 3 . , 8 М е ; — К о т -

р е п Л и т Ј е г Р а в (о га К ћ е о 1 о 8 1е , В е ^ е п в ћ и гв 1 8 6 8 .

*) Б г. Р г . Р о М . Рав(о га1(ћео1о ре, Ра<1егћогп 1862.



О авбиег.'), К егбсћћаиш ег, *) В сћисћ,3) К Јскег,4) К еппт^ег,5}Ргипег.*)

2. И оред литургички х дела, у којим а се обр ађује целолитур гичко гради во, нанеш ћем о овде н ајзнам ени тија делаиз но вијег врем ена, у којим а се раси рављ ају сам о поједин иделови из богослуж ењ а рим окатоличке цркве.

а.) 0 с в . л и т у р г и ј и , и с т о р и ј и и т у м а ч е њ у л и т у р г и ј епи сали су д обр а д ела : 1лепћаг1.') Р гоћб ,8) К бзбш в,9) О Јћг,10)Р1а1г№ ед.11) ГисЈке1*) и Н аШ ег." )

б.) О ц д к в е н и м ч а с о в и м а и л и к а н О н с к и м ч а с о -в и м а , п и сал и с у : А Ш оП ,'4) В о1е,1&) Ргоћз(,16) 8гћи " ) и К оз-ко \тапу.1в)

') 1)г . 'А . О а з з п е г , Н ап<И>исћ Јег И а»1ога1, баи ћи гв 16 68 .-1 87 0.

*) 1)г. А Ш о п К е г з с ћ ђ а и т е г, 1л-ћгћис11 <1ег каЊ оП зсћеп Рах(ога1, 3. А иП .

\ К е п 1 8 7 4.

') ГЈг. 1%п а г З с ћ и с ћ , Н апЉ исћ <1ег РазС огаК ћеок^е , 3 . АиП . 1лпг 1876: 10 .

А иП . 1пп$ћгиск 1896; 13. А иП . 1пл8ћгиС к 1905. О во су дедо иревели на хрв атски :

81јерап (д јатс 1 Вој_'о1ји<) б (п 4^ , Р авИ геко В о?ов1оу1је, 2аргећ, 1917 .

«) Б г. А п $ е 1т Ш с к е г , Ш 1Га<1еп <1ег Ра8(ога11ћео1ок1в, 2. А и« . Ш 1еп 1878.

') О г. I. К е п п т е е г , Ра8(ога1(ћео1ок1е, К гојћигв 1/В г. 1893.

») В г. / . Р г и п е г , 1,ећгћисћ <1ег РакГ огаИ ћеоЈоре. I . В . П ав Рп е81егаш 1. РаЈег-

ћ о т 1 900. II. В. 1)ав 1, ећгат( ип<1 <1аб Н 1г(еп ат(. РаЈегћогп 1905.

') Т ћ е о д . И е п ћ а г 1 , Ц е апн^ш .ч П (иг(Ш б е1 <Н8с1р1ш а агсап1. А греп(ог. 1829.

') О г. Р е т И п а п А Р г о Ш , У епиаК ип ? Јег Е исћап вие а к О рГег, Ти ћЈп?еп 1857

2 . АиН . ; \ ' ег«а1( ипе <1ег Е исћапзИ е а1б бакгатепГ , Т ићш веп 1857 . 2. А иП . : 1.ј( иг-

р е <1ег егз1еп <1ге1 сћгЈзШ сћеп Јаћгћиш 1ег1е, Т ић тцгеп 1870 ., С ез сум њ е код ри м о-

като ли ка најбо љ е дело о овом п ред м ету; 1Л1игр1е дев у1ег(еп Јаћгћип<1ег(еб ип<1

јегеп К еГогтеп," М ипз(ег 1893: 1)1е аћепЈШ гкН всће М евве у о т ГипП сп ћЈ8 ги т асћ(еп

Јаћгћип дег( , М ипз(ег 1896.

») П г. /о з е / К б з з ш е , П 1 и г?1всће Егк1&гип8 Л ег ћ1. М еззе, В егепкћи гр 1869.

3 . А и Л .10) 1)г. № к о 1. О Ш г, О аз ћ1. М еВорГег <1огта(13сћ, Ш игр всћ ип<1 абсе(18сћ

егк1аг(. К гегћиг̂ ј/В г. 1. А иП . 1877; 5. А иН . 1892 ; 9. и. 10. А иП . 1907.") К а г 1 Р Ш г п с д . 8. I ., В е(гасћ(ип ?еп ић ег <Не ћ1. М еззе Гиг Рг1е8(ег и п 4

Глиеп, Радегћогп 1875; 2. А и«. 1877.

») В г. О е т е п з И Ш к е , Е гШ гиг .р Јев ћ1 . М еворГегз, П ап и" 1882 .

») Р г . Н а Ш е г , 8. I ., 1)аз ћ1. М еворГег, 1ппзћгик 1900, 2. А иП .

" ) О г. Р г а п х 1 о з . А Ш о И , О ћег <11е јпп егеп М оН ге <1ег кап оп јзсћеп Н огеп ип<1

1ћгеп Х ив аттеп ћап ^ . Н е^епзћигр 18 47; 2 . Аи<1 . 18+8

") Р г а г и В о 1 е , 1)1 е ћ1. М ебзе ип<1 <1аз В геук -^с ће јп 1ћг- т О грап јзти з З аг-

рез(е1(, Вгјхеп 18 83 ; 2 . АиЛ . 1888 .

1)г. Р е г < 1. Р г о б з 1, В ге\1сг ипа В ге\ '1егрећ<( . Т ић тре и 185Ј; 2. А иЛ . 1868.

М а И ћ . 5с ћ и , П е ћо п з сапоп1сЛ в <На1гЈћа, Т геујг. 1864.

'•) А и % и $и А е К о з к о \а п у , О е соеП ћа1и е1 В геуЈапо. О во дело пм а 14 гомо ва,

од К О Ј И Х се 5. 8 . и 9 . баве искљ учино ц рквеним часовим а .

н) С пецијално литургичка дела о с в . т а ј н а м а и с в .м о л и г в о с л о в љ и м а пи салн су. о св. тајн ам а: В геппег,1) Расћ-ш ауег,8) В е1ш п»ег,8) Ргођз ,4) о м олитвословљ и.м а : \\'1с1тег,б)О пП чгИ гег,*) В |8сћоГ ћег̂ ег.:) Ргоћб 8) и 8сћи1ег.9)

г.) 0 ц р к в е н о ј г о д и н и и л и а о је д и н и м њ е н и м д е л о -в и м а им амо дела. која су нап исали : О иегапдег.10) № ске1 ," )Глетћке,1*) М Ш ЈГ ,1 8 ) К ЈЗ ,14 ) Ш 1 е8 ,'5) ЈЈпаептауег,14 ) М аЈктиб.17 )К еИ пег18) и В т п о Г О У Г ЈС , Н еог1о1ок1ја, Н ако\то, 1913.

д.) Д ^љ е, од дела о х р и ш ћ а н с к о ј а р х е о л о г и ј и заслуж ују

нарочито да се сиом ену В т1епт,1 9

) К ги11,80

) М аг1|«пу81

) и

') Р г . В г е п п е г , О езсћкћШ сће Г) агз( е11ип^ дег \Г етсћ( и пр ип<1 А изврепдип?

<1ег 8акгатеп ( е УОП С ћпз( из ћ18 аиГ ипвеге 2еИ . В атћегр 1818 .— 1824. О д 7 то-

м ова . изаш ла су сам о три , у којим а се говори о тајни крш тењ а , ми ропом ааањ а ж

евхаристије.

» ) 1. и с 1 IV. Р а с ћ т а у е г, 1М е • 81<'ћеп ћ1. б акгате п Г е <1ег каСћо П всћсп К јгсће,

<1ег<П Х егето ш сп ип<1 В е<1еи(ип)г. М ип сћеп 18 44.

') Н е п г к . О е п п г ц г џ , В К и в О п е п ( а Н и ш , С ' . ор (о ги ш , б у г о г и т е ( А г т е п о г и т

1п а<1тш 18(гап<Н з ћи< гатепН б. \ \ '1гсћигр1 1863.—1864. 2. (о т.

<) Р е г Л . Р г о Ш , 8акгапн'п1<' ии<1 8а кгат еп (аН еп |п Јеп <1г<ч егз(еп сћп з(-

П сћеп Јаћгћип<1ег(оп. ТШ им реп 1872.5) 1о з . Ж Ш т с г, \ \Ч 'беп . В еб( 1ттип р ипЈ А п \ \' еп<1иив бакгатеп( аП еп , М ип-

сћеп 1823.

*) А 1е х . О г Ш п > И г е г , Г)1е бегп ип реи ип<1 \\'е1ћип ј$еп <1ег ка(ћоН бсћсп К јгсће

пасћ Љ гет (ЈО .З ип<1 1пћа1(, Н еаепзћигр 1847.

') Тћео1)аШ Вгзсћо/ћегцег, О е ћепс<Нс(1оп1ћиб е( ехогс15тЈе есс1еб1ае са(ћо-

П сае. 1854.

*) Р е г А . Р г о Ш , К ЈгсћП сће Вепе<Н кПопеп ип<1 1ћге У енсаК ип р , Т ић твеп 1868 .

») О . М к ћ . 8 с )ш 1е г , ГН е кЈгсћП сће бакгатеп( аН еп , В аш ћег^ , 1867 .

") Р г о з р . О и е г а п ^е г , А п п ее М и г ^ и е . Р а п з 1 84 1 .

). Мкћ. 1Чкке1, 1Л е ћ1. 2еК еп ип<1 Ееб1е па сћ Јћгег С езсћ1сћ(е ип<1 К ејсг јп

<1ег ка(ћ оП зсће К н с л - с . М аЈпг 1851 .

" ) П г. Н е ш п ћ Ц е т & к е , О к-, кЈгсћП сћеп (Јиа<1га?е 8и п а 1 Г а 8 (еп.., Р аЈегћогп 1854.

") К . М ш ц , 1)Је к<гсћ1кћеп Ре8(- иш 1 Г еЈеП аге, бсћаГГ ћаизеп 1854.

") К Ш , О аз сћп зШ сће К 1гсћепјаћг егШ г( ип<1 <1евбеп ргак(1зсће Е тГи ћ-

гип»г 1п*в 1.<ћеп, М ат/ . 1 871.

") М к , Ш и е з , 8 . / .. С акп ЈагЈит тапи ак- и ( г1изчие есск- зте огкгКаП з е(

осс1<1еп(аП в. О епЈропН рагз 1 (ГезСа П ха) 187 9; и агз. 11 (.ГебСа ш оћШ а, 1881.

"Ј А Ш . и п з е п т а у е г , Ш е Еп( \\'1ск1ипо; <1ег кЈгсћП сћеп К а^етН згЈрН п ћ|б ги т

К олгН поп К иК 1з, К гејћиг" ј/В г. 1877.«') М а 1 к т и з , О . /-, 1)аз каСћ оН зсћо К Јгсћепјаћг, 2. А иЛ . К гејћиг? ј/В г. 1890.

»*) К . А . К е И п е г , Н еог(о1о<пе о<1ег ја> К Јгсћеп јаћг ип<1 <Ле Н еШ репГовСе јп

јћгег ?езсћ1сћснсћеп ЕП ( \\ јск иП (г. Кп -Љ игр 1/Вг. 1901; 2. А иЛ . 1896.

» ») А п 1 . 1оз. В М е п т , (+ 1855.1. Ш е \'огги=;Н сћб(еп О епкл-и пП јгкекеп <1ег

сћг18(-ка(1ш 1 гчсћеп К Јгсћс, М атг 1825,— 1844. 7 1к1с, 16 ТеП е.

р г к А г . Н о п . К г и 11, С .ћпбСН сће А К егП ш ш зкиш Ге , Не#еп8ћигр 1856 , 2 Вапс1е

) 1. МагИ^пу, Ш сП оп лат- <1ев ааици К ев Н г^Сеппез, Р ап з 1877, 6<Л(. 2.



К гаиб,1) К аиГ гаапп,*) Л ,ес1егсс[,*) С аћго1,4) О гахш М агиссћ1-Р. Еп -с1оП п бедти Н ег,5) а од дела о ц р к в е н о ј у м е т н о с т и у о п ћ е И ЛИо а о је д и н и м д е л о в и м а њ е н и м а о с е б н о (архитектура, скулп-тура, сли карство и цр квен а му зика), особито Јакоћ,*) К геизег,7)К еЈсћеп зрегеег,8) 81оскћаиег,*) Н ескпег,1*) О аггиса,11 ) — О иепе-ћаиИ ,1* ) В У го п ,11 ) В агћЈег (1е М опГаиИ ,11) Б е12е1,") — С оиззе-такег,1 ') 8сћ1есћ1,") К огпШ 1ег1*) и б с ћ т И . " )

II. К од протестаната пи сана су од Х У П . века до дан асм нога дела ли тургичке садрж ин е. али ип ак пр отестантска

књ иж евност из лако разум љ ивих разлога не мож е сем ерити са рим окатоличком . П ротестантски п исци су на-рочите заслуге стекли у х р и ш ћ а н с к о ј а р х е о л о г и ј и , ра-справљ ајући богослуж ењ е са археолош ког гледиш та са ве-л и к и м з н ањ ем .

*) Х а у . К г а и з , ћ е в1 е п су к 1 ор Љ и е Ј ег с ћ г и Ш с ћ е п А Н е гШ П т ег , 2 Ш е , Р г е1 -

ђи гв 1/Вг. 1882 . 1886 .

•) К а и /т а п п , Н м и Љ и с ћ д е г с ћ гп ( 1 . А г с ћ ао 1 о р е , Р а г ег ћ о гп 1 9 0 7 .

*) 1*е с 1е г с д , М а п и е д ' а г с ћ М о р е сћ г^ И е п п е, Р а г и 1 9 0 7 .4) 01с1тгта1ге 4 ' агсћео1оре сћгбН еппе е ( «1е Н Ш гре , рићН е раг < 1от Рег-

пап<1 С а ћ г о , РаН » 1910 . К ада буде гогово ово огром но дедо ( изнш ло је тек неко-

л и к о п р в в х с л о в а а а б у к е) , б ж ћ е б о г а т а р и а н и ц а а а л и т у р г и к у и х р и ш ћ а н с к у

археологију .

•) М а г и с с М -8е р п Ш 1е г , Н аш 1ћи сћ <1ег сћгм(1 . А гсћао1о ре, Еш а1е<1е1п 1912.

•) О т . О е о гц 1а к о ђ , 01е К ипа( јш 01епв( е <1ег К јгсће , 3 . А иП а^е , ^а паз-

ћи( 1880 .

') /. К т е и з е г, О е г с ћ п в Ш с ћ е К јг с ћ еп ћ а и , в е ш е в е зс ћ 1 с ћ ( е, З у т ћ о Н к , В Н <1-

псге1 , пећв( А п4еи( и пкеп ГОг К еићаи ( еп , 2 М е , 2 . А иА а&е, В евепзћигј; 1860— 1861 .

•) А п %. А е х е ћ е п з р е г в е т , Г тв егх е^ е аиГ < 1ет О ећ1е( е <1ег И гсћН сћеп К ип в( , 1854 .

') I. 81о с к д а и е т , О ег сћгиШ сће К ггсћепћаи ш <1еп ега( еп вес .ћв Јаћгћи пЈег-

1еп , Бсћ аТ ћаи зеп 18 74 .

") О . Н е с к п е т , Р гакИ ссћеа Нап< 1ћисћ дег к1гсћН сћеп В аикип з( , РгеЉ игјЈ

1/В г. 1891 .

") К а //а е 1 е О а т т и с с 1, 8( о п а <1е11а аг(е сћг1вН апа пе1 р п т 1 о((о » есоН <1е1ас ћ је р а . Р г а ( о 1 8 7 3 - 1 8 8 1 , 6 ( о т .

") /., /. О а е п е Н а и и , О 1с( 1оппа1ге коп о^гар ћјцие , 2 ( о т . Рап в , 1845 .

)* М . ГЈШГОП, М апие1 ЈЧсоп овгарћЈе сћг^Н еппе §ге^ие е ( 1аНп е , Р ап в 1845 .

") X. В а т М е т Л е М о Ш а и И , Т гај( е < ЈЧ сопортарћ1е ећг^Н еппе , 2 ( от . Р апв 1890 .

") Е . Н . О е 1 г е >, С ћгкШ сће 1сопоргарћ1е. Е ш Н ап<1ћисћ ги т У егв(&п<1п1з

аег сћпз( 1 . Ки пз( . 2 В< 1е, ГгеШ иг« 1/ Вг . 18 90 . - 1 89 4 .

™) Зсп р( оги т <1е тив1 са те< 1и ает1 поагат ве п ет а бегћегН па аК егат

со11еЈ,м ( п и п с ц и е р п т и т е< Ш К Е . д е С о и а в е т а к е г . Р а п в 1 8 6 4 . - 1 8 7 5 .

") Р а т . 8 с М е с М , 6езсћ1сћ( е дег К 1гсћептиз1к , В е^епзћиг^ 1871 .

«') О И о К о г п т а И е г , ^ехгкоп Јег. кЈгсћН сћеп Топ кипз( , В пх еп 1881 .

") О г. А г т г е а з 8с Н т Ш , П ег И гсћепвевапј пасћ <1еп ^ ( и грк егп <1ев М 1(( е1-

аК егз <1аг е̂з(е1( , К етр (е п 1900.

У овом правцу истакли су се: О иепз̂ есИ ,1) № со1а1,*)В ш ^ћат, ' ) РГаЈТ,4) бсћбпе,5) А и ки зИ ,«) К ћ е ш ^ аМ ,7 ) б1е(?е1,»)А И ,*) ^еаЈе,10 ) КП еГоШ ") и В апхе1.")

В и ш е с а н а у ч н о г г л е д и ш т а об рађују хриш ћанско бого-служ ењ е уопће и протестантско посебно у с в о ји м п а с т о -р а л н о - б о г о с л о в с к и м д е л и м а : К бз1ег,18) Н агтз, 1 1 ) М агће1-пеке,15 ) № 1зсћ ,1в) О аирр ,17 ) М о11,18) О П о ,19) V. гегзсћш И г,10 )Н агпаск,*' ) К поке,") К гаизз,") А сћећз,") и др., а у С п е ц и -

' ) I . А . ( }и е п з 1 е А 1, А пН диК а( ев ћЉ Н сае е ( есс1ев1азН сае , У К ећ . 1699 .•) /. И г с о Ш , А пН ^и( а( ез есс1ез1азНсае , Т и ћт ^ . 17 05 .

• ) /05. В 1 п %Н а т , О п р п е в ес с1 ев . о ? ( ћ е А п Н д и Ш е в оГ ( ћ е С ћ п в Н а п с ћ и г с ћ ,

1х тао п 17 08 . - 17 22 , V I I I УО 11. 8® Н ајнови јс иадањ е — О хГогЛ 1878 . Ово је беа сум А в

н а ја н а м е н и т и ј е а р х е о л о ш к о д е д о к о д п р о т е с т ан а т а , а п р е в е д ен о је н а ф р а н ц у с к и ,

н е м а ч к и и д а т и н с к и . Л а т и н с к и п р е в о д и а р а д и о је б п в с ћ о у ш з п о д н а с л о в о м : О п -

^ш ез 51УЕ апИ диК а( ЕЗ есс1е81ааН сае; На11ае 1824 вцд . 10 УО К . 4* . И звод на н емач-

к о м је з и к у п а и ш а о је у А у г с б у р гу 1 7 8 8 . - 1 7 9 6 . 4 ( о т . 8 4 . Б и н г е м р а с п р а в љ а у

с в о м е д ед у о с в и м а ст а р и н а м а р е л и ги је , а н а р о ч и т о о д и т у р г и ч к и м с т а р и н а м а .

*) С ћ Т . М а И ћ . Р /а / /, Б е Н ( иг^Н в , т1вваН ћиз , арепЈЈз е ( Н ћпз есс1ез. оп еп( .

«( осс1<1еп1. текеп з е( тоЈегп ае, Т ић . 171 8.

* ) С . 8с Н 0 п е , С евсћ1сћ(вГог8сћип( еп Оћег <Не к1гћН сћеп О ећгаисће ип Ј Е1п-

п с ћ ( и п ( ; е п А е г С ћ п з ( е п , 1 ћге Е п ( а ( ећ и п в , А и в ћ Н Л и п ^ и п Ј У е га п Л е г и п ^ , В е гН п

1 8 1 9 . - 1 8 2 2 , 3 Ш е .

•) 1 . С ћ т . VI. А и јг и з И , 1)епк\^иг(Н ркеЦ еп аив <1ег сћпв(1. А гсћ&о1о^е,

18 17 . - 1 83 1 , 12 Ш е ; »Н апЉ исћ <1ег сћпз( 11сћеп А гсћ»о1оре« , ^е^рхГ^ 1836 , 3 Вап< 1е .

') Р . О . К Н е п м а Ш , Ш е к и с ћ Н с ћ е А г сћ а о 1 о р е , В е гН п 1 8 3 0 .

•) К . С Н т . Р т . 81е % е 1, Н а п< 1 ћи с ћ 4е г с ћ п в Ш с ћ к 1 гс ћ Н с ћ е п А К е гШ О т е г, 1 « 1 р п к

1836 . - ; - 1838 , 4 В ае .

' • ) Бг . Н е ш г и Н А 1 1, Б е г с ћ п в Ш с ћ е К и К и з , В е г1 ш 1 8 4 7 , 2 . А и В . 1 85 1 , 2 ћ а п Ј е .

* •) /. № а 1 е , Т е(га1о(ра Н (иг^1са: 31Уе в. С ћгуво в(о тј, з. 1асоћ1, в. М агс1 а т -

пае т18вае. 1лпа1п1 1849.

" ) 1>г. Т з . К И е /о Г ћ , 01е игзргО п^Н сће (ГоиезсН ег.б^опЈгш пр т аеп аеи(зсћеп К 1г-

« ћ е п 1 и ( ћ е п в сћ е п В е ке п п (п 1 В е в . . . 2 . А и П . З с ћ т ге п п 1 8 5 8 . — 1 8 6 1 , 5 Ш е ( 1 . А и В . 1 8 4 7 . )

") Н е п г . п а М е 1, С оаех Ш игдо из ЕссЛ езЈае ип1тегвае , 1лрз1ае 18 47 . - 1 85 3 , 4 ( о т .

") Р . В . К б з 1 е т , РгакН зсће Тћео1о81е, 1л1р118 1830.

") С 1 а и з Н а г т з , Раа( огаК ћео1ор е ш В еаеп ап Тћео1о^1е- 8(и< Пегеп<1е 1830 .—

1 8 3 4 ; К е и е в( е А и О . С о ( ћ а 1 8 8 8 .

") Р Н . К . М а г Н е т е к е , РгакН зсће Т ћео1оре , В егН п 1837 .

") К . 1. И И з с ћ , РгакН всће Тћео1ов1е, В опп 1850 .

»') К .*Р г . О а и р р , Р г а кН в с ћ е Т ћ е о 1 о р е , 1 . Т е Н : и ( и г в 1 к , В е гН п 1 8 4 8 . - 1 8 5 2 .

• •) С . В . М о Ч , 8у в( е т аег ргакН всћег . Т ћео1о^ е , Н а11е а . / 8 . 1° 53 .

") V /. О П о , Е тапееН зсће ргакН всће Т ћео1о^ е , С о( ћа 1869 .

» •) С . А . V. 2е г з с Н * >0 г , 8у в( е т аег ргакН всћеп Тћеок Јре , 1л1рг1([ 1876 .

» ») Т ћ . V. Н а г п а с к , РгакН зсће Т ћео1ор е , Е г1ап?еп 1877 .

•«) К . К п о к е , С г и п а Н В а е г р г ак Н в с ћ еп Т ћ е о 1 о р е , 2 . А и П а « е, С б Ш п ^ е п 1 8 8 9 .

")А 1/т К г а и з з , 1лК Гааеп аег ргак( . Т ћео1ор е , РгеЉ игг 1 / Вг . 18 90 . - 1 89 3 2 В а .

») Е . С ћ г .А с ћ е И з , РгакН зсће Тћео1ов1е , 2 В апае , РгеЛ иг? 1 /Вг . 1891 ; 2 . А ч& 1896 .



ја л н и м д е л и м а , од којих нека »зиђош е нод насловом ли-тургика«: С аез,1) У еИ ег.2) К 1оррег.3) Њ гепГепсШ ег.4' В гбскег.')Еђгагс ,«) Н арепН асћ.') И епке.8) К Је1всћ19) и други.

' ) / . С . О а $ $, 1 'ћег сппзП к-ћеп К иИ ив, Кгек1а1 ' 1815.

*) С IV. У е Н е г , Ш е . (1>ге Је? сЦ пвШ ећеп Ки И из пасћ <1сп С тии Јгаисп (1ег

етапреП бсћеп К јгсће «1ч>сп«сНаГШ сћсп /ин атптеп ћап јгс, В егН и 1839.

* ) Р . V / . К 1 с р р е г 1л1игрјк оЈог Т ћеог1е (1ег к1ећет1еи К иН ивГ огтсп т Д ег

еуапр е ј$сћеп К |гсће, 1>е1р11К 1 М 1.

«1 Р г . Е ћ г е п /е и с М е г , Т ћ е о п г Је в с ћ г и и . К и Ц и в , Н а т ћ и г р

') /. Р . С . В г о с к е т , 1 )ег е у а п е . -с ћ п з Ш с ћ е С е те гп Ј еЈг оИ е вЛ е п б С а и к Ј с г б с ћ п аеп1% 1ске11, Н атћ и г^ 1843.

•) А . Е & га г А , У егвисћ ејпег Е И игп к у о т 81ап(1рипк1 <1ег геГогтјег1с-п К јгсће.

Г г ап к Г и Л а . /М . 1 8 43 .

') К . Р Н а ^е п ћ а с ћ , О гигкШ пЈеп <1вг Ш С игрјк ип<1 Н оте1Ш к, П мргцг 1863.

•) О г. Е . /.. Т ћ . Н е п к е " $. К асћ(?е1а»кепе \*ог1е8ип( еп и ћег Н (иг»Н к ип<1 Н о-

тН еН к Н егаивререћеп УОП 1>г. 2а сћ 1тт ег, Н а11е а. /<1. 8 . 1876.

•) С . Ш е 1$с ћ 1, 1>ећ гћ и сћ ае г Ш и ф к , В е гН и 1 9 0 0 .

I. Д во.

О П Ћ И Д Е О Л И Т У Р Г И К Е .

Г Л . I.

П о т р е б е и у с л о в и з а в р ш е њ е б о г о с л у ж е њ а .

15. П о д е л а .

С ваку литургичку радњ у врш е одређена л ица, на одре-ђеном м есту, и пом оћу неких ствари. С ве се ово узим а каоуслов или потребно средство за врш ењ е богослуж ењ а. изаједнич ко је свим а богослуж ењ им а. П ош то је за врш ењ ебогослуж ењ а прво све ово потребно, то ћем о пре литур-гички х обреда прво о овом е говорити. Д акле прво ћемоговорити о богослуж беним лицим а, о богослуж беним м естим а,и о богослуж беним предметим а и утварим а.

Б о г о с п у ж б е н а п и ц а .

18. Ц р к в е н а ј е р а р х и ј а у о п ћ е .

С ва природа хриш ћанског богослуж ењ а безусловно за-хтева за врш ењ е овога, нарочита, одређена ли ца, постављ еназа ову сврху виш ом м исијом . ТЧ кова су лиц а у хриш ћанскојцркви: чланови свеи тн ства, свеш тенство, свеш тенички ред,јерар хи јски чи н, нр квен и ред (1ер& 1ер4 ат&лд) или кл ир( х А У Јр о ? ). 1 )

>) хХ тјро ,̂ зна чи : кои ка, оосед, својин а. Свеш тенство се овако зове, ш то је

б и р а н о к о ц к о и , и л и јо ш б ол »е ш т о с у с в е ш т е и а л и д а Б о ж ја с в о ји н а и ш т о с у

Бо гу иосвећена. (IV. М ојс. 18, 20). — М ш Ј8(п П е1 ргор егеа уосап1иг С1епс1, те1

ци ја <1е вогГе 8и п( П от)П 1, уе1 ци1а 1рзе П о тт и з вогв, ј1 ез( рагб с1еп соги т ев((Н гегоп. ер. II . код М јрпе П 1. а<1 Х еро1.) 1)ио вип( репега С ћп зН апо гит. Ев( аи (е п

и п и т (гелиз, чио<1 гиип1сгра(ит <1тп о оГИ сјо е( <1е<Ш ип1 С 0п(етр1а(10лје( огаН ош ,

а ћ ог ш п в (г ер К и ( е т р о г а И и т с е з за ге с о п у е п К , и ( з и п ( С 1 е п с ј е ( В е о Ј еу о Н л п -

<1еН се( сопуегвј. К Х тјро; еп јт ргаесе, 1а( те 80Г8. 1п<1е ћи ш з то<Н ћо тјпе з уо сап(и г

С 1епсј к еб( бог(е е1есП. О п тез еп1 т П еив >п виоз е1есИ . О тпев еп1т О еив т

ки ов е1ед К . (1ћ1<1.).



И Х , сам А рхијереј,1) изабрао је ради про дуж ењ а свогаискуп но га дела пол агањ ем руку и м исијом апостоле и уче-ни ке, дао им је налог и м оћ да прои оведају јеванђељ е ида сврш авају свете радњ е. — К ао ш то је И Х изабраоапостоле, тако су ови опет изабрали епкскопе, презвитереи ђако не, на које по ло ж и ш е ру ке (хеф отоуС а или /город-есзЈа),и н а ко је је даљ е пренесена моћ и освећењ е, прим љ ено одИ Х р и ста.8) — И сто тако видим о д а је и после апостолапостојало свеш тенство са виш ом м исијом , нлаш ћу, џ на-

рочитом способнош ћу, да врш и свете ствари П рем а том есвеш тенство је бож анска установ а, која је излазећи одХ риста, по стојала у непрекидно м току кроз све времецр квен е истори је до нас, и данас још постоји.8)

П ри сврш авањ у св. обреда- и богослуж ењ а м ора битинеко г реда, м орају по стојати лиц а која им ају цр квен у вл аст,м орају бити извесни степени ових лиц а, да би свако знаосвоју дуж ност и свој делокруг. О вим потребам а одговарац р к в е н а је р а р х и ја (Еера аерх^, св. ил и ду хо вн а власт ил иуправљ ањ е) са својим степеним а.

П од је р а р х и јо м разум ем о дакле он а лиц а, која им ајуцрквен у власт и пун ом оћ, а сачињ авају заједн о са свим асвојим степен им а једн о једи нствен о тело.

Јерархија се дели на јерархију х и р о т о н и ј е и јерархијују р и с д и к ц и је . И једн а и др уга им ају своје осно ве или убож анском или у човечанском праву или н аређењ у. У з оведв е јерарх ије, говорић ем о овде и о ц р к в е н о с л у ж и т е љ и м а .

I. Јерархвја хиротоније.

17. Ј е р а р х и ј а х и р о т о н и ј е о с н о в а н а н а б о ж а н с к о м н а р е ђ е њ у .

Јерарх ија хи ротони је, која почи ва н а бож анском на-ређењ у, им а три степена: епи скопи, презвитери и ђакони .Н ајвиш и степен за сврш авањ есв. обреда у Х ристовој црквије е а и с к о и с к и степен. И ако у п очетку хри ш ћанетва називи7̂110x07105 (од ^тгц н ад , и ахо7с4м, гл ед ам ) и 7греој&теро$ (ста-

ри ји) нису тако тачн о као касн ије разлик ован и, и м ада јекаткада за о ба степен а упо требљ авано заједн ич ке им е, то

•) Јевр. 5, 6.

») Л ук. 22, 19; Д ел. 15, 22.

' ) И с п о р. 1 . 1 Л Ј 1 , опом . д . 1 . В . р . 447.

је ип ак без сум њ е у епископату од увек по чи вало најви ш е.богослуж бено достојанство и власт. Е пи скопи су непосреднннаследниц и апосТ ола, који су им али ираво да своју властхиро тонијом преносе на др уге. И сто тако епископ и су упочетку хриш ћанства били најпозванији изврш иоц и св.тајан а: крш тењ а, евхаристије и т. д. , и и м али су предност,већу власт и веће до стојанство од презвитера. 1) О вако сум ислили и говорили сви оци црквени прва четири века

сви канони , а кад а је презв. А ерије из П онта не м огавш исам постати епискон, почео пориц ати јерархи јски супериор и-тет епископа н ад презвитерим а, одбачена је њ егова тврд њ акао н ови н а и јерес.*)

П р е з в и т е р и се пак см атрају као н аследни ци 70 (72)ученика, и у првој цркви били су сам о пом оћници епи-скопа. И пак о вако је било само дотле, док је број верни хбио још м али, и то од при лике до трећег века. К ада су увећим градовим а осим главне епископске цркве по ди гнутеи друге цркве и када су наскоро и у м ањ им градовим а ирелим а п одигнуте цркве и образовале се хри ш ћ. опћи не,

пош то епископи нису м огли свугде доспети, то су по њ и-хову налогу врш или богослуж ењ а и водили бригу око душ аверних презвитери и ђакони . Т ако је постеаено д ош ло,да је епискрпим а преостало врш ењ е сам о оних литургич-ких обреда, које им је припадало п о њ иховом виш емкарактеру свеш тенства, као: хиро тони ја, освећењ е м ира,и друга нека освећењ а, дочим су остале св. служ бе врш илипрезвитери.

П резвитерском посвећењ у особено пр ип адајуће служ бесу: пр ин аш ањ е бескрвне ж јзтве, проповедањ е речи К ож је,

сврш авањ е св. тајана осим хиротоније и освећењ а м ира, исврш авањ е св. евхологија или м олитвословљ а (н алазе се утребни ку великом , м алом и доп олнителном ) , осим освећењ ацркве и антим инса.8)

Т рећи степен који почива на бож анском наређењ у ујерархији хиротоније су ђ а к о н и . П останак овог јерарх и јскогстепена је у Д елим а А п. 6, 1—7 изнесен и обраалож ен.П рвоби тно звањ е ђако на је било неговањ е сиротих. С војства

' ) И спор . С 1е т е п з К о т .. ер . I . а4 С оппШ . п . 46 ; С о п з 1. а р о з Г . 1. II. с.26;Т е г Г и И ш п ., де ћарИ ат. с. 12. и 1о а п п . С Н п з о з Г о т ., ћо т . 11 ш ер . а<1 ТИ ш п .

») И с п о р . Е р Г р ћ а п . , ћаег. 75. п. 1.

») И спор. / . Ш /1, спом . д . I . В<Ј р . 450.

63 89



пак , која се у по четку траж ил а од ђакон а, наим е да Г-удупуни св. Д уха, указују и н а друге виш е дуж ности ђакона,као п роповедањ е речи В ож је, сврш авањ е св. тајне крш тењ а,које су према Д ел. А п. (8, б—1 2) и ђакони врш или, каон. пр. ђакон Ф илип. Ђ акони су помагали како апостолим атако и епископим а при врш ењ у св . служ би богослуж ењ а,бр ин ули се за д об ар по редак код агапа, које су у прваврем ена држ ане после евхаристије. П рем а томе им п отиуно

до ли кује и м е ђ акони т. ј. слу ге од ЗШ Х О У О ; , служ ити.Ђ акони су носили одсутним а при чеш ће кући 1) , поучавалису катихумене, и м али су учеш ћа у дисцип лини покајањ а,а V врем е гоњ ењ а нохађали су м ученике и исповедни ке.П ри богослуж ењ у надгледали су верне, -а у случају н уж деи изузетно сврш авали су крш тењ е и проп оведали речВ ож ју.*)

К ао ш то су ирезвитери потчињ ени епископим а, истотако су у свом звањ у ђакони потчињ ени епископим а ипрезвитерим а. С в. И гњ атије 104.— 116.) каж е: »ђакон јеепископу и свеш тенику у пош товањ у и у закону Х ристовомпотчињ ен- ') К ада су с врем еном ђакони почели да преко-рачу ју грани це свога звањ а, поди гош е се против тогасабори . Т ако сабор Н икејски (326.) наређује (18. кан.), дађакон и не раздају пр езвитерим а св. евхаристију и д а се непр и чеш ћу ју п ре презвитера,, да не см еју седети п ред п рез-витерим а ни м еђу њ им а, осим на заповест пр езвитера.4)

У почетку по п рим еру апостола код свију цр кава дугоније било виш е • ђакона од ^едам. С абор неокесаријски(око 315.) каж е (15. кан.), да у једном граду м а коли кобио велик, не сме бити виш е К акона од седам. К асније се

ни је см атрао овај канон обл игатном одлуком , једз кадасе број цркава и број верних ум нож ио, посвећивано јепри црквам и толико ђакона, колико је то потреба изис-ки вала, и то прем а 1 6. кан. VI. васељ . сабора (692.), којиисправљ ајући неокесаријски канон допуш та једној црквиголико ђакон а, колико оп ћа п отреба ц ркве захтева. П ре

') Ј и $И п и $, А ро1. I . рго С т1 . с. 67. и С о п в 1 . а р о $1 1. VIII. с. 13.

• ) И спор . С о п $1. а р о $ 1. 1. II. с. 57; 1. VIII. с. 13. Т е Л и И ., О е ћарИ ато с . 17 ;

С у р г г а п ., Б е 1арз1$; С у г Ш . Ш е г . С а1. 23. туб1 . 5; А т 1>г о $. С от теп . јп ерЈ5( . а<1

Е рћ . с . 4 . О п џ е п . ћо т . II . ) п С ап1 .

') Ер. аЈ М агпсб. с. 2.

*) С равии 20. прав. лаод ики јског сабора.

ни кејског сабо ра (325.) у А лександ ри ји би ло је не седамнего девет ђакона, јер епи скоп А лександ ар у своме иисм ууправљ еном цариградском епископу спом ињ е девет ђакона,који су бил и склон и ари јевој јереси.1) Н р и к ел и к ој ц р к ви уЦ ариграду у 6. веку за врем е цара Јустии ијана (527.—5 65.)би ло је стотину ђако на, а у 7. веку за ц ара И ракл ија(610.—64 1.) сто и педесет.*) К од дру гих цр кава бро ј ђаконабио је различит и неодређен.5) В ез ђакона ни је се сврш а-

вала ни једна важ ни ја литур гичка радњ а. и ради тога су•били ђакони п остављ ани и при мањ им црквама. И пак нро-м еном нри лика и разни х ин ституци ја у цркви и када суукин уте м ноге усганоне око бсгослуж ењ а, као: држ ањ е агапа,катихум енат, крш тавањ е одраслих, јавно иокајањ е и дисиип-ли на покајањ а, смањ еи је број ђакона. У зан. рим окатоличкојцрквм см атра се и иостоји ђакон ат сам о као пр елазанстепен за презвитерство, дочим су у исгочно ј прав. црквиостали ђакони, и сада још при већнм црквам а им а честопо виш е ђакона, који су пом оћниц и енископ а и презвитера.

18. Ј в р а р х и ј а х и р о т о н и ј е о с н о в а н а н а ч о в е ч а н с к о м н а р е ђ е њ у .

У јерар хи ју х ир отон ије, која се осни ва на ч овечанскомнзређењ у у прав. ц ркви убр ајају се ип ођакони (нод-ђакони)и чаци, о којим степеним а н ема у С в. П исму никаковаспо м ена, и уведени су у цркви тек касни је.

И а о ђ а к о н и ({т о &А ж о у л илп бтпЈр^так) су клирици сте-пен а који је ниж и од ђаконског и слуге су она три ви ш ајерарх ијска степена. У заиадн ој цркви н алазим о их већу 3. ве̂ су, као ш то свед оч е: К ип ри јан 4) 258.), рим скиепископ К орнелије (252.—253.) у једном иисму ен. Ф аби д

из А нтиохије5) , а у источној цркви у првој половини 4 .века, као ш то се види из писм а св. А танасија'), 21. кан он алаоди кијског сабора (360.—375.) . И сночетка ип ођакони ни су-

' ) Види Т ћ е о А о г е 1. Ш з1. есс1 1. I с. 4.

*) Р ћ о Ш Р а М а г с ћ а е М о т о с а п . Т Н . 1 . с . 3 0 ; Ј ш Н т а п Н О У . I II . с а р . 1 . § 1 ;

КО У . XXII . 1ПГРЕГ. Н егасШ (А . 612) <1е п и тего с1оп согит. тар п ае есс1евјае код

2а с ћ а п а е 1ик цгаес. го тап . 1 'агк I I I . р. 35 и ВааШ согит У ђ. I I I. ТИ . I I . сар. 1.

<Х о\'. 3. с. 1).

' ) Нспор . З о г о т е п ., ћ1з1. есс . VII. 19.

') КрЈ8(. 2. 3. 29. 3 0. 40. 79 .

И с п ор . Е и з е ђ . Ш Л . есс1. 1. VI . с 43.

') " Е Р Ј З . а<1 топ асћ оз вјуе а<1 »оШ агш з; В И Д И п С о п з Г . ар о (. 1. VIII. с. 1 4.

64



служ или при богослуж ењ у, него су прем а Јевсевију1) аА постолским установам а*) стојали за време св. литу рги јена вратим а цркве, водећи надзор над оним а који улазе уцркву и излазе. О ни су и м али да пазе на вратим а, да н еби нико од неверних, оглаш ених и ли екском униц иранихуш ао у цркву за врем е при нош ењ а бескрвне ж ртве,*) и н ањ их су и биле управљ ене речи свеш теникове: »Д ве р и ,Д ве р и « П рем а 21 . канону лаодикијског сабора ипођакони

нису смели улазити у ђакони к (скевоф илакион ) и дир атисв. сасуде, а и сто тако им је би ло забрањ ено носити ђ а-конски орар (прем а 21. и 22. канон у лаоди к. сабора). К аснијесу се ипођакони бри нули за св. сасуде и см ели су ихдоди ривати, спр ем ајући их пре ли тургије, и давали су ихђаконим а. И згледаће, као да је ово против спом енутог ка-нон а, но м еђутим ни је тако, јер и пођакони ни су смели узи-мати само б о ж а н с к е о с в е ћ е н е сасуд е т. ј. сасу де у који м а јепречисто тело и преч. крв Г осподњ а, а не само св. сасуде.(М атија В ластар тум ачењ е 21. и 22. кан. лаод.).4)

Ш та је била д уж ност ипођакона у каснијем врем ену,тачно нам казује С им еон С олунски (о св. хир отони ји с. 164.):»И пођакон чува св. врата, да не би ни ко од недостојни хуш ао у св. олтар; узим а руком св. сасуде и држ и их у реду,да их свеш теник при прин ош ењ у дарова нађе у реду. И стотако пуш та катихум ене да изиђу, када ђакон каж е: влицмш г/ш ш нш и, изм дит«; код крсних опхода, ипођакон носи крсти иде напред. И сто тако спрема и пали свеће на св. пре-столу, трик ир ије и свеће. Рад и то га иду п ри св. ли турги јиза ђаконом и п рим ају св. тајну пред св. вратим а«. К ако уп р ав осл ав н ој ц р кв и ; исто тако и у рим окатоли чкој, где

ипођаконат при пада виш им степеним а (огсП пез пш огез) ,одХ Ш . в. за И ноћентија Ш . рим . еп . , овај црквени степенје само п релазни стадиј к виш ем степену, ђаконском.

Н ајни ж и степен свеш тенства у прав. ц ркви су ч а ц и(лектори) или а н а г н о с т и (1ес1огез, ^а-^С узтас, чац и) . В ећ уП . в . спом ињ е св . Јустин М ученик6) (1" 16 3. -1 67 . ) чаце. И сто

«) Н 181. есс1. 1. X. с.

») С о п Ч . а р о з Г . 1 . VI I I . с . 11.

• ) И с п о р . С о п » 1. а р . ^ Н . с . 57 ; 1 VII I . с . 10. П и с а ц дела, 4е есс1.

Ш е г. с . 3 .

«) тву Ш п хо 1 х с п б н т . . . Ш Г . А . Р а Х Х т ) х а 1 М . П б х Х т ј Т . V I .

' ) А ро1. I . рго С ћпв1. с . 67.

тако Тер тули јан 1) (220.—240.) говори о чаци м а као о сте-нену који веН одавна постоји. И сто тако говори о њ им аК ипријан*) (ј 258.) и п ом есни сабор А нтиохијски (341. )у 10. кан.

У ранијем времену изгледа, да је у неким црквам аби ла нас*ала злоун отреба, наим е ш то су иеки, који су удетињ ству доби ли постриг клир ика т. ј. који су од м аленаслуж или у цркви без хир отонн је епископ а, читали на цркв.служ бам а са ам вона сн. књ иге. Ради тога је 7. вас. сабор

(787.) у 14. кан. ову и редност означио као неканонску инаредио је, да се .то не см е виш е догађати, него он ај којихоће да нрш и дуж ности овог црквеног звањ а, м ора битиод епи скопа посвећен за ч аца. (В иди и 33. кан. VI. вас.сабора, 692.).

Д уж иост чаца била је: читањ е С в. П исма, наим е изС Завета читао је све књ иге, а из.Н Завета: Д ела А п. и посла-ни це св. А постола Н апла (С опз1. А роз1.1. II. с. 57). О во читањ еразлико иало се од читањ а јеианђељ а од ђакона тим е, ш тоје ђакон чи тао јенам ђељ е са узви ш епи јег м ерга ам вон а, саснечани м уводним ф орм улам а (Л1Г(р* кск/их, ЛллнлЛ а), дочимсу чаци С в. П исмо С Завета и апостол чи тали са ниж е сте-пениц е ам вона и без ових уводних ф орм ула, ночињ ући«чи тањ е једн оставно са: Т а$е л^уе̂ 6 К

Ч аци су били често и цркв. појци, гум ачи нисм а ипи сари. И сто тако у неким ц рквам а било им је поиеренопоучавањ е катих^ м ена, а по м иш љ ењ у неких било им једозвољ ено и нроповедањ е речи В ож је.8) С им еон С олунски одуж ностим а чатачког знан>а каж е о во: »С тоји у средин инркн е откривене главе и чита народу бож анске списе, наим есв. речи пр орок а и апо стола. А ул азећи у олтар као слуга

олтара, нали свеће, доноси свеш тени ку ж еравину (за кађе-њ е), иде нред св. даровим а, носећи свећњ аке, доноси прос-ф оре и топлу воду (теплоту). И сто тако бри не се за чи-стоћу цркве и за дру ге цр квене потребе, п ојс б ож анскехим не. наим е почи њ е да ноје канон. У крагко речено, он јеслуга бож анских ствари у цркви«. 4)

1) О е ргаевсг. паеге1. с. 41 .

») Е р. 24. а1. 29.

» ) И с и о р . А . I. В Ш е т т , Ш * * 0 га и в1 . О е л к » . А -х сћгЈз1.-Х а1ћ К јгсће, 1. ИА

' 1 . Т ћ . М а ш г 1 8 2 5 . .р . 2 8 5 . - 2 9 5 .

• ) 0 С В Х И р оТ О Н Н Ј И с . 1 6С .



II . Јерархија јурисдикције.

16. Јвр&рхи ја јури сди кц ије на бож анскон наређењ у«

У јерархи ју јури сдикц ије по бож анском н аређењ у. кадаузм емо у об зир цркн ене н астојатељ е снабденене нлаш ћу па-стирстна, уб рајам о епи скоп е и нр езвитере, а ако узм емо уобзир све органе који служ е добром поретку и ди сцип лин иу цркви, онда и ђаконе. Е п и с к о а и су као ш то каж е св. ап.П авле нам еш тени од св. Д уха да пасу цркву 1>ожју (Д ел.А п. 20, 28) . П р е з в и т е р и су пом оћници епископа како уврш ењ у унутраш њ е тако и спољ аш њ е црквене јурисдикције.С вети ап. П авле назива их н астојатељ им а (стареш ин ам а,лроБотмтЕд) када п иш е I. Т им . б. 17 : П рил-кж лфТ и (у грчкомо1 хаХ (Ј&5 ироеатм тед с р е а Ј З б т е р о с ) же докр-к П Р Е С В Г П Р И С 8Г 8В К 1А Ч К Т И

да С П О Д « К Л А » Т С А : плч« Ж 1 Т О 8Ж Д Л М Ц Ј1Н С А В Х слдв*к и оучж ж . А лииако су презвитери стареш ин е црквене, то они инак врш епастирску власт само у зависности од епископа, под њ ихо-вим надзором и њ иховим овлаш тењ ем. Ђ а к о н и су напро-тив сам о пом оћнИ ци епискона и п резвитера. К ако је до ш лодо постављ ањ а првих седам ђакона, видимо у Д ел. А п. 6, 2и даљ е. О вде је изнесен и р азјаш њ ен делокруг ђакон а, К О ЈИ

су у току времена у цркви имали и добили.

20. Јерарх ија јури сдикц ије на човвчанском наређењ у.

У ову јерархи ју снадају он и епископи, презни тери иђакони, који су оби чајни м правом , п ропи сим а кан он а иликаквим год црквеним одређењ ем или закљ учком добили из-весна пр ава или предности н ад себи једнаки м а, као патри-јарси, егзарси, м итрополи ти, п ротопрезвитери. архиђакони итд.

I. К о д е п и с к о п с к о г с т е п е н а и м а м о јер ар х и јск истепен а р х и е а и с к о а а и м и т р о а о л и т а , који по чи вају на чо-вечанском наређењ у. А р х и е а и с к о а је први енископ илиепископ прве столице,1) која се одл ик ује по часним рангом ,дочим м а т р о а о л и т ни је сам о епископ своје епар хи је (архи -дијецезе), . него врш и неку виш у власт и над епископи м адру гих епархи ја. П рема томе је оби чно бивало. да се онаепи скоп ија, где је м итроп оли т био епи скоп, звала за раз-лику од оних епархи ја, које им ају сам о об ичн е еииско-пе, архијепископ ија, отуда онда обич но за м итрополи те

И спор . 46 . кан . картагин ског сабор а .

дол ази назив архи епи скоп. И м е м итроп оли т (јпгјтротоХ тјг одЈ1Т]трб7гоХ 1$, главн и град зем љ е) је п рви п ут уп отр ебљ ен о напрвом васељ енском сабору (325.) , да би се њ им е означилиепископ и рим ских главних градова, који су према старомоби чају и наниц и врш или неку и звесну власт над сусед-ним епископим а. К ада је пак рим ско царство, а прем атоме и хриш ћанска црква, раздељ ена у д и је ц е з е и а р о в и н -ц и ј е или е а а р х и је и м итрополити г л а в н и х г р а д о в а који суим али јури сди кци ју изнад ц еле једн е ди јецезе, назвали се

једн и патри јарси дру ги егзарси, то је им е м итроп оли тостало сам о за епископа г л а в н о г г р а д а а р о в и н ц и ј е , подчијом су јурисди кци јом били остали епископи прови нц ије икоји је обичн о био п отчињ ен патријарху или једном егзарху.У неким крајевим а био је он и сам осталан (автокеф алан),као н. пр. ми трополит К ипра1) . Д анас ни је безусловно н о-требно, да м итрополит им а своје седиш те у главном градуземљ е, него се м итрополитом зове епископ са ми трополитскимлравим а.

Д аљ е н алази.м о код епи скоп а јерархи јски степен е г з а р х а .

У почетку употребљ авала се реч 1$ар/о; (први, највиш и,•стареш ина) V цркви, да би се њ оме означио он ај епископ,који је им ао јури сди кц ију изнад једн ог н ећег под руч ја цркве.Т ако се н. пр. у каноним а сарди чког сабора*) (3 4 3— 34 4)он и м итрополити, који су им али јурисди кци ју над епархи-јам а зову: егзарси епар хи ја, а епископи који су и м алијур и сди кц ију над д ијецезам а, зову се у канон им а") IV. ва-сељ енског сабора (451.): егзарси ди јецеза. К асније су сам оов и последњ и звани егзарсим а, наиме м итрополити подчијом су јури сдиц ијом би ле ди јецезе. осим м итроп оли таРи м а, Ц ариграда, А лександрије, А нтиохије и Јерусалим а,

који су ово и м е пром енули у „ а а т р и ја р х " . — Н еки егзарсиим али су власт над м итрополитим а, и били су автоке-ф алн и (као н . пр. егзарси Е ф еса, Х ераклеје и К есарије уК ападокији) 4), други пак нису имали такову власт наддругим м итрополитим а, били су сам о титуларни или по-часнИ егзарси, и као остали м итропо лити п -цени својимпатријарсим а.

*) К ан . 7 . I I I. васељ енског сабора .

» ) К ан . 6 .

» ) К ан . 9 .

*) И спор. 28. кан. IV. вас. сабо ра.

6 8



Н ајвиш и црквом уређени стеиен у јерархи ји јури сдик-ције је а а т р и ј а р х . П атријарси, који. се V по четку звали иархи епи скопи , јесу први изм еђу свих епископ а, у п атријар-кату, им ају право сазивати м итрополи те у патри јараш кксинод, прим ати туж бе* против м итропол ита. пр едлагати са-боре и т. д.

II. И к од п р е з в и т е р с к о г с т е п е н а и м а к ао и к одепи скопског виш е степена, које је цр ква у току врем енапрем е својим потребама уређивала. као: протоп резвитер илиархип резвитер, протосинђел, игум ан и архим андри т.

П р о т о а р е з в и т е р или а р х и а р е з в и т е р (т с р о т о т г р е о р и т е р о ?,(Јрхотреојјбтеро?, тсрбто? та^ тсреаритероз̂ ) зо ве се п рв и м еђу пре-звитери м а. О бичн о се овако звао н ајстарији пр езвитер похиротонијн при епископској цркви ' ) . П ротопрезвитер приепископским црквам а им ао је да сврш ава св. служ бе, акоје случ ајно б ио еп ископ бол естан или спречен , те је прем агом е би о њ егов зам еник.*) У поч етку и то до IV. столећа биоје при епископским црквам а само један архип резвитер. К адасе пак хриш ћанство раш ирило и у м ањ им местим а и по

пр ови нц ији, и када је би ло по требно да се и за те крајевепоставе презвитери, налазим о од V. и VI. столећа виш е архи-пр езвитера, једн ог код епи скопске црк ве, а др уге у пр о-винц ијн, и то у мањ им градовим а. Е пископска епархија билаје подељ ена у виш е округа и у сваком округу био је по једанпротопр езвитер, као водитељ црквени х при лика у округу.1)

Д а су протопрезвитер и архип резвитер били синоним аг

види се из цр кв. истори је С ократа4) и С озом ена5), који упо-

») И спор . О г е ј г о г . N 02 ., О га1 20 . 1.е о М ., ер. 5. аЈ О оп.

• ) У старој цркви се иам еђу епископскчх пом оћника спом ињ у и т . зв . х о р -

е и и с к о и и и ли с е о с к и е и и с к о и и (х<о|»л(охбло1 од хтР*> м есто , на место епископ а ,ахш о д Х ®Р* село, т. ј. сеоски епископи ) . Њ их ова аад аћа је била да у зависности

од епископа воде надзор над клиром у еоархији по селим а , како врш е свеш те-

ничке дуж иости . О сим овога било је дозвољ ено хорепископим а да у ор исутвости

епископа и градских свеш теника сврш авају у катедрадским црквам а б ескрвну

ж ртву ( 14 . кан . неокесар- саб- ), да постављ ају чаце , ипо ђаноие , ааклињ аче ( 10 . к ан .

квтио х . саб .) , и да иадају клири цим а н м ирјани м а листове ми ра ( *тотоХ а1 о и а т х -

тгасЦ хоЦ ,* р1)у1ха1) пр ем а 8. кан. анти ох . сабор а. К ада, је у '10. столећ у нестал о

установа хорепископа , преш ле су неке њ ихове дуж ности на окруж не протопреа-

витере. (И стор. А . В1п1ег1т, спом . д. 1. В. 2. Тћ. р. 414.)

• ) В иди : Ч /Н г е т и п Л Ч Ј е И е , К1гсћеп1ех1соп, 1. В . 1854. , 8. 40 7.

*) I,. VI. с. 9.

•) Ц VII I . с. 12.

требљ авају оба назива за једн о те исто ли це, наим е заА лександр ијског презвитера П етра. И Јерони м 1) зоне насто-јатељ а свеш тени ка, разли кујући га од епископ а, архип ре-звитер. К асни је је п ро топ резвитер зван и лрш то :̂ 7̂^тIа$.,)

К од м он аш тва се у току врем ена у презвитерском сте-пену разни ли ови . јерархи јски степен и: син ђел, протосин ђели архимандрит.

С и н ђ е л и (оиухеХ Х о:), зову се он и нр езри тери, к оји ста-

ну ју заједн о са епи скопо м и и м ају своје ћел и је (Х У А С О У ) по-ред епископских. К ада је епископим а 12. каноном VI. васе-љ енског сабора (692.) забрањ ено ж ивети заједно са својимж енам а, узели су оии не сам о у свој стан, него у ћели јуједн ог мо наха. да буду сведоци и чувари њ иховог невино гж ивота. У овој једници имали су епископи не сам о си-гурност своје савести, него и спо љ аш њ е сведоча-нство п редцрквом . С инђели су пак и.м али прил ике да стеку п оверењ еи очинску љ убан епископа. И тако је иостала ин ститу-ци ја синђ ела оп ћа и код они х епи скоп а, који пре тоганису им али ж ене. П ош то су били непрестано у близини

епископа и посвећени " у њ ихо ве тајне, стањ е савести и.душ евне намере, то су синђели и м али велика утецаја наепископа.

Т ако је постао синђел и саветни к еп ископ а, исповедн ик,а прем а при ликама и водитељ О во звањ е се подигло довеликог достојанства, и заго су касније синђели звани: окбпатри јархов о, и см атрани су као нр ви иза епи скопа. Н ијеретко б ивало, да су синђели после смрти епискон а заузим алињ егово м есто. € врем еном ум нож ио се број синђела кодједн ог истог епископ а, те п рем а томе нису стано вали саепископом заједно V једно ј ћелији, н его у једно ј кући.

Н ајстарији и први и зм еђу син ђела звао се и р о т о с и н ђ е л .О н је био настојатељ синђела и тајни и поверљ иви саветни кепископ а. О ко полови не 8. в. бр ој. синђела би о је веом авели к и њ ихов углед растао је до 10. века. О д тог врем енапо чеоје њ ихов број да опада и у тецај да се губи,8) и данасу прав. ц ркви нем а институције синђела и протосинђела,

>) Е р. 4. А ,а В изН с.

•) О . С о с И п и з С и г о р а Ш а , О е о«П с. М а?п . Есс1ев . е^Д . / . О о а т , Рап » 1648 .

р. 81; ВИДИ и изд. 1ш тап . В екК ен, Воп ае 1839. у Согр. вспр1. ћ1в1. ћугап( . е<1Д.

Ц је ћ о ћ п ј X I V . р . 9 5 .

' ) И спор . I . А . В Ш е п т , спом . д . 1 . Ш . - 2 Тћ . стр . 61 .

т 71



него су оии н а з и н и само ио часне титуле, које се да|у до -сгојним и заслуж ним м онасим а.

И г у м а н настојатељ ) и а р х и м а н д р и т (од егип.речи тап<:1га, знач и стадо) су стареш ин е м анастир а, а раз-ликују се изм еђу себе сам о неким спољ аш њ им знацим а.У почетку м онаш тиа, скупови м онаха који су били великибројем, нису им али у својој средини свеш тени ка. Д а не бибили присиљ ени да иду на дуге путеве до м еста, где се-

држ ала богослуж ењ а, то им се дозволило већ рано, да усиојој среД ини им ају но једн ог и ли два свеш теника, и такаје. оби чно настојатељ м онаш ког збора доби вао хиротони ју,а осим њ ега још један м онах. К асније су врло м ноги м онаситеж ил и да доб ију хиро тони ју. те је крајем IV. и п очеткомV. века било м ного м анастира са свеш тени ци м а из њ ихове-средине.

П ош товањ е епископа прем а м онаш тву било је велико,.тако да су м онасим а д авали не сам о хир отонију, него суих одликовали нарочитим .одлнковањ ем и предностима, такон. нр. настојатељ м анастира нгум ан или архим андри т, м огао-

је у свом е манастиру и зврш ити хиро тесију ч аца.1

)II I. И к о д ђ а к о н а налазим о степене који се осии вају

на човечанском наређењ у, наиме а р х и ђ а к о н е и а р о т о ђ а к о н е ~Н алазим о их још у IV. веку, и они су први м еђу ђаконим аи њ ихове стареш ин е. О птат М илевијски говори о архи ђаконуЦ ецил ијану, као о личн ости великог угледа, и каж е д аЛ уци ла н ије 'м огла отрпети њ егов приговор.*) С в. А та-н а с и ја ( | 3 7 3 . ) н а з и в а Т е о д о р и т 8 ) (-ј 45 8.) т ђ у о б р е у о с т о О х ° Р о б "

ТШ У ђ1ау.6\(лч. А рхи ђакон Је прем а свом е делок ругу им ао дапотпом аж е епи скбпа саветом и делом , због чега је за архи -ђакон а би ран не најстарији ђакон , него најспособ ни ји. А рхи -

ђакони су по достојанству ни ж и од презвитера, али по властии упли ву надм аш ивали су ове, и тако се догодило, да 1ецар игр. патри јарх А натоли је (+ 458 ) ок о 450 . свога арх».ђакона А етија, с којим ни је био задовољ ан, рукополож иоза презвитера, ун апреди вш и га да га пон изи, како је токазао Л ав I . ( | 461.) еп. рим ски.

*) 14. кан. VI I . вас. еабор а, (797. ) . — И спор. У Ј е Г г е т и . \У е И е , К 1гсћеп1ех1соп

1. В<1. р. 69 .

О р Ш / А /Т 1 М И е м И а т ер1Всорј Л е вс ћ 1 в т а( е Ђ о п а ( 1 в ( а ги т а Ј у е п и *

1 ' а г т е п ј а п и т , Н ћ . 1. с . 1 6 .

») Н Ј8(. есс1. I* I . с. 26 .

А рхиђакон је водио надзор н ад ђаконим а и ниж имклириц им а, брин уо се око пом агањ а сиротих, водио је на-ставу и васпитањ е млађих клир ика и потпом агао је епископау њ еговој управи. Б ез њ егове сведоџбе ни је врш ена ниједн а хиротонија", а често су бил и и зам ени ци епи скопа насинодима. Ради тога с у их звали, око и рука епископа.К асније су архиђакони изгубил и ову власт и свој великиутецај, и ван цркве нису им али ни какове дуж ности.

К од већих црк ава био је поред архи ђакона још једанД р у г и ђ п К О Н (беотереисЈУ ТШ У бсахбуш ^, б беитероЈ ти^ б(ах^ ш ^),који је архиђакон а, када је овај био спречен, зам ењ иваоу богослуж ењ у, а р азлико ваб се од осталих ђакон а тим е,ш то је седео пред њ им а.1)

I II . Ц рквенослуж итељ и.

21. А к о л у т и , е к с о р ц и с т е , о с т и ј а р и ј и (в р а т а р и ) и п с а л т и ( п о ) ц и )

у старој цркви.

У старој цркви осим споменутих степена јерархије

постојали су и црквенослуж итељ и, који се у источној црквини су развили у н осебан ,степец_ свеш тенич ког чи на, и којису у свом е старом облику из цркве иш чезли, а њ иховеф унк ци је и дуж ности обанљ али су касније делом ипођакони,делом свеш тени ци , а делом тако исто други црквенослуж и-тељ и . У западној цркви до данаш њ ег дана постоје ниж истепен и кли ра, као п релазни степени за горе спом енутестепене. О ви црквенослуж итељ и су:

А к о л у т и (сехоХ оо&еТу, ић и за ким е, пр атити , слу ш ати ,служ ити). Њ их споми њ у већ Т ертулијан*) (с. 220— 240.) , за-тим К иир ијан") ( ј 258.) и Јевсевије4) (| ч340 .), који п рич а да

су епископе н а ни кејски сабор пратили по виш е аколута.У каснијим спомеиици м а долазе аколути чеш ће. А колутису били нратиоци око епископа и презвитера, особито прикрсним опходим а и у свечаним приликама, а употребљ ивани

* ) В в д и О . С о с И п и з С и г о р а Ш а , Ц е о Ш с ., М а ? п . Е с с1 . е< Н (. 1 т т а п . В е к ке г у

•С о г р и в в с п р ћ 1 8( . ћ у г а п Н п . есШ . Ш е ћ и г ћ и X I V . р . 9 5 . и 1. О о а т ; Еи сћо1о^1оп 81Те

В К и а 1 е ^ г а е с о г и т . . . Раг18 16 47 , .р. 271 . (6 84 8«их«р»6<ич т Љ ч 6ш .*А ч а п Јхву 6

а . р х < & 1 а х . о ч с ( 4х Т))Ј 1 х х Х г ј З (а ( , храх»Т вбтб{ х /н хбпоу витов).

*) 1)е ргаевсг. ћ аеге(. с. 4 1.

•) Е р. 7 . 34. и 59.

•) Е и з е М и з , О е М \л С опв(. 1. 3. с. 8.

20 11



су и за разну послугу, н. пр. палили су свеће и доносиливино за св. евхаристију.

Д р у ги н и ж и сл у ж и тељ и б и л и су е к с о р ц и с т е (^орхЈопј;),закли њ ачи, који су им али да се бри ну за енергум ене т. ј.за оне који су им али злог духа. М оћ лечењ а енергум енаи терањ а злог духа из њ их, бил а је и спочетка изванредандар С в. Д уха, који нису им ала сам о лиц а нарочи тог црквеногсталеж а, него и лајиц и. Тек касни је, када је овај изванредн и

дар почео иш чезавати. даван а је служ ба ексорциста некимнарочи тим иркв. служ итељ им а, и то је б ило крајем III. века..О ви служ итељ и, постављ ани п рема одлуц и антиохи јскогсабора (341.) (10. канЛ и лаоди кијског (360.— 75.) (26. кан.)нарочи том хиротесијом , им али су да воде у цр квам а иадзорнад енергум еним а, и код свечани х богослуж бених м олитаваза њ их, као и при свечаном чину крш тењ а, пом агали суепископим а и свеш тениц им а. О бичан, не свечан ексорцизамм огли су и сам и врш ити. И сто тако им али су да поуч авајуенергум ене и да^ надгледају њ ихову телесну негу. К ада јеиш чезла стара диоци плин а заклињ ача и када је крш тавањ е

деце у ц ркви постало оби чно, нестало је и сталеж а за-клињ ача у старом облику. Њ ихове литургичке дуж ностипреш ле су на свеш тенике. У рим окатоличкој цркви постојијош и сада сталеж ексорциста, као прелаз ближ ем виш емстепену.

П оследњ а ниж а црквена служ ба је служ ба в р а т а р а(оат-.ар ?'., дирш ро , лиХ ш рсГ). П отич е и з вр ем ена гоњ ењ а.

Е ни скоп је постављ ао по верљ иве особе, које су оста-лим верни м а тајно јављ але м есто и врем е богослуж бенихскуиова, и код ови х скупова чувале су врата. О туда сезвали они сигзогез.1) И сигзогез касни је су п остали засебн оцрквен о звањ е^ о коме говоре А постолске У станове,2) лао-ди кијски сабо р') и пи сац цр квене јерархи је.4) В ратари суим али да отвар ају и затварају црк вена врата, да иазе наова нри литургији верних. да спрече улазак неверних и свенедолично светињ и богослуж ењ а, и сто тако да се брин укако би разне класе катихум ена, пок ајни ка и енергум енастале на своје м есто и да их п усте у одр еђено врем е. С а

') /ц п а И и з М ., ер. а<1. Ро1ус.'

I,. II. с. 25.

' ) Ч а н . 2 4 .

* П ити чЛ м а -с1ев|а »1јса с. 3.

престанком тајн е ди сцип лин е (сћзарН па агсаш ) и литур гијеверни х у старом цр квеном сми слу, м орао је н естати и сталеж•вратара у свом правом см ислу као сувиш ан.

К ао ш то су за читањ е у цркви би ла постављ ена на-рочи та лиц а, исго тако су већ р ано постављ ани а о ј ц и зацрк вено појањ е, о којим а говори већ пи сац посланиц е А н-тиохи јци м а ко ја се при пи сује св. И гњ атију 1) , затим А постол-<ж е У станове,8) Јеврем С ирски8) и други.

О дређену одлуку о црквеном нојањ у и појцим а донеоје 15. кан. лаод ик ијског сабора (360.— 75.) који гласи : »О симкано ни чки х по јача, који на ам вбн стају и из књ иге поје,нико други н е м ож е појати у ц ркви«. П од »канонским пој-цим а« разум евају се О в д е они, који су прим љ ени у канонили каталог клири ка, наим е они који су убрајани у клир.А ли иако су у старој цркви и псалти били клирици , то ипакнису сачињ авали н икакав п осебни јерархи јски степен, каош то м исли рим окатоличка ц рква, него су били једноставницрквени служ итељ и, које је м огао сам свеш тени к нам еш тати.4)Х им не које се им але у ц ркви појати, пи сао је или одређи-вао у цркви епи скон, а м елодија или начи н по јањ а би ла

је ствар по јаца. А ли д а ни у овом по гледу нису им алицрквени појци неогранич ену слободу, види се из тога, ш тосу им али да поју из књ иге, која осим псалама и п салтирам ож е да значи и нотну књ игу, јер је п ознато да су Г рцивећ рано осим х оралног појањ а им али и ф игурално.

К аткада је почи њ ао црквени по јац један део псалм аили хим не, а опћи на је н а крају стиха или строф е при хва-пал а гласом . О д овог н ачи на по јањ а звали се нојци бпојЗб-лг:с, ш оп И огез, тзрЈга1о гез, зиссеп1оге5 (од зиссш еге. итп јуе^,

ииахоие̂ ). С а развитком богослуж ењ а и ц рквеног по јањ а,разпн ла се нременом и установа по јаца (нсалта), те ихвидимо раздељ ене у виш е степена 1 са нарочитим дуж но-стим а, и то:

1. П р о т о а с а л т (6 е р и > т о ф < 4 Х т г , ? , који се бри-нуо око уч ењ а цр квеног појањ а, водио је хор и држ ао редм еђу црквени м појци м а. За врем е богослуж ењ а стојао је у.средини између десног и левог хора.

' ) Е р . а Л . А п Н о с ћ . с . 1 2.

») I , . III . с. И .

*) б егто 1п весип(1. а(1уеп1ит 1)от1п1 поз1п Јези С ћпбН .4) 10. кан. карт.

7 5



2. Д в а д о м е с т и к а (о1 ббо бо^гзихос) су во ђе де сн ^г илевог хора, иридодани су били протопсалту.

3 . Д в а а р и м и к и р и ј а (о боо тср^ииђрмО оба хо ра, одкојих је поч ињ ало бр ојењ е осталих по јаца.

4 . А р х о н к о н д а к а (6 а . р у ш -ш хоутахиоу), који је во ди оо свецим а и великим празници м а појањ е кондака.

5 . К а н о н и р х (6 у .а ч о ч 6.р-/соу и л и и 71р м тохаус4рхтј5), К оји јепочи њ ао канон и одређивао поједине делове каноН а и бри-

нуо се уон ће за ред бог-ослуж беног по јањ а: и6. П р о к с и м (6 лрб&р.од), који је би о при до дан кан он арх у.1)

22. П а е з в и т и д е (с в е ш т е н и ц е ) и ђ а к о н и с е у с т а р о ј ц р к в и .

П останак ђакон иса ногич е из аностолског врем ена, јервећ апостол П авле говори о њ им а (Рим . 16, 1), спом ињ ућиФ и ву „ел&ж итмн ицб цркк«", оиаа^ бс;4хоуоV ^ххХ ^аС а ,̂ и д ајетачне прои исе о избору ђакони се у I . Т им . 5, 9: Едовица(/Г/ра, уј(1иа, тако се звал а ђако ни са) ж« д а п р и ч и т а Ч т с А н<л к н ш и л" к тх Ш 1С Т И Д 1 С А Т И Х Х , Б М В Ш И е д и н о /« 8 л«8ж8 ж ж а, вх д-кл"кх*Д О В р и )( Х С В И Д - ктМ С Т В 8 (Л 1 Л , Л Ц К Ч Л Д Л В О С П И ТЛ Л̂ Л в С Т к , Л ф Е С Т К 1Х &

Н О З"к О у<ИК 1, Л Ц Л С Т р Л Н Н К ЈА П р ? А Т Х , Л11( С К Ш рБ Н К 1Л 1 Х О уТ-кш ЕНП КК1СТК,л ц л К Г А К О Л |8 Д * к л8 влг8 посл^кдовллл е с т к . С в. ап. П авле у ио-слани ци Т иту 2 , 3 такође говори о свеш теницам а, ж енскимс та ре ш и н а м а ( с тл р и ц м , гргаритграс), и овај назив , у том см ислу,као да свеш тениц е им ају носебну служ бу, долази често уцрквеним сиоменици .м а. Ш то се тиче одн ош аја свеш тениц апрем а ђакони сам а, то неки") м исле, да је у неким цр квам ааналогпо п ротопрезвитеру и архиђакону свеш тениц а гсрео-Р0т1$ или тгрохаО ч^г̂ иј би ла на челу ђакон иса. Д ру ги 8) пакм исле, да је између свеш тени це и ђаконисе би ла би тнаразлика, и да су једн е као и др уге им але посебну ми сију извањ е , наим е да су свеш тени це осим председниш тва им аледа о бављ ају катихетичку н аставу код ж ена, а ђакон исе осимове наставе им але су да негују сироте и болесне ж ене и т. д.С веш тениц е су доста ран о ук ин уте у цркви , јер је лаоди -кијски сабор 11. каноном забрани о даљ е постављ ањ е пре-

') О . Х М в ћ т а п , Ш е 8упо<1еп- ип<1 <Не Ер1зко ра1ат(ет т <1ег тог^еп1. К Јг-

сће, 1867. 8. 168. в даљ е.

' ) В в д и С . В с ћ б п е , С езсћЈсћиГогзсћипјцеп И ћег <Ие кјгсћ1. О ећгаисће. . . В егН п

1822, 3. В а. р. 104 ; IV. В б ћ т е г , С ћ п в И к јг сћ . А и е г Ш н т з л јв в е п в с ћ . В г ев 1 аи 1 8 3 6 .

1. В а. р. 269. в I . В Ш е п т , С пом . дело, 1. В<1. 1. Т ћ. р. 439.

») В и д и : А и %и $Н , П спкхуО пИ вк. аиз аег сћгЈвИ . Л гсћао1о§1с В . XI . 1830. р. 216.

звитида, дочи м Је ин ституц ија ђакон иса и даљ е постојала.тако је н. пр. 6. вас. сабор (692.) 4 8. канон ом нареди о, даж ен а оно га, који је по стао еписко п, по ш то се по узајам но мпр истанку одели ла од њ ега, ступи у м анастир, а ако сепо каж е достојна, да се ун апр еди за ђакон ису.

К анонско доба за ђакони су одређује св. ап . П авле 60годин а. О д овог се касни је одступи ло, јер је 4. васељ енскнсабор 15. канон ом одредио, да ђакони се пре 40 годи на

не могу прим ити хИ ротесију, а ово доба траж и и 123. но-вела Јустин ијанова. Д а су ђакони се при м але хиротесију н идисе из 15. кан. IV. васељ енског сабора, као и из 14. и 40 .канона VI. вас. сабора.

Д уж ности ђакониса биле су: представљ ати еписконуон е ж ене, које хоће код њ ега да уђу,1) брига око удовицаи сиротих,*) у слу чају да је епи скопу или п резвитеру н. пр.у врем е гон ењ а нем огуће улазити у куће верни х, то су ђа-конисе у црквеним стварим а обављ але овај посао у им еепи скопа. Н еобр азован е девојке им але су ђакон исе да по-учавају, уп ућу јући их, како се им ају при крш тењ у по на-ш ати, и при том е одговарати, и како ће проводитн врем епосле крш тењ а . К од свечаног крш тењ а бринуле се ђако-нисе око свлачењ а и облачењ а оних, које се крш тавале,силазиле су с њ им а у крстион ицу и биле су и.м кум е. ')С веш тени ци и ли ђакони су по м азивали чело они х које секрш тавале, а ђакони се су по м азивале остале делове тела.4)Д аљ е ђаконисе су над зирал е 'ул аз у цркву, водиле надзорнад ж енским одељ ењ ем, и затварале врата у извесннм м о-м ентим а св. ли тургије.5) П рем а В алзам ону*) (+ 1203 . ) . врш плесу ђаконисе неке дуж ности око олтара, а прем а Е пи ф ани ју ' )(1" 403. ) биле су ђаконисе црквене служ итељ ке, али не око ири-но ш ењ а ж ртве или каквих других служ би, него су по.м агалеоко крш тењ а због ж енског стида . У врем е гоњ ењ а похађале сусв. исповедни ке у затвору и скупљ ањ ем н овца избављ але их.

• ) Сопв1. А р. 1. I I . с. 26.

» ) С О П 8 1 . А р . 1 . I I I . с . 7 .

») С оп8( . А р. 1. I I I . с. 16.

*) С оп8( . А р. 1. I I I . с. 15 .

») С оп8( . А р. 1. VIII . с. 28.

•) Т ћ е о Л о н В а 1$а т о т $, В европ аа а<1 ш (сггода( . М агсј раЈг. А 1<-хап<1г. К евр.

а<1 1п(<угор. 35.

' ) Н аегев. 79.

76 7 7



П резвитиде су престале доста ран о у цркви 11. ка-ноном лаодики јског сабора, а ђакони се се налазил е уисточној цркви чак и у XII. столећу, али касни је су и он енестале.')

Б о г о с л у ж б е н а м е с т а .2 3. П о д е л а .

И ако се Н огу м ож е молити на сваком меоту прем а ре-

чи м а И Х ри ста: „грд дјтх час&, егда ни вх гор-к м и, ни в«Ј^лил^* поклонипсл оцб",1) то су ип ак по требн а м еста зарели гијозне потребе верних и за богослуж ењ е. Т аково ме-сто би ло је до о сни вањ а св. евхари стије јерусали м ски храм ,где је И Х учио н арод. П осле установљ ењ а св. евхаристијескупљ али су се хри ш ћани у ири ватне куће, где су се м о-лили, слуш али реч В ож ју и сврш анали св. евхаристију.О ве при ватне куће били су први хриш ћански храмови.

Т акова м еста била су: кућа где је И Х био виш е п утаса ученицим а, даљ е кућа о којој се говори у Д ел. А пост.(1, 18), да је у њ ој становао ап. П етар и остали апостоли,

и у којој је на њ их сиш ао св. Д ух, затим кућа М арије м а-тере Јованове,8) где су се скупљ али учени ци господњ и иостали нерни на м олитву, даљ е кућа Н им ф ана (К ол. 4, 15),где су се верни такође м олил и, и т. д . куће у којим а јесв. ап. П авле у Т р р ј и , К оринту (I. К ор. 16, 15) и у Рим упроповедао.

К ада су с врем еном образоване хри ш ћанске опћи не,под изани су п осебни храм ови, као храм у А нтиохији, о комесе говори у Д ел. А п. 11, 26. К ада у врем е гоњ ењ а Н е беш едозвољ ено хриш ћаним а да се скупљ ају у храмовим а ради

слављ ењ а Бога, то се скупљ аху на гробовима м ученика, упећинама, у катакомбама или на другим каквим сигурнимместима.4) »С вако м есто — каж е Д иони сије А лександријски— кам о нас н евољ а ш аљ е, пољ е, пустињ а, лађа, стаја,затвор, служ и нам м есто храм а«.5)

' ) И спор. IV. А и е и з Н , спом . д . 11. Вс). р . 212 . ш I . А . В М е Н т , спом . д . 1 .

В 4 . 1. Т ћ . р . 4 3 4 . 0 ђ а к о н и с а м а в и д и : С . В . Т р о и ц ш и , . Д т к о н н с с м в т. п р а в о сл а в -

н о и ц е р к в и . С п б . 1 91 2 . , г д е и м а о о в о м е и с ц р п н а л и т е р а т у р а .

») Јов. 4, 21.

») Д ел. 12, 12.4) И с п о р. Е и з е ћ ш з , П е тИ а С опв1ап1. III . с . 48.

») Е т е ђ . Н Јв есс1 .1 . VII . с . 22.

К ада је у III . столећу н а неко врем е гоњ ењ е поп устило,под изани су храм ови на мн огим М естим а. Д а су у III. сто-лећу постојали м ноги храм ови, вид и се из тога, ш то су сехриш ћани туж или да им незцабош ци разоравају храм ове,види се даљ е из едикта (3. ф ебр. 303.) цара Д иокл ецијана(284.—31 2.) , који је налагао да се хри ш ћански храм ови за-творе и разоре,1) затим из декрета цара Галијена (260.—268.),који је укидао гоњ ењ е и враћао хриш ћаним а њ ихове гроб-нице и храмове,*) да их поново саграде.

К ада се хри ш ћанство за К онстантина ослободило окова,у које га је незнабош тво спутало, по чели су се градити л епихрамови, чији се број непрестано ум нож авао. С ам цар К он-стантин п оди гао је у престони цам а, главним градоврм а иу другим знам енитијим градовим а рим ског царства м ногехрамове, и то у Ц ариграду храм св. С оф ије,' ) св. И рине,св. ап. Јована, св. М ихаил а; V Рим у храм С паситељ ев. св.ап. П етра, св. ан. П авла, ч . крста; у Јерусалим у цркву св.гроба; у В итлејему храм С паситељ ев; у А нтиохији храм св.апостола и т. д.

П рем а том е, од првих врем ена хриш ћанства постојаласу извесна св. м еста нам ењ ена искљ учиво и непосреднохриш ћанском богослуж ењ у, и то цркве и капеле. V св. м е-ста рачун ам о и звон ик е и гробљ а, који су прем а својојнам ени посредно служ или за богослуж бене сврхе. П рем а том екада говорим о о св. м естима, говорићем о о храм у, капелам а,звоницим а и гробљ им а.

0 хр&ну.

2 4. П о ј а м и р а з н а и м е н а х р и ш ћ а н с к о г х р а м а .

Х рам или цр ква је оно свето јавн о м есто, где се Бо гслави и вели ча, где се сврш ава најсветија ж ртва Х ри стовасв. евхари стија, где се верни скуп љ ају да буду у чесниц испасоносни х истина и д арова, које им дају од И Х риста од-ређени органи.

Бож ји дом. где се верни хриш ћани скупљ аху ради бо-гослуж ењ а, им ао је у току врем ена разна им ена. Звао се:

») Е и з е Ш з , Н ј«(. есс1. 1. VII I. с. 2.

») Е и з е ђ . Н |8(. есс1. VII. с. Т . 9. 20. 673.

*) О снован а од цара К онстан тин а, а поново саграђена од Јустин ијана 537.

у вн аантијском стилу у основи кр ста. 1463. претворена је у мо ш еју.

7 У



хирсахбу, хорсахтђ (о туд а реч К Јгсће и ц рк ва, ц«рквкк), Јо-ш Јш сиш , сЈош из, с)ош 1П 1са, кућа Г осподњ а, дом Го сподњ и; 1)1ххХ т]оСа (отуда тали јан ски сШ еза, и ф ран ц уски ГбрН ае), 1ххХ т]-осаотпђрсоу, есс1е»1а, нр во сам о с ку п љ ањ е ил и скуп .(од 4хха-Х &о), п а он да св. згр ад а; о хо$ &еои, о хо$ ^Х Х Х Т ЈО С О С , ТГОУ бххХ тј-ои^ оЈхо^,1) с1ош иб с1еј с оти з есс1езјае. јер ц рк ва је у и стин уку ћа В ож ја и м есто где је В ог заи ста пр ису тан и где јеоб ећао д а ће слу ш ати м оли тве ве рн и х; о1хо$ тгрооЕиу^с*) ил исам о тероаеи)^, <1отиб огаИ отпб, 1осиб р геси т Г ас1епс1агит, ога-

1оп ит , којим се именом прва места за скупљ ањ е хри ш ћанаозначавала.4) К асније долазе, м есто последњ ег назива, им еналро огихт^рса, еохт/јр-.а, о хос ебхпђрсос.5) В ож ји дом звао се{ЈаосХ сх-ђ*).(т. ј. сггоа и ли о1хса, ћ азШ са, (о туд а ру м ун ски ћ1-зепса), наим е царски дом , јер се у њ ему вели ча цар надцаревим а .

И м еном »базилика« звале су се у поч етку лепе, великецрк ве, које је ио ди гао цар К он станти н. ' ) О ве цр кве свакакосе тако звале зато, ш то су по начи ну граћењ а би ле сличн ерим ским базиликам а . велики \{ и пространим држ авним гра-ђевинам а, које су биле одређене за одр ж авањ е судских п ре-слуш авањ а, за изриц ањ е нравде, и за трговин у. К ада јеово им е упо требљ анано за хри ш ћанске цркве, изгледа даје им е „̂ аосХ схТј" доби ло ш ир е, одн осно дуб љ е знач ењ е, јеркада су хриш ћани цркву звали раосХ сх ,̂ нису виш е м ислилина ри м ске базили ке, на светског цар а [касХ еи$-а, него н аВ ож ју ку ћу, н а небеског ц ара. чији је стан црк ва, и у томзначењ у доли ковало је ово им е и за најм ањ у црК ву.

• В ож ји домови где се вернд скупљ аху ради при нош ењ аж ртве и на м олитву звали се још и цар-ш рса,8) таг1упа, соп-1'еббктеб. тетоп ае.® ) О вим им еном звале се цр кве поди -

гнуте у хриш ћанским гробљ им а , на гробовим а м ученика.10

)

• ) 15. кан. саб. анкир. и 28. саб. лаодик.

' ) Е и $ е Ш а , Ш з1. есс1. I. VII . с. 38 ; VIII . 13, IX. 9.

» ) М ат . 21 , 13 . М арк . 11 , 7 . Лу ка 19 , 46 .

*) Д ела 16, 13. 16.

») Е и $е Ш $, 11)81. есс .-1. 10 , с. 3.

•) Е и $е Ш $, П е уИ а СопвС. I. I I I . с. 32.

' ) И с и о р . Е и в е Ш з , О е . у П а С о п в . I . I I I. с . 3 1 — 6 0

' ) И с п о р . А Г ћ а п а $Ш $, Е р . а<1 топ асћо в 51уе коШ агш з ( |1*рт6ри п Ш х ро и ); С ћ г у -

$о $ 1о т и $ , Н о т. 26. т ер. I I . а<1 С ог4п1ћ.

• ) И с п о р . А и §и $И п и $ Е пагг. т Р за1т . 1.Х У . п. 4; О е С1У. 0е1 1. XXII . с. 10.

»•) Е и $ е Ш $, 1)е уИ а СопвС. 1. VIII . с. 48.

У колико су ове зграде им але сврху да сачув ају успом енуна му ченике, доби ле су им е те то п ае . М арторса звале се упрви м вековим а и цркве поди гнуте у част м учени ка, па ион е које су посвећене им ену бож анских лиц а, као н . нрцр ква коју је п оди гао К он стантин на Г олготи, звала сетоп 2а)тгјро<; цартирсо^, М аг1у п и т 8 а1уа1оп б.') Ц рк ве п осв ећен еуспомени м ученика и исноведника , им але су име ових п ослед-њ их, а м учениц и и исповедни ци звали се црквени патрони.*)

С а им еном [лартирсО У сли чн а су и м ен а алоатоХ есоу и тсро-

^тјтесоу,8) чиме се означавале цркве поди гнуте у спом ен апо-стола, од н осн о и ро рок а. К рутстас (сгур ае) звал е се по дзем нецр кве и капеле, које се због и звесни х м есних и истори ј-ских разлога гради ле испод зем љ е. Н ајпо сле се хри ш ћанскецркве звале и 1етр1иш .4) У п очетку је ово им е избегаваностога, ш то се њ им е називали храм ови незнабож аца. К аснијекада је незнабош тво нобеђено и када су м ноги незнабо-ш ки храмови претворени у хри ш ћанске цркве , употреб-љ авано је често и за ознаку хри ш ћански х цркава. П оредсвега тога, зато, ш то је са реч ју 1е тр 1и т везан по јам не-

знабош тва, ни је онћ е и јавно упо требљ авана за ознакухри ш ћ. храм а нигде, него је уп отребљ авано ово име у го-•ворничком и поетском говору.

25. О блик правац и полож ај цркава.

Н ајстарији обли к хри ш ћански х цр кава је д у г у љ а с т

ч е т в е р о к у т (оћ опда, ороцтјхт)) ил и л ађа . која се прем а и стокусврш ава и спупчени м полукругом . А постолске У станове ( I. I I.с. 67.) одр еђују у овом по гледу ово^ »П рво м ора бити домГосподњ и дугуљ аст, постављ ен п рема излаеку сунца, саспоредн им про сторијам а са об е стране, тако да је слич анлађи« . О вај облик и м ао је ковчег Н ојев и С оломонов храм ,а ови су служ или као узор при грађењ у хриш ћанске цркве.

*) И с п о р . А п а $1а $ш $ В Љ 1Ш ћ е с а г ш $, Ш з1 . есс1. ех Т ћеорћ апе код М 1$пе , РаСг .

^г. Т. 180. р. 1215.

») Р а и И п . Н о 1а п , Кр1з1. 3. ас1 М у р јит е1 ер1з1. 26. ас1 бећ авИ ап и т.

' ) И с п о р . З о г о т е п . есс1. Н ћ. 8. с. 17 ,

*) И м е ( е т р 1 и т 8 а х р а м о в е о в а к о ј е п о с т ал о . Н е зн а б о ш ц и с у о гр а н и ч и л и

м есто на ком е ће бити зграда њ ихо ва храм а ( аеЛев) саграђен а , оделили су исто

з и д о в и м а о д с в е тс к о г ж а г о р а и о д с та н о в а љ у д и у и з ве с н о м у д а љ е њ у у к р у г .

Т ако ограничено м есто пазвали су ( етр 1и т ( од х»ру»1у, сеК и , ограиич ити) , а у

- уж ем см ислу звао се тако и храм , који се на том м есту нал азио .



Ч етверокутни обли к цркве је слика великог х рам аБ ож јег, земљ е, коју су н езнабош ци као и Јудеји, и укр аткосви стари н ароди нредстанљ али у облику нетверокута.О вај облик им але су старе базилике, најједно ставни је ин ајзгодн и је за цр кн у, у к оје је м огла стати вели ка м но -ж и н а љ у ди .

Д руги главни обли к цркве је о б л и к к р с т а , ') особитоод врем ена, када је К онстантин В ел. прим ио крст као обран -бени и заш тигни знак држ аве и хри ш ћанства. О бликом

крста ни је потиснут четвороугаони облик цркве, и њ еговзначај ни је се тим е изгубио, јер крст ни је ни ш та друго негодвострук ч етворокут пол ож ен један н а дру ги, и стари су гле-дали у обли ку крста сим воли зован свет на четири стране.

С в. Јер он и м к а ж е : Ш та ј е облик крста друго, негочетверокут света? Глава ј е сунчев излазак, десно је по-ноћ, лево је подн е, а код ногу је сун чев залазак (С ош ш еп1.ш М агс.) .

О блик крста им але су цркве или спољ а или такођесам о и знутра поло ж ајем стубова. Т ако н. пр. црква св.С оф ије у Ц ариграду, спољ а је им ала четверокутни обли к,

а изнутра облик крста.1)Р о т у џ д е — окру гао обли к цр кава — не налазим о у

најстаријем врем ену, јер су незнабош ки хр ам ови и већинапозориш та им али округао облик, те су хри ш ћани избегаваликод градњ е цркава овај облик. К асније пак јављ а се и О вајобли к, и у овом слу чају је окр угао облик спојен са крстом .8)

Ш то се ти ч е а р а в ц а ц р к в е , то се већ ран о јављ а пр а-вило, да ова м ора бити окренута.прем а и стоку/) У лазак уцр кву б ио је са запад а, са м еста где залази сун це, јер јеноћ слика духо вне там е, н езнабош тва, греха, а он ај који

улази у ц ркву, им а прем а истоку олтар, наим е дух овносун ц е, к оје је Х ри стос, светлост света ко ја д ол ази са истока.О ву идеју су црквени оц и и писци често изразили .4) О в ај

*) 'Н хоб о1*обо|1(а о6-рсв(тв1 <паирО '3 8 ( Х Т Ј У . Е ])а % г ш $, Ш Б 1 . есс1. 1. 1 . с. 1 4 .

— Џ « Т О > (Т Г 1 М . . . хо тоО отаороа а/тЈра. Р Г О С О Ј З Ш В С а е в а г , П е аеЛ бс. Ји»1. 1. 1. с. 13 .

*) И спор . Ј . В м ц ћ а т , О п јр п е а З ЈУ Е А п11ф п1а1е5 есс1е.81а»1. У О 1 . Ш . р . - 174 .

» ) И спор . I 1А Ц , и1иге1к, II . ва. р . 669 •. *) С опв(. Ар< Н . 1. II, с 57. '

») И спор . Т е П и Ш а п ., А ро -еИ с. ађу. геп1ев с. 16. (М Јепе, Ра1г. 1а( . Т. 1.

р. 426) ; А А ч . У а ^епЦ тапоз с. 3. (М 1рте, Ра1г. 1а1. Т. I I . р. 580.) . С в . А ш а н а с и ј е ,

О иаевЦ опеб а<1 А пИ осћит Ји сет , диаев1 . 37 . код М ^п е , Раћг. рт. Т . 28 . р . 620 .

нран ац цр кве про пи сују већ А постолске У станове, а им алесу га цр кве у старин и, а то се и дан ас п рои ису је.

О сим тога траж и се да је црква п остављ ена н а у з в а -ш е н о м м е с т у . Н а ово се пазило и у првим вековим а хри-ш ћанства при градњ и храмова, јер је земаљ ска црква сликацркве Х ристове, која је пол ож еиа на стени (М ат. 16 ,18 ), дом аГосподњ ег на врх гора (М их . 4 , 1). У звиш ен полож ај црквесм атрао се као сећањ е на стари С ион, а он а је као ш то каж ебл. А вгустин 1) заиста правн С ион . Н ајпо сле под сећа поло-

ж ај црк ве на нови, небесни град, свети Јерусалим , који јесв. Јован у свом е О ткринењ у (21, 10) видео где долази снсба од В ога. П отнрду овога им амо и ко д Т ертулијана(А (1\'. У а1еп(. с. 3.) који и зрич но каж е: »наш е ц ркне су но-ди гнуте на узвиш еном м есту и окренуте су прем а истоку

У28. Г р а ђ е в н и с т и л о в и х р а м о в а .

О сим ф орм е, правца и но лож аја цркве м ора се пазитии на стил градњ е храм она. О во се м огло тек од вргм енаК онстантина. П од стилом разум ева се извођењ е и ф орм ација.

он ога, ш то треба да се нр едстави. Стил грађењ а је то исто,ш то и ф орм а градњ е, начин градњ е. К ао ш то стил језиказависи од духа језика, тако исто и стил град њ е зависи одкарактера градњ е. О нај хриш ћански црквени грађевни стилје најсаврш ени ји и уметнички н ајбољ и, који до поједино -сти носи на себи хри ш ћански црквени дух, како се он већу план у градњ е и зраж ава, и у извођењ у тога пл ана саједин ственом конзеквенц ијом . .Н е сам о једна ф орм а која сеистиче, рецим о лу к или нрх, него целин а разликује стиловепо њ иховој битности и вредности.

Ц рква не про пи сује у ком се стилу им ају градити хра-

м ови, она сам о траж и оно битно и најпо требни је у п огледупо лож аја и пр авца цркве. У току врем ена налазим о овестило ве: стари-хри ш ћански (стил рим ских базили ка), визан-тијски, ром ански, готски и стил ренесанса.

1. К арактеристика стила р и м с к е б а з и л и к е или с т а р о -х р и ш ћ а н с к о г стила је скоро увек обли к дугуљ астог н раво-кутника, који се на источној страни снрш ава полукругом(хбуутј соп сћа, арз1б уе1 аћзЈз). Ч есто се де.ш кор пн т-ским или рим скнм стубовим а у дуж ину, подељ ена у неиаран

Ч А и ц и х И п и з , К пагта( . 1п Рз. 75. с. 3. 6. ; ш Ра. 132. с. 12.

( 8) број лађа. С редњ а је лађа ш ира и узвиш ена изнад по-

»ГЈ



бочн их лаБа кровови обе побо чне л ађе н аслањ ају се назидове средњ е лађе, која их н адвисује. Бр ој лађа врло јеретко изнад б.

2 . О д К онстантина В ел . и подизањ ем Ц ариградаза главниград, почео се на истоку развијати нов стил т. зв. в и з а н -т и ј с к и . И злазна тачка ви занти јског стила је рим ска бази-ли ка. Н о на тој основи им а своје нове особи не, јер кодове превлађују праве линије, код византијског мак стила

је хриш ћ. дух, који теж и виш ем и узвиш енијем , савио овеправе ли ни је и везао их у харм они чни склои, и тако им амолукове, кубета и сводове. Раван кров базили ке је уклоњ ен.и на њ егово м есто дош ао је свод, који по драж ава небе-сни свО д. И знад крста (оби чно грчког), који је веН кодбазилике означен, иоди ж е се у средин и зграде, там о гдесе састају 4 крака кр ста. главно кубе (куп ола) са велики мдим ензијам а, а око оког кубета диж у се харм они чно дру гакуб ета, од којих је источно, он о које апсид у п ок ри вагм а л овеК е. Г лавн а особин а ви занти јског стила је ц ентрал но гра-ђењ е. С ви делови цр кве у византијском стилу и м ају своје

теж иш те, не као базилика у заврш ној тачци апсиде, —него у средини иодл оге крста, у једно ј тачци , изнад којесе диж е велико кубе. О во кубе не. леж и на сам им стубо-вим а, него на ци лин дричн ој подлози, који се зове 1аш -ћоиг, а ова тек стоји на стубовим а. Н а њ ој се налазепрозори О вај стил достигао је свој врхунац за цара Ју-стин ијана у најтип ич ни јем п рим еру византи јског стила, уцркви св. С оф ије у Ц ариграду. О ву цркву саградио је Ју-сти н и јан и по светио св. м удр ости, оеуих аофса (т. ј. Х ри стос),и о ва вели чанствена зграда сада служ и као м ош еја, и такорећи н аследни ца је једн е цркве, коју је по ди гао К он стан-

тин на ф орум у Ц ариграда, а која је 404. од по ж ара деломун иш тена. О ву је обно вио 415. Т еодосије II . и 5 82. је оп етпож арем уни ш тена, наш то Јустин ијан одлучи, да је на новосагради тако величан ствену по величи ни и сјају, да над-м аш и све остале. О пис овог знам еннтог дела цркв. архи-тектуре им амо од једн ог песнпка н секретара цар а Јустн-ни јана, П авла С ил енц пјарп ја (Л П .цпе 86. 2). Л рхи текти којеје' Јусти н и јан ио звао бн ли су А н т е м и је из Тралеса и И е ид о р и з М илета. О д 5 32 537. је грађен а, а 537 . је осие-ћена. Значењ е овог м онум енталног здањ а леж и у срећпом

и успеш ном реш ењ у, ш то је на базилику п рим ењ ено пом-пезно ценгралн о грађењ е, и то ш то је м огуће практич ни јеи једин ствени је. С редину зграде чин и квадрат и зм еђу 4м оћн а стуба. Н ајин тересантнп је је кубе, које када се гледаса ц ентралне тачке, тако је веш то полож ено на полукубетаа ова на стубове, да изгледа као да леоди у вазду ху. К розњ ега се спуш та богаго сноп љ е светлости кроз 40 прозорау ун утраш њ ост цркве. О сим тога све се одл ику је уметнич-ким украсим а. У атријум у је би о водоскок (ф онтана)

са великом ш кољ ком од јасписа, осим тога у храм у јеједн о богатство стубова, зид ова, сводова и лукова П од јепокривен м озаиком од ш ареног м рамора. зеленог, сребрна-сто-белог, пу рпу рно г, црвеиог, златно г. Н а зидовим а сум рам орне плоче и од м озаика цвеће и гране. II стубоои суњ им е украш ени. С вод је превучен златним м озаик-грундом .који се сјаје као сун це. Н а прикладни .м м естим а су сликеС паситељ а, проро ка, небесних сила, Б огородиц е и анђела.К иво ри ј је на 4 сребрн а стуба. Св. престо леж и на златнојоснови и сјао је од драгог кам ењ а, С илн а канд ила, ам вониод м рам ора и то бо ја ретког м рамора. У кратко песник нема

довољ но речи да нахвали овај храм, а ове стихове читаоје у при суству цар а и п атријарха. ш то н ас утврђује. да јеово описивањ е м орало бити тачно и истинито. Д ивљ ењ еовом храм у било је тако велико, да је он на истоку по-стављ ен као и деал хри ш ћ. хр ам а и такаи је до данас остао.С удб иц а овог храм а је пром ен^и ва. У 8. веку за иконобо-рачке борбе м ного је ош тећен. О снивањ ем латин ског цар-ства 1204. претрпео је овај храм неке пром ене. 1453. на-валиш е на њ ега Т урци , опљ ачкаш е и разориш е ризнице.разбиш е гвож ђе.м под од мо заика, и унутраш н.осг је садаједн а туж на сли ка. С таре и касни је слике м озаика н а зидусу* уни ш тене, а делом златним нлочам а покри вене. Разнадо грађивањ а унака;5пла су како унутраш њ ост, тако и нартекс.В еликог атријум а нема вш не. Н еукуснн зпдовп ш то поду-ни ру, дозид анн м аузолеји су.ггана. четнрп танка м пн а|)етаса масивннм нодн ож јем . унакаж ују зграду. Р естаурацн јаи звед ен а 184 9. тако је »м аП а. да се некп по.је «»вуједпн ствену ир аду

У времену ти м е 1\г1ип ијаиа нретрпоо јг кп.нш гпјп.истил нгке п «\и'нс. од ко јнх је н ајглав н п ја у п»м г. ш п» јеоблнк крсга тако пзмењ ен, да је занадн н крак н рпдуж ен



и плоснате куполе су измењ ене сводонитим и полукруж ни м .О вај грађевни стил цркава овладао је по целом и стоку, саизвесним по једин остим а и н рим есам а. које су одговар аленацијоналном укусу, где је овај стил прим љ ен. П а и кодС рба је прим љ ен овај стил, стога ћем о после говорити ио старој српској црквеној архитектури.

3. К ао ш то се ни зантијски стил на истоку развио и зхриш ћ.-рим ске базили ке, исто се тако на занаду на основибазилике развио т. зв. р о м а н с к и с т и л или стил луко ва. К а-рактеристика овога стила је у м асивно м грађењ у зидова,затим ш то ломи праве хоризонталне нрте сне виш е иостављ а ранн е кровове старих базил ика, а богато и лепоупотребљ ава лу ко веи сводове. Н а основи латин ског крстадаграђене ц ркве са иолукруж ним сводовим а постале су виш е,а дана им је б01'ата и леп а орн ам ентика, особито на пор-талим а. С а црквом су спојени звони ци , оби чно два, којидају цркви им позантну спољ аш њ ост. О вај стил м ного јеупотребљ аван у занадној цркви од X. до друге полон инеXIII. века.

4. К арактеристика г о т с к о г') или г е р м а н с к о г грађевногстида, који се разви о из ром анског, свестрано кон струк-тивно усаврш ивш и га, је ун отреба стреластог (ш иљ астог)лука Г рађевина се пирам идално и витко у висину диж е,а према томе долази одговарајућа сводаста конструкција.И сти основни п ринц ип, наим е стреластог (ш иљ астог) лукапредстављ ен је и израж ен на свим а кон струк|ивн им дело-вим а, на орн ам ентици , која ни је и м итација при роде, негоим а на себи неш то лако, радосно и ф антастичн о. С пољ а-ш њ ост готског стила одлику је се богато украш еном ф аса-дом , чији је главни украс портал, украш ен скулптурам а са

извесним значењ ем , узаним високим стубовим а, богатимукрасом, м алим торњ ићим а, цвећем у облику крста. и пр о-зор руж ом изнад врата, чији нречни к достиж е 40 стопа.О кругла апсида је напуш тена, а на њ ено м есто доцЈла јеполи гонална. С водови нису виш е полукругови, него ш иљ а-сти лукови изнад квадратне или правоку тне основе. С ту-бови ни су деко рац ија, него улазе у органи зам , ради ч еганема м асивни х и м ногих зидо ва, као код ром анског стила.

' ) О в а ј с тп л м о ја в и о се п р в о у Ф р а н ц у с к о ј, ч и је м д у х у п о т п у н о н о д г о в а р а ,

а каснпјс је прнм .ксн и од Н ем аца. У И талији је нааван презриво готски т . ј.

в а р н а р с к н ( н е м а ч к и ) с т и л .

П розори су нрло велики, дугуљ асти и заврш ују се ш иљ ком,украш ени су богатом орнам ентиком . Н ајвидн ији делони гра-ђевии а су торњ еви, којих је број м ањ и него код ром анскогстила. О бичн о се налазе један или д ва торњ а на западн ојстрани, и од ли кују се величином , ви ткош ћу, б огато су оде-вени красио израђеним ш иљ астим ступчићи м а и разновр-сним ф игурама.

У м етничко значењ е готског стила је у одуховљ ењ у м а-терије, које дол азе тим е до израза, ш то грађевин а у овомстилу им а дугачке високе .нрозоре а обли ци њ ени теж е горе,и чине да тако рећи и ш чезава материја. О вај стил владаоје у заиадн ој цркви од XIII .—XVI. века1)

5. XV. веком .почињ е у И талији нов духо вни пр авац,који се одликује особитом склонош ћу прем а класичној ста-рини старих Г рка и Ри м љ ана. О вајукус није се ограни чиосам о на науку и на ли тературу. него се нро тегао и наум етност, а нароч ито на грађевну ум етност. Т ако се у гра-ђевин арству разви о м одерни стил т. зв. с т и л р е н е с а н с а *)или п репород антич ког стила, који је према својој би тно-

сти употреба старих класичних римских и грчких облика.В азили ка са њ еним стубовим а и споредним лађам а је из-лазна тачка ренесанса, и тако се вратило хри ш ћ. грађеви-вин арство на своју излазну тачку, пр екорачивш п орган-ско развиће м ногих векова, без теж њ е, да се старе ф орм еу хриш ћ. смислу и н а саврш ен начин репродукују. За кон-струкци ју зграде ни је би ла м еродавна фо рм а базили ке, неготеж њ а за ш то већим и осветљ енијим простором, који чин инеодољ ив и у звиш ен утисак на гледаоца. Зато је хор, м естоизм еђу лађе и олтара ш ирок, средњ а је лађа још ш ира, аспоредне лађе су уж е. С истем купола и п олукруж них сво-

дова је употребљ ен на целој згради, дочим је фасада —са својим стубовим а и пи ластрим а — којој је посвећена

М Н ајзнам ени тије цркве зидане у готском стилу су V Ф р а н ц у с к о ј: Л о1ге

О агпе у П аризу (12 в . ) , катед ра- е Л аон (12. в . ) , Н ћејгов (13. в . ), 8о1ввоп (13. в. ) ,

С ћаг1ев (13. в . ) , А тјепв (13. в . ) . У Н е М а ч к о ј: катедрале 81га88ћиг? (1 4. -1 5. в . ) .

Р г е јћ и г ^ 1 В . (1 3 . -1 5 . ) , К б 1 п (п о ч е т а у 1 3 . в . . с п р ш е н а у п р о гЛ л о м ) , а а т и м ц р к в е

М П гп ђ егр , М и п 8 (ег (1 4 . - 1 5 . в ) . У А у с ш р и ји : катедрал а св. ^теван а у Беч у (14. в . ) ,

У о И у к Јг сћ е у Б е ч у , (и з п р о ш л о г в ек а ) . У И ш а л и ј и : катедрал а у М илану (14. в . ) итд.

*) Ц ркве зид ане у стилу ренесан са су: црк ва св. Зах ари је у В енецији (зн-

д а о је М а р т и н Д о м б а р д о 1 4 5 7 . — 1 5 1 5 . ) и с в . А н д р и је у М а н т у и , г р а н д и о а н а ц р к в а

с в . П е т р а у Р и м у (14 5 0 , — 1 6 6 7 Л , с в . М и х а јл а у М и и х е н у (1 5 8 3 . -1 6 9 1 . ) , ц р к в а с в.

Н а в л а у Л о н д о и у ( 1 6 7 5 . - 1 7 1 0 . )

Г 1 87



нелика паж њ а сам о спољ аш њ и и тако рећи за себе украсцркие, без органског једин стна са црквом и са ун утраш -њ ош ћу. О снивач овог модерног грађењ а цркава је Т алијанРН Ш рро Н ш пеН езсо (1877.—1446.) , а изградили су га даљ е1ео Н аИ 1в1а А Љ егН , В гаш ап1е и најпо сле М Јсће ап§е1о В иопа-гоШ - П оследњ а двојиц а су радил и и цркву св. ГЈетра у Рим у.

О д п очетка XVII. в. извргао се стил р енесанса претова-ри1 ањ ем орн ам ентик е у т. зв. К ососо-стил, који се од ли кује

не истем атичнош ћу, украсим а б ез см исла и н еприродним ,зГрком н езнабош ких и хриш ћанских, старих и м одернихоблика. О вај стил уиогребљ аван је нарочито у Ф ранцускојза Л удвига XIV. и XV. од 17 00 . -1 77 0 .

У XIX. веку почео се јављ атИ на запад у, особито уН ем ачкој, нов дух на пољ у грађевичарства, чем у је првиподстрек дао бавареки кр аљ Л удви г I. Н а четири црк веко је' је он нод нгао, четири верна м одела и узора старо-хр иш ћан ског. ви занти јског, ром анског и т-отског стила н ај-саврш ени јег н ачин а, показао је пут којим м ора ићи цркн енограђевннарство, да би одговарало хри ш ћанском духу и укусу.

27. С тара ерпска цр квена архи тектура.

Л и ш е р а т у р а . Д и м и т р и је А в р а м о в и ћ , ж и в о п и с а ц , п р и к у п и о ј е н ох р о н о л о ш к о м р е д у м а л о а л и л е п е г р а ђ е . П р в и п р а в и с к у и љ а ч к о дС р б а . Г р а ђ а н и ј е и у б л и к о в а н а . — В и з а н т и ј е к и с п о м е н и ц и н о С р б и ј и .Н а ц р т а о и о п и с а о Ф . К а н и ц . П р е в е о А л е к с а н д а р С а н д и ћ , Б е ч ,1862. С а 11 т а б л и . С м е д е р е в с к а ц р к в а , Р а в а н и ц а , М а н а с и ј а (с п о љ а ),К р у ш е в а ц , Ж и ч а , С т у д е н и ц а , М а н а с и ј а (и з н у т р а ), Р а в а н и ц а (д е т а љ и ) ,.Н р у п ц г в а ц ( н л а н с а ч е л а п с а с т р а н е ), Ж и ч а (д е т а љ и ) , С т у д е н и ц а(п л а н и д е т а љ и ). — П ћ е г а 11- и п <1 п е и в е г ћ ј б с ћ е К 1г с ћ е п ћ а и к и п 81. Е 1пВ е К г а д г и г К а н 8 1 {5 Е 8 С } П С Ћ 1 Е У О П Р . К а п И г . \У 1е п 1864. (А и з (1 е тЛ а ћ г §а п Ј ;е 1863. с 1е г б И г и п ^з ћ е п с ћ ^е (1е п р ћ И . 1и 81. С 1. с е г к а Ј з . А к а Ј .

Ј е г \\'18.ч е г »8с ћ а Г 1е 1 ћ е в о п п е г в а ћ ^е с ћ и с к . М Л 2 Т а ('е 1п .) — р . К а п И г ,б е г 1 л е п . Н 151о г 18с ћ -е 1ћ п о 8г а 1)ћ 1 8с 11е К е Ј з е б и и ћ е п а и в с 1е п Ј а ћ г е п 1 859 .—1 86 8. ћ е ј р г ј ^ 1 868 . (XII. В а и к и п а , 8к и 1р 1и г , М а 1е г е 1.)

К а н и ц о в и р а д о в и р а з н е л и с у н о с в е т у г л а с о с р п с к и м ц р к в е н и ма р х и т е к т о н с к и м с т а р и н а м а . И а к о м у с е с п р а в о м з а м е р а , д а ј е н аб р з у р у к у с к у н љ е н е м о т и в е н о к о ј и н у т п о г р е ш н о р а з ј а с н и о и д ам у ј е г р а ђ а н е п о у з д а н а , и п а к ј е и н т е р е с а н т н о к о д њ е г а т о , ш т ој е к а о ( г г р а н а ц о т п о ч е о р а д н а о в о м п о љ у , и т о с а в е л и к и м о д у -ш е в љ е н .е м .

П р о ф . у ш ш е р з . М . В а л ш р о в и ћ и п о к . Д . М и л у ш и н о в и ћ к а ос т р У ч п л ц н и р и к у п и л и с у 1872.— 1885. г р а д и в о з а с т а р у с р п . ц р к в .а р х и т е к т у р у с а в е с н о , к р и т и ч к и , д о н а ј м а њ и х д е т а љ а , и м о г у п о с л у -и с и т п з а у г л е д . к а к о т р е б а т у г р а ђ у п р и к у п љ а т и . Њ и х о в р а д ј е п о ч е т а к

о з б и љ н о г р а д а . Њ и х о в е и з в е ш т а је , п о д н е с е н е С р п с к о м у ч е н о м д р у -ш т в у , к о ј е и х ј е п о т п о м о г л о у њ и х о в у р а д у , и м а м о ш т а м п а н е уГ л а с н и к у с в . 36, 41, 44, 46 , 47, 48, 5 2, 5 3, 64. Њ и х о в и ц р т е ж иб и л и с у и з л о ж е н и 1872. у М о с к в и , а л и н и с у п у б л и к о в а н и . — А У а Н г о у И з ,'0 П р б б р о Ц О Ј М Ш е П и п д е п и ћ е г п е с ш г е Е о г з с ћ и п д е п а н Г с е п С е Ш е 1е а е г -ћ Ј б с ћ е г Ш г с ћ е п ћ а и к и п в , \У 1е п 1 878, 4°. — П о г л е д н а с т а р у с р г <м ;уц р к в е н у а р х и т е к т у р у . П р и с т у п н а а к а д е м с к а б е с е д а М и х а и л а В а л -ш р о в и ћ а . Б е о г р а д 1888. Г л а с С р п . К р . А -к а д . Х У Ј 1. — М и х . В а л ш р о -в и ћ , К р а т к а р е ч о н е к и м с т а р и м с р п с к и м ц р к в е н и м с п о м е н и ц и м а . Б р а н -к о в о К о л о 1 898. с т р . 3 70 , 4 07 , 4 35 . — С ш а р и н а р , О р г а н с р п с к о г

а р х е о л о ш к о г д р у ш т в а п у б л и к о в а о ј е д о с т а г р а ђ е з а с р п с к у ц р к в е н уа р х и т е к т у р у к а о и в а о с т а л е с р п с к е ц р к в е н е с т а р и н е . Т а к о у г о д .1 88 8. и 1 889 . и м а о д И . Р у в а р ц а ч л а н а к , П р и л о ш ц и и г р а ђ а з ап о в е с т о с р п с к и м м а н а с т и р и м а . — Ђ С т р а ш и м и р о н и ћ , 0 п р о ш л о с т ии н е и м а р с т в у , Б о к е К о т о р с к а С п о м е н и к XXVIII. С р п . К р . А к а д е м и ј ен а у к а 1895. (С а д р ж и и с т о р и ј с к у и и е и м а р с к у ц р к в е н у г р а ђ у т е н о к р а -ј и н е . С н и м ц и н е и м а р с к и х . с т а р и н а с у н е д о в о љ н и д а н а м п о к а ж у с в ео н о , ш т о н а м т е с т а р и н е м о г у и и м а ју д а т и . С м е л е и н р е р а н е з а -к љ у ч к е и з в о д и : д а с у с в е н е и м а р с к е с т а р и н е у с т а р о ј с р п с к о ј д р ж а в ип о с т а л е у т е ц а ј е м з а п а д а п р е к о Д а л м а ц и ј е , о д н о с н о Б о к е К о т о р с к е .)— О в д е ћ е м о с п о м е н у т и и р а д р у с к е н а у ч н е м а ћ е д о н с к е е к с п е д и ц и ј еу л е т о 1900. С а с т а в љ е н а о д н а у ч н и к а и а к а д е м и к а р у с к и х , п р о -н у т о в а л а ј е с в е м а ћ е д о н с к е к р а ј е в е а д е л и м и ч н о и к р а ј е в е С т а р е

С р б и ј е , у к о ј и м а и м а в и ш е и л и м а њ е в а ж н и ј и х ц р к в е н и х а р х и т е к -т о н с к и х г р а ђ е в и н а , п о г л а в и т о и з с р е д њ е г в е к ћ . Е к с н е д и ц и ј а ј е н ес а м о у т в р д и л а , д а ј е п о г л а в и т о с р п с к а с р е д њ е в е к о в н а к у л т у р а уу м е т н о с т и о с т а в и л а з н а т н и х т р а г о в а у з а п а д н о ј , с р е д њ о ј и и с т о ч н о јМ а ћ е д о н и ј и , н е г о , п о р е ч и м а в о ђ е т е е к с п е д и ц и ј е а к а д е м и к а К о н д а -к о в а , т а с р е д њ е в е к о в н а у м е т н о с т п р а в е М а ћ е д о н и ј е (д о Д р а м е ) н ен о с и в и ш е ^т и н в и з а п т и ј с к е , н е г о г р ч к о - с л о в е н с к е у м е т н о с т и . »С в ео н о , к а ж е о н , ш т о с у С л о в е н и у о в у у н е л и н о с и н е с у м њ и в о ш и с а кс р а с к о г у т е ц а ј а ." (В и д и А н д р а С т е ф а н о в и ћ , С т а р а с р п . ц р к в . а р х и -т е к т у р а , С р п . К н .и ж . Г л а с н и к 1903. 60 (1X^6). Р е з у л т а т е о в о г п .у т о -в а њ а в и д и Н . II. К о н д а к о в т . , М а и е д о н и ј а , а р х е о л о ш к о п у т о в а њ е (н ар у с к о м ), С н б . Ц а р с к а р у с к а а к а д . н а у к а . 1909. 3 08 с т р . 194 с л и к ау т е к с т у , и 13 т а б л и . — А н д р а С т е ф а н о в и ћ , С т а р а с р п с к а ц р к в е н а

а р х и т е к т у р а и њ е н з н а ч а ј . С р п с к и К њ и ж е в н и Г л а е н и к , 1903. б р . 5 3(У Ш . 7), 55 (IX. 1), 56 (IX, 2), 57 (IX, 3), 58 (IX, 4) 60 (IX, 6). Д ос а д а н а јб о љ и р а д у н а с о о в о м п р е д м е т у .1)

П . П о к р и ш к и н г , П р а в о с л а в н а н ц е р к О в н а н а р х и т е к т у р а XII—XVIII.с т о л . в т . н Б к г ћ ш н е м т , с е р б с к о м т . к о р о л е в с т в -ћ . П б г . 1906. (76 с т р .

*) П о ш т о н и с а м б и о у п р и л и ц и д а л и ч н и м п о с м а т ар а њ е м п р о у ч и м с н о м е -

н и к е с р п с к е ц р к в . а р х и т е к т у р е , а н е м а м о н и в а љ а н и х с н и м а к а њ и х о в и х , т о н е

м о г у н и г о в о р и ти о о в о м п р е д м е т у . Д а б и х у п о т п у н и о л и т у р г и к у о в и м н р е д к о с в и м

а з а н а с в е о м а и н т е р е с а н т н и м п а р а г р а ф о м , т о с а м у п о т р е б и о с т р у ч п . а ч к е р е -

з у л т а т е М . В а л т р о в и ћ а , ( Б р . К о л о , 1 8 98 . Г л а с X V I I .) и н а р о ч и > о и р о ф . Л н д р е С т е -

ф а н о в и ћ а о о ђ о м п р е д м е т у , и з н е се н е у С р п . К њ и ж ; Г . с ас н и к у 1 1)0 5, , п а ч и н п н ш и '

о д њ и х и з во д .

< 9 117



104 т а б л е ). П у А л и к а ц п ј а ц а р с к е у м е т н и н к е А к а д . О в о ј е д е л о в а ж и ов б о г ф о т о г р а ф и ј а и с л п к а , а л и д о д а н а с н и ј е у ш л о у п р о м е т . В и д ир е ф е р а т у В у г . 7<е Ј 18с1|Г . М . 16. с т р . 729. о д С т р з и г о в с к о г и у С т а -р и н а р у г о д . 1906. о д В а л т р о в и ћ а . — Д р . В л а д и м и р П е ш к о в и ћ . Ж и ч а ,'С т а р и н а р , г . 19 06 . с т р . 14 . г . 1 90 7. с т р . 1 15 . г . 1 90 9. с т р . 2 7. —С ћ . П 1е ћ /, М а п и е 1 Ј е 1' а г 1 ћ у г а п и п , Р а г 18 1900. ( 0 С р б и ј н с т р . / 06 .и Д а љ е .) — С . В а 1 в , 1Ј п е У 18И е к ч и е к [и е 8 6($ћ з е з <1е б е г ђ ^е , В и -с а г е б , 1911. 44 с т р ., 4* с а 7 0 с л и к а у т е к с т у . Р е ф е р а т о д С т р з и -г о и с к о г у В у 2 . 2 . 21 (1912) 64 7— 64 8. — П р о ф . у н и в е р з . Д р . В л а д .Р . П е ш к о в и ћ , Ж и ч а , В е с н и к С р п с к е Ц р к в е 1911. (194. и д а љ е ). —

П р о ф . С ш е в а н С и м и ћ (С к о п љ е ), Л е с н о в с к и м а н а с т и р , В е с н и к С р п с к еЦ р к в е , 1 912.. г ., с т р . 19. и д а љ е . . — С о п $1а п И п Ј и е б е к , 31а а 1 и п (1О е в е П а с ћ а Г јш п н и е к к е г П с ћ е п 8е г ћ 1е п . б Ш с ћ е п г и г К и И и г е̂ з с ћ Ј с М е<1е з 13 .— 1 5. Ј а ћ г ћ и п <1е г 1з . В е п к з с ћ п Г 1е п <1е г к а 1 з. А к а <1. <1е г Ш 1з з . 1\\ т 1е п . Р ћ И .-Н Ј з . С 1. В . 58. 2 А ћ и \У Ј е п 1914. 1 .- 1 0 . С Ј е В а и ^е г к е :К ј г с ћ е п и . К 10з 1е г .

С рби су прим или хриш ћанстно из В изантије, а са њ им епри м или су и византијску ум етност, у којој стара српскацрквена архитектура, српски црквени ж ивопи с и скулптураим ају свој извор и своје узоре.

У развићу српске црквене архитектуре мож емо обеле-

ж ити 3 периода, и то ниш е по активности у раду на цркве-ном грађевинарстиу, но по стилови м а ових грађенин а. О воразниће у срп. цркв. архитектури тече напоредо са разви-ћем српског народа од њ егова п релаза у хри ш ћанство, падо кулм ин аци је и затим до нроп асти старе српске држ аве.С вако врем е српске и сторије оставило је своје гл авн е ка-рактеристичне особине и на црквеној архитектури.

У I. пери од убро јали би све црквен е грађени не, којесу на српском земљ иш ту по дигнуте почен од прелаза С рбау х ри ш ћ ан с тв о до Н ем ањ е. II . сјајни период, обухватао бисве црквене грађенин е и з доба Н еманића до К неза Л а-зара; у III. би период уш ле црквене грађевин е од К незаЛ азара па до потп уне пр опасти старе српске држ аве.

С рпске црквене грађевине а р в о г а е р и о д а до данас јошнису проучене, јер о њ им а није Н иш та истраж ивано, сним-љ ено и утврђено, да би се с позитивнош ћу могло говоритио њ ихову ностанку, стилу, неличи ни , градиву, естетици ипореклу. С ве ш то се зна то је, да се м ож е нозитиВ но узетида »х је бил о, јер се м ора узети, да су С рби по нр елазу у Х ри-ш ћанстно м орали им атн и цркнених грађевина. О вај нериодразвић а н еим арстна је веом а дуг, трајао је 3— 40 0 год., п а

је вероватно да се у тако дугом иериоду м орало и оно раз-

кијати. У осталом по и сторији о вога п ериода мож е се ноуз-дан о утврдити да је црквени х грађени на би ло, м ада намон а и не даје увек све п отребн е по датке, јер је она и самаза то н епотпун а. П одатци које им ам о о цркв. грађевин арствуовог врем ена јесу ово : »Зна сед аје краљ В ладим ир, по убиствуу П респи, пренесен у Зетску К рајин у, и ту, у цркви св. Богоро-ди це 1015. год. ногребен. П озната је, даљ е, новељ а п ане А лек-сандра II. од 18. м арта 1067. год. архиепи скопу барском

П етру, којом м у пр епору чује да се стара како о м анасти-рим а латин ским тако и православним (^гаесогиш 8с1ауогиш ).Зн а се још за цркву св. В огородице Г радачке (данаш њ иЧ ачак) , који је пре Н емањ е зидао њ егон брат С рацим ир-У ж нтију С тенана Н емањ е номи њ е се да је пре њ ега билацр ква св. Ђ орђа на Звеч ану ; зна се такође да је Завид аотац Н емањ ин, зидао цркву на Л им у ( данаш њ е Бело пољ е) ;зна се и за цркну св. П рокоп ија у Н иш у и т. д. И сторијатога период а нас, дакле м ож е у м ногоме уиутити где требатакве старин е истраж ивати.«')

Н ајвећи је део цркв. грађеви на ове ен охе за навек

проп ао, било утецајем врем ена. било љ удском руком , бил он ајзад м огућим доцн ијим презиђивањ ем , у след којега сукарактеристи чн и тр агови м ноге такве старин е за свагдаизгубљ ени.

У II. а е р и о д у срп. црквен ог грађевин арстна ствар стојим ного бољ е. П одет у развићу и нанретку српске држ авеза добаН ем анића огледа се јасно и н а црквеном грађевинарствутог периода, које и квантитативно и квалитативн о н адм а-ш ује грађевин е нрвог периода. О вај пернод траје око 200год., од Н емањ е 1167. до битке на М арици 1371. Борбапротнв богум илске јереси за утврђењ е православљ а, про-светни и религијозниу тецај св,- С аве, м оћ српске држ ане ии њ ених вл адалаца, јесу чи њ ениц е, које су учи ни ле, да ицрквена архитектура тог периода добије такође свога полета.

У о во м д р у г о м сјајно м н ериоду разви ћа српске цр квен еархи тектуре им амо нри м ерака од грађевин а д ва разна стила.И звесно је д а је један , р о м а н с к и , пресађен из Д алм ацијеи И талије. која је још из рани је врш ила сврј културниутецај на разни ће м ладе срнске д^ж ане; а други. в и з а н -

*) Н о д а ц и с к у п љ е н и д Л > . К о в а ч ев и К а , в и д и С р п . К њ и ж . Г л а с н п к . к ц . IX*.

б р . 1 . (1 . М а ј 1 9 0 3 . ), А . С т е ф а н о в п К , С т а р а с р п . ц р к в . а р х и т е к т у р а .

1)1



т и Ј С к и , К О ЈИ ЈЕ несум њ ино н ренесен из тада нисоко кул-турнс и м оН не В изантије, и то не из Ц ариграда. него из иро-винц ије. С олуна и си. 1 оре. П оред 1-рађевина које су ро-м анеког стила, им а грађевин а које су једновр ем ене са њ им ано ди гнуте а стила су »и занти јског, ш то је знак, да се икултурни утецај врш ио истоврем ено, како са истока- такои са запада.

О ва се два стила јасн о разли кују. Т а различ но ст се не

опаж а сам о на спољ аш њ им карактерним архитектонскимоолиц цм и једно г и дру гог стила. него и на при м ени гра-днва. структурн зидова и осталој техни чкој обради.

В од грађеви на које су ностале утецајем запада, оглед асе већа техиичка саврш еност, иреци зност у обради каме-ног градпн а, богагство орн ам ентике у кам ену. Ч есто путасу код н.пх сви С Н О ЈВ Н И зидови изведени од углачаног ка-м она. Н с|.и пут се у н.им а опаж а таква прецизност у јед-накости дпм епзија, таква саврш еност поли туре и тачностслојева до на ми лим етар дебљ ине, да ни данаш њ а техникау том иогледу не м ож е ноказати већег саврш енства. У право

рећи на ц .има се онаж а саврш еност, ош трина, тачност уизврш ен.у грађевина на оној истој висини, иа којој је ста-јала сум рем ена техни ка у И талији.

Н а грађевпн ам а византијског стила такве прец изно стине.ма. Г рађевин е су или од сам их оп ека, ил и је који пу тннм еш ана онека и тесан кам ен, а м ного ређе су од сам огкам ена. Н ема прим ера да су зидови изведени од тесаногкамена, па полирани. О рнаментИ ке у К ам ену или нема, илијо у овом нериоду врло незнатно прим ењ ена. У највиш еслучајева ове грађевин е нису обл епљ ене леп ом ; естетскиесрекат ио стизава се при м еном оп еке у пр авилн ом распо-

ређивањ у кам ена наизм еице са опекам а. А ко ли је грађе-впна извођена од сам их опека, он да се пром ењ ивао леппзмеђу њ их у јачи ни која је скоро равн а дебљ ин и слојаопека, те се у тој разнол икости боја очека и леп а изра-ж авао и звестан карактер и п остизавао и звестан еф екат. Т ајсе еф екат чеш ће појачавао тим е, ш то су оп еке који иутпол агане косо у каквом правилн ом , било сим етричном билонаизмени чном пол ож ају на неком делу зида, ш то све ка-рактериш е византијски стил. Н ајчеш ће су зидн и испади (аготово свакад венци грађевина) извођени из опека у пра-вилном хори зонталном ци к-цак испаду у редова, те

је тим е дат грађевпнп још ппш е карактер чисто ви:;.ш -тијског стила.

П рим ајући веру од В изантпје. С рби су од п.е нрим илии црквене грађевппе у оном об.ш ку п стилу какве )е В и-запти ја м огла и дати, и. по ш то су верски обреди осталиистоветни , то су и грађевп пе извођепе без нк аквих про-м ена у распореду, онако како су у сам ој В изантији бил еизвођене. Г рађевнн е ром анског сгил а. п ресађене са западана српско зем љ иш те, у сном е су распореду нр илагођенеиотреби верских ооред а, те су у основи доб ил е особеникарактер, који се у пеколико нр ил агођавао вп занти јскимграђевинам а, док се, у највиш е случајена, на платним а зи-дов а огледао често чи ст ром апски стил.

П оред различн ости у сгруктурн зид нп х м аса. различ -ност тих стилова у спољ њ е.м карактеру је још м ного ја-снп ја, те и на ирви по глед сасвим внд на.

К од византијских грађеви на, кубе је с пољ а у основисвакад полигонално. најчеш ће осм оугаоио; код романских,оно је круж не основе и спољ а и изнутра. Т ако нсто је н

са анси дам а: оне су код византијских грађевина, снољ а са3 или 5 страна као делови иол игоналн е основе ограни чене;док су код ром анских, свакад као делови кру га у основи.О ргански склоп грађевин а код внзантијског стила. чеш ћеје спољ а јаче израж ен него па романском . К арактерпстпчнипл очасти испад венац а код ром анског стила је озСдО иа зид узаврш ен ф ризом на лукове. У византијском стилу тога не.ма;ту је венац по н ајчеш ће изведен из 3— 5 слојева он еказупч асто ци к-цак полож ених. О рнам ентика у кам ену је,К од ром анског. стила, богато при м ењ ена, нарочито код нро-зора и п ортала. П розори су витких размера. често двод елни

(олтарски су којн пут и троделни ), оп ерваж енп богато ро-м анском орнам ентиком у камену. С тубови који деле иро-зорске огвор е врл о су витки , и завр ш ују се каип гедилгаразлич ни х ор нам ечз-а и обли ка који при падају том стплу.П ортади су оога. , п о врху украш ени орнам енткком , авертикално огранич ени низом витких стубова основа по-ли гонални х и ли округлих, који су последњ и прави или ви-југастИ завојн и. Н арочи го се ово бо гатетво орна.м ентике.ч:чо; .1 <<а запад ни м вратим а. С вега тога нем а у ви заити ј-ском стилу овог периода. О рнам еитике у камену или нем аили је врло м ало при м ењ ена; и тада им а карактер особени,

<93 117



кизантијски. К од ром ам ског стила су архитектоиски елементи,који пут у унутраш њ ости грађени не, пластичким орнам ен-тим а у камену украш ени, док тог ни како нема код низан-тијског стила оног нериод а. К од ром анског стила у унут-раш њ ости, знатна је при м ена крстастих снодона, док се онинеома ретко м огу да запазе ко д грађенин е византи јскогстила, код којега су кећином прим ењ ени иолуобли части икугласти снодони.

Т о су у главном , карактерн е разлике тих стилова он огнериода на српском земљ иш ту. О д мн огобројних већих илим ањ их грађенин а у овом нериоду (којих је било, нероватно,ниш е од стотине), нанеш ћемо сам о неколико прим ерака, угланним потезима.

•

Л е д н а о д н а ј с т а р и ј и х ј е С т у д е н и ц а , з а д у ж б и н а Н е м а њ и н а , п о -д и г н у т а п р е д к р а ј 12. в . у с т и л у р о м а н с к о м , а у о с н о в и н р и л а г о ђ е н ас у в р е м е н и м в и з а н т и ј с к и м г р а ђ е в и н а м а . О н а ј е в е о м а л е п и х в и т к и хр а з м е р а , с п о љ а и з в е д е н а о д б е л о г у г л а ч а н о г м р а м о р а о д к а м е н о в ав и ш е м а њ е н е је д н а к и х д и м е н з и ј а . О д л и к у ј е с е б о г а т с т в о м р о м а н с к ео р н а м е н т и к е н а п о р т а л и м а и п р о з о р и м а . М е с т о н о р у ш е н о г к у б е т а .у п р в о ј п о л о в и н и и р о ш л о г в е к а , с а г р а ђ е н о ј е н о в о , к о ј е н е с т о ј и н иу к а к в о ј х а р м о н и ј и с а г р а ђ е в и н о м , н и и о с т и л у , н и п о г р а д и в у , н ип о р а з м е р и м а , т е и ц е л у г р а ђ е в и н у ј а к о р у ж и . Н е о б и ч н о б о г а т с т в о ,л е и о т а , п р е ц и з н о с т у н з р а д и , о г л е д а с е н а з а п а д н и м в р а т и м а , к о ј ач и н е в е л и ч а н с т в е н у т и с а к с в о ј о м в е л и ч и н о м и у к р а с и м а , и н а о л т а р -с к о м п р о з о р у с р е д њ е а и с и д е , т а к о д а с е м о ж е р е ћ и д а ј е т е х н и к ао в е г р а ђ е в и н е с т о ј а л а н а в и с и н и н а ј с а в р ш е н и ј е с у в р е м е н е т е х н и к ен а з а и а д у . Н е с у м њ и в о ј е , и а к о ј о ш н и ј е с т в а р н и м д о к а з и м а у т в р -ђ е н о , д а с у г р а ђ е в и н у з и д а л и н е и м а р и с а з а п а д е , и з И т а л и ј е , и л им о ж д а и з Д а л м а ц и ј е , к о ј а ј е т а д а к у л т у р н о с т о ј а л а п о т и у н о п о д у т е -ц а ј е м И т а л и ј е . А р х и т е к т о н с к у л е п о т у и с в е т и њ у х р а м а з н а т н о у з -д и ж е п о м и с а о , д а с у с е у о в о м х р а м у м о л и л а д в а с р и с к а и е л и к ач о в е к а и с в е т и т е љ а , о с н и н а ч и с р п с к е д р ж а в е и ц р к в е . Н е м а њ а и с в ,-С а в а . С т у д е н и ц а је с в о ј о м л е п о т о м , с в о ј и м б е л и м м р а м о р о м п р о и з -в е л а д у б о к у т и с а к н а с в е с т р у ч њ а ч к е п о с е т и о ц е .

Ж и ч а1). Н а јн е ћ а п р о с т о р о м м е ђ у с т а р и м ц р к в . с п о м е н и ц и м а

V С р б и ј и , с а г р а ђ е н а у п р в о ј ч е т в р т и 13. в е к а о д к а м е н а н о л у т е -с а н о г и л и л о м љ е н о ', б и л а ј е "о р у ш е н а , и у и о л о в и н и п р о ш л о г н е к а ,1Т |»е з и д а н а и м а л т е р о м и р е м а з а н а и н р о с т о о к р е ч е н а г а к о д а с е д а -н а с ј е д в а м о г у т р а г о в и с т и л а д а о д р е д е . С в о ји м м н о г и м д е т а љ п м ап о д с е ћ а н а с Ж и ч а н а ц р к в е с в е т о г о р с к и х м а н а с т и р а . Г р а ђ е в и н а н о с ит и п р о м а н с к и , и а к о с е з н а д а с у ј е з и д а л и г р ч к и м а ј с т о р и и з Ц а -р и г р а д а и г р ч к и х з е м а љ а . В е р о в а т н о , д а је г л а в н и н е м м а р и п а к б и ос а з а п а д а . О н а ј е л е п и х . в и т к и х р а з м е р а , н о н о т е х н и ц и д а л е к о и с и о д

*) Н а јб о љ « је в с т р у ч њ а ч к и п р о у ч и о у н и в е р л и т ет с ки п р о ф . Д р . В л а ц и м п р

П е тк о в и К . В и д и Л и т е р а т у р а а а с т а р у ср п . ц р к в . а р х и т е к т у р у .

С т у д е н и ц е . О к о с р е д и н е п р о ш л о г в е к а (1856Ј , п р и л и к о м о н р а н к е ^с а г р а ђ е н а с у п т р и н о в а к у б е т а , л е п и х в и т к и х р а з м е р а . н а к о ј н м ас е о п а ж а м е ш а в и н а р о м а н с к о г и в и з а н т и јс к о т - с т и л а . С в о јн м ж и в о -п и с о м Ж и ч а ј е в е о м а з а н и м љ и в а з а с т р у ч њ а к е .

Г р а д а ц . Г р а д и т е љ к а ј е к р а љ и ц а Л е л е н а . у д о н н ц а к р а .ч .а С т р ф а н аУ р о ш а I. м а т и к р а љ е в а Д р а г у т и н а и М и л у т и н а , п о р е к л о м п з ф р а и -ц у с к е в л а д а л а ч к е к у ћ е . Л е ж и с е в е р н о о д Р а ш к е . у Л л и з и и и Г >р ш -н и к а с а г р а ђ е н ј е в е р о в а т н о у д р у г о ј п о л о в п н и 13. в е к а . Д а п а с ј еј е д н а њ е г о в а п о л о в и н а у р у ш е н и н а м а . 'Г о ј е ј е д н а в е о .м а з н и ч а ј н аг р а ђ е в и н а к а к о п о о с о б е н о с т н н а с и о р е д а , т а к о и н о с т и л у . Н а

њ о ј с е о г л е д а ј у т р и с т и л а : в и з а н т и ј с к и , р о м а н с к и и , ш т о ј е н е о м аз н а ч а ј н о , г о т с к и . О в о ћ е б и т и је д и н а г р а ђ е в и н а н а с р н с к о м з е м л . н -ш т у н а к о ј о ј с е о г л е д а А 1о т с к и с т и л у п о ч е т к у с в о г р а з н и ћ а : у п р а н ор е ћ и , о в о ј е п р и м е р а к т а к о з в а н о г »ц р е л а з н о г « с т и л а и з р о м а и с к о гу г о т с к и , с а п р и м е с л м а в и з а н т и ј с к о г с т и л а . П о н е к и м з и а ц и .м а и з -г л е д а д а с у ј е з и д а л и ф р а н ц у с к и н е и м а р и , в о р о н а т н о и з П р о н а н с а .Г р а ђ е в и н а ј е о д т е с а н о г ш у п љ и к а в о г к а м е н и н е је д н а к и х д и м е н з и ј аи с л о ј е в а , а л и н е о б и ч н о л е п и х р а з м е р а . Т р а г о н и г о т н к е о г л е д а ј у с ен а п р и м е н и и о т п о р н и х с т у б о в а (Н Г г е ћ е р Г е Н е г , с о п Ј г е Г о И к ), л у ц и м а н аш и љ а к и т р а г о в и м а г о т с к и х с в о д о н а (с в о д о в н с у н о р у ш е н и ). К а п и -т е л и с у и з п р е л а з н о г с т и л а (п р е л а з р о м а н с к о г у г о т с к и . С н и а р .ч и -т е к т о н с к и е л е м е н - п :. п р о ф и л и л у к о в а и с в о д н и х |>е б а р а , н е р н а з и н р а т аи п р о з о р а , с т у б о в и и к а п и т е л и , с а г р а ђ е н н с у о д с и к о г м р а м о р а и

в е ћ и н о м у г л а ч а н и . З н а ч а ј а н ј е о б л и к к у б е т а : о с н о н а м у ј е о с м о у г а о -н и к с и о љ а и и з н у т р а , к а к в о г н а с р п с к о м з е м љ и ш т у н е м а н и ј е д н а|-р а ђ е в и н а н и в и з а н т и ј с к о г н и р о м а ц с к о г с т и л а .

О д з н а ч а ј н и ј и х г р а ђ е в и и а п о р е д у п о с т а н к а д о л а з и Б а њ с к ац р к в а . Н а л а з и с е у с е л у Б а н .и , 3 с а т а н а с е в е р о д К о с о в с к е М и т р о -в и ц е , ц а п у т у к а Н о в о м е И а з а р у . С а г р а д н о ј е с е б и з а н а д г р о о н уц р к в у к р а љ М и л у т и н о к о 1315. г . П о м н п . е с е а р х и е п и с к о п Д а н и л ок а о у п р а в љ а ч п р и п о д и з а н .у о в е г р а ђ е н и н е . П о с н о ји м д о с т а и е л и -к и м д и м е н з и ј а м а . п о т е х н и ч к о ј с а н р ш е н о с т и . п о л е п о т и р а з м е р а , п об о г а т с т н у о р н а м е н т и к е , и о а р х и т е к т о н с к и м о б л и ц и м а н а јс а н р ш е н и ј еи н а јп р е ц и з н и ј е и з в е д е н и м , и о л е н о с м ш н љ е н и м и о р и г и н а л н и м к а -н и т е л и м а , о в у г р а ђ е в и н у с т а в љ а ј у н а н р в о .м е с т о о д с в и х г р а ђ е н и и ау р о м а н с к о м с т и л у п о д и г н у т н х н а с р п с к о м з е м л .ш н т у . С у в р е м е н о

т а л и ј а н с к о | р а ђ е в и н а р с т в о м о ж е н о к а з Н т н п р и м е р к е с а .м о н е ћ и хд и м е н з и ј а о д о в е с т а р н н е с р п с к е , а л н с е о в а г р а ђ е в и н а у с н е м уо с т а л о м е м о ж е п о т е х н и ц и и е с т е т п ц и д а р а в н а с а н а ј с а в р ш е -н и ј и м т а л и ј а н с к и м г р а ђ е в џ н а м а с в о 1а д о б а . И н е с а м о т о , н е г о ј ет е х н и к а т а к о с а в р ш е н а , д а с е с л о б о д н о м о ж е р е ћ и д а и и д а н а ш њ ат е х н и к а н е б и м о г л а п о к а з а т и ш т о с а в р ш е н и ј е о д о в е г р а ђ е н и н е , уп о г л е д у п р е ц и з н о с т и и з р а д е , л е п о т е р а з м е р а и л е п о с м и ш љ е н е ио р г а н с к и и з в е д е н е г р а ђ е в и н е . О в а с е г р а ђ е в и н а , п о с в о ј о ј о с н о в и ,р а з л и к у ј е о д " с в и х ц р к в е н и х г р а ђ е в и н а н а с р и с к о м з е м љ и ш т у . К у б еј е н е с р а з м е р н о в е ћ и х р а з м е р а н е г о к у б е т и о с г а л и х с р п с к и х ц р к в е -н и х г р а ђ е в И н а . С п о љ а ш њ н с у з и д о в н с в и о д у г л а ч а н о г к а м е н а , б е л о ги ц р в е н о г м р а м о р а и м о д р о г с е р п е н т и н а , п о т н у н о у г л а ч а и и д о г ј а ј -ч о с т и , и т е т р и б о ј е д о л а з е у с л о ј е в н м а . Л р х н т е к т о н с к н д е л о н п : нгр-

в а з и в р а т а . п р о з о р а . ц о к л е , л и з е н е , в е н ц и с г г л у ч и п м ф р н з о м . с т у п о в и ђ е в и н а в и с и н о м (д о в р х а к у о е т а 25 ш ) и в е л и к и м ц и м е н з и ј а м а . Ц р к в а



с а к а п и т е л и м а . с в и с у и з р е з а н и о д б е л о г м р а м о р а . Ј е д н а к о с т у г л а ч а -н и х т е с а н и к а у је д н а к и м с л о ј е в и м а и д у ж и н а м а , њ п х о в е х а р м о н и ч н еи т о н л е б о ј е н а р а в н и м з и д н и м п о љ и м а , о п е р в а ж е н е а р х и т е к т о н -с к и м о б л и ц и м а и о р н а м е н т и м а у б е л о м м р а м о р у , ч и н е н е о б и ч н о н р н -ј а т а н у т и с а к и д а н а с и о с л е 6 00 г о д .

Г р а ч а н и ц а (о с н и в а ч к р а љ М и л у т и н ), н а о г р а н к у К о с о в а п о љ а•п о р е д р е к е Г р а ч а н и ц е , д о в р ш е н а 1321. Г р а ђ е н а ј е у в и з а н т и ј с к о мс т и л у , и м а 5 к у б е т а . З н а ч а ј н а ј е н о с в о м о р и г и н а л н о м р а с и о р е д у .П о р е д г л а в н е ц р к в е и м а ј о ш д в е ц р к в и ц е (п а р а к л и с е ), к о ј е к а д с ег л е д а ју с п о љ а , с а г л а в н о м ч и н е ц е л и н у г р а ђ е в н н е . Н а д у л а з о м п а к .

н а в и с и н и с п р а т а н а л а з и с е и ч е т в р т а : к а п е л и ц а к р а љ а М и л у т и н а ,к о ј и ј е к о л и к о с е з н а п о д и г а о н а ј в е ћ и б р о ј ц р к а в а . П л а т н а с у с п о љ ао з и д а н а о д т е с а н о г к а м е н а н а и з м е н ц е п о л о ж е н о г у р е д о в е и з м е ђ уд в а . г д е г д е т р и с л о ј а о п е к а . К у б е т а с у с п о л >а о с н о в е о с м о с т р а н о гп р а в и л н о 1 п о л и г о н а , и н а н р е с е ц и м а с т р а н а з а в р ш е н е с у о к р у г л и мс т у б и ћ и м а , к о ј и с у ј е д н и м д е л о м и е з а н и з а з и д о в е к у б е т а . С т у б и ћ из и д о в а и з в е д е н и с у о д ч и с т и х , п р а в и л н о с т е с а н и х и в е з а н и х о п е к ац р в е н е б о је , с м е ш а н и с а б е л и ч а с т и м с л о ј е в и м а л е п а . П р о з о р и к у б е т ас у л е п и х в и т к и х р а з м е р а и ј е д н о д е л н н , а о с т а л н с у н а з и д о в и м ад в о д е л н и и т р о д е л н и . Г р а ч а н и ц а ј е б е з п л а с т и ч н н х о р н а м е н а т а . иб а ш с в о ј о м је д н о с т а в н о ш ћ у л е п и х о б л и к а к у б е т а , в и т к и х р а з м е р ац е л е г р а ђ е в и н е ј е п р и м е р д а в р ш е н с т в а а р х п т е к т о н с к о - е с т е т и ч к о г .К о н д а к о в н а ј в и ш е х в а л и о в у г р а ђ е в и н у о д с т а р и х ц р к а в а .

О в у ц р к в у р у ж и п р и м и т и в н о д о з и д а н а н р и н р а т а , ж и в о п и с а н ап р е м а ј е д н о м з а п и с у з а п а т р и ј а р х а М а к а р и ј а 1 570.

Д е ч а н и , з а д у ж б и н а к р а љ а С т е ф а н а У р о ш а Ш Т р и с а т а н а ј уо д П е ћ и . П р е м а з а п и с у к о ј и с е н а л а з и н а г о р њ е м к а м е н о м п е р в а з уј у ж н и х в р а т а п р и п р а т е , г р а ђ е в и н у ј е и з в р ш и о к а л у ђ е р м и н о р и т В и т еи з К о т о р а (В и д е К о т о р а н и н ) о д 1323.— 1330. г о д . О в о ћ е б и т и н а ј -в е ћ а с р н с к а ц р к в . г р а ђ е в и н а у с р е д њ е м в е к у и з б о г с в о ј е н е о б и ч н ев и с и н е , д о б и л а ј е и м е »В и с о к и Д е ч а н и «. а с а г р а ђ е н а ј е у р о м а н с к о мс т и л у о д к а м е н а .

С п о љ а ј е и з в е д е н а о д м р а м о р а у д в е б о ј е , б е л е и ш а р е н о ц р в е н -к а с т е б о ј е . К а м е н и с л о ј е в и о д ц о к л а д о в р х а . т е к у х о р и з о н т а л н о иј е д н и х с у ш и р и н а и д в е б о ј е м р а м о р а и з м е њ у ј у с е у с л о ј е в п м а .

О б р а д а ј е к а м е н а о д н а ј в е ћ е г т е х н и ч к о г с а в р ш е н с т в а . Т е с а н и ц ис п о љ а с у у г л а ч а н и д о с ј а ј н о с т и , к о ј а с е с а з а п а д н е и с е в е р н е с т р а н еу т е ц а ј е м в р е м е н а и з г у б и л а . Г р а ђ е в и н а ј е у о с н о в и т р о б р о д н а , б а з и л п -к а л н а , а л н б е з п р о з о р а у н а ј в е ћ о ј в и с и н и с р е д њ е г б р о д а . И м а т р иО л т а р а , а н и с к е к а м е н е п р е г р а д е и з м е ђ у б р о д о в а и њ и х о в и х с т у б о в ад е л е ц р к в у н а т р и о д е љ е њ а , т р и ц р к в е , о д к о јп х ј е с р е д њ а н а ј ш и р аи и м а д у б љ е п о л о ж е н о л т а р . П о р е д о в о - с р е д н >е ' о л т а р а , ју ж н о ј ез а с е б н о с д е љ е њ е з а ч у в а њ е ц р к в е н н х у т в а р п . С р е д њ н о л т а р и .м а ни к о н о с т а с о д б е л о г м р а м о р а . к о ј и ј е и з м е ђ у ш е с т к а м е н п х с т у б о в ан о л и г о н а л н е о с м о с т р а н е о с н о н е . н о д е л »е н и л п г т н и .к а . К а м г н п с т у -б о н г г к о ј и д е л е б р о д о в е , к а о и о н н у н р е п р а т п у п а н ж п е у о с м о -^•т р а н и ц и в р л о в е л и к и х д н м е н з п ј а . ј е д н о с т а в н п и .ш е к .к ш л .е н н п з д н ак о м а д а . У г л а ч а н и с у и и м а ј у р о м а н с к е к а п и т е л е . О д л и к у ј е с е г р а -

и м а ј е д н о к у б е о к р у г л е о с н о в е с п о љ а и и з н у т р а . С п о љ а ј е у к р а -ш е н а б о г а т о б р н а м е н т и м а и з б е л о г м р а м о р а (п е р в а з и п р о з о р а , к а -п и т е л и , порТали). Т р о д е л н и о л т а р с к и п р о з о р н а д м а ш у ј е ч у в е н и с т у -д е н и ч к и о л т а р с к и прозор, к а к о в е л и ч и н о м и л е п о т о м р а з м е р а т а к ои б о г а т с т в о м р о м а н с к е о р н а м е н т и к е . О р н а м е н т и к а и м а р о м а н с к ик а р а к т е р с а п р и м е с а м а в и з а н т и ј с к и м . С т у б и ћ и к о ји д е л е п р о з о р с к ео т в о р е в р л о с у в и т к и х р а з м е р а , а њ и х о в и к а н и т е л и с у ч и с т о р о м а н -с к и , а н а н е к и м а с е в и д е т р а г о в и р е н е с а н с а п р и м е н о м а к а н т у с а , ј а -с а н т р а г д а с е т р а г о в и р е н е с а н с а н а л а з е у 1 4. в . н а с р п . з е м љ и ш т у .Г р а ђ е в и н а ј е п о т п у н о о ч у в а н а с п о љ а и у н у т р а .

П е ћ с к а ц р к в а с т а р е с р п с к е п а т р и ј а р ш и ј е у в и з а н т и ј с к о м с т и л у ,к о ј и ј е д о н е к л е з б о г п р и м и т и в н и х о п р а в а к а п о т а м њ е н . О в а ј е ц р к в ав и ш е з н а ч а ј н а н о у л о з и , к о ј у ј е и м а л а у и с т о р и ј и , н е г о п о з н а ч а ј уа р х и т е к т о н с к о м . И м а т р и н а п о р е д о н о л о ж е н е ц р к в е ј е д н а к и х в и с и н ап о т п у н о о д е љ е н е з а ј е д н и ч к и м з и д о в и м а ; с р е д њ а ј е ц р к в а н е ш т о п ш р а ,а д у ж а ј е з а о л т а р с к у а п с и д у . С в а к а ц р к в а и м а п о ј е д н о к у б е ; ас в е т р и и м а ј у ј е д н у з а ј е д н и ч к у ш и р о к у п р и п р а т у . З б о г о в а к о г с к л о п а ,в е л и к е т и р и н е и д у ж и н е а м а л е в и с и н е н е д а је с л и к у о с о б и т е г р а -ђ е в и н е . О д в р е д н о с т и с у ц р к в . п о д о в и с к л о п љ е н и о д р а з н о б о ј л и ху г л а ч а н и х к а м е н о в а , р а с п о р е ђ е н и х у п р а в и л н и м о р н а м е н т с к и м ф и -г у р а м а и д о б р о о ч у в а н ж и в о п и с .

И з ових грађевних врем ена Н еманића , задуж бин а сри-

ски х владал аца, влаетеле и по једи нац а, види се да су : раз-нолике по оригиналности склопа - и распореда, по стилу, асаврш ене но техниц и, богате орнам ентим а, естетске по раз-м ерим а, зидан е већино м у византијском стилу, који је ународу ухватио корена. Грађевине овог нериода вероватносу изводили дом аћи неим ари.

III. а е р и о д . У овај период спадају црквене грађевинепо ди гнуте од по четка владави не кнеза Л азара, па до пот-пун е пропасти српске држ аве.

О пћи карактер цр кв. грађевин а овог» нерио да : све

су у византи јском стилу , од кам ена самог или од ка.менанаизм енце с цигљ ом . И м ају једно или 5 кубета већпномвитких разм ера. Г лавна пак разлика грађевина овог периодаод он их I I. период а је богата орнам ентика на споллш мзидови м а, док је код они х незнатно или ни како прим ењ и-вана. П розори узани обичн о дводелни сврш авају с лукомна иш љ ак. који нем а никако конструктивни карактер, каош то је то у готиц и, н его је чисто арх итектон ско-естегпч нимотив.

Д аљ а је особина ових грађенина н у том с. нгго с\-нлатни зидови под ељ ени у плитке ни ш е зидни м пспади.м а

У 6

или чеш ће витким окру глим стубовим а, које пресецају ненц и

97



у висин и бан ка пр озорског и и знад пр озора те се и знадстубова на тој висини подиж у нроф илисане и орн аменти-сане архиво лте, које затварају озго пољ е у чијој се сре-дин и налази прозор. В иш е про зора налазе се орнам ентисанепрозорске руж е, тесане од камени х пло ча и готово увекпро резане ради пу ш тањ а светлости.

Д аљ а карактеристика је , ш то су спољ ни П реломи кодравни на апсидам а обележ ени још и округлим витким сту-

бовим а, снојеним за једну трећину за зидн у м асу, те ви ш епрозора такође заврш ени архиво лтам а које нису нроф или -сане (луцим а) , али су који пут богато укр аш ене орнам ен-тим а у преплету. Ти стубови у горњ ем делу изнад дру гогвенц а. често су ви југасто ж љ ебљ ени и им ају кани теле којиносе пом енуте архиволте. О рнам ентски делови су изрезаниу Кам ену.

К од грађевина овог п ериода оп аж а се теж њ а да сеспољ а пор ед употребе стубова и архиволта, ш то већм аукрасе орнам ентиком . Т ехничка страна грађевин а овог пе-рио да не пок азује оно саврш енстно које се он аж а код м но-гих грађеви на II. перио да, скром ни јих су д им ензија (осимМ анасије) , нема н |« ци зност и у извођењ у зидо ва као пре,из њ ега им амо знатно м ањ е црквених грађенин а, но из I I.из сасвим разум љ ивих разлога.

К р у ш е в а ч к а ц р к в а , б е з с у м њ е ј е п о д и г а о к н е з Л а з а р к р а ј е мт р е ћ е '/« 14. в . С к р о м н и х д и м е н з и ј а , с а з а п а д а н а д г л а в н и м у л а з о ми м а ј е д н у к у л у , и п о т о м е о р и г и н а л н а п о с к л о и у . О р н а м е н т и к а о р и -г и н а л н а с и о л л д о с т а п р и м е н .е н а .

Р а в а н и ц а , б л и з у Ћ у п р и ј е , п о д и г н у т а в е р о в а т н о у с к о р о з а к р у -ш е в а ч к о м ц р к в о м . З а д у ж б и н а к и е з а Л а з а р а . 5 к у б е т а л е п о г о р г а н -с к о г с к л о п а у ц е л и н и , л е н у т и с а к з б о г в и т к и х р а з м е р а , м а л и х д и м е н -

з и ј а с а д о с т а о р н а м е н т и к е . И с т о г к а р а к т е р а к а о и к р у ш е в а ч к а ц р к в а .Љ у б о с т и њ а , у б л и з и н и Т р с т е н и к а , п о ч а с а о д л е в е о б а л е з а п .

М о р а в е . З а д у ж б и н а к н е г и њ е М и л и ц е , с а з и д а н а в е р о в а т н о п р е д к р а јXIV. в . С к р о м н и х д и м е н з и ј а , н е о б и ч н о л е п и х п р о з о р а . О р н а м е н т и к еи м а у к а м е н у о к о в р а т а и п р о з о р а и н а р у ж а м а с п о љ а , к а о и н аз а п а д н и ^ в р а т и м а у н у т р а , с а м о н е ш т о м а љ е , н о н а н а п р е д п о м е н у -т и м . Н е и м а р ј е Р а д е Б о р о в и ћ , »п р о т о м а ј с т о р «, к а о ш т о с т о ј и у р е з а н он а к а м е н о м п р а г у з а и а д и и х в р а т а .

К а л е н и ћ , д в а ч а с а н а с е в е р о д Љ у б о с т и њ е . З а д у ж б и н а Д е с п о т аС т е в а н а (в и с о к о г ), с и н а к н е з а Л а з а р а и М и л и ц е , п о д и г н у т а в е р о в а т н оу п о ч е т к у XV. в е к а . С к р о м н и х д и м е н з и ј а и л е п и х р а з м е р а О р и г и -н а л н а и з н а ч а ј н а г р а ђ е в и н а п о с т р у к т у р и с в о ји х з и д о в а с п р љ а , к о ј ис в о ј и м ш а р е н и л о м к а м е н а , о н е к е и л е п а у б о ј а м а ч и н е ж и в о п и с а н

у т и с а к . Н а ј б о г а т и ј а ј е о р н а м е н т и к о м и з м е ђ у г р а ђ е в и в а о в о г п е р и о д а .'Г е х н и к а , н а р о ч и т о о б р а д а к а м е н а с а в р ш е н и ј а ј е н е г о н а г р а ђ е в и н а м ан а п р е д п о м е н у т и м .

М а н а с и ј а , 3 . ч а с а и с т о ч н о о д С в и л а ј н ц а . Т а к о ђ е з а д у ж б и н аД е с п о т а С т е в а н а и з п р в е '/« XV. в е к а . О д л и к у ј е с е о д о с т а л и х г р а -ђ е в и н а о в о г п е р и о д а с в о ј о м в е л и ч и н о м . В е о м а ј е л е п и х и в и т к и х р а з -м е р а , с а 5 к у б е т а н а ц р к в и . С в а ј е о д т е с а н о г г л а т к о о б р а ђ е н о гк а м е н а . О с и м в е л и ч и н е и с т и ч е с е о д о с т а л и х и с в о ј о м т е х н и к о м ,к о ј а ј е т о л и к о с а в р ш е н а , д а с е п о п р е ц и з н о с т и о б р а д е к а м е н а и к о н -с т р у к т и в н о м с к л о п у в е ћ м а б л и ж и т е х н и ц и ц р к в е н и х г р а ђ е в и н а р о -

м а н с к о г с т и л а II. и е р и о д а , и а к о п о 1-л а в н и м с п о љ а ш њ и м а р х и т е к -т о н с к и м е л е м е н т и м а п р и и а д а о в о м п е р и о д у . Н е м а у к р а с н и х о р н а -м е н т с к и х д е л о в а у к а м е н у н а с п о љ њ о ј ф а с а д и , к а о и н а о с т а л и мг р а ђ е в и н а м а о в е е п о х е , ч и м е н р е д с т а в љ а з а с е б а н т и н о в е е п о х е в и -з а н т и ј с к о г с т и л а . П р в о б и Т н и н о д у п р и п р а т и с а ч у в а н ј е д о д а н а с , ас к л о п љ е н ј е и » р а з н о б о ј н и х (б е л и и ц р в е н и м р а м о р и м о д р и с е р -п е н т и н ) к а м е н о В в , т в с е м о ж е с м а т р а т и з б о г т е х н и ч к е с в о ј е о б р а д ек а о р е м е к д е л о V о в о м п о с л у .

В е л у ћ е , Н ч а с а ј у ж н о о д Т р с т е н и к а . Ц р к в а ј е м н о г н м п р е м а з и -в а њ е м , н р е и м а к а м а с н о љ а м н о г о и з г у б и л а о д с в о г п р в а ш њ е г к а р а к -т е р а . а л и с е » о о р н а м е н т и ц и и п о с в е м у о ф -а л о м м с в к е у в р с т и т иу г р а ђ е в и н е о н е е н о х е и в е р о в а т н о ј е с а г р а ђ е н а у п р в о ј н о л о н и н иXV. в . Т е х н и ч к а о б р а д а д о с т а ј е н р и м и т и в н а .

Р у д е н и ц а , ј е д а н ч а с ј у ж н о о д В е л у ћ а , у р у ш е в и н а м а , с к р о м н и хд и м е н з и ј а , а л и в е о м а л е и и х р а з м е р а . С в а ј е о д т е с а н о г и п о л у т е с а -н о г к а м е н а . Б о г а т а ј е о р н а м е н т и м а у г а м е н у о к о в р а т а и п р о з о р а .

С ш а р а с м е д е р е в с к а ц р к в а н а г р о б љ у . с а з и д а н а о д п о л у т е с а н о гк а м е н а н е је д н а к е в е л и ч и н е в е р о в а т н о ч а в л а д е "Б у р ђ а С м е д е р е в ц а ,д а к л е у д р у г о ј V« XV. в .

С а опадањ ем српске држ аве, опад ала је и ц рквенаархитектура, док није са про паш ћу последњ их српских де-спота у С рем у « он а сасвим и ш чезла. П оследњ е грађевинеовог периода подигнуте су у Ф руш кој Гори , те са на за -осталим а из овог доба опаж ају још по н еки трагови стилаове епохе или уоп ће византи јског стила. И нтересан тнесу ц р кн е у Ф р у ш к о ј Г о р и гр ађ ен е о д к а м е н а м а н а с т и р иШ и ш а то в а ц и П р и в и н а Г л а в а, п а р ох и јс ка ц р к ва у К а м е -н и ц и , и у Б ач к о ј м ан . К о ви љ .

С ви ови сдом еници старе српске црквене архитек-туре, величанствени сам и по себи, били су још украш ении другим одговарајући м ум етностим а. Зид ове изнутра кра-силе су ф реске, ж иво пи с израђен кичицом н алеп у; м алтеру.М еста без украса у храм овим а покривали су ручни радовцнезени златом и сребром. Б огослуж бене књ иге у овим хра-

м овим а биле су оковане златом и сребром , а ин иц ијали и

98 99



писм ена у овим књ игам а била су украш ена оазнобојнимум етним ш арам а. Ц рквени сасуди били су такође од златаи сребра. С ве то заједно са овим спом еници м а старе српскецр квене архитектуре. јесте јасан доказ н екадаш њ ег б огат-ства земљ в и ум етни чког см исла владалаца и н аро да; јестевидљ ив знак високе културе свога врем ена и сведок по-бож них осећаја српске душ е прем а Б огу, који остадош совековечени у м рам ору, камену,. злату и сребру.

28. Г л а в н и д е л о в и х р а м а и њ е г о в о у р е ђ в њ е у с т а р и н и .

С таре хриш ћ. ц ркве им але су ова три дел а: 1. а р о -н а о с ц р к в е , к р б ш о с ,, уе8ћ ћи 1и т, притв«р&; 2. л а ђ а ц р к в е ,

паУ 18 беи агса есс1ез1ае, к о р а к л к ц е р к о в н м и , и 3. о л т а рц р к в е , ^о о с а о т ^р с о у , с к . б л т Ј р к , |З г ){Ј .а , з и ^ е д а т , б у с о у , б у с о у

крга$их&р10ч, ргебћу1еп иш .

1. П ред црквом био је с а о љ а ш њ и а р о н а о с , непокривеном есто, око кога је био рогћсиа, покри вен ходн ик, а кров ход-ни ка био је на стубовим а. Н епО кривен п ростор у средини про-

наоса звао се АОХТЂ или А И - Р ^ , аћпш п , Гтр1и ,уш т. У срединиспољ аш њ ег прон аоса или атрија био је суд с водом, ^[Затг̂ ,хоХ орјкТо^, ср(.аХ гЈ ^ерусф , сапШ агиз, 1 у тр ћ ае и т, 1 аћги т, у ком есу они који су улазили п рали руке, чим е су хтели по ка-зати ун утраш њ у чистоћу духа. к оја се захтева при м о-љ ењ у. С в. Јован В латоусти о овом е каж е: »П ред црквомстоји суд с водом зато, да би хри ш ћани пр.и м олитви моглиподићи Богу чисте руке«.1)

У спољ аш њ ем пронаосу стојали су покајниц и *1ослед-њ ег разреда,*) а звали се хХаСоутед, П еп16з, п лач ућ и . или

^е(|га^6реуо(, Ш етапГез, зим овњ аци , наим е велики

'греш ни ци , којим а је био забрањ ен боравак у покривеномтрем у, и који су м орали бити на отвореном непокри веномпросгору. И сто тако су у спољ аш њ ем пронаосу стојалисироти, а ту су се држ але и агапе и сарањ ивали м ртви.Д анас уз наш е цркве нем ам о спољ аш њ ег пронаоса. О н бисе м огао зами слити на простору са запад не стране ц ркве.изм еђу ограде порте и улаза у уну траш њ и пронаос.

*) 1о а п п е в С г у в о $1о т и в , Н ош . 3. т ер. I I . ас1 С огт( ћ. сар. 4. И спор. •

Н о т . 7 2 . т 1 о а п п е т , и Р а и Н п и в N 01., Е р. 33. а<1 А 1е(ћ1ит код М 1§пе, Га(г. 1а1.

Т . 1ЈХ 1. 346.

•) Е и $ е Ш х . Н н( . есс1. I. X. с. 4.

И з спољ аш њ ег пронаоса улазило се у у н у т р а ш њ иа р о н а о с , који се звао нар текс А̂ р&гјј), • одељ ен од лађецркн ене зидом или стубовим а. У нутраш њ и пронаос звао сеи рај (ларА бз(оо?), јер су на унутраш њ ем зиду о бич но би линасликан и А дам и Е ва у рају, ради сим волизовањ а идеје,да из раја изгнани наследниц и А дам а и Е ве у цркви Х ри-стовој налазе изгубљ ени рај. О вде су стојали катихум ениI. разреда, енергум ени и по кајни ци П . разреда, звани ахросо-Јхе̂ оц аш ћеп1ез, слуш аоци .1) И сто тако овде се држ ала бде-

ни ја. литије, погреби ч т. д. У унутраш њ ем пронаосу н а-лази о се суд за кр ш тавањ е, хоХ ир^О -ра, р1зсш а, који јечесто био см еш тен и у по себне зград е т. зв. бап тистери је,крстионице. У нутраш 1ви пронаос одговара наш ој данаш њ ојж е н ск о ј ц р к ви , н а п ер ти .

2. И з ун утраш њ ег про наоса улазило се кроз тројанрата у л а ђ у (н а о с ) Ц р к в е , које нам им е п оказује, да мина овом свету пловећи по бурном и опасном мору, тераниовам о и онам о. у лађи цркве налазим о спас и уточиш те,као и Н оје у ко вчегу. Л ађа је им ала три дела, средњ у

и две споредн е лађе, све три одељ ене једн а од дру гестубовим а, зидом . и ли дрвеном или гвозденом преградом.Д есна јуж на лађа б ила је одређена за муш ке, а левасеверн а за ж енске, и то тако, да су у најстраж њ ем оде-љ ењ у сваког од ових делова били катихумени П . и I II .разреда и по кајни ци III . и IV. разреда. У средњ ем оде-љ ењ у стојали су верни, и то непосредно пред катихум е-ним а и п окајниц им а, ож ењ ени и ж ене са својом децом ,затим одрасли м ладићи и девојке (последњ е м есто звало се7сар9«у(х(о )̂. Н ајпо сле у трећем (предњ ем ) О дељ ењ у стојалису м онаси, Б огу п освећене д евојке и удо виц е (ово се м есто

звало цатроу(х(оу, ш а1гопаеит). О ва одељ ењ а била су одељ енаједн о од др угог. С вака спор една лађа им ала је засебан улаз,и вратари (остијарији) и ђако ни се брин ули су се за одр ж а-вањ е реда при улазу.*)

У средњ ој лађи према ллтару налазио се на узвиш е-ном месту а м в о н (брЈЈш у, ат ћ о од о^ајЈа&е ,̂ усп ињ ати се.

' ) И с п о р. С о п $ (. А р . 1. VIII. с. 5. В а $ И . Е р . 2 1 7 . аК А т р ћ Н . <1е с ап о п Љ и в

<М 1?П е, Ра( г. р . Т . XXXII . р. 797. е( 803) ; О т е е о г . И у $$. Ер1з( . сап. аа 8. 1е(о1ит,

М еН ( . ер1вс. с. 5.

') Зтгритакш у 84 о 1 р^у тсиХ ш ро т4 ; ш 1М о о ( х &у М р т ч гоиХ аооогм; аиха;,

а [ 8к ви^хоуос ш 1( х Л { тш у -руа1хву , Вћ»)У *а о о г о \о у т . с,опз(. А роз(. 1. II. с. 57.

<101 117



узлазити, лат. зивдезШ т), узвиш ен подиум са две или тристепениц е, на ком е јеб и о пу лт за литур гичка читањ а, отудасе и звао ам вон Р Р̂А ТА^ <Ј>аууш от©у, зи ^ езШ т 1ес10гит, ИЛИтакође и ^л к б г ^»V, апа1о ^и т, и ри1рИ ит.

О давде се читале св. књ иге и дип тиси, списак ж и-вих и ум рлих члано ва ц ркве, који су били заслуж ни за њ у.И сто тако уп отребљ авали су каткад епископи и презвитериамвон за проп овед. У овом делу храм а, и то пред олта-

ром , би ло је такође м есто за цара и др уга угледн а ли ца.

1

)О во место, на ком е су бил а м еста и за појце, певниц е, иниж и клир, обично се звало а ш к к а , осоХ еЈа, аолеТоу, а<оА еб$.О во м есто било је од ељ ено од олтара као и од осталог делалађе гвозденом или дрвеном преградом (ш ухШ ед, хаух&ен).П реграда пр ем а олтару и м ала је тро ја врата, од којих сусредњ а им ала завесу, покри вач, која се у сећањ у н а храмС Завета и ш атор завета звал а хаталН аоц а и хататс&сао{1а цоатс-Х6У, р^Х а Т?|С 1ххХ т/а(а$. Н >у су п ри богослуж ењ у свлачил ии н анлачили ипођакони и аколути. С а узвиш еног м еста насолеји обИ чно се држ ала проп овед. П ростор средњ е лађе

прем а вратим а би о је одређен за странц е и путни ке.*)Ц р к в е н а в р а т а с и м в о л и з о в а л а с у С п а с и т е љ а н р е м а Њ е г о в и м

р е ч и м а : „Л з х З е м к д м р к : м н в к > 2ц и к т о к н и д г г *, с ћ с г г с д , А к и А д г пА А з п д г г ж , А п А ж и т к м Е р А ф <т х ". Ј о в . 10, 9.

В р а т а с р е д њ е л а ђ е и м а л а с у д в а к р и л а , п р и к а з у ју ћ и њ и м а д в аз а в е т а . У т у с в р х у , л и в е н а ч е с т о о д м е т а л а , б и л а с у у к р а ш е н а р е з -б а р и ј а м а и р е з а н и м с л и к а м а и з С т а р о г а и Н о в о г а З а в е т а . О б о ја в р а т ас п о р е д н и х л а ђ а б и л а с у у З а н а , д а б и п о д с е т и л а в е р н е н а р е ч и Х р и -с т о в е М а т . 7, 14: ,,«Ј-ЗКДА к р а т А , А т 4с с н и А п ј т к к к о д А А к х ж н к е т х „А м А л и> Д у х в с т к , Л ж « А к р -к т Л г с т ж в г б " .

3. Трећи део цркве био је о л т а р ил и м есто где се

скрш авају св .тајн е. О вај део им ао је облик п олукруга ил вш кољ ке, ради чега се и звао ар81з, сопсћа уесопсћи1а. У средини на горњ ем делу по лукр уга би ло јеузви ш ен о седи ш те, хеЈН бра, зедез а11а ил и пр есто (Ф рбуос)епископов, а с обе стране овога беху седиш та п резвитераили пр естоли П . разреда, З-рбтлх беотерос.«) С еди ш те епи скоп а

<) И о г о т е п ., Н и*. «ос1. 1. У П . с. 86.-*) И спор. 1*0 А Ч а И и з , О е гесеп( . втаес оги т .(етр 1п , с. 2. 8- В.

») Е ш е М и з , Ш аС всс1. 1. X. с. 4. 61 с. 6; 1. VII . с. Ђ О .Ј С о М . А р о И . I . Ц „

с, 18; О г е е о г п № и . С а г т т и т 1Ц >. I I . Н и ( о п с а ; С а г т . 1 1 . а е т 1 ( а а и а ; Т ћ е о Ј о г е Г _

Н м С есс1. 1. VII . с. 3.

и пр езвитера, звало се колективн им им еном аиу&роуос. О дп резвитер ски х седи ш та об и чн о се звао ц ео олтар лреајЈоЈ̂ рсоу,рге8ћу епит.

У среди ни о лтара стојао је свети сто бли престо, наком е се сврш авала св. евхаристија. С обе стране (лево идесно ) престола н алазил и се пастоф ор ији, тк Јгаатофбрса, наим есобе или простори за ч увањ е сасуда и ствари п отребнихза св. евхаристију, као и богослуж бени х књ ига. У десном

пастоф орију чувао се хлеб и вино, путир и остале стварип отреб не за свету евхар и стију, и звао се лр6&ео1$. У левомпастоф ори ју биле су одеж де, књ иге и дру ге потребнества ри за бо госл уж ењ е, и звао се ахеооф иХ Л хсоу, бсахоусхбу.Г де није било такових соба, постављ ани су десно и левостоло ви , од ко ји х се на једн ом , који се звао гсаратрА тсе̂ оу иТ1р60-ео1$ (рага1оп ит, оћ1аИ оп апит), изм еђу дар ова д он есениход хри ш ћан а одаби рао хлеб за енхаристију, д очим су надру гом , званом Р-ђца ТШ У бш -к&ш , биле богослуж бене одеж деи сасуди.1)

И данас и м ају ц ркве три д ела: олтар, лађу и прон аос.

Д аљ е ћем о говорити о овим делонима данаш њ е цркве.

29. О л т а р и њ е г о в и п р е д м е т и .

О лтар (а11а ага, узвиш ен ж ртвеник) се обично зоветб. тш у бу и^, {к>а1аатађркл<, н ајсвети ји је део хр ам а, јерсе у њ ему сврш авају н ајваж ни је св. радњ е. Н ајглавнији инајваж н ији део олтар а је с в . и ч а с н и а р е с т о , који сетак ође зов е О -ооихопђри^ и ли трЛ та^а, К орсоо тр&ге&г, трбта^аЦ >а, ауС а, цоатсхтј сФ &ато? и т. д., на ком е се свр ш ава бес-крвн а ж ртва Н Завета и на ком е'је Х ристос у св. евхари-

стији при сутан у виду хлеба- и вина. Зато ш то је ж ртваН Завета средиш те целог искупн ог дела и снега богослу-ж ењ а, због тога не м ож е ни једн а црква бити без о^тара.С в. апостол П авле каж е о олтару (Јевр. 18, 10 ): „И м д д ш(ж () олтарк, © Н1Г1&Ж 1 Н1 и<и 8т& власти м сти сл б ж а ц Ј Ш с^ни",и зове га »трапеза господ њ а« (I. К ор. 10. 21).

С вети престо је слика гроба Х ристова, сим вол столаГосподњ ег при последњ ој тајној вечери, крста и раснећаГ осподњ ег, слика престола на ком е седи бож анско јагњ е

') В Ш е т О п , Ш е тогх . Б епк ф . 4ег сћпв1 . ка( ћ . К 1гсће , 4 . ' В . 1 . Т ћ . р . 139 ;

х ва. а. тћ. р. ш .

102 109

увија сп. антим инс. И литон, који спом ињ е И сидор П елусиот,1)



(О ткр. б, 6) , и под којим д уш е оних, који су погинули зареч Б ож ју (О ткр. 6. 9), чекају своје про слављ ењ е.«') С в. пре-сто стоји посред о лтара, јер је И Х , који се при носи н а пре-столу на ж ртву, изврш ио искуиљ ењ е у средини земљ е (П с.73, 13), и иредстављ а оно и сто, ш то је представљ ао веКсто у храм у С олом онову, који је био п остављ ен у средин исветињ е. Ч асни престо је узвиш ен и им а четвероугаониоблик, јер се н а њ ем у сврш &ва бескрвна ж ртва за све љ уд е

четири краја небеска, а гради се тако, да кам ена пл очапочи ва на једН ом или четири стуба или на четири дрвен а,кам ена или м рам орна зида, и то изнад гроба м ученичког.*)

В ато ш то св. престо п ре свега сим волизује гроб Х ри-стов, по кри ва се прво, као тело Х ристово, једно ставни м бе-лим по кри вачем , који се зове с р а ч и ц а (кош уљ а, хатаоА рха).П реко срачице м еће се светао и ш то је м огуће лепш ип ок ри вач еобот^, (раИ а), а зове се и тратее&хрброу.С имеон С олунски каж е о оокривањ у часног престола: »П рвосе м ећу четири пл атна на четири кр аја св. пр естола. којаим ају им ена јеванђели ста, јер лр есто представљ а целу ц ркв у,

која се сакупи ла из свију крајева зем љ е Го сподњ е, а по-ди гнута је пр опо веђу јеванђел иста К ада се поставе четиријеванђелиста, полож и к о ш у љ у с в . с т о л а , која представљ апо кри вач, у који је би ло уви јено тело Х ристово. Затимпостави х а Љ и н у св. пр естола, која, зато ш то је с в е т л и ја ,представљ а славу Го спо да.. . или одело С даситељ ево, које-је сјало као светлост.« (0 х рам у с. 112.)

И спод престола м ећу се у једном сасуду м о ш т и м у -ч е н и к а или других светитељ а, који се за Х риста бори ли.С в. реликви је м ученика или других систитељ а мећу сеиспод п рестола због оби чаја хри ш ћана у првим вековим а,

да подиж у цр кве на гробовим а •кученичким , као и збо гизри чн ог п роп иса цр кве (14. кан. V. карт. сабора, и 7. кан.VII. вас. сабора).*)

Н а св. престолу им ам о даљ е и л и т о н , 6 1А Т ЈТ 4У ( О Д Е 1 Л « О ,

уви јам , лат. согрога1е), н аим е п латно редовн о о д лан а, у ко је се

*) И слор . 5 . С е г т а м , В егиш есс1. С оп( етр1 . код М дое , Ра( г . 6г . Т . 96 . р . .

367— 988. а С им еон С олунски , 0 хр& му, гл. 132 .

• ) И спор . В е ш л м и н г, Н оваи С криж алв 1870 . стр . 16 . ш 866. • С и м е о н С о ~

л у н с к и , 0 храм у, гд. 101. и 133.

' ) И спор: О ткр . 6 , 9 . С у р гШ п и з , У Бег 4е 1аиде М аг1угп п . 29 . и С и м е о н С о -

л у н с к и , 0 храм у , гл . 133 .

означ ава оно п латно или убрус, којим је би ла уви јена главаИ Х риста када је п огребен, и који су А постоли по сле васкрсавидели (Јов. 20. 7): „и с в д ^рк, иж< в*к на гд4в«к вг» , н< с * ризамид|ж Јф к, но Ш С О БХ свитх на вдинН гМ К лскст̂ к . У и ли тон с .е увијаа н т и м и н с м есто и р.(уоа, ЈАСУ ОКЛ> р ^ о и у , с то , ап ћ ш еп в ш ш ) ,наим е обично или свилено п латно са сликом пол агањ аХ риста у гроб, на који се м ећу при сврш авањ у С в. ж ртвечасни дари. Н а престо се м еће даљ е р у ч н и к р с т за благо-

сиљ ањ е н арода, без кога не м ож е бити ни једн а литур -гичка радњ а ни обред, а д р у г и к р с т са сликом распећаХ ристова и дрш ком постављ а се у средини чело источнестране престола, и н оси се при опх оди м а, јер је крсторуђе на коме се Х ристос принео на ж ртву за наш еспасењ е, па зато н е см е ово ор уђе и зостати там о, гдесе ова ж ртва сврш ава.

Затим се н а св. престо постављ а с в . је в а н ђ е л и је , којепредстављ а новог законодавца, И Х риста. У неким ц рква-м а поди ж у се на четири у гла св. пр естола четири сту-бић а, н а које се постављ а ш атор у облику куле, балда-хи н, небо, који им а да ш тити престо, и зове се грчкихсрш ри^,«) хфш тбс, троиХХ Соу, торуод, а латински се зове аћогш ш ,1игпз, итћгаси1и ш ,- агса и т. д. Ш атор изнад престола пред-стављ а небо, и зато се на њ ему везу или сликају сунц е,м есец и звезде. У старим врем еним а висио је у срединиш атора златан или сребрни голуб као символ св. Д уха,чијом се силом освећу ју св. дари на св. престолу. О тудасе зове п ростор изм еђу овог ш атора и св. п рестола терсотк-рсоу, од терсотерА , голуб. У голубу се оби чн о чували св. дари.*)

Д анас се оби чно у свим а црквам а налази н а св. пре-

столу ки вот, ковчег, оби чн о у обл ику м але цркви це, у којој

») 1в Ш о п Р е 1и з ш 1а е Ергв1о1агит П ћ. I . , ер. 123. Ек>го1ћео со тШ (М јрпе,

Раћг. р . Т . 78 , р . 264 . - 265 . )

' ) Е тим ологнја ове речи се раано тум ачи. П рем а Герм ану (В ег. есс1. соп -

(етр1. у М 1$пе, Ра(г. р . ( . 98. р. 390.) долааи од хф, хф отб;, ковчег, и Љ ри>у, светлост

Господњ а ( хб ^& р хф , 1<га н ф в п & (, хб 8» "О р и п , ф ш хш р б; К о р С о о $ с р &( ваоО ) . Д руги

држ е да ово иебо им а своје име »С И Ј О П Ш П « аато, јер су у еуду , који виси у

средини ш атора, били св. дари , св. јело (сШ ив). Д руги опет ваводе реч х ф о р и п

од јевр. речи „ кебер" , гроб, јер су одтар • гроб сличии п ојм ова.

*) И спор . Ј о а п п е з С ћ г у з о з 1., Н от . 6 . де ћеа( о РћП ортпм ( М 1рте Ра( г . рг.

Т . Х 1 Л Ш . 76 3.)

104

се чувају освећени дари за болне и за сврш авањ е ли-

<57 117

8 0 . Л а ђ а ц р к в е .



тургије пређеоснећених дарова, отуда се и зове дарохра-нилница.1)

И сточно од св. престола у средини по лукру га уз зид,налази се на узвиш еном м есту г о р њ и а р е с т о ( ха\Ш ра, д - рб^ ђкоји зоне св. Јован Златоусти у својој ли тургији тђха{Н бра. Н а овом престолу седи епископ за време читањ аапостола на св. литургији, представљ ајући И Х риста. С об естране горњ ег престола су у катедралним црквам а спо-редн и п рестоли, ^р^ос бебтероц на којим а седе свеш тениц икоји служ е заједн о са епископ ом , пр едстављ ајући апостоле.Г орњ и престо представљ а небесни престо И Х риста, којиседп с десне стране Н ога О ца, дочим спор едн а и рестол>асвеш тени ка при казују учествовањ е апостола у слави И Х ри-ста. Зато се на зиду изнад епи скопског гор њ ег п рестолаоби чно слика И Х где седи као архи јереј на престолу, иблагосиљ а народ, а изнад осталих споредни х п рестолам ећу се слике светих апостола или св. јерархД :') В асили јаВ ел.. 1'ригорија В огослова, А танасија и т. д.

Л ено од и рестола је ж р т в е н и к или проском иди јарион.у стари ни -рЗд«а1б, пр|длож»н?1, јер се на њ ега и останљ ајуод хри ш ћана п рин есени дарови и снрем ају за св. енхари-стију, а ту се чу вају и утвар и по требн е за св. евхари стију.Ж ртнени к се зове зато. ш то се на њ ем у -спрем ају хлеб ивино за прин ош ењ е санрш ене ж ртве на св. ррестолу. Затош то се на проском иди ји указује на при лике око рођењ аи см рти И Х уиста. представљ а ж ртвени к пећину или -место^де се И Х ристос родио, као и гроб у коме је погребен.У предлож ењ у се налази о бичн о слика расиећа.*)

Д есно о д св. престола је с к е в о ф и л а к и о н (а х е о о ф Л А х с о у ),

;ђ а к о н и к (бсахоусхбу), где се чу вају о деж де и ц ркв ене књ иге.Зов е се ђакоником , јер је ч унањ е спом енутих ствари би ладуж ност ђакона. Зидови скевоф илакиона су украш ени сли-кам а ђакон а, који су би ли увек спрем ни за св. служ бу, затосе и сликали са орарем у руци.4)

' ) В иди С и м е о н С о л у н с к и , 0 храм у , гл . 137 .

') В е ш н м и н Ђ , Н о в ад С к р и ж а л ћ , с тр . 8 5 . Д . С м о л о д о в и ч г , Л итургика стр . 38 .

») С и м е о н С о л у н с к и . О храм%, гл. 137. и О е гт а п ., В егиш всс1. С оп( етр1 .

код М до е Ра( г . «г. Т . 98 , р . 360 .

*) С и м е о н С о л у н с к и . 0 храм у , гл . 101 . и В е ш и м и н г , Н о в аи С к р и ж а л ћ , с тр . 8 6 .

Д руги део цр кве је лађа, наос, или део х рам а где стојеверни за врем е м одитве и богослуж ењ а. О вај део храм адели од олтара и к о н о с т а с (»Х О У О О Т & И С и ли тбртеХ оу), др вен а,кам ена или м етална преграда украш ена сликама.

С в. олтар је би о у старини од осталог дела храм аодељ ен гвозденом 1) обичном преградом, на којој су билесв. слике, ко је су доси зале сам о до црр ију, а ова гво-

зден а п реграда звала се хгухА Сбе?, хаухШ .ос, сапсеШ . Ц арЈустин ијан пром енио је облик ове преграде олтара тим е,ш то м у је додао стубиће, којим а се по једин и деловк оградеделили и везин али, а простор између њ их украсио је св. сли-кама. Н еш то касни је учињ ена је на овој гвозденој оградијо ш једн а знач ајна пром ена. И знад стубона поврх олтарскихврата полож ен је хори зонталан архи трав, наим е дрвена, м ра-м орн а или м етална греда, да- би тим е стубови били учвр-ш ћени, и да се неби ограда пом ицала при отварањ у изатвар ањ у врата. О ва се греда звал а ш герЗ-орсоу, а служ и ла језа везивањ е стубон а, касни је је п остала и ук рас, због чега

се и звала хоорС -лјд, и н а њ у је по стављ ен крст са сли комраспећа, као сим вол и знак п обеде хри ш ћанства. С вре-м еном додан е су још и друге слике, и тако се образоваочитав ред слика. Н а то је д ош ао други ред, затим трећиред слика, и тако је постао наш данаш њ и иконо стас (одг1хш у и от&зц, е1хоу6отао(5 или е&оуоатаосоу) или јед н ом речитбртслоу, који је већ у врем е ц ара В асили ја М акедон ца(867.—886.) у д анаш њ ем облику п остојао, у које су врем еико не постигле своје највиш е пош товањ е, а икон остасдостигао последњ у ф азу развића. И коностаси подигнутиу многим цркнама саграђеним од споменутог цара, постали

су узор иконостас& касни јих врем ена.И кон остас им а троја врата кроз која се улази у олтар,

и то северна, средњ а и јуж на врата. С редњ а врата зонусб ц а р с к а (чНЈрас [ЈаасХ гха''), јер кр оз њ их за врем е п рено-ш ењ а св. дарова са ж ртвеника н а св. престо пролази цари Г оснод неба и зем л>е, д а постане верним а храна. П рем адру гим а зову се ова врата тако зато, ш то је кроз њ их одлајики . сам о цар м О гао своје дарове унети у олтар.*) С редњ а

') Е и з е Ш з , Н 1*(. есс1. I. Х . с. 4.

*) И спор. 69. кан. трулског сабо ра.

106

нрата зону се још и с в е т а (О брас & у 1 а 1), јер кро з њ их

Ш Ј



см еју улазити сам о лиц а, која су доб ил а освећењ е у тајн исвеш тенства. О стала двоја врата зову се ђ а к о н с к а илиа н ђ е о с к а , јер кро з њ их улазе и излазе ђакони , који п ред-стављ ају анђеле. Н а ц арским вратим а се од олтарске страненалази скуп оц ена завеса од какве м атерије у боји, хата-гс&гаора, која се или одо зго доле спуш та, и ли с једн е странена другу нуче. Завеса је служ ила у старој цркви за за-кривањ е унутргћнњ ости олтара, да катихум ени, по кајни ци ,

јеретиц и и незнабош цц , који су се у ц ркви с.м ели задр -ж авати, н е би ни дели р адњ е које се сврш авале у олтару.1)Д анас се навлачи завеса да би се означил а већа или м ањ аваж ност радњ а, које се сврш авају н а св. престолу.

Н а ц арским вратим а, која пр едстављ ају небеска врата,*)сли кају се благовести иресв. Б огороди це, као почетак на-ш ега искупљ ењ а и ради сећањ а, да су нам се ваплоћењ емС лова Б ож јег отворила небеС а. С а обе стране ове сликеслик ају се четири јеванђели ста, д а би се тим е означ и лода су и они као и А рханђел Г аврил јавили свету радоснувест искупљ ењ а човечјег рода. Н а остала врата олт^расли кају се св. ђакони са орарем у руц и или св. анђел и,који нас п одсећају, да там о, где Б ог седи на престолу, пр и-личи ступати са анђеоском невинош ћу и побож нош ћу.

С ва пр еграда или цео икон остас од стране лађе по-кри вен је икон ам а слик ани м у византи јском стилу , које суодељ ене једна од друге ум етнички украш еним стубићим а,а обично су урам љ ене изрезаним венцем од цвећа, лиш ћаи лозе. У првом реду иконостаса, наим е изм еђу царских ипоб очн их врата прем а југу је и к о н а С а а с и т е љ а И Х р и с т ак а о а р о р о к а и л и у ч и т е љ а , а прем а северу и к о н а М а т е р е

Б о ж је . У и стом реду десно до иконе С паситељ а је икон асв. Јован а П ретече, а до и коне М атере Б ож је је с л и к ас в е т и т е љ а и л и а р а з н и к а к о м е је ц р к в а и о с в е ћ е н а . А к оје храм цркве С в. Јован, он да до Б огородичи не икон е до-лази лево ирем а северним вратим а икон а светитељ а коганарод најви ш е пош тује, н. пр. св. Н иколе, или икон а којегсрпског светитељ а.

' ) И спор . И в . Д м и ш р е в е к Ш , И стор. догм ат. и таин ствеи. изт.нснен1в на ли -

тур пм , И ад . I V. 1866 . стр . 71 .

' ) И спор. Ге рм м , *1<лмр(а ђа Д . ха( рогох*] »«а>р(а М до е, 98. р. 386—386.

И с п о д о в и х с л и к а , а к о и м а м е с т а , у м н о г и м ц р к в а м а с у ј о шч е т и р и с л и к е , и т о д о г а ђ а ј и и з С З а в е т а к о ји с е о д н о с е н а б е с -к р в н у ж р т в у Н З а в е т а , н . п р . с л у ж е њ е с в е ш ш е н и к а З а х а р и је у х р а м уБ о ж ј е м , к о ј а н а м с л и к а п о к а з у ј е д а с е у о л т а р у с в р ш а в а в е ч н аж р т в а с и м в о л и в о в а н а ж р т в о м - С З а в е т а ; и л и и о д и з а њ е з м и ј е о д м е д иу п у с т и њ и , ш т о с и м в о л и з у ј е к р с н у ж р т в у Х р и с т о в у , к о ј а с е н ап р е с т о л у у в е к о б н а в љ а ; и л и ж р ш в а И с а к о в а , к о ј а и с т о т а к о с и м -в о л и з у ј е к р с н у ж р т в у Х р и с т о в у , к о ј а с е з а н а ш е с п а с е њ е н е ц р е с т а н ос в р ш а в а у с в е т и њ и н а д с в е т и њ а м а ; и л и н а ј п о с л е ж р ш в а М е л х и с е д е -к о в а , к о ј а с и м в о л и з у ј е б е с к р в н у ж р т в у Н З а в е т а , и л и д р у г и с л и ч н и

д о г а ђ а ј и и з С З а в е т а .

У другом реду изнад олтарских врата м ећу се с л и к е12 в е л и к и х и р а з н и к а Г о с а о д њ и х , и то по хронолош комреду с леве на десно. У среди ни овога реда слика и знадцарских врата је слика т а јн е в е ч е р е , да би се њ оме означилаон а радњ а, која се сврш ава при св. литургији у олтару.Н ад царским вратим а, а испод ове слике, у м ногим црквам анал ази се још платно , на коме је насли кана нерук отворн аслика С паситељ ева, коју је И Х послао А вгару, цару Еде-ском. О ва слика м еће се овде да би Х риш ћдни им али увек

пред очим а благе црте лика И Х риста.У трећем реду су иконе с в а а о с т о л а . У средини овогареда слик4 изнад царских врата је слика С паситељ а каоц ара и пр восвеш теник а. а пор ед њ ега с једн е стране јеслика М атере Б ож је, која је у м олитви представљ ена исв. Јован К рститељ с др уге стране. Зато се ова слика зовеббтЈотс, м оли тва, по средов ањ е, или трСцор<роу, јер су н а сли циВ лика, или најпосле гахттохрбтш р, јер је на њ ој насликанИ Х као свемоћни цар неба и земљ е.

П оследњ и и н ајвиш и ред приказује а р о р о к е С З а в е т а ,у чијој је средини М ати Бож ја, држ ећи бож анско дете на

рукам а, предм ет про рош тва њ ихова, због чега се пророц исликају са сим воличким знаци м а, којим а су тајну ваплоћењ апр едсказали. Н а челу икон остаса је с л и к а р а с а е ћ а И Х р и -ста, чим е је И Х као свеш теник изврш ио дело спасењ а-С једн е сгран е крста и распећа је М ати Б ож ја, а с др угестране св. апостол и јеванђелист Јован.

И тако н ам икон остас ж иво представљ а троструки позивИ Х риста и ш иљ ањ е апостола и пророка, приказује намцелу и сторију С тарога и Н Завета, и јесте такс рећи отво-рен а књ ига, из које м ож е сваки човек прочитати најгл&в-ни је догађаје и главно учењ е хр иш ћанске вере и непре-

104 <57 117

ванђелије и говоре јектени је, а свеш тени ци д рж е н роповеди ,



стану опом ену, да и ми треба да се угледам о н а прим ерсветитељ а, ако хоћемо д а дођемо у радост с њ им а пр ед О цанебеског.

И коностас се постављ а у ц рквам а н е само ради украсаи буђењ а побож ности код верних, него и ради тога, да усв. олтар осим посвећени х ли ца и владара, код причеш ћаи принош ењ а дарона, нико не би улазио. Јер кад већ уС Завету ником осим првосвеш теника, и то једном у години,ни је било дозвољ ено ућ и у светињ у над светињ ам а, која јеби ла сам о сенка снетињ е над светињ ам а Н Завета, тим п рене м ож е бити дозвољ ен непозваним а улазак у светињ у Н За-вета, која н и је сенка него и стин а, и где је сам Б ог п од ви-дом хлеба и вина присутан.1)

Н о ип ак поред свега тога см еју неки лајиц и са бла-гословом свеш теника ул азиги у олтар због служ ењ а у олтару,али сам о такови, који се одли кују поб ож нош ћу и добримж ивотом.

У лађи цркве пред икон остасом је у з в и ш е н о м е с т о ,одељ ено степени цом од осталог дела л ађе, које се зове

с о л е ј а (ош Х еСа, ош Х ба, ош Х еТоу), зоП ит (престо), ИЛИ хор , х ° -Р ^- С олеја се зове зато, ш то је у старини на овом про-стору »био царски п ресто, а хор зато, ш то се овде појцискупљ ају. П рема С им еону С олунском ( | 1429.) (гл. 136.) сто-јали су на овом м есту ип ођакон и, лектори (чаци ) и појци ,због чега се и зове овај део храм а:ол тар чатаца ([%ХА ТШ У<&а-ра>ота̂ ). П рем а др уги м а се на овом м есту деле св. даров и ,а узвиш ено је, да би свеш тени ци и ђакони лако улазилиу олтар и излазили из њ ега у лађу. П евниц е или пултовиза по јце и чац е м ећу се с обе стране лађе и за стола епи-скопског и столова клира.

У лађи цркве им ам о још ове предм ете:а . ) а м в о н ( б р ^ , атћ о, од ^ајЗа^гсу, узлазити) је узвиш ен

поди јум *) наспрам царски х врата, одакл е ђакон н чи тају је-

• ) Л а о д и к и јс к и с а б о р у 1 9 . к а н о н у и а м е ђ у о с т ал о г к а ж е о в о : »И с а м о п о -

с в е ћ е н ш о с о б ам а м о ж е б и ти д о п у ш т ен о , д а у л а ае у о л та р д а с е п р в ч е ш К у ју « . А

69. кан. VI. васељ . саб. каж е: »Н ека је аабрањ ено сваком е, који је иа реда све-

товњ ака да улааи преко ограде светог олтара; и сам о је власти и господству

ц а р е в у , к а д а а ж е л и п р и н е т и д а р о в е С т в о р и т ељ у , о в о д о п у п г ге и о п о н е к о м в р л о

с та р о м п р е д а њ у « .

* ) Л м в о н и м а у о б и ч н и м ц р к в а м а је д и у с т еп е н и ц у , у е п и с к о п с к и м д в е , у

м и т р о п о л А т ск и м т р и , а у п а т р и ја р а ш к и м ч е т и р и с т е п е и и ц е .

као ш то је. И Х често са узвиш еног м еста, н. п р. са брега, салађе, проп оведао. М ноге цркве у старин и им але су два ам во-на. један са леве или јуж н е стране за чи тањ е апостол а,а други с десне или са северн е стране за ч итањ е јеван ђе-ли ја и за проповедањ е. Ш то се тиче облика амвона, им аоје у стари ни о бли к окру глог или четвороу гластог по ди јум а,на који су са јуж н е и северне стране води ле степен иц е,и на ком се за литургичко чи тањ е налазио пу лт (налоњ ).

Д анас је оби чно амвон округао, са једном или виш е сте-неница около, а пулт је покретан.

У м ногим црквам а нарочито у катедралам а и данасим амо за проп овед место ам вона у близини олтара са се-верне стране узвиш ене предикаони це, које су дош ле са за-пада у наш е цр кве,.н а које се узлази степени цам а или кроззид. О во је м есто сам о за про повед и им"а различи т об ли к,прем а стилу цркве. С им воли и ф игуре, којим а је нредикао-ни ца ук раш ена су чеето: голуб. сим пол св. ду ха; крст,котва исрце, символи вере, наде и љ убави ; труба, сим вол снаге, којомтреба да се нроп оведа реч бо ж ја; четири јеванђели ста и т. д.

б) Т етрап од , м али сто са четир и но ге, кроау.ичгр6.р1о\, н аком е је Слика С паситељ а или светитељ а, ком е је цр ква посне-ћена, и св. крст, пред којим а се Х риш ћани м оле и клањ ају.

в ) С толови ц рквени х пред стојни ка с обе стране солеје,и то с десне стране сто епи скопа, затим десно и левостолови осталих члан ова клира, затим столови чоњ ег дел алађ е (отаовса, зесП И а) за старе и слабе, а угледн е чл ано нецркве. И спод леве певниц е је обичн о престо Б огородичи н.

г ) П евнице, хорови или пултови за чаце и појце, којису об ич но са обе стр ане солеје, за" наи зм ени чн о по јангвцр квени х песам а, а представљ ају анђеоске хорове.

Д ) А налогиј, налоњ а ( а̂Х бусоу, апа1о ^и т), зове се по-кретан п улт, који се м ож е носити, са кога се чита С в. П исм о.

81. П р о н в о с и л и п р и т в о р ц р к в е .

Д ео ц ркве од западн их великих врата на која се улазиу храм , и између лађе ц ркве, зове се а р о н а о с или а р и -т в о р ц р к в е , а р и а р а т а , а р а а р а т а , а а а е р т а (од гар&сато«).О вде је у старо врем е била — а н алази се и данас, и тоу притвору десно — к р с т и о н и ц а , хоХ орР^тра, р1зсш а, где

<60 1

се крш тава; у п ритвору стоје такође ж ене, ко је до лазе

17



•40. дан по сле по рођ аја, да им се очи та очи стителна м о-ли тва. О вде се даљ е сврш авају лити је прем а прим еру старецркве, погреб и други литургички обреди.

У м ногим м анастирским црквам а м еће се у при твору,и то лево, сто за заједн и чке об еде м он аха, на који је м ир-ским лиц им а дозвољ ено доносити јело ради благослова,н. пр. на дан п асхе. О во је према старој навици , по којој суагапе п осле ли тургије држ ане у при тнору.

Ш то се тиче украса притнора, укр аш авала су се нањ ем у врата која воде у при твор (а звал а се О -брас реуЛХ асил и (ЈруораС ), тако и он а, која во де из пр итво ра у лађ у(а која се звал а 7ш Х а1 (орами ил и та^ тсреајЗот^ра ̂ , којих да-нас обич но немам о. О ва нрата су пр ављ ена обич но од нај-

јач ег дрвета, и посвећена им је особита паж њ а. Ч есто супокри вана златним или сребрним плочам а и украш аванаарабескам а. И сто тако су ли вена од б рон зе, бакра и т. д.

Д анас обично нем ам о спољ аш њ и притвор него сам оунутраш њ и. Д анас у том е делу храм а стоје ж енске, а отуда

се зове ж енска ц рква.П од цркве је обично од м рам орних нлоча или од раз-нобојног кам ењ а, поређаног у извесним ш арам а. Зидовицркве су обичн о украш ени м озаиком , натписим а, исто такосликам а на кречу, дрнету, м еталу или платну.

32. П а р а к л и с и и л и к а п е л е .

П а р а к л и с и (тсареххХ т]о{ац о1хо( лр оо ео/г^, 7грооеихт^рса,О ХО1 ебхт̂ р1оц <1отиз огаћош з, ога оп а) ИЛИ к а а е л е (одсареге, обухватити)1) су м але цркви це у којим а се м оли

' ) И м е » с ар р е1 а< а н а ч и м а л и о г р т ач (са р р а — д и ја (о ( и т с а р Ц ћ о т 1 п е т ) ,наро чито м али огртач св. М артин а Т урског (-Ј- 397 (404)) , који се као светињ а

ч у в а о н а д в о р у м е р о в и н г о -ф р а н а ч к и х к р а љ е в а . У п о т р е б а о в о г а и м е н а а а н а з и в

цр кава дош ла је ов ако: И м е кап ела долааи тек од 7 . или 8 . века. Једна од иај-

већих светињ а коју су им али ф ран ачки кр аљ еви, бил а је сарра, груб огртач са

капу цо м , св. М артин а Т урског, који се због тога, пгго је био м али, авао сареН а.

Ц р к в а , у к о јо ј с е ч у в а о о в а ј н а ц и о н а л н и п а л а д и ј н а ф р а н а ч к о м д в о р у , д о б и л а је

т о и с т о и м е с ар е 11 а , а и а р о ч и т и к р а љ е в с к и с в е ш т е н и ц и , к а а е л а н и , м орали су г*

н а о в о м м е с т у ч у в а т и , • у р а т у и у м и р у с в у д а в а к р а љ е м н о с и т и . О т у д а с у п р и -

ватие краљ евске цркве на аападу доби ле им е капеле, а аатим све м але цркви це,

које нису биле паро хи јске цркве. (В иди Н егго^ и . РИ (( , В еа1епсус1ор&|И е И г Љ е

рго(. Тћео1. и . Кјгсће Т . VII . р . 489.) . А са аапад а је ово нм е за оаиак у м али х

ц р к а в и п р е ш л о и н а и с т о к .

и служ и при ватно и јавно богослуж ењ е, али не за једнуо б и ч н у ц р к ве н у о п ћ и н у У п р ви м х р и ш ћ а н ск и м н р ем ен и -м а када се богослуж ењ е врш ило само у епископским црква-м а, купили су се хриш ћани на гробовим а м учени ка, гдесу се м олили и Вогу прин осили ж ртве. И знад ових гробоваградили су цркве, које се звале рлртирмц таг уп а, те то п ае ,ко д ко ји х је би о јздан све ш тен и к рероросрбХ а?, |1ерор(ттгје. И стотако су им ућни хриш ћани већ раио поред снојих палата

гради ли капеле, у којим а је служ ио свеТш теник који јепу товао по енарх ији, или је им ала такова капела свога за-себног свеш тенп ка. Еп ископи су опом ињ али им ућније нернеда подиж у капеле, јер је у првим вековим а хриш ћанстваби ла оскудица у јавним храм овим а.1) К ада су се у п оједини мм естим а образовале п арохије, то су ц ркве изнад гробова икапеле поред дворова имућних претваране већином у цркве,одређен с за богослуж ењ е целе опћ ин е. Н о и касније супод изане пр иватне капеле. И дан ас се оне н алазе при вла-далачким дворовима и у њ им а се см е служ ити ' св . ли-тур гија пр ем а б. кан. гангрског сабора сам о са дозволомнадлеж ног епископа. А 6. канон гангрског сабора анатем иш еон ога, који поди ж е своју цркву у којој служ и сам себи,да не би иш ао у опћу цркву.

Д анас им ам о јавне и приватне капеле. П рбе су м ана-стирске, семи нарске, епископске, у којим а на богослуж ењ ум огу учествовати и остали хриш ћани. Д руге су болА ичке,узни чке и т. д. капеле, у којим а м огу само извесне особеучествовати

88. З в о н и ц и .')

У првим вековима хри ш ћанске цркве није било звон а,

)ер нису ни п остојала, а и да су постојала, тадаш њ е пр и-лик е неби дозвољ авале њ ихову употребу, јер су хри ш ћанибили нрисиљ ени да сврш авају своја богослуж ењ а на м е-стим а сакривеним од очију незнабож аца. Д а би ииак хри-ш ћани знали када и где се им ају сакупљ ати н а богослуж ењ е,то су у врем е гоњ ењ а ђакони или тајни гласниц и, звани9-ебброцос, Х А У јтђрб?, сигзогез, ргаесопез, јп ћч п и п ћ , јављ ал и ов о.К ада је Д рква дц би ла слобо ду и ми р, н астала је по треба

<) Јоаппев С ћ г у з о И о т а з , Н о т . 1 8 . 1 п А с (. А р о в( .

' ) 0 з в о н и м а в и д и : Л . Б о г д а н о в и ћ , 0 ц р к в е ч и м в в о н и м а . И с т о ч н и к 1 89 3 .

«то. 377

И А

да се уведу какви год ин струм енти, којим а би се верни по -

1 1 3

дрвен е и кам ене зграде. К од ц ркава грађених,. у ром анском



зивали на богослуж ењ е. У почетку се то чини ло трубом(1ића), која је упо треб љ аван а већ од Јуд еја1) , затим м еталнимплочам а (1т1тпаћи1а), затим дрвеним м аљ ицам а, којим а секлепало на капи је Х риш ћана, а у м анастиру куцало наврага ћелија.*)

К асније су уведене на истоку, за јанљ ањ е када почи њ е бо-бсслуж ењ е и када се врш е главни ји и значајни ји м ом енти ово-га: д рн ене даске за клеп ањ е ко је се знал е аг^ач-рбч, от^аупјр,

о т д р а у п ј р ^ , §1дпит, б 1#п аси1ит, и гн озд ен е и ло че, А усоаЈбтјроу,засги т Геггит. Д рвене даске нрављ ене су од здравог тврдогдр вета које доб ро звон и. висил е су, а удар ало се но њ им аједном . или са виш е дрвених м аљ ииа. Гвоздене плоче билесу м ањ е, а ударало се по њ им а гвозденим чекићем. 3)

Д рвена клепала су у источној цркви искљ учиво и дугоуп отр ебљ аван а, јер п рва зво н а (хартс^/ас), која су там о п о-стојала, су он а, ко ја је ви зантијском цару М их ајил у III.(842.—867.) год. 852. послао на ноклон м летачки дуж дЦ Јгзиб Р аћчаапи б. и која је цар м етнуо на цркву св. С оф ије.Н о трајало је још дуго. док су звона на истоку уш ла у

опћ у уно требу. јер у 12. веку ни су се још свуда ун отреб-љ авала. Заузећем Ц ариграда од Т урака, који су били н е-при јатељ и звон а, иш чезла су звона у м ногим м естима истока,те се опет служ ило клепалом . С ада се у неким црквам ауп отребљ авају сам о звона, а у неким (тако и у наш им м а-настири м а) и звона и клеиало.

О нће је ми ш љ ењ е, да је звона изумео П авлин и з Н оле(+ 431.) у К ам пани ји крајем IV. века, отуда им е сатр ап а,кам пан. М ноги опет м исле, да ни је П авлин изум ео звона,него епископ рим ски С абини јан (604.— 606.) , који је до ш ао

на рим ску столиц у и за сн. Г ригори ја В еликог (590.—604.) ,који их је и увео у црквену уи отребу .')У воћењ ем звона у црквену уп отребу, настала је такође

потреба да се подиж у з в о н и ц и , - тор њ еви (хартсауЛ рсоу), наи м екуле, на које се см еш тала звона. О ви звони ци поди зани суна неким м естим а поред цркве према западу као сам осталне

») Бр . 2 , 2 . 10 ; Л ев. 23, 24.

*) С а $ 51а т , О е соепоћ јогит јпзШ иЦ в, I. 2 . с. 17; 1. 4 . с. 12.

») И спор. А . I. В Ш е П т , спом . д . 4 . В . 1 . Т ћ. р . 284—287.

' ) И с п о р. И Л А и ц и з И , О е п к и га п И к Н И е п а и в <1ег с ћ п в И . А г сћ в о Јо р е . В . И .

р . 4 1 4.

и готском стилу подиж у се звон иц и и знад пр онаоса ц ркве,а ово каткад бива и код велики х ц ркава грађени х у ви-зантијском стилу. М еђутим оби чно се код ц ркава грађепиху византијском стилу граде звони ци одељ ено од црк венезграде, наим е у норти, двориш ту цркве. И код ц ркавазид ани х у руском стилу ни су звони ци спојени са цркпом ,него су одељ ени. Зн ам енит је звони к т. зв. И ваит> В еликј̂у К рем љ у у М оскви (висок 90 м ет. ).

Звона сим волиш у глас Бож ји и Њ егових слугу, којиио зивају верне н а м олитву. и прчм ењ ују се ча њ их речппс. 18, 4 : Е о кпо 31/ил$ нзм д« к-кцјани и кх концм всш н-н к 1 А Г Л 4Г 0 Л К 1 и \%. Г лас звон а до лази као са виш ег света ууш и и срца верних.

3 4 . Г р о б љ а .

У св. м еста р ачунам о и м еста где се м ртви сахрањ ују.гробљ а, хо^гјт^рсоу, соетеГ егш ш или сЈтеГег^ит, м еста покоја,м еста успу ћа, нрем а вери у васкрс и ш то је смрт н равед-

ник? см атрана као сан. Х риш ћани се одувек одликовалнпош товањ ем ум рлих и њ ихових гробова. То видимо из Д елаА постолских (8, 2.) , где стоји да су се хри ш ћани бри нул иза тело св. С теф ана и сахрани вш и га, „соткориш а п л а ч к в м жн а д к н и /н *". П исмо, којим је опћи на см ирн ска јавил а ом ученичкој см рти П оликарпа, спом ињ е о религиозној свеча-ности н а њ егову гробу.1) Х риш ћани су се са одвратно-ш ћу клонили незнабош ких празноверних обич аја, који супратили погреб, као и снаљ ивањ а, које су см атрали занепр авду ирем а ум рлим а. верујући у васкрс тела. П ош тосу Јудеји узели сахрањ ивањ е под земљ у од Е гинћан а, то је

онда цео хри тћ . исток и заиад примио од њ их тај обичајсахрањ ивањ а. Затосу била потребна гробљ а. Х риш ћани нрнихвекова веом а су пазили д а њ ихова м еста за м ртве будуодељ ена од они х за неверне. Т ертулијан ( | 220.—2 10.) каж е:»И ако донуш там о ж ивети заједно са незнабош цим а. т»»ип ак не м ож емо им ати истога удела са њ нм а после смрти .*)

Ш то се тиче м еста где се сахрањ ивило, то су хриш -ћан и пр ва три века, држ ећи се [>им ског грађанског закоиа.

>) Ш е п е , Г а(г. рт. Т. 5. со1. 101 3.

•) Т е П 1и И а п .,\)е >(1о1о1а1па с. 11 (М Јрпе, Ра( г. 1а(. Т . I р "68 .

<115 117

који је заО рањ ивао сахрањ ивањ е м ртвих у граду, траж или Гробљ а су леж ала и леж е на неким м естима поред



у ту сврху згодн о и достојно м есто изван града, и то убли зини пута. Тако је п рем а Јерони м у1) св. П етар сахра-њ ен у близини тријум ф алног пута, а св. П авле у близинипута, који води прем а О стији. О собито су волели хри ш ћанисахрањ ивати м ртве у близини гробова м ученичких' ) , јер пош тосе хриш ћани код њ их скупљ ају ради богослуж ењ а, то сехтело да се гом приликом освеж и успом ена верних на њ иховеум рле, и уједно да се препоруче ум рли м олитви м ученика.

У врем е гоњ ењ а и касније, као места за сахрањ ивањ еслуж иле су катаком бе,8) подземн и ходниц и и пећине, ду-гачки често пута по н еколико ми љ а, у којим а беху м ногим учениц и сахрањ ени. И катаком бе се звале м еста покоја,гробљ а, соеш е1епа и посећиване су од верних са великомиобож нош ћу. И данас има испод великих цркава подземнихкап ела, п ећи на, хрш гтас (хрбтгтш , С акривам ), где се углед н аособито цр квена ли ца сахрањ ују и где се сврш авају слу-ж бе за м ртве. Таква једн а гробн иц а је она код славне ки-јевске лавре.

К ада су гоњ ењ а престала, сахрањ ивала се телеса м ртвихоко цркава, или у њ ихову пронаосу. Н еки хр иш ћани суш та виш е сахрањ ивани у сам ћм ц рквам а, али то се сматралокао предн ост царева, епи скоп а и ли ца, ко ја се по казалазаслуж ни м а за цркву. Т ако К онстантин В ел. (+ 337. ) и њ е-гови наследниц и, затим , Јова^н Златоусти ( | 407.) сахрањ енису у апостолској цркви у Ц ариграду, а св. А м вросије( | 379.) одредио је као м есто свога почи вањ а у М илану,у храм у поред олтара.4)

М еста, где се сахрањ ивало, см атрала се као свега иегари цареви су протегнул и п раво азила цркве и на гробљ а.

П овреда гробо ва. см атрала се као оскврну ће светињ е, којесе теш ко" каж њ авало.5)

•) Б е У Ш З П 1ив1пћиз с. 1 . е1. с. 5 (М грте) Ра1г, 1а1. Т . 23. р . 638. е1 646.

') С а ђ г о 1 , Г Н с И о п п аи е а 'агсћ. сћг«1. I. 479-509 »А а 8ас1о»«. К Г а и з , Н е а1 е п -

сус1ор. »А Д 5апс1о з, ас1 М аг1угев« I. 19.

®) Е тим ологи ја ове речи се разно тум ачи , м ож да од хат4 хбрЈа; , код, пор '

пећ ин а. О е К о881 држ и да је ова реч састављ ена из грчке речи хахо и лати кгл

с и ћ И о п и т И ЛИ а сс и ћ И о п и т , гр о б.

' « ) И с п о р . Е и з е ћ . , О е уИ а С опз1ап1. 4 , 4 ; 8 о с г а { е з , Ш в 1. е с? 1. 7 , 4 6 ; М с е р Л о г .

С а Ш $1., Н 1з1. есс1. 14, 58; А т ђ г о з ., Ер1з(. 22.

' ) С ап. 66. св. В асили ја и 7 . св. Г ригор ија Н иског; Со<1. Јиз1. 1 . V. Б е зериН . VIо '

цркве, да би ум рли хриш ћани почи вали поред оног м еста,где су духовно ж ивели и где су прим али духовну храну,и да би се они , који улазе у цр кву сећали својих ум рли хи да тим е дође до јасног и зраза учењ е о заједни ци ж иви хи м ртвих у Х ристу.

Г робљ а м орају бити зидом или оградом заграђена,да би била сачуван а од сваке злоуп отребе и оскврну ћа. Усредини гробљ а под иж е се велик крст, а м ртви се полаж уу гробове лицем прем а истоку, да би гледали О нога, којидолази од изласка сунчева и који је светлост свију.

Н ајпри кладн ији спом еник на гробу сваког верног, којије умро с вером у распетог И Х риста и с надом на васкрс ина вечни ж ивот, јесте св. крст. М отиви узети из прим еранезнабош ких споменика, као п реполовљ ени стуб, урна ит. д. им ају се п о м огућности избегавати. Ч ин освећењ а гро--бљ а им ам о у дополнителном требнику.

Б о г о с л у ж б е н и п р е д м е т и и у т в а р и .

35. П о ј а м и п о д е л а .П од богослуж беним или ли тургичким предметим а ра-

зум ем о он е св. ствари, ко је су о дређен е и освећене за упо-требу при богослуж ењ у, и служ е као сим воли натприродни хистин а цркве или као инструм енти и при родн а средства задељ ењ е тајана, или ин аче као литургичке прип адности иликао укр ас црквених слугу. П рема томе ћем о даљ е говорити1. 0 св. сасудим а, 2. 0 богослуж беним одеж дам а, 3 . 0 бо-гослуж беннм књ игам а, 4. 0 св. иконам а и 5 ,0 св. м ош тим аили реликви јам а.

0 светим сасуди м а.86. П о ј а м о с в . с а с у д и м а , њ и х о в а п о д е л а и о п и с .

П од црквеним или ли тургичким сасудим а разум емо онесасуде, који су потребн и за св. литур гију или друге ли-тургичке радњ е. Ц рква даје овим сасудим а као и одеж дамаиазив с в е т и . О вим називом црква указује на важ но зна-чењ е св. сасуда, и да се они не м огу другде и ин аче упо-требљ авати, осим при богослуж ењ у.

С асуди и предм ети, ко ји се уиотребљ авају нри бого-служ ењ у, ово су : и у т и р , д и с к о с , з в е з д и ц с , а о к р и в а ч и , р и -

<116

п и д а , к а ш и ч и ц а , к о а љ е , г у б а , а н т и м и н с , к а д и о н и ц а , и

117

значењ е одра, на који беш е полож ено тело И сусово, када



друге ствари.Ч а ш а и л и а у т и р , потирх, тот^ргоу, саИ х. О вако се зове

чаш аса стоном, у којојсе на ли тургији узноси и освећује ви ноном еш ано с водом у св. крв Х ристову. Ч аш у је први упо-требио у „ ову сврху сам И сус Х ристос, када је установи она тајно ј вечери тајну евхаристије (М ат. 26, 27; М к. 14,23; Л ук. 22. 20), и апостоли су се вазда држ али при м ераС паситељ ева (I. К ор. 10, 16). Ц рквени оц и такођер сведоче,

да је та д ревн а пр акса н остојала у сва врем ена, те зовучаш у разним им енима, која указују на њ ено значењ е иуп отреб у, као : тто-пјр»V б у ^ , роопхбу, ^Е иратсхбу, раа1Л 1х^г

ош п ђр ^, ф рмт&у, т4 охвооб беатготсхбу, ош т̂ рсоу и т. д. У п р вавремена црква је уп отребљ авала дрвен е путире, па честои стаклене и кам ене. А ли како у врем е гоњ ењ а, тако осо-бито од IV. столећа прављ ени су путири и од скупоцени хм етала, од злата и сребра, и св. Јован Зла+оусти спом ињ етот^рсо у ха1 Х г&охбХ Х гјроу (^ етгш з огћа1иш ) & тр&геуди хрооа ахеиуј1) Ц рква про пи сује и сада да путир и м а бити

од злата или сребра, а н икако од меди, ж ељ еза или др-вета.8) Ч есто су се ну тири рб лагали св. сликам а, најоб ич -ни ја од ових беш е слика Д оброга П астира. П утир указујена ону чаш у у којојје Господ И сус Х ристос дао ученицим аС воју бож анствену крв на тајној вечери или на чаш у м укаС паситељ евих на крсту. ')

Д и с к о с , б(охо5, дГскосх, ра1епа. О вако се зове сасуд, н аком се на св. ли тургији узноси хлеб и освећује у тело Х ри-стово. Д иск осје сасуд сличан тањ ири ћу, с под нож јем или безовога, отворен, округао и пл>оснат, на какав му облик по-казују називи 0(0x05 и ра епа. Д И С Ј ЈО С И путир се упо-

требљ авају од осно вањ а св. евхаристије. 0 м атери ји од ко јеје дискос прављ ен, ваљ а то исто рећи, ш то и за м атеријупути ра. У тајанствено м сми слу даје се дискосу с обзиромна Х рисгово рођењ е значењ е јасала, у које беш е поло ж енИ сус Х ристос као дете, а с обзиром на см рт Х ристову, им а

•) Ј о а п п е з С ћ г у зо з Г о т ., Н от. 51. т М а11ћ.*) Види А зг4стћ «учнтмкн« |: Сосбдн см фм нјн кх слбжЈнГм п*тр ши.

») И спор. 5. О е г т а т , В егит есс1еб. Соп1етр1. код М јрпе, Ра1г ^г. Т. 98. р.398: Тб 84 ТИ -П)Р14Ч »отау 4ут1 тоО о*еиои{, б 4846АТ О хо 4*хи*4у

*»>ТЦ 8«ЈО ТЈ5АХРАУТОИ лХ »0ра; *а1 Х«Ф®У *а1 побму тоО Х р1ото0 ТБ Апорбршра В И Д И и И . Д м и ш р е в -

Историч. догм. и таинст. изт>нсненЈе (зожеств. литурпи, С.-Петерб. 1884. стр. 92.

су Га скинули с крста; *) овај су одар спремили они исти,који су и скинули И суса — Јосиф и Н икодим . Н а п ро-скоми дији се употребљ ава још један нећи тањ ир обично одскупоц еног м етала за просф оре или антидор.

З в е з д и ц а , зв"кзда, <Јотер(<ххр$,<Јат1ђр. С ам н ази в већ казу јеи облик и тајанствено значењ е сасуда. Т о је предм ет одзлата или др угог др агоцен ог м етала, нали к је на звезду.Звезди ца је н ачи њ ена из две савијене дуге спо јене ун акрст,

и им а горе слику С паситељ а или крст. Звездиц а се обичн ом еће на дискос, да заш тити св. А гнец и честице, и да се на њ унаслоне дарци, како не би додири вали А гнеца и смеш аличестиц а. О на значи звезду, коју су видели источни м удрацикад се Х ристос родио, ш то се и, израж ава у речим а: „Анриикдш и звН гздл, ста ид ^ж ј к>к отро ча..." (М ат. 2, 9),које се изговарају кад се м еће звеЗди ца на дискос при•сврш авањ у проском идИ је; а с обзиром на см рт Х ристовукоја се такође си м воли зује на про ском иди ји, значи звезди ц азвезду печата на гробу Х ристову. О бично се држ и да је

звездице увео прво св. Јован Злдтоусти, но проналазакњ ен по свој прилиц и пр ии ада каснијем врем ену.*)П о к р и в а ч и , покров«цх. Н а ли тургији се оби чн о уп отре-

бљ авају три п ок ри вача: један за ди скос (б1ахох<Ш .о[ха), др угиза п ути р (тгопгЈргохЛ Х Х ира). а трећи п рек о об ојих зајед н о.П отоњ и је већи од прва два и зове се ваздух, Ц р. П о-кри ваче је стародревна црква увела првоби тно из паж њ е,да сачува св. дар е (отуда се и зову дарци ) снрем љ ене напроском иди ји, да не би пао н а њ их какав ин секат илиуоп ће ш то Н ечисто. У ту сврху су путир и дИ скос с А гнецемпок ривали нарочитим убрусим а, који означавају пелене код

рођењ а И Х риста и покрове код погреба.3

) Трећи већи но-кри вач доби о је своје им е ваздух још у цркви јерусалим скојотуда, ш то свеш тенослуж итељ и м&ш у њ име над св . дарим аи тако усталасавају ваздух, и ш то по кри ва све даре каоваздух зем љ у. О вом таласањ у д аје се значењ е осењ ивањ асв. дарова Д ухом Б ож јим , а сам ваздух, распрострт на

') И спор. 5. О е г т а т , Љ ј<1.: 6 84 81о*о; тшто тђу *Хипгу 4У -Ј гб отца тоО К Ј-р(оо Опо тоО 1«р4о){ *а1 тоО 8их*6уои *атао*висЈ&та1. 0ЕТ1У45 в1от» Чаклјф *а1 Х1*д8т)цо(;

•) С равни О вЛЈе/, Сос1 1ц. есс1. ипгУ Т. IV. р. 390 и О о а г , ЕихоХА-роч р. 121.') 5. О е г т а т , Н ег. есс1. С оп1етр1. вод М Јвпе Ра1г рг. Т. 98. р. 400; В И Д И и

З у т е о п Т ћ е з з ., П 'е васга Ш игрта, с. 96.

дарим а, указује на ногреб С паситељ ев и значи затварањ е

<116 11

тира, а и VI. вас. сабор у свом е 101. п рави лу н аређује,



Њ егова гроба, ш то се и израж ава у познатој̂ песм и,која се говори по сле вели ког нх ода: Киагоиж разнкш 1и>снф&...Због таког значењ а ваздуха представљ ало се на њ емускидањ е с крста и полагањ е у гроб. П рем а намени покри-нача, цр ква се од вајкада старала, да их прави не сам оод прикладна но и од скупоцена п латн а,адасу искљ учивоза богослуж ењ е одређени, пок азивао је крст, који је на њ им а.

Р и а и д а , рТш да, ^твсоу, деми нути в од V р т^ , лепеза, П а-ђеИ иш , вејало. О вако се зову Л И К О В И ш естокрилних се-раф им а, утврђених н а подуж ем дрвету, којим а се м аш енад св. дарим а. Рип ид е су уведене врло давно. Н ајстаријусведоџбу о њ иховој употреби им ам о у А постолским У сга-новам а (књ . VIII. гл. 12.). П рвобитно су прављ ене одпауно вих пера, танких листова од пергам ента и од платна.Њ им а су се чували св. дари, да не падне на њ их каквабуби ца или уопћ е ш то нечисто. К асни је је рип идам а дансадаш њ и њ ихов облик. Ри ниде представљ ају невидљ иво обле-тањ е небеских сила херувим а и сераф им а око св. дарова. ' )

К а ш и ч и ц а , ж ли ц а, лож ица, Х ар($, ауса Х ар1с, је зл атн амли сребрна к аш ика, која има на крају дрш ка крстић; њ омсе свети дари дају ниж ем клиру и световњ ацим а. Г рчки називкаш ичи це ХајЗсд значи упр аво м аш иц е (кљ еш те), и указујуна виђењ е пророка И саије (6, 6. 7.), по ком су уста про1.рокова била очи ш ћена од греха додиром ж еравице, којује узео један сераф им кљ еш там а са ж ртвеника. А по та-јанственом тум ачењ у св. Г ермана, које п рим а сва право-славна црква, тело и крв Х ристова су бож анствени и ду-ховни огањ , који пали н едостојне. Н а богослуж ењ у се почела употребљ авати каш ичи ца зато, да се не би догађале

злоуп отребе и про ф анаци ја са светим дарим а, а друго радипаж њ е, да се не просие св . крв. У грчкој цркви држ енеки2) да је каш ичи цу увео св. Јован Златоусти. Н о овом иш љ ењ е неће бити истинито., јер се у беседам а св. Јо-вана Златоустога3) често нал ази ук аза на об и чај, да сетело Х ристово давало световњ ацим а у руку а крв и з пу-

') & О е г т а т , Вегиш есс1. С оп1етр). р. 432. Та ђ к (л п И ш ха1 оЕ виЕхзуо«,Грфа{уои31 та Ц ат&ри-Ја ха1 тт> хту лоХиорратш у Х вроир(ц (рф^риау.

») Н. пр. Н и к и ф о р К а л и с ш ., Н м1. есс1. 1. XIII. с. 7.3) Н от. 3. т ер. ас1 Ерћез; ћ от. 27. т ер. I. ас Сог1п1ћ.

да се св. причеш ће им а прим ати на руке, прекрш тене једн арреко друге, из чега м ож емо закљ учити, да је каш ичи цауведена у употребу после VI. вас. сабора (692.).

К о а љ е , копм, Х 6ууг]. О вако се зове свећени но ж ић ,с обе стране ош тар, чи ја је ош триц а нали к на копљ е, одчега је име добио. Д рж аљ е од копљ а заврш ује се крстом .К опљ е се употребљ ава за спрем ањ е св. А гнеца, а њ им севаде из просф ора честиц е за свете, ж иве и за м ртве. К ад

је уведено коп љ е и ко га је увео, не зн а се по уздано, нопочело се употребљ авати свакако пре Г ерм ана,1) јер овајговори д а се у њ егово врем е копљ е упо требљ авало каообич но црквено оруђе, те м у даје значењ е оног копљ а,којим су проб одена ребра С паситељ ева на крсту. Т о зна-чењ е им а копљ е и сада, како се то види и з речи н а про-скоми дији, које изговара свеш тени к када копљ ем п робадаА гнец:вдин& и> виж нх 'кол7м<г рекра вги> про вод с.... (Јов. 19 , 3 4).

Г у б а , сун ђер , г8ва, о олбууод, тј олоуу&х ИЛИ тђ (лоО оа, ароп -81а. Њ ом се скупљ ају честице ш то су на дискосу и чистиди скос од м рви ца св. хлеба, када се спусте св. А гнец и че-стиц е у путир. К адгод се уп отребљ ава, ' увек подсећа нагубу, у којој је додан И Х ристу у Њ егову страдањ у накрсту оцат и ж уч, да њ им а загаси ж еђ (М ат. 27, 48). Заврем е сврш авањ а евхаристије губа се п аж љ иво чува у ина св. антим ин су. О д ове' се губе разли кује др уга, којомсе отире св. путир, пош то се уп отребе св. дари, а ова сечува у путиру (кад је празан). 0 старини уп отребљ авањ агубе сведочи св. Јован Златоусти.')

А н т и м и н с , анткиинс*, ссутср&о^ или С &У Т С Ц Т О̂ С О У ( О Д аутс, на,м есто, и (Х^ОСО У или р т^о ^, сто)8) , апћ теп еЈит, је четвороугаоно

платно од л ана ИЛИ свиле, у коме су уш ивене м ош ти м ученикацли светитељ а, а на ком е је слика по лагањ а И Х риста угроб. А нтим ин с се на св. литурги ји разви ја на.св. пр естолу.А нтиминси им ају свој почетак у врем ену гоњ ењ а, када јењ ихова употреба била последица невољ е.4) Н езн а бо ш ц и ијеретиц и н аваљ иваху често на православне хри ш ћане и нањ ихове цркве, да их опљ ачкају. Д а би се прем а том е

') С е г т а м , К егит есс1. Соп1етр1. Ш И. р. 397.') III. ћот. )п ер. а<1 Ерћез. с. 3.') И спор. I. С о а г , Еисћо1о$;ш т 81уе КН иа1е ртаесогит р. 653.<) И спор. Е . Н е п а и А о Х , 1л1иг& опеп1. СоПасИо. ЕЛН. II . 1874. Т. 1. р. 33 е1 1

121 15б >

сачувала светињ а од оскврнућа, употребљ авале су стареш ин е ун отреба там јнн а. П пом а Б вагри ју') Х озроје II. цар перзијски



они х црк ава, које су п ри сврш авањ у св. ли тургије билеизлож ене непри јатељ им а, на м есто св. стола освећено пла-тно, у које су у слу чају неп ри јатељ ске навал е брзо уви-јали св. даре и удаљ или се из цркве. П ош то су у стариницр кве по ди зане на гробови м а м учени ка, то је касни је од-рећено с обзиром на овај стари оби чај, да се у ангим ин се— пош то зам ењ ују св. престо — уш ивају м ош ти мученика,и као ш то .цркве без м ош тију м учени ка нису см атране као

освећене,1) исто тако. ни антим ин си без мо ш тију н ису билиосвећивани. К ада су касније гоњ ењ а престала, постали суантим инси сувиш ни, но и пак су задрж ани и у каснијимврем еним а као успем ена старих о би чаја, и пош то су у ста-рин и епископи им али право да дају дозволу за градњ у иосвећењ е ц ркава, то су д анас антим инси знак дозволе иблагослова епи скопског за врш ењ е св. радњ а у извеснојцркви.1)

П рема старој -традицији 8) иркву треба да освети епи-скоп, а када би био сп речен д а ову дуж ност изврш и, тоје освећивао цр кву пр езвитер са благословом епи скопа.Е пископ п реда презвитеру који има да .освети црквуосвећен антим инс, и овај га м еће при освећењ у цркве насв. престо.

А нтим инсе освећује епископ и даје на дар црквам а.О ни се м огу преносити из м еста у м есто, и када нем ацркве или св. престола, свеш теник м ож е да сврш и св.ли тургију на антим ин су, О вако оби чно раде војни свеш те-ниц и, који нем ају у близини цркве. — А нтим инс значипрем а ев. И сидору П елусијоту4) п латн о у које је би лоуви јено тело И Х риста у гробу. Зато је на антим ин су и

насликано полагањ е И Х риста (у гроб, и ш то се антим инсм еће на св. престо, који п редстављ а гроб Х ристов.Н а ц и о н и ц а , кадилкница, З-ош атф кзу, 1ћигЊ и1иш , је сасуд, у

који се на ж еравиц у м еће там јан, и иосле м олитве и благо-слова свеш тени^ова, кади се њ оме на одређеним м естим а и уодређено врем е. К адион иц е су. С таре као и сам о кађењ е и

' ) В иди 7 . кан. VII . васељ енског сабор а.

*) Зато се у натпису који им а* антим ин с иари чно спом ињ е цр ква за коју

је ан т и м и н с н а м е њ е н , и и м е е п и с к о п а , к о ји д а је ан т и м и н с ц р к в п .

») Е и з е б ш , Ш в1. есс . 1. X. с. 3.4) 1з Ш о г 1 Р е Њ з М а е , Е рЈч(о1агит Н ћ. 1 . Е р. 123. Г)ого1ћео сопиИ .

<590.—028.) нокм оии оје цариградској цркви златне кадиони цеи златне крстове. из чега се м ож е с правом закљ учи ти, да кади-он иц е нису тада уведене, н егода су и н ре тога употребљ аване.За К онстантин а В еликог се каж е, да је покло ни о рим скојцркви м ноге драгоиене кадиони це. И ако се у ово с правомсумњ а, то се пиак м ож е узети да су тада у рим ској црквикадион иц е биле у унотребн.*) И кади они цам а се даје сим-вО личко значењ е, тако ирем а Герм ану8) кадионица значи чо-

вечанство И Х риста. ж еравнца ф ож анство,а дим ш то седиж еиз кадион иц е значи д обар м ирис св. Д уха.

Д руги цркв. сасудн су: с у д с а с в . м и р о м , и е т о х л е б н и ц а (л и т и ј а -р и ј) која се употребљ ана на лити ји, а на којој су хлебови, пш еница,в и н о и у љ е ; д а р о х р а н и л н и ц а , где су св. дари за при чеш ћивањ е болних.З а причеш ћивањ е болних постоји често м али путир, каш ичи ца и бо-чица за вино; с а с у д з а г р е ја њ е в о д е , теплоте, м али од м етала; с у д сахладн ом водом , одакле се сипа вода, када хоће презвитер пре ли-тургије да опере руке; м е т а л а н т а њ и р за антидор, и л а х а н , вделаод сребра или злата, над ко јим архи јереј пере руке у почетку сн.литургије и на вел. входу.

Б о г о с д у ж б е н е о д е ж д е .0 црквеним или богослуж беиим одеж дама.

3 7 . О п ћ е п р и м е д б е и п о д е л а .

Л и т е р а т у р а . П о је ди н е ' п о д атк е и б ел еш к е о ц рк ве н и м б о го -службеним одеж дама истока дају Д ом иниканац Ј а к о д О о а г 1653.)Еисћо1о8ш ш (Рапз. 1647), Е и з е &т з К е п а и Ш (т 1720), С оИ есбо Ш иг^ј-аги т опеШ аИ ит, (најнови је издан.е К гапкСиП 1847), Со<1ех Ш игЈЈЈсизЕ сс1е8Јае ип1У егвае (К о тае 1749 — 1 76 6) М а р он и т аЈ о в . А Ш з А з з е т а т(•(• 1782), ВјђНо11»еса опепЈаћб С 1етепип о-У аисапа (К ота е 1755— 1757)Ј о з . 8т о п А з з е т а т (-ј 176 8), /о з . Ш с ћ . У а п з 1 е ђ , Н 1б1о1ге с е Г е^И зе< ' А 1ехап<1пе (Р ап з 1677), Г л. 16. бележ ака (К о1еп) Ј а к . О г е ( з е г 8. Ј ,

( | 1625) и С о а г -ово изд ањ е С осћпиз, В е 0ГГ1С118, та ^ п ае есс1ез1ае е1аи1ае соп81ап1Јпоро111апае (М 1§пе 157, 181 и даљ е),_/оЛ л С 1е п К т 2,О е1)гаисће ип<1 Х егетопхеп <1ег О песћ1зсћеп К Јгсће К и взкп Ј, (аиз <1етЕп еИ всћеп, Ш да 1778). — О окорно« нзр<чснТ(, сабора у М оскви 1675.год. нод м осковским натријархом Јоаким ом , у А рхијереском чи нов-нцку ш там паном за време сноменутог патријарха у М оскви 1677. год.им а м ного вредно сних по датака и упутстава у погледу богослуж бениходеж да прав. цркве. — М . Ц а је м з к Г , 'Еи сћо1о&1оп < ег ог ћо<1ох-8Г1е-

') Е т р г ш з , Ш в1. есс1. Ц ћ. VI. с. 21.») IV. А и ц и з И , О епк иО гтрк: аиз Јег сћпзЦ . А гсћао1., 12. ва , 1831. , р . 72.

' ) 5 . О е п п а м , Н е г и т ес с1 . С о п 1 е тр 1 . Љ М . р . 4 0 0 .

122

сМ зсћеп Ш гсће (Ш јеп 1861) , на стр . XXV— XXXIV говори о од еж дама-

1 5б >

м ож е човек приближ ити Богу. О во нарочито м ора вредити



— К . Н о в о с ш р у е в Ђ , 0 скуфв-ћ и камилавк^ћ, у п о т р е б л н е м Б х х т . с в н -ш енослуж ителнм и в -в древнеи гренескои и русскои церкви (Д уш е-полезное Ч теш е 1867 , г. Л $ 12.) — •(• П роф . м оск. дух. А кад. И . Д .М а н с в е ш о в г » О б о м о ф о р ^ ( Д р е вн о с ти , т р у д м М . А р х ео л . О б гц . 1 8 7 1. ,т. III, в. II.) — П рот. Н . Т . Н и к о л к С к Ш . 0 свнш еннБ1хт> одеж дахт>церлзвнослуж ителеи . (Х р . Ч тен . 1889 . ч . I .) — К . Н и к о л в с к Ш , П о -соб1е к-в и зучен ш устава богослуж енјн прав. цркви, С пб. 1894. го-в о р и н а с тр . 9 2 — 1 3 6 о с в еш т ен и м о д е ж д а м а . — С в н ш е н н в ш о д е -Ж ДБ1 церковно-служ ителеи (Руководство длн селБскихт. пастиреи ,1895, Љ 27, стр. 201—206.) — А . Н . Л ћ в о в г , К -в стол-ћ-пго учреж ден ј«

наград-Б длн б-ћлаго духовенства — скуфБи, кам илавки , наперснагок р е ст а и м и т р и ( С п б . Д у х ов нБ Ш В 4 с тн и к т , 1 8 97 , Ј в 5 0 — 5 2 . ) — П р о ф .Б о ж а Н . Ј о в а н о в и ћ (по Л ебедеву) , С веш тене одеж де у прав . цркви(В есник срп. цркве 1897. стр. 60.) — К ратке податке даје А . V. М а И г е м ,у књ и зи З акгаш еШ е с1ег ог1ћо(1ох-ка(ћоН зсћеп К јгсће сЈез М ог8еп1апс1е&(ВегН п , 1898) . — 0 времени п роисхож деш н церковнаго облаченјнХ рист . Ч тен . 1898 . год . СС У 1 . Т . 1. частц стр . 165— 6. ) — И е Ш иг-81всће С е^апсЈип? јп с1еп КЛ еп О з1еп8, (бИ ш ш еп аиз М агЈа ћаасћ 1ЛХ— (1900). — О врем ену постанка црквених о деж да . К . С -на . С рускогД раг. С У рош евић , свеш теник (И сточник 1901 . стр . 373 , 400 , 445 .468 , 494 , 516. ) — П роф . А . Д м и ш р г е в с к Ш , С тавленник-Б . К Јевт, 1904^О вде се говори о чи нови м а хир отоније, ђакона, пр езвитера и епи-с к о п а, и п р е м а т о м е и о њ и х о в и м о д е ж д а м а . К о д п р а во с ла вн и х о в оје најбољ е дело о истори јском постанку и сим волич ном значен.уо д е ж д а . — Ј о з е р ћ В г а и п 3. .1., 1Л е Ш игЈ$(8сће 0еигап(1ип 8 јш О ссЈ(1еп1ип(1 0 п е п 1 пасћ И гаргип ^ ип(1 Еп 1\\'1ск1ип§, У еп*гепс1ип(5 и . б уш ћ о Н к .М И 316 А ћћМ ипдеп , РгеИ зи г̂ 1ш В ге 8§аи , 1907 . Н а западу најбољ едело о цркв . о деж дам а . О базире се опш ирно и на одеж де истбчнецркве . (В иди оцену овог дела С вш ц . А . П етровског у Х рист. Ч тен .1909 . Т ом т , С С Х Х Х 1 . частБ I . стр . 1235— 37. )

К од Јудеја и незнабож аца носили су свеш тениц и прибогослуж ењ у, односно при обредим а култа посебно одело,које се разли ковало од свакидаш њ ег.

Т ако каж е Господ М ојсију : „ И да прнксдсш н Л арш на н скпш ки

вгЛ пр|дх двври скннж скнд-кн'|д н и злш икн н 'Х * кодом : и да Ц > ВЛЈ-

чннн <1аршна кх рнзм С ^ К Ј Л Н пол\аж сш и его, тсклтнш н вго, и да ж рсткм н-К: н ск1нм вг«) да прик<д«ш н и и'Ел<чнин А К* рн зм ... (И сх. 40,1 2 — 1 4 ) И н е зн а б о ш к и ж р е ц и н о си л и с у п р и р а д њ а м а к у л та д р у к -чије оД ело од свакидаш њ ег.1 )

П сихол ош ки разлог ово.| 1ојави је у уређеном пи јететупр ем а Б огу, који ч овек им а у с-еби, и у м исли, да се самоу оделу које пристоји м олитвеном и побож ном располож ењ у

' ) И с п о р . Ј о з . В т ^ћ а т , ип ц. . .са 81У е ап(1дш 1а1ев есс1ов1ае. . . уегкјо 1 а(ш а

Н . О п сћо тјј, Н а1ае 1727. I , . XIII . с. 8. §. 2.

код слугу Бож јих у хри ш ћанској цркви, прем а речим а св .А п . П авла који„каж е: „Каки> н« л»ножа« па'ч( сл8жж?< д8х<»

Д ЈТ К кх саа'к-к ; Лц и во слВженн АС В Ж Д ЈН ТА саава, <нногш па'ч« из=

кк'|точ1ств8«тх С Л $Ж Е Н И пра'вди в& слав-к". (II. К ор. В, 8 и 9.) Радитога употребљ авају слуге хри ш ћанске цркве већ од н ај-старијих времена при богослуж ењ у н арочите одеж де1) . Ц р-квене одеж де беху у поч етку делом обичн е хаљ ин е, али на-чињ енеодс-купоцене м атерије, и уп отребљ авале се сам о п ри

богослуж ењ у; делом беху назш нене прем а старозаветнимодеж дама, неке пак од одеж да беху начињ ене нарочитоза хриш ћанско богослуж ењ е. Х риш ћанска црква н ије м е-њ ала крој и облик старих одеж да, јер старин а даје литур-гичким радњ ам а достојанство и свечаност. И сто тако хоћецрква и спољ аш њ е да покаж е да чува црквено уређењ е издубоке старине.

Ш то се тиче боје црквених од еж да, биле су беле. илије ова боја бил а основн а и главна код свих цр квени хо д еж д а8) . О сим тога свилени, златни и сребрни украси уразним бојама м ного су употребљ авани на одеж дама. О д 9.столећа јављ ају се и дру ге разне боје нароч ито у запад н ојцркви и то у дане сећањ а на апостоле и м ученике црвенабоја, а цр на боја у дан е поста, кајањ а и ж алости. Иисточн а ц рква у исто доба узим а разне боје код одеж да, ито у врем е поста, кајањ а, и у дане м ољ ењ а за м ртве м естоцрн е боје, упо требљ ава п рем а источном об ичају пурп урн уили там но ц рвену боју. С имеон С олунски, спомињ ући поим ену свеш тенич ке одеж де каж е: »И б е л е су, због чисто ћеи светлости б лагодати. А м ноге су и а у р а у р н е (тор^бреа) увреме п оста, да би плакали ми који смо згреш или и да би

ж алили О нога који се п ринео за нас на ж ртву. Д а би се-

' ) И спор . 22 . и 23 . каи . лаоди кијског сабора . Јерони м каж е : В ож анска ре-

л и г и ја и м а д р у г о о д е л о п р и с л у ж е њ у , а д р у г о у о б и ч н о м ж и в о т у ; (Ш е г о п у т г ,

С от теп ( . т Е гесћје1ет Р гор ће( ат И ћ . 13. с. 44 . код М 1§пе, Ра( г . 1а(. Т . 25 , р . 457 . )

В и д и и Ш е г о п у т Г , П \а1оци8 соп(га Ре1а§1апоз Н ћ. I . и. 17. , као и Ш е г о п у т г Ер1»( .

64 . ас1 Е аћ1о1ат ( М 1рте, Ра( г . 1а( . Т . 22 , р . 611 .) и Ер1в(. 14 . аа Н еН о< 1огит то п а-

сћ и т ( М 1($пе, јћИ . р . 352 . )

*) И спор. 1о а п п е з С ћ г у з о з Г о т и з , Н от. 82. а1. 83. т М а(ћ. е(. Н от. т ра-гаћо1ат Л е 6Н о рго< Нрт а( 1пћ . С ћгуаоз . ( М с^пе, Ра( г . Т . 1ЛХ . р . 520) ; 5 о г о т е п . ,

Ш в( . есс1. 1. VIII . с. 21; О г е %о г Т и г о п . , У ћег <1е в' оп а С опГ еввогит с. 20, Б е <1е-

( Н саИопе ога( огп п ов( п ( М јрте , Ра( г . 1а(. Т . 1ЈСХ . р . 843. )

124

ћајући се Њ егових страдањ а, пош ли за њ им е« . . ' ) О оаг*) каж е,

1 2о

влин еп. тирски , III. в.1), који га н ази ва »тобтђрт]?« т. ј. од ећа



да се од цркв. одеж да прав. цркве најви ш е употребљ авалеодеж де беле и црвен е боје, и то беле преко целе годи не,а цр вене у врем е четрдесетнице. О во п отврђује и Д им итријеХ ом атијанархиеп ископ бугарски (12. столеће), који каж е, дасу там н о цр вен е о деж де (торрора &згН г/Ј1ата) б и ле зн ак ж а-лости и носил е се само у посне дан е и када се м ртви спо-м ињ у') . Ш то се тиче сим волике боја, бела је боја символрадости, чистоће и просвећењ а; црвена им а значењ е крви

коју су пролили И сус Х ристос и њ егови м учениц и и све-титељ и; зелена боја је сим вол наде н а вечно блаж енство,које см о стекли заслугам а И суса Х риста и даром св. Д уха,најпо сле црна и тамн о црвена б оја је слика кајањ а и ж алости.

П ош то има код свеш тенства три степена, то им а исваки степен своје одређене одеж де. Ђ аконске одеж де су:стихар, нарукви це и орар; пр езвитерске: стихар, епитрахиљ ,по јас, нар укви це и ф елон ; а архи јерејске одеж де су: стихар,епитрахиљ , појас, нарукви це, надбедрени к, сакос и ом оф ор.О сим овога код литургичких радњ а облаче епископи јошм андију, и м ећу насе крст, пан агију или енколн ију и м итру,и носе архи јерејску ш таку.

38. П оједине црквене одеж де.

С т и х а р , етђарк, отг/ари^ ил и ато г/ар ^ (од ат^од, ред,но тез, ли ни ја, с обзиром на златне редове веза н а овој оде-ж ди), а1ћа (всД 1.1иш са), саппб^а, је слич на грчко ј хаљ ин и УРим љ ана 1иш са, одговара доњ ој хаљ ини. С тихар је одеж дако.ја п ок ри ва цело тело од врата до д оле, и зато ое зове итоб^рт]$, и о дговара А роновој одеж ди, која се зове тобтђрт]?4).Б оја стихара је обичп о бела. О ву одеж ду спом ињ е већ П а-

•) С и м е о н С о л у н с к и , 0 св. ли турги ји с. 83.

") 1а с . О о а г , Е исћо1 о°ш т в1Уе К И иа1е бгаесог . р . 113 . и р . 110 ; види к

I. В М е п и т , С пом . д . 4 . В . 1 . Т ћ . р. 197 .

• ) В иди Дт)(11)тр(ои Х о)(1«х Т јт о8 тгро; КшуопхутГуоу 4рхип{а*оЈС0У -пј; рт)-

тротоХвш; ДиДОах ои, тоу КаРаоЛау, алохр(о«1Ј у Еиута-Јца т &ч х а у /б м ш у е ЈИ . Н ћ аШ е1

Р о Ш . Т . V . р . 4 3 0 и О . С о < И л и з С и т о р а Ш а , О е оШ с. Ма^п. Е с с 1 . . . е аИ . 1 т т а п .

В еккеп т С огриб 8спр1. ћ1в1. ћугап и евЛ . КЈећићгИ XIV. р. 44. '4) И с п о р. Ш е г о п у т и в , Ер181. 64. а<1 Раћ 1о1 ат (М јрпе, Ра1г. 1а1. Т . 22. р. 613.)

и О е г т а п и з , Н ег. есс1. С оп (етр1 . 1ћ1<1. р. 3 9 3 . где стоји: 'Н О Т О Х Т Ј тоО Е<р ш{ И П А Р Х «1

*ах4 т4у к о ђ т ђ р») Ж аршу х о х п к т а ч [рЛтиу, 6 к г а ч [«рат1*4у }у8ира, т4 ц*хр1 тву т и Л &ч ,

тб Т)|1и6тагоу.

која допи ре до н огу; а И сто тако и картагински сабор<898.) у свом 4. канон у, као и Гри горије Н азијанзин у свомговору н а еп. посвећењ у (ога1. V. п. 4. М ^п е, XXXV. 829). О васветла одеж да ^од сећа по С им еону С олунском ') на светлуодећу они х ан ђела, који се по јави ш е за вр ем е васкрса ивазнесењ а и у којој Богу служ е (Л ук. 24, 4; Д ел. 1, 18).О дувек се стихар прави од беле м атерије, ш то значи чи-стоћу, која се траж и од слугу олтара, но м ож е се ир авитии од црвене, и у том случ ају значи страдањ а Х ристова, укојим а је своју крв за н ас пр оли о. С тихар је заједн и чк аод еж да свих степен а свеш тенств а, н о ип ак реке (тотајкз̂ ),које се често на њ ему утки вају у разним бојам а (црвене.там но љ убичасте и црне) и значе право поучавањ а и рекекрви С паситељ ене, особене су само стихари.м а епископа®).С тихар је такођер одеж да чаца и појца, и то у руској црквиод XVI. столећа, а дотле је била њ ихова одеж да м али ф елондо појаса4).

Н а р у к в и ц е , нарВ кавницм , 4та(хау{ч'.а (гтор&г.ха), таш р и Н су

запо нц и који стеж у рук аве стихара, да би слуге олтара м о-гле слободно рукам а радити. Н аруквице, као сам остаЛ нидео одеж да а не саставни део стихара, су касни јег ностанка.јер први спом ен о њ им а им ам о око 1054. у писму патри-јарха П етра А нтиохијског патријарху М ихаилу К ерул ари ју/)но свакако су биле у употреби н пре тога времена. Н ару-кви це знач е снагу Бо ж ју која крепи он е који врш е светерадњ е, и по дсећају нас уједн о на везе, којим а су бн ле ве-зане руке С паситељ еве за врем е страдањ а, када је био во-ђен П илату'6).

•) Е и з е ћ ш з , Н ЈвЈ. есс1. 1. X. с. 4. О гаИ о рап е^у пс а <1е аеШ П с. <-сс1е5. Рам И поТ уп оги т ерјвсоро <Н с1а.

•) Ш ј>п е , Ра1г. Т . 155 . р. 251 . оцихуЈвби тт)-( А ТП «А;К/ЈУ Х «-трд1ц та,

• ф 6ло(ау, 6« "А ТЈ»Х О 1 8оиХ«6оио1 о 1 '1«роир о̂8*т«{ ТО У В«6-< «'; тб О пгра-;к ,ч - ' />"'.

е10100Т>)р10У. . .• ) В И Д И С и м е о н С о л у н с к и , 0 св. литургији, с. 79. (М јгпс. 15». 256.) Н о Вил-

замо иу , дакле у 12. веку, тотаро на стихару при падају само стпхар у п атријлрхз.

М е<Ш а(а (М 1?пе , 138 , 1022 .)

*) В иди опш ирии је о овом А . Д м и ш р к в с к Ш С тавлсннн кт, , стр. 31. и дал.с.

Ш в п е , 120, 800.

*•) С и м е о н С о л у н с к и , 1ћ1<1.'с. 81. М 1(те, Га1г. Т . 155. со1. 713. Г« а» /еро^

8«ор4 то5 2(от1}ро«, оГ; лроо8«Ј»1с; ^ТС«;-Ј«ТО п рб; И Л атоу . . . М спор. п О о а г , Е П Х Е ^ Т107

р. 111. и. ,12.

Ј 2 0

О р а р , Л рарк, тб ш р &р м ч и ли <5>р<4р<.ч, гј 01:0X13, огаг1иш ,Ј

127

у грчким р е ч и м а & р а ч ас, врем е, или о р м , б р а ^ , чувам, пазим,



81о1а ) је одеж да коју носи ђакон на левом рам ену. У јудејскимсин агогам а ири читањ у п ентатђуха и пророка даван је на-роду са узвиш еног м еста ланеним убрусом или врпцом знак,када треба да народ каж е А м ин. С лично овом е када ђаконпо ди гне орар даје знак, врем е, када треба он или опћ ин ада моли коју м олитву или да изврш и какву богослуж бенурадњ у. И сто тако бри сала се ораром уста причасниц им а.*)П одатке о орару. који су у старини не само ђакон него и

презвитери и епископи имали, имамо из дубоке старине.Т ако је већ ц ар К онстантин В елики покл они о еп. М акаријуп освећен у столу {Гврач отоХ т̂ ), да се њ ом е служ и пр и об^ре-д и м а к рш тењ а8) . П авлин еп. тирски каж е о презвитерим асвога врем ена сасвим одређено да су били об учени у столу4).И м еном орар споми њ е се ова одеж да у 22. и 23. канону лао-дики јског сабора (368.): у њ им а се наим е ипођакони м а забра-њ ује служ ити орарем . П рема св. Јовану Златоустом 5) и Гер-м а н у6) значи орар д ва ан ђеоска кри ла, којим а неп рестанолете и служ е Б огу, као и готовост ђакона да б рзо врш евољ у Б ож ју. Зато се на ораре ђаконске од старин е у ткивају

речи којим а анђели на небесим а непп естано славе Б ога:"А -усО ?, 05, &у105, СКА ТХ, СВА ТЖ ,. СК А ТХ .

Е тим ологија речи брА рсоу тум ачи се разно. Једн и 7) једовод е од латин ске речи оз, оп з, уста, држ ећи да је про-тотип орара једно платно, које се у старој хри ш ћанскојцркви м етало ђаконим а на леву страну горњ е одеж де (ту-нике) р ади отирањ а уста и зноја с ли ца. Д руги8) изводе овуреч од глагола огаге, м ол ити ,. јер ђакон и по казују вер-нима у храму време молитве. Трећи 9) виде корен ове речи

*) Речју а(о1а, С Т Х О Х Т Ј озвачавају Л атвни адко ђаконскн о рар , тако в све-ш т ен и ч к и е п и тр ах и љ .

*) В иди тум ачењ е 23 . каиона лаодикијског сабора .

» ) Т Н е < н 1 о г е 1и з , Ш в1. есс1 1. I I . с. 27.

' ) В и д и Е и з е Ш з , Ш з1. есс1. 1. X. с. 4.

•) 1о а п п е з 'С ћ г у з о з 1 о т и з , Н от. јп Р агаћо1ат <1е 1Ш о ргосП до (Н от. а11гШ .•Сћгув0810т1).

•) '1охш р(а ЈххХГЈО . *а( (ттпхг) 8ча>р(а (М јрте, Т. 98, р. 385.)') О о а г , ЕихоХ б̂ . р. 96.-97. по(. 9; О и С а п ^ е , О 1о88аг1ит а4 8спр(огев

тесИ ае е( 1п6тае 1а(1ш (аН 8 (. II , раг«. II , со1. 714.•) О о а г ЕихоХб-Ј р. 97. по(. 9..•) Њ И . т у м а ч е њ е В алаамон а 1п сап . . 22 . . сопс . Х аоЉ с . (М ј р т е 137, 1369) н

В л а с т а р а , 8 у п Ј а д * » К И . Б , с. 9 . (М д а е , 144, 1276.1

јер ђакон по казује орарем верни м а време м олитве и појцим аврем е п ојањ а. С им еон С олунски пак доводи ову реч од гла-гола ш ра^е^ — украш авити, јер орар украш ава ђакона<5лагодаћу и велелепнош ћу славе Бо ж је, ш то њ им е заклањ али це као ш естокрилати серафи м и по речим а С в. П исма, којиса два кри ла закри вају лиц е своје, са д ва н оге, а са двалете, кл и чу ћи : "А усо ,̂ &у(о?, 4у(од. О сим тога ш ест кри ла којасе везу на о рару пр ик азују и крст распетог, јер горњ аи доњ а два крила при казују успр авно дрво, а средњ а два

раш ирена попречно дрво .М

П о јп С , П О А С К , ^ш ч г ј, ^т &р( О У , хопа, ст$и 1и т је одеж да којомсе свеш теник оп асује и п ри везује стихар и епитрахиљ . С ве-доџбе о употреби појаса у источној цркви им ам о из*1\г

века.*) П ојас је по требан био да се уведе ради тога, да бисе свеш теник при ходу лакш е могао кретати, при чем у бим у без п ојаса см етао стихар и енитрахи љ . П ојас значи снагудану свеш тени ку од Х риста, којом савлађуј̂ . пож уде тела,које у бубрезим а и боковим а им ају свој стан,*) и подсећа

н а убр ус којим се Х ристос оп асао, када је пр ао но ге сво-јим учениц им а. П о речим а С им еона С олунског нојасом сеоп асује п резвитер зато, ш то п рим а веће иго и об везујесе служ ити и бр ин ути се о свом делу (свеш тенству),и он означава освећењ е тела заједно с душ ом , о чем усведоче и речи које се говоре пр и обл ачењ у код по јаса:БлаГОСЛО ВЕНХ Б оГХ , П р(П 0А С8А И <ИА СИЛОК) Н ПОЛОЖ И Н1ПОрОЧ1Н&п8тк Л10И.4)

Е а и т р а х и љ , епјтрахилк, &т а т р а ) СђХ (О У , т е р ( т р а у у к м ч , (о д е т и ,

на, односно т г е р 1, око и т р а х>]Х о5, вр ат), з1о1а је о деж да, ко јупр езвитер м еће око врата и која се спуш та до ногу. Еп итра-хиљ ни је ни ш та друго до ли ђаконски орар, сам о су обакраја овога напред састављ ена. Е пи трахиљ значи иго Х ри-сгово које ирим а свеш тени к5) , даљ е благодат св. Д уха, ко'а

») М &п е, ( . 155, со1. 318.

• ) В иди В г а и п , Ш . 6 е\ у. С тр. 116.

») Н и к о л а Б у г а р и н , (код П ап1е1, Сос1. Н (. Т . IV. р. 37? , . . . А Т Н Л А В А Б « Т Г /У 84 -

8пои 4 Х р1ахо{ 8(8ои тои 1&р к и >( 8с4 уа х ата^Х ^ та { Јт& и р ^; тгј аар*6{, 6поЗ

ЈХ О У Т с а е ; ТЂ » д а у о ч *а1 еЕ; то8; чсррои ;.. .

«) М % п е , I. 155. со1. 388. и 7 13.

>) Ви ди Д м и ш р Ј е в с к Ш , С тавленникт, 98.

129 15 б >

се излива као м иро н а скеш теника (П с. 122, 2) ' ) и подсећа пр ави од црвене м атерије. У поч1?тку су носили ову одеж ду



на узе, којим а је Х ристос око врата везан био , када је во-ђен од првосвеш тени ка П илату.8) В ез епитрахиљ а не м ож епрезвитер — као и ђакон без орара — врш ити н икаковубогослуж бену радњ у или обред. Е питрахиљ се изрично сно-м ињ е п рви пу т у 'ЕххА тјскасгоЈпђ ' 1< л о р .а . п севдо-Герм ана,' )дакле пре 9-ог века. И сто тако спом ињ е се к т т р а у г ^о ч уписму патријарха Н икиф ора папи Л аву II I. (795.—816.)

Ф в Л О Н , ф м о н к, ф е Х и ж оу , у е ш Х м , у е Х ш г ^, с р а^ б Х ^ , с р а г -

убХ гјд (од п ок ри вам и оХо$, цео ), сази1а, раепи 1а, р1апе а,огртач, је дуга, ш иро ка хаљ ин а, код старих гбга без рукава,која се око врата спу ш та доле и то све ш ире нрем адоле, а им а сам о горе отвор, да се п реко гл аве обуч е.Ф елон је најваж ни ја од богослуж бених одеж да презви-терских и постао је м ож е бити од горњ е хаљ ин е Јудеја,коју су носили А постоли и сам С паситељ , а била јечетвртаста и без ру кава, и њ ом е се цео човек покрио ипокривао остале хаљ ин е. Богослуж бена употреба ф елонадатира се од IV. века.4)

П ош то ова одеж да покрива све остале одеж де и уједн оих ш тити и чува, то она значи Б ож је прови ђењ е, које свена свету ш тити и за све се брине.5)

П о С им еону С олунском ф елон значи правду Х ристовудон есену на свет, ш то долази до израза и у речим а, којесе изговарају при облачењ у ф елон а (П с. 131, 9), изато се п рави од бел е бо је, у зн ак чи стоте, светости иславе бож анствене. П рема Г ерману ф елон значи ону нур-пурну хаљ ину (хлам иду) у коју је С паситељ би о обученради подсм еха у двориш ту П илатову,8) ради чега се често

1*) И с п о р . Н и к о л а Б у г а р и н , ( код О ате1 Со< 1. Ш . есс1 . ш ш г . Т . I V . р . 378 . )

. . зтЈ1ауб*&(1 т6 &Хафр&у Јоуоч тоЗ ХротоО, ТТЈУ хатархорбУТЈУ тоО П увбрато; х«Р • • • вЗ у т е о п Т ћ е $$а 1 о ш с е п $1$, 1 Ш . р . 389 . ЛТЈХО Г 84 ТЂУ ха-аоЗоау 4тс4 *»фаХ т)с

ларсу . . . х. т. X.• ) С в . Г е р м а н ка ж е: Т6 4готрахч>-'0У (лерстрахтјХ соу) 4от1 то срахмоХ соу, р»8''

о бло тоб 4рх'ер4о>; 8 « З ц и у о ( ха1 а«р4ц«то; то ирбо^ву Јп1 тф трах^Х ф 6-Х р10т4; (М 18пе, Ра1г. дг. I . 98. , р. 38 7. )

» ) В иди А : Д и м и ш р г е в с к Ш , С тавленникт , , стр . 98 .

• ) В иди О оаг , ЕихоХ . р . 112 . п . 20 .5 ) В И Д И В е ш л м и н г , Н о в ан С к р и ж а л ћ 1 8 7 0 . стр. 1 6 3 .

* • ) И с п о р . О е г т а п и з , Љ 1<1. р. 3 9 3 . Т 6 8 * У И Ч Б Х Њ Ч *( 1С Р А (У « 1 Т ТЈУ & Т » Х О Х Х ( У О <К

тсорфирач, Т «р тф Ч Т Ј О О З 4(И са(̂ оута; оЕ 4о»р«Г; 4<Ји5р»оау, и 8у т е о п "Т ћ е $ з а 1о п к е п $1$»

р. 3 8 8 .

не само презкитери. него и епискони, архиепископи и ми-трополи ти, на ш та виш е и патријарси (све до XIII . века),сам о је ф елон за енпскоие био украш ен м ногим крстовим а,од чега је и м ао им е холиотаор'.о7. Још у врем е С им еонаС олу нског (•)• 1429 .) сакос су носили само а а т р и ј а р с и ин а ји з б р а н и ји и з м е ђ у а р х и е и и с к о а а ; мигрополити с у о б л а -ч и л и а о л и с т а в р и о н , епископи уз ф елон сам о о м о ф о р .Н о у 16. веку већ су сни епи скопи на истоку на бого-

служ ењ у облачили сакос.Н а д б е д р е н и к , навЈдрж им , &т у о ч а -1о ч , И п о у о ч А -а о ̂ је четво

роу гаоно пл атно, ко је се веш а за један о д четири угла о појасна десно. бедро (од чега им а своје им е), сли чн о м ачу, и отудазначи духовни м ач, наим е реч Б ож ју, којом је епископнаор уж ан протин јеретика, и којим ће посећи и уклони тион е који н е верују и који су утонул и у нечистом ж ин оту.О во дол ази до израза и у речим а, које се и зговар ају када сенадбедреник п ривезује. П о речим а С им еона С олунског надбе-дрени к значи победу над см рћу и васкрс С паситељ а, ш то јесагласно и с м олитвом која се говори при м етањ у надбедре-

н и к а : П РШ О А Ш И дичк ткои по К 1 Д Р "К Т К О ЈИ силкн< Н адбедр ени кноси сам о енископ п рикон чан о сакосу с једни м дугм етом .али га доб ив ају и заслуж ни пр езвитери (но се га о по јасуна врпци ) са виш им достојанством , као протопр езвитери,игумани, архим андрити, за знак одликовањ а и учеш ћа уц р кв ен о ј в ласти .1 П рем а саврем еној пракси грчке црквенадбедрени к добива и сваки јереј који им а каково досто-јанство или одли кован.е пред осталим редовним презви-терим а.

У потреба надбедрен ика нри пада касни јем врем ену од

при лике VI. веку, иако им е енигонатион налазим о првипут у писм у В алзамонову управљ еном патријарху М арку

1) С и м е о н С о л у н с к и о н а д б е д р е н и к у к а ж е о в о : » Н е к и о д н а јс т а р и ји х ( п р в и х

јереја) т . ј. ставроф ори ( т . ј. архон ти В елике цркве , к ао и . ир . велики еконо м ,

с а к е л и ј, ск е в о ф и л а к с , х а р т о ф и л а к с . и д р . ) и а е к и о д а р х и м а и д р и т а и м а ј у и н а д -

б е д р е н и к , а то је дар архи јерејски као и крст , јер аико осим архи јереја не м ож е

ио сити крстов е ва ф елон у и н а глави (*у тф фоиуоХ(ч> *о1 4то х»ф аХ ђ;) и иадб едре-

ии ке . О вим а се лиц им а даје да иосе крст иа гдави • иалбедреник при свегатеннм

р а д њ а м а р а д и к > и х ов а р у к о п о л о ж е њ а и ш т о с у п р в и и з м е ђ у о с т ад и х , је р је д н и

доби вају хиротони ју судије — најваж ни је црквен о служ ењ е — , други се иостав-

љ ају аа пастир е ду ш а и за екоио м е , ради чега и носе одли чја првог пастир а , на

ког су ду ж ви да се угледају . « ( М ^п е , Ра1г. I . 155 . со1 . 261 . )

130

А лександријском , дакле у другој половИ ни 12. нека. ') Н ад-

1 5б >

О м о ф о р , 6-м оф орх, соцосрорм^ (а>р.05 п лећ е, и ?ера>, но сим )



бедреникон нрототип је енхир ијон. ручн о нлатно,које су у старо нреме свеш тени к и ђакон употребљ авалипри богослуж ењ у ради отирањ а зноја са лица. Е нхири јонје значи о ленти он . којим је Х ристос био опасан на тајн ојвечери, при ум ивањ у ногу ученика*).

С а к о с , саккос*, ааххо^, 5ассиз(врећа т. ј хаљ ии а као врећа),је горњ а х аљ ин а, коју епискои об лачи на стихар као ипрезвитер ф елон. С акос није ниш та друго, него далм атика

(1иш са (1а1таИ са) ИЛИ диви тисиј (опхарсоу бф тјтђо^), који суоблачили византијски и м ператори сам о при иеким јавнимсвечаним церем онијама под лорам а или ом оф ором 3). С акос геправи од беле м атерије а украш ен је златни м и пурп урни мвезом . К ада је ов'а од еж да уведен а у цр кву. с.м атрала се каовелико одл ик овањ е и носили су је сам о патри јарси. који су ,једобили од им ператора, и то сам о на 3 велика празни ка (П асху,Рож дество Х ристово и П едесетницу) у години 4) . И наче суи натри јарси до 13. столећа носили ф елон . К асни је су сакосдоб ил и и епи скопи (XVI. век). У 9. веку нр еин ачен је сакостако, ш то је са страна разрезан и ш то су м у до дан а златна

звонц а, да би тако био слич ан одећи старозаветних прво-свеш тени ка (И сх. 28, 32—34) .

П о речим а С им еона С олунског сакос значи одеж ду укоју је би о обучен пор уган С паситељ , зато и им а обликврећ е (а<4хоо и каж е да га об лач е чн а ј и з а б р а -н и ји а р х и је р е ји " (о 1 еххр^ос г ш ар- е̂реш у), а остали арх и -јереји обл аче ф елон са м алим крстови м а (-олиатаирсоу),који јасно по казују да представљ а страдањ а Х ристова. Затосе и говори при облачењ у: СвА ф ж ницм твои, Гди, Ш К Л ЈК 8Т С А

вк пракдв. и прш одокнж твои радост?к> козрадбм тсл, јер V истину

пр авда нам је крстом дала радост6

).С акос је п рем а једни м а уведен у упо требу у 6. а нрем адругим а у 9. веку. П рви га спом ињ е В алзамон 7). Н ајстари јеслике сакоса им амо из XI. века8).

») Ш е п е 1 3 8 , 9 8 8 .

• ) В иди А . Ц м и ш р г е в с к Ш , ( тавленн икт. . стр. 115.

• ) Види А . Д м и ш р Ј е в с к М , Гта&к- ни ик , 09 . 200 .

*) П б р .1) *а>. РаЛХ т;, 26утат|1а тв>7 У-={о>7 *а>. ;«р<»7 •/.ауи) 7»-/.'Е » 'А Јт;-/. 18Г>5. ^30 .

») Ш %п е , 155, 716.

•) С и м е о н С о л ., М јртр. 15"> со1. 71(5.Т ) В И Д И В г а и п , стр. 302.

•) М е с И Ш а :1?пе. 138, 1021. 10251.

раШ иш (ћнш ега1е, аш 1с1и8) је најодл ич ни ја и најваж н ија ар-хи јерејска ли тургичка одеж да, без које епискон не мож есврш ити ни једне важ ни је архијерејске свеш тене радњ е, асвојим обликом и м атеријом од које је н ачи њ ен. у казује нато. да епископ настављ а служ ењ е С паситељ ево на земљ и.О м оф ор је сли ка јудејског еф ода, која одећа заједн о са по-д и р о м , тобт/ рт 5 одећа у облику тунике) чини првосвеш те-ника посредником и приносиоцем ж ртве за цео народ.

О м оф ор је искљ учиво архи јерејска одеж да и м еће се наоб а рам ена архи јереја. пр едстављ ајући тако прво изгуб-љ ену, а затим нађену овцу , коју је И Х ри стос узео на својапл ећа и . нри вео К >огу О цу. С ходно овом сим воличкомзначењ у прави се ом оф ор од вуне. О вом се одеж домсим волиш е искупљ ењ е рода љ удског и прим ањ е човечјепри роде од И суса Х риста С ина Н ож јег којом седи с деснестране В ога О ца. И спочетка су ом оф ор носили по својп ри-лиц и сам о патри јарси, а касни је је п остао еии скопско особеноодли ковањ е, којим се р азлик ује од п резвитера. И м амо дваом оф ора, већи и мањ и. У п рви се облаче архи јереји на почетку

ли тургије и носе га до читањ а апо стола, као и насв им асве-чаним опходим а. који се сврш авају изван храма. У друго^ м а-лом ом оф ору сврш авају епископи проском идију, освећењ е св.дар ова н а престолу чин хи ротон ије ђакон а и презпи тера и сведру ге тајне, као и требе и м олитвословљ а у храм у. М алиом оф ор је старији од великог, ш то нам потврђују литур-гички спом еници , сведоџбе цркв. отаца, као и стара хри-ш ћан ска ико но граф ија у својим сликама поједини х епископа.1)Н ајстари је сведочанство о ом оф ору им амо код И сидора П е-луси јота (•)• 43 6) , ' ) који у сим воличком разјаш њ ењ у овеепископске одеж де јасно каж е и о њ еном облику: »О м офор

епископа, начињ ен од вуне (^ Џ &х) а не од лана, озна-чава вун у заблуд еле овце, коју је Госнод н аш авш и м етнуона рам ена (Л ук. 15; 4—§)•• Л ер епископ као слика Х ристонаврш и дело Х ристово, и евојом одеж дом иоказује свим а, дасе он при сподобљ ава добром и великом пастиру, јер је п о-

• ) У ч и н у О п ол агањ у ом оф ор а гово ри се , .г.вр1Т(9-е<л тф трау.тјХ ф то-Ј х«Ч »'а>-

уоор4уоо" т. ј. мећ е око вр ата он ога који се хнр ото р"ш е. С в. К .хчист I . (218.— 223. )

• М а р ц е л и и р и м с к и е п и с к о п и и м а ју н а . с у д о в и м а с а њ и х о в п м с л и к а м а , к о ји с у

н а ђ е н и у к а т ак о м б а м а , м а л е о м о ф о р е . В . Д м и ш р ^е в с к Ш , С танленникт , , стр . 256 .

«) Е р. 1. п. 136 . М Јепе, 78, 272.

132

стаиљ ен да носи на себи нем оћи настве«.1) ГЈо тум ачењ у

1 5б >

теријом у казује на то, да епископ п роду ж ује служ ењ е С па-



С нм еона С олунског, ом оф ор је одли ковањ е епи скона, и м ећесе на пастира Х ристових о ваца. О м оф ор јасно означава ва-нлоћењ е Н ога С лова, зато ш то је О н , н аш авш и н ас изгу-бљ ену онцу пон ео на својим п лећим а. П ош то ,је И Х ристосузео чон ечанску приро ду и сједини о нас са С обом нодн енш иза нас. крст и см рт, то је васкрсавш и узвиси о и нас. Н атои им амо крстове на ом оф ору.*)

М али омоф ор на богослуж ењ у бољ е при казује верним а

ову улогу епископ а него велики ом оф ор са снојим ком или -цираии м обликом и већим украсом , који се јавио у црквен ојупо треби не ран ије од 6. века. О блик великог ом оф орам ож емо видеги на мозаици м а храм а св. С оф ије у Ц ариI 'раду '. ,)И зм еђу епископских одеж да јавили су се ом оф ори из ко-стим а ни зантијских им ператора, да п окаж у висок чин епи-скопа у јерархији. И Д . М ансветовт, и Д . 6 . Б^лаевчв видеироготин ом оф ора у старим конзулским лорам а (1огит соп-8и1аге), ш ироки м по везам а' око врата, коЈе су пад але н агруди. а од ових су при м или византијски им ператори (Х ш роур а а и ш с ;), и носили су их у свечаним нри ликам а не само

цар и цариц а, него и ви зантијске велм ож е, добивш н ихкао награду од им ператора. П оп1то су источни епи скопи ииатријарх им али висок углед м еђу највиш им држ авним до -стојансгвени ци м а, то је приро днр , да су и он и им али од-ликовањ д највиш их чиновнн ка , а делом ' и јга^ш а сам ихим ператора. У X. и XI . столећу, као ш то сведоче ико нограф иј-ски сном еници, био је велики омоф ор при падност архи је-рејског чи на и ун1ао је свугде V цр кн ену уп отребу .

П ош то архијереј носи велики омоф ор - само на доласкуу храм и при опходима , а м али већином на богослуж ењ у .

то се закл.учује,'

1

) да је велики ом оф ор одеж да црквено-грађанскега карактера, даро вана од и м ператора еиископ укао великом духовном чин овнику им перије, ради ознакевисоког иолож аја епискон а у им нерији, — а м али ом оф орје одли чна и н ајваж ни ја архијерејска одеж да, искљ учиво ли -тургичка, без које еиискон не м ож е сврш ити ни једне ва-ж ни је архи јерејске свеш тенорадњ е, а својим обли ком и м а-

М В и ди С гавЈгепникт., стр. 256.

») М &пе Ра1г. Ј»Г. Т. 155. со1. Ш .») Д м и ш р г е в с к Ш , С тавлеииикт. стр. 257.4) Види Д м и ш р Ј е в с к Н / , С тавленни кч. , стр. 288

ситељ ево на земљ и. Н а св. литургији м еће епископ ом оф оркада престављ а Х риста, а скида га када ф ун гира само каослуга Х ристов.1)

М а н д и ј а , јмсу&Јоу, Јм ^ббас, сар а, р1и уја1е, је д уг ач ка и ш и -рока нанбогослуж бена одеж да нур пур не боје, на чи јим супредњ им крајевим а 4 квадратичн о извезене таблице или изве-

зен е реке. О д 4 таблиц е две дол азе на пр са и значе дветаблиц е С Завета, а друге две везане врпц ом .на доњ имделови м а д ва завета, С тари и Н ови. И отоци (реке), лотаро(,који су и звезени на м анди ји зн аче реке Ж иве воде, о којим аговори И Х ристос : Е ^рвли П М А , р ^ки С чр«'ка вгш И С Т ЈК 8 Т *

кодм ж нвк) (Јов. 7, 38). О ве табл иц е и реке по казују, даепи скоп у свом срцу им а да носи д ве закон ске табли цеС Завета, и два Завета, С тари и Н они, и з којих као реке,излазе њ егове поуке и опом ене. М андија дакле значи бла-годат учитељ ства, м<?ћ и пун оћу еп ископ ског н озива.

М анди ја је постала по узору царске хлам ид еили х^Ч ^бсоу), коју су у В изантији обл ачили им ператор и

важ ни ји византијски достојанствениц и као им ператорско од-ликон ањ е, поврх ди витисија или сакоса у врем е свечаних ои -хода. И ове хлам иде ви заитијских им ператора као и архи-јерејске м анди је би ле су укр аш еце табли цам а (тајШ оу).

К р с т , крк т*, отаирјоу, епи скоп ски озн ачав а печ ат иисп оведањ е вере, које излазе из срца, као и љ убав,*) којомм ора бити про ж ет епископ за крст Х ристов и за распетогС паситељ а. К рст је одликовањ е епископско, но ип ак ени-скопи одликују њ им е и неке заслуж не презвитере.8) Л и ц ако ја се одл ик ују знаком крста зову се ставроф ори , крсто-но сци или архон ти велике цр кве. За о не који су одли ко-

вањ е крста до би вали, постојао је у п ракси ни занти јскецр кве и нарочити обред или чин: ТА &? х е ' р 0 Т О 7 " р о т а и "росрброо.4) П ри посвећењ у о вих лиц а, полагало се на њ и-хону главу нароч ито п окри вало те^оттА р^, иа ком је биознак крста. ')

• ) И спор . О е г т а п и з , 1ћј<1. р. -394. и . 8у т е о п Т ћ е $ $а 1 о п 1 с е п $1$, с. 250.

» ) П рема речи м а С им еона С ол . М 1рте , 156 . со1. 429 .

») И спор. 8у т е о п Т ћ е $$а 1 о п к е и $1в , О е васга 1Л1иг*1а с. 83, (М 1рте Ра1г. рг.

Т 165. р. 261) .

«) А . Д м и ш р г е в с к Ш , О писаш е литургич . ркп . Т . I I . ЕпхсА бца , стр . 319 .

») А . Д м и ш р /е в с к Ш , О иисаи « литургич . ркп. Т. I I . ЕихоХ бтса, стр. 319.

134

П а н а г и ј а , намлгЦ лау^уоу (пресн. Б огород иц а од тсау.

136

1453. преш ао је венац им ператора, који ни су виш е посто-



сав, цео , и бусо?, свет) ил и е н к о л и и о н , енк олп ија, тб кухбХ точ,(од бу и груди ). рес ога1е, је м ала сли чи ц а и зрађен аод емаљ а, сребра и злата, или д руге скупоц ене м атерије,са ликом И суса Х риста и пресвете Богородиц е са дететом ,коју носи епископ на прсим а у знак, да Х ри ста носи усрцу и д а се узда у посредовањ е Њ егове пресв. М атере.1)Е нк олп ија је бил а у сгарин и м ала ку тија са реликви јам а

светих, коју су носили у почетку настојатељ и м анастир аи епископи. Н еки и зводе постанак енколп ије и з историј-ског ф акта, наим е ш то је 811. год. патријарх Ц ариград-ски Н икиф ор И споведник послао Л аву II I. (705.—816 .)златнуукр аш ену кутију у којојје био делић пр авог часно г крста.а која се звала ен колп ио н. П рави п ак по станак енк олп ијетреба траж ити у С Завету у одеж дама А роновим . урим итумим , одакле су нреш ли у хриш ћанску цркву, добивш ихриш ћанском духу одговарајуће значењ е.

М и т р а , -м Јтра, }11тра*), х(бар1;, тсара је слика венца иликидара, покр ивача за главу старозаветни х п рвосвеш тени ка.

П о њ ихову прим еру носио је и А п. Јован венац на глаоит а 1о ч ), као ш то то сведочи епископ П оликрат из Еф еса8) . Тоисто С ведочи и св. Е ии ф ани је о Јакову, брату Господњ емпрном јерусалим ском епископу. 4) У почетку је м итру н осиосам оалександријски патријарх, а источни јерарси све до XVI. веканису употребљ авали м итру на богослуж ењ у изузев патри-јархе.1) О д 17. стО лећа носе м итру-круну и епископи, а дотлесу као и презвитери на богослуж ењ у били откривене главе.

О блик митре ни је биоо дувек као д анас,јерм итраалексан-дри јског патри јараха као ш то је видим о на слици А танасија и

К ири ла александри јског патри јараха у В асили јеву м ино логију(М епо1ор ит С гаесогит јибзи В азИ и 1трега1опб, 1Јгћии 173 8.)виш е је повез главе, него данаш њ а м итра. И руска ш апка-м и-тра ни јебил акао данаш њ акруна-м итра. П осле пада Ц ариграда

• ) И с п о р . З у т е о п Т ћ е з Ш о п к , И нЈ. с . 80. (М 18пе, Ра1г. р- . Т . 165. р . 257.>

*) Н ааив џЈ-хра, којим се нааива ук рас главе у иаш их еписко оа, узет је и з

к н>. И с х . 8 8 , 3 7 . 2 9 , 6 . М г г р а с е с в у д а у а р х . ч и н о в н и к у н а а и в а ш а п к а .

') Е и з е д ш в , Н Ц (. есс1. 1. V. с 24.* ) И с п о р . 1о з . Ш п ц ћ а т , спом . д. УО 1. Д1 с. 9. § 5. и П . Р о м и о ш и с , А м т о ир -

Т1*1ј 1869, р. 207.

•) И спор. С и м е о н С о л у н с к и , М Ј^пе,. Н а(г. I . 155, со1. 716 .-71 7. и О о а г

Б и х оХ . р а в . 2 5 8 .

јали , на главу васељ енскога п атри јарх а као в рхо вн ог чу-вара православљ а, тим пре, ш то су патри јарси прим или изруку им ператора и остале знаке царског достојанства: са-кос и омоф ор. И у тој ф орми круне-м итре, преш ла је м и-тра из Ц ариграда и другим источним патријарсим а и епи-скопим а, а 1653. преш ла је по ж ељ и патријарха Н иконаи у Русију, зам енивш и дотле употребљ авани облик ш апке.

М атра им а значењ е трновн ог венца С паситељ евог иук азује уједн о на он у част и славу, којом је небески О тацод ли ков ао С паситељ а, и знак је он ог високог достојанства,које је епископ добио од Х риста ради врш ењ а св. радњ аи дељ ењ а дарова у св. тајнам а.

Е а и с к о а с к а ш т а к а , ж »зл», настир ски ш гап, ^(Јбо?, пате-ртђоаа, латер(<а, б(*ауСх(оу, (у вези са вл аш ћу суђењ а еписк о-па), латер^ а (од тогсер^м , звати н еко га оцем ), ћаси1иб је зн акепископске власти 1) над умним стадом. И м а значењ е ж езлаА роно ва који је прол истао и п одсећа нас на добро чувањ естада из јеванђ ели ја. Н а врх у ш таке је зм ија са две главе,

која је сим вол м удрости, којом м ора бити епискон снаб девенпрем а речим а Сп аситељ евим : Будите м удри као зм ије. . .С а символичким значењ ем св. одеж да у складу су та-

кођер и м олитве, састављ ене из псалам а, које се говоре пр иоблачењ у истих (В иди служ абник пре проском идије, односноархијерејски чин овник). О деж де се пре богослуж бене упо-требе им ају осветити чином одређеним у доп олни телномтребнику.*)

Б о г о с л у ж б е н е к а и г е .

89. Богоолуж бене књ иге и њ ихова подела.

Л и ш е р а ш у р а . 1.е о ш з А И а Ш , 1)е И ћп з есс̂ ебЈазИ сЈв О гаесогиаа,Рап8118 1646. — И сторическое обозр-ћш е богослуж ебнБ1хт. кн и п . греко-россЈМ скоЛ церкви . Ш евт. 1836. О во је дело преведено иа срнски уГ ласу И стине 189 0: И сторијски по глед на богослуж бене књ игЈе грчко-руске цркве. С руског. С тр. 225. и даљ е. — П рот. К . Н и к о л к С к Ш , О б о-вр- ћш е б о г о с л у ж е б н Б х х г кни гв. С пб. 1868. — М . К а ј е и > к 1, Еисћо1ороп,Ш јеп 1861 . ' стр . У 1 .—ћУ П . — М о д е с и п , 0 ц ерковном октоих^, К Јевт.

•) С и м е о н С о л у н с к и , М ^п е, (. 155, со1. 257.

* ) К о д н а с је јо ш п и с а н о о ц р к в . о д е ж д а м а : 0 в р е м е н у п о с т а н к а ц р к в .

о д е ж д а . К . С — и а . С р у с к о г Д р а г о К . У р о ш е в и ћ , с в е ш т е в и к . И с т о ч и и к 1 9 0 1 . С т р .

8 7 9 . • д а & е . О с а с у д и м а ви д и и : С в е ш т е ви с ас у д и п о т р еб н и а а с л у ж б у ц р к в е и у .

И с т о ч в и к 1 8 9 6 . с т р . 4 1 9 . 4 7 4 .

137 15б >

1885. — М а н с в е т а в г , ( ( е р к о н н м п у е т а н т . , (типик1.) его г)Г»р а з о н а н 1Си судћЛи вт. г р е м е с к о п и р у с с н о п ц е р к н и , М . 1885. — В . Н г и ч Ђ .

Бо гослуж бене књ иге деле се на с в е ш т е н е и ц р к в е н е .



С л у ж е б н и н м и н еи з а с е г г г н б р ћ , о к т н б р т . и н о и б р ц С и Г >. 188(1. —А р х и м а др и т И л а р и о н Р у в а р а ц , 0 ц е т и њ с к о ј ш т а м п а р и ј п н р е ч е т и р и

стотин е годи на. (Г лас XI.. С рн. кр. А кад. Б еоград.) 1893. - ])г. V.Јар с. 1)ег ег?1с С еИ пјег К ЈгеН ем^гпск \ го т . а 1ге 149 4. К те н1>Ио-(;гар1изс1) -1е х 1 с а 119с}|е Ж иЛ Је. (О епкзсК пИ еч <1«г К ,-ик. Лка<1. <1. \\г188ен-асћаЛ еп т Л У Јеп, р1и1. 1н81. СД ажае И <). Х 1ДП . \П еп 1 894.) — К о н с т а н -т и н г Н и к о л к с к т , И особје гп, изуч етк) устава Л огослуж енЈн нраво-славноп ц еркви , Спб . 1894 . на стр . 92— 13о говори о О огослуж беш шкн.и гам а. — П ро( |>. дух. А кад. А . Д м и ш р к п с к ш , О ппсапЈе ли тургиче-скихт. рукон исеп хранж ци хси пч. бцбл иотекахч. п{>а в о с л а п н а 10 В остока.Том т»1. Р ж х х , Ш еггц 1895. Том ч. II. К-1хо>.6у-.ж, К1ев в, 1901. — П рото је-р е и К . Н и к о л ћ С к Ш , М атер^алм длн п сторпт испракленјн богослуж еГ)Ш .1Х 'Бкниг) .. С пб . 1896 . — Б огослужО ене кн .иге у нравосланној пркин од проф .Б о ж е Ј о в а н о в и ћ а , (Н есник српске црк ве 1897. стр. 120 -1 28 , 244— 249.П ревод из Л итургике , П . Л ебедева) . — А . Д м и т р је в с м и , К и и г а » Т р е б -никн« и ен значен :е вт. ж изни правосл . хриспант , . К Јеич . 19 0 1 .— Љ у б .С т о ја н о в и ћ , С т ар е ср п с к е ш т ам п а р и је , ( С р п с к и К њ и ж ем н и Г л а сн и к 1 9 0 2 .књ . VII. св. 111. стр. 189. св. IV. стр. 282 , св. V. стр. 3 06 . св. VI. стр.444.) — 1еро.м. М и х а и л Ђ , С о0ран1е церко внм хч. уетавовч. кон стантино-пол1.скаго 1а т [) а[»хата 1858 -18 99 . г. г. вт. русск ом ч, перевод-ћ сч. и сто-р1еи их1 . происхож денЈп . К азаш . 1902 . — А . Д м и т р је в с к т . С л у ж еб -мик1>, кни га таинствепнан, К 1ев'1. 1903. (П ревео проф . .1. Ж и вко ви ћ уБо гословском Гл аснику књ . V, 1 —3.) — П а в л е П о и о в и ћ , П реглед срн-ске књ иж евности , Београд 190: ). — М . Л и с и ц и н Ђ , П е рв о н ач ал н м иславннорУ сск1и типи кш п, . П сторико - археологическое инсл+.дованЈе.С пб . 1911 .

Б огослуж бене књ иге су иеонходно нотребне за врш ењ ебогоа»уж ењ а праносл. цркве, јер је у њи.ма излож ен садрж аји ред богослуж ењ а. Б огос,|уж бене књ иге су старог порекла.С ведочаиства о н.им а им амо још у III . неку код О ригенау њ егону делу „хат& К гХ ооо", који на п ри говор К елсов, да јенаш ао код неких хри ш ћанских свеш тени ка књ иге, у којим а

су нарнарска им ена дем она и чудн овате при че (Н ђ. VI. с.40.), одговара, да су у тим књ игам а свете м оли тве, које сечи тају код свечани х скуиова, и којим а се х ри ш ћани осигу-равају против нап адаја дем она. Н из црквених књ ига за-врш ен је у главном око 9. века.

У с р и ск о ј ц р к ви к ао и у р у ск ој б о го сл у ж б ен е к њ и гесе јанљ ају заједн о са прјавом хри ш ћанства. П рви преводбогослуж бени х књ ига са грчког језика на словенски и звр-ш ил а су св. браћа, словенски апостоли К ирило и М етодије,и то превели су: јеван ђели је, апостол, и салтир и изабр анеслуж бе (евхологиј). О стале књ иге преведене су доц ни је.

М еђу прве спадају св. Јеванђели је, апостол и псалтир. Д руге<црквеие), у којим а су мо литве и хим не, употребљ авају се н азајсдни чком (опћем , јавно.м) богослуж ењ у, и на при ватном(посебном ) богослуж ењ у.

4 0 . С в е ш т ен е б о г о е л у ж б е н е к њ и г е .

С м .Ј е в а н ђ е л и ј е . П од јеванђели јем разум евам о јеванђео ске

повести сва четири јепин ђелисга М атеја; М арка, Л уке и Јова-на. За богослуж бену употребу, за читањ е у недељ не и праз-ни чн е дане подељ ена су јеванђели ја у одсеке, читањ а. Т екстових јеванђелиста имамо у двоструком облику.

1.) С куп тих читањ а по нразницим а и реду цркненего д и н е зо ве се - 6 е и а у у Ш о ^ , е ^а п ^е И а г ш ш , е ^а п ^е Н з Ш -п и т , је в а н ђ е л и с т а р . У овим а нем а н рвоби тног контекста,а одсеци по једин их јенан ђели ја ниж у се један за др угим ,тако п очињ е Јов. 1, 1— 25, за тим долази Л ук. 24. 12— 35,даљ е Јов. 1. 35 — 51 и т. д. О вака су бил а првоби тна јеванђе-ли ја српскословенске редакц ије н. пр. М ирослављ ево јеванђе-

ли је, а така се јеван ђели ја и д анас уп отребљ авају у грчк ојцркви , и у њ нм а су јеванђелн ја по реду црквен е годин еједио за другим нанизана.

А ко је нрвоб итн и ко нтекст јеван ђели ја задрж ан, онд а секњ ига зове ~г ~р х е и >х у у & ).1о ч ,ч е т в е р о је в а н ђ е л и је .О н к ш сујеванђ ели ја данас код Ру са у богослуж беној уиотреби, а одњ и х см о и х и м и п р и м и л и у д ан а ш њ у н а ш у б о го сл у ж б ен уупотребу. где м ора снеш тени к прем а на крају излож еномреду траж ити када се чита које јеванђељ е:

х Јеванђели је се чита сваки дан на богослуж ењ у осим и рвих

пет дан а велик ога п оста и два дан а сирн е седм иц е, и то 4јеванђели ста један за другим . За богослуж бену уп отребудели се снако јенан ђели је осим на главе и стихове још и нат. зв. зача ла , (тер:чотса{. 1ес1допез). У М атеја и м а 2 8 глав а116 зачала, у М арка 16 глава 71 зачало, у Л уке 24 главе11 4 зачал а. а у Јован а 21 глава 67 зачала. С ваки јеван -ђелист почињ е својим првим зачалом . У богослуж беном сејеван ђел и ју пред сваким јеванђелистом налази п редговор, уком су укратко изнесени под аци о јеванђели сту и краткасадрж и на јеван ђсли ја, а на крају целог јеванђ ели ја је уп ут-ство или ред како се преко године јеванђелија читају.

138

А џ о с т о л је књ ига у којој су дела и посланице ап о-

1 5б >

три славе или три дела. који се зову и анти ф он и, а за,-



осим на главе и стихове, дели се још и на зачала, која по-чињ у бројем 1. код Д ела А постолских, и сврш авају се бројем835 . н а крају п ослани ца Јеврејим а. И уз А постол се н алазиуп утство кад и к оје се зачало чита. К ао и код јеван ђел и ја.био је у старини разреш ен текст и ред п осланиц а у С в.П исм у и читањ а су низана прем а црквеној потреби , н . пр .Д ел . 18, 1—31; Еф ес. 5, 8— 15, затим Рим . 1, 21— 24 итд .

(Т а ко у Ш и ш а то в ач к о м а п о сто л у ) . Т а к ва к њ и га , л е к ц и о н а рг

звала се код Грка о а п б отолое.

В ећ смо видели. да су списи јеван ђели ја и апо столачитани н а богослуж ењ у одм ах, чим су се по јавили . 0 чи -тањ у аиостолских посланица им амо сведочанства у њ им асам им а . Т ако пи ш е св. А п . П авле С олуњ аним а: Заклинам виГЈ«-«* и р о ч к т и посаанк ск пр|д* всс>о с*ок> кратТоо (I. С ол. 5, 27)и К ол ош ан ам а: И вгда нрочтстсж посланн см о у кас*, сотво«р и т ( . да и к* лаодТкж ст-кн ц р к к н прочтж о в8д«тх, и напнсаннос© Л аодТкГи да и кк< прочт«т» (4, 10) . А кад а се ч и тале по сла-ни це апостолске. то се тим пр е чи тала јеван ђел ија радињ и х о в е в а ж н е с ад р ж и н е .

К ад је управо изврш ена п одела на зачала, не зна сепоуздано. П ош то је у пр ва три века избор јеванђеоских и апо-столских одељ ака зависио од вољ е црквени х стареш ин а, то јевероватно. да у то доба још ни је би ло поделе на зачала. К одпи саца из касни јих векова нал азе се сведоџ бе о извесномреду у читањ у . П а ип ак и тада ни је било нраве данаш њ епод еле на зачала, јер је ова б ил а уд еш ена и за такепразнике, који су установљ ени у каснијем врем ену. П оделајеванђ ели ја и апо стола на зачала пр ип исује се Е вталију

александри јском ђакону у V. в., а свакако су ову доп уни лисв . Јован Д амаскин и Т еодор С тудит, који су , излож ивш иправило и ред богослуж ењ а, саставили на основу насле-ђеног пр едањ а из ран ије врем ена и тачан ред редовни х чи-тањ а из Јеванђел ија и А постола.

П с а л т и р , ^аатирк , ф аХ -ф ^ , рзаИ епиш , је књ ига, у којојсу 15 0 псалама- из б иб ли је, а које су нап исали Д авид идруги побож ни љ уди . За богослуж бену употребу ових 150псалам а подељ ени су на двадесет катизам а, каЖ ората (од

седим ), које им е им ају отуда, ш то је у врем е њ их овачи тањ а дозвољ ено седети, а свака катизм а дели се опет на

вр ш ују се п есм ом : С лака оцв, н сн8, н стод»8 дх».П салтир се ш там па двојако: 1 . П салтир м али . обичан ,

за ћелије, и 2. П салтир велики или псал гир с по следовани јем .П салтир м али је одређен за дом аћу уи отребу, за ћели је,а псалтир с иоследовањ ем аа употребу при богослуж ењ уу храм у.

1. М а л и п с а л т и р . О си м 1 50 п сал ам а у о во м п сал ти р у

им а испред њ их и и за њ их и других разни х додатака, ито пред њ им а је : о ) С нм вол илиисповедањ е св. оца А та-насија патри јарха А лександр ијског; б) К ратко и злож ењ ео вери, и питањ а и одговори о богословљ у бл. А настасијапатријарха А нтиохи јског и К ирила А лександр ијског; в) И з-л о ж е њ е о в ер и с в. М ак си м а, г ) К ратка поука како требада слаж е прсте и да се крсти сваки пр авославни хри ш ћани нпо старом ир едањ у св. апостола и св. отаца.1) О в и д о д а ц ипсалтиру заведени су п рво код Ру са, у редакцији њ иховихцр квени х к њ ига, а не код Г рка, и то стога, ш то је псалтиркњ ига за поуку, а ови додаци садрж е излагањ е, у ком је

по ука о вери у једн ог Б ога. Затим д олази Д ) устав, какосе псалтир им а читати преко ц еле годи не. Ч есто се до дајеиза устава П осдедо вани је на исход ду ш е од тела где јем олитва, која се чита обичн о на свакој слави, при читањ упсалтир а за ум рле.

С ада долазе сам и п са л м и . И за псалама н алазе се: а.)девет би бл ијски х песам а к оје се читају или по ју на јутрењ уса кано ном , на к ојим а се осни ва и из којих се развиоканон *); б.) п ол ијелејн и салм и или псалм и избр ани (̂ јгалджизсра'ннж ) за празни ке Г оснод њ е и за дан е нарочи тих све-титељ а, кад а устав п роп исује по лијелеј. О во дод авањ е би-бли јских песама и и збраних псалам а заведен о је код Гр ка,тако у С ос1. А 1ех. (грчки превод би бли је из 5. в.) видим о 9би бли јских песама и још неке иза псалтира, и он е до лазеи у словенскпм књ игам а увек иза исалама како у биб лијитако и у псалтиру. Н ајпосле долазе г.) тропари и м олитвеи за сваке катизм е. К о је саставио и где ове м оли тве незна се, а први пут су ш тамп ане код Руса V псалтиру од год.1687. К ада су остали додаци учињ ени псалтиру, не зна се.

' ) О ва по ука нал ази се и у часловцу.

* ) В и д и к а н о н к о д ц р к в . п с с н и ш т в а .

141 15б >

У 85. апостолском прани лу у бр аја се псалтир м еђу би бли ји н атпис п-кснк ст1н«н»н, несм е узлаза, а зову се тако ш то супојани код -1удеја на 15 степениц а јерусал им ског х]Ј а м а , које су



он е књ иге, које им ају клири ци и световњ аци да пош тујуи за свете да см атрају.

К ада и где је п салтир нодељ ен на катизм е и славе,ни је н ам познато. Н еки држ е да су оци лаодо кијског са-бора (860.— 375.) одређујући 17. пр авило ') разделили псалтирна катизм е. Ш то се тиче поделе на славе, он а је по м и-пш ењ у В алзамон а после 1203. ) била у цркви у дубокојстарин и. И пр ва подела (на катиам е) и дру га (на славе)

учињ ена је, да би се олакш ала паж њ а слуш алаца. која јеум арана и малаксавала непрекидним појањ ем псалам а, зато<\е им а изм еш ати појањ е псалам а са читањ ем.

Н ајстарији ш там пани исалтир код Руса је псалтиркраковски*) ш там пан 1491. год., одређен за М алорусе иРум уне"), а код С рба српскословенски псалтир и то великипсалтир или с последованијем, ш там пан на Ц етињ у 1495.а радио га је јером онах М акарије повељ ењ ем господин аТ лурђа Ц рн ојевића, за м итроп оли та зегског ћир В авиле, каош то се то каж е у поговору псалтира.4)

У п о т р е б а и с а л т и р а н а б о г о с л у ж е њ у . П о уставуодр еђено је, да се цео п салтир као књ ига у којој је хвал аВ огу, а кога см о дуж ни непр естано хвалити и славитиим а прочи тати на богослуж ењ у у току седм ице једанпут.а у време четрдесетнице прочитава се псалтир преко сед-м иц е за врем е јутрењ а, вечерњ а и ч асова два нут, а тоје ради тога, ш то је у дан е поста и кајањ а нароч ито по-требн о хвали ти В ога, кајати се и м олити за м илост.

П оједини псалми на богослуж ен.у и у богослуж беним кн.игам аим ају своја нарочита им ена. Тако пс. 103. БХ гослокн д8ш < м ол 1%»,зове се, пр<дн4чнн<Нчлкниб \ |галом * (тсроосцмхб;), ш то њ им е почи њ е

вечерњ е. П с.: 3. 37. 62. 87. 102. и 142. зову се ш естопсалм ије (е^аф аХ цоцш 1сто\|гА ллт), од броја, у ком д олазе на богослуж ењ у у почеткујутрењ а. П салм и 119.—1 33. зову се степени, и сваки од њ их им а у

' ) »Н а богослуж бенам аборовим а не треба псалм« сједињ авати један с дру-

гим , него послије свакога псалма м ора бити кратко читањ е« . Еп . Ни кодим , П ра-

вила православне дркве с тум ачењ им а . књ . I I. стр . 63 .

*) А р х С е р г г л , П олнм и м -ћсацесловт. востока. То м т. I . стр. 175.

») Г)г. V . Ј а е И , Г>ег егв1е С еИ пјег Кјгсћепдги ск *о т Јаћге 1494. 1. Б епк -

5сћгЈГ1еп дег ка1В. А кад. (1. \\'Ј88еп8сћ. 1п \У 1еп. РћИ .- ћ1в1. С 1. В<1. Х Ш 1. 1894.4 ) В И Д И , А р х и м а н др и т И л а р и о н Р у в а р а ц , 0 ц е т и њ с к о ј ш т а м н а р и ј и . с тр . 1..

ЕЈеоград 1893. Г лас Х Ји С рп. кр. А кад. Љ у б . С ш о ја н о в и ћ , С таре срнске ш тамп арије .

- рп . К њ изк. Гласник , књ . VI I . вр . 3 . стр . 192 .

водиле из предворја (трем а) ж енског у м уш ко. И з стихова овихпсалам а састанљ ени су степени антиф они (а̂ а(јад-цо1). О ви се п салмикод Г рка зову једн им им еном још та тсроахбр^а.1) које им е им ају одпочетних речи првог од ових псалам а (119.), који почин .е: -рб? хбрлуIV тф |1е ехехрајја, кс Г д8, кш гда скорк-ктн м н, ко ззк ^г . П с.50. зове се прем а својој садрж ин и, покајни нсалам .

И з свега овога види м о да се псалтир на богослуж ен.у нраво-славне цркве м ного употребљ ава. Разлог о вом е је у том е, ш то јеисалтир по речим а »П охвалног слова В асилија В ел. о читањ у псал-тира« 8) изнад свију књ ига, и ни једн а не слави Бога тако као нсалтир.О во слово заврш ује се речи м а св. Јована Златоустог, који запитанод б ратије, д ал и је доб ро оставити псалтир , реч е: »Бол>е је да сунц епрестане од свог тока, него да се остави псалтир«. Зати м нем а ниједног релш ијозног осећаја који небн у п салм им а им ао свога израза,ни једне ситуације у спољ аш н.ем и унутраш њ ем ж ивоту како по-једи нц а тако и ц еле ц ркве, на ко ју се један од псалам а неби одн осио.У кратк о п салми су као и свака п рава п ојезија. опћи човечански,и зато' су прикл адни за богослуж ењ е цр кве која води рачуна оинди видуално-религиозним потр^бама и осећајим а свију љ уди. К акосу п салм и цењ ени одувек у правосл. цркви, најбољ е видим о и зтога, ш то нем а ни једног већег цр квеног оца, да није тум ачио нсалм еи њ им а се заносио. П рви новозаветни тум ач псалтира је сам С па-ситељ (Л ук. 20, 42. 24, 44 - 45.). С в. А постоли у својим снисим адотичу се око 70 нута псалтира. О риген је разјаснио цео псалтиркако у ком ентару, тако и у ом или јам а. С в. А танасије (+ 373.) из-разио је своје ватрено о душ евљ ен.е за псалтир Ер181о1а ас М агсеШ пш п(М ј̂ пе, 27. р. 11—4 6). Л енсевије К есаријски (I- 340) ком ентираоје цео псалтир (Ш егои. Г)е ^гг. Ш . 81. и 96.). С в. В асилије Вел. раз-јаснио је пред верн им а у ом или јам а псалм е, и њ егове речи о псал-м им а су неш то најлепш е. ш то нам је од отаца остало о псалмим а.М еђу каснијим ком ентаторим а псалам а видим о Григорија Н иског( ј 395 ), а наро чи то св. Јована З латоустог (•(• 407.), који је верни м аА нтиохије протум ачио цео псалтир у дивним на ж алост не потпуноочу вани м ом ил ијам а, које спадају у најусп ели је радсве овог све-титељ а. који је на псалми м а обрадио цео м орал хриш ћански. Затимсу псалме тум ачили К ирило А лександријски (ј 444) (М ј{ш е 5. 69. р .71 7. -1 24 7) , Теодо рит К ирски ( 458), и Јевтим ије Зи габен (•(• 1118)про тум ачио је цео псалтир, који им ам о у 4. књ . венецијанског из-дањ а Теоф илакта, и многи други 1).

'«) / . е о л в А И а Ш , 'О е П ћгјв есс1еб1ааЦ с18 ртаесогиш , <1|88ег1. I. р. 59 .

») О но »П охвално слово В асилија Вел.«, норед речи бл. А вгустива о моћи

псалти ра, налази се често у п салтиру.

») И салме је са богослуж беног гледиш та протум ачио: О г . № а 1е п (1п Т ћ аћ о /е г , Е гкШ гип? <1ег Р 8 а 1 т е п ип д Јег Јт г«т1*сћеп В геУ1ег уо гко ттеп Зеп ћ1-

ћН всћеп С а п 11 с а т Н ћевопЦ ггег Н искајсћ аиГ Л егеп Ш иг?18сћеп ?ећгаисћ,Н ерт«»-

ћигци 1895.

143 15 б >

2. В е л и к и и л и с л е д о в н и п с а л т и р , п с а л т и р си о сл е д о в ан и је м , псадтирк сл-кдовдннал. П од овим именом

171.), у дан е седм ич не (9.— 11. гл.) п у субо тне (12 — 15 . гл.). 11ос.1еовог опћег излож ењ а црквених служ би, долазе (1Н .—22. гл.) посебна



рааум ева се псалтир, у ком осим псалам а у обичном им•броју реду и подели н а катизм е и славе и он их д од атакау м алом псалтиру, и м а још и других д одатака, од којих је-сам а књ ига добила свој назив. Ти додатци су:

а. ) Ч асловац (осим часова на Бадњ и и К рстов дан ина В елики П етак); б.) Т ропари и кондаци и забрани из свијубогослуж бени х књ ига м инеј&, посног и ц ветног триода и

октоиха, и упу тство о отпустителним тропарим а и конда-цим а; в.) М олитвословљ а којим а се им ају свеш тениц и и све-товњ аци спрем ати за свету тајну при чеш ћа, и канон пресв.Б огородици , канон анђелу храни тељ у, и дру го разно. Н ај-•осл е у овом псалтиру је и слово св. К ири ла о исходу душ еи о другом доласку, инди кт. пасхалија и м есечник-

О вај С ледовни П салтир се не спом ињ е међу књ игам агрчке цркв е и постао је у ред акци ји словенски х богослу-ж бени х књ ига. С адрж авајући избор из разни х богослуж бе-них књ ига, очевидно је имао накнадити оскудицу тих књ ига,ко ја се код Гр ка ни је осећала. С ледовни псалти р ни је од-

м ах од свога почетка им ао о вај облик, н его се постепенодо ове садрж ине образовао. О вај псалтир је први пут кодР уса ш там нан 1491. а иснрављ ен је око 1658.

41. Ц рквене богослуж бене књ иге.

Т и а и к , у с т а в , ТЈпикон*, оустак*, такти ко н*, би&та&е, тогссхоу{од т6то$. обли к, норм а), С истематски поредак и начин свр-ш а в ањ а ц р к вен и х с лу ж б и и м ам о у б о го сл у ж б е Н о ј к њ и зитипи ку или у црквеном уставу. Ти пи к је резултат они х радова,који се тичу пр актичн ог обављ ањ а богослуж ењ а по разним

књ игам а, зато устав и указује, како се им а спајати п ојањ ем ин еја са појањ ем октои ха и триода. О сим ове главне са-држ ине типика, у њ ем у су и п равила о храни хриш ћанауоп ће, а н арочито о храни м онаха, п равил а о посту, каои правила црквеног п оретка и понаш ањ а у. цркви, за трпе-зом и уопће у манастиру. Зато ш то типик и злаж е п оредакбогослуж ењ а, зове се поред спом енутих им ена још и »окоцрквено«. П о својој садрж ини Т ипик се дели на т р и дела:

/. д е о (1.—47. гл.) м ож е се н азвати о пћи део, јер су у њ ем уоп ћа упутства а. ) која се тичу поредка богослуж ењ а и свеш тених радњ аV извесне годиш њ е празнике, када ови падну у васкрсне дане (1—8

упутства о м олитвословљ им а и читан.им а на богослуж ењ у у сведане године, као и упутства о песм ам а и свеш теним радн-ам а приО огослуж ењ у целе год. (22— 26 гл.). б.) другом одељ ку овог првогдела типика им амо упутства о побож ном м олитвеном раснолож ењ у ,у ко м треба да буду он и, који се м оле н а богослуж ењ у (26 —32 гл.);в.) у трећем од ељ ку овог дела типи ка и злож ена су п равила за ж ивоти владањ е мон аха (32.—46. гл.).

У / / . д е л у типи ка (47.—52. гл.) су упутства о изм ењ иви м не-см ам а и св. радњ ам а и о поретку целог богослуж ењ а у све данегодине по м инеју м есечном , без обзира на седм ичне д ане или песм еоктои ха, и зато носи им е М -ћснцеслоот. (48. гл.) У идућ им главаманалазе се унутства која се тичу б огослуж ењ а у врем е појањ а посногм цветног триода. О вај се део сврш ава излагањ ем правила о пе-тровском посту (51 гл.).

/ // : д е о (од 52 гл. до кр аја књ иге) је као нека доп уна 1. и II.дела. У њ ему су упутства о неким изм ен.ивим песм ам а. које се нојуза годиш њ ег и седм ичног круга, као и саме те песм е (троиари,конд аци. ипакоји, ексаностилари, светилн и, троич ни , проким ени, ирп-м асна). Н а крају тип ик а је насха-тија храм овн е главе и лвнннк*.

К р а т к а и с то р и ј а ти п и ка . У првим вековим а хриш -

ћанства ни је било строго установљ еног но ретка сврш авањ абогослуж ењ а. С коро свака област м анастнр и к рај, пм аоје у својим црквам а свој устав но ови су у главном билисвугде једн аки . само се у иоједин остим а разлик овали . У ставизнам еннтих обитељ и и м анастира им али су своје особине,како у богослуж ењ у тако и у м анастирском ж ивоту и реду,јер су V Г рчкој ктитори по даном им п раву давали и са-стављ али уставе својим м анастирим а, у којим а су били про-писи како за богослуж ењ е, тако и за ж инот у м анастиру.Ц рква је нрп тако.м стањ у ствари сталн о и по свим а кра-јевим а иреду зим ала м ере, које су и ш ле за тим , да се уведе

једноли кост богослуж бених обреда. П лод таконе теж њ е биоје и црквени устав забележ ен п рви п ут према предањ у одС аве О свећеног. П о речим а С им еона С олунског1) С ава О све-ћени упрапитељ лавре својега им ена у П алестини . излож иоје цркв. устав нрим ивш и га од преи. Е втим ија осиоватељ аопе лавр е и Т еоктИ ста њ егова дру га (из 4. н.). а они су гаоиет прим или од свога н ретходни ка и псповедни ка Х ари-тона т 270.) који је основао 3 обптељ и у П алестини . С амаО спећени излож ио је н ред крај својега ж ивота ( Г>31.) п и-

С и м е о н С о л . V спису П1а1)?м5 соп1га И агголч илноси историју типика.

144

смено устав' н пр едао га братији. У след стални х од н ош ајапалестинских м анастира с јерусалим ском црквом , им алп су

П ечерски (око 1070.) , а одатле је п реш ао у др уге рускем анастире. О вај студи јски типи к разлик ује се од јерусалим -



богослуж бени оби чаји јерусалим ске патри јарш ије иелика уте-ц аја на богослуж бени устав С аве освећено '. Зато се п але-сти н ск и у стан и зо п е је р у с а л и м с к и у с т а в . О в ај у ста вно речим а С им еона С олунског био је уни ш тен за навалеХ озроја на П алестин у, но св. С оф рон ије 688.) патријархјерусалим ски, који је ж ивео дуго врем ена у лаври С аве О све-ћен ог, знао је нап ам ет устав св. С аве, нап исао га и до пу -

ни о и увео у цр кве своје јури сди кц ије.1) У VIII. в. допу-њ ен је јерусалим ски у став трудом св. Јован а Д ам аскина иК осме М ајум ског и других песника, који су обогатили слу-ж бе својим песм ама и излож или ред богослуж ењ а с нећомподробнош ћу и тачнош ћу. О д каснијих доцуна им ам о даспоменемо упутства о сједињ авањ у служ би када у једандан падну виш е празника. Те* допун е излож ене су у 100глава, а зову се М аркове главе, по им ену њ ихова автораМ а р к а , прво настојатељ а лавре св. С аве, а потом еп. и дру-нтског (О транто у К алабри ји) и з IX. в. Н а развитак јеруса-лим ског устава утецао је

У ст ав ст у д и јск и , кога је јерусалим ски устав поти-снуо и превладао у Гр чкој и Ру сији. С тудијски устав им а им еод студијског м анастира у Ц ариграду (чи ја зграда и дан асно стоји), који је осно вао сен атор С туди је (у V. в.), а којије наро чи то ц ветао и би о славан у врем е Т еодора, С тудита,пи сца овог устава. П роцес како је постао овај устав истије као и код јерусалим ског устава. Ц ариградски м анастир иим али су правила, но нису била потпуна. О вај недостатакхтео је и справити Т еодор С тудит излож ењ ем пуних пра-вила богослуж ењ а и ж ивота, ш то је и учинио, но овај рад.

ни је дош ао до нас. Д ва века после њ ерове см рти поја-вили су се пи см ени састави Т еодоро ва устава, и то запи сао је»еко н рво укр атко, а потом га је оп ш ир ни је пи смено изло-ж ио патр. цари градски А лексије (1025.—10 43.) за обитељ ,коју је он основао у Ц ариграду и посветио У спенију пресв.Богородице. И з Ц ариграда примљ ен у цариградској патри-јарш ији, преш ао је овај устав у А тон, јуж ну И талију и уР усију, где га је увео у К ијевопечерску лавру Т еодоси је

*) И спор . З у т е о п Т ћ е $ $а 1о п к е п ш , Б е васга ргесаН опе с." 303. (М јрте, Ра 1г.

8г. Т . 156. р. 5 56. )

ског виш е у правилим а м онаш ког ж ивбта, а не толико бо-гослуж беним уставом , јер је богослуж бени ред прав. ц рквеустановљ ен већ до Т еодора С тудита, који је својим песмам атриод до пун ио. П рвоби тно је н а устав студијски утецао је-русалим ски устав, а после је он обр атно на јерусалим ски(X.—XII. в.), док најп осле ни је У став С туди јски п отисну т(у XV. в.) и зам ењ ен јерусалим ским , који се распространи опо свим а црквама и манастирим а у Г рчкој, у земљ ама јуж -них С ловена и у Русији. 1)

За сриску ц ркву напи сао је св. С ава (1169.— 1236.) 1. Т и а и кк а р е ј с к и , кратак спис н аписан 1199. год. у ком су ироп иси заж ивот у ћелији карејској (спада под Х илендар), коју је поди гаоСБ. С ава.8)

2. Т и и и к х и л а н д а р с к и из 1200— 1207 . г., је већи сиис од 43главе, у ком су разни прописи за ж ивот у Х иландару. О вај типикје превод, и то не добар, грчког тип ика евергетидског м анастира уЦ ариграду. П оследњ е, најбољ е и најтачније издањ е овог тићи каим ам о у ирепису епископа Д им итрија.*) О во ни је потпуни типи кили црквени устав у наш ем сми слу, у ком је излож ен рад црквених

служ би дневног недељ ног и годиш њ ег круга, него је он само једаид ео И ЈГИ увод типи ка, а у њ ему су прописи о ж ивоту у м анастиру,о ктиторим а, о дисципли ни и т. д. О н је превод друге м ањ е поло-вине, ко ја се зове б лроХ оуо( тоО Т иш хоО (пролог ил и пр едговортипика)евергетидског (Богородица »евергетида* — благодатница) цари-градског м анастира.4)

• ) С а осталим к њ игам а унесен је из Ру сије у српску цркву и тип ик илп

црквен и у - та в , по ред кога постоји од 1892 . год . и В елики тип ик или У став црк вени .

који је по верним иавор им а доп уни о , на срп ски превео и - благословом св . А рл

С и л о д а и з д а о п р о т о ј ер е ј В а с и л и је Н и к о л а ј е в и ћ , п а р о х и р и ш к и ( I I . п о н р а в љ е н •

и а д а њ е С р . К а р л о в ц и , 1 9 0 5 .) . П р о т а В . Н и к о л а је п и ћ п р и р е ђ и в а о је и и з д а њ а н е к и \

б о г ос л у ж б е н и х к њ и г а . З а т и м и м а м о о д м и т р о п о л и т а М и ш р о ф а н а Б а н а , К р а т к иц р к в е н п у с т а в з а с в е ш т е н и к е и у ч е н и к е б о го с л о в с к о -у ч и т е љ с к е ш к о л е , п о М и х а Ј

л о в с к о м и Н и к о л а је в и ћ у Ц е т и њ е , 1 9 0 1 .

' ) И здао га Љ . С ш о ја н о в и ћ , С п о м е н и к I I I, 1 8 9 0 , 1 6 2 . П р е в о д у А . Г а в р и

лови ћа , Св . Сава , 1 900 . стр . 77 .

' ) С п о м е н и к X X X I , 1 8 9 8, 3 7 .4) Р у к о п и с о в о г т и п и к а и з д а о је п р о ф . А . Д м и ш р г е в с к Ш у с в о м д е л у О п и -

с а т е ли турги чески хг рук опи сеи , Ш евт , 1895 . Томт> . I . стр . 256 . 2иуа4<члоу з и ч в«<|>

т)то1 Тти хо у **хХ тЈ01аатахт); &х0А.01>М хс т Ј; »бауоО * бЈмра-у(а{ ваотбхои

Е4«Р7*Х 1 О { . Јеаик и слов . превод са грчким оригин алом уиореди о је проф . Јагић ,

в и д и Д р . В а ш р о с л а в Ј а г и ћ , Т и п и к х и л а и д а р с к и и њ е го в г р ч к и и а в о р , С п о м е н и к

X X X I V .

«о

3. Т и а и к с ш у д е н и ч к и из 1207.— 1215. год., писан је за С туде-ницу, исте је величине као и хиландарски типик и истог текста углавам а 4—43, а прве три главе овај типи к нем а. Т ипи к студенички

1 4 7

зборн иц и ове врсте билн су поаиаги ио д -именом њ уолб-у.оу, а из 8.— 9. века им ам о и ајстари је сачуи аи« р укао п гс



слаж е се са типиком хиланд арским честб пута од речи до речи.1)

Т р е б н и к ,*) м олиткж ик&, тртБникж , п1аа1е засга-теп оги т је богослуж бена књ ига, у којој су излож ена све-ш теиодејства и м олитвословљ а посебног (ири ватног) бо-гослуж ењ а т. ј. чин ови тајана и разни х црквен их м оли-твословљ а, која се сврш авају по потреби једн ог или ви-

ш е хри ш ћана. О ва свеш тенодејства и м олитвословљ а зовусе опћим именом т р е б и , од чега је и сам а књ ига доби лаим е т р е б н и к .

Т акове садрж ин е су наш и словенски требници рускередакције богослуж бених књ ига, које унотребљ авам о сада уцркви^ У грчкој пак цркви требник им а и служ бе оп ћегјавно г богослуж ењ а, наим е пред требником ш там па се ислуж абни к, и те .две књ иге састављ ене у једну зову Г рциш дхоХбусоу <од еи^а̂ моли тве), јер претеж ни део књ иге чи не м о-ли тве. Т ребни к са садрж ин ом евхологион а свакако су ире-вели са грч ког н а словенски св. бр аћа словенски апо-

столи К ири ло и М етодије, као неопх одно п отребну кн.и1-уза сврш авањ е бо гослуж ењ а, јер п рчки рукоп иси, који сем огу см атрати прототипи м а требни ка: 1) зборн ик м олитаваС арапиона*) или С ерапион а еп. тмуитског у Египту, и 2)зборни к м оли тава и служ би које се налазе у VIII. књ .А постолских У станова,4) би ли су м еш ови те сад };зсине, т. ј.м м али су делове из служ абни ка и требника. У VII. стол.

' ) О с т м а и а д а њ а и р а с п р а ае о о в а м т и п и о и м а в а д и П а в л е П о п о в и ћ , П р е гл е д

с р а . в и л ж е ш о с т и с т р . 4 0 . и 3 9 0 .

• ) В и д и п р о ф . Ј . Ц в и је ш и ћ , 0 Т р е б вш к у . С д у ж б в у Т р е б и и к у , Г л а с и и к п р а -

в о с д , д а д м а т и и с к е ц р к в е 1 9 1 0 . б р . 2 . с т р . 2 1 .

•) А . Д м и ш р 1е в с к Ш , Б в х о л о п о ш I V . С а р ап и о н а , е п . Т м у и т ск аг о ( Т р у д м ,

1 8 9 4 . I . с т р . 2 4 2 . - 2 7 4 . У о в о м в б о р и и к у С а р а л и о н а ш е в х о л о ги ју к а к о г а н а -

в а в ж п р о ф . Д м и т р је в с к ји , к о ји г а је • и а ш а О у је д и о м р у к о п и с у и з X . -X I . в

у б и б л и о т е ц и л а в р е с в . А т а и а с и ј а н а А т о и у , и м а : н е к о л и к о м о л и т а в а л и т у р -

п д е , т а јн е к р ш т е њ а , м и р о п о м а аа њ а , р у к о п о л о ж е њ а н а р а а в е с те п е н е к л и р а ( ђ а-

к о н а , п р е з в и т е р а и е п и с к о п а ) , п о г р е б а , • јо ш н е к о л и к о м о л и т а в а н а р а а н е с л у -

ч а је в е . О в а ј з б о р н и к в и д и к о д О е о г ц У о ћ ћ е г т ш , А и с ћг1 8 (1 |с ће Ш и г д о с ћ е 8 Ш с ке

*и в (Јег К јгсће А е<;1р1еп«. .. , ( ^ р г^ , 1899.

*) У њ ем у су: Л итур гнје св. В асили ја В ел. , св. Јована Злат. и пређеосвеК е-

н и х д а р о в а , м о л и т ве в е ч ер њ а , п о л у н о ћ н и ц е , ју т р е њ а , ч и и о в и : к р ш т е њ а , о с в ећ е њ а

в о д е , м и р о п о м а з ањ а , х и р о т о и и ј е, п о с тр и г а м о н а ш к о г , о б р у ч е њ а и б р а к а , п о г р еб а и т д .

евхол огија, и то: ЕдхоХ бу̂ оу В арбери но ве б иб ли огеке у М ле-ц им аМ , и е и у о Х &у и ч , који је наш ао у м анастиру на С ии ају еп.П орф ири је У спенски. П а и слоненски требни ци касиијег нре-м ена, били су састав из служ абника и данаш њ ег требиика.

П о садрж ини, наш и данаш њ и словенски требнини аоиус е .в е л и к и , м а л и и д о п о л н н т г л к н и и . О в е тр и в рсте т ре б-ни ка издају за богослуж бену уп отребу ц рквен е власти ш

им ају оф ици јелни значај у цркви. О сим ових требни ка им ам отребника, које су издале приватне особе, а то је требиикП етра М огиле кијевског ми трополита.

В е л и к и т р е б н и к д ел и се н а д ва д е ла . У п р н о м суслуж бе, које врш и православна црква у при ликам а, које суоп ће свим а, или барем већем делу хриш ћана, а излож енес у оним редом , којим се обично у ж ивоту верних сврш а-вају. П рво су и злож ене служ бе, којим а црква срета човекакада дође на свет т. ј. м оли тве ж ени И стог дан а кад роди ,м олитве у 8. дан после рођењ а, приликом знам еновањ а де-тета, и м олитве ж ени и детету у 40. дан после рођењ а.

Затим долазе обр еди: тајне крш тењ а са правилим а св. апо-стола, васељ енских и пом есни х сабора, и св. отаца о тојтајни , и с поуком куму после кр ттењ а детета, тајне м иро-пом азањ а, по кајањ а с упутством духовни ци м а. како им ајусврш авати испо вест и н&лагати еп ити м ије; О бреди тајн ебрака (првобрачних и другобрачних) с поуком свеш теникановобрачним , ип ропи сим а исповедника Н икиф ора патријархацар иградско г о дру гобрачн им , и јелеосвећењ а. За тајн у евха-ри стије у требнику им амо сам о обред при чеш ћа бол есни ка.Н ајпо сле у првом д елу су још : м олитве на сам ртном часу,обреди погреба (м ирских лицЛ , свеш теН ика, мон аха, деце иобред погреба на пасху и сву светлу седмицу), обреди по-стрига м онаш ког и чинови великог и м алог водоосвећењ а.

У д р у го м делу великог требни ка су служ бе, које севрш е по потребам а и приликам а, које нису обичн е и којене бивдју у ж ивоту сваког човека, као: м олитве освећењ аоскврњ ених предм ета, освећењ а зграде,-воћа, моли тве у по-

' ) У њ е м у с у 3 л и т у р г и је - са додатком 27 рааних м олитава на праан икб

а н е к е д р у г е д а н е , м о л и т в е в е ч е р њ а • ју т р е њ а , ч и н о ви к р ш т е њ а , о с в е ћ е њ а в о д е

уоч и Бо гојављ ењ а, тајне брака • т . д .

134

четку рада, м олбани н а разне случајеве, чинони освећењ ахрама, обреди прим ањ а прозелита у прав. цркву и слично.

134

и разних - предм ета који пр ип адају х рам у (иконе, сасуди,књ иге, звон а, ли тије и т. д.) , а у другом су обр еди, ко-



У овом другом делу великог требни ка им амо и неке служ бејавног богослуж ењ а, као: обред ум ивањ а ногу на вел. че-твртак и вечерњ е на дан педесетниц е (Д ухова). Н ајпо сле удругом делу требни ка је Н ом оканон 1), М -ћснцесловт,, и сп и-сак им ена, која се дају дец и и м онасим а.

За време патри јарха Н икон а 1655. г. заједн о са дру гимбогослуж беним књ игам а био је исправљ ен и велики треб-

ни к, и у оном о(>лику који је тада требн ик доби о, и д ан ассе употребљ ава и ш там па.М ал и тр еб н и к сам о је извод из вел . требника, а са-

ставио га је први пут 16 62. г. руски патр ијарх Јоасаф П .гда би дао парохијским свеш тениц им а ручну књ игу, у којојби бил е само он е служ бе, које се најчеш ће и најоби чн ијеу ж ивоту верних сврш авају. С тога је у м али требник уш аосав први део вел. требни ка, изузевш и п равила о сврш авањ утајана и обр еда, који се вр ш е над м онасим а (постриг ипогреб). У дру ги део м алог требни ка унесени су сам о некиобреди и м олитве из великог требника. И з Н ом оканона при

вел. требнику, који им а 228 правила, у м али требник уш лоје сам о 117, а и зостављ ена су сва он а п рави ла која се тичуепи скоп а и м он аха, а н алазе се сам о о на, ко ја се тичу све-ш теника и м ир јана, и која су најпо требни ја исповедни чкојпракси парохијских свеш тени ка. У том облику ш там пан јеН ом оканон први пут у з м али требник, који је 1687. г. издаоиатријарх Јоаким . У м алом требнику им амо неколико обреда,који се не нал азе у вел. требни ку. Н а крају м алог треб-ни ка је т. зв. „К лм ч* вкратц-к" т. ј. један део р едов н ог и н -дик тиона или пасхалије, и сва пасхали ја „зрлчаА " (прегледна).

Д о п о л н н т 1 л ш и и т р | к н н к х је као ш то м у и м е к аж едопун а великом требни ку, а нарочито м алом требни ку. ипостао је и з теж њ е, да се парох. свеш тенству које не м ож еим ати вел. требни к увек при руци, пруж и руч на књ ига, укојој би би ле м ноге служ бе из вел. требника и другихбогослуж бених књ ига. С тога се често м али и дополн ителнитребник ш там пају заједно под насловом : „Трганик* лмлии кжД В $ Х * Ч Л С Т А ^ * " . И садрж ину Д ополнителног требника мож ем оподелити у д ва дела. У првом су обреди за освећењ е храм а

') В адв Д . П а в л о п , Н омокалонт. прв Бодипош . Требаш гк, М осква 1897:

јим а се освећују предм ети за упо требу у д ом аћем и дру -ш твеном ж ивоту, као и м ноге служ бе које се врш е у разнимприли кама појединца и друш тва. Д ополни телни требни кпр ви пут је издан у К ијеву 1 863 .0

Т р е б н и к П е т р а М о г и л е . П етар М о ги ла састав ио је1646. у К ијеву својтребник. да би као ш то сам каж е у пред-

говору исиравио цркв. об редност и очистио је од по греш акаи заблу да, које су се са запад а би ле уву кле у м алорускуцркву, и заш титио правосл. цркву од прекора противниказбог непр авилно сти цр кв. обредности. С вој требник саставиоје П етар М огила на основу мн огих грчких евхологија истари х словенских требника, а послуж ио се при састављ ањ уи рим ским требни ком , изданим 1615. год. за врем е папеП авла V., из ког је у зео неке служ бе, а нарочито тум ачењ а:о б р е д н а (разјаш њ ењ е обреда и њ ихових делова), к а з у -и с т и ч к а (упутства како им а свеш теник поступити у разнимслучајевим а, који му се м огу догодити нри сврш авањ у та-

јана), и а а с т и р с к а (поуке свеш тениц им а у п огледу њ иховихли чн их својстава, о одно ш ају њ ихову п рем а пастви и сл.).

Т ребник П етра М огиле није никада добио у цркви офи-цијелри значај, али је поред свег тога од особитог значајаза литургичку науку.*)

К од С рба у срп . ш там паријама им ам о прво издањ етребника из ш там парије Ђ урђа Ц рнојевића 1495. годин еи ка-•сније друга издањ а: 1523. Б ож идара Гораж данин а у Гора-ж ду , 1540 . Бож идара В уковића у М лецим а и т, д .

С л у ж а б н и к 5), Х гсоорус̂ ркп/ ил и Л егсоорусхбу, Ш и г^ап ш п ,

тш зба1е, је књ ига, одр еђена за пр езвитера и ђакона, да из њ еслуж е црквене служ бе: вечерњ е, јутрењ е, литургију В асили-

• ) За наш у ми тропо лију п риреди о је доп . требни к протојереј В а с и л и је Н и -

к о л а ј е в и Н п а р о х и р и ш к и .

' ) И з у ч а в а њ е м р а а н и х р у к о п и с а г р ч к и х т р е б н и к а б а в и с е к а п и -

т а л н о д е ло у ч ен о г Д о м и н и к а н ц а Ј . О о а г -л , Е & х о ^ Т " " Н Н и а 1е ^ г ае с о ги ш , 1 » ап в

1 6 4 7 . , а к о д Р у с а д в л о п р о ф . к и је в с к е д у х . А к а д . А . Д м и ш р г е в с к а с о , О п и с аш е

литур гических т , руко пи сеи хранн цихсн вх б ибли отеках- в правосланн аго В остока .

То м I I . Е»ХО Л6Ј№ К 1евт , 1901 .

») С л у ж а б и и к ј е и м а о у с т ар и н и у гр ч к о ј ц р к в и р а а н а и м е н а к а о : Е и хо Х б -ЈМ *

( од »ихоЈ, мо литве) , ХОГГЛХИЈУ ( ш тапи ћ на који се аавијали рукоп иси , отуд а сам ру-

к о п и с Х О У Х О 1 Х К « ) , И Х г р А р и п (о д »1ХТ ЈТП { сави јеи) , хА хтахоу (од Т А ) Г Ц чин) .

151 15б >

јеву, Златоустову и пр еђеосвећених дарова. У Г рка ова књ ига ђакона и презвитера, чин п роизвађањ а н а црквене дуж но-



им а два об ли ка: или су у њ ој сам о литургије св. В асилија, св.Јован а Златоустог и пређеосвећени х д арова, и он да се зовелитур гијарио и, или се уз наш служ абни к налази и -требник,он да се зове евхо логиј (Еи-/о1бу1оч) или м оли твослов. О сим ос-новн ог дела служ абни к им а својих допу на, у којим а су ч ин овии м олитве, које се каткад- сврш авају заједн о са служ бам адневног круга. Т акови су: 1.) чин благосиљ ањ а кољ ива у

част и спом ен Господњ их п разни ка или светитељ а бож јих ;2.) чин над кољ ивом у спомен ум рлих; 3.) м олитве послепри чеш ћа. О сим неизм ењ ивих делова јутрењ а, вечерњ а илитургија- и ови х м олитвослоиљ а, налазе се у служ абни куи кратке измењ иве моли тве, које говори свеш теник нгвечбрњ у, јутрењ у -и ли турги ји, такве су: отпусти, т, ј. сти-хови, којим а свеш теник заврш ује служ бе, проким ни и при-часна. П ош то се у отпустим а спом ињ у дневни светитељ и,то им а у служ абнику и м есецеслов, са прокимн им а и али-лу јари јем . Н а крају. слу ж абв и ка је „оучитм кно изк к̂ст?«",1) Уком су поуке свеш тенику и ђакону ко је се тичу спр ем ањ а

њ ихова за сврш авањ е св . служ би, самО г сврш авањ а. њ ихо-вог, а н ароч ито св. ли турги је. поуке о св. сасуди м а и о м а-терији за тајну св. евхаристије, поуке ш та им а свеш теникда ради у разни м случајевим а недоум ице, које м огу да седо,годе на литургији.

Д анаш њ и С луж абник, који употребљ авамо у цркви ,добио је у главном свој облик не пре дру ге поло вин е 13.века, а коначно^ је добио о вај обли к 1690.8) К од Срба устарим српским ш там паријам а издао је служ абник (литур-гијар) први иут Бож идар В уковић у М лецим а 1519. год.

А р х и је р е јс к и ч и н о в н и к , ар х1Е Р атсх°у- О сим служ абникаодр еђеног за пр езвитера и ђакон а који се зове оби чн и,им ам о још и архи јерејски служ абн ик , к оји се зове чинокник*4рх«р»искагц) сд8жж 1А. Р азли ку је се од служ абн ик а об и чн огутолико. ш то су у њ ему на литургији обреди (чинови)и м олитве свеш тених радњ а, које врш е односно говоресам о архи јереји на л иту ргији, а то су: чин по свећењ ачаца, по јца; чин постављ ањ а ип ођакона; чин хиротони је

' ) И авјестије учи телное, превео Л . Б о г д а н о в и ћ , И сточиик , 1910. г . стр. 292,

3 0 6 , 3 2 2 . В и д и : 0 т а јн и п р и ч е ш ћ а и с в р ш а в а њ у с в . л и т у р г и је , п р е в о д и Г р . А .

Н и к о л и Н , П астирска ре% 1908. стр. 45 л д а * е .

' ) В и д и А . Д м и ц р 1е в с к Ш ,

С л у ж е б н и к т ^ В о г ос л . Г л а с н и к к њ . V . св . 1 . с т р . 3 6 .

сти и н ајиосле освеК ењ е антим ин са. Н а крају чи новн икасу отпусти, м олитве благодарствене носле св. пр ич еш ћа им есецеслов.

С ловенски чин овни к је п ревод грчког, ш то сведоче не-нреведене 4грчке речи у словенском чиновн ику, и над чиномосвећењ а антим ин са стоји изрич но да је преведен с грчко г.

Ч а с л о в а ц , часосдок*, ш р о Х б у м ч , ћогагш ш , ћгцујапиш ,

је нам е нен чацим а и појци м а. У њ ему су редовн е непро-м енљ иве м олитве или делови свакид аш њ ег опћег богослу-ж ењ а: полуноћницЛ , јутрењ а, ч асова. м еђучасова, изобра-зителни х, вечерњ а и повечери ја. О д часова је и сама књ игадоби ла своје и.ме. О сим тога су у часловцу као и служ абни кучин ови и м олитве, које иду уз дотичн е служ бе дневн ога круга,као : ју гарњ е м оли тве (уколи ко се чи тају после по лун оћн иц е),чин о иан агији, благосиљ ањ е трнезе. канон (параклис) иресв.Богородици и м олитве нред снавањ ем . С ве је то при лож еночасловцу заго, ш то то им а свезе са служ бам а у часослбву.М асловцу се до дају и кратке песме које се у одр еђене

дан е поју, као: троп ари наскрсни на 8 гласова, конд аци,богороди чни , проким ени, при часна. акатисти, који ирп иа-дају богослуж ењ у седм ичног и годиш њ ег _ круга . У њ емусу даљ е: календар са тропарим а, кондаЦ им а, прокнм нпм а,при часним а, велич анијам а, и укази како ваљ а читати је-ванђел ија и апостоле. Н апослетку у њ ему им амо пасхалију,ин ди кт, кругове м есеца, по којим а се м ож е изнаћи , у коједан е надају п окретни празниц и и постови. Ч асослов санаведеном садрж ин ом је велики, а осим овога им амо им али. П оследњ и је скраћен од п рвог.

О сновни садрж ај часловца као и служ абника носп н асеби нечат дубоке старин е. П рвобитни састав ове књ пгенри ии сују С ави О свећеном . Н о и иосле тога је часловацдоп уњ аван у грчкој цркви, и то од св. Јована Д ам аскин аи Теодора С тудита. М али часловац је ирвобитно нђм ењ енсиром аш ни м цркн ам а, осим тога он се издаје и за уџ бенецељ и. У старим српским ш там паријам а ш там пан је час.10-вац уз псалтир с последованијем 1495. на Ц етињ у.

М е с е ч н и и л и а р о с т и м и н е ј, (хтјуаТоу, (цг^, м есец, рг̂ аТо^м есечни) . С лично октоиху, у м инеју су служ бе и измењ ивам олитвословљ а и песм е за непокретне дане годиш њ ег круга.

П ош то црква сваки дан чини спом ен каквом свећеном до-

153 15 б >

гађају или којем снетитељ у, а каткад и днојиц и и ни ш е П оводом да се састави овакав м И неј била је ж ељ а



снетих, то је потребно за снаки дан носебно последонаније.О ва се последон анија излаж у у м ин еју п рем а дани м а 12 м е-сеци, због чега се и сам а књ ига дели на 12 дело ва, отудаи назив ове књ иге. У м инеју им ам о м олитвословљ а и песмеза вечерњ е и јутрењ е, а у неким случ ајени м а и за часове,литургију, повечерје и полун оћни цу. П рема већој или м ањ ојко. : . :\ини и прем а важ ности и начин у слављ ењ а појединих

ира; ни ка деле се п оследо вани ја м есечнога м ин еја н а после-дован ија: великих празни ка, средњ их п разника (двојакогобли ка) и м алих пр азни ка (такође двојаког обли ка).

У м инеј су уи ле песм е писаца разних врем ена, почи-њ ући од V. па до XVI. века, но ип ак највећи део песам апри пада VIII. и IX. веку. П рво скупљ ањ е п ојединих служ биу књ игу м инеј пада у време св. С оф рони ја патријарха је-русалим ског и св. Јован а Д ам аскина, који су сабрали по-знате песм е свога врем ена у једну књ игу. П осле њ их јем инеј допуњ ен у грчкој цркви ум отворим а Т еоф ана И сповед-ника, браће Јосиф а и Т еодора С тудита, Јосиф а хи м нограф а

са С иц или је (+ 883) и д ругих. У руској цркви прош ирен јесадрж ај м инеја производим а руских цркв песника XIV. иследећих векова.

О п ћ и м и н е ј је слич ан м есечном м ин еју. Р азлик ује сеод овога тим е, ш то су у њ ем у излож ена н оследованија по-покретних и непокретних дана п разни ка годиш њ ег кругаи заједн ич ке служ бе светитељ им а, и то не поједин цу, негоцелом лику или чин у светих. Т аких чи нова или ликова бројиправослална црквави ш е.и то: чин или ли к пророка, апостола,светитељ а, преподобном ученика, м ученица, препо добн ихж ена,преподобн ом ученица, безсребреника и Х риста ради јуро-дивих. И с т о тако се налази у овом м инеју и опћ е последо-ваније празниц им а: Господњ им , Н огородичиним , часном крсту,анђелим а. Јован у К рститељ у и св. оцим а који су били н асабори м а. И з оваког садрж аја опћега м ин еја ниди се ињ егова намена. П ош то се у њ ем у налазе опће служ бе,над окн ађује се њ им е недостатак других б огослуж бени хкњ ига, особито м есечног м инеја. Н о он им а значењ а ипоред м есечног м ин еја, кад треба свриш ти служ бу такомсветом, који нем а последо ванија у м есечном м инеју иликоји им а своје по сљ едовани је, па је п отребн о свечани је, него

ш то је у месечном м ин еју.

да се неким црквам а, особито сиром аш ним даде м огућности згода, да у недостатку п отпун ог кола богослуж бени хкњ ига сврш авају богослуж ењ е из њ ега . О н се задрж аом еђу богослуж беним књ игам а и садаш њ ега доба због горепом енутога узрока.

П р а з н и ч н и м и н е ј, а н т о л о г и ј а , ц в е т н и м и н е ј, је као иоићи , изнод из м есечнога и у њ ему су служ бе Г осподњ им ,

В огородичн им и већим светител>ским п разни ци м а, а овеслуж бе узете су из м есечног м ин еја, и поређане су по м е-сечним даним а,осим две служ бе св. Н иколи чудотворцу 6.декем бра и 9. м аја, које се н алазе на кр ају књ иге.

П разнични м инеј састављ ен је у грчкој цркви. П рво-битно су у њ ем у биле сам о одабране црквене песме. О ваје књ ига као неки извод из м ин еја за он е цр кве, којенем ају цео месечни м ин еј. Зато се и зове м али м ин еј илиантологион, цветник, (дгу&оХбукж, збирка изабраних делова).Н еки га зову и треф ологион и ли трополо гион (тресро^у^,словенски словопитаније, трололбусоу).1)

К од С рба је празничн и мин еј или С аборник ш там пао1536.—1 538. Н ож идар В уковић у М лецим а, а радио је нањ ему јерођакон М ојсије од Д ечана. Ц ветник руске ц рквеје састављ ен по грчком . П ојанио се у исто доба кад и м ин еји им ао је да н акнади особито у сиромаш ним црквам а какоопћи м инеј тако и м есечни. П рем а том е је празни чни м инеј,као други део оп ћег ми неја, често ш тамп ан заједно са опћи мм инејом .

Т р и о д , трмрбсоу (тре% и ф б^). И м еном трио д зову седв е црквене књ иге, у којим а, су служ бе за покр етне дан е

годи ш њ ега кру га, у које се каткад поју три песн еци т. ј.крњ и канони , који су састављ ени из дне, четири, а већиномиз три песм е. О д ове три песм е добила је им е и сам акњ ига. Н о пош то се трипеснеци и друга м олитвословљ а уоб а триод а м еђу собом по садрж ају и по времену кад сеуп отребљ авају један од д ругог сасвим различ ни , то су итриоди као два дела једн е књ иге, добили разна и м ена:триод посни и цнетни.

' ) Т реф ологион (тачни је тропологион), или антоло гија није ниш та друго

н е го п р а зн и ч н и м и и е ј с а и е к и м д о п у н а м а . И М а н с в е а ц п , Ц ерковнвш уставт>.

М о с к в а 1 8 8 6. с тр . 3 0 .

154

а. ) П о сн и тр и о д . У оном су триоду м олитнослокљ а за

15б >

О к т о и х , бк тои х*, 4хт(бтјо?, (бхтш ха1 "Јјх°б> осам и глас),



дан е, у које се цр ква спр ем а за пост сн. четрдесегни це и задан е сам ог вели ког по ста. О д таке садрж ин е добио је сноје им е.О н почињ е недељ ом м итара и ф арисеја, те обухвата прн-прем не седм иц е за велики пост, сам е седм иц е поста и страснуседм иц у. С аставом је нали к на октоих, а разлик ује се од њ ега.како садрж ин ом песам а, у којим а се сходно времену израж авачувство по кајањ а, тако и тим е, ш то у теж атне дан е м есто нот-

пуних канона. какви сеналазе у октоиху, им акрњ е. непотиуне.У носном триоду су ум отвори разних црквених пе-сни ка (њ их око 20), од којих н ајзнам ени тији при над ају VIII.и IX. веку, као: А ндри ја К ритоки ( | 726.) , К осм а М ајум ски.св. Јован Д амаскин. Јосиф (ј 830.) и Т еодор 826.) С тудити.С астав и увађењ е триода у цркв. унотребу п р и н и с у ј е сеЈосиф у ( | 830.) и Т еодору С тудиту <| 826.1, као ш то товидим о из синаксара недељ е м итара и ф арисеја. А ли су ииосле њ их дом етани у и осни н ериод неки делови. као: си-наксари, последо вани ја у н едељ у нр авославл.а, слу ж бе :<адр угу, четврту и нету н едељ у но ста.

б.) Ц в е т н и т р п о д, пж тикостарТ и, тсеулјхоа-гар^ је н алп кна посни. У њ ему су све служ бе за дан е педесетни це (лгупг;-хоаттј) и за седм иц у п едесетни ие. П о том е он почи њ е са нрвимданом У скрса и простире се до недељ е свих светих. О доваке садрж ип е се и зове пентикостар; а цветним се зовеотуда, ш то се у њ ему налазила н екад и носледовани јастрасне седм иц е, почин>ући од цветне недељ е, од Л азаревесуботе, због чега се зове ова књ ига у С рба и лазар евац ;или се зове цветни три од зато, ш то се он по је у нро-леће кад ц вета цвеће, са којим се сим воли чки уп ор еђуједуховна лепо та и ф ин оћа песама у цветном триоду. Ц ветнитриод је по своме саставу и распореду сличан октоиху.Н ајглавнији догађаји који се у цнетном триоду спом ињ у иоп евају јесу: васкрс Х ристов, вазнесењ е Го сподњ е и сила-зак св. Д уха н а апостоле.

П есм е цветног триода су, као и песм е носн ога триода,прои зводи м ногих писаца. којим а су им ена делом неп озната,а позната и м ена се одн осе V.—XIV. в. П ентико стар се при -пи сује Јосиф у С тудиту (-ј 830.) архиепи скопу С олунском (+830.) , као ш то се то види из наслова. У м нож анањ е и ко-начно стварањ е књ иге м ож е се ставити у XIV. век. С инак-

саре за ц ветни триод саставио је Н ики ф ор К алист (14. в ) .

ос1оесћи8 је књ ига нам ењ ена певни ци и појци м а, а у њ ојсу служ бе са изм ењ ивим м олитвословљ им а и песм ама забогослуж ењ а седм ичних дана. За сваки дан седм ичногакруга у октоиху су м олитвословљ а и песм е вечерњ а и по-вечери ја, јутрењ а и ли тургије, а за недељ у осим свегаовога им а октоих и м олитвословљ а м алог верерњ а и полу-ноћни це. С едам такових скупова дневног богослуж ењ а засвих седам дан а седм ице поју се по једном напеву илигласу, и зову се гл ас . У октоиху им а 8 гласова за 8 сед-м иц а, отуда је и сам а књ ига добил а им е бхтш јхо?, осмо-гласни к. К руг ових осам седм ица по 8 гласова зове сестол п т>, и такових столпова има у години највиш е 6, апочи њ у у одређено врем е (Т ип. гл. 54.) . Ц ео октоих је но-дељ ен у две књ иге, у свакој су 4 гласа.

П ојањ е октоиха у седм ичне дане почињ е од понедељ -ника недељ е свих светих, а сврш ава се пред суботом недељ ем есопусне. О ктоих се не поје у радне дане почињ ући одм есопу.сне суботе, а у н едељ не (васкрсне) дан е п оје се

октоих о д н едељ е која долази после недељ е свих светих пасве до 5. недељ е поста (ш с1.), а не поје се поч ињ ући од Ц ветидо н едељ е свих светих. О сим овог вре.м ена остављ а се по -јањ е октоиха на велике празники (С ветих иБ огородиц е кадпадну у теж атнедане,а Господњ их и У недељ не) .

О ктоих је у главном напи сао св. Јован дам аскин , ито сам о васкрсне служ бе. Н о ни ове ни је сам о он напи -сао, него се у њ им а налазе песм е и дру гих песника, као:А натолија (напи сао стихи ре васкрсне на Г осподи возвахи на хвалите) , ц ара К онстантина П орф ирогени та (написаоексапостиларе), цара Л ава М удрог (напи сао јеванђеоске сти-

хире), М итроф ана еп. сми рског, и других песника.К од Грка у књ изи октоиху су само васкрсне (недељ не,

хоркххтЈс) слу ж бе и то је јед н а књ и га, чи ји је већи ипретеж ни део н аписао и средио по 8 гласова Јован Д ам аскин .К њ ига, коју ми зовемо О ктоих, са м олитвословљ им а и осталихседм ичких дан а поред васкрсних, распоређени м а на 8 гла-сова, зове се код Гр ка паракли тик, тсарахХ трхчђ. П о м и ш љ ењ уЛ ава А лација1) ова к њ ига зове се паракли тик зато, ш то свеу овој књ изи иде за тим, да утеш и греш ни ка (гохрахаХ &о,

' ) Ре 1Љ пв есс1. Сгаесо.иш р. 68.

156

теш им , храбрим ) . К ао прош иритељ и октоиха у параклитиксм атрају се Т еодор и Јосиф С тудити. С војд анаш њ и облик до-

такав пош тован у српском народу, п исана му је служ ба иж итије. О во светитељ ско пош товањ е често ни је одм ах после



би о је октоих код Р уса н е пре Јарослава (1019.— 1054.) .К од С рба ш там пан је О ктоих првогласни к (1.—4. глас)1492.—94. на Ц етињ у, а трудио се око њ ега јером онах М а-кари је при зетском м итрополиту В анили, понељ енијем госпо-дин а Ђ урђа Ц рнојевића^.П етогласник (5.—8. глас) октоихаш там пан је у истој типограф ији, ио свој прилици исто-врем ено са п рвогласником .

И р м о л о г и ј а , ирлологГи, есрцоХ бусоу, је књ и га у ко јој суирм оси разних канон а, катавасије, из октоиха, триода и м ине-ја, од којих ова књ ига и и м а своје им е. О сим ирм оса им амоу ирм ологији и др угих разни х дод атака. а то су разнепесм е које се поју на свакид аш њ ем богослуж ењ у, литургији,вечерњ у и јутрењ у, или уопћ е често, као: псалм и и збрани , 9песам а из С в. П исм а, догм атиц и, тројичн и, пол ијелеји, вели-чани ја, прип еви н а 9. песм и празни чни х канона, антиф онистепени , проким ни, и т. д. И рм ологија је нам ењ ена пој-цим а, да би на једном м есту им али ирм осе и остале песм екоје се често п оју. И рм оло гија је по стала свакако у он оврем е. када се тропари канон а нису виш е појали негочи тали н а сред цркве, а по јци м а је требала згод на књ ига,у којој су ирм оси који се по јали .

С р б љ а к *) је богослуж бена књ ига прано славне српскецркве, у којој су служ бе и п есме С рбима светитељ им а. К аош то налазим о светитељ е код осталих хри ш ћанских народа,видимо их и код српског. О ви су већином цареви и кра-љ еви, кнеж еви, деспоти или њ ихови најближ и сродницим атере, браћа, архиепископи, испосници и отш елниц и. којим асе српски н арод и ц рква одуж ила за њ ихова добра дела

и светитељ ски ж ивот тим е, ш то их је уврстила у светитељ е.К ада је који угодни к про глаш ен за светитељ а Или као

' ) В в д и Г л а с X I . , И . Р у в а р а ц , 0 ц е т и њ с к о ј п г т ам п а р и ји п р е ч е т и р и с т о ти н е

годииа, стр. 20.

' ) С л у ж б е с в ец и м а С р б и м а (и з л е к ц и ј е п р о ф е с о р а Ђ . Д а н и ч и ћ а ) , » В и д о в д ан «

(Београд) год. 1862. , бр. 23. 24. и 25. Д аљ е И . Р у в а р а ц , П р и л ош ц и а ги о л о ш к и

С рпски С ион 1898. год. стр. 405. 421. 437. 457. 472. 488. 525. 541. 557. 579. 590.

О в и п р и л о ш ц в д а ју в а м д р а г о ц е н е п о д а т к е з а б о г о сл у ж б е н у к ш и г у С р б љ а к , с а м о

је в е л и к а ш т е т а ш т о је о в а ј р а д о с т а о н е д о в р ш е н . В и д и јо ш : С л и к е и з ж и в о т а

С рба светаца, Х риш ћански В есиик, 1882. стр. 42, 97 , 164, 202, 288, 346, 407, 472.

М Ј а к ш и ћ , С р б и с в ец и , С р . К а р л о в ц в , 1 8 9 9 .

смрти светитељ З. дош ло до и зраза, него тек касни је, м ногогодин а п осле њ ихове см рти. С луж бе, *песме и нох валеС рбим а снетитељ им а пи сане су п о узору и под утецајемвизантијског цр квеног песниш тва, т. ј. по узору служ бисветитељ а у м инејим а. И сти обим и дуж ин а песам а, истаф разеологија, исте похвале и реф рени , као и у песмам ам инејским , сам о садрж ин а ових п есама у С рбљ аку су поједини

догађаји или м ом енти из биограф ије светитељ а, величањ ањ ихових добрих дела или каквих било племенитих цртањ ихова ж ивота и карактера.

П и с ц и сл у ж б и и п е с а м а С р б и м а с ве ти т ељ и м а .К о је писао служ бе С рбим а светитељ им а, не зна се код свију,сам о за н еке зиам о ко и х је писао. С л.уж бу св. С им еунунапи сао је 1200 .—1 207. св. С ава, до дан ас још не нађена.1)

С луж бу св. С им еуну и св. С ави и аписао је Т е о д о с и је(крајем 13. в.) калуђер хилан дарски,*) о чему им ам о потнрдеи у С аб о рн и к у Б о ж и д ар а В у к о ви ћ а д о вр ш е н ом у М л ец и м а1538. , где канон у служ би С им еона Н емањ е 13, ф ебр. им а

натпис »Т еодосије недостојни« . О во се међутим не спом ињ еу каснијим ш там паним С рбљ ацим а римни чком , прем а њ ем уни у м осковском , па ни у београдском .

С теф ану Д ечанском написао је служ бу и ж итије Г р и г о -р и ј е Ц а м б л а к (ј 1540. ) потоњ и ми трополит кијевски.*)

Г еоргију Н овом (К ратовцу), који је умро м ученички 1515.у С оф ији од Т урака ш то се н ије хтео п отурчити, напи сао јеслуж бу »поп-П е А « који се спомињ е код канона ове служ бе.4)

С рпски патријарх П а ј с и ј е саставио је. и спи сао 16 42 .год. служ бу и ж итије У рош а •младога цара. сина С теф анова.5)

С луж бу светог и праведног С тефана Ш тиљ ановића на-

пи сао је „повм ^кж м а и нж днкжЈвл«* словкн-кнш аго вк книж ннк«х*чм тнаго иж во нро<нондс<)( господина даскада вфр(<ма Ш нш атов*чаннна" П е т р о н и је м онах у м анастиру Х опову 1675. год.4>

' ) В и д и П . П о п о в и ћ , П р е гл е д с р п с к е к њ и ж е в н о с т и с т р . 4 0 .

•) П . П о и о в и ћ , П реглед српске књ иж еввости, 1909, стр. 47.

' ) В и д и Г л а с н в к X I , 4 3 .

' ) В и д и Д а н и ч и ћ , В идовд ан бр. 23. год. 1862.

•) В . Г ласви к XXII. стр. 21§.

• ) В и д и И . Р у в а р а ц , П о в е сн а с л о в а о к н е а у Л а а а р у , Д е с п о т у С т е ф а н у

Б р а н к о ви Н у и к н еа у С т е ф а н у Ш т и љ а н о в вК у , Л е т о ш с 1 87 4 . с тр . 1 09 .

л .и о

О д каснијих п исаиа песама С рбим а снетитељ им а знам ојо ш Ј о в а н а Ђ о р ђ е в и ћ а архи епи скопа карлокачк ог, који је

С р б љ а к Р и м н и ч к и , трудом и „К С А К Н Л * прнл-кж нил«*тцЈанЈ1л<*и сабрао и по „ВОЗЛЈОЖНОСТН КО ВС»Л«*" и с п р ав и о и ш та м -пао С инесије Ж ивано вић епископ арадски (постриж ник м ан.



напи сао једну опћу стихиру С рбим а снетитељ им а, а им анатп ис: С лава гл. 5., С тЈхира окф а С К А Т И Т М Ш Х С (ркскил«, тко«рж ј 1оан. а јЈрхипископа К арлокачкаго ( 17 69 .— 17 73 .), ко ју је н а-писао још као еиископ врш ачки (1750.—1769. ) . У овој сти-хири Јован Ђ орђевић сном ињ е све С рбе светитељ е од првогапреподобног оца С им еона М ироточца до последњ ег св. В аси-ли ја Н овога чудо творца, захолм ијског архи јереја, а заврш ује

је ре чи м а: „н^ж ј кгк^х васх прославл^а«* и славил«& гако кмнкн ^хстолпокк и п рЈдстатм ж рода сервскаго крктоноснаго, Л » О Л И Т Ј К ога."1)К о је пи сао остале служ бе и песм е С рбим а светите-

љ им а не зна се до данас.

Р у к о п и с и и ш т а м п а н е к њ и г е, у к о ји м а сус л у ж б е С р б и м а с в е т и т е љ и м а с ак уп љ ен е н а јед н о м е сто.

У саборнику или опш таку Бож идара В уковића ш там-паном у М лецима 1538. год. им а три служ бе С рбима свети-тељ им а и то: С в. С им еуну, Св. С ави и Св. С теф ану Д ечанском.

С р б љ а к р а к о в а ч к и (р ук оп и с). Ш а ф а р и к је о бјави о* )да у м анастиру Раковц у у С рем у им а рукопис, у којем су п ра-вил а сам о С рбим а свецим а и то готово свим а. О во је најста-ри ја до сада позната књ ига у којој је први п ут сакупљ ено изрукопи сних м ин еја и засебних п оследовани ја н ајвиш е служ биглавним С рбима светитељ им а и то њ им а дванаесторици. О вајрукоп ис п исао је 1714. год. калуђер М аксим п о заповестиигум ана раковачког Т еоф ана, но рукопис је наж алост и з-губљ ен и до дан ас није нађен*).

4) О в а с т и х и р а н а л а аи с е у к љ и а и : С«(мн1| нзсдонмх* м в д н т « • « улггрсмнкзл К1Л1НН01 ш гог-Ф гкћнетм, т#8Д »«х н нждннн1ш х П ЈИО СЈА. ПрЈћл. К*»д. 1и>мнд Г|ш »г1»нчд,ЈЗДмнд 1771 . стр . 51 . Т у се каж е да је та опН а стихи ра светитељ им а српским

чТм#«н1« одннд П охкпнскопд Кдрдоичкдго". Д аљ е . налази се ова стихир а и у једН ојк њ и з и п г га м п а и о ј у В е и ец и ји 1 7 7 6 . „Кдиони нд осмж гддсшк пртодоснихх н СОГОИОСНМ ЈХ

•твцж НДШ НЈЖ Снмимнд н С +Н Т М А Сдпм ( В и д и И . Р у в а р п Ц , П р ил ош ц и агиолош киС . . С ион 1898 . стр . 473 . ), и на п оследњ ем листу ове књ иге налазц се С тмхнрд,

стммж ссрсскнмж сддкд гл. 5. , и то без ознаке, да је ова стих ир а Тсорнк (однносоН а л а зи с е и у Б е о г р . С р б љ а к у .

*) В и д и И . Р у в а р а ц , П р и л ош ц и а ги о л о ш к и .

» ) О пи сао га Р .Ј . б а / а г И с у Ја ћ г ћ . <1. У Н . У њ е м у с у с л у ж б е : 1 . ) С в . С и -

м е у в у , 2 . ) С в . С а в и , 3 . ) С т е ф а н у П р в о в е н ч а н о м , 4 . ) К р а љ у М и л у т и н у ( •(• 2 9 . о к т. ) ,

5 .) С т е ф а н у Д е ч а и с к о м , 6. ) Ц а р у У р о ш у ( 3 . д е к .) , 7 .4 К н е з у Л а а а р у , 8 . ) Д е с п о т у

С т е ф а н у Ђ у р ђ е ви Н у , 9 . ) А н г ел и н и , ж е н и њ е го в о ј, 1 0 .) В л а д и ц и М а к си м у и 1 1 . ) Ј о -

в а н у Д е с п о ту , с и н о в и м а њ и х о в и м , 1 2 .) С т еф а н у Ш т и љ а н о в и Н у .

Раковца) 1761 . у Рим нику у М алој - В лаш кој а с благословомП авла Н енадовића, бивш ег архијепископа карловачког им итрополита сриског и рум унског народа. О вај С рбљ ак им анасл ов: „П ракнла м м ввнаА С В А Т К Ц Ј* прБскн^« проск-ктнтм ж "').

Д ословно и са истим насловом преш там пан је рим ничкиС рбљ ак јун и ја месеца 1765. год. у М оскви благословом

св. пр авитељ ствујућег син ода.С р б љ а к б е о г р а д с к и , ш там п а о га М и тр оп оли т М и -

ило год . 1861 . У њ ем у им а 10 служ би виш е но у рим-| ..1чком срб љ аку. ' )

О с о б и н е с л у ж б и С р б и м а с в е ти т е љ и м а . С л уж б еС рбим а свецим а пи сане су по узору светитељ ских служ би ум ин ејим а. Б огородичн е песм е узете су из октоиха или издругих богослуж бених књ ига. Н а вечерњ у им ам о парим еје,на јутрењ у им амо канон богородиц и и један или дна канон асветитељ у, код којих су ир м оси узети од ко јег по знатогканон а из м ин еја, сам о су троп ари ових канон а нови. К а-нон прекида после 6 песм е кондак и икос. О ви кондац ии икоси пи сани су п о узору пр оем ијона (Еозвраннои) инкоса познатогг акатиста пр есв. Б огородиц и од патри јарх аС ергија, са м ногим понављ ањ ем речи рад$н с А и са сличнимпохвалам а и епитетим а. И з опог м ож емо закљ учити, да је овајакатист од давнин е у српској цркви високо цењ ен и ом иљ енби о. И за икоса дол азе син аксари т. ј. б ио граф ије светитељ а.

' ) У Р и м н и ч к о м С р б љ а к у с у с л у ж б е : Н р е п . С и м о н а м о п а х а , С т е ва и а п р в о-

в е н ч а н о г ( 2 4. се п т .) , С в . • п р а в е д н о г С т е ф а н а Ш т и љ а н о в и ћ а ( 1 * . о к т .) , С в . •

праведн ог С теф ана Н овог деспота ( 9 . окт .) Св . оц а А рсени ја архиеп . срп . ( 28 .

о к т . ) С в . и б л а г о ч ес т и в о г, в е л ж к о г • б о го н о с в о г к р а љ а с р п с к о г С т е ф а и а М и Л у -

т и и а ( 2 0 . о к т .) , С в . в е л и к о м у ч е н и к а м е ђ у ц а р е в и м а С т е ф а н а Д е ч а н с к о г ( 1 1 . и о в . ) ,

С в . б л а ж е н о г м л а д о г ц а р а У р о ш а ( 2. д е к .) , С в . Ј о в а н а Д е с п о т а ( 1 0 . д е к .) , С в . о ц а

С а в е п р в о г а р х и је п и с к о п а и у ч и т е л л с р ц . ( 1 4 . ја н . ) , С в . о ц а М а к с и м а Н о в о г д е с п о т а

• српског ( 18 . јан . ) , С в . оц а С им еона срп . учи тељ а • м иро точц а ( 13 . ф ебр . ) , С в .

б л а ж е н о г в е л и к о м у ч е н и к а д а р а к н е в а Л а з а р а ( 1 5 . ју н ц ја 1 , П р е п . м а т е р е А н г е л и и е

деспотице српске (30. јулвја) .

' ) С л у ж б е д о д а и е у б е о г р а д с к о м С р б љ а к у с у : П а т р . Ј о а н и к и Ј » ( 8 . с еп т . )

Јоани ки ја Д евичко г ( 2 дек . ) , А рхиеп . Д аии ла ( 20 . дек . ) , А рхвеп . Е встатија ( 4 . јаи . ) ',

С в . С а в е I I . (8 .- ф е б р . ), с в . В а с и л и ј а О с т р о ш к о г ( 2 9 . а к р м а ) , А р х в е о . Н и к о д и м ж

< 1 1. м а ја ) , Ц а р а Ј о в а н а В л а д п ш р а Ч у д о т в о р ц а ( 2 9 м а ја ) , П а т р . Је ф р е м а ( 1 6 . ју -

ни ја) , С абора свих српских п росветитељ а ( 30 . авг .

К од кан она у С рбљ аку налазим о и крајегранесија испи-сана на челу канон а, м ада их не м ож емо успоставити изпоч етни х слова п очетних речи ирм оса и тропара, дакле исто

161

граф ије преведене су и на словенски језик, и им а их м еђуцркненим књ игам а скоро свака црква. Н аш народ особито



као ш то је то и у осталим богослуж беним словенскимк њ и га м а .

И знад појединих песама о значени су такође и подоб ниса почетним речим а узорне песме, м ада је то све овде б еззначаја, као и у осталим цркв. књ игам а словенским .1)

О сим сном енутих служ би С рбима светитељ им а им амојош и друге напи сане служ бе и иесм е С рбим а свецим а, ито: св. м уч. Георгију Н овом (К ратовцу) + 11. ф ерб. 151 5. ; ' )сл у ж б улсн. П етру I . митрополиту цетињ ском , написао је м и-трополи т'1\1ихаил о (М осква год. 189 5.); акатист св. С ави, једаниздан у М оскви 1877., а други у Л етопису М атице С рпскекњ . 109. стр. 89.— 92. који се одл ик ује песнич ком лепотом .

О сим спом енутих књ ига, у којим а су сви чинови ислуж бе, издају се ради л акш е уп отребе на богослуж ењ уи таконе књ иге, које су изводи из поједин их или њ их ви ш еод сном енутих књ ига. Т ако им ам о из октоиха ш там пане сам оваскрсне служ бе, збир ку чи нова или последо вани ја и з ча-

словца, служ абника, окгоиха, м инеја, триода; затим им амоа к а т и с т н и к , књ нга у којој су сабрани сви акатисти; м о -л и т в о с л о в , зби рка акатис.та, јутарњ их и вечерњ их м оли тава,канон а. служ би из часловца, троп ара и конд ака, м оли тавапре и после при чеш ћа и т. д. О ва књ ига м олитвослов требада је снеш тени ку у век при руци , да се из њ е сведневно-помоли.

М еђу црквене књ иге м ож емо убројити и т. зв. књ игу,Ж и т и ј а с в е т и х " . С абирањ е ж итија светих п очео је у 10.сто лећ у С и м е о н М е т а ф р а с т , сак у н и вш и 12 2 б и о гр аф и јесветитељ а и з разни х архи ва и м анастира. М етаф раст је раз-редио ове биограф ије светитељ а прем а дани м а годин е, сна-бдео их разјаш њ ењ им а, отуда се зову: .м етаф раст. С ам о јеш тета. ш то је пом еш ао автенТ ична дела и народну тен-денцију.

Д ело С им еона М етаф раста продуж или су други, док ни јеу почетку XVIII. саолећа Д им итрије м итрополи т ростовскизаврш ио био граф ије светих п рема даним а годин е. О ве био-

' ) В а д в п о д о б ен к о д ц р к в . п е с н и ш т в а .

Р у к о п и г н а с л у ж б а и ж и т в ј е у Г л а с н и к у X X I . ст р . 9 7 — 1 6 6 .

воли да чита ж ити ја светих. Г р":1 зову цр квене књ иге укојим а су сакупљ ене би ограф ије светитељ а и распор еђененрем а календару м и н о л о ги о н (рг̂ оХбуса).

42. 0 преводу богослуж бени х књ ига са грчког на словенски

језик и о богослуж беном језику срп. прав. ц ркве.

С коро све књ иге пр авославне српске цркве цр квеносло-венског језика преведене су са грчког. П рим ивш и хри ш ћан-ство из В изантије, С рби су одаН де прим или и богослуж ењ епа и богослуж бене књ иге,-те их преводи ли са грчког на сло-венски језик. П рви преводиоци богослуж бених књ ига сагрчког на словенски језик, били су словенски апостоли, браћасв. К ирил о ( | у Рим у 869. 14. ф ебр.) и М етодије (1- 6. апр.885.) . К оје књ иге и ш та су све превели К ири ло и М етодије, нем ож е се тачно казати, но свакако су превели оне богослуж -бене књ иге, које су б иле најпо требн ије за врш ењ е бого-служ ењ а. К ада је К ири ло саставио пи см ена словенске азбуке,

М етоди је је са својим братом превео јеванђ ели је, апостол ,псалти р и »и забран е цр квене служ бе« (извкранкнА слоуж квмцрхкхккнм)1), а под овим изабраним црквеним служ бам а им ајусе свакако разумети осим спом енутих остале за богослуж ењ епотребн е књ иге, а то су служ бе из служ абни ка (литургије)и требника (чинони разни х м олитвословљ а). Д аљ е каж е спо-м енути ж ивО топис М етодијев, да је М етодије сам са двасвеш тени ка брзописца (»попи скорописвци«) за ш ест м е-сеци од м арта до ок тобра превео цео С Завет са изузеткомм акавејски х књ и га са грчко г на словен ски (и>т* гркчкскд мз*1кавх слов-кнкск&). О сим тога пр евео је М етодије но м окан он као

пр авац за цр квену јури сди кц ију, и п атерик (ж ивоти св. отаца).У ово последњ е, т. ј. да је М етодије за по годи не пр евео

цео С Завет, сум њ а се, тим виш е, ш то знам о да се преводС Завета на словенски језик ради о постепен о и да је тек

у 15. веку доврш ен.*) Б иће да овде под С Заветом не требаразум ети цео С Завет него сам о уколико се на богослуж ењ учи та, т. ј. п оједин е одељ ке, одсеке, читањ а (грчки тохросрС с«)из С Завета, која се чи тала на богосдуж ењ у.

• ) П р е м а У Н а М е1 ћо <Ш с . 15

' ) В в д и Ј а ц И , 2и г Еп (з1ећипд8^е8сћ1сћ(е <1ет к1гсћепа1аУ 1всћеп б ргасће, стр. 8 2.

162

С неш теници , ученици К ирила и М етодија протеранипосле см рти М етодијене из М ораиске, побегош е на југ у

О вај рад настављ ају старе српске ш тамп арије у М лецим а, Го-раж ду, Р ујну (манастир^под планин ом П ониквам а, ни ж е села



В еоград, В угарску и на јадран ско п рим орје и у севернеобласти. Н огослуж бене књ иге оног врем ена пи сане су нат. зв. старом црк венословенском језик у К ири ла и М етоди ја.У скоро се иоче ова слоценска књ иж евност пи сана језикомК ирила и М етодија м ењ ати. П рво се меп.а буквица и старутеш ку глагољ иц у зам ењ ује нова и згодни ја ћирили ца. чијепр ве трагове н алазим о 993., но у јадран ском при м орју остадеглагољ иц а и даљ е, све до данас.1) Н атим се стаде мењ ати иструктура, ф он етика, м орф оло гија, лексикон овог старог је-зика, и у дотле чистим .текстовим а К ири ло-М етодијева је ш капочи њ у избијатн у препи сим а С рба њ ихове носебпе осо-бин е, српске гласовне особине. О во бива по стеиено и теку средини 12. века обр азовао се нароч ити тии српскихпреписа старих богослуж бени х књ ига, т. зп. српска рец ензијастарословенског језика. К о је на богосдуж беннм књ пгамаовог врем ена радио и како је го све иш ло. ие зна се по-б л и ж е.

О ву рецен зију видим о први пуг јасно у н ајсгари јемспоменику српске књ иж евности, у М ирослављ ену Л еванђелијуннсаном 1169.—Л 197., а пи сао га » греш нп Г лигори је дијак«(нпсар) на кнеза М ирослава брата Н емањ ина. господара Х ума(данаш њ е Х ерцеговине). О ве м исане књ иге нреводили сугрчкп 11 српски м онаси, а српски м онаси, свеш тенп ци н њ и-хови ђаци су их даљ е преписивали за богослуж бену уно-т, .?бу. и из нобож ности п рем а К огу и љ убави прем а св.црг:ви и сво.м е роду, ни зали су у м анастирски м ћели јам атрудом пчеле и м рава ситна слова дебелих црквених књ ига.

К ада је про нађена ш тамп а (1456.) , српски н аро дје убрзо

нрим ио ову културну тековину занада, н богослуж бене књ игедотле умП ож аване преписивањ ем. иочеш е се ум нож аватиш там пом у старим срнским ш там пари јам а које су, са врлом алим изузетком, сам о богослуж бене књ иге ш там пале. И ро-Н алазак ш тамн е пада у најнесретније доба по српски и арод,после прон асти сриске држ аве, носле уни ш тењ а сам остал-ности српске црк1.е, када су њ ом е управљ али грчки, охридскиархиепископи. Ђ ураћ Ц рнојевнћ оснива на Ц етињ у срискуш тами арију (око 1492.) , у којојје ш там пан октоих и исалтир.

') П . П о и о в и ћ , П р е гл е л < р п . к њ и ж . с тр . 4 — 6 .

В иоске •; селу В рутцим а, уж ичка округ) , Г рачаници (на К о-•сову), М илеш еви, Београду, М ркш инојц ркви, С кадру и Трго-виш ту, и то у М лецим а од 1520 .—1638. г. , а у српским зе-м љ ам а од 1520 .—1563. г . Главни раденици у овим ш там па-ри јам а би ли су српски мо наси. који су резали слова и ш там -нали књ иге.

О ве писане и ш там пане богослуж бене књ иге на српско-•словенском језику зову се С р б у љ е , а ш там на њ ихова изгледакао рукоп ис, т. ј. слова су тако резана, као ш то су рукомпи сана. О вај српскослоиенски језик српске цркве није нам•се сачувао до дапас. у цр кви , н его је у XVII. и XVIII.веку унесен у српску црк ву на њ егово м есто рускословенски

језик , т. ј. језик на ком су пи сане богослу ж бене књ игеруске цркве. У зрок заш то см о примнли овај језик и богослуЖ -бене књ иге пи сане на овом језику, јесте сиром аш тво и невољ асрп ског н арода у ком се тада налазио, наим е у то врем е н ијеби ло пи сара који Н е преии сивати богослуж бене књ иге српско-

словенске, а још важ ни је је, С рби нису м огли ш там пати својихбогослуж бених књ ига, како су то дотле чини ли. 'У оскудицибогослуж бени х књ ига, набављ али су их из Р усије, но ове сукњ иге биле пи сане језиком сличним језику срнскословенском ,наим е језико м рускословенским . И м ада се ова два језикаразли кују и нису једн о те исто, српски свеш тениц и читалису испрва рускословенски текст богослуж бених књ ига по ста-ром свом оби чају т. ј. српскословенски , касни је се то чи тањ епо чело забор ављ ати, док најпо сле у XVIII. в. ни је руско-словенски језик сасвим био прим љ ен у српској цркви. Једин оакц ен ат рускословенског језика ни је уш ао у српску ц ркву,

него се чита прем а акценту срп ског језик а, јер рускиакценат звучи чудно н аш ем уху, као ш то чудно звучин аш е неправилн о акцентовањ е рускорловенског језика он ом е,ко је навикао на њ егово правилн о чи тањ е.

• П итањ е црквеног језика у наш ој цркви с врем ена наврем е излази на д невни ред ради свог коначн ог реш ењ а,д а ли да оС Танем о при рускословенском језику као ш то јесада, или да се вратимо наш ој старој светињ и и својини ,српскосло венском језику освећеном старином и који намје р азум љ ивији и бли ж и. Т ако је прота Ј. В укадиновићпод нео представку срп. нар. цркв. сабору у С рем . К арлов-

ш

ци м а, у којој чи там о: >-те се усуђујем сл. сабору најучти -кју представку по дн ети: да сл. сабор изволи овај начин

16

нису ове уметносги какнпм позитивним закоиом исиснутем з хриш ћанског богослуж ењ а, а о том е нас уверавају пла-



с р б у љ с к и . кои је течаЈем толи ко стотина годин а у црквисрбскои успеш но упо требљ аван. узпоставити. и на ту цјелстручан одбор наим еноиатиО ) Д аљ е је М . К ујунџић бивш им и н и стар п р о св еге у С р б и ји , у св ојо ј сл у ж б ен о ј р ад њ иупутио 27. М аја 1887. један допи с тадањ ем м итрополи ту бео-градском Т еодосију. да спроведе српскосло венску редакц ијубогослуж бених књ ига м есто рускословенске. Н о н а допису

је и остало. О вим иоводом изидош е стручне распране Д им и-трија Р уиарц а*) и С тојана Н овакони К а,') где је славниучењ ак уједн о изнео и н ајбол.и начи н, како да се спро ведеиовратак старој српскословенској рецензији богослуж бенихкн.ига у српској црк-вн. Н еки су опет за превод богослуж -бених књ ига на сриски језик.

0 гв. сликана ( иковама) , црквеним заставам а и св . м ош тим а.

43. О пће прим едбе. — У потреба св. слика у цркви. — С тварањ е

одређеног типа у православној иконограф ији.

И зм еђу осталих ствари у храм у им амо и св. слике илииконе, г -.у Љ г с , пп а^пев. И коне су у цркви ради тога, да н аепоуче, видљ иво нам излож е читаву св. историју хриш ћан-ске цркве, и да нам сећањ ем јаке вере, дубоке иобож ностии м оралне величи/не у хероја из нрош лости хри ш ћанства уз-ди гну м ллаксали дух, те да пођем о путем њ ихове врлин е. В ећСН н ије био протин ум етности на богослуж ењ у. И стинаМ ојсије је забр ани о упо требу слика Јехове, да ове не бидале иовода служ ењ у идолим а,но овом забраном није умет-ност искљ учен а из богослуж ењ а, нап ротив, сам 1>ог је за-

поведио да се начи не св. сасуди и сим воли, херувим и и са-р а ф и м и ;4) затим н е само храм С оломонов, не1 о и њ еговиукраси величају се као идеал лепоте.

М ада се код првих хриш ћана опаж а извесно устру-чавањ е прем а пл астиц и и сликарству, а то је због страхада се не би при ближ или идолопоклонству и због н епо-бож не и нем оралне ум етности код незнабож аца, то ипак

•) В иди Б еседа, 1870. стр. 336.

*) 0 јеаику срп ске цркве, Х ри ш ћааски В есник 1888. стр. 752.

' ) Је а и к с т а р е со п с к е ц р к в е , Х р и ш ћ а н с к и В е с н и к , 1 8 89 . с тр . 8 4 . и 1 6 1 .

«) Н . М о јс 2 5

стичн и и сликарски нрои зноди из најстарнјег хриш ћан-ства на зидоним а и п лафон им а у катакомбам а. С тара хри-ш ћанска икон ограф ија никла је на м есту орош еном хри-ш ћанском крвљ у. Ж ивон исне слике које сретам о у катаком -бам а, би ле су већином сим воличн е а не историјске, т. ј. лиц аи до гађаји сл ик ају се не како их пр едстављ а истори ја, негопод нелом знакона и символа, разум љ ивих сам о за хриш ћане.

И спочетка су катаком бе биле при ватне гробн иц е, и уњ им а не налазим о хриш ћанских слика. У II. столећу развијасе с и м в о л и з а м , који се оп аж а на сликам а »грчке капеле«у гробниц и П рисциле, и у овом периоду су катакомбе опћагробљ а. О д II. столећа до 313. г. развија се ц ео кр уг сим во-ли чки х и богословских при казинањ а V хриш ћанском сли-карству у катаком бама. Р азлог сим волизм у у хриш ћанскојико нограф ији је у страху. да не би незнабош ци или хри-ш ћани из незнабош тва обоготворили ликове на сликам а.и да би ови били сачувани од сваке проф анаци је. О собитосу били ом иљ ени снм воли за И Х риста: јагњ е, добри на-стир1) и риба. С тари хриш ћани сликали су И Х риста уобл ику јагњ ета зато, ш то је јагњ е у С Завету било пред-сли ка о бећаног И скунитељ а и ш то је крв пасхалног јагњ етаиредстављ ала крв С паситељ еву која је пр оливена иа крстуза спас света. П а и у Н Занету се Х ристос н азива јагњ етом<1. П етр. 1, 9; О ткр. 13, 8), ко је п рим а грехе света. С ликеХ риста у лику доб рог пастира су израз економ ије спасењ а,изврш ене И Х ристом . Н а старозаветном језику Н ож ји про-м исао прем а свету и зраж ава се сликам а и алегори јам а узетимиз п астирског ж ивота Н ог се представљ а као пастир, а

љ уди као ум но стадо (П с. 23, 1 — 2; Јерем . 23, 2; Језек. ЗФ ,1—23) . С ам С паситељ назива себе у причи добрим пасти-рем . Ч есто се у катаком бам а слика И Х ристос као п астир(м ладић без браде) који носи овцу на својим рам еним а. Т им еје уједно означен а доброта и ми лосрђе И Х риста прем а чо-вечјем роду (Л ук. 15, 3— 7). С лика рибе је израз и м енаИ Х риста, јер грчка реч 1Х О Г2 је акростих ових речи :ЧтјооО ? Х рсзтб? Н еоо 2ш ту]р — И Х ристос Н ож ји С ин С па-ситељ , у којим а је и сказано бож анство И Х риста, човечан-

' ) У к а т а к о м Л а м а с в . К а л и с т а 2 . в .

167 15б >

стно и искупни однош ај прем а свету . С ликом рибе изра-ж авали су још хриш ћани тајну обнонљ ењ а човечанства у

рањ е првих љ уди , њ ихов над , ж ртва К ајин а и А вељ а, исто-ри ја Н ојева (сим вол кр ш тењ а и м ира после овог ж ивота),



И Х рнсту таЈном крш тењ а и евхаристије. М есто рибе честосе сликао делф ин , који се у старин и см атрао друго.м чоке-чанстна. Д елф ин се сликао или натакнут на трозуб гвоздениш тап или како пли ва у ноди. С им ноличке слике у катаком -бама узим ане су не сам о из С П исма, него и из свакидаш њ егж ивота, на чак и језич ни чке м итологије. Ч есто сретам о сликулаће и котве — сим воли наде на спасењ е пом оћу ц ркне

слика пак голуба је сим вол св. Д уха1

) , чистоће душ е у хри-ш ћан а и незлобе, а слика јелена је сим вол теж њ е за ж и-вотним водам а. М аслини на гранчица је сим вол ми ра. палм инаграна је сим вол хриш ћ. победе, а лозина сим вол једин стваверни х са Х ристом (Јов. 15, 1 и даљ е). За и зраз ид еје бе-с.м ртности, васкрса и под м лађивањ а, служ иле су две птиц е:паун, јер се ио м иш љ ењ у старих њ егово тело не раствара, иф еннкс. баснословна1 пти ца, ко ја сам а себе саж иж е а изнеиела се рађа. К ип арисово дрво које увек ц вета. би лоје снм вол вечног ж ивота и блаж енства светих. И з јези-чничке м итологије узим али су први Х риш ћани слику трачког

невача О рф еја,*) који је по к азив ањ у старих народ а својимпевањ ем при влачио и кротио дивљ е зг®ри и птице, и по-кретао дрвеће и камењ е. П рим ењ ујући то н а Х риста, бо-ж анског О рф еја, црквени оци говоре да је С лово В ож јеприм ивш и човечју природу својим учењ ем укротило не-знабош ки свет. П ривлачност у О рф еја при казује нри-влачност учењ а Х ристова, које је умекш ало дивљ е народе.К асније овај си .мвол не налазим о . Т ајна крш тењ а при-казиван а је такође рибом и ловљ ењ ем р ибе, Н ојем улађи. (11 в. у грчкој капели св. П рисциле), а тајна евха-

рнстије рибом на ко јој је котариц а са хлебовим а и ви -ном (крипта Л уци не, I I . нек) .8) О д 313. г. тријум ф ује хриш -ћанска вера, и хри ш ћанска ум етност н ема потребе да сепокри ва велом, јер је са опадањ ем незнабош тва нестајалоонасности идолоп оклонстна код слика. С им волизам све ви ш енш чезава и у катаком бам а се јављ ају слике полу сим волич не,насликане прем а тексту и з С тарог и Н Завета, као: ства-

•) Н а с л н ц в К р ш т еи . а С и а с и те љ е в а у К р и и т и Л у ц и и е . В и д и М а г и с с ћ ј , Н а п Ј-

1јис|| '() ег сћг:в11. А гсћао1орЈе, стр. 305.

*) К а т ак о м б е Д о м и ц и л е , П р и с ц и л с и К а л и с т а.

•) В иди М а г и с с ћ 1, стр. 314.

М ојсија, С амсона (врата у С амсона су слик а разорени х вратаадових), Д авида, Јоне, Јова, три м лади ћа (II. век у катаком -бам а св. П рисци ле и св. К алиста), Д ани ла, И саије (пресечентестером ) и т. д. О д но возаветни х до гађаја им ају пр венствоони догађаји, у којим а се открило бож анство И Х риста. као:клањ ањ е м ага, васкрс Л азарев и т . д . Х риш ћанска сим во-лик а у катаком бам а ни је се ограни чи ла само на сликањ е

И Х риста, него сретам о и сим воличке слике других ли ца С в.Т ројиц е, као и слике анђела, апостола и других светитељ а.

И звори одакле су узим ани сим воли слика у катаком -бама су књ иге из С в. П исма, усм ено предањ е, м олитне ислуж бе за ум рле. И стакнут је велики утецај ових служ бина ум етност у гробн иц ам а, и м олитве за ум рле налазе сечесто на гробовим а у снојим почетним речим а, и слике на-чињ ене из речи ових м олитава видим о јасно н а поједини мспом ениц им а; особито ово важ и за често пр иказивањ е ж ртвеИ сакове, судбин е пророка Јоне и Д ани ла, и васкрса Л аза-рева. И згледа као да је свака ф реска у катаком бам а, сваки

саркоф аг изговарао п о једну од оних дирљ ивих м олитава,које су говореи е за м ртве, а о чем у им амо трага и у наш емчин у погреба: С паси душ у слуге твога као ш то си Н ојаспасао од потопа,... као ш то си Јова ослободио од болова(спом ињ е се у свеш т. чину п огреба). . . као ш то си Л аза; .аваскрсао, под игн и и слу гу твога ( . . . нз* Зда призвакх Л азарлсиц | и рдвд тво»г« ш 2да воздвигнн ч1лов*ккоик>Бч», из п огр еба н апасх у). . . тако ослободи душ у слуге твога и удостој небе-сног блаж енства. — Ц ела хриш ћанска сим волика је неразум -љ ива ако се не успореди (2а литургичким м олитвама, спи-сима отаца и учењ ем ц ркве, а у овој светлости доби ва дубок

сми сао и најлеп ш а је нотнрда хри ш ћанског догмата.С лике у катаком бам а носе на себи дах искрености, бла-

ж еног м ира, непом ућеног душ евног м ира. нрави хриш ћанскидух, који се осећао у старин и, када још ни је далеко бил а н ро-повед И Х риста, када су м ученици вољ но страдали за Х риста.

С им воличке слике чису могле дуго задовољ ити Х ри-ш ћане, најпосле м огле су да буду узрок разним заблуд ам а,а неким а су бил е и неразум љ иве. Зато је потребно билода се на о снову истори је и предањ а даду сигурн и руко-

169 15 б >

водни обр асцн за достојно п риказинањ е И Х риста и светих.Д о К онстантина В еликог нидимо да су иконе биле у упо-

то сам о рел атив н о (охг̂ хчђ) јер се ука зује слиц и сам о збогли ца, које је н а њ ој представљ ено. У 22 канон а овог сабора



треби. Т ако се каж е за им ператора А лександра С енера(222.—2В о.) да је у ској кућевни храм унео слику И Х ристаи А врам а.1) О д К онстангина "В еликог. а нарочи то од 5. и 6 .века, када се јасн и је и од ређен ије п оч ело разви јатиучењ е о лицу И Х риста, уступају сим воличке слике м естоисторијској исгинн и црквеном предањ у, и историјски м о-м енат јављ а се као главни у православној хри ш ћанској

икон ограф ији. С в. В а с и л и ј е В елики пиш е о угкгреби иконаово: »И споведам јављ ањ е С ина Бож јег у чонечјем телу иМ арију М атер Госнода, која Га је роди ла. И сто тако испо-ведам св. аностоле, п ророке и мученике. Њ ихове и к о н енош тујем веом а. и целивам их, јер ове потичу од ап остолаи н ису забрањ ене, него н апротив, ове иконе им амо у свим ан аш и м ц р к вам а ,Ј) С лично говоре о употреби икона у свом еврем ену св. Гри горије Н иски,*) бл. А вгустин 4) св. Н ил 5)и св. Гр нгори је Д но јеслов.6)

О д 8. столећа поди гли су ни зантијски цареви огорченуоорбу про гив ико на, која је трајала виш е од сто годи на,у ком времену је пош товањ е икон а сузби јано најгрозни јимначп ном . Т ек VII. васељ . сабор, II. Н икејски (787.) усп оставиојг V овој ствари ми р у цркви, препоручивш и употребуслнка и од редивш и сврху, начин употребе и значај сликау догм ату н пош тован. ,

Ј св. икона, изданом на претпоследњ ојседнпц и тога васељ енског сабора.7) Н е сам о д а је до-звоЈЈ-ено. него је и кор исн о и Б огу угод но стављ ати ре-лкгиозне слике и указивати им части; али то пош товањ еје само указивањ е части (прооуЉ ^а^) а не служ ењ е њ им а(ла-ргса), јер служ ити ваљ а сам о Б огу. Т о по ш товањ е је уз

Ч А е И и з и>т р г Ш ш з . 1п уН а А 1еха»4г1 5етеп с. 29.•> В а з Ш и з , Ер1«1. 340 а<1 ЈиЦ апи га Л роз1а1аш (Ш %п е , Ра1 г. »г. I . 32, р. 110 0.

') О г е % о > . К у в з ., О г а1 ; о а и( 1а (о г' ш . в ап с Н е 1 ш а р т ј М а П у п в Т ћ е оН о гЈ с . 2 .

(М &п е , Ра1г. Џ -. 4. 46, р. 737.)') А и д и з Н п и з , З е гш о п е а А е ^а г. с Н б : В е г т о 3 1 6 т 8 о е т п 1 ( а 1 е 8 ( е р ћ а ш т а г -

»у-18 с. 9. (У и р п е . Ра1г. 1а1. I . ЗМ . р 1 ШV) № П А М и И з , Е р 1 & 1 оћ и и тп I Ф , • Е р . 6 1 . О Н ш р јо Ј о г о Е р а г с ) о (М ф п е ,

Ра(г. Т . 79, р . 578) .

•) С г е о о г и М . Е р јв . Н ћ . М . 1п Љ сс I V . е р ; 5 ( . 13 . ас б е г е п и т . В И Д И н Е ргв .

л ћ . 4 Х . 1 п (1 јс( I I . Е р . 5 2 . а Ј г 5 е с и п | Ц п ц т ( М 1%п е , Ра(г. 1а( . (. 57 . р . 991. е( 1128 .

' ) В и д и о в а ј д о г м а т к о д Д р . Н и к о д и м М и л а ш , З б о р н и к п р а в и л а , 1 8 8 6 . с т р .

X X XI X. — Х Х Х Х 1 .

огледа се већином тенденц ија, да се поправи он о ш то супротивници икона на свим а пољ им а црквеног ж ивота разру-ш или . Н о и после VII. васелзенског сабора ради ли су некиим ператори против икон а, док најпо сле 842. год. првенедељ е ускрш њ ег поста за ц ариц е Т еоД оре ни је свечанопрослављ ен дан у наш ањ а и кона у храм ове, чи м еје к о н а ч н опро слављ ена победа над непри јатељ им а икон а и за навек

успостављ ен м ир, потврђени су закљ учц и VII. вас. сабораи одређено је, да се тај дан слави сваке годи не као н е д е љ аа р а в о с л а в и ј а (^ хоркххтђ — тђ §ортт, — Јр&обој̂ а;), којасе са великом свечано ш ћу светкује.

К о д т е х н и к е ц р к в е н е и к о н о г р а ф и је разл и ку јем о ви ш еврста:

М о з а и к (ориз тизгуи т, Ш О ЗЈП С Ш Н ) је слик а састављ ена из Л оја-дисаних м алих ком ада кам ена, м етала или стакла. О ва врста сликаје због трајности м ного употребљ авана у хриш ћанској ум етностн.Зн ам ени т је мо заик Ри м а, Ц ариграда и Равене, и сјајан период он еврсте ум етности п ада од IV. до к раја VI. века.

К од технике сликањ а на зиду бојама, разликујем о ове врсте: Т ет-рега, Ггезсо, енк аусти ка и сли кањ е уљ ани м бојам а, (т. зв. 0е1та1егеј).Т е т р е г а је м еш ањ е сувих боја са згодн ом течнош ћу, н. нр. са

оцтом , ко је долазе тако везане на спремљ ен сув слојкреча или ш пса.О ва врста сли кач л и м а ту добру страну, да се ове слике б рзо суш е ине потам не, и до 14. столећа ова врста сли кањ а се најчеш ће уп о-требљ авала.1 )

Ф р е с к о слике су оне, које су рађене на свеж ем и влаж номм алтеру на зиду. О ву врсту сликарства неговали су Ри м љ ани у ба-зили кам а прввх врем ена, и после 4. столећа налазим о је п оредм озаика. О собит полет ове врсте сликарства им ам о у И талији у14. в. а истакао се нароч ито О ш И о. У новије врем е*) почела се оваврста сли карства опет употребљ авати. З а ф реско слике потребн е

су само м ин ералн е боје, и то сам о такве, Ј«оје креч не раствара пие м ењ а. Ф реско сликањ е захтева веће техничко знањ е и исто таковелику брзину и веш тину, јер слика м ора бити на зиду готова преиего ш то се креч осуш и, и онда нем а пои равке.

Е н к а у с т и ч к о с л и к а р с ш в о илп сликањ е на воску, употребљ аванојош од Г рка и Ри м љ ана, изгледа да је рано употребл>авано од х ри-ш ћанских сликара. Б оје су ном еш ане са воском и м астиксом , затимсу у ф орм и ш тапи ћа скалупљ ене, а боје се омекш ају на ватри,

') С ликањ е воденвм бојам а се такође често употребљ авало, но већином ондакада јс вестало м атерцала аа бољ у израду. Саике иа аидовима у ватаЛом бамасу већиаом слвкаие трајним водеввм бојама на кречу ш ш гвпсу.

*) О собито у М инхепу аа м ецене краљ а Л удвига I

170

ча г>и се н.им а слик ало, или се топе, па кин иц ом сли ка. О ва нрстасли ка н ије дог; ' :. до нас изгуби ла се у 15. в.

С .1икан .е уљ аним бојам а на зиду (т. з . 0е1та еге1ј до ш ло је до

Х Г ЈУ О С ) из С олу на (из 12. века) '-који сјаји као м есец«.1)П одаци у овом рукопи су, кодексу или законоку нраво-



уиотребе доста касно, ' ) и ни је се м о -ла ова врста гакм ич ити саф рсско сликањ ем , јер слаба страна с.1икан.а уљ ем на зиду је та, ш т<>боје лако избледе и ш то се растварају, ради чега се најм ап.е прен о-ручује ова крста сликан.а на зиду.

О онм на зиду сликају се слике и на пло чам а од дрвета. слононекостп. мстала, разапетог платна и свиле. Н аш и икон остаси су оби чносликани на дрвеним нлочам а или разапетом платну . О иа врста слн-кан .а миого се употребљ авала код Грка и Ри м љ ана , као и код Х рн-

ш ћана. О еоГш го су ове подло ге згодн е за сликан .е бојам а с уљ ем .О сим свега овога налазим о у храм ови м а слика на стаклу

ем а.ку и т. д.

С т н а р а њ е о д р е ђ е н о г т и а а у а р а в о с л . и к о н о г р а ф и ј и .П раносланна је цркна у ико но граф ији и ш ла за тим , да секод л и ца и слика устано ви једаи одређен и тип, а то не радитога ш то је хтела да угуш и слободу и полет код у м етии ка,него да се не би м егнала стнорена вера у хри ш ћански х на-р о д а , и да би снака слика одговорила С в. П исму, п редањ уI и сторнјској истини. Ради тога су купљ ени п одаци о сли-к а м а

нран ославне цркве, наим е о лику снетитељ а, боји косе,изралу лица, оделу, др ж ањ у, о њ иховим епитетим а, по ко-Ј и м а се нознају, затим о меш ањ у боја и техни чкој странислнка. Т о је тако б ил о све док се нису појавили исц рп нирукоп иси т. ј. књ иге о том е, како се им ају икон е сликати.Д о сада је најстарији но знат такав руко ни с из св. Г ореп о д м асловом к р р г р & м ^еаураф исђ;, раздељ ен у 4 дела.*)О иај рукопис потиче ио свој прилици из 15 . или 16. сто-лећа, м ада снетогорски м онаси држ е, д аје и з 10. или 11. в. ,а наии сао га је као ш то се каж е у предговору овог руко-ни са јером он ах Д и о н и с и је• ) и з Ф у р н а- А гр аф а ( Д С О У & Н О С 1еро-

[лбчауос, 6 гх ^ооруа т&^ 'А ура̂ О ЈУ ) са сво ји м уч ен ико м К и -р и л о м са Х иоса, на основу студија слик а славн ог грчко гцрквеног сликара М а н у и л а П а н с е л и н а (М а̂ оч Х̂ 6 пауае-

' ) Л сонардова тајнд нечера је овако сли кана.Ј.) 1 . чисто технички део о кнчиц и , м еш ањ у боја и материјаиу на ком се

слика. 2. ирсдм ети, си ж еи сим воли ке а особито историје, који се сликом им ају

при казати. 3. о м есту, где која слика дол ази у храм у, трем у, трап езарији и т. д.

4 . Д одатак о томе , како треба сликати И Х риста и прес« Богородицу .

' ' ) И зучио веш тину сликарства у Сол уну . Кад а је ж ивео не зна се тачно .

О свему овом с знам о из прол ога који се нал ази после хвале пресв. В огороднц п

иа почетку рукописа .

славн е ик он ограф ије у сн. Г ори, запо чети су д<« «.г при-куп љ ају у 10. столећу а д оп уњ авани су касм иј«-; V токустолећа. и тако је изграђен цео систем грчке пр авослан неико но граф ије.

О вај рукоп ис сЕрру^Г:а ТУЈС но стао је пр и-ступачан науци тек 1845. када га је пренео на ф ранц ускии издао "Д идрон О Ш г о п , М апие1 сГ јсоп одгарћје сћгећепп е

^гес^ие е 1аћпе. Р ап з 18 45 .')У тецај грчког сликарства опаж а се јасно и код народа

који су при м или хри ш ћанство из В изантије. као код С рбаи Р уса. К од Р уса такође постоје зборни ци за ико нограф ијупод именом П О Д Л И Н Н И К Т Ј. У С рба ни је нам познато да супостојали сли чн и сликарски кодекси, али је српско цр квеносли карство очеви дн о и јасно иод утецајем ви занти јске иконо-граф ије, а посебно светогорске ш коле, јер сликарски ц ентриС олун и св. Гора нису далеко од срнских зем аљ а. 0 овом еК ем о се и уверити ако упоредим о зидн е слике сликан е од13. —17. в. у Ж ичи , С туденици, Раваници, М анасији и Ка-ленићу па и неке у ф руш когорским м анастирим а, са оним ау С н. Гори . С рпско цркв. сликарство је паралела слик арстваатонских цр кава. П рем а том е слик ане су по типу изнесеномV спо м ену том рук оп ису а тт̂ ^ш урафТ јх-ТЈ?.8)

44 С ликањ е св. крста (ставрограф ија).4)

И зм еђу св . слика хри ш ћаним а је од увек била м ила и наро-чити предм ет пош товањ а , слнка распећа и крста , као оруђа наш егспасењ а . С в . апоетоли и јеваиђелисти не каж у нам ниш та о о б л и к укрста. на к ом е је би о распет И Х , сам о нам каж у да је био р аспет

') 8(Х»ЈУ 0»1>}>»)К Х ацф аута хор М ауоигјЛ Т4У К аж е се да је ж ив ео V

12 . веку за цара А ндрон ика I .

* ) П реведсио је и на н ем ачки: Н о А е ћ . 8с ћ а / е г Б аз Н ап«Ц >исћ дег М актеј

УОШ В е г̂ е А 1ћоз, Т пег 1865. О сим овог кодекса им амо још један грчки слпкар-

ски кодекс , наш ао га свеш тевик Д а н и л 1674. у лаврп св. С аве код Јеруса-

лим а; затим сликарску књ игу руске цркве , и најиосле рум унски рукопис , који

је иаписао Г е о р г и ј е З о г р а ф поч етком 19. столећа, а издао га архпјерс-ј Г е н а д и Ј е

и з Р и м н и к а .

*) В иди В . П е ш к о в и ћ , И коно графи ја манастирских ц ркава > ^рби ји , Н он .И скра 1906 . окт . , нов . и д ек .

4) В и д и о о в о м е и с ц р п н у р ад њ у Ј о в а н а В у н к о в и ћ а . Главнији м ом енти из

истори.је хри ш ћан гке ставрогр аф ије, Задар , 1889.

173 15б>

на крсту. (,ам и пак м онсем о закљ учи ти да је био распет на такомкрсту, кнкан су Рим љ ани унот |1ебљ авали за п звртен.е см ртне казнекод оних који су били осуђени на см рт. 1 'лавне врсте крстова

патријираш кн крст. На доњ ем краку м ало час спом енутог и онисаногш естокраког крста, дол ази још једн а пречага косо, од ко је десни к])ак



спомин.у се:1.1 К рст прекрш тен од два дрвета у облику грчког слона X,

т зн. ег* 1х Јесплба1а (ук рш тен) .1) О вај крст је касније прозванА ндри јин крст, јер је прем а предан.у св. апостол А ндр ија раснетпа такпом крсту. О вај облик крста унотребллвали су стари хри-ш ћ а н и п р и н а д |р о б н н м за п и с и м а у к а т ак о м б а м а , п р и к а з и в ају ћ ин.пм е у.једно и м онограм и м ена 'ХТЈЗОО ; Х рот6{ тако, ш то је кр сту облику слова X нресечен посред р аш аљ а вертикалном цртом,и д о д а т к ом н о л у к ру га н а т о ј ц р ти н а ч и њ е н о је сл о в о Р . О в а ј м о -пограм зове се К онстантин ов м онограм , јер га је К онстантин поста-м и о н а л а б ар у м . П о сл е К о н с та н ти н а д о б и ја о в а ј м о н о г ра м р а з-

лпчи т облик, а касније је м онограмн ом крсту додано А и ш

док ни је у 5. веку п остао обичан кост —— к^о знак коначне поб еде

х р п ш ћ а н с тв а .

2.) К рст са три крака, наим е једно је д рво успрш ш о и -нагорњ ем краку дрвета пол ож ено је друго дрво хори зонтално, тако дакрст им а обли к слова О вај обли к крста зове се стох соппзза илира Ј1ш 1а1а.8)

3.) К рст са четири кр ака, — сгих ^ш ш јнза ИЛИ сарИ а1а

) —У спранно и хоризонтално полож ено дрво је једннко д угачко а усред ин ам а се састају, тако да су сва чети ри крака крста једн ака—Ј-, равнокр ачни крст. О вај обли к крста зове се г р ч к и к р с т . Д ругаврста овога крста са четири крака је крст, код когаје хоризонталнодрво тако н ам еш тено на усправном , да је горн.и крак усправног

дрв ета краћи од д оњ ег ~Ј~. О вај крст зове се л а т и н с к и к р с т . Н а зи в и

г р ч к и и л и т и н с к и крст нису оправдан и, јер су оба крста у иставрем ена били у употреби како н а истоку тако и на западу .

Н а оваком последњ ем крсту држ и се да је распет И Х ристос ио в а ј о б л и к к р с та и м а м о н ^ н ајс та р и ји м с та р о х р и ш ћ а н с ки м н о в ц и м аК онстантина В еликог и И раклија, на старим сасудим а и светњ ацим а,најстаријим цркв. мо зајиц им а и о оваком крсту говоре И рии еј и св .Јован Д амаскин. О вом е крсту додавало се изнад хоризонталногдр вета још једн о кр аће д рво које је метн уто ради н атниса, који јеЛ ио на крсту Х ристову. О вај крст је специф ично грчки и то је т . зв .

•) О еси9баге ев( рег ш е(Ц ит весаге. \ 'ејип (Јиае ге§и ае соп сиггап ад

8рес1ет Н К сгае X, чиае П §ига ев( сш с13. — Ш е т о п у т Г , С . о т т е п (а г Ј а т 1 е г е т \а т

р г о р ћ е (а т Н ћ . V I . са р . 3 1 .

*) И р з и П е с ги с е Н ћ г ј (ге а, а Д в а с г а т р го Г а п а т (Ји е ћ 1 в (о п а т и Ш е в. А п (у .

1593. 1.»1. с. 7.

' ) И спор. И р $ш з , ) ћМ . ; А В Ш е г и п , О епк*аг(Н гк. 4. В а. I . Тћ . 8. 497;I. 1 . и /1 . 1л1иг(г1к. 2 В Ј. 8. 5 84.

фиде косо горе, а леви доле, тако да крст им а осам крако ва и

.У право био је на доњ ем краку крста м есто но следњ е п речаге тространклин о који се опир ало тело распетог између ногу, да би задрж аналотело да не падне с крста, а уједно да би својом ош триц ом увећало м укераспетога, и тако је крст им ао 5 кракона 2 уснравна, 2 водо рав^аи један у средин и усправног дрнета. 0 ово м е спом ињ е св. Л устин

ф илозо<1)

1

) И р и н еј

2

) и Т ертулијан*) (ш псогп «, ш е(1ш 8 зИ рШ з ]»а1и.ч и лиехсе88П 8 8(м1Ш з), а овај клин знао се код Ри м л.ана вес1Пе.*) П ош тоје опај део крста касније био заклоњ ен застирачем , то није ниш тадру | 'о преостало него да се уклони тШ е. А да распето тело небичини ло утисак да ће спастн и на прикованпм м естим а руке растрћи,<у1И1«1ло се по дн ож је О гсогсобк«, зсаће Т н н (зире» 1ап аеит) на к ом е тел остоји, а ко га ни је ни кад н и би ло на крсту, зато је каткад и изо-станл.ано. 0 ово м п одн ож ју говори прни Г ригори је Т урски 5 ) (7. стол.)и да су ноге С паситељ еве биле прикош 1не за н.ега, иако о овом екод старијих п исаца нем а спом ена, а Г ригори је Т урски не каж егде је о том е наш ао. О нн пак ко ји тврде д а је крст на ком е јеИ Х распет им ао 4 кр ака, п озивају се на Јевсевија") који каж е да јецар К онстантин видео крст са 4 крака, и да је такав к рст покл зан

становници м а Јерусалим а.7

)Ц рквени оци п рних векона нем ају довољ но, речи за похвалу

к]»ста и за пр еноруку њ егову верним а.*) К оли ко је крст пош тованкод верни х види се из тога, ш то су апологети Тертули јан, М инуц ијеФ еликс и други, морали бранити хриш ћане од нападаја и нетачипхпојм ова незнабож аца, као да су хриш ћани пош товаоци крста, зтаиро-Х атрац сгисЈсо1е као срам но г оруђ а, одр еђеног за најсрам отн ију см |гг.К рст је још у врем е гоњ ењ а употребљ аван у гајности и прикривено.н. пр . у II. веку (катаком ба св. К алиста) у обли ку трозуба на ком

је дел ф ин '"ј""', затим касн ије у обл ику котве ил и јагњ ета и спод ко тве

м слова ~Г- С тара хриш ћанска ум етност устручавала се да п ри казује

') Ј и $Н п . М а П . Ш а1ојгиз си т Т гурћоп е Јидаео с . 91 (М јрте, Ра(г. (?г. Т . VI. р . 693).• ) I г е п а е и з , А с1у. ћаегевев 1. 2. с. 24.

») Т е г Ш И а п ., А с1г. М агсјоп ет 1. 3. с. 18. (М 1(;пе Ра( г. 1а(. I. II. р. 374.) ;

М ш и с и Р е И с 1з О с(ау1апив с. 29 (М 1ј?пв, Ра(г. 1а(. Т. Ш . р. 346.)4 ) В И Д И /о в а н В у ч к о в и ћ . Г лавни ји м ом енти и з истори је хри^ ћ . ставро-

гра( | |ије, стр. 20. и даљ е.

») С /е ц о г и е р . Т и г о п е п з г з . М 1 г ас и о г и т Н ћ . I . Б е в 1 о п а М аг(> -и т с 6 .

(М 1рпе, Ра(г. 1а( Т . 71. р .- 710.

• ) Н с н о р . Е и з е Ш з , Б е VI(а С опв(апН ш 1 . I . с . 28, 30 е1 31. (М ^п е, Ра(г. рт.

Т . 2 0 . р . » 1 3 - 9 « .

*) 8о г о т е п . есс1. 1. 4. с. 5.• ) И с п о р . / о а п п е з О атавс. , ЕхровШ о Гн1е1 ог(ћо<1охае 1. 4 . с . 11 (М ц ? п е „

Р.а(г. џ т . Т . 94. р . 1132.

175 15б >

И Х ри ста распетог, а када је то већ чин ила, то је бн ло на такп н ачин .ш то се груба стварност покривала као неким велом, и отудн нем ам они једн е слике из првих векова која би при казирала распеће Х ри-

Н а оснону ових распећа, најкаракте))истичн ији знаци распећа,како се оноу прав. цркви слика. јесу: „ К р с т им а онећу таблицу занатни с, који је код Г рка 1. N. В . I. а код С ловен а I. Н . Ц . I. (1Лсж



стово. У IV. веку им ам о м оно грам, а тек од петог века крст сејасно п рикааује у катаком бам а . Н ије искљ учено да су Х риш ћаниу врем е гоњ ењ а у приватном ж ивоту употребљ авали и сликали крсти распеће.

О д К онстантин а В еликог меп.а се читава ствар. К рст је по стаојавн и сим вол и најкарактеристи чн ији знак хр иш ћанства и уведен јеу јавни ж ивот . Ц ар К онстантин В елики укинуо је см ртну осуду накрсту , из пош товањ а прем а С наситељ у и да се не беш части светињ ахри ш ћана, у красио је по сле нобеде над М аксенци јем ДЈ>жавну заставу( Х « ф ар о ч , 1ађагиш ) и тЈ)ијум ф ални л ук у 1 'им у са крстом . ради сећаи.ана бож анску м оћ крста Х ристова . И сто тако начинио је К онстантинВ елик и новц е са знаком крста. ставио је крст на но јни чке заставеи на о руж је, и н аредио је да се крст носи прсд легијам а. П о нрим еруцара чи нил и су и верни и крст је ностављ ан на храм онс. н ауласку,у олтару на престоле, на гробовим а му ченнк а, на јанн им путевим а.у ку ћам а Х риш ћана. Јулијан је и окуш ао да пстпс-ис из јавног ж иво такрст, али већ њ егови наследници В алептини јан 1. и Грацијан, успо--ставили су опет употребу кр ста. као ш то јо К он стантин ув ео.')У врем е Јована Златоустог крст се слнка још у већој м ери , каош то то видим о из њ егових речи (у беседи о бож анству Х ристову) :4)»К рст се налази свуда, у кућам а, на трговим а, у пустин лм а, на ну-тевим а , на бреж уљ ци м а и на бреговим а , на лађама и островима , напостељ ама , оруж ју , у брачним одајам а , на златним и сребрнимсудовим а и на зид овим а. Јер м и се не стидим о крста, на |ф отив,он нам је драг и м ио свуда, где сам о м ож е да буде насликан.« К рстсе носио пр и свечани м про цесијам а, ' ) а V IV. столећу био ,је оби чајд а се о врату носе ж ељ езни , сребрни и златни крстови.1) У VI. и VII.столећу крст је био у опћој употреби у хриш ћанској цркви .

Н ајстари је насл ик ано расп еће које је дош ло д о нас је оно којеје насликао А танасије С инаи т 550. год. против М оноф изита у свомделу Ч)б»}уб$. О во распећ е сно м ињ е и VII. вас. сабор у својој четврто јседници. Д руго неш то м лађе распеће из 586. год. је оно у сирскомрукоп исном јеванђелију, које је пи сао калуђер Рабу ла из м анастира

Зегбе у М есопотам ији. Зати м су позната још два источна паснећаједно грчко из X. в. и једно руско из XVI. в.5)

«) 5 о г о т е п , Ш »1. есс1. 1. 4. с. 6.; С г е ц о г . N 02 ., О га1. IV. соп1га ЈиП апишI. п". 84.

• ) В И Д И Ј о в а н В у ч к о в и ћ , С п о м е н у т о д ел о ст р . 1 6 . И с п ор . Ј о а п п е $ С ћ г у $ о $ 1.,

О га1 . Соп1га Јидаеоз е1 ^епШ еа , чиос1 Сћг1б1ив вИ П еив ( М јрте , Ра1г . Т . 48 . р . 826 .

» ) 8 о с г а 1 е з , Ш в1. есс1. 1. 6. с. 8 ; З о г о т е п ., Ш з1. есс . 1. 8. с. 2.*) И с п о р . А . Ј . В Ш е г Ш , 1)епк\*агс11?к. <1ег сћгЈ81ка1ћ. К пс ће . 4. В Ј. I.

Т ћ . р . ' 5 1 2 .

• ) В и д и о п и с о в и х р а с п е ћ а у с п о м е н у т о м д е л у Ј о в а н а В у ч к о в и ћ а стр. 31.

х д а њ е и 3 7 . — И с п о р . Н . О е / г е/ . С ћ т Ш с ћ е 1 к оп о ? га р ћ1 е , К ге И ш г? 1 . В . 1 8 9 4 .

1 . В . р . 395 .

Н ази>рлннн*. ц р* 18д«Дск?и, Јов. 19, 20). М есто ов ог натпи са је каткадсам о 1С Х С . Н а крсту се увек налази п о д н о ж је до ста велик о, већеод ш ирин е ступца крста . К р а ј е в и к р с т а су засечени без украса.Х р и с т о с је п овисок, м рш ав, под уж е косе, краће браде, глава је надесно (од сам ог крста) нагиута, очи су затворене, израз лица м иран.О ко главе је ним б са крстом. ком е су у крац им а напи сана слова•5 ( С К Ј Н ко јн јесте, овако се назина у Н . М ојс. 3, 14 сам В ог). трислова на три к рака ночев од десног прем а левом . Т ело ни је усправно,

куко ви пзлазе мгито н а десћо, а ноге се враћ ају пара.телно на но д-но ж је. пете се састају, а стопе разил азе. 1Јуке су раш иренс паралслноса п рсчагом на ко јој су приковане, а свака нога посебним клпн омп р и к о в а н а1) руке су незнатно уздигнуте. Реб ра су прободена н иж е деснесисе. из ране тече крв. Засти рач (терцм уа), којим је дон.е тело Н ЈЈИ -

насано, почињ е исиод нуп ка и доси ж е до колена, која се виде. С у н ц а им е с е ц а обичи о нем а над крстом , а ако су ту. тад им слика не прелазип ) ) С К о астроном ског знака н.ихова. Ч еш ће су м есто н.их два иличети|)и анђела, који тугују. Б о г о р о д и ц а « 1 п р е к р ш т ен и м |) у к ам ана прснм а стоји десно крај крста . Н ад њ ом је натпис /И Р (М атиБо ж ја) . Н а лицу јој се види велика ж алост. Јован стоји лево крајк()ста. Н ад њ им је оби чно натпис ' 0 '1ш . Ч есто се види да је у зпакж алости м етнуо руку на образ, исто и Богородица . У з њ у каткад

стоји још једн а или две ж ен е: крај Јована капетан са поди гнутомруко м , као да се заклињ е. Ретко се сликају војниц и при подн ож јукрста. М р т в а ч к а г л а в а (А дамова лубањ а) види се (према нредањ уда је Х ристос распет на истом м есту где је А дам погребен) у јам инод бреш ком , у који је крст усађен. С тоји ли пак крст слободн о,тад је лубањ а п ри дну крста . П од њ ом се види још костију . У за -леђу распећа об ичн о се ниш та н е види, а ако је ш то насликано,тад су то или делови зградД, или зидови са кулам а«.1)

С а овим се слаж е и пропи с како се им а распеће сликати успом енугом атонско м упу тству за сли каре ерцг^еме ттј? ^(оураф тјх^(1>1<1гоп-^с1н'1Гег стр. 204.)

П равославна Ц Ј Ж в а увек се дрисала овог у старин и створен ог

тппа код слн кан,а распећа. О ва сталност пиди се и код С рба. н . пр.у ч ас ло н ц у ш т ам п а н о м у М л ец и м а 1 5 20 . у ш т ам п а р и ји Б о ж и д а р аВ уковић а од јером он аха П ахом ија им ам о слнку распећа, на којој јејасно очуван п равославни тип распећа.*) Запад на рим ска цр ква серазлику је код сликањ а распећа од источне и тим е, ш то зап. расиећеим а један клин за обе ноге, и ш то м еће Т ЈШ О В венац ХЈШ С Т У н аглаву, м ада су прв а распећа запада би ла једн ака са оним а наистоку. О си.м тога на западу код сликањ а распећа нема сталности,него се ово |>азно сликало.

«) Јов. 20, 2Г>. Т ћ е о А о г е 1. 'Ш «1. есс1. 1. 1. с. 18; ^к е р ћ о г. С а И Ш и з , Н сви есс1.I. 8. с 29.

*) И спор Ј о н а н В у ч к о в и ћ , С по .м . дело , стр . 38 . и дах е .11>1(1 стр 38 . п 44

177 15б >

4 5 . С л и к а њ е с в . Т р о ји ц е .

Х риш ћанско сликарство. слободно од старозаветне за-

које им амо у св. П исм у, наим е каО дете у јаслим а где м и-рује, или н а рукам а пречисте В огородице, или као учи тељ



бр ане, да се не сме п рани ти слика Н ож ја, већ је ран опо&уш ало да представи Н ога у видљ ивом облику. П олазећиод речи „сотк©рил«& чм ов-кка по окрдзВ и по подок?»о"(I. М ојс. 1. 26) изабрало је хриш ћанско сликарство за сли-кањ е В ога човечји ли к као н ајсаврш ени ји, а само код гре-ћег ли и а св. Т ројиц е, код св. Д уха остала је сим воликапрем а подаци м а св. П исм а. наим е слика голуба.

Б о г О т а ц с е слика у Т ројиц и т. ј. сва три ли ца заједн о,или свако лиц е за себе. Н ог отац се од XI. столећа п реу аречим а нрор ока Д ани ла (7, 9): „и в/тхш Д ЈН Л И Н јд(", св.Јов ан а (О ткр. 1, 14): „глава ж « еги> Н ВЛ<ЈСИ к-клм. аки мрш аК ^јлал. икож сн-кгх: и очи еги* ИКШ плллинк огнж х" и (пс. 102 ,28): »Тм Ж 1 тоиж д« нси. и <уУ та Т 8 в А Н ( Ф скВд^гм т*",, — слик аокао старац који седи на нрестолу, а у десној руци држ искиптар, знак вечне м оћи и пр аведног владањ а светом , иликако седи на зем аљ ској лонти а око главе им а иетострантрокут, знак тројичн рг Н ога. Ч есто се Н ог О тац слика као

ру ка јед н а или две, које се вид е из об лака, а и з њ их си јајузраци , сим вол б лагослова. В ож је прови ђењ е пр иказује сесвевидећим оком у трокуту.

И с у с Х р и с т о с се нрвобитно у катаком бама, као ш тосм о видели сликао разним символичким облицим а, као јагњ е1)добри иастир, риба2), лав (јер се назнва у св. П исм у, П ост.49, 9. „ С К У Л И Н * лквовх 1»дл" и О ткр. б, б.) и т. д.

К ада је црква д оби ла м ир. почели су се сим воли свевиш е уклањ ати, а VI. васељ енски је сабор у свом е 82. п ра-вилу: »наређујем о, да се од сада на иконам а им а стављ атиум есто некадаш њ ег јагњ ета. по човечјој нрироди слика

јагњ ета«8) ш та виш е забранио И Х риста сликати V другомоблику осим у човечјем , и од гога врем ена слика се И Х ри-стос сам о као човек.

У човечјем облику слика се И Х ристос прем а п одацим акоји се о Њ ему налазе у С в. П исму, као и ирем а речима

' ) Н ајоби чни ји сим вол слик ањ а И Х риста био је јапв е , јер . је крв јагњ ећа

ослободил а Јудеје од гнева Б ож јег у Египту , и ш то је Јован К рститељ ук ааао

на Х риста као на јагњ е , које узим а грехе света.

* ) Ри ба прем а једнп м сим воли зује васкрс , којим је С паситељ изиш ао и з

кри ла земљ е , као некада Јон а из утробе китове . Испо р . о овом Н . / > е&е/ , С пом . д . р . 22-

*) Е а . Н и к о д и м . П р а в и л а I , 5 7 0 .

посред народа, или као првосвеш тени к који благосиљ а, каопастир, као судија, пред којим су се сакупи ли сви народи дапр им е награду или казну за своја дела, и т. д.

К ако је изгледао И Х ристос не знам о, нити им амо о том еодређених података. О бично је при казиван и деално као м ла-дић без браде у нечној м ладости и лепоти . К асни је му је давандруги лик прем а разним традици јам а о изгледу Х ристову,

(м ада њ их ова к ри тика и автенти чн ост ни је призната), које сузатим узим ане као основа за каснија сликањ а И Х риста.

П рва је тради ци ја коју налазим о у прен исци И Х риста саА вгаром ц арем Е деским 1) . О ва се тради ци ја сачувала у дво-струком облику. П рема М ојсију Х оренском (8. в.) јерменскомисторичару и Н ики ф ору К алисту (1. 2. с. 7) , послао је А вгарУ хомо ц ар Едески једног сли кара да наслика И Х риста. П ремадругој традиц ији коју налазим о код Е вагри ја (Н 1з1. .есс1. 1.4. с. V) ова сли ка к оју је А вгар добио*. п остал а је чу дн о-ватим начином . Н аим е А вгар У хомо боловао је од губе и

послао је И Х рирту гласни ка с писм ом , да дође и да гаисцели . Х ристос је одговорио да н е м ож е доћи јер м орасврш ити у своме раду оно ради чега је дош ао, но чим сврш исвоје дело н а зем љ и, п ослаће једн ог од евојих у чен ик а, д ага излечи. Том приликом дао је И Х ристос гласнику м арам у,на којој је остао отисак ли ка С паситељ еиа. П ош то је оваслика ностала чудноватим начином и н ије начињ ена љ уд-ском руком зове је Е вагри је: е&ш у ^готЕ и у л о д , г јV аув-рш тиоуХеТре̂ оох еЕру^оуто". 94 4. г. за цара Ро м ана Л акап ена дон есенаје из Е десе у Ц ариград 1) , а одавде је пренесена у Рим у црквусв. С илвестра, где се тек 1б87 . спом ињ е. О ва слика И Х риста

је чист ви занти јски тип С наситељ а, и коп ија је неке стареслике. Н а њ ој је представљ ен С паситељ у цвету м ладићскеснаге са потпуним миром на лицу и идеалне лецоте.

К онстантин П орф ирогенит у свом е говору (М ј̂ пе 1134 2 4 — 4 б З ) о Х р и сто во ј сл и ц и д о н есен о ј и з Е д есе у Ц а-ри град , твр ди , д а је о ва сли ка ко н и ја он е, која је остала

' ) П р е п и с к у и з м е ђ у А в г а р а и И Х р и с т а и м а м о к о д Р а М с ш в , С о Ј е х а р о -

с г у р ћ и з М о у ј Т е в 1а те п 1 л Р . I , 3 1 6 . В И Д И јо ш В . А . П р в Ш з , О је есЈеввеш всће А ћц аг-

8 а ? е кг Ш з сћ и М е гз и сћ * .

' ) В И Д И ч л а н а к » О п е сМ в с ће К и п а 1« у Е г в с ћ и п Л С г и ћ е г , ЕпсусЈорЛ сИ е Лег

\У 18«еп8сћ. ип Ј К(1п81е I. 8. 84. р. 386.

178

на велу или м арам и , којом је И Х ристос обрисао зној сасвога чела, када је и ш ао на Г олготу да бу де распет.

С лично овом оп ису опи сује и св . Јован Д амаскин 1)пр ем а по даци м а у старих ио тори чара (̂ р/а:оТ 1атор1хо(). Н а•основу о вих оп иса д акле, са којим а се слаж у и св- Јован



И ова верзија је дво струка. П рва је по стала независн о одстрадањ а и каж е да је нека ж ена В ероника хтела да им ана ланеном платну слику С паситељ еву и пон ела га је једномслик ару. Т ада је сретне сам Г оспод и сазнав њ ену нам еру,узе пл атно и даде јој га са отиском свога лиц а. П рем адру гој верзији , В ерони ка је бил а једна од побож них ж енакоје су пратиле Г оспода на њ егову п уту на Голготу. К ада

м у је под теретом крста канао зној са чела, пр уж ила мује В ероника свој вео, и када се њ им е обри сао, остала јена њ ем у слика главе овенчане трновим венцем . О ва сеслика налази у Ри м у, кам о је дон есена да се Т иб еријеизлечи од болести, и по ш тована је под им еном Гааез Б о-тш ш . Н ије старија од 6. века, а узета је за узор пр и сли -кањ у страдањ а И Х риста . О д 13 . столећа м ноги разјаш њ ујуреч У егош еа са »рјсћгга О огш ш уега, ^и ае У егош с.а (I е.уега 1Соп, есчш у) сП сН иг.1)

О ве две чудн овате икон е А вгара и В еронике зову се

н еру ко тво рн е ^есрото^тјхос.Затим им ам о другу једну традици ју о изгледу И Х риста. Т о је

оиис лика И Х риста у апокриф ном писму П роконзула Јудеје Л ентула(ћеп1и1ик) рим ском сенату о страдањ им а И Х риста. Ту се опи сујеИ Х ристос као човек »висока и стројна стаса, изглед њ егов пун јевеличанства и чини силан утисак на свакога, тако да сваки ко гапо гледа м ора осетити спрам њ ега љ убав, а уједно и неки страх.К оса м у им а боју врелог орах а, до уш ију је глатка и без сјаја, аод уш ију до н иж е рам енА кудрава и сјајна, посред главе правимраздељ ком раздељ ена на обе стране, као ш то је обичај код Н аза-рг чиа Ч ело м у је глатко и чи сто, н а целом лиц у нем а ни дедненеге, сам о је покривено лаким рум енилом . Н ос и уста су правилни ,брад у им а бо је као ш то је и боја косе, .густу али не дугачк у, на

в])ху раздвојену. П оглед м у је тих, велич анствен и п ри јатан; о чи сум у боје као небо, продир у у душ у, светле се. О н је врло љ убазан идруж еван кад учи и поучава, а строг и страш ан кад укорава. С ацр там а лиц а њ еговог спојена је чудн а при влачно ст и величан ственост.Н ико га није видео да се см еје, но често га вид е да пл аче.. .У зраста је висока, ру ке су му праве и често их под иж е, рам енастројна. Н е говори м ного, али говори с достојанством и свака м ује реч одм ерена. Заиста је то човек најлепш и међу љ удим а. и нан.ем се види истина у којој нем а лаж и«. 1)

•) А и % и $ Ч , П епк« 'иг<Н рк. аив г)ег сћпзП . А гсћао1ор1е В. 11. р . 244.

') Ј о в а н В у ч к о в и ћ , с п о м . д . с тр . 4 0. Т е к с т п и с м а и м а м о у Р а М с ш $, С о Ј е г

а р о с г у р ћ . N . Т . Н а т ћ и г ц , 1 7 9 3

Златоусти*) и Јероним ,3) као и прем а речим а П салм опевца„красгнх докроток> пач« см нЖ вх чм ов-К чккнхх " (П с . 44 . В ) слнкан

је И Х ристос у старини од н еких као идеал леп оте т. ј.као леп човек, са дугом раздељ еном косом , кратком раз-д ељ е н о м б р ад о м , о зб и љ н и м и б л а ги м ц р га м а . Д р у ги р ак ,ослањ зјућ и се на прор ока И саију: „н-^стл вида ниж»

С Л Ј В К Ј : н вндН ^о,««. его, н н« нж А ш | кидд, нн довропи" (53. 2 )и „8ид& егш в«зч«т№ », оум а'/нн* пачс вс&<(& смнш вх чм ов^*ЧЈСКИХ&" (53, 3), сликали су И Х ри ста сагласно са св. м уче-ником Јустином ,1) О р и ген о м ,5) К лим ентом А лександриЈС ким 6)и Т ертулијаном ") напротив као човека руж на , туж на и стара.У току врем ена, особичо п осле победе хри ш ћанства, не-стало је п оследњ ег схватањ а и И Х ристос је пред ставланна м и кам а увек као и деал човечје лепоте, на чијем сели цу огледа величанствемо ст, св. озбиљ ност, високо досто-јанство и неисказана доброта, ш то је све одр аз бож анстваХ ристова. Н ајпосле сваки је народ прем а сведоцби Ф отија

(Ер . 64) створпо за сликањ е лика И Х риста свој посебантип , који одговара иародн ом укусу и цртам а.

Још једно н редањ е о слици И Х риста имам о , које каж е ,да је јеванђ ели ст Л ука. који је био осим лекар а и сли кар, на-сликао слике И Х риста . св. М арије и св . А постола П етра иП а вл а,8 ) а Н икоди м да је изрезао од кедрова др вета л икС п а си т ељ ен .

С в е г и Д у х се прем а речим а Јеванђели ста М атеја (3, 16) .М арка (1, 10) и Л уке (8, 22) слика у облику бела голубаса раш ирени м крилим а , а на слици силаска св. Д уха , прем а

Д ел . А п 2 , 3 као огњ ени језици . С в . Д ух ни где не долазисам као б ож анско лиц е, него увек заједно са осталим бо-

») Е р . а<1 Т ћ е о р ћ И и т )г п р е га 1 о гс т к о д М ^ п с , Р а ; - Т 9 5 - Р - 3 4 9 .

*)Ј о а п п 1$ С ћ г у &о Ш т Ј , Е х ро вШ о ш Р в а 1 т и т 44 1М 1%п е , Ра1г. Т . 55. р. 185.)

' ) И к г о п у т 1 С о г п т е т а г . ш Е у а п в еН ш п М а Ш а в ( Љ . I . с . » . V . 9 . ^ ЗШ д оо ,

Ра4 г. 1а1. Т . 26, р. 57 .

<) Бга . с Т гурћоп . с 85

») О п & М в , С о г Л га О Ј к и ш И ћ . 8 - с . 7 8 . ( М Ц ш , ГаЦ . ^г. I XI р . 1+12

«) С 1е т е М т М е х а п О п М Р а е Ј а ^ Н ћ .' 3. с. 1 . (М &п е , Ра( ; . џ г Т. 6. р. 556 )') Т е -Ш Ш а п , ић ег >1е с ат е С ћгј»« с 3. (М '1§пе, Г?.1г 1а1. 1, II. р 8 Ш

*) О в о и р п ч а в и Ј ан г . м о н а ^ М и х а и .ч о у V I I . Т ћ « м ) . б (и <1 . 8 2 6 ) <;. 6 9 . М ц п е 9 9 ,

1 7 8 , С и м ^ о н М е т аф р а с г. М е хк Јп ^ Јш а царв. В&силија (г>80) и Н акаф ор К али ст 2 . 43

181 15 б >

ж анским лицим а или у символичким знацим л, или у би-бли јској историји.

В огородиц у: ^ епие епЈш поујш иа Гаг .егн лчгрш ш М апае (О е1г1пИ. 8, 5). С ветогорски сли карски кодекг овако оп ису јЈ

нресв. Н огородицу : »П ресв. Н огородица је средњ ег доба, три



С в а т р и б о ж а н с к а л и ц а с в . Т р о ји ц е сли кају се тако,да с десна Н огу О цу који се слика као старац са скин -тром у руци седи Б ог С ин, као чонек у ц вету м ладостипрем а речим а св. С тевана (Д ела 7, 65; М ат. 22, 44) благо-сиљ ајући десном руком , а у левој држ ећи кн.игу ј е в а н ђ е л и ј е .

И знад њ их лебди св. Д ух у облику голуба, а испод њ ихје земаљ ска кугла. К од крш тењ а И Х риста у Јордану, слика.

се И Х ристос стојећи у ноди, како прим а крш тењ е од Јо-вана, а и знад њ их лебди св. Д ух у облику голуба. У облакусе нок азао В ог О тац, или се виде у облаку исписане речи :»ово је син м ој љ убљ ени«.

4 6 . С л и к а њ е М а те р е Б о ж је и с в . а н ђ е л а .

П ош то је пресн. В огородица већ рано била пош тованаод верни х, то је њ ен лик сликан већ у нрви.м вековим а, ито: сли каи а је или сам а с:а једно м руком н а груд им а. илиса дететом — Х ри стом . П конографи ја је у в с к иш ла за

тим , да на слици п ресв. Б огороди це изрази м оралну вели-чину и светост душ е, девојачку лепоту у нези са високимдостојанствоу и чистом м атеринском љ убављ у. У м . гност јеп р е д с т а в Ј в а као девојку која се покорава В О ЈВ И Б ож јој,као м атер скрхану од бо ла код крста, или као м атерН ож ју са бож анским детегом на рукам а. П оследњ и начинсликан.а нресв Н огородиц е |е од врем ена несторијангкихи ентихн јанских сиорона најоби чн ији и најчеш ћи , на такоЈе и данас.М О ваке слике н ресв. Н огородин е им ају с деснанатннс Л 1Р О у а с лене 1Н 2 Х Р2 . К а цо д се слика пресв.К огородпца и О ез детета, стојећи на зем аљ ском глобусу, наком се вије зм ија, око главе и м а венац са 12 звезда, др -ж ећи у десној руци скиптар, а код ногу је полум есец. Устарини ни је било тради ци он ално г тина за сликан.е пресв.Н огородин е, зато је и м огао бл. А вгустин казати за пр есв

' ) Н а јс т а р и Ј а и к о н а с в . М а р и « ' с а д с т е т о м н а р у ц и , к о ја се д а т и р а и .» I I .

с т о л е к а јо с л и к а и а к а т а к о м б е С в . П р и с ц и л « . М а р и ј а јр н а с л и к а н а н а о и о ј и к о н и

где седи са дст< том П сусом на гру ди м а. а пор од и ,е је човек, кога др ж е за једног-

о д н р о р о к а . З в о з д а и з н а д њ н х н а н е б у с е ћ а н а с н а п р о р о к а И с а и ју , к о ји Ј ац . т ,а

б о ж а н с к у с в е т л о с т ( И с . ' 2 9 - 4 2 , 6 . ) 0 о с т а л и м н а ј с т а р и Ј и м с л и к а м а и р е с в . П о г о -

р о д и ц о у к а г ак о м б а м а н и д и О . М а г и с с М . Н а п сЉ и с ћ Је г с ћ п а Н . А г с ћ Јк Ј о р е , р . 3 1 3 ;

и 1ач.е

лакта ни сока. брје ж ита, ж уте косе, ж угих очи ју, са леиомкосом , великим обрвама, нос осредњ и, Д уге руке, дугих пр-стију, им а леие хаљ ин е, скром на је, ни је нем арна у хал.и-нама , а то показује њ ен ом оф ор у њ еном храм у«. О пш ир-нији оиис им ам о у Н икиф ора К алиста.' )

А н ђ е л и с;; сликају у ч овечјем об лику Д ани ло (8, 51;

9, 21) и то као м ладићи са два крил а. обуч ена у хал.инукао стихар а изнад њ ега са једном горњ ом халлш ом , оби-чн о беле боје, око но јаса појасом или око пл ећа крсто-образно орарем (као ђакони) оп асани, држ ећи у руци какавгод знак, с којим су оп исани у С в. П исму или виђени,као: м ач, палм ин у грану, трубу, вагу и т. д. П ојсдин цеА рханђел М ихаило слика се као борац са огњ епич м ачемуби јајући аж дају; Г аврил са крином у руци, а Раф аило каопутник с.а налицом . П рем а св. Д ион исију А реонагитскому њ егову делу ^Н ебеска јерархи ја« им а девет анђеоскиххоро ва, ко ји 'се деле у три реда I . ред: сераф им и, херуви-м и, пр естоли; II. ред: гогпо дства, силе, власти: III. ред : на-чала, арханђели, анђели.

С е р а ф и м и се сли кају са 6 крила. два код главе, ко-јим а по кри вају ли це, два по ред но гу, којим а по кри вају ногеи два око средин е тела, којим а лете. и носе у рукам а ри-пиде са натнисом С К А Т Х . С К А Т Х , Г К А Т Х . Т ако их је видеопр орок И саија (6, 3.) Х е р у в и м и , се сли кају као глан е са

' ) В иди 01(1гоп-8сћаГег, стр. 417. О сим свега овога сли ка се пр есвета П ого-

р о д и ц а с а 3 р у к е , а т о ЈЕ п р с м а л ег е н д и , к о ј а к а з у ј е д а с у и к о н о б о р ц и о д с е к л и

д е с н у р у к у с в . Ј о в а н у Д а м а с . к и н у , о н у р у к у , к о ј а је о с в . и к о н а м а т а к о л е п о п и -

с а л а . С в . Јо в а н п р и н е о је с в е р о м п р е о с т а л и д е о о д с е ч е н е р у к е у с н а м а н р е с в .

Б о г о р о д и ц е н а ј« д н о ј и к о н и , а р у к а с в е т и т е љ е в а и з р а с л а је и з н о н а к а о б и л . к а у с л е д

п р о л е т њ е г д а х а . З а т о с е п р е с в . Б о г о р о д р ц а о д т о г в р е м о н а с л и к а с а 3 р у к с , и а -

и м е т р е ћ а р у к а је о н а , к о ју је о н а и с ц е л и л а . С л и к а н а К О ЈУ ЈР С В . Ј о в а н н а с л о -

н и о с в о ју р у н у , н а л а з и с е у Х и л а н д а р у у С в . Г о р и . Т о је јо д н а о д н а ј с т а р и ј и х и

н а ј з н а м е н и т и ј и х и с т о ч н и х и к о н а , д о н е с е н а ј<* и а Ј с р у с а л и м а у С р б и ј у , а о д а в д е

у С в е т у Г о р у у Х е л а н д а р . О в а јс и к о н а у в е ч н о ј с в е т л о с ти , је р о к о њ о г о р у н е -

и р е с т а н о с в е ћ е, а о б а с у т а је зл а т н и м и ср е бр н и . м п о к л о н и м а , и д р а г и м к а м е њ е м .

Н а о в о ј с л и ц и н а л а з и с. е с л и к а р у к е , к о ја је и з р а с л а , и к о ј а јо ј је д о н е л а и . м е :

т р о ј е р у ч и ц а , г / т рг/ ,* ср о 5о а. М а т и Б о ж ја с а д е т е т о м и м а д о с т о ј ан с т в е н е ц р т е , н ом а ло о ш т ар и зр аз. О в о је је дн а од н ајд р аго ц ен и ји х и н ајп о ш т ов ан и ји х . р ел н кв и јаС в . Г ор и - / / Н а п Јћ и сћ <1ег М а1 еге У ОШ В е г̂ е А 1 ко? 8 . 4 23 .

182

дна крила. П р е с т о л и се ели кају као о: њ ени точкони којиим ају са стране кри ла. а у среди ни свакога је једн о око.

1 5б >

утроби л ађе, и т. д. П ророци су прем а обич ају истока обу-чени у дуге хаљ ине, са сандалам а на ногам а, држ ећи ре-довно у рукам а свитке од п ергам ента.



Г о с п о д с г в а , с и л е и в л а с т и сл ик ају се у ду гачким до сто-нада стихарим а, држ ећи у десној руци златне траке, а уленој округао печат онога облика О пасани су златно-зеленим орарима. Н а ч а л а , а р х а н ђ е л и и а н ђ е л и но се рат-ни чка одела, опасани су златнцм појасевим а а у рукам а држ еконљ а Л нђео храни тељ се слика са дететом , које води за руку.

С а т а н а се слика као зм ија, чем у даје доста разлогаС в. П исм о и традиц ија. Ч есто се сатана сли ка као аж даја,јер св. П исм о уп отреб нава нази ве: ђаио, сатана, зм ија иаж даја као син он им а. ' ) С атаца се слика још у човечјеми ж ивотин.ском об лику, иола ж ивотињ а пола човек, саш -кривљ еним и неприродн им атрибутим а. са роговим а, ре-пом , канџ ам а, јарећим копитим а, си пајући из уста огањ .8)

47. С ликањ и светитељ а С т. Завета.

О д ли ца у С оавету сликају се А д а м и Е в а као нраоц ичовечјег рода м лади и наги, и то обичн о без.ну пк а, да бисе тиме означило, да нису обичним н ачином дош ли насвет,него да су створени од Н ога. П осле изгнањ а из раја, оста-рили су и били СУ обучени у кож у, пола на^и пола О6Учени*). С лике нраотаца А дама и Е ве обичн о су сликане устарини у унутраш њ ем про^Таосу храм а, ради чега се овајзвао рај. — П а т р и ја р с и и др уга би бли јска лиц а С Завета,као М ојсије, Јоп и т. д. сликани су у дугим и ш ироки м ха-љ ин ам а, које се оби чно носиле н а истоку, са каквом биломознаком , која им се пр ии исује у св. П исму, н. пр. М ојсијеје сликан са две табли це, са рогови м а, М елхиседек са

чанком и три леба, А арон са ж езлом . који је проли стао,и т. д. — И сто тако а р о р о ц и се сли кају са и зрекам а и зС в. П исм а, које се одн осе на њ их, и са разни м атри-бутим а, који им се при пи сују. И ли ја са м ачем , са де-тетом које је подигао или са огњ еиим колим а. Јелисеј садвоглавим орлом ( IV. Ц ар. 2, 9), И саи ја са тестером којомје пресечен, Д ани ло између два лава, Јон а са лађом или у

' ) О ткр . 12 , 9 ; 20 ; 8 .

«1 Јов 40, 17; О ткр. 9, 1 0.

• ) ' Ер | И ) »а(а ^ш - Јрсцлх^ , Г ) ав Н апсЉ исћ Л ег М а1еге\ у о т В егјге А 1ћоз .

15ћег8. V. О оЈ. 8сћаГ ег, Тгјег. 1854 . р. 108 .

С в . Ј о в а н највеђи и последњ и пророк С Завета сликасе обучен у хаљ ину од кам иљ е длаке. опасан кож ним појасом ,и обично са натписом : '0 б тсрббророс. Ч есто ганалазим о са два крила у дословном см ислу реч и : „С Ј аза1 10 С к Ш 1 0 Л Г Г Л А Л 4 0 С Г 0 , и призрит* Н Л п 8тк П р|Д Л Н Ц | |М & м о и < н к "

(М алах. 3, 1) ')-

48. С ликањ е светитељ а Н Завета.

У Н Завету р азли кују се четири врсте светитељ а и то:а а о с т о л и , м у ч е н и ц и , и с а о в е д н и ц и и а р е а о д о б н е (а о б о ж н е )ж е н е и с в е т е д е в о јк е . О ви се сли кају са по којим атри -бутом (реалан, историјски знак) или сим волом (идеалан знак),и то: апостоли са.атриб утом достојанства или см рти њ ихове,м ученици редовно са сим волом победе, исповедниц и саатрибутом достојанства и њ ихових позина, преподоб не ж енеи св. девојке са сим волом невин ости (бео кри н). Заједн ич ки

атриб ут свих н овозаветних светитељ а (од 8. в.) је т. зв. ш ш ћи з(б(охо$, 1ипи1а, аигео1а, §1опо1а), ко ји им а об ли к кр у га,плоче, пол укруга или полум есеца, чим е се окру ж ује главасветитељ а. Н им б је у старој хриш ћ- ум етности сим вол победе.М ож да им а своје порекло у м еталној плочи, која је статуубран ил а од ки ш е. Ц ареви на својим новци м а им ају ним б.Н им б, којим се ( окруж ује глава светитељ а Н Завета, М атереБ ож је и неких светитељ а С Завета, значи венац вечне славе,која је дан а светитељ им а н а небу*) као и ш тит и оруж је,којим су овенчан и 8).

О д апостола се нарочитим начином при казују и сли-кају св. ј е в а н ђ е л и с т и , и то нрема сим волима у Језекиљ а(1, 10) и О ткр. (4. 6—7): М а т е ј им а п оред себе чо века, јерњ егово јеванђелије почињ е генеалогијом и рођењ ем И Х риста,и ш то се И Х ристос у њ егову јеванђели ју представљ а каоБогочовек. М а р к о им а поред" себе лава, јер њ егово јеван -ђелије поч ињ е Јованом К рститељ ем, чији глас виче у пу-стињ и као глас лава; Л у к а им а поред себе вола за ж ртву,

*) В в д и : М . Б М г о п , М апие1 < ' 1сош > ртарћ1е сћгеЦ еппе . . . Ра пв , 1845 , р . 73 .

» ) I . Ко р . 9 , 25 ; П . Т им . 4 , 8 .

») П с. 6, 12

јер њ егово јеванђелије почи њ е са ж ртвом Захаријин ом , аЈ о в а н . им а п оред себе ор ла, јер се како у свом јеванђел ију,тако и у О ткривењ у уздиж е као орао до највиш их висина

1

К >

њ ихове слике, да их тако по ш тују и о дају им част. У знакм учениш тва стављ али су хриш ћани у руке м ученика иалми негранчи це, за о знаку победе и вечно г ж иво та. К ада су о



и тајана, и открива их )-А а о с т о л и се сликају или сви заједн о са И Х ристом

као н. пр . н а тајно ј вечери, или по двојиц а, јер их је прем ајеванђ ели ју М аркову (6, 7) тако изаслао С паситељ на про-по вед, или сваки п оједин це са какви.ч сим волом илиатриб утом , од којих су сим воли ид еални, атрибути реални

(истор ијске ознаке). А постоли се сли кају са брадом осимкадкад св. Јован а, који се на м ногим сликам а слика каом ладић без браде; јер м у већ Е пи ф ани је и Јерони м п ри дајуепитет гохр&еуизе, ш уепаН з. Бо г, анђели и апостоли осимни м ба им ају особиту ознаку, а то су наге ноге. Н им б иоткривен е ноге су ради тога знак великог значењ а. С вакаслика са ни м бом пр ик азује светитељ а, сваки светитељ саголим но гам а је бар апостол.*)

А постоли су обуч ени у дугачку туни ку без рукана,са појасом , и у горњ у хаљ ин у, која се онд а уоп ће носил а,и држ е у руци књ игу или свитак папира. И сто тако сли-

кају се ано столи са оруђем којим су м учени и од чег& супогинули , или са каквим символом мли агрибутом . Т акосе св. П етар слика као старац округле браде, држ ећи удесној руци кљ учеве а у ,. левој књ игу; св . П авле као ћелавстарац, у десно ј руц и држ и м ач а у левој књ игу, св . Јованкао ћелав старац , дуге браде,®) др ж ећи јеван ђел и је иликакав суд или чаш у, из које излази зм ија4) и т. д.

М у ч е н и к е су пош товали Х риш ћани нарочитим пијететом ,чувајући њ ихове зем не остатке као реликви је, скупљ ајућисе на њ иховим гробовим а на б01'0служ ењ е и сликајући

') Ш е г о п у т и з С ош теп1 аг јп Е гесћ1е1ет Ргорћ е1ат Ц ћ. I . (с . 1 , V. 10) код

М ј̂ п е , Р а 1 г. 1а1 . Т . 2 5 . р . 2 5 . С о ш ш е п 1 а г. 1 п е у а п к е Н и т М а Г о ае Ј Р го 1 ојги в (М ^ п е ,

Ра1г. 1а(. Т. 26, р. 19.

•) О Ш г о п , Н апс1ћисћ <1ег М а1егеј уоп В ег^е А1ћоб, р . 151.

' ) Н а Зап аду се слик а св. Јован од старин е као леп м ладић без браде, а

н а И с т о ку к а о с т а р ч о в е к с б р а д о м . З а п а д н а ц р к в а г а с л и к а п р е м а т а јн о ј в е ч е р и ,

а грчка из оно г врем ена кад а је био на острву П атм осу. А на ТЛЈНО Ј вечери и

код распећа, слика се св. Јован и у грчко ј црк ви као м лад и без браде.4) Суд нас под сећа на буре пу но кљ учало г уљ а, у које је био бач- н Јован

з а ц а р а Д о м и ц и ја н а , и о с т а о л е п о в р е ђ е н ; ч а ш а н а с п о д с е ћ а н а ч а ш у с о т р о в а н и м

вином , КО ЈУ ЈС дао А ристодем Јовапу говорећи, да ако га Јован попи је. постаће

А ристодем хш ш Јћанин . Јован је попио, и остао је неповр еђсн.

једно м м ученику познате биле разне пр или ке из њ еговаж иво та, то су при казин ани и сликани са знаци м а. који супод сећали на н ајзначајн ије м ом енте из њ ихон а ж ивота,или са м ученичким оруђем , од кога су погинул и. Тако сепрви м ученик и ђакон С т е ф а н слика у ђаконском оделу,а поред њ ега кам ењ е, св. Г е о р г и Ј е (+ 288.) као војник са

копљ ем проб адајући аж дају, св. Д и м и т р и је

( | 296 .) држ ећиу р укам а крст, копљ е, оруђе од ко га је п огинуо , и т. д.И с а о в е д н и ц и , т. ј. такови љ уди , који исти на. ни су

м ученички ум рли , али су ипак били одуш евљ ени истомревнош ћу за прославу Х риста, показали исту љ убав прем аБ огу, па и страдали, еликају се са знаци м а њ ихо ва досто-

јан ств а и по зина. Т ако се св. архи јереји сликају у епи -скопским одеж дам а и са каквим при падајућим сим волим а;сн. цареви са знац им а њ ихон а достојанства- С в. учитељ иса књ игам а или паиирн им свитцим а, и т. д.

П реподо бн е ж ене и св. девојке сликају се са белим

крином у руци, знаком невиности. Често им ају и другезнаке, који но дсећају на главн е мом енте њ ихо ва ж ивота.

К ао ш то се за сликањ е ђога, пресв. Б огородице, ан-ђела и светитељ а створио на основу св. П исм а и тради ци јеодр еђен тип, исто је тако би ло у току врем ена и са сли-кањ ем великих празника црквених и осталог. К ако изгледатип ових, каж е нам спом енута сликарска књ ига С в. Горе.

Л и т е р а т у р а з а и к о н о г р а ф и ју . И сцрпну литературу за визан-тијску ум етност уопће и икон ографи ју посепце им ам о у К . К г и т -ћ а с ћ е г , В угатШ ш зсће Ш 1ега1лгдезс}псћ1е, стр. 1113.— 1118. и 1220.

0 црквеном сликарству код С рба м ало је писано, а нарочитонем ам о при бележ евих под атака за историју цркв. сликарства кодС рба. Ш то им ам о писаног из цркв. сликарства ово је:

П р о ф . М и х . В а л т р о в и ћ , П равославност у данаш њ ем црквеномж ивои ису у С рбији , 1886 . — Ј . В у ч к о в и ћ , Гл авнији м ом енти из исто-рије хри ш ћанске ставрограф ије, В адар 1890. — Г— ч, Н еш то онеправилно сти неких и кона, Срп ски С ион 1891. стр. 292. — М л а -д е н Ј о с и ћ , И коне у цр кви стробечејској, С рп. С ион 1891. стр. 343.361 . — П рота Ј о в а н В у ч к о в и ћ , П р ед и к о н ом к р ш т ењ а Х р и ст ов огили ц ртица из икон ографи је, С рп. С ион 1891. стр. 385, 401. и 417.— С в еш т. М л а д е н Ј о с и ћ , Н ред иконом крш тењ а Х ристовог, одго-вор проти Ј. В учковић, Н . С ад 1892. — Л а з а р Н и к о л и ћ и Д р . В л а -д и м и р Н и к о л и ћ . С рпски сликари, прилог културној повесница срп-

186

ског народа , Зему н 1895. — С в е т о з а р Г р у б а ч , И м а л и к р у н и са њ е -Б о г о р о д и ц е м е с т а на и кони св. Т ројиц е и је ли т а к в а и к о н а п р а в о -с л а в н а , С р п . С и о н 1899. стр. 404. — Л а з а р Б о г д а н о в и ћ , С р б и с л и -

15б>

м а, пр и чем у је застава која Ј е нисила о попречном дрветукрста била украш ена светим сликам а.

Ц рквен е заставе знач е заставе Х ри стове, око којих се



кари , С р н . С и о н 1900. стр. 473. и д аљ е ; год . 1901. стр. 2 5 3. ; г о д .1 9 02 . с т р . 3 0 4 , г о д . 1 90 5 . стр. 698. — С в е т о з а р М а р к о в и ћ , К о н -стантин П антелић С рп . С ион 1 9 0 0. с т р . 6 2 1 . — С а в а П е т к о в и ћ , П а с т Б ф Б .д о б р в ш к а о с и м в о л И с у с а Х риста (цртица из икон ографи је) , И сточни к1 9 02 . с т р . 46 6 . — Г о л у б у х р и ш ћ а н ск о ј с и м в о л о гр а ф и ји , И с то ч н и к1 9 02 . с т р . 5 0 1 . — В е љ а М и р о с а в љ е в и ћ , П р е д и к о н а м а у о б н о в љ е н о јсаборној цркви новосадској, С рп . С ион 1905. стр. 374. — Д р . В л а д .П е т к о в и ћ , Ж и ч а . С та ри н ар 1906. 1907. 1909. Ф р е ск е и з у н у т р аш њ о -

с т и нартекса цркве у К а л ен и ћ у . С т ар и н а р 1808. — Д р • В л а д . П е т -к о в и ћ , Н о в а И с кр а 1906. И конограф ија м анастирских цркава у С рбији .

З а и к о н о г р а ф и ју к о д С р б а с п о м е н у ћ е м о о в д е : Ј . 8{г г у р о ш к 1 ,1)је М ш ЈаШ геп с1ез вегђјзсћеп Р ваИ егв <1ег к0ш §1. Н оГ- ип<1 8»аа18ђ|1)И о1ће1сш М ип сћеп (Б епк зсћг. <1. каЈаеН . А ка<1. <1. \У Ј88. Јп \\Ч еп. Р1н1ов.-Н Ј81ог.К 1. В<1. 1Л1. 1906.) — Д р . В л а д . Р . П е т к о в и ћ п р оф . У н и в., Ж и ч а .Бесни к српске цркве , 1911 , 194 . — П роф . С и м и ћ С т е в а н , Л е сн о в с к им анастир св. оца Г аврила, Н есник срп. цркп е, 1912. 19.

49. Ц рквене заставе (бар јаци , литије).

Ц рквен е н астане постале с.у у IV. столећу. К ада се К он-

стантин у В еликом у борби са М аксенци јем на небу изнадсунц а појавио знак крста, поставио је К онстантин В еликикао.д рж авну заставу зн ак крста. О ва застака П ађагпш , Х сфаро )̂им ала је нрема ЈевсевијевуМ опи су овај обли к: И а дугачкомзлатом ои.оч еном копљ у нисило јејед н о дрво м опреко, такода је са нрвим чин ило крст. Горе је био учвр ш ћен венацод злата и др агог кам ењ а, а на ненцу беш е знак крста уобли ку слова X, а п о средии и овог слова би ло је грч кослово Р, израж авајуН и пор ед крсга и п очетна слова речиХ ркзтб;. О ноп речном дрвету висила је м ала пу рп урн а за-става једнако дугачуа и ш ирока, укр аш ена драгим кам ењ ем

и извезена златом И спод крста поред заставе висио је ли кноГ>ож ног цар а заједн о са сликам а н.егових син ова. О кајзнак унотребљ анао је цар К онстантин као заш тигни знаксвугде. где год се по стављ аху неп ри јатељ ске чете, и запо -недио је да свако одељ ењ е њ егове војске носи на челуоваки знак.

Д акле од К онстантина В еликог м отичу цркпене за-ставе, а постале су из нојничких застава и ускоро су уве-дене у црк вену упо требу, нар авно са нри кладни м и.<мена-

') Е и $ е ђ ш з , Пр уНа Соп*1аи1>ш П1> 1. <• 91. (М ^п с , 1'з1г цг Г. 20, р 9Г>4

м и купим о као храбри борци, да се борим о нротив видљ ивихи ненидљ ивих непри јатељ а за славу Х ристову и спас наш ихдуш а, сли чно светитељ им а, чије су слике на заставам а, којису као овенчани победници уш ли у небеску славу. У једносу црквене заставе знаци славом овен чан е п обеде хри-ш ћанства .

50. 0 св. м ош тим а и реликвијам а.

П од св. м ош тим а и реликвијам а (Х еСф а̂ а, ге^ш ае) свети-тељ а р азум еју се остаци од тела свегитељ а, као и они пр ед-м ети, које су светитељ и за ж ивота ум отребљ авали или су сањ им а у каквој год вези стојали, рецим о одело или м у-ченичко оруђе, и т. д . Ц рква ни је увела пош товањ е релик-вија позитивном наредбом , него је ово увео хри ш ћанскинаро д. а ц рква га је доп устил а. О на је то уч ин и ла даудовољ и с једн е стране човечјем о сећају, који п ош тује

хероје хриш ћанстна и у н иховим остацим а, а с др угестране да нобуди и одрж и у срцим а хри ш ћана успом енуна светитељ е, на њ ихове врлин е, и најпо сле да се тимначином и снољ аш њ е изрази снест хри ш ћанске заједни це 1)и д а се ова иоучи . С ветитељ и су оспећени као љ уди који суим али тело и дух. Т ело које је у ж ипоту било у најтеш њ ојвези са духом светитељ а, не м ож е бити равнодуш но ономекоји нош тује тај дух. И ото тако пош тујем о и предм етекоји су били у бли ској вези са спетитељ им а, ш то нас овипод сећају на њ их и ш то човек осећа м отребу, да успом енум ртвих ож ипи оним , ш го је остало иза њ их, и даљ е, ш то

су предмети који су служ или сно.титељ им а п остали овомупотребом тако рећи освећени

И з оних разлога сматрано је пош говањ е м ош тију иреликвија у пранославној цркви као акт п и Ј е т е т а , које јенош товањ е често би ло од користи оним а, који врш е овајакт. Н ајстарији прим ер пош товањ а мош тију имамо код св.м учени ка И гњ атија, еп. антио хијског ч учени ка апостол-ског, који је ум ро м ученич ки у*Рим у 104— 116) растрганод дивљ их ж ивотин .а К ости с.ветитељ а иокуп љ ене су са

•) И снор. /. Ш /1 С|1<1гр1к 2. В 8. €28.

10»

пи јететом , донесене су у А нтиохи јуи сачуван е су у једном ков-чегу као неоцењ ива драгоценост.1) И сто тако н ам писм осми рнске цркве о мучени ш тву св . П оликарпа еи . сми рнског

189

У ск о ро п о ч е ш е Х р и ш ћ а н и ч и н и т и х о д о ч а ш ћ а с в. гр о б о-вим а, реликви јам а и црквам а св. А постола и светитељ а.Јевсевије наводећи речи П латонове, — д а када неко



166. ) сведочи о пош товањ у м ош тију . С м ирнски хри-ш ћани сакупи вш и кости њ егове, чували су их са побож -нош ћу јер су им бил е драгоцен ије од злата и драгогкамењ а . и славили су са великом свечанош ћу њ иховспом ен там о где су биле емеш тене.1) К олико је п ош товањ ерели квија било опћ е у Ш . в ., видим о из једно г м еста код

Јевсеви ја, где се при ча, како су незнаб ош ци за времеД иокл ецијанова гоњ ењ а бацали у м оре м ош ти светитељ а ,да им се неби пош товањ е указивало .*) Х риш ћани су гледалида под сваку ц ену набане кости м учени ка и чували су ихна достојним м естим а. К рв м учени ка хватали су у сунђере,м арами це и чаш е, па тако је било и са разни м предм етим а,које су м учениц и за ж ивота упо требљ авали, нарочи то сус ку и љ а ли х р и ш ћ а н и о р у ђ а м у ч ењ а њ и х о в а, п о ш т у ју ћ и и хи станљ ајући н а њ ихо ве гробове.*)

К ада су гоњ ењ а престала, подигнуте су изнад гробова

м ученика цркве и капеле, које су им але им е ових м ученика.

5

)И о б о ж а н о б и ч а ј п ^ д и з ањ а ц р каг. а и ш а д гр о б о ва м у ч ен и к апостао је тако од важ но сти, да када су се после гоњ ењ а гра-дили храм ови. нису см ели бити и ре огве^ени. док се не бинал азил е м ош ти светител>а под п рестолом 6> П а и апостолЈован говори о душ ам а м учени ка. које се налазе под не-беским олтарем (О ткр. 6. 9) . Г радови и села отим али су сеза м ош ти светитељ а, делили су их између себе и носилису их са велики м свечаностим а из једн ог м есга у дру го.

») М ота тар х4 грах х«ра х®у & абтоИ Хмфауш у п е р а \ г '< ?9 *, хтју

"А га^хвш ч 4ти.хоц{чд-г), *а'. »V Х(уц> хахе-геЗ-т), Зт)оаиро; 4т(|1Г)хо;, ипо хђ; 4у хф |1артор1харсхо̂ х? к х х Х г р хахаЛ лф»*уха. М аг( уп ит 8. 1$па1п Т ћеорћог п . 6 , код

Ш ц п е , Р а(г. рт. Т. 5. р. 986.

') Е сс1е$јае 8 тугп епв 18 д е таг (у п о вапс11 Ро1у сагр1 ер 8(о1а сјгси апв с. 18.

ко д Л Н /Ј П е , Ра(г Т. 5. р. 1044.

') Е и з е д ш з , Н 1в(. есс1. 1. 8. с. 6.

«) А т ћ г о з И , Е хћ оП аћо у>г2Јп)(а( )з 1лћег ипи«, с. 2. код М г ^п е , Ра(г. 1а(. Т . 16,

р. 839. и Е и а е М и з , Н 1е(. есс1. 1. 7. Ј 19.

') В а а Ш и з , ЕртвС 49 а<1 А гсас). е.рк с./ М & л е , Ра(г. ц т . Т. 32, р. 386.) ; Ш е г о п у т .,

С оп(га У ) (г)1ап( . п 8 (Ш цп е. Ра(г. 1а( . Т. 23. р. 362.) ; А и р и з (м ., Г>е П е1 1 ћ.

22. с. 10 (М ^п е , Ра('г. 1а( Т. 41. р. 772.): Ј о а п п е з С Н г у х о И и т ., 1п ер јз I. а( 1

Тћев»а1 . сар . 5 . Н ош И 11 . (М ц п е , 'а(г. џ г . Т. 42. р. 446.

•) П рем а прав. 83. каотаган. саб. и 7. пран . VII . вас сабора.

ум ре славном смрћу , треба пош товати добар дух њ егови м есто њ егово — при м ењ ује ово на оне, који су за Х ристастрадали као хероји врлин е. Зато је у нас оби чај пох ађатињ ихове гробове и пош товати њ ихову успомену . 1) А св.Јован Златоусти каж е : »П огледај светину , која иде нагроб ове м учен ик а, погл едајте н арод е који горЈв од ч е-

ж њ е за мучениц им а«.*) Златоусти је сам ж елео да одеу Рим гробовим а св. А постола П етра и П авла .' ) - О собитоово бива од IV. века, када се мош тим а светитељ а при пи -сивала корисна и чудновата моћ 4) . Х р и ш ћ а н и су се о с е-ћали срећни м а, када су се м огли дотаћи кивота м учени ка5 )и доносили су гробовим а м учени ка разне златне и сребрн епоклоне . В ера и уздањ е у корисну пом оћ снетитељ а и њ и -хови х рели кви ја би ла је неи зм ерна.

П рем а 7. кан- VII. вас. сабор а при освећењ у ц ркв епостављ ају се или узиђују у часни н ресто м ош ти светих м у-

чени ка, а и сто тако уш и вају се у антим ин се када се овиосвећују. К ада епископ и чувају свете м ош ти, упо требљ авајуих за горе означену сврху прем а обредни м проп исим а ипрем а иропи су спом енутог канон а.

Рел икви је свегитељ а.коЈе су пр изнате од црквени х вл4-сти, излаж у се јавном пош товањ у. и то или цело тело и-

ли ноједин и делови о вог.С веш тени ци и м онаси код таковихрелик вија и ц ркава треба да по учавају народ, да се по ш то-

•) Е и з е Ш з , РгасрагаН о еуап^еН са 1-Љ . 13 . сар . 11 . (М /ц п е , Ра(г. џ т . Т . 21 .

р. 1096.

*) Ј о а /ш е з С Н г у зо $1о т ., ЕхровШ о ) п Ра. 115 . и . 5 . (М 1% п е . Ра(г. Т . 55. р. 526.) .») С ћ г у з о з 1„ 1)е 1аи(Ићиб Раи1) аро8(оН Н от . VII . (М ^п е , Ра(г. рт. Т . 50^

р 512 . В И Д И и Е р1б(. ас1 Ерћ еа. с. I V . Н о т . 8 (М &п е , Ра(г. рт. Т . 6 2 . р. 5 7 . )

*) И спор . С ћ г у з о з 1о т и $ , 1п 8. 1рт'а( )ит М агЧугет 1ли<1а()о ( М јц п е , Ра( г . р .

Т 50 , р . 594) ; 1>аи<1а()0 - М аг( угиш А е^р Ц оги т с . 1 . (М 1%п е , Ра1г. ?г. Т . 50. р. 694.)

и Н о ш Ш а е п со г та в Ц с а јп 8. т а г ( у г е т Р е 1 а ^ а т А п Н о с ћ еп а т (М 1%п е , Ра(г. ЈГ.

Т . 50. р. 58 3 ) ; С у п Ш Ш е г о з о 1. С а(есће« 8 XVIII 1)е сап и з гезиггес(. е ( с . с . 1 в .

(М ^п е , Ра(г. џ т . Т . 33. р. 1036) , А т ђ г о з И Ер1з1о1а 53. Тћеос1о810 >тр ега(о п (М 1р *џ

Ра1г. 1а(. Т. 16. р. 11 66 ) и Б е <1ћ)(и Т ћео4о8)) О га«о (М 1%п е , Р а ( гч 1аС Т . 1в. р.

1400) А и ц и з И ш С опГевзЈопит М ћ е г IX. с. 7 . (М &п е , Ра(г. 1а(. Т . 32. р. 770.) .

>) О г е е о г . Л /ухх., 0га( . 1аис1а.. запсИ М аг(упв Т ћеоЈоп (М 1% п е , Р а(г . ЈГ . Т .

46 . р 7 40) ; В а з И ., Е рјз( . 197. А ш ћговш ер13соро М е<1)о1апеп») с . 2. (М ц п е , Р а ( г ^

кг. Г. 32. р. 712.)

191 15б >

вањ е светих, било у сликама или р е л и к и и ј а м ж , о д и о с ш н аБ ога, који је чуд ан у својим светим а.

П а и сриски народ високо цени и ш тује своје рели-

Ц рква излаж е у својим м олитвам а он е исте осећаје ипо требе, које износи и п оједи н ац у м оли твам а, јер је онасам о прош ирен обли к појединц а. И з тога излази. да црквене



кви је, о чем у се м ож емо ч есто уверити код рел икв ија сде-титељ а хриш ћанских па и посебно српских у наш им м а н а -стирим а и задуж бинам а. Н едалеко од нас им амо у Х о п о в ум ош ти Теодора Т ирона, у Равани ци м ош ти св. кнеаа Л а з &р д ,у Ја с к у св . ц ар а У р о ш а , у Ш и ш а то в ц у С те ва н а Ш т ш м -новића, затим у К руш едолу остатке тела м ајке А нгелине и

деспотА Јована, чији се делићи уш ивају у антим инсе п р иосвећењ у ових за архи ди јецезу карловачку.

О п ћ и з а ј е д н и ч к и о б л и ц и п о ј е д и н и х


5 1 . П о д е л а .

О пћи облици су делом основа, темељ богослуж ењ а,и изрази рели гијозних ид еја и осећаја, као и учеш ћа у

бож анском ж ивоту, делом су пак пропратне радњ е приврш ењ у богослуж ењ а. У прве спадају: м олитва, појањ е,читањ е С в. П исма и проповед, у дру г§: крсно знам ењ е,свеш тенички благослов, полагањ е руку , полож ај верних набогослуж ењ у, уздизањ е руку и скрш тањ е руку на груди ,покри вањ е и откривањ е главе, окретањ е лиц а прем а и стоку,св. пољ убац (целивањ е), ум ивањ е руку, кађењ е и осветљ ењ е.

О п и , б и т н и з а ј е д н и ч г и о б л и ц и п о ј е д и п и х б о г о с д у ж е њ а .

Л итургичка или црквена м олитва.

52. П ојам и п одела литургичких м олитава.

М влитна (еО у .̂ п р о а г и у Ј ј . 7гроа<ратјоц, &л(х\г]<Ј1д, огаћ о, рге-сез) је уоп ће израз или излив ду ш е човечје пу не побож ностипрем а Богу, или, он а је побож ан разговор са Б огом ; м о-литва је ун утраш њ а, када се врш и мислим а, или спољ аш њ а,када се гласно израж ава одређеним речим а. М и ћем о сеовде бавити литургичк ом или црквеном м олитвом , која јеизраз побож ни х о сећаја цр кве одн осно њ ених органа, а којасе 1»Ј>аж апа одређеним речим а и вид љ иво.

м олитве прем а садрж ин и делим о у: м олитве хвале и слав-Јвењ а (71роое1>)(<х(), м ол итве б лаго дар н ости (еи^арсатсас) и м ол и твем ољ ењ а ( б^ о^ ) . У првим а се нарочито излаж е вера , у дру-гим а љ убав, а у трећим а н ада.

Ш то се тиче одн ош аја ове три врсте м олитава једни хпрем а другим а, м олитва х вале заузим а прво м есто, јер се

у овим а слави и вели ча Б ог ради сам ог Б ога, а без обзирана човека и какве год њ егове потребе. М оли тва хвале јепрем а том е израз незаин тересоване љ убави прем а Бо гу, безикаквих при м еса љ убави прем а себи. Зато је м олитва хвалем оли тва светих на н ебу, који н епр естано вел ич ају Б ога.М олитва б лагодарности заузим а у реду м олитве друго место,јер инд иви дуалн и интерес изби ја у м олитви благодарн о -сти ви ш е него у м олитви "хвале, а м ањ е него у моли твим ољ ењ а, која из наведено г узрока заузим а треће м есто1).

Разум е се сам о по себи , да овај етички унутраш њ ипри ори тет једн е врсте м оли тава пред дру гим , нем а утецајана њ ихову употребу и на састав поједини х литургичкихчинова. М олитви хвале претходи обично модитва м ољ ењ а,д а би после м оли тве за оп рост грехо ва чисти и без грех аизиш ли пред Бога, кога треба сам о чистим срцем да сла-Ђ И М О . У склопу појединих чи нова. м ењ ају се наизмени чносве врсте м оли тава, и које ће се м олитве уп отребити у ком ечи ну , стоји д о сврх е, карак тера и зна ча ја по једи но г чин а*.)

О ве се м олитве -могу под елити и прем а субјекту, којиих м оли. П рема томе им амо: свеш тени чке м олитве, које го-вори и м оли сам о свеш теник, и заједн ич ке м олитве, које

говоре и моле верни.

53. О днош ај м олитве прем а хриш ћанском богослуж ењ у и

полож ај м олитве на овоме.

К роз цело хри ш ћанско богослуж ењ е осим благодатногили сакрам ентално г елем ента избијају још два главн а еле-м ента, и то дидактички и латреутички . Д и д а к т и ч к и илиназидателни елем енат је у саопћавањ у, од рж ањ у и проп а-

• ) И спор . 5 . П и с к , К а Ш . Ш и г е Љ I I. Т ћ . 1. А М . 1 8 55 . р . 4 * . в 4 5.

» ) И спор . / . 1Л Ј 1

, спом д . П . В . о 1« » 14 .

193 15б >

гирањ у нере и хриш ћанског ж ип ота; л а т р е у т и ч к и се вндиу сп о љ аш њ ем м ан и ф есто н ањ у о ве в ер е, у н у тр аш њ е м п о ш то -

Т ертулијан каж е у том е погледу о во :

»Без м олитве не приличи хри ш ћаним а да узм у никакову хрануни да у&.ију, јер храна и ојачањ е духа треба да претходи храни и



вањ у Н о1а, а б л а г о д а г н и елем енаг је у остварењ у искупљ ењ ана човеку, које је изврш ио И Х , у н рим ањ у Њ егових бла-годатних д арова, у освећењ у чо века и сједињ ен»у њ егову сН огом. П ррп овед је главни обли к нарочи то за дидактич киелеменат, а м олитва заједн о са појањ ем . које ни је ни ш тадр уго до ли м оли тва п рен есена у по језију и м узику. јеглавни облпк за латреутич ки и благодатни елемен аг, јер несам о св. лвтур гија и све ш го је с њ ом еу вези, наим е чин овикоји пр етходе св. ли турги ји, него и св. тајн е и м оли тво-словљ а, дакле цр квена освећењ а и благослови, м орају битиобасути и врш е се молитвом .

П рема том е м олитва и по јањ е чин е језгру и главнурадњ у богослуж ењ а. и они су би тни делови, из којих јебогослуж ењ е састављ ено. Зато су И Х и апосголи препору-чили м олитву речју п н рим ером, везујући са њ ом е обећањ а,која улевају велико уверењ е.

„11о Г(ЈА Д П '31 час», и нн"к встк, вгд ј нстиннТи покди<нницк»

И О К Л О Н Л Т С А 6 ц 8 и ис тином: Д во ОЦ& такокки^х ицлт&Н О К Л 4 Н А Т О | Ј1 И ^С Д ел«8: Д '1(Х (встк) Е г к : И ИЈК« К Л ЈН А ЈТ С А

ХО/И* и истино»о догтоитх кданА тисл". (Јов, 4, (23— 24). Н затим :„Н р О С И Т Ј, Н Д аС Т С А К4/М &: И Ц 1 Н Т (, Н Ш К р А ф ( Т ( : Т О Л Ц М Т Ј, и С к /р В Г Г С А

ка.«*: ) ' .Г А К ' А ко прослн ирнлиггх. и нфА Н Љ кр -К Т А ЈТ Х , и толк8=цњмХ ш кЈрзптА ". (М ат. 7, 7) . В днпч и /И О Л Н Т ЈС А , да н< книдпчкх напастк: оуки' кодрх. пло тк Ж1 Н1Л»оц1на". (М ат. 26, 41).

4 Л св А постол П авле каж е: „К & .иолитк-к т«рпит« ко*А 1>ств&10ф1 к* Н1и со БЛ Јгоддр1Ж 1/Л &' (К ол , 4, 2), а на др уго м

м есту „нш рЈстаннш л«длиткл. (Х ) н«Л х клагодарит«: СЈА КО всткколл Вж ?А Л Х рт'к 1иск кх ка'г»" (I. С ол. 5, 16), А св. А п. Јаковкаж е ..БлострЈж днгк ли кто кх клс& да л(олитв8 д*к|тх. К ла«год8ш стк$«тж лн кто, да п««'тх. . (Јак. 5, 13).

С обзиром на високу вредност мољ ењ а. на дуж ностхриш ћанин а да ее м оли нрема речим а С паситељ а и апо-стола. с обзиром на пламени ецтузиазам и искрену поб ож ност,којом су били задахну ти хр иш ћани првих векова, негујесе м олитна од самог по четка хри ш ћанства са великом бри -гом, нрш ећи на целокуини ж ивот хриш ћански великн утецајН е сам о да се главни делови дан а почи њ у и оснећују м олитном , него и н ајоб ич н ије прил ике ж ивотн. које им ају

какав год утецај на духовно или м атеријадно добро ш века.

ојачањ \ т па, небеско треб а да претходи земаљ ском «. (1лћ. (1е огабопес. 25. ЈУ И кпе, Ра1г. 1а1. Т . 1. о. 1301 .).

Х риш ћани см атрају скоро цео човечји ж ивот као једну м о-литву, јер цеож иво т хри ш ћани на треба да је прож ет пож ртво-наним духом у религијозном погледу, и ж ељ ом , да се с Богомсједин и и да му захвали за стечене благод ати и дарове1)-

П а када м олитва им а толико удела у обичном човечјемж ивоту уопће, уколико то м ора виш е бити на богослуж е-њ у, на својем рођеном терену. Н е сам о да ни једн а радњ ау богослуж ењ у ни је била без иро пр атне м олитве, него јем олитва у вези са тајнам а и бескрвном ж ртвом од почеткане сам о битни део и кулм ин ацио на тачка, него и језграи битност богослуж ењ а. М олитва је бил а ире а и сада јеу богослуж ењ у проиратни, разјаш њ ајући и ож ивљ ујућиелем енат појединих делова богослуж ењ а, главна садрж ин аи главни обли к овога. Н е само д а се кроз целу ли тургију,

св. тајне и м олитвословљ а протеж е м олитва као изврш ниелем енат, него ни пр оп овед ни је без м оли тве, и често јем олитва један део и роповеди. и то оби чно заврш ни део.

54. О пћа карактери стика м оли тава пр авославне цркве.

К ада узм емо у обзир црквене м олитве како се он еналазе у разни м ч иновим а црквеним , видим о, да им ајупеке извесне особине. О ве су м олитве уистину хриш ћанске,и прои стекле. су из хриш ћанске вере, из дубине хриш ћан-ског ж ивота, пун е су усрдности, пун е идеја и пом азањ а.У њ им а веје моћ&л дух старе хри ш ћанске цркве, ж ив авера. дубок одуш евл»ен осећај, излож ен једно ставно , алиса снагом и достојанством . О не се одли кују одуш енљ еномм аш том, богатством слика узетих из Ж инота, и течни м говором .

• А ш то се тиче садрж ин е м олитава ова је веом а богатаи протеж е се на све оно, ш тО према хриш ћанском догмат-ском и м оралном учењ у м ож е и треба да буде иредметхриш ћанске м олитве. М олитве пранославне цркве, које имам о

*) И спор . О Н ц е п к 1јће11ив Је огаИ оп е с. 2. е1 с. 7. (Ш %п е Ра г. вг. Т. 11 .

р. 416), С 1е т е п И х А к х а п Л г Ш , 81гош а1иш У ћ. 7 . с . 6 . е1 7 (М ^пе, Ра1г. рт. Т , 9 .

р . 440) в С у р г ш ш 1Л ћег <1е ђгаИ оп е Јогш тса с. 4. (М Ј^пе, Ра1г. 1а1. Т . 4 р. 538 . )

195 15б >

у б огослуж беиим књ м гама и разним чииоп им а јесу изра:«скију осеН аја који ннлале из од но ш аја хр иш ћан и на прем аК огу, јесу хн ала и сланљ ењ е Н ајни ш ега, благодарн ост за

Б ога као Т ројиц у у једини ци . — Н а јутрењ у се тај возгласм е њ а у и с п о в ед а њ е т р и л и ч н о га Б о г а : О л Л к л св А тН ги , Аб д и н о с в ц Ј н - к и , А ж н к о тв о р/ & Ц Ј< и , и н « р л з д ^ л к н ^ к н Т р о «



небеска и зсм аљ ска добра, а наро чито за дар искупљ ењ а.м олитна за ду хон на и м атеријална добр а, нечна и нрем енска.омК е и мосебме мотребе опН ине и м ојединц а.

Н арочито се цркпа м оли за небески м ир и за спасен.е душ анаш их, за м ир ц ол та снега, за добро стаљ е св. Н ож јпх цркава и засједин .ењ е сви ју; за настире црквене. зап ла да ра и светске в ласти ;зазем љ у у којој ж иви м о и за све градове и села. и за оне који ста-нују у н.нм а, за добар ваздух, за изобиљ е плодова зем аљ ских и зам ир на вр ем ена; за оне који плове и који п утују, за П олесне и к ојистрадају. за зароО љ ене: за м илосрђе. ж ивот, м ир, здравл.р, спас, от-иуст ирехова; за ослобођ ењ е о д спаке несреће, невољ е и гнепа: зл

.заш титу од пом ора, глади, зем љ отреса, нотопа, огњ а, м ача. непри-јатељ ске најезде, м еђусобн ог рата: за здраве, за болн е. за ж иве иза м ртве.

Н еке ф орм уле м олитава и црквене моли тве нон ављ ајусе н а свим а црквени м чин овим а, а неке се пон апљ ају нам ногим од цр квених чи но ва ; друге пак м олитве долазе

сам о једанп ут код м оједм нИ х чи нова и сачињ авају самусадрж ин у ови х чи нова . У прве убрајам о почетм е и занрш нем олптне, С им вол вере. К огородице дјево н јектеније. У другоспад ају р азне м оли тве. које сачи њ авају садрж ин у поје-димих чинова .

55. П очетне ф орм уле црквених м олитава заједнич ке м ногим

литургичким чиновима.

П очетна м олитва заједни чка м ногим литургичким чи -н о ви м а је : К л а г о с л о к Ј н х К г х н а ш х к с» гд а , н м н ^ и

п р и с н ш и ко к -К к и к - к к и ж х . О в н м р еч и м а с ве до ч и с ве -ш тени к м ре свега, да је Г оспод 1>ог м аш достојан веч но гп л а г о с п љ а и . а и сланл>е њ а . О во је као н еки наслов ли тур-гнчкнх чи нова. а који нас уједн о мо дстиче да Н огу одам очаст к о ј а му нри нада . О ви .м возгласом м очињ е вечерњ е бого-служ ем.е и њ им е црква и споведа једин ога правог Н ога,како се О н јави о у створењ у света и уоп ће у С Н авету,као ш то се вечерњ е богослуж ењ е одно си на једно и надр уго. К ада је Н ог створио свет и ч овека, н ије м у се одм ахпоказао као једносуш на и нераздељ ива Т ројица . П о том есе овим возгласом по казује да је човек нејасно п ознавао

и ц - к . . . сходно предсказивањ им а старозаветних пророка оново заветној појави Господа . А св. литургија и , некет а јн е п о ч и њ у во згл а со м : Б л л г о с л о в « н о ц а р с т к с О т ц аН С К 1 Н Д А О К А Т Л Г Ш Д » Х Л •• За врем е св. ли турги је слависе Бо г у св, Т ројиц и, јер нам се ваплоћењ ем С ин а Бож јегјави ла св. Т ројиц а.

К ада сам л ајик сврш ава своје м олитве, он не почињ енаведеним ф орм улам а него са : ЈН лтвддж с^у^ж О Дж н^ш н^к,ГД и 1нс« Х ртс Еж 1 наш х, пол<нл8н нас*. П ош то нем а о свећењ аи власти коју им а свеш тени к, то ум иљ авајући се п ред Х ри-стом и нем ајући смелости д а се м оли сам од себе, м олиХ риста да се см илује на њ ега м олитвама светих отаца.

Н е ке с п е ц и ја л н е м о л и тв е п о ч и њ у са : Г $ с п о д 8 п о «м о л и м с (К орЈоо бегј̂ш јгеу), на ш то народ одговара Г осп од нпол«ил8и (Кбр№ Ш Т ЈО О У ) . Ф орм ула „ Господв П О Л М Л Н Л К А " јеЈточетна ф орм ула и о снива се на јавном м ољ ењ у, а налазим о

је код н езнабож аца и Јудеја . П реш ла је и у хриш ћанскобогослуж ењ е, где је налазим о у најстаријим литур гијам а.1)О ва се ф орм ула употребљ ава код они х м оли тава, које читасвеш теник и уједн о је и позив на учествовањ е у м олитвиМ олбена ф орм ула: „Г&подн полш лЈЈи" оснива се на п ри-роди о дно ш аја човека према Богу и видим о је у незнабош комкулту 1) и у јудејском бо гослуж ењ у. У С Завету долази оваф орм ула веом а м ного пута, н арочито у псалм им а, ') а истотако је налазим о и у Н Завету, као ш то видИ м о из мн огихм еста у јеванђељ им а.4) Т ако н . пр. код М атеја 16, 22 каж еж е н а Х а н а н ејк а И с у су : пП ол«ил8н М А Г Д Н , с ћ § Д бдок*" . И тако

се ова ф орм ула веома м ного употребљ ава на хриш ћанскомбогослуж ењ у , јер главна сврха хриш ћанског богослуж ењ аје м ољ ењ е за опро ст грехова. и за подељ ењ е бл агодати.

' ) У л и т у р г и ји у Ш . к њ и г е А п о с т . У с т ав о в а в у Ја к о вљ с в о ј л и т у р г п јв .

' ) Т а к о н . п р . н д в о д и Е п и к т е т д а св е ш т е н и к б о г и њ е Ц е р е р е в њ е и е к ћ е р и

П р о а е р п и н е о в а к о г о в о р и : Т 4 у 8 »6 У * тх аХ о 6 рг» О 1 а& хо в- К б р к Ш Т ЈО О У —

П р и в и в а ј у ћ и Б о г а , м о л и и о М у с е : Г о с п о д е , с м и л у ј с е . Е р к М . Е п с ћ е1 п <] ш п Н ћ . I I . с . 7 .

— Р а и п е , р г е с о г т ј в е г е г е т е И У е г ц п Ш з А е пеш Х П . 6 2 . ; В И Д И и Н о т е г . О Ј у в а.

Ш . 3 80 н У е г &1. А е п . I X . 4 9 6 .

«) П с. 4 , 2 ; 6 , 3 ; 9 , 14; 24, 16 ; 26, 11; 26, 7 ; 30. 10; 40, 5 , И савја 60, 9 .

* ) М а т . 9 , 2 7 ; 2 0 , 3 0 ; Л у к . 1 6 , 2 4 ; 1 7, 1 3 ; 2 8 .

134

Затим је такође уводн а ф орм ула пред неким моли т-вама: Л Јир * в ск м к лао1). О ва ф орм ула је узетаделом из свакидаш њ ег јудејског оби чаја, делом из С в. П исм а.

134

П рва врста је „О лдка, О ц8, н О н8, А О то/и8 Дјјб, н нћш -ки приснго, и во к-кки к-ккадкх" (ллнш к). О во сла во сло ви је јеисп оведањ е св. Т ројиц е и веом а је старо, иако њ егово ф ор-



Јудеји су уп отребљ авали као поздрав речи *]*? п 1 ^ , м и р т и .С ам И Х ристос је употребљ авао ову форм улу1) и већинаапостсш скох носланиц а почи њ у речим а: Б лагодат вам и м ирод Б ога О ца н аш ег и Господа И Х риста. Зато ее налазиова ф орм ула и у најстаријим ли тургијам а, и то као ф орм улапо здрава, благослова и позива н а заједн ич ку м олитву, и

у онћ ој је употреби на богослуж ењ у од најстари јих вре-м ена. С в. Јован З латоусти К З .Ж 6 : »С тареш ина долазећи ухрам каж е: м ир свим а; благосиљ ајући: м ир свИ м а; делећисв. нољ убац: ми р свим а; на сћрш етку ж ртве: м ир свима«.*)К ао ф орм ула поздрава и благослова израж ава ова ф орм уланајодли чни је дух хриш ћанства, јер главна и деја хри ш ћан-ства је изм ирењ е, а где је изм ирењ е там о је м ир.

Зато се мИ р у С в . П исм у доводи у многоструки одн ош ајса хриш ђанским ж ивотом, и означава се као најдрагоце-ни је добро д уш е ч овечје, као циљ хри ш ћанске наде, и сам

И Х ристос обећава ми р као последицу њ егова искупљ ењ а.О вим поздравом поздрављ а свеш теник нерне у црквина богослуж ењ у, а верни одговарају свеш тени ку са речим а„ И д 8 хов н ко је реч и изгл&да да- су узете и» п о-слани це А п. П авла Г ал. 6, 18 и I I. Т им . 4, 22. С в. ЈованЗлатоусти каж е за ову ф орм улу: »К ао ш то се свеш тени км оли за народ , тако се и наро д м оли за свеш теника; јер сам оово и ни ш та друго хоће да каж у речи : & А *Х 0ВИ тво«л18.«»>

56. Заврш не м олитве заједнич ке м ногим литургичким чинови м а.

Н ајобичн ија заврш на ф орм ула је м а л о с л а в о с л о в и је .Зо ве се м ало славосло ви је за р азлику од вели ког славогсловија, које поч ињ е речи м а: „О лака кх ккјш ннх* Ег8, А НАз«л1ли <мнр«, В Х члк-К ц-кх* К Л Г О К О Л ЈН И ". М ало славословије им авиш е врста.

») Јов. 20, 19. 20; М ат. 10, 12.

' ) Ј о а п т з С ћ г у з о & о т 11п ер18( . а<1 С о1овз. Н ош Л . I I I . п. 4. (М Г ц п е , Ра1г. рг.

Т . 62 , р . 323) ; И спор . од И стог, 1п ер1в(. I . а<1 Соп пШ . Н от . 36 , п . 4 . (М 1 %п е ,

Р а ( г . р т. Т . 6 1 . р . 3 1 2 ) и 1 п М а Н ћ а е и т Н о т П . 3 2 а1 . 3 3 п . 6 . (М ^п е Р а(г. ®г.

Т . 57 . р . 38 4 .

») Ј о а п т з С ћ т у з о з 1о т 1 1 п ер јв ( . I I . а а С о п п Љ Н о т Н . , 1 8 . р . 3 . (М (р и ,

Ра1г. рг. Т. 61 . р. 527 .)

м улисањ е ни је било у старини преци зирано . А када јере-тиц и I II . и IV. столећа почеш е да м одиф икују прем а њ ихонууч ењ у и изразе у црквеним м олитвама и црквеним песм ама,а нароч ито у м алом славословију, као ш то су н. пр. чини лиА ријевци, који у м есто горе спом енутог славослови ја упо-требљ аваху овако славосло вије: »С лава О цу кроз (§(&) С ина

.или у (IV) С ин у.. .«,

1

) почела је православна црква да тач-ни је прец изира ф орм уле м алог славословија ове врсте и даугготребљ ава само ф орм улу; »С лава О цу и С ину или са (ООУ)•Сином и св. Д ухом«*). Д а би се преци зирао сми сао м алог•славословија п роти в А ри јеваца још тачн и је, дод ан је славо-•словију др уги њ егов део, наи м е „и нмн к̂ и присн«), и ко к-ккив-ккиж х"; а ово је пр отив учењ а А ри јеваца, који су учи ли даје би ло вр ем ена, кад а Х ри стос н и је би о, п остојао (ТЈУ тот^.бте обх ^у). И зраз: „(глака" је у пр ављ ен про тив А ри јеваца изразлога, ш то св. Т ројиц а »Јма једн у олаву, као ш то је једн обиће, суш таство. Реч и: „О ц8, и О н8, и сто'л 8 Д јј8" уп рав-

л>ене су пр отив С авели ја, који је уч ио , да је св. Т ро-ји ц а сам о јед н о ли ц е. А р еч и : „нмн-к и пр.исни>, и ко к-ккив'ккиж &" по казују да је св. Т ројиц а од увек в ечна и не-•променљ ива, и њ ена слава јесте и биће, сада и увек и н а<векове векова.

И злаж ући у овом м алом славословију целу суш тинупро свете Т ројице, црква га како ради исправљ ањ а лаж ногјеретичког учењ а, тако и да покаж е вечност и непром ен-љ иво ст С в. Т ројиц е упо требљ ава веом а често на свом ебогослуж ењ у, и то не сам о на п очетку м олитава и п есама,него и на сврш етку њ ихову а нарочито на сврш еткупсалама.

Д ру га вр ста м алог славосл ови ја је ф орм ула, ко ја сегрч ки зове 1х<р((т]01$, сло вен ски козгласх, и знач и узд и зањ етон а или гласа. О во је- ф орм ула, којом се заврш ују м о-ли тве и јектени је. В озгласи су веом а разно врсни . Н ај-оби чн ији су: „М ки> Т К О А д«рж а'ка, и Т К О Ј естћ ца'рство, и сила,

' ) И с п о р . З о г о т е п . Н 1з1. есс1. 1. 3. с. 20; Т ћ е о с 1 о г е 1., Н |в1. есс1. 1. 2. с. 2 4.

* ' ) И спор . В а з И ., Глћег <1е 8р1 п(и запс(о а<1 А трћ И . ерјзсор. с. 25— 29,

{М 1%п е , Ра(г. рт. Т. 32, р. 173—20 9) ; З о г о т е п .; Ш з(. есс1. 1. 3. с. 20 и Т ћ е о Л о г е Г . ,

Н Ј8(. есс1. 1. 2. с. 24,

199 15б>

н сла'ва,..."; ^„Ш кш подокагга т«к-к К С А К Л А сиака, честк и ^по=КЛ 0Н 1Н 11..." „Ш кш елагх н Ч1лов*ккол>оБ(цх К гх вс и .. ." ,,М ка»ТА ^КаЛА ТХ ВСА СИЛК1 Н(Б6СНК 1А, И Т1К-к . . . " и т . д . 1 )

М ученичка акта св. П оликарпа, састављ ена крајем II. столећазапрш ују овим речим а: »Њ ему н екајеслап а са О цем и са св. Д ухомна векове векова А м ин« 1). А м учени чка акта св. И гњ атија састављ енау IV. или V. столећу заврш ују овако: »Заврш ите ток у И Х ристу, Го -



У о в и м з а в р ш н и м ф о р м у л а м а су м о т и в и , з б о г к о ји хс е м и м о л и м о В о г у , и з б о г к о ји х с е н а д а м о д а ћ е б и т ии с и у н . е н е н а ш е м о л б е . К а д а х о ћ е м о д а к а ж е м о р а з л о г ,з аш т о у н а ш о ј м о л и тв и и з р а ж а в ам о с л ав у и л и с в ем о ћ н о с тВ о ж ју , т а д а с е у п о т р е б љ а в а ф о р м у л а : „Ш ки > п од ог.а'« тх т(к* квсА каА сла'ва, Ч ЈС Т К И п о к л о н с н н . . . " К а д а с е п р и з и в а б л а г о д а т

и м и л о с р ђ е 1 'о ж је , т а д а с е г о в о р и в о з г л а с : „Ш к ш кла'г& иш л ов -к ко лм Б с цк Е г х е с и . . . " К а д а с е м о л и м о з а м и р ^ и б л а -ж е н с т в о у м р л и х , т а д а с е у п о т р е б љ а в а в о з г л а с : „Ш ки > тк 1вси В0СКр(СГМ [1 и Ж ИВО ТХ И ПОКОН оусопш ихк ракж ТКОИХ &. . ," 2 )

К р а ј м о л и гв е са м о т и в ац и јо м а у је д н о са с л ав љ е њ е м

В о г а и м а д у б о к с м и с а о . Ј е р к а д а п р е д Б о г о м и з р а ж а в а м о

с в о је ж е љ е , и у з то д о д а је м о в а ж а н р а зл о г , н а и м е н а ш у

в ер у у Б о г а и н а ш у з а је д н и ц у с а И с у со м н а ш и м п о с р ед -

н и к о м , то п о с т а је . н а ш а м о л и т в а и п о с в о м е о б л и к у м о л и т в а

у и м е И Х р и с т а. И к а д а н а к р а ју јо ш је д н о м с л а ви м о Н о га

и Њ е г о в у х в а л у о б ја в љ у је м о н а в е к о в е в е к о в а, с в р ш а в а м о

н а ш у м о л и т в у с а о н и м , ш т о т р е б а у б о г о с л у ж е њ у д а з ау з м е

п р в о м е сто , н а и м е н р о с л а в љ а њ е С в е в и ш њ е г.

С л а в о с л о в и је и м а с в о ј о с н о в к а к о у С в . П и с м у , т ак о иу п р е д а њ у . Т а к о п и ш е с в . а п о с т о л П а в л е : „ Ш кчо и зх тоги >и т-кли и ка н«'л«х к с А ч е с к ад . Тол»8 сла'ва ко в*кки. Л л1ин к".8) Ан а д р у г о м м е с т у : „Е г & ж ( л ш р а . . . д а со к« р ш и тх к м во К С А К О . Н Х .

д^кл к̂ клз*к, сотвор ити волго вгш , ткор Л кх ва'ск клгобгодно« п редхнил«*, 1исх Х ртбл«*: ел»8ж | сла'ка ко ВНЈКИ к-ккш кх. Д .ии нк" .4) Асв. апо стол П етар к аж е: „Д а и> вс|'л»х С Л Л ' К И Т С А К гх 1исх Х ^тол»х,ел«$ж с 1стк слака и д<рж ава во в*кки к-ккиж х. Л л1и нк". 5)

*) У А п о с то л с ки л У с т а н о в а м а а а в р ш у ју с е м о л и т в е и л и с а с л а в о с л о в и је м :

,, 'ЕУ Х ркгхф Ч гјооп хф ' Кар(ф ^Ц ТУ , 84* о5 ао4 86 Ја, Х4рт)> х р Л т а д , тоо; а Л &ч а ( 4Р|ЈУ "

или са славослови јем : , , " 0* оос к & о а о4ра{, *а ебхар отС а, Т4ХТЈ ха1 т ц л а х &г г р ц

тф латр1, *а1 тф оСф, ча тф 4-ј<|) Јгувораи, *а1 >3у, *а 4в1, *а1 е1? тоос *а

&т«*еот>јт»4С а в >ш ( х &ч а 1ш ч и >ч , артју," или са мал им славо слов ијем: ш ђ 8<Ј̂ а тои;

АЕФ УА ;, АЈИЈУ.

• ) И с п о р . И в . Д м и ш р е в с к Ш , И сторич . догм атич . и таинствени ое изт , иснен> е

на литурп к) , М осква 1823 . стр . 04 .

« ) Ри м . 11 , 36 .

*) Јевр. 13 , 20 .

» ) 1 . П етр . 4 , 11 . И спор и I . П етр . 5 , 10 ; О ткр . 5 , 13 ; Јуда 25 .

споду наш ем, кр оз кога и са ким е слава и м оћ О цу са св. Д ухом н авекове векова. А м ин 8).

В ећ у врем е св. А танасија било је славослови је: »С лаваО цу и С ину, и св. Д уху, и сада, и увек и н а векове«један део м оли тве за столом .8) С в. В асили је често говорио старин и м алог славослови ја, н азивајућ и га старом тради-

цијом први х векова.4) И говори св. отаца почињ у м алимславослови јем , као ш то се то ви ди и з говор а св. Јо-вана Златоустог, св. Гри горија Н азијанзин а, Г ри горијаН иског и др.

С лавословије је им ало у старој цркви велико значењ е,и хриш ћани код појањ а и рецитовањ а њ егова показивахупајдубљ е пош товањ е тим е, ш то су се крстили.

Н а ова славословија одговарао је народ у знак по-тврде речју: А м и н . А мин је заврш на ф орм ула како славо-слови ја, тако и п есам а и м оли тава и зн ачи : »заиста«, »нека

бу де тако« , » нек а буде« (убуогсо), и п реш ла је из јуд ејско гбогослуж ењ а у богослуж ењ е хриш ћанске цркве.

У јудејском богослуж ењ у употребљ авала се реч »А мин« каозаврш на ф орм ула у смислу потврде и ж §љ е, нарочито после бла-гослова. Тако читам о ко д Н ееми је 8, 5: „И рдзгн« б здрл кннгВ пр«д*кскм н лк> дм н...А клагослокн бздра Г ^а БРа м лнкаго, н Л к-кф аш аксн лмд « А р-кш а ам ннк". У о во » сми слу увета је реч А М ЈШ и ухриш ћанско богослуж ењ е.

К ада је свеш теник читао м олитву, одговарао је цеоскуп А м ин, израж авајући тиме опће учеш ће и при станакуз ову молитву.6)

' ) И спор . Есс1ев> ае бт уг п . Г ) е М аг1упо аапсП Ро1у сагрј ер> з1 . с1гс . код Ш %п е ,

Ра1г. рт. Т. 5. р. 1 045.

• ) И с п о р . М а г 1 у п и т 8 . Н > ег от аг1 у г> 8 1 р т аШ Т ћ е о р ћ о г ј к о д М 1%п е , Ра1г.

Т . 5 . р . 988 .

•) А 1 ћ а п а з . , И е У 1грпИ а1в. 8>уе де авсев) . п. 13. (М ^п е , Ра1г. рт. Т . 28 р. 265; .

* ) В а з И Ш е г 4е 8р1г . вапс» . с . 7 е1 27 . (М ^п е , Ра1г . В г. Т. 32, р. 93 е 188. )

• ) А птеп рго1П (1е пов(га аић вспр И о ев1, сопв епзш ев1, аЉ 1>ри1а1Јо ев1. —

А и ј ги з Н п . , беп п. а<1 рор. соп1г. Ре1а^ . И спор. од И стог и З ег т. Је чиаг1а Гег>а; О е

са( есћ> хап( 1 . гисНћив Ш > ег ипи в (М 1% п е , Ра1г. 1а1. Т . р. 320) и бе гто пе в 1)е

( етр оге , бег то 272 а<1 1пГап1ев, Б е бас гатеп ( о (М 1ц п е , Ра1г. 1а(. Т . 38, р. 12 47) :

Ш е г о п у т и з ", Ер>в1. 26 ад 1Јагсе11аф ( М Г ^ п е , Ра( г. 1а(. р. 431 .

Х ристос употребљ ана о ву реч у сми слу истина, заиста.1)А нрло често долази ова реч у Н Завету и у сми слу: »некабуде тако«.8)

П рви св. отац, који сведочи о уп отреби ове речи на

б >

колевке и бродар на лађи. 1) — У с та ро ј ц р к ви у п о т ре-бљ авала се ова ф орм ула и на запад у за врем е целецрквене године и у свим а прили кама, па чак и у врем еж алости .1)



хриш ћанском богослуж ењ у јесте Јустин м ученик, који каж е:»К ада настојатељ сврш и м олитве и захвално ст, при стајена то п рисутан народ, говорећи : А м ин. А »ам ин« значина јеврејском : нека б уде тако«.8) А постолске У становезаврш ују скоро све м олитве са речју »А м ин« и преп оруч ујуда код п рим ањ а тела и крви Господњ е свако каж е речА м и н .4)

К ао заврш на ф орм ула која се м ного употребљ авалам ож е се узети и р еч: Д илидбм (ГИ ^О хвалите Господа).О во је, као и ам ин , јеврејска реч и зн ачи п озив нахваљ ењ е Господа.5) О ва реч се веома често упо требљ авалана јудејском богослуж ењ у. и то у псалми м а, а нарочи тоу псалм им а 11 3— 118 , који се зову и »велики халел«, којисе по јао на пасху- О давде је преш ло али луја у богослуж ењ епалестин ских хриш ћана,®) а од ових у богослуж ењ е свијухриш ћанских цркава.7)

И сто тако се уп отребљ авала реч А лил уја често у сва-кидаш њ ем ж ивоту. П алестински р атар појао је А лилујапри свом е раду, а м атере су по јале али лу ја по ред деч је

• ) Јов . 6 , 26 ; 10 , 1 ; 16 , 23 : ' А ^ , ^ Т «

•) Рим . 1 , 25; 9 , 5 ; 11, 36; I. К ор. 14, 16; 16, 23; Гад. 1 , 6 ; Ф ил. 4 , 20;

I. Тим . 4 , 17; II. Т им . 4 , 18 и т . д .») Ј и з Н п . М а П ., А ро1о{?. I. рго С ћп аИ атз с. 65. (М ^п е , Ра1г. рг. Т . 6. р. 428.)*) СопеГ аров1. 1. VII I. с. 13 .' ) Бл. А в г у с ш и н ка ж е: Еаи Л ез позС гае А 11е1ија аип1. ри1<Ј аи 1е т ев( А 11е1ија?

У егћит ев( ће ћг аи и т: А 11е1ија, 11и<1а(е П о тт и т , А 11е1ија, 1аи<1а(е <1еи т.. А и ц џ з Г Ш ,

1п Јоапгпк еуап#е1. Тгас(а(ив Х 1Л. с. 8. код М ј§пе, Ра(г. 1а(. Т. 35. р. 1694; И спор.

од И с ш о г 8е гт. де <И уегз18, 8егт о 34 2. <1е ге8иггес(. тог( . с. 28 . код М 1рте, Р а(г.1а(. Т. 39. р. 1632. П атријарх Г е р м а н , овако тумачи реч алилуја : „ Т ј ^А р 'ВрраГ8(«1аХ *ххч> 4ох( т4 ,,'А >." брх ^и и, *ф ауг)' 6 94 „г̂ Х " 4 в»6{* х4 6к „об (а" «»у«1х» ха1 бцуЛ х«хбу СЛуха е«ду. *АХ Х»5 ,/А Х " 6 Патђр- „Т)Х" 6 Г16« „о61а" х4 П у«8ра хб 4уи>у. ' А и ч - '1о61а 3»1ОУ ОГУОУ оиЈ)1а{ув1 хр^ооб«, 8с4 хркл>тс6зхахот П ахрд{, П ов , ха1 4гуСои П у*6ц ахо;»Vи Ц т »ш дхтЈха. ' А Ш ; 'А Х Х тЈХ обГа *<Јри{ хоЗ Е6<гу-г«Х(ои хроЦ >у 6 К брсо ; ( рх вхас , . .

5. О е г т а п 1, Н егит есс1. С оп(етр1. код М 1^пе, Ра(г. рг. Т . 98. р. 418.•) О г е ц о г М а ц п . Ер18(. Ић. IX, Е рјв(. 12.

*) О Јсатиз, диап (и т р овви тиз, А 11е1ија, и( ветрег Л сеге теге ати г. Ц >1 сЉ ивпоа(ег А 11е1ија, ро(и з А 11е1ија, ас(ш чијеИ в А 11е1ија, (о (и т ^ ат И и т А 11е1ија еп (,1<1 ез(, 1аи а О еј А и % и $1Ш , З егтопез Љ (етроге, 8епп о 252. (М гвпе, Ра(г. 1а(. Т . 88.

р. 1176.); испор. и Т е П и Ш а м , 1Л ћег де огаИ опе с. 27. (М 1р1е, Ра(г. 1а(. Т. 1. р. 1301.)

О д врем ена Гри горија В еликог почела се ова ф орм улаупо требљ авати као израз радости сам о на У скрс и у нрем еод У скрса до Д ухова, као и на велик е празни ке, а никадао празниц им а и прили кама које су биле туж ног и по-кајно г карактера.') П равославна пак ц рква уп отребљ ава ову

ф орм улу у сва врем ена и на свим а богослуж ењ им а, па иу време великог поста и при погребу, а на овом е јошвиш е н его у другим прили кама, и то из разлога, ш то сеова ф орм ула не узим а сам о као ф орм ула радости, него икао хвале Господа, коју хри ш ћани н м ож е израж авати какоу радости, тако и у ж алости.

57. П оч(<тне м олитве заједни чке м ногим литургичким чиц овим а.

С коро сви лм тургички чинови почињ у речим а, којесвеш тен и к и зговар а: „Елагословснк Е гх наш х вигда, нкјн-к нлриснш и во в^ки в-кк^в*". Ч атац ил и н арод од говарају п о-тврђујући њ егове, речи са А м ин и са речи м а: О лЛва т^к^к,Бж » нЈш х, сла'ва тш ^к. Затим траж и хри ш ћани н уточиш те у св.Д ух а м олећи се „Ц<»рк> нш снии" . . . у којој м олитви м оли св.Д уха да дође и да се настани у нама, да очисти душ е наш еод сваке нечистоће и да спасе душ е наш е. Јер често би ва

~д а остављ амо м олитве које је цр ква п ропи сала, а м о-лим о оно ш то нам ни је корисно; и осим тога наш омснагом не мож емо п ринети Б огу угодне молитве. Затоје потребна пом оћ св. Д уха, да наш е моли тве исправипрем а св. вољ и Б ож јој.

•) Ш г го п у т ., Е рјз(. 38. е(. 46. а<1 М агсеН ат; испор. и Ерјз(. 107. ас С ае(ати Ер1з(. 108. а<1 Е ив(осћш т ујгрп ет, р гесит и З Ш о п И А р о Ш п а г Г з , К рјз(. Н ћ.II. Ер1в(. 10.

•) С в . Ј е р о н и м при ча, да се при погребу Ф абијоле појали исалм и и А лил уја.Ш е го п у т 1, Ер1з(. 77. а<1 О сеапи т. О е тог(е Раћ1о1ае п. 11. (М 1рте, Ра(г. 1а(. Т .22. р. 697.).

') М 1зза рго то г(ш з <1Ш ег( а сопзие(а тјзза, цио<1 вјпе 01о па е( Н а11е1цјаће( рас18 озси1о се1ећга(иг... Ш оп а е( Н а11е1ијаћ зиауј(а(ет е( 1ае1Ш ат поз(па теп -Ц ћиа тси1сап(. А т а 1а г ш $, Б е есс1еб1авНси8 оШ спз Н ћ. Ш . с. 44. (М ј̂ пе, Ра(г. 1а(.Т . 105. р . 1162. — И спор. и I. О о а г , Е исћо1о рит 81Те Ш (иа1е бгаесогит р. 174.II. 8. е( р. 435. п. 6.

0 овоме каж е и апостол: „<*) ш сомк во пом олим сд, икож « по-докЛ т*, н к-кл\к1, но сал\к дх* рд^ тансткбЈГ* Л наск коздиханшн1нзглаголаннк1 м н и (Ри м . 8 , 26). Н аим е св . Д ух делује својом благо-даћу, пф дстиче нас на м олитву, прои зводи у нам а св. осећаје, пали

( иза 394.), из чега се м ож е закљ учи ти, да је би ла познатацркви он ога врем ена. А ли иако је би ла по зната цркви уоно доба, инак њ ена опћ а употреба на богослуж ењ у по-



V нам а огањ синовл.е љ убави п рем а Богу на неизрецив начин,н ес хв атљ и в о н аш е м у м у . Д о к м и и р е м а н аш и м гр еш н и м ж е љ а м ам ож ем о да м олим о и оно ш то Богу н .ије угодно, то св. Д ух м оли одБо га сам о оно, ш то је за прославу им ена Б ож јег и за наш е спасењ е.1)

П осле ири зивањ а пом оћи св. Д уха приносим о м олитвунаш у св. Т ројиц и, гов ор ећи : „О ткш Бж «, С ^гми кр-к'пк1и,

0^к'|и В ЈЗслиртнкж , ПОЛ<ИЛ8И на'с»". О ва м ол и тва се често иноје, а зов е се трнскА тое. трса у̂со?, јер рђч аусо? дол ази уњ ој три пута (81. кан. грулског сабора).2)

Р ечи „О тми ЕЖ Ј" односе се на Н ога О ца. који је изворбож анства С ина и св. Д ух а; „ С тш кр-КпкЈн" на Бога С ина,који је прем а речим а апостола сила и прем удрост Б ож ја,*)који је победио наш ег неп ријатељ а ђавола, и сатро м оћњ егову на кр сту, који им а власт над см рћу и који н ам једао н ови ж ивот и м оћ да згазим о см рт: „О ткж кезслкртнкш "односи се на св. Д уха који је извор ж ивота и давал ацж иво та, а речи : „П олш лВД на'сх" одн осе се на сва три л и ц а

св. Т ројиц е, посведочавајући једин ство њ ихови х бож анстава,и обичн а су форм ула свију м олитава уоп ће за подељ ењ едарова и благодати Бо ж јих. 4)

П рема своме п останку, ова песм а ни је ни ш та дру годо састав и з сераф им ске п есм е, коју је чуо проро к И саија:5)„О тх, стх, стх ГД * О аваш д&: исполнк К С А З< Л <Л А сла'ви еги>,)из речи п ророка Д ави да: К о'зж ада д8ш а Л <О А К * К Г 8 кр^К П «

кол18 ж ивол\8 в) т. ј б есм ртно м е, и и з речи „полш лби на'с*" којеречи будући особене нарочито ново заветној цркви, по казујусагласност об а Завеха, С тарог и Н овог и једин ство н ебеске

и зем аљ ске цркве.

7

) О ва се песм а споми њ е већ у биограф ијиВ асили ја В еликог, која. се пр ип исује А м ф илохи ју И кони јском

*) И соор. В е н г н м и н Ђ , Н ован С крвж алћ . . стр . 87 .

') У старнн н авал а се ова песм а и трсоа7105 аГуо{, ЛууГХш ч бруоА о^а, а кж т-

кад и 0руо{.

») I. К ор. 1, 24.*) И спор. О е г т а т , В егиш есс1ев. С оп1етр1. код М ј$п е , Ра1г. §г. Т . 98. р. 40в.

») И с а и ја 6, 3.

*) П с. 41, 2.

' ) И спор. И к о Ш и з С а ђ а з Ц ., Ш и г р а е Е х ровШ о ко д М г ц п е , Ра(г. џ т . Т. 160.р. 411.

чињ е од врем ена п атријарха цариградскО г П рокла (I 446.)а како је уведена у опћ у упо требу пр ич а нам С в. ЈованД амаскин овако: У врем е Т еодосија П . био у Ц ариградувелики земљ отрес. П оплаш ени грађани оставиш е град ипођош е у околна пољ а . О вде се обратиш е у невољ иБо гу, м олећи се усрдно са царем и са патријархом П роклом .

Н аједан п ут је једн о дете, које се ту м оли ло, узди гнуто уваздух , где је чуло глас који је рекао , н ека се н аро дм оли : „С тми К ж ( , С ткж кр*кпкж , С ткж кослмртнкж , полж лвинасх." В ерни су п ослуш али ове Б ож је речи и зем љ отресје престао. О д овог врем ена установљ ено је н а запо-вест цари це П улхери је и брата њ еног Теодосија П . дасе ова хим на поје у целој цркви.1) О д тада је ова хим нау цркви у опћо ј употреби не сам о на јавном , него и наприватном богослуж ењ у, и верни по нављ ају ове речи крозцео свој ж ивот.*)

И за„ по јањ а трисветог долази слављ ењ е св. Т ројиц е

„С лака О ц8, и О Д 8, и О тол»8 Д јј8, и нмн-к А прнсни), н во к-ккик-ккиж к, ал<инк." ®) У м олитви П ресветој Т ројици иза тога,која п очи њ е речим а: „П рк ^А Трц(, пол«ил8и нас*", спом и-њ емо наједанп ут сва ли ца св. Т ројиц е, и молим о се уоп ћеда се см илује на н ас. Затим се обраћам о поједини м ли ци м аодељ ено са извесном м олбом. „ГД н, ш чисти гр-кх" Н Л Ш А "

односи се н а Бога О ца, јер чистећи н ас од греха, м ири м осе са Њ им е кроз С ин а; речи : „В лко, простн Б ( ЗЗ Л К 4 Н Г А на'ш а"одно се се на Б ога С ина, јер м и не м ож емо Б ога С ина, којије страдао ради н ас и пом ири о нас с Б огом , вређати гре-сима наш им , и ш то је Бог Син дао власт везањ а и дре-

ш ењ а; речи С ткж , поскти А Асц*кли н('л<иарн на'ш А , односе сена св. Д уха, јер он је утеш итељ послан о д С ина радиоснаж ењ а верних . Заврш ни м речим а ове м олитве илнн(

») И спор. 1о а п п е з п а т а з с ., Е х р оаШ о е а еј о гШ о до хае 1Ш . Ш . с. 1 0. (М 1р г е ,

Р*(г. рг. Т . 94. р. 1021.)

») В иди РИ аН оп 1844. р . 197. а И в . Д м и ш р е в с к Ш , С пом . д. стр. 76. 86.*) „ЕГ та |т»ро« бруо« Ш тЉ у лат*р<оуоиум »«1с »'< 8<ф» тђ; ЛуС а: ТриИ о^, 65

ф аоЈто««, 6*6 М »Х »т(о о *а1 Ф Х аР^ ауоО т»у *у 4-{Соч џК У П О Х М *С »атрмрхвУ „46&Сгеатр *а1 ГСф ха1 4-јСф П здбрата, *«1 уОу *а1 4»1, *а1 »1{ тоо; аШ уа« тву а1вг*оу. "А јФ ".

8у т е о п 13 Т ћ е з з а 1 , Р е васга РгесаК опе с. 319ч (М јр>е, Ра( г. рг. Т . 166. р, 677.)

тво«ги» ра'ди п освед оч ава ц рк ва једи н ство св. Т ро јиц е.1) О в ојш олитви дод ајем о 8 пута ГД н пож нлбн да би и про славилисв. Т ројиц у и посведочили топлин у наш е м оли тве; и садасе говори м ало славословије, као и пре м олитве св. Т ројиц и.

И зла 12 пу та ГД и ио-милВи долази опет мало сланослоиљ еО ллвд О ц8 и О н 8. . . и затим се гонорп В пута Н рждит« по«К Л О Н 1Ш С А . . . К О ЈИ М речим а као да се сакупљ ам о да одам о



С л Љ л О тц 8.

И за ове м олитве св. Т ројиц и дол ази м о л и т в а Г о -с а о д њ а , као узор свију м оли тава, у којој с у оне ствари,које нам доли кују да их м олим о. О ва м олитва заузим а првом есто међу свим а м олитвам а н е само због једноставности и

леп оте њ ене, због бо гатства ид еја и пун оће, него и збогњ еног бож анског пор екла, јер ју је предао Х ристос апо-столи м а. Зато се ова мол итва уп отребљ ава од најстаријихврем ена. Т ертулијан говори о м олитви Господњ ој не самокао о норм и м оли тава за сва врем ена, као о моли тви про-пи саној од Х риста, него је назива темељ ем свих м олитава,бреви јаром целог јеванђ ели ја (ћгеу1апит 1о1тз Е уап§еШ ), исм атра је тако важ ном , да је пр епо руч ује најм ањ е 8 нутна дан да се изговори.*) С личн о се израж авају о овојм олитви и св. К ипри јан,*) О риген,4) св. К ири ло Јеруса-лимски,6) св. Јован Златоусти,®) бл . А вгустин, 7) . и други

св. оц и; а у А постолским У становам а8

) препоручује сеупотреба м олитве Господњ е и осим јавног богослуж ењ а, ито да се изговори 3 пута на дан.

„ Заврш ујући молитву Господњ у каж е свеш теник возглас:„М к» тко« встк цлрство, и С И А А и затим говорим о 12 путаГосподи полш лби, како јутром тако и вечером , збо г 12 часовадана и ноћи.

1) И с п р . С и м е о н С о л у н с к и , 0 св . м о д и т в и , г л . 8 1 9 .

' ) Т е П и Ш а п Г , 1Л ћег <1е огаН оп е с . 1 . ( М 1% п е , 1 а С Т . 1 . р . 1 2 5 5 . )

») С у р г ш Ш , 1 л ћ е г а е о г а Н о п е а о т п 1 . с . 2 . е с . 8 . (М & п е , Ра1г. 1а1. Т . 4 . р .

5 3 7 . - 5 3 8 . )

*) О п ^ е т з , и ћ е И и а а е о г а И о п е с . 1 5 . е 1 с . 8 1 . ( М 1%п е , Ра1г. Т . 11. р .

465. е1 549. ) .

•) С у Ш Н 1е г о з о 1, С а 1 ес ће м 8 Х Х Ш . т у в и « . V . с . 1 5 . ( М 1&п е , Ра1г. р .

Т . 3 3 . р . 1 1 2 0 .

«) Ј о а п т з С ћ г у з о ^ . 1 п б е п е в . Н о т П . 2 7 . (М 1ц п е , Ра1г. р . Т . 8 3 . р . 2 5 1 ) •

1 п Е р . I I . а<Ј С о г . Н о т . 2 ( А % ш >, Р а ( г . р т. Т . 6 1 . р . 3 9 9 ) .

' ) А и &Ш Ш , Бр18( . 130. (Р гоћае т1аи ае) 12 (М ^п е , Ра1г. 1а( . Т . 33. р . 6<В ) ;

б е г т о п е а а е 8 с п р { и п з , 8 е г т . 1 6 , с . 6 . ( М ^п е , Ра1г. 1а4. -Т . 38 р . 127 е1 бегш оп еа

а е ( е т р о г е , З е г т . 2 1 3 . с . 8 ( М 1$п е , Р а 1 г . 1 а1 . Т . 3 8 . р , 1 0 6 5 ) ; Е п а г га И о ш Р в . 1 4 2

( М Г е п е , Р а 1 г . 1 а( . Т . 3 7 р . 1 8 4 9 ) .

• ) С о п 8 ( . а р о з (. Н ћ . V I I . с. 2 4 ; В И Д И и А т ђ г о Ш Б Е Т 1 г р п 1 ћ и в Ш > «г Ш . с. 4

(М ц п е , Ра(г. 1а( . Т . 16. р . 225.

заједничко п ош товањ е Господу И Х ристу.П рви пут каж емо: И рждит«, И О К Л О Н И Л К А Ц реви н а' Ш 1 Л 1 »

В г8, дру ги пу т: П рТидит« П О К Л О Н И Л ЈС А , И припад«л»х Х рт8, Ц р«'кинаш ш 8 Б г8, а трећи п у т: П р1идит«, ноклонил^сл, и припад{л«х.сал 0Л(8 Ц р«'ки и Б г8 наш «л 8.

О ва градаци ја у м олитви значи , да бож анско откри-

вењ е о наш ем С паситељ у ни је наједанпу т дош ло, н его по-степено у току векова и м и исто тако при прослављ ањ уХ риста постепено корачам о.

58. С им вол вере.

М еђу црквен е м олитве, које су заједн ич ке м ногим ли-тургич"ким„ чин ови м а, спада и с и м в о л в е р е . К-кр8к> ко еди»наго Бга О ц а. . . О вај символ вере је преии зиран и писм еноф икси ран н а пр ва два васељ енска сабора, ни кејском и ца-риградским , про тив А ријеве и М акедони јеве јереси, са том

сврхом , д а би прави чланови црк ва им али н арочито обележ јеп^отив лаж ни х учитељ а. Зато се и зове сим вол вере, ка-рактеристични знак или застава п равославни х, којим се оннкао и рави борци Х ристови разлику ју о д својих неп ри јатељ а.И као ш то се у рату пр ијатељ и од н епри јатељ а разли кују за-ставам а, то има и символ вере, као кратка садрж ин а хри ш ћан-скога учењ а своје им е од метаф оре војни чки х сим вола.

С им вол вере им ао је по снедочанству старих видн о м е-сто при спрем ањ у они х, који су се хтели крстити, и сва-како је био осно в катихетске наставе. К атихум ени су гам орали нап ам ет н аучити, да би га могли р ецитовати наВ елики П етак. П а и данас м орају они који се кр ш тавајуреци товати сим вол вере, или ако нису одрасли, он да м естоњ их говоре сим вол вере куМ ови. О ва наредба ни је би ла слу-чајна, него се осни ва на.наређењ у С паситељ а да се сви народикрсте у им е О ца, С ина и С в. Д уха' ) и на пракси апо столаЛРец итовањ е сим вола вере пре крш тењ а сведочи делом условекрш тењ а, наим е вер.у у И Х риста и њ егово јеванђели је. деломеф екте о вога, јасно и вољ но сазнањ е спасоносних истина.

») М а т . 2 8 , 1 9 .

Д е л . 8 . 3 7 . I. П е т р . 3 2 1 207

Збо г велике важ ности сим вола вере црква га на бого-служ ењ у м ного употребљ авала. Д анас је символ вере са-ставни део м ногих богослуж ењ а, а на неким а се чита и

цркву. за врем емска и духо вна добра љ уди . . О ва м олитвасе зове и скттст^, п еза, сједи њ ењ е, јер сједи њ ује, везује ујед н у м оли тву м но ге пр озбе. Зати м се зову јекте н и је е1рг̂ 1ха(



виш е пута .П а ни у приватном ж ивоту не треба занем арити сим -

вол вере. С в.- А м вросије по дсећа д а сим вол вере треба ре-цитовати сваки дан,1) а бл. А вгустин К & Ж 6 : » П и ш и те га уваш а срца и реци тујте сваки дан . П ре но ш то ћете спава-ти, пре но ш то ћете ш то почети, наоруж ајте се ваш им сим -

волом . К ада год хоће неп ри јатељ ђаво да вас гони, нека зн ахри ш ћани н да треба да се бран и сим волом вере и крстом «.*)

59. М олитва Б о г о р б д и ц « Д - к к о .

С тална црквена м олитва, заједни чка мн огим литургич-ним чи новим а је и м оли тва: К ц| Д во, радбисл, Б Л Д Г О Д ЈТ Н Д А

Ж р(|, ГЈк С * Т О К О Ј О : К Л Г О С Л О В С И Д Т К 1 В К А влгословж кллодк чрЈвл Т В О ЈГ Ш , мкш С псл роднла вси д8ш « наш и^х. С адрж ин аове м олитве је вели чањ е п ресвете Б огородиц е а састављ енаје из С в. П исм а и из тради ци је. Реч и :' „рЛдвисА В Л Г О Д ЈТ Н Л А

ГДк с* Т О Б О М , БЛ Г 0С Л 0 Б 1Н Л тк вк Ж М ^ " узете су из С в. П исм а(Л ук. 1, 28), наим е то су речи А рханђела Г аврила, које јерекао М арији, када ју је благословио као М атер Б ож ју. И стотако су и речи: „ В Л Г О С Л О В ЈН * П Л О Д К чрсва тво(п»" из С в. П и-см а (Л ук. 1, 42); њ им а је Јели савета п оздравила Л ресветуБ огород иц у, када ју је ова п охо ди ла. Р ечи : „гакш С пса родилабси д8ш х наш их*" им ам о у Јаковљ евој литургији. С ва мо-литва се оснива на основно ј идеји хриш ћанства, на вапло-ћењ у и почетку наш ег спасењ а, и због библијских речи,краткоћ е и једн оставности веом а је ом иљ ена, те је верни иосим богослуж ењ а м ного употребљ авају.

60. Јектенијв.

У м олитве, које су заједни чке м ногим литургичким чи-но вим а уб рајају се и је к т е н и је . Реч јектенија долази одгрчке речи Ј Х Т Е У ^ , П родуж ен, прош ирен, усрдан, и значипрем а етим ологији опш ирн у, исцрпн у, усрдну м олитву, апрем а садрж ин и јектени ја је п рО збена м оли тва за целу

«

') А т 1)Г О $1и а , Б е ујгрпШ иа 1 . I I I . с . ( М 1р1е, Ра1г. 1 . Т . 16 . - р . 225 . )

* ) А цјгизИ т , О е ауш ћо1о вегто а (1 С а1есћи тепов сар . 1 . ( М Јрте , Ра1г . 1а1 . Т .

40, I 327.

(лш рна), јер по чи њ у редо вно речи м а IV гЈртђууј с м иром , иш то се нарочито у њ им а моли за м ир ; а зову се и б:ахо-У1У.0.1 (дТа'констка), јер их рец и тују ђ акон и . О ва м ол итва им ас во ј к ор ен у сам о ј су ш т и н и ц р к ве к ао м и сти ч н о м тел у ,у коме су сви чланови св. Д ухом сједињ ени у И Х ристуглави својој, као и у изричн им про пи сим а С в. П исм а, јер

ск. ап . П авле к аж е: Л1олк> о^во пр|'ж д{ вскх* творити л»олитвм,(Н олкн А , прош еш А , БлагодаренТА за КСА чм ов-кки, зл царА н злвс-к *̂, ИЖ Ј ко вла'сти с8тк, да ти)(о» м Б(зл«6лвн0< ж ити пож ивм ш« 0 К С А К О Л Г А Б Л Г О Ч ЈС Т Т И И чтот-к. ( I . Т и м . 2 , 1 ) .

П ош го се јектени ја осни ва на суш тини цркве и наизричн ом налогу апостола, то их је цр ква од свога почеткалрим ила у богослуж ењ е, као ш то се види из дела најста-ријих писаца и из најстаријих литургија.

Ш то се тиче старих пи саца, св. Јустин М ученик к аж еу овој ствари у својој првој апологији, да се хриш ћани на

својим скуповим а м оле за све, за браћу и за непри јатељ е,за владара и њ егове слуге, за држ аву и за м ир.1) А Т ер -тули јан каж е: »М и се м олим о за владара, за власти, задобро нрем е за ублаж ењ е природе и продуж ењ е сврш етка«.2)С лич на сведочанства им амо код К ирила Јерусалим ског, ' ) св.Јована Златоустог,4) бл. А вгустина 6) и других. А најбољ есведоч ам ство за- старин у јектен ија и м амо у ли турги јам астаре ц ркве, као н. пр. у литур гији из VIII. књ иге А постол-ских У станона. л нтургији Јаковљ евој, ли тургији св. М арка,св. В асилија и т. д. О длика јектени ја је у том е, ш то се у њ им аогледа универзалан или католички (опћи) карактер цркве,

јер об ухн атају п огребе целог света, цр кве и по једи нц а. Уњ им а на хри ш ћански н ачин излаж у верни своје м олбе да се

•) Ј -.Г в И п . , Д ро1о<Ј 1. рго С ћпвИ атз с. 65 . ( М ^п е , Ра1г . (ЈГ . Т . 6 . р . 428 .) с.7. О ћнј р. а&7.) п с. 15. (Љ ја. р. 352).

») 'Г е П и Ш а п ., Л ро1о<;е11сч» аЈу. (, 'еп1ез с. 39. (М ^впе, Ра1г. 1а1. Т- I . р- 532 . ) ;

И спор. И <•.. 30. (јМ Ј. р. 503.) V. с. 31. (ЈЂ »А. р. 508. )

•) С у г Ш и а Ш е г ., Сл1есћ. Х Х Ш . М уз1. V . с. 8. е1 9. (М ј̂ пе Ра1г. рт. I . 33.

р. 111С.)јп а п п е а С ћ г у $о $ 1о т ., 1п Јоап п ет Н от . 78 . а1. 77 . ( М 1впе\ Ра1г. рт. Т .

59. р т :»V А ицигН т, К р | *1 . .55 аЈ Јаппапит с. 18. (М 1?пе, Р.а1г. 1а1. Т. 33. р. 221) .

209

исиун е заслугам а И Х риста. Јектени је још од ли кују крат-коћом, јаснош ћу и једноставнош ћу, због чега их хри ш ћанивеом а воле. В ато нх налазим о не сам о на ли тургијам а, н его

15 >

В елики отпуст гласи: Х р Т с т о с х н с т и и ш и и В о г х н л ш х ,

л * о л н т к д л < и нрсчнстмА С К О С А л »л 'т | р « , затим успом ене седмич-нога дан а (н. нр. у но нед ељ ак: прсдстлтслкстш чктнкц *



и у скоро свим а литургичким чиновим а православне цркве.У пр авославној цркни им амо четири врсте јектени ја:

велика, м ала, сугуба (уд војена) и нрозбена. В е л и к а се зоветако но броју прозби (12). И м амо је н. пр. н а ли тургијипосле возглаС а: Б лагословено царство . . . М а л а јектенијаје по четак и сврш етак вели ке јектени је, а зове се тако п о

м алом броју п розби. С у г у б а јектен и ја доби ла је им е од тога,Н1 то се у почетку ис^е у два м аха, удво јено обраћам о м и-лосрћу Б ож јем , а и од три кратн ог по јањ а Господи но<ннл8низа сваке ирозбе. О вој јектенији претходи у извесним слу-ж бама позив свеш тенослуж итељ а да се пом олимо свомдуш ом ( свесрдно) — Рц ш х вси Ш Ш А Д $ Ш И , И Ш КС 1П И по»-И К Ш М О Н А наш сгш рцсл»к — те м олба Б огу да усли ш а гласм оли гве н аш е — Гослоди ксед{ржитсак>, В ож с о тец х нд'иш )(х,•ИОЛН .НУ . ти С А , оуслмш и и пол»ил8и, па тек о нд а до лазе п ро збесугубе јектеније. П р о з б е н а зове се стога, ш то се свакапр озба завр ш ује речју просилгА , а на њ ене се ир озбе од го-вара са Н О Д ЈИ Г О С П О Д И . У њ о ј молимо поглавито духовна

.добра овога и онога света.

Јектепије су респо нзорне м олитве између пр езвитераили ђако н а и н арод а, који одг̂ овара на п ро збе са Г о с п о д и

молтлбн или Н о д а и Г ^ с н о д и . С вака се јектен и ја завр ш ујеслав осл ов ије? ко је се зов е Гхф соутјо^, к о з г л а с х . у ванреднимслучајевим а дају се прем а нотреби великој јектенији по-сле прозбе плакамф и^х . . . и сугубој пред последњ у про збунароч ите п рочбе за доти чн е слу чаје, а тако и сто и унарочитим последовањ им а (н. ир. крш тењ у, водоосвећењ у,

м олб ану, п арастосу и т. д.) такве, које од говарају д оти ун ојсв еш тен о ј р ад њ и .

61. Заврш не м олитве.

Т о су м олитве, којим а се заврш ују ц рквене служ бе,и зону се о т а у с т и . О тпу ст (47:6X0015) је засеб ан бл агосл он ,који свеш тени к изговара *на сврш етку ноједини х служ би .

О тпуста им а в е л и к н х и м а л и х « П рни се говоре. насврш етку чечерњ а (оеим м алог), јутрењ а и ли тургије; адруги на сврш етку м алог вечерњ а, п овечерија, нолун оћни цеи часова.

н (к < с н ћ 1)(Х с м л * Б С С П Л О Т Н К ^ Х , Ј уторак: ч с с т н л п к с л л к н а г и ) п р о «

р о к а . п р с д т с ч н н к р с с т и т с л л 1и >л 'нна, и т. д.), спо м ена светихапостола ( С К А Т У Х * с л а к н м х * и к с ф м л к н м х х л п о с т ш л х ) , споменасветитељ а којем је н освећен доти чн и храм , (на ли турги јии светитељ а чи ја је ли тур гија одслуж ена), те имен-а свети-

е љ а п о м инеју и заврш етка: С К А Т М Ј^Х прл'к«днк1\х когоотвц*

имкГлм и Л нни и ксИ ^х Г К А Т К ^ Х , пол<ил81тх И С И Л С С ТИ насх,м кш Б Л Л Г * н ч1лок*ккол(«Б1цх. У м алом отпусту се не спомин.ени успом ена дан а седм ичн ог, ни храм а, ни писац ли тургије,ни снетитељ дан а но м ин еју: он се дакл е састоји из по-четка и занрш етка великога отпуста. Н о у српској право-славној цркви долазе иза спом ена богоотаца им ена прнихсрнских просветитељ а и учитељ а. п по том е он гласи уц ели н и ов ако : Х рТстосх н стиннкш В огх паш х, .иолиткал^и прс»Ч М С Т К 1А СК01А л«л'т(р1, НрСПОДОБНМ Х̂ Н БОГОИОСИМ Х̂ О ТвЦХ Н л'ш Н \[Х ,

С К А Т К И Ј Х С ЈР К С К Ш ЈХ проск*ктит«лж И 0уЧИ Т1Л1И О у.Н С Ш Н Л .игроточи«ВДГШ , СВАТИТСЛСИ О лвкм, ЛрССНТА И Л1Л'5ТЛ1Л, И КС 'к;\Х СКАТК1Х&пол<ил8стх И С П Л С С ТХ ИЛСХ, ИКШ БЛЛГХ И ЧСЛОК-ккОЛМ БЈЦХ .1) Н аслуж бама у недељ у, почињ ући од иолуноћнице, на закљ учнодо литургије , додаје се пред одпусте : Коскрсскш изх .И С О Т В К П ЈХ ,

који се додатак одн оси на спом ен Х рисгова ускрснућа.У дане Х ристових празника и њ ихова попразнства и одани јапочињ у отнусти са успом еном празника (н. пр. на Бож ић :Н ж с в х (ртсп'к р о д ^в к ш с А , и кх (лсл'к)(х К 03Л1П Н , нлш сгш рл'днС П Л С С Ш А , Х р Т с т о с ж ж т и н и м и Б о гх нл'ш х . . . ) , и ли ин аче рећи:упо требљ ава' се отпуст ир азни ка (у пон разнству и зузим ајусе недељ е) .

А ко се сп ајају д ве служ бе заједн о, н. пр. јутрењ е ипр ви час, п а се иза сваке говори отиу ст, то се отп устпоследњ е служ бе зове заврш ни или закљ учни.

П отпун ред заврш ни х м олитава јесте оно: Ђ акон саам вона (ако нем а ђакона, снеш тени к из олтара отворивш идвери — ако не беху отворене) возгласи: Н р ш В д р о с т к , д апобуди паж њ у он их игго су у цркви на славословљ е с м иБ Л Л Г О С Л О К С Н Х Х р к т о с х Е о г х н л 'ш х , К С С Г Д Л , НК1Н'к м » р и с н ш № т. д.,коју ови и потврђују молб ом : Б л л г о с л о к и , иза чега их све-

' ) В и д и В . Н и к о л а ј е в и ћ . В слики Т ипи к , 1905 . стр . 3 -17.

210

ш теник и благосиљ а пом енутим сланословљ ем. То славо-словљ е по тум ачењ у Си м еона С олунског подсећа на речи.које је казао Г оснод М ојсију: Л з а е с ж к с м и , а налази се

1

15б>

О во П итрино дело и споменута Н утпо{ ;гар1пе јесу норед С Н пЖ - ове ан-тологије најглавни ја дела о цркн. и есниш тву н рав. ц|>кво на занаду.— П р о т . Н . И . Ф л о р и н с к Ш , И с то р ш б о го с л уж б е и и х ч. пћспоп ћнји пра-нославнон каволи ческои восточнои церквн. И зд. второе, донолиеиное



и код апостола П авла. ) Затим се чита мо литва за утврђењ езем љ е господара, нраво славне вере и свију нравославни хх р и ш ћ ан а — О у т в ^р д и , Е ж » . . . . после које се свеш тенико б р а ћа м о ли тв ом п р ес вето ј В о го р о ди ц и : И р «скА Т4А К « г о «

р о д и ц « с (14с и н а с к , коју цр ква проп раћа величањ ем пресветеБ о г о р о д и ц е : Ч ( г г к н и ш 8 | 0 Х | р 8 к ? т х , и с л а 'к н ' к и ш 8к > В ЈЗХ с р а к н ж Г А

С (р а ф 1 .н & , Б 13& н с т д - к ш А Б о г а С а о к а р о ж д ш 8> о , с 8ц ј 8(о К о г о р о д н ц 8 ,Т А в м и ч а ш х . Затим славослови свеш тени к И суса Х риста:О а а к а т ж - к , Х р 1 с т ( К о ж ( , о у п о в а ' н ( н а 'ш «, с д а к а Т ЈК ^ : , н а ш т о

народ одговара прослављ ањ ем пресвете Т ројиц е краткимславословљ ем, те м оли м о л и т в д м Г о с п о д и п о <и и л 8 и (В пут) одБога ном илонањ е, а речим а О т ч ( к д а г о с л о к и , благослов одсвеш теника. П осле овога г'0В0ри свеш теник о тнуст.

В елики се отпусти пр оп раћају обич но м ногољ етијем заземљ е господ ара, поглавицу црк вене области, војску, црквенедобр отворе и „све нр авославне х ри ш ћан е; а м али се отпустизаврш ују са Ллш нк.

О бичај цркве отпуш тати верне из храм а м олитвом иблагословом свеш тени чким без сум њ е је стари. О тпуст јеу старој цркви Г>ио кратак 'А толиеоО-е еџт^Гј (отпуш татесе у м иру) — којим је речи м а ђакон отпу ш тао народ.*)О вај оби чај постојао је и у сва каснија врем ена у право-с ла вн о ј ц р к в и . ')

Л итургЕ чко или црквено појањ е.

432. Л итерату ра, п ојам и п одела.

Л и т е р а ш у р а . Ф .(и л а р е т г ,) А . Ч ., М сторическЈи обзорт. пћ снои ћв-цеш . и нЉ снон-ћпЈн греческоп ц еркви И зд. второе, доно лненн ое. 4»>р-Н Н Г0В1., 1864. О во је гланно дело о богослуж беном несниш тву \ рускојб010сл. кн.иж свности. - С апћпа1 Ј . В . Р И г а , Н утпо дга|>1и е ;1»> Гс^И хе(р-ессЈие. В о те 1867. — IV. С И г Ш е М . Р а г а п 1к а $, А пУ иИ оцЈа ^гаесасагш јпи т сћпбб апогпт , 1Јрз1ае М 1)С ( Х ћХ Х 1 . У овом делу им амо богатизбор цркв . песама хронолош ким редом са исцрш пш уводом о исто-рИ ји, м етрум у и м узици цркв. иесам а. — Л па1ес(а заегд арЈсНеви) 8о1ез-тепз(рага1а, есћсШ усмлл« В а р Н $1а Р Н г а . Т о т . 1. Р ап зИ з М О С С С ћ Х Х У .

' ) Ри.мљ . 9 . 5 .

») С оп*(. А р. 1. VIII. с. 15.

*) Види Л е б е д е в Ђ , I, стр. 57 Т Ш Н о /е г , II. счр. ЗОН .

н исправленное. КЈев->. 1881 . — Е &т . В о м у , Р оМ ез е текк1е8. К1ис1с«пг 1ез о п р п ез с1п гуИ ^те 1огис(пе сЈапв Г ћ уп ш ор тарћЈе с е Г ерИ ве^ гессјие, № те§ 1886 . — Г еш р- ро о I . П агсабои ои Х о- Ј , 2ицјЗола>-сгр сагсорсау г?ј тсар' тђрГу еххХ тјзсаапх тјЈ роиаисТјс, 'Е у А Ц уаГ ; 18 90 .К од Грка главно д ело које обухвата цело црквено песниш тво ицрквену м узнку . — К . К г и т ђ а с ћ е г , О езсМ сМ е Л ег ћугапИ пЈбсћеп1л11ега1иг. М ип сћеп 1897. К ру м бах ер је један од најглавн ијих ра-

дени ка на цркв. несниш тву. У овом делу им а један одсек К Јгсћеп-роезје стр. 653.— 705., где суглавни основи и стори је цркв. и есниш тваса исцрпном литературом овог предмета. — Н еш то о црквеној ли-рици византин ско-грчкој. П риказао Д р . Г а в р о М а н о ј л о в и ћ , Гласникзем аљ ског м узеја у Босни и-Х ерцеговини, XVI. 1904. С арајево, 1904.

Л итургичко или цркнено појањ е није ни ш та друго,него м олитва израж ена песм ом и м узиком . П ојањ е је изразоду ш евљ ени х религијозних о сећаја, у коме је сједињ енритам речи са ритмом музике.

К ао код сваке иесм е, тако и код рели гијозне несм едолази у обзир двоје: артикулирана реч и неартикулирантои, јер обоје израж ава на засебан начин садрж ин у песм е.Р ечи. које су садрж ин а несме, сачињ авају р е л и г и јо з н о п е -с н и ш т в о , м атери ју или текст песм е, а тонови којима се оверечи поју, сачињ авају р е л и г и јо з н у м у з и к у . П о ш то р ел и -гио зна п есма како по тексту тако и по м елодији и м а својепо себне закон е и посебну и сторију, то ћем о овде расправ-љ ати о црквеној песм и у ова оба правца. Зато ћем о првоговори ти о песм и с обзиром на речи, т. ј. о рели гијозно јпо јези ји , а затим о иесм и с обзиро м на тон (м елодију) т. ј.о религијозној м узици.

Материја или текст појања, или репигијозна појезија.

63. Разне врсте црквених песама уопће.

Ц рквена несм а слаж е се по садрж ини са м олитвом,али се разлику је од њ е ф ормом , наим е већим стеиеномосећаја и прем а том е начином израза који јој одговара.

П рем а речим а св. апостола П авла: „ . . . И С П О Л Н А И Т К А

Д&Х0ЛШ , глаголк>цк с(к-к ко \|'аллгкхх (фаЛјсоТ?) и п -кнж х* (ор^осд)А П ' К С Н (Х * Д В Х О В Н К ЈХ * (фбац га>еоро& ,ихаТ$), косп4какир( н покцн«* с(рдца'х* каш их* ГХ (ки" (Е ф ес. 5, 1 8— 19) разлику јем о три

212

врсте песам а за по јањ е. О ве три врсте црквени х п есам а спо-м ињ е св. апостол П авле и у посланици К олош аним а 3. 15. 16.

П од а с а л м и м а се разум евају позн ате снете песме

15б>

на осталим б огослуж ењ им а. У опће псалм и су невани усвакој религијозној свечаности и у свакој прилици.

С в. А м вросије прича, д а када су А ријенци узнеми ривали н.егов>



Јудеја, а збир ку ових песам а им амо у књ изи псалтиру(фаХ г̂ рк^ или .{ЈфХ о$ тш у фаХ рбу), а главни ни сац псалам а јеД авид. П од речју а ј е н и ја или х и м н е разум еју се би бл ијскепесм е, које поред п салам а дол азе на црквепом богослуж ењ у,као н. пр. п есм а три м ладића у заж ареној пећи (Д ан. 3,24— 90), песма Захари јин а (Л ук. 1, 68— 79), п есм а пресвете

Б огороди це при састанку са Јелисаветом (Л ук. 1, 46), и т. д.И најпосле под и е с м а м а и л и о д а м а д у х о в н и м р азум ејусе О не св.. песм е, које су саставили побож ни хри ш ћаниради п оуке и н азидањ а браће, не држ ећи се при томе речисв. П исм а. И м е псалми за прву врсту иесам а сачувало седо данас, дочим се им ена и разлика друге и треће нрстепесам а у горе наведеним речим а св. апостола П авла утоку врем ена изгуби ла, и последњ е две врсте песам а зонусе једним им еном а е с м е и х и м н е , а оде су неколико тро-пар а, И з којих је састављ ен канон .

6 4 . П с ал м и .

П сал м е1) су Јуд еји зајед н о са закон ом (о у6ро$) и пр о-роцим а на богослуж ењ у читали и п ојали, и данас сачи-њ авају знам енити део песни ш тва хриш ћанске цркве.

С в. апостоли ун огребљ авали су на својим скугтовим апсалме утодико виш е, јер се њ им а по тврђује дол азак обе-Н апог С паситељ а и цело дело искупљ ењ а И суса Х риста,у њ им а су исказана велика доброч инства роду љ удском ,^ њ им а се подстичу љ уди на п окајањ е и захвално ст заова доброчин ства. П о примеру аностола употребљ авали су

апостолски наследниц и псалме не само на опће.м јавном *)богослуж ењ у, него и на приватном .*) П салм и се певаху н алитургији,4) на јутарњ ем и вечерњ ем богослуж ењ у, као и

' ) Т о Х ^ С ј е п е с м а н а с т р у н у , а з ат и м и е с м а у п р а т њ и ж и ц а , а з б и р к а

псалам а аове се псалтир . Јудеји сами аову псалм е >песм е хвале« п рем а њ ихово м

г л ав н о м к а р а к т е р у , јс р г л а в н а њ и х о в а с а д р ж и н а Је х в а л а Б о г у .

») И спор. С опз1. ар. 1. II. с. 67; 1. V. с. 19.

' ) Т е р т у л и ја н о п и с у ј е н а т и ц а њ е у п з ја њ у и с а л а м а о в и м р е ч и м а : З о п а п

1 п1 е1 Л и о з р з а 1 т ј е1 ћ у т п : . е ( т и (и о ве р г о у о са п , ^ ш з т е П и з О е о з и о с а п а ( .

(Т е гШ И а т У ћег а<1 их огет с . 9 . код М ^п е , Р а(г. 1а(. Т . 1. рг*>1417).

«) И спор. С опв(. ар. 1 . VIII . с . 13.

црк ву, н арод је целе дане и целе ноћи прон одно у појан.у и м олитвипсалам гц1) а св. Јован Златоусти, да би носведочио о бич ај употребепсалам а и н .ихов углед код народа, рекао је: Н а наш им скуновим аД авид је прво, средин а и кр ај.1) А б л . Је ро н и м п и ш е : В ауШ 8 1 т о -П 1<1е8 поз1ег, И п даги з е( А 1саеик, П асси з (јио чи е, Са1и11иб е бегепив.* )И стр тако се псалм н свугде употребл.анали на приватном бого-служ ењ у. Н арод, па чак и деца, знали су м салм е напам ет, и према

Јерон им у орач је нојасг за плугом псалме.4

) П рема С ократову5

) све-дочан ству, цар Т еодосије II. М лађи (408.—4-50.) појао је п салм е свакојутр о са својим сестрам а^

Д а би се унело ш то виш е разноликости у богослуж ењ е,м еш а се појањ е псалам а са чи тањ ем би бли је и са зајед-нич ким м олитвама (јектени јам а). Л аодики јски сабор наређује.да се не чи тају 'псалм и један за дру гим , него иза свакогпсалм а треба да дође читањ е.6) У извесна врем ена данан л ц о извесним иразниц им а чи тају се или поју одређенипсалм и. Т ако п ропи сују А постолске У станове псалам 62.:К ж », В ж « /иои, кх Т1в-к оутЈИ ни к)... за јутарњ е б огослуж ењ е,а псалам 140: ГУХи коззка'х& к& тск^к, оуслмш и . . . " за ве-черњ е богослуж ењ е, зато се и зове први- псалам јутарњ ипсалам , фаХ р с̂ брЗ-р(уб$. рза1ш иб ш аЈцИ пиз, а др уги псаламвечер њ и псалам , фаХ рб$ 1сптер 6̂$ или ккС киуумд, рза1ш изуезрегИ пиз.7) Затим беху одабрани псалм и за св. литургију,за св. тајне, п огреб и т. д. Б рој псалам а, који су се чи талиили појали, био је у разни м црквам а различ ит. Т ако сучи тали егип атски м онаси у одређене ч асове м олитве кадгод18 кадгод 20, кад виш е кад м ањ е псалама,8)

' ) А тћго зи Ер18(. XX. а(1 М агсеШ пат вогогет (М 1?пе. Га1г 1а(. 'Г . 16 р . 1001.•) Ј о а п П е з С ћ г у з о в Г о т ., П е р о еп Н е пН а Н о т . 2 .

») Ш е г о п у т Г Е р 1 з( . 5 3 а<1 Р а и Н п и т (П е 81и <Н о 8 с п р ( и г а г и т ) к о д М 1 « п е,

Ра( г. 1а(. Т . 22. р. 547.

«) Ш е г о п у т ., Е р. 46 а(1 М агсеИ ит (П с вапсИ з 1ос1з1 с . 11 код Л Н рпе, Га(г.

1а(. Т . 22. р. 491.

» ) 8 о с г а 1 е з , Ш з(. есс1. 1. VII. с. 22.• ) К а н . 1 7 . : » Н а б о г о с л у ж б е н и м з б о р о в и м а н е тр е б а п с а л м е с је д и њ а в а ти ј е-

д а н с д р у г и м . н е го п о с л е с в а к о г п с а л м а м о р а б и т и к р а т к о ч п т а њ е « .

') С опз(. ар. 1. VIII. с 32. 37. и I. II. с. 59. Вид и и Ј о а п п . С у г у з о з (., Е х р о а кш

1п Р за1т. 140 (М 1рпегРа1г. рг. Т . 55. р . 427).

•) Ј о а п п е з С а з з ја п и з , О е соепоћш гиш Ј и з Ш н И в ' III с; 3. ( М џ п е Р »(г, 1а(

Т . 49. р . 124 е( 125).

214

0 избору , који ће се псалм и читати и ли појати, од-лучи иао је епи скоп. С в. А танасије пр ича, када су њ еговуцр кву оп седали ари јенски војни ци , заповеди о је свом е ђакону

1

и изнад њ их лебди дух м или јона побож них м олилаца, којису њ им а израж авали своје осећаје побо ж ности, тако да јеу псалми м а сједињ ена снага речи и моћ и сторије.



да чита 185. псалам . ) А бл. А вгустин прича да је оби чнозановеди о ђакон у свом е да чита који год псалам , да бина њ ега држ ао пропонед. А ко би м еђутим ђакон и з забун очи тао др уги који нсалам , см атрао 'је бл. А нгустин то каознак с неба, «те је им про визирао про повед на тај псалам.*)О оследњ и псалам сврш авао се м алим славословијем: „Сдакљ

О ц8, и С н8, и стод»8 Д х».. ."»)

65. С адаш њ а употреба псалам а.

И з до сада р еченога види се, да су псалми из пра-старих врем ена сачињ авали битни саставни део хри ш ћанско гбогослуж ењ а. П а тако је и данас, јер псалми су главни деодневног богослуж ењ а (часоиа, по луноћ ни ца и повечерија)г

већине тајана и м олитвословљ а, п а и свакодневн е дом аћем олитве верних нису без псалам а.

И црква им а потпуно ,право ш то употребљ ава и данас

псалме. као средство којим израж ава своје пош товањ е исланљ ењ е В ога. Јер у псалми м а су н ајваж ни је догм атскеи м оралне истине, као и. најузвиш ени је ид еје и најдуб љ ирелигијозни осећаји.

Ч есту употребу псалама у хриш ћанској цркви оправ-дава и карактер њ ихове ф орм е. П салми* се крећу у кр.угуосећаја и мож емо их означити као чисте хим не. П салм и сунепосредан израз ватреног одуш евљ ењ а. Њ ихово излагањ еје снечано, угодно уху, у звиш ено, снаж но и пуно садрж ин е.Д аљ е, њ ихоно и злагањ е је кратко и пр егнан тно, а прем аначину израж авањ а згодни су за појањ е. Језик псал ам а.у

оригин алном тексту је песнички , и украш ен је разни мритм ичким ф ормам а и разним ф игурам а

У з све озо, и старина псалам а уздиж е њ ихову вред-ност. П салм и су достојанствени спом еници вере и ватренепобож нрсти- из дубок е старине. по тврђени су као кан онскиделови С в . П исм а, освећени су хиљ адугодиш њ ом унотребом у

•) А О ш т и ., А р о 1 о р а Је Г и ^ а в и а п . 2 4 ( М ^ п е , ра 1г. 1а( . Т . 25. р . 676)

' ) А и % и $ 1Ш Е п п а г а М о ш Р в а 1 т . 1 8 8 (М Ј р ч е, Р а 1 г. 1 а (. Т . 3 7 р . 1 7 8 4 ) .

*) /о а п п е а , С а м (а п и $, Б е С о е п о ћ ш г и ш Јп в Ш и И в 1 . I I . с . 8 . ( М 1 р те , Р а 1 г. 1 а( .

Т . 4 9 . р . 9 4 ) .

66. О стале биб лиЈске песме.

О вде р азум ем о оне песм е, које су осим псалам а разасутеу књ игам а С тарога и Н Завета. У ове убрајам о из С Завета:О бе п обедне песм е М ојсијеве после пр оласка кроз црвеном о р е ;1) песм а хвале А не, матере С ам уилове;2) несма про-

рок&: А вакума,8

) И саије,4

) Јоне ;5

) песма три м ладић а у за-ж ареној пећи,*) песм а Захарије оца св. Јована К рститељ а; ')а из Н Завета м олитва С им еона Богоприм ца8) и песма пре-свете дјеве М арије.9)

О ве песм е потпуно су сличне како по унутраш њ емк ар ак те ру та ко и п о с п о љ а ш њ о ј ф о рм и п сал м и м а, и к аоизлив узвиш еног одуш евљ ењ а спадају у најодабран ијепоетске делове С в. П исм а. К ао песме хвале, употребљ аванеод Јудеја, преш ле су заједпо са псалмим а и у хри ш ћан-ско богослуж ењ е, а то се догодило утоли ко пре, ш то сеодносе на важ ни је мом енте из ж ивота И Х риста. С в. А та-

наси је пр епо руч ује п ојањ е хвале три м лади ћа да је де-војке поју код куће п ри јутарњ ој м олитви.10 ) П о све-доч анству сн. Јована Златоустог још од њ егова врем енап ојале се ове песм е свугде.11 ) К асније се упо требљ авалеове песме како за састављ ањ е т. зв. ирм ос& кан он а такои других песам а јутрењ а, н а којем их видим о да се упо-требљ авају до данас.

' ) И с х . 1 5 , 1 — 1 9 ; В т о р о з а к . 3 2 , 1 - 4 3 .

») I . Ц а р . 2 , 1 - 1 0 .

' ) А в а к . 3 , 1 — 1 3 .

«) И с а и ј а 2 6 , 9 — 1 7 .

») Јон. 2 , 3— 10.

• ) Д а н . 3 , 2 4 - 9 0 .

' ) Л у к . 1 , 6 8 - 7 9 .

' ) Л у к . 2 , 2 9 - 3 2 .

») Л у к . 1 , 4 6 - 5 4 .

<°) Д к хф о ш ц а К Х * 7 « тг с и Х о ^ Л т * п а ч х а та Јр^а Кир(ои, т&у К 6р1СУ . . . А (ћ а п а з .

О е У 1 г?1 п И а 1 е п . 2 0 (М ц п е , Ра1г. џ г . Т . 28 р . 276) .

") Ј о а п п Г з С ћ г у $о $ (о т Ј Ш >е г ц и о<1 в е 1 р в и т п о п 1 ае сШ , п е т о 1 а еЛ е ге

р о ав И к о д М јр т е , Р а 1 г. р т. Т . 5 2 р . 4 7 7 , г д е с е к а ж е о п е с м и т р и м л а д и ћ а . . .

тгју д-аораоттЈч ха1 тхроВ оЈоу ф оаут« ; Ф 8ТЈ>, Т»1» *а то® *х«{уои

кауто(Х0№ о Н о у Л ч г ц а«оц*угЈУ ...

217 15б >

67. У м бтничка форм а хриш ћанских ц ркцених пееама и

постанак цр квеног п есниш тва.

Д о половине прош лог века , како Г рци тако и учењ аци

(тгбрут)) хаХ Х с&тееса тбју 'ЕХ Х т с̂т/ (сл атк оре чи во ст Јели н а)« , и•даљ е споми њ е Н ил како и м ноги јеретиц и писаху м етричкепесм е, али не на корист. Д руги пак разлог ш то се хри ш ћан-ско црквено песниш тно није м огло разнити на класичној



запада гледаху на грчки текст цр квених песам а пр авославнецрк ве као на чисту оби чну п розу. О во је сасвим разум љ иво,јер свугде где год им амо ш там пани и пи сани текст цр кве-них несам а, видим о их у прозном ставу како у грчкомори гиналу тако и у словенском преводу ових песам а. П о-једи ни ставови одељ ени су тачкам а, ко је су уједн о и једи н аин терпун кц ија. О ве тачке су често изостављ ене или прем е-ш тене. а нова ин терпун кци ја је увођена, и тако је дош ло,д а је свест о том е. да се цр квен е п есм е састоје из строф а,строф е из редопа (стихова) са извесним нагласком , све виш еи в и ш е и ш ч еза н ал а. У то м е м и ш љ ењ у је јо ш в и ш е св етутврђивало м иш л.ењ е самих византијских ком ентатора цркве-ни х иесам а, који каж у да су п есм е грчке цркве пи санехатаХ оуа5т^ (нрем а говору , у иро зи) те^ф Х буф, којим а серечим а означавало све оно Н Ј Т О није нисано по старојкласичној м егрици , дакле служ иле су за ознаку прозе. Т ек

од како Је учени кардинал Ж , Н . Ф . П и т р а (Ј е а п В а р И з (еР г а п ^018 Р Н г а , 1812.—1 889. ) почео да се бави црквенимиесни ш твом , уни део је, д а те силн е песм е и текстови. којисе поју у грчкој цркви а који се налазе у разни м руко-писима и ш тампаним књ игам а, нису обичн а проза каопгго се дотле д рж ало него да су те песм е и спев а^е у пр а-нилн им ум етнички м ф орм ам а, т. ј. д а су строф е састав-љ ене из стихова.

К ада је настала п отреба да се певају хри ш ћанск е п е-сме, јавил о се и питањ е. какав ум етни чки обли к да дадухриш ћански. песници својим песм ама. Н а осН ови старе кла-сичн е ум етности песни ш тва ни је се м огло црк вено песни-ш тво развијати, јер би упо треба незнабош ког м етрум а моглабити повод сумњ и у узвиш еност и бож анственост хриш ћан-ског богослуж ењ а и песниш тва. 0 овоме читам о код Н илаС таријег у једном њ еговом писму неком м онаху (М Ј̂ пе,Ра1г. 8г. Е р. II, 491: »А постол П авле је рек ао (I. К ор. 3, 19)прсмвдростк во ли'ра «ги>, к8нсуко оу В га естк и нр ем а том еје забрањ ено употребљ авати ф орм е Јелин а, хексам етар ијам бе; јер када стоји у П ричам а С олом оновим (5, 3) <мд*Е С К Л П Д ЈТ Х Ш оустж х ж ж к Б Л В Д Н Н Ц И , то значи овде блудницу

оснонн Је тај, ш то беш е н естало разум евањ а и ин тереса застару веш тину песни ш тва, те када би се и хтело црквен о"Н есниш тво развијати на он ој основи, не би до нело "ж ељ енанло да нити би постигло нам ењ ену сврху. Ради тога се м о-рало ударити новим путем , а онај се наш ао тако, ш то језа зајед н и ч к у о сн о ву и к а о г л а в н и п р и н ц и п н о в о гп е с н и ш т в а п о с т а о р и т а м ( гд е се у з и м а у о б з и ра к ц е н а т и б р о ј с л о г о в а) а н е к р а т к о ћ а и д у ж и н а( к в ан ти те т) сл о го ва , како је то било дотле V класичномгрчком песниш тву.

О ву теорију у правој јасноћи , важ ности и лепоти првије одређено и свесно унидео П и т р а на једном рукоиисномкано ну у П етрограду год. 1859 ., који је канон н апи сан упох валу славне чудотнор не иконе пресвете В огородицејед н ог атон ског м анасти ра, која се зоне тортагпо оа, а зонесе тако ш то је н асликана на једно ј капи ји. У том рукопи су

н аш ао је П итра сим етријске одсеке, који се од аваху као•строф е, а поједин и ставови и речени це биле су о дељ енецрвени м тачкам а. О во 1*а је навело н а,бр ојањ е слогова ипр он аш ао је у њ ихову бр еју конститутинни закон цркнени хпесам а, који су зако н ' потврдиле и песм е у рукопи сим адругих библи отека. У 'М оскви*је наш ао П итра један грчкирукоп ис „хо уб ахар^", т. ј. рукопи с у коме су дугачке црк венепесм е конд аци. Т у м у се открио потпу но нов видик нагрчку црквену појезију.1)

О ву теорију потврдио је и уио тпун ио класичн и ф ило логIV. С ћ п $ 1 у свом е делу А п1ћо1о§1а §гаеса сагш 1пи ш сћгјзба-

погиш , а у њ егову раду и отпом агао га је Јелин М . П а р а -н и к а с , у ч ијој се постојбин и б есвесно у м елодији сачувализакони ове теорије. П ом оћу мелодије грчкнх црквених пе-сам а, како се оне поју у грчкој цркви, излож ио је С ћпз1 ри-

• ) О ву своју теори ју излож ио је потггуно П птра у увојем деду : Н уш пор га-

рШ е Је Г бцП ве ргесцие , Н ош е 1867 . - стр . 3 . — 10. и даљ е , и у п редговору дели :

А па1ес1а васга арЈсИ ерјо 5о1 евтеп81 рага(а (р. I ,—Х С 1У . ) , где. је ианео реау лтат свога

д у г о г о д и ш њ е г р а д а и ш т а м п а о Т р о то А б ^ и т, в б и р к у ц р к в е н и х п е са м а м а њ е и л и в и ш е

п о а н а т и х и з н е к о л и к о р у к о п и с н и х з б и р а к а , и т о ве ћ и н о м т и т Л и и л . П е с м и ц и о и и х

хим ни оаиачени су у акро стиху , ако пак тога нем а , онда је теш ко одрсдити цеси ака .

там ске закон е ове теори је и п оказао, да од гонар ајућ и <^тихониим ају не сам о.једнак број слогона, него и исти нагласак.

Н ас пак у овој читавој ствари нарочито заним а умет-ничка ф орм а црквених н есама у слоненском нреводу. О вде

1 5б >

словенском преводу би ла у вези са м елодијом песм е. С ам оћемо аналогни број слогова узалуд траж ити у слопенскимпреводим а црквених песама.1)

П останак пак црквеног песниш тна треба траж ити у



се м орам о запи тати, како су радили словенски преводи оцинреводећи грчке ц рквене песм е на словенски, да ли суцрк вене песм е у словенском преводу иоезија у стиховим аи строф ама, да ли и за њ их важ и све ово, ш то см о казалнза грчки текст ц рквен их п есам а, и да ли словенски текстових песам а м ож е доприиети упостављ ањ у м етрума кодгрчких текстова црквени х и есам а? С ловенски текстовицрквени х песама које дан ас употребљ аиа_м о у цркви ш там -пани су у ирозном ставу, и немамо у њ им а сам им а никаковасведочан ства, кљ уча ни до каза за но ставл.ањ е теорије, дасу оне песм е било у словенском бил о у грчком текстуизграђене у строф ам а и стиховим а. Д рукч ије ствар стојиса старим рукописним црквеним књ игама српскослоненскередакци је. А ко узм емо оне руконисе. видећем о на први ио-глед да је у њ им а текст у иро зном ставу, а као једи наин терпун кци ја, да су тачке, као ш то је то и у грчкпм

рукоп исим а. И з овога зак.'вучујем о да је пр еводилац п рипреводу радио он ако како је то у грчком , наим е н реводиоје став н о став, и иза свако г става као и у ори гин алум етнуо је тачку. У ори гиналу пак ставови су били стиховии дели ли се тачкам а, које су грчком но јцу служ ил е уједн окао м ерило за п ојањ е. У преводу пак изиш ао је см исаоједн ог стиха, а нр еводи лац се н ије брин уо да ли је токод њ ега стих са одређеним бро јем слогова и да ли српско-словенски превод песам а им а какву ум етни чку ф орм у, негом у је једи н а б ри га би ла д а ир еведе те песм е за 6010-служ бену употребу.

П ом вћу српскословенске редакци је ових старих руко-писних песам а м ож емо успоставити ум етничку песничкуф орм у ор иги нал а, јер где је у словенском тачка, ту, јеи у ори гиналу, а у оригин алу се стихови одељ ују тачком .П оређам о ли поједине ставове одељ ене тачком један исподдругог, им амо строф е са стиховим а. П а не сам о да су сло-венски п реводи прим или пун ктове т. ј. ум етни чку ф орм угрчких о ри гинала црквен их песам а, него је и грчка м узикат. ј. м елодија заједн о са ф орм ом пр еш ла у српску ц ркву,•••е је у.м етнич ка ф орм а како у грчко м ори гин алу, тако и у

П останак пак црквеног песниш тна треба траж ити устарозаветном јеврејском богослуж беном песни ш тву, старо-заветној псалм одији, јер м ноге особине овога песниш твапрен есене су не сам о из ори гинал а него и преводом сеп-туагин те у хри ш ћанско цр квено песниш тво. Д аљ е је на разви-так овога иесниш тна утецало уз сирско црквено песниш тно

и грчко проп оведниш тво својим најодуш енљ енијим и узни-ш еним м естима, наим е нисока реторска проза хриш ћанскихпропон едника, чије проповеди нису ни ш та друго него хим неу и рози, и м ож емо их н азвати хи м нам а, које су истина безм етрум а (ауеи р^трои) али ни су без ри тм а (хуеи р&Џ сп). Н а-рочито се стил проп оведи IV. и каснијих векова при бли-ж ивао све вип1е стилу ди тирам ба. О ним путем развијало сеностепено грчко богослуж бено иесниш тво.

68. Х имне и песме састављ ене од побож них хриш ћана. В рсте

и имена цркввних песама.В ећ се из нанедени х речи св. апостола П авла (Е ф ес.

б, 19, К ол. 3, 16) види, да су хри ш ђаки апо столског вре-м ена им али и употребљ авали нарочиге хим не, јер се црквенопо јањ е у апостолском времену ни је м огло огранич ити самона п салм е и дру ге библи јске иесм е. Н оној цркви је дол и-ковал о да по је В огу нову песм у,*) да и зразити је славиЊ егово суш таство у три ли ца, да јасни је посведочи њ еговачуда него ш то то чин е п салм и и остале несм е С Завета.Зато је св. Д ух ц ркви Н Завета изм еђу осталих дарова д аои дар појањ а хим ни .8) О ве хим не, које св. аностол П авленазива д уховн е. упо требљ авале се не сам о у апостолскомврем ену него и у врем ену иза њ их. Т ако говори св. И гњ а-тије у својим пЂ смим а Е ф есцим а и Рим љ анн.ма о хим нама,

') А ћ к М је п о к у ш а о д а д о к а ж е , д а и у сл о ве н ск о м т ек с ту и м а м о а н а л о ш и

б р о ј с т ц х о в а и а г р ч к и х п е с а м а , ш т о п а к н е ћ е б м т и т а ч н о , а у ш т о с у м њ а и В .

Ј аг и ћ и с м а т р а к а о н е д о к а з а н о . В и д и А д к ћ / , Н аћеџ сН с а11еп а1а\'1бсћеп С ћегее1хег

<1ег рпес п§сћрп К ггсћепП е^ег (Не бП ћепгаћ1еп Јег ^песћјбсћеп У еЈегу еп е Г евцећа '-

1 е п ? А г с ћ & /п г а Ш з с ћ е Р ћ п о 1 о ^е , XXXVI. В<1. (1914) III . и . IV. Н еП .

•) П с. 95, 1 .

• ) I . К ор. 14, 26.

221

у којим а се велич а Х ристос.1) П рем а П линијеву писм у .царуТ рајану, појали су Х риш ћани из. В итиније Х ристу несм ехнале, а Јустин м ученик такође спом ињ е хри ш ћанске хим не,у којим а верни славе Х риста.*) П резвитер Г ај (II . век) каж е

15 >

истори чара') увели су прво п резвитери антиохи јски Ф лави-вијан и Д иодор у А нтиохији, а по сведоџби других 1) уве-ден је о-ај начин појањ а истин а прво у А нтиохији, али танису учини ли Ф лавијан и Д иодор, него И гњ атије Богоносац



пр ем а Јенсевију, 1) про тив А ртем она који је и ори цао бо-ж анство И Х риста: »Ко још не зна да се у м ногим псал-м им а и од нерне браће састављ еним хим пам а4) опева Х ристоскао Бог«.

0 м учеии ку А тиногену о11) при ча св. В асилије, да је пре

своје см рти еаставио једн у хим ну, која је свугде по зната и достадугачка. 5 ) С в. Д ион исије хвали егип атског епи скопа Н епота, који јесаставио м н010 хим ни, и којим а се наслађују мн о И .В ) . П едагог К ли-м ента А лександри јског почињ е са две хим не Х ристу С паситељ у иС лону, које нису упш е V црквену употребу.7)

И Т ертулијан8) и О риген 9) говоре о хим нам а хвалеБ огу и Х ристу, које су саставили хри ш ћани, и појањ ехим ни према њ ихову и сказу беш е исто тако обично каои п ојањ е псалама.

Ц ркнене песме, које им амо у наш им богослуж бенимкњ игам а јесу мн огобројне и разноврсн е, на' с тога им а им ного имена истих^ прем а њ иховим особинама. П есме којенам долазе у богослуж беним књ игам а јесу:

А н т и ф о н , антЈф ш нх, <Јут{<рш уоу. А нти ф он ско п ојањ е озн а-чава појањ е- како исалам а тако и осталих ц ркнени х песам а,и то раздељ ено у два хора, да један другом у појањ унаи зм енц е о дговар а (ауткрсоу&о, одв ратити , о дговори ти). О вајобичај певањ а био је већ код старих Грка у употреби, ш тосведоч е речи атросртђ и ^УтсатрО фт), Јл(ррг/[1а и (ЈутетгС ррЈЈра.Ф илон 10)спом ињ е, да су Т ераџевти сличн о појањ е у Е гипту устано'ви-ли . К од хри ш ћана о вај начин појањ а по сведоџби Т еодорита

' ) 1епаШ Ер1з1. ас1 Е рћев. п. 4. (М 1ј[пе, Ра1г. рг. Т . 5 р. 648. ) е( ЕрјвГ а а

Н от ап . и . 2 . ( М ) рте , 1ћ1(1 р . 688) .

•) Ј и М п . М а П ., А ро1. II. рго С ћпз1. с. 13.

') Е и е 1>., Ш в1. есс1. 1. V. с. 28.

*) ... Ц Г о с Л |1о 1 8к 1о с л ха1 ф8а1. ..

») В а»и и , и ће г <1е 8рјл1и 8апс1о с . 29 ( М ^п е , Ра1г . џ т . Т. 32 р. 205) .

•) И спор. Е и з е ћ ., есс1. I. VI I. с. 24.

') С и ш е п з А 1е х „ Ра еЈа^ 1 . I I I . с . 7 . ( М ^п е , Ра1г. 8 г. Т. 8 р. 6 8 1 - 6 М ) .

•) Т е г Ш И а п ( А ро1овеН си8 а<1у. |еп1еа с. 2 (М ^п е, Ра1г. 1а(. Т . 1. р. 321.

в 1Дћ л Л и хо гет с. 9 ЈМ Јрте, 1ћ1(1. р. 1417) .

• ) О г<вгп1» С оп(га С еЦ и т 1. VIII . п. 67. (М јрте, Ра1г. рг. Т- XI . р. 1617) .

" ) 1 )е - у1( а С оп( етр1 . р . 102 . ед . Р ап в . 1640 .

( 104.—116.) . О вај начин по јањ а псалам а тако се доп ао сви-м а, да се и з А нтиохије раш ири о по свим а грчким Ц рквам а, атрудом и саветом св. А м вросија и на запад у. К асније је уста-новљ ено, да се не сам о стИ хови псалам а, него и нове песм естихи ре и канон и, и најпо сле свака врста црквени х песама

поје наизм енце од дн а хора (певниц е), који је оби чај остаоу нравославној цркви до данас .

П оред ознаке наизм еничн ог начи на појањ а, под 'име-ном а н т и ф о н и , разум еју се поб лиж е сам о неколико-врста цркнених песам а, и то : 1 . А н ти ф о н и ка ти зм е, т. ј.они делови или славе к атизам а, за које устав проп исује, даим се .стихони поју наизм енце од два хора. У дан е пра-знич не и свечане поје се први антиф он прве катизме, а кат~к ад и св а п р ва к ати зм а .* ) 2 . А н т и ф о н и и з о б р а з и т е л н и ,та титхА , т. ј. стихо ви 102. и 145. п с. (К «г»гдови л*1ШД л . . . и Х клли д8ш » Д « О А Г Д *.. .) који се по ју у суботне, на-скрсие и неке дру ге пр азни чп е дан е на ли тургији одмахпосле велике јектени је, а Н ао трећи антиф он код изобр а-зителних антиф она су бл аж ена са тропарим а треће и ш естепесм е капона на јутрењ у. К ад у богослуж беним књ игам астоји да се им ају по јати и зобразителни антиф он и, значи ,д а се тад а по ју и б л аж ен а. 3. А н т и ф о н и с в а к и д а ш њ и ,т. ј. стихови из 9. 92. и 94. пс. који се поју н али тур гији м естоизобразителних псалама и блаж ена у дане непр азни чн е илиза које у типи ку нем а назначен их песам а канон а на бла-ж ена. Стихови п рвог свакидаш њ ег антиф она (пс. 9, 2. 3.) ,

на које се по је прип еВ А одн твдм н Б огорјдиц и О п4с», спдсинас* јесу као пр ип рем а за славосл ов; у стиховим а др угогаанти ф он а (пс. 92, 1. 2.), на које се по је пр ип ев Ж олиткалмС В А Т ^ Х * ткои^«, С п4« спаси нЈ(с*, је .про рош тво о дели м а Го-спода и Њ егове смрти на крсту; а стихови трећег анти-ф он а (пс. 94, 2. 3.), на к оје се по је при пев О паси ни 0»1н1Бож?и, јесу песм а Г осподу који је већ до ш ао. К ао трећи

•) 7ћ е о Л а г е Г ., Ш а(. есс1. 1.11. с. 24.

' ) 8 о с г а 1 е з , Ш з(. есс1. I. 6. с. 8. С е о г р и з А 1е х а м 1, У И а 8 . Јоапш в С ћгу -

вов^отј ( М јрте , Ра( г . рт. Т . 114 . р . 1113 . • 1И с е р ћ о ги з С а Ш з Ш з , № » ( . е с с 1 . 1 . 1 3 . с . в .

») Н и к о л а с Ш , П особ1е, стр. 194.

стих сиаког свакид аш њ ег ан тиф он а је мало сланослО вије,иза ког се код 1. и 3. ачтиф он а поју прии еви прва двастиха, а код 2. анти ф он а п есм а цара Јусти ни јана (527.— 565.)бдинороднии О м н«. . . ( '0 роуоуеЦ ? кЈо; . .. ) . С вакидаш њ и антн-

15 >

И а а к о ј, игсахоУ ј упакои (од итоххобе«, сл уш ати , п азити ,слуш ати ко га и одговорити м у). П есм е оно га им ена појусе на васкрсном повечерију, васкрсној полун оћниц и послеканон а и на јутрењ у пред антиф оним а и иза треће песме



ф они налазе се на крају апостола и ирм ологије. А н ти -ф о н и п р а з н и ч н и , с у п ро р оч ки сти х овм и з п сал ам а, к ојиодгон арају славл>ењ у и разника. О ви антиф он и реци тују сеи поју на дванаест Господ ни х пр азни ка (осим пр азни каС ретени ја Г осподњ ег) и у све дан е снетле седм иц е. Н а сти-

хове пр вога антиф она поје се Ж олитвадш В огороднцм ; настихо не другога — С паси нм С ^н« Бож ж са додатколЈ којисе односи на прославу пр азни ка. а на заврш етку бднно«роднин С кнм . . . ; на трећи пак — тропар празника. ' ) П ра-зни чни се антиф они налазе на литургији празника у ми-н еју , тр и од у и и ен ти к остар у. 5 . А н т и ф о н и с т е п е н с к и ,<&ајЈаЗ-|1о1, с те п ен а , а н т и ф о н и у зл а за , зову се три анти-ф она, од којих сВаки им а три стиха, пред трећим је м ало славо-словије, а стихови су узети из псалам а- О ви антиф он и зовусе степен ски или узлаза(&араЗ-|Јш >у) зато, ш то су састављ енииз стихова узетих из петнаест псалам а (од 119.— 133.), који

им ају иатпис 1И снк стпннж (фба1 ТШ У ауарад-ц т), п есм е узлаза,а зову се тако зато, ш то су ових п етнаеет псалам а п ојаникод Јудеја н а петнаест стенени ца јерусали м ског храм а. којесу водиле из предво рја (трем а) ж енског у м уш ко. Т ри ан-тиф он а означавају тројичн ост В ож ју. У октоих у се . нал азеосам степена н а осам гласова, и поју се на васкрсном ју-трењ у и па јутрењ у празника са свеноћним бденијем и п о-лијелејем . П рвих седам гласова им ају три ан тиф он а, а осм иглас четири. С адрж ино м од говарају степена свом им ену, јерсу као неки степени од ни ж ег к виш ем , од робовањ а грехудо освећењ а кроз С в. Д уха, јер у нрва два стиха свакогантиф она долази д о и зраза борб а човечјег дух а са искуш е-њ им а и м олитва В огу за пом оћ, а у последњ ем се опеваС в. Д ух, као извор светлости. ж ивота и освећењ а разум ни хбића. А итиф они последњ а четирн гласа слични су по са-држ ин и, а гдегде су и дословно једнаки са односни м анти-ф они м а пр ва четири гласа. А нтиф они »степенски п рип исују<е св. Јовану Д амаскину.

• ) С т и х о в и м а н с а л а м а д о д а ју сс п р и п е н и ( Л \ о л и тм « и , С м с и н и , т р о п а р и ) , к о ји

у к а а у ју н а Х р и с т а и н о в у б л а г о д а т, ;ч ат о, д а б и с е и с т а к л а в е з а и о д н о ш а ј С т а -

р о г и Н о в о г З а в е т а .

кано на носле сједалног. Н азив ове песм е тум аче јед-ни тим е, ш то ју је у старо д об а за чацем по јао народ ,као од говор на њ егово појањ е. Д руги пак држ е да овапесма им а своје им е отуда, ш то треба да се слуш а сао со б и то м п аж њ о м (6ТОХХОУЈ послух, паж њ а), јер у њ ој се го-

вори о васкрсењ у Х ристову, које јављ ају м ирон осице апосто-ли м а и целом свету. У став наређу је да када се по је ип акој,им а се стојати, па и он да, кад се узим а м есто сједалн ог.

К а н о н , хауш у, канш н*1) је повећа песм а састанљ ена издевет односно осам — јер је дру га изостављ ена — м ањ ихпесам а (фба(), које нису толико садрж ином и једном м иш љ увезан е. колико једн им гласом С »ЈХ Ч>) , К О Ј И је обично- на челукано на о значен. О вих осам или девет песам а канон а суоп ет састављ ене из једн ог ирм оса (еГрро̂ ) и некол ико (ве-ћи но м 4) трон ара (трол^рса); о вих 9 иесам а осн и вају сена би блијским песмам а, т. ј. свака од њ их одговара појед н ој песм и св. П исм а, које се тако и сто зову о де (ф ба().К анО н је п рема том е виш е ни з, сери ја н есам а него јед-н а песм а.

Д евет би бл ијских песама на којим а се осн ив ају деветиесам а кан он а јесу:

' ) У М и н х е н с к о ј д р ж а н н о ј б и б л и о те ц и н а л аа и с е је д а н р у к о п и с (со <1.

2 2 6 ) и а 1 3 . в . , у к о м с у н а јс л а в н и ј е . ц р к в е н е п е с м е К о с м е Је р у с а л и м с к о г , Ј о в а н а

Д а м а с к и н а и Т е о ф а н а к о м е н т а р и с ан е о п ш и р н и м к о м е н т а р о м А р х и је п и с к о п а Г р и -

г о р и ја К о р и н т с к о г (Г о1 . 1 — 8 9 ) , а д а љ е (Г о1 . 1 2 2 — 2 9 5 ) је о п ш и р н о р а а ј а ш њ е њ е в а -

• с кр с н и х к а н о н а ( х ау 4 у »; ^ у ат са ац к х ) у о к т о и х у о д З о н а р е ( + 1 1 1 8 ) . О в о м р а в ј а ш и е њ у

Зо на ре пр етход и један одсек, где се гово ри о нааив им а хатсоу, (Еррбс, тротоЈрсоу,<рв» ј О в а ј р у к о п и с у п о т р е б и л и с у в е ћ 1 . ео А И а И и в , А г си с Н и з и О о а г . И з в о д и в о в о г

•одсека где се говори о нааи ввм а ха«оу, г 1р ц А (, х р о к Л р ш ч. . . објавио је С ћп «( у

б И г и п ф ћ е г . ћ еу е г. А к а Ј . 1 8 7 0 . В <1 I I . С ћ г Ш , је н а јб о љ е р а з ја с н и о п о с т а н а к к а -

н о н а к а к о у с во м д ел у А п ( ћ о 1 о јп а , т а к о и с т о и у р а д њ и С ћ е г сН е В е <1 е и (и п в У О Ш

Н у г т и в , Т г о р а п о п и п Ј К а п о п ш <1ег кгЈесћ. Ро езје. — И м еном хау<о» озн ача вају

т р а м а т и ч а р и н о р м е за д е к л и н о в а њ е ; - у н а у ц и о С в . П и с м у , о в а р е ч о а н а ч а в а к њ и г е

к о ј е с а ч и њ а в а ј у С в . П и с ц о ; у ц р к в е н о м н р а в у о в о м р е ч ј у з о в у с е о д р е д б е с а б о р а ,

у к о ј и м а су д е ф и н о в а н и з а к о н и о св . с т в а р и м а и о в е р и х р и ш ћ а н с к о ј. О в о је с в е

у а е т о о д м е р е ( х ау ш у ) - к о јо м с е с л у ж е с р а д и т е љ и п р и г р а д њ и , п а и п е с м а к о ј а и м а

•о во и м е , д о б и л а г а је з а т о , п г г о с е С а с т ав љ а п о н е к о м о д р е 1 , ен о м м е р и л у и з а к о п у .

И м е ха»и>у јанљ а се до ста касн о, • н ајстарије м есто где га сретам о је у акр ост в-

х о в и м а к а н о в & Т е о ф а н а Н а ч е р т а н о г 8 4 5 .) .

224

1. П есм а благод арно сти, ксју су по јали М ојсије и,си новиИ зраиљ ени после пролаза кроз црвено море, И сх. 15 , 1— 19.

2. П есм а укора М ојсијена пред смрт њ егову, која про-рич е синони м а И зраиљ еним казну Н ож ју, и којом је укорео

песм а канона ни је и спала одавде, него да је уон ће ни јени било, сведоче нам речи З он арин е у спом енутом раз-ја ш њ е њ у , к ао и и з п о ч е тн и х < \,0ца ноједин их строф а са-стављ ени акростих код вели ког броја кано на. Р азлог оном е,



неблагодарн е Јудеје, ш то су забор авили добр очи нстна Б ож јаВ торозак., 32, 1— 43.

О ва песм а кано на сходн а сам о времену п окајањ а инам ени поста, поје се у посн о време и нал ази се сам о уноспом триоду , а у каноним а других годиш њ их дана нем ам о

друге песме, осим у трипеснеци м а цветног триода у утор-нпке, но V овим несмам а нем а укора, него је слављ ењ а Б ож јегсвем огућства.

3 . Радосна хим на нророчиц е А не . м атере пророка С а-м уила, која је после непл одства утеш ена рођењ ем сина, I .Ц ар. 2, 1— 10. Ц рква је до Х риста непл одн а, затим рође-њ ем И Х риста постала је плодн а.

4. М оли гва п рор ока А вакум а, ко.ји је предви део д ол азакГ оспода н а свет, А вак. 3, 1 — 1 3 .

5. М олитва пр орока И саије, у којој је радост ш то Н еС паситељ доћи иа свет, који је пом ири о Бога са љ удим аи пр ив ео н ас С 1?етлостп своје славе, И с. 26 , 9— 19 .

6. М олитва пророка Јоне у утроби кита. У песм иканон а п онављ ају се усклицп про рока Јоне, ш то смо сеизбавили из дубине и понора грехова, од пропасти и ада,Јона 2, 3—10.

7. и 8. м олитва п уна иаде и \весела хим на три м ладићау пећи , који су чудом изиш ли из њ е неповређени , Д ан .3, 26— 56, 57— 58. У несм ама- канон а п ри зива се свакостворењ е да слави Г оспода.

9. П есм а хвале п ресвеге Богороди це после благовести:

Емичитж Д 8 Ш Д <М О А Господа (Л ук. 1, 46— 55 ) и свеш теникаЗахари је (Л ук. 1, 68— 79), оца св. Јован а П ретече п ослерођењ а Јонан ова, у кО јој је благодарно ст Господу, ш то једош ло време доласка обећаног С паситељ а света. О вих деветпесам а односе се и а дол азак и делонањ е И суса Х риста,.као и на нову благод ат, ^еа /арсЈ, из чега м рж ем о закљ у-чити . да су код Х риш ћана и м але велики углед .

С амо се у теори ји каж е д а кано н им а девет песам а,.но у ствари оби чн о им а 8, јер је дру га песм а изостављ ена,а девет песама им амо у кан он у н рло ретко, н. пр. у два.канон а посног времена од А ндр ије К ритског. Д а ова дру га

као ш то Зо н ара нр им ећује, је у гом е, ш то је би бли јскапесм а (В торозак. 32), која служ и као углед дру грј несм иканона по свом карактеру туж не и опоре садрж ипе . К аоукор-песм а не одговара новозаветној радбсти и радоспомслављ ењ у хри ш ћанских празника . Н о пес.ме каном а су тако

редом бројане, да н оследњ а несма кано на ниЈе била осм апесм а, него се зиала девета н есм а (1, 3, 4, 5, 6. 7, '8, 9.)и у канон у К осме на К рсгор.-дан (14 . С епт.1, којп им асних девет п есам а. други песм а канон а о значен а је каотрећа, а по следњ а је навед ена као а л г ј ф б г ) е^атс;, д ру гадевета песма.

О вих девег песам а канон а изм еђу себе лабаво везани хсадрж ин ом , јер су им осно ва девет биб лијских песамаиспевани х у разни м нри ликам а од разни х ли иа, им ају даоп евају један до гађај или п разни к. чија м исао теж и да сепр оби је кроз речи старозаветне. У том е је веш тин а несни ка

с једн е стран е то све у склад и до и зраза д овести. а утоме је с др уге стране једн а особ ин а кано на, о тсуствоједин ства у садрж ин и, које се донекле успостављ а и одр ж авагласом , којим се п оје канон , и акростихом , који разви ш евизантијски несници до саврш енства.

О ва врста несниш тна није се одм ах појавила са прквен имн е сн и ш т во м у х р ш п ћ а н с к о ј ц р к ви , и в е ћ сам и д 1 • св о ји м с л о ж е н и мсаставом пок азује, да не спада у поч етке црквеног песниш тиа негоу н.егов нериод д а Ј Б е г развитка и цветан.а.

Н ајстарији песниц и канон а су уједно и п рон алазачи ове врстепесни ш тва т. ј. канон а, те је тако А нд рија К ритски први на м есто 9

биб лијских песам а саставио своје песм е, које се садрж ин ом равнахупрем а оних 9 би бли јских п есам а, а им але су исти круг ми сли, с до-даван.ем једн е нове оснонн е м исли , у чију су носвету н пи сане.И затим тек постепено К осм а и Јован Д ам аскин чувајући број 9песам а почеш е се слободн ије кретати.

И спш а на неким м естим а изгледа да се м ного раније спом ињ еканон, али та су м еста или ин терполиран а или долазп реч канон иканон ски (15. канон лаодн кијског сабора) у другом см ислу.

Реч канон, хау&у за ознаку 9 песам а прим љ ена је у врем е А нд ријеК ритског и К осм е Јерусалим ског. К ако је до овога дош ло ? Још у5. и 6. в. реч ХОСУШ У означ авала је избор извесни х псалам а, који с.V м анастири м а и црквам а н а богослуж ењ у појали . И стим им еном

227

би ло је сасвим б ли ско означити . и би бли јске песм е, које су п оредпсал ам а би ле најстарије песм е хри ш ћана. К ада је то било, онд а јеиш ло сам о од себе, да су и песм е, које су у току 8. века на м естоових 9 библијских песама дош ле , добиле им е Х О У Ш У .

И р м о с , р | » р в с * . Д а би разум ели ову реч м о-рамо прво спом енути, да грчки цркв. песници нису билисам о песници (тоијтаО текста него и ком позигори м е-лоди је (р1лог). Ш та виш е држ аху песни ^и м елодију за не-



Н а основу ови х девет би бли јских песам а разви о'се ка-нон , и тих девет песам а канон а исп еване су у ритм у, иби ле су ри там ска по језија Н о ни је остало само на деветпесама, него су лоједини м песм ама дод ани тропари. К адаје овако ц ела песм а ха\«бу би ла готова, н ије се читала н и

реци товала, него се до би вш и своју м елодију појала, и тосве песме једни м гласом . Д акле канон је поб ож на песм асастављ ена за богослуж бену употребу, им а 9 односно 8 пб-сам а, а свака од ових им а виш е (обично 4) строф а. Бројтроп ара код поједин их иесам а кан он а ни је увек једн ак,но опаж а се теж њ а , да се спроведе број 4 ( 3 тропара иједан б огородичан ). В еза између 9 песам а к анон а и 9 би-бли јских песам а као и угледањ е он их првих на ове послед-њ е било је испочетка у јачо ј м ери, а касни је је постадослабије. П оследњ а строф а песм е или тропар садрж и х валупр есв. В огород иц и и огуд се зов е ^еотохС оу или отаиро-

гкотохсоу, ако оп ева бол пресв. В огороди це испо д крста, наком е је Х ристос разапет.

К од канона им амо још читав комплекс питањ а да распра-вим о, а то су назив и: а е с м а или о д а (ш Зт̂ ), т р о а а р , и р м о с , к а -т а в а с и ја , т р и а е с н а ц , ч е т в е р о а е с н а ц , д в о а е с н а ц трсф &а, те-трафб:а, бсфбса, као и о једн ој особи ни кано на, о а к р о с т и х у .

И м е но м а е с м а и л и о д а , (од аосбтђ, од гл аго ла ссесбш ,певам означују се поједин е песм е канон а (ирм ос и тропарис богородичн им ), и тим им еном се од стари не н азивале 9песам а С Завета .за разлику од псалам а. О вим им еном зову

се ове биб ли јске песм е већ у Со<1. А 1ех. (рукоп ис Г^Х Х . из 5.столећа), где песме ко је су до дан е псалтиру и м ају натп исф ба <.б', 14 ода. И з ових 9 п есам а и зиш ла је осно вна садр-ж ин а канон а, и првооитни песницн су се строж ије држ алиузорних п есам а него к асни ји, који су у овом с већом слобо-дом поступили. Н арочито се А ндрија К ригски држ ао библи ј-ских песам а и ирмоси њ егових канон а су тако рећи м озаик изпоједини х м еста биб лијских песам а. Д оцн ији песници К осмаи Јован Д амаскин пођош е сам осталнијим путем .

С вака ода, песм а кан он а састављ ена је из једн ог и рло саи Н Р ЈС О П И ^^ тропара.

ш то важ н и је од текста, зато се и зваху м елод и (реЛ <«бо() т. ј.ком иозитори. Тако су радили и класични песниц и П инд ар,а без сум њ е и Есхил, С оф окле и Е врип ид, јер су уз својепесме м етали и му зичке зкаке. Тако су и ви зантин ски пе-сници — како то видим о у рукописим а — м етали поред

текста извесн е знак е, уебрата (ноте), који су служ ил и каоноте. за појце, дакле онако исто, како то чин е наш и бого-слови када уче цркв. нојањ е. Д акле у исто врем е стваранје и текст и м елоди ја црк в. песме. С вака засебн а песм а,им ала је засебн у м елодију и тако је н остао безброј песам аса безброј м елодија. О во нак, да спака н ова песм а им асвоју нову м елоди ју, н ије м огло и ћи у бескрајно ет, него јекасни је постао об ич ај, да су нови текстови узим али старум елоди ју. О вака строф а, која служ и за углед, узор, зваласе е1р]л6$, а песм е ко је се град и ле по узор у ир м оса т. ј.које су им але једн ак број слогова, а по м огућности и

акц енат на истим сло говим а и исту м елоди ју (ЈаоооХХ а-јЗопута ха бцотоуоО ута како каж е Т еодо сије Г рам атик изА лександ ркје), звале се тролбрму. О во је од нри ли ке каои у нотним партитурам а, где испод п рве строф е на'лази-м о нап исану д ругу строф у, која се исто тако пева као ипрва строф а. О во су основн а нрави ла ри там ске византин-ске м етрике. О вако нам тум ачи реч е1р|л6$ и З он ара у ко-ментарима канона.

Д анас п од ирм осом разум емо једну строф у од неколикостихова, заједн о с м елодијом , која п рати текст, која строф аслуж и-за углед. узор, другим строф ама. О вом особином раз-ли ку је се ирм ос, еср б̂с од тро п ара, тротсбрсоу, по д којим се(тролари*) разум е строф а, песм а, ко ја се по ритм у и м елоди јиравна по ирм осу. О вим од нош ајем •— узора и угледањ а —не м ож е се разјасни ти сам назив е̂ рцб ,̂ ирм ос, него етим о-логијом . О ва нас уп ућу је на- појам заједни чког н изањ а(еЈре )̂, ,од чега је н ан и зан спо ј у стари ни до би о им е е1рр,о$.Д ан ас с реч ју е1ррос; везујем о појам н изањ а, дак ле знач илан ац, спој: но свој при лиц и да се првобитно ова реч од-но сила сам о на м елоди ју, а касни је је пр енесена и на строф упо извесној м елодији састављ ену.

Зби рка овавих узорних строфа, сачињ авала је једну књ игу, која се звала ир м оло гија е̂ рро\6-(10)>. О ву нам књ игу спо-м ињ е С ви да 970 .) у расп рави е̂ рЈхоХ бусоу {ЈфХСоу тг Д акл е у10. и 11. веку долази ова реч е1рр6? у овом см ислу, како см о

229

ЈЈИ ^оХ ибиу, бтоХ ббсоу, срриусоу, итссхрриусоу, бо>р1оу, О тобш рсоу. Д а см опак на пр авом путу, п оказује нам ан ало гија речи еЈбиХ Хсоунаспр^м речи еИ бо̂ . Д а је код Г рка од авн о б ил а ова реч ууп отреби , најбо љ е н оказује назив књ иге ТрстоХ бусоу, у ком



расправили.Т р о п а р , тротсф оу, тропарк, је кратк а песм а. строф а од

неколико редова и им а велику улогу у цркв. песниш тву,јер из тро п ара је састављ ена н ајн аж н ија врста цр кв. не-сниш тна, канон. П а ни друге врсте црквених п есама нису

ниш та друго до ли тропари са разним особинам а и раз-ним и м еним а. П рвобитни кондаци и канони иису ни ш тадруго, до ли систем тропара. В оскрбсни, крстовоскресни,богородичии, крстобогородични, д огм атици , тројичн и, м у-ченични , покајни , м ертвени — нису ниш та друго до литроп ари са оним им ени м а. Једн и др ж е да реч тротг<4рсоудол азп од троти&х, троф еји, поб едни знаци , и прем а ми-ш љ ењ у оних тропар је песм а, у којој се опева победа све-титељ а или какове идеје. Д руги пак, тако Зон ара у спо-м енутом ком ентару, изводе ову реч од тр^гао, а др ж е тозато, ш то се троп ар п рем а ирм осу равн а, об рћ е (ткратттас).О во угледањ е тропара на ирм осе израж ава се у цркв. књ и-гам а са тсрб; тб = нрема. Н о међутим ово би било тачно онд а.када би се троп ар појавио заједн о с ирм осом , али ми знам ода трои ари дол азе сам остално и независно од ирм оса, ито мн ого рани је, него ш то су се ирм оси и канон појавили.О туда им е тротсА рсоу иоти че и з м но го стари јег врем ена. Д оку V. веку нем амо о ирм осу још ци каква спом ена, то изV. века нм а м о д в а п е сн и к а- тр о п ар а А н т и м а и Т и м о к л а(око 464.) и у IV. и V. веку по п ричи оц а П ам вона иојалисе тропари у А лександр ији, затим у К ападо ки ји') и у

П алестини . Д акле троп ари , троттбрих не до лазе само у ка-нони м а, него долазе и и наче као сам осталне песм е,које се м ного ран ије од кано на појале на вечерњ ем и ју-тарњ ем богослуж ењ у. Н азив тротсА риу дакле н еће битида долази > о д тр к п ш , него је — како С ћп з каж е — п редем ину тив -од трбло? (ш то означава м узикални начин ), каоптто је ф б4р:оу и зведен о од ш б .̂ Р ечју трбто^ н азивал и сувећ стари Грц и начин којим се појало, и спом ињ у и зовуразне начин е и харм он ије иевањ а: трбтоо?, каоХ бб соу,

•) ђида Р И г а , Н уш порг. р . 43 .

су песм е састављ ене и з троп ара. Т роп ари долазе у цркненомпесни ш тву са разним .им еним а. које су добили од садр-ж ине , као:

В а с к р с а н , коекр«с1н », с^ ао тА о ф о у , је песм а у којој•се оп ева васкрс Х ристов. А пош то се васкрс слави сваке

недељ е, то о вај назив уједно казује и када се упо требљ авајуове песме. О туда се и дру ге п есм е васкрсног дан а зовуовим именом, као: наскрсни тропари, иаскрсне стихире,наскрсни канон, и т. д.

К р с т о в а с к р с а н , К Р 1 С Т 0 К 0 С К Р 1 С 1 Н * , а т аи р о а у а о т * -слро ^, је песма у којој се величају и оп евају страдањ аГоспода И суса на крсту и Њ егово васкрсењ е.

Б о г о р о д и ч а н , когор од ич «н *, &еотох{ оу, је несм а на-пи сана у част пресвете Богород иц е. П есм а пак, у којојсе оп ева туга и туж ењ е пресвете Богороди це испод крста,на ком е је распет И Х ристос, зове се

К р с т о б о г о р о д и ч а н , к р « с т о в о г о р о д и ч « н * , о та и р оЗ - ео -то х I о V к о ји с е п о је у с р еД у и у п е т а к м е с то б о г о р о д и ч н и х .

П ош тосе пош товањ е пресв. Богородице од 8. века веом аиојачало, поЈавилб се у црквеном песни ш тву безбројне иесм еБ огоро ди чн и, &еотох(а. Јован Д ам аскин је п рни удесио, да усвакој песм и канона и затри тропара долази последњ и тропарбогородичан, у којем је похвала пресветој Богородици. П аи оним канони м а. који нису им али ове богородич не иесме,дбдавани су богородични . П а не сам о да је то случај биоса канони м а, него и са другим песм ама, којим а су додаванепесм е-тропари , у којим а су п охвале нресветој Б огородици .Т ако је све ц рквено песниш тво обасуто најњ еж ни јим по-хвалам а пуни м најчистијих осећаја, да м ож емо без ир етери-вањ а казати, д а од како је срце човечје задрхтало осећајем ,нису и спеване у благодарности у звиш ени је пох валне песм е,од несама п освећених и ресветој Богородици. Н игде нијетако оп еван а туга, као у црквени м несмам а туга пресв.Богородице за распетим сином . Н и у једној цркви ни јетако оп евана пресв. Б огородица као у православној, нитиће икада бити ико тако узвиш еном појезијом оп еван, каош то је пресв. Б огороди ца у песм ама пр авославне ц ркве.

230

Д о г м а т и к , д о гл ат н к * , боу јлат^ хбу , се зове несм а укојој су похвале пресветој Богородици и догм атско учењ ео И Х ристу, и то о ваплоћењ у, несливеном и нераздељ -ном сједињ ењ у две природе И Х риста, или о другом чем у,

сн ада ју и д иртвж ш тронари и нспорочнж ( О В А Т М ^ Х дик* ш кр-кт ...),који се по ју на по гребу и пар астосу.

Н а т а в а с и ј а , х ата јЈаа^ а, ката вас а, означава оно истош то и е1рр.6$, отуд а ч и там о у тр и од у : хатајЗааС а^ бе Х еуоцеу ТО 'Ј$



ш то се односи на богочовеш тво Њ егово. Богородичнидо 'матици деле се на догм атике великог и м алиг вечерњ а.П оследњ и се цоју сам о у наскрсне дане, јер се у њ им аопева ваекрс Х ристсн, а догм атици великог вечерњ а ш ир есадрж ин е, иоју се и у д руге дане. Д огм атиц и се поју после

стихи ра на Господи коззках* и после стиховн их.1

)Т р о ји ч а н , трои ч»н «, тр^аб^ хо^ , зову се песм е у којим асе про слављ а пресвета Т ројиц а н у којим а је учењ е отрии постасном Б огу, а по ју се по гласу седм ичн ом на ју-трењ у после ш естопсалм ија у оне дане, кад се м есто Бог*Господк цоје ^Д Д И Д М А . О ни се доводе у свезу са служ бомдан а, стога и м ају на кр ају до датак, ко ји стоји у свези саслуж бом дан а, н. пр. у по н едељ ак: пр»д« тат1Дкствк1 К Ј С ЈД О Т «

нм х* твоих« под«нд8и нас* и т. д. У посном триоду см еш тенису по гласу на крају књ иге, а пр ед њ им а се н алазедневни домеци.

М у ч е н и ч а н , д»8ч1нич1н*, царторсхбу. су песме у частсветих м ученика. О ни се поју по октоиху сваког дана седм ице,осим наскрса, на вечерњ у — у стихирам а на стиховњ е (у су-боту и на Го спо ди воззка '^ *) , на јутрењ у— у седалним а,у канони":а (осим четвртка) и у стихирам а на стиховњ е, ина литургији — у блаж еним а. М ученичне им ам о сам о уО ктоиху и у Т риодим а, који зам ењ ују октоих. Н о песм е ум инеју, где су напи саие чи таве служ бе у част м учени ка,нем ају натпис м ученични .

П о к а јн а и л и у м и л и т е л н а (пес>1а), п ок аи н м и или оу м и>

ДИ Т1ДН К1Н. ц етау о: хо у . О пш та тем а ових песам а је испо-ведањ е грехова пред Богом. скруш еност због њ их, и м олбаза.опр ош тењ е истих. Н алазе се у октоиху на служ бам а поне-дељ ника и у горника м еђу оним песмам а, које се м огу измени ти.

М е р т в е н и и а о к о јн и , д м р т м н н и и и и о ко и нм и ,^гхрбосЈхоу су песм е, V којим а су м олитве за покој ду ш аумрлих чланова цркве. Њ ихо во је м есто на служ бам а су-ботним , јер црква тог дана чини спомен ум рлим а. О вам о

' ) До гмати ке је протум ачи о даакок-ћ С е р г М Б о р з е ц о в с к Ш . О б х н с н е н ј е д с г -

м атиковт; восћми гласое-в, М осква, 1879.

е1рро1>$ тш у х.а\>6ш \' (катаваси јом зовем о ир м осе кан он а)О во им е изгледа да је постало у оно нрем е. када сетропари канон а почели читати а не певати, и када годсе ови читали, п осле сваке песм е, отп ојао се ирм ос те пе-сме. О ви ирм оси зову се катавасија, хатараоС а зато, ш то седок се чи таху троп ари кано на седело са обе С тране солеје, акада се ови ирм оси по јали, сил азил и су п ојци десне и левестране са седи ш та (каха^аС ш ) на сред х рам а, где су сесједин ил и и от-појали и рм ос.

Д в о а е с н а ц , т р и а е с н а ц , ч е т в е р о а е с н а ц , боф бса, тријјбса,тетраф б^а су м ањ е песм е_ кано на, које нем ају као по тпун иканони девет песам а, него само две, три, или четири пе-сме. К ада је у оби чне пр азни ке било сувиш е 9 песам аканон а, п ош то су неке песм е одбачене, остале су самодве, три и ли четири п есм е, и то прве и последњ е, 1, 8 и9. П рви је оваке краће песм е канон а почео писати К осма

Јерусалим ски, на кога се угледаш е затим Јосиф и Т ео-дор , тако да су саставили три песн аце за сву четрдесет-ниц у. Т рип еснаци се налазе сам о у посном и цветномтриоду, од чега је овај и добио своје им е. бам о неколи котрипеснаца иМ амо у м инејим а и то на празнике Рож де-ства Х ристова. Бо гојављ ењ а и П реображ ењ а. Ч етверопеснацК осм е на В ел. С уботу, до иуни о је М арко м онах, каснијеепи скоп и дру нтски са 4 песм е тако, да је постао п отпу никано н, а ирм осе прве 4 песм е напн сала је К асија.

У најкарактеристичн ије особине канон а спада а к р о с т и х ,')ахрост:-/с'с, к р а< гр ан ( см (грано«1с«, стих, о т ( ) ( 0 $ , уегзиз), кра<«

сто р о ч м , т. ј: да почетне речи поједини х строф а (ирм осаи тропара) почињ у таковим словим а, да када се ова поре-ђају једн о иза дру гога, дају или алф авит од а до ш , т. зв.азбу чн и акро стих , ахроотг/(ба хат' алср&ргјтоу, или изиђ у речи

' ) 'А *рд<ш хС{, начи њ ено од 4*ро; , врх, и ох;хо{, стих, од от»(х<ч. Н ајстарв ји

а к р о с т и х у х р и ш К а н с т в у је о н а ј к о ји д а је р е ч 1 Х 6 Г 2 , к о ја је р е ч п р и м љ е н а у

н р в о б и т н о ј х р п ш ћ а н с к о ј ц р к в и а а о з н ак у и м е н а Х р и с то в а, Њ е го в а р о ђ ењ а о д

Б о г а , 2 п р и р о д е и к а о С п а с в те љ а : И с у с Х р и с то с Б о ж ји С и и С п а си т ељ . А к р о с ти х

је исцрпио обрадио И П 1с ћ е 1 т И ^е/Л, 01е А кго8(Јсћ1з ш <1ег ћухап1 л1«сћеп К апоп ев-

сНсћСип^, 1 .е|р218 и . В егП п, 1908.

232

у стиху (хексам етар или јам б) или п рози, у којим а нам се ка-зује једн а м исао, или им е 11есника који је састави о ту песм у.или ш то год друго о песнику или садрж ин и песме. Л еп нри-м ер азб у ч н ог ак ро сти х а и м ам о у С е р г и је в о м А к а т и с т у .

стихо ва, пор ед Јам бског трим етра. К од касни јих песни кавећ ви ш е нлада једн ак оби чај.

У акросгиху се разно казина. Т ако се у њ ему сном ињ есветитељ или празник у чију је славу канон нап исан. и то



А кростих је исп исан на челу кано на испр ед првс песм е,и то не сам о у грчким црквеним књ игам а, него и у сло-венским , м ада у овим последњ им а из почетннх словапочетних речи троп ара и ирм оса не м ож е изићи акростих,јер пр еводиоци канон а нису хтели да на преводим а канон аочу вају ову несничку особин у. А кростих почињ е често усам ом про ем ију, те онда знам о да је један исти авторсаставие и проем ијон и трон аре. У најстари јем ц ркв. пес-ни ш тву акро стих је врло важ н а ствар, јео је он скороједин и пут, којим м ож емо сазнати и м е антора. Н арочито јеово случај код Ром ана.

О ва особина у песниш тву п отиче са истока. А кростихим амо већ у литератури кли настог писм а, налазим о гадаљ е у класичн ој литератури код старих Грка, затим кодЈевреја (пс. 118, П лач Јерем ијин ) у С Завету, па га ево —и то доста рано — налазим о и у хриш ћанском п есни ш тву.

А кростих се не налази увек код сваког канон а. и у овојствари не влада једно ли ка п равилн ост, него ш та виш еразноврсно ш арени ло. Т ако н. пр. А ндри ја К ритски већиномостављ а своје песм е без ово г украса. Једн и пак ук раш авајусвоје песм е и канон е алф авитским акростихом (обичн о кодканон а пи сани х у славу пресв. Богороди це п код канон апреднразнства, х а м е с , п р о е б ртсоО , редним бројевим а, дру гипак акростихом писаним у прози, а трећи — и то кодвећине канон а — м етрички м акростихом (јам би и хекса-м етар). О сим свега овога. им ама још и двоструке акро-стихове т. ј. ирм оси и троп ари кан он а и зраж авају једно, а

богородични канона друго, обично име онога које написао'било само богородичне и додао их канону, било цео канон.Н еки опет једн оставно дод ају своје им е акростиху, н. пр.Јосиф . У главном А ндр ија К ритски не употребл>ава акро-стих. Јован Д ам аскин нани сао је н еке канон е без акростиха(8 насрених канона у параклитику ), дру ге са алф авитскимакроспихом , но већим у снојих кан он а нан исао је са акрости-ховима у хексам етру и јам бим а. С тично Јовану Д ам аскинучини и К осм а код својих канона. К од Т еоф ана видимо јошвеће ш аренил о, но најви ш е је напи сао хексам етарских акро-

им е светитељ а спом ињ е се било изрично, било исказано уетим олош ким ф игурама, истичући њ егову најкарактеристич-нију особину. О во су започели К осм а и Јован Д амаскип,па за њ им а тако чине сви каснији песници канон а. О симово га у акростиху се често сном ињ е врста п есм е (а&о ,̂0|Ју о д , ХЖ УОЈУ, ф сгј е т д , |1зЛ ф §1а, ф аХ |1о;, ааца ц т. д.).О д велике је важ но сти, када је у акростих у казано им еавтор а који је нап исао кано н, и на срећу ово би ва често,и им е је казано или у сам ом акростиху, или у еиил огу,и л и у б о го р од и ч н и м а . О в ај о б и ч а ј и м а м о к од к ан о н а Јо -вана Д ам аскина, Т еоф ана, Јосиф а, Ф отија, Г еоргија С килица,и других.

У црквеним књ игам а између песам а канона и то после€. песме им амо две песм е, које чи не засебну врсту песамаи не стоје ни у каквој вези са каноном , не потичу ни одједн ог автора, м ада га п реки дају иза 6. несме, а то су

к о н д а к и и к о с .И м е но м к о н д а к , у .о ч т &у .<.с ч ИЛИ -л о ч ђ &т а о ч , кондакж зовдве врсте п есам а. Једно је кондак, који им амо у наш имцр кв. књ игам а иза 6. песм е канон а, а то је кратка песм аод једн е строф е, а др уго је кон дак стара хим на, уп равопо етска п роп овед састављ ена од 20— 30 строф а (о1хо0, којесу све једнако м етрички грађене (број слогова, акценат исинтактичко ни зањ е потпун о се поклапа), а разлику је сеод њ их проем ион ( увод), који је пред њ им а. О вај им аоби чн о једну , а каткад и две и три строф е и засебанм етрум , др укчи ји од м етрум а сам их строф а (о(хо[).

С ве строф е у овом кон даку зову се икоси, о хос ии м ају и сти пр и нев (реф рен , 1<р6|ш оу ил и (ЈхротеХ еииру) од1— 2 стиха, а Г рци га зову још и т. ј. отпев.У канони м а га ређе налазим о. Н ајзнам енити ји песник овакихкондака је Ром ан М елод и им ам о их у П итрином тропо-ло гију (А па1ес1а I). Њ егови кон даци спад ају у најстари јекоји се м огу д атир ати. С астоје се и з већег бр оја исом ет-ри чки х строф а и алом етричко г (који им а дру ги м етрум )пр оем ија (хоохобХ кп/). И ни ци јали строф а сачи њ авају ув екакро стих , а как о и коси , о хос тако и хоохоиХ соу и м ају један

2М 4

исти реф рен- За преди сторију оие ретке ли терарн е вр сте,дол азе овам о у обзир нре свега сирске песни чке ф орм е4. и 5. в. (М еш ге, М аЛгазсћа, бивН ћа, м етричке проповеди) .О д грчких дела спадају овам о ларЗ ^оу М етодија ( | 312. ) .

235

не м ож емо са сигурн ош ћу казати, али изгледа да јесу.П роем ијон иесм е А катиста који је тако исто врста старихопш ирни х кондака служ и као кондак празника Благове-сти (2&. м арт): В озкраннои кош од-к.. .. П орекло и м ена хоуса-



И м ам о кодекса т. ј. старих ру коп иса у којим 'а су само та-кове и есм е. конд аци , и зону се хоубахар:а. Н ајстари ји су о дових В атопедски, С инајски, П атм оски и Бечки. К ондациове врсте Ром ана М елода не налазе се у наш им ц ркненимкњ игам а, нгго је свакако велика ш тета. У зрок заш то су теиесм е истиснуте из наш их црк вених књ ига је тај, ш то

каснији несници нису <ш ли задовољ ни са овим једно ставни мцркв. песничким творевинам а и ш то ове нису оиле поукусу оног врем ена, када су се редиговале црк вене књ иге, акаснији песници су их истиснули из црквен их књ ига и зато,да Г>и начини ли м еста снојим каноним а. В елика је ш тета ш тосе ове дивне несм е Ром анове, пун е прим итивне ф орм е и не-беске узвиш ености, пун е надахнућа од нресв. Б огородице непоју и не читају у наш им црквам а. Ром ан М елод је изагнаниз грчке цркве, и отш пао је страном свету који м у под иж екулт и који се диви њ еговој дубокој побож ности и лепоти

њ егових речи.С адрж ина великих кондака је идентична са садрж иномрани јих ни зантијских прон оведи. О во је доказао најбољ епроф . М аа$' ) изневш и сличност Ром анових ко ндака сапроноведим а В асилија С елевкијског, истакнувш и у Ром а-новим кондацим а поједин а м еста, ко ја доли кују сам о запроповед говорену пред слуш аоцим а. П рема том е је кон-дак п оетска л ир ска пр опо вед, која- се појала, а реф ренје одговар ао хор О знаке, које песни ци кон дака дају својимнесмам а су м ногобро јне и неодређене. Т ако их зову бр ое,

к о :г јц а, ф алЈ1б?, а&о$, б&уо^, п р о о г и у / ј, алсрајЗтјто ,̂ 4ар.а,

дакле нем а једн ог карактеристич ног им ена.М и нак им еном кондаци, •х . о ч х & .ш а зовем о оне несм е, које се

налазе код каион а иза 6. песм е, дакле на јутарњ ем бого-сл^ж ењ у, а поју се још и на литургији. 0 њ им а нем амом ного података, сам о знам о да је у њ им а краТ ка похваласветитељ у или св. догађају који се слави. Д али су овиконд аци, чија вели чин а не износи виш е од једн е строф е, 'нроем ија оних старих опш ирн их кондака од 24— 30 строф а,

' ) В и д и Р . М а а $, 1)аз К оп1ак1оп , В уг. Х ејисћпГ «, XIX. Ва. (1910. ) стр. 285.

Х:ОУ је н еом а там но .Н еки држ е да је ова реч хо^тбхсо^ дем ин утив од хоч-1аси1иш (копљ е за бацањ е), но веро ватније је да Х О У Т Л Х С О У

значи ш тапи ћ, н а ком је био обавијен пергам енат (ш еш -ћгап а), алб хогсоО кер1 тоб блоТоу бтил(аоето гј ре̂ ф р&уа, дак лего и1ив (РИ га, А па1ес1а засга I. Рго1ец. X.) па је тај нази впосле пр еш ао и на сам у садрж ин у — песму — која сеналазила н а пергам енту.1)

01х о 5, и к о с звале се но једи не строф е вели ких старихкон дака Ро м анови х. С ергија, А настасија и дру гих и есни каг

који су ц ветали у 6 . и 7. веку, пр е него ш то је п очела дацвета кан он ска н оезија. За и косе, као и за кон даке немам ом ного и сигурних података. О ни ће но свој прилици битиостаци, строф е првоби тних п еликих кон дака, који су усту-пи ли пр ед канон им а, а које су се сач увал е као сведок старогиесн иш тва, које је од кано на п отисну то. и од свега сачу-

нала се сам о но једн а стро ф а оТхос са својим проем ијом .кога м ож да конд ак п редстављ а. О бе иесм е кондак и икосстављ ене су после 6. несм е у канону . О туда веза изм еђукон дака и икоса, т. ј. им ају једн у исту тем у (пр ослављ ањ есветнтељ а или сн. д огађаја, сам о то у икосу бина опш ир -ни је), и веза изм еђу ове обе песм е (кон дака и икоса) саканоном . Н азив о1хое значи кући ца, соба, ћели ја. ваљ дазбог слич но сти, јер цео велики кон дак је као зград а, ано једи не строф е — икоси — су собе, ћели је. О во је каои у сирском (н а и јеврејском ), где се реч ју која знач и к ућ а,означ ава строф а несме, кзО и у талијанском б)апхе.

С т и х и р а , атг/7јра, стЈ^ира долази од ат-хос, чимесе озн ачавају стихо ви .нсалам а и дру гих песам а. које сусастављ ене по узору псалам а. У оваким стиховим а наиазим опочетке црк веног песни ш тва, ш то су се стиховим а старихпсалам а и песам а нови реф рени (ерћуш ш а) или тропариприпевалп а тај се однош ај означавао тако , ш то су сти-хове звали а песме (тропаре) које су стих овим а

*) Ви ди о м А г с и Ш , О е сопсогЛ а есс1. осс. е1 опеп1. стр. 4 8 3 . Ово ми-ш .ћењ е је примио п О и С а п ^е у свом речнику 61оз8апит а<1 8сг1р(огев, ш есИ ае*Ч тГппас (гаесЈш С јб, 1-.П С 1688.

а о о

дод аване, звале се оп/тјра. Н о када би било стихира тО ликоколико им а стИ хова нсалам а, онда би то требало м ногостихи ра и он да би но јањ е дуго трајало . Д а би се то избегло,означоно је да се стихире поју на 4, на б стихова или на

2-г?

рогенит, и налазе се на крају октоиха и нараклитика.О сим ових ностоје за поједин е гланн е н разнике у м инејим асопствени ексапостилари . П останак овог им ена ни јенајјасни ји.Н икиф ор К алист м исли да га треба траж ити у том е, ш ^о



колико то већ треба, И з реф рена се тако рећи разни лоцркв. несниш тво, и реф рен је почетак стихире. О вај начинпо стојао је већ код Јевреја. а од њ их је пр им ила и но во-заветна цркна тај начин. Н арод је првобитно суделовао убогослуж ењ у сам о усклицим а ал ил уја, осана, ам ин, Господило,иид$и. У овом је клиц а стихи ра и ц ркн. песни ш тва.

С тихира им амо:

1.1 С ти хи ре на Господи воззках«. та отсу7)ра ес$ тд К ирсеехехра^а. јер се н ред »ким а по ју стих ови и з 14 0. пс. Госноди8оззка\*. те 141. и 129.

2.» С тихи ре стихон њ е, та тс/а или на ст̂ оин-к, јерсе пр ип евају стихони м а узетим из разних п салам а или издругих књ ига сп. П исм а. који својом садрж ин ом доли кујудогађају који се спом ињ е или спом ену седм ичн ог или ми-нејског дана. О не се стм хире ноју пред крај вечерњ а ијутрењ а.

3.) С тихи ре н а хв ал и те, та ат[угура в д т4 аЕуесте — јерг.мају пред собом стихон е из тако зваиих х кали тни х н салам а148 149. и 15 0. у којим а често дол ази реч хвали те. Н ај-старије стихи ре при пи сују се А натоли ју патри јарху цари -градском 458).

С в е т и л а н , сретауоусхб^, св-ктнл«н*, зову се песме,које се поју после канона на јутрењ у седм ичн их дан а осимнедељ е и зову се тако зато, ш то је у њ им а мољ ењ е просвећењ аодозго. снетлош ћу небесие благодати. п а да са сваким ж ивимствором ( И С А К О достојпо хвалим о Господа псалм ом

148-. Х вааит« Г оспод« с х н«к«сх, који одм ах за светилн им до-ла зи. ' О к-ктнани за све гласове н алазе се на крају ок тои хау засебном одељ ку а у м инејим а и тр.иодим а (овде безнатпи са гласа) одм ах и за девете п есм е. кад се и но ју.

Е к с а а о с т и л а р , сЕ $а71оотесХ ( 4рсоу, 5§ ап ости лар 1н ,

зову се песм е, којим а се на служ бам а недељ ним и у некепр азни ке Х рпстове зам ењ ују свакид ањ и св-ктидни, те им јем есто где и овим а т. ј. по сле 9. песм е канон а на јутрењ у.Н ајпо знатији су и најлепш и васкрсни ексапостилари (4»а-тсоотесларса с^аатазсра) к оје је састави о К он стан ти н И ор ф и-

су се ове н есм е при иевале једном старом троп ару: 'Е$ а-7соате{ло> то сра̂ ооо, Х рсат̂ 6 О -еб .̂ П ош то је ово м и ш лењ енесигурно, а број 11 песама К онстантинон их м ож е се до-вести у везу са 11 Х ристоних учен ик а који су од Г оспод ано сле васкрса по слани на про пон ед (од ејјатоЈат&А м, ш аљ ем ),

то је м огуће да о ве несм е им ају своје им е отуда.А О тб ^ еХ о ^ , са м о л о д о к«н * је песм а, која им а схојесопствене начи не (м етрике н м елодије) н не служ и сем етриком и м елодијом др уге песм е, него је сам а својимм етрум ом и м елодијом унор другим песм ама, т. ј. подобн им а(П О Д О Б Ж Х , атс/сра т:роо6р,оса), којм се слу ж е ри гм и чки м бр оје-вим а и м узичким начин им а автом елона. У колико се аитбре/.оуне служ и туђим начиним а, нити сам служ и другим песм амакао узор, зоне се

(бсбр еХ оч, сал»ога^с«н *. Т о је песма која се не служ итуђим начин им а (м етрике и м узике) него им а своје сопствененач ин е по којим а је грађен а и но којим а се поје. н итислуж и другим песм ама м етриком и м елодијом као узор.Р азл и ка изм еђу ЈбсбреХ оу и »ЗтбреХ о^ је та, ш то се ЕбсореХ оунити сам служ и туђим начинп м а, нити је другим песм амаузо р и п ро тоти п , као аит6|леХ о\".

П ро абр оса, по до в«н * (зону се и Зроса) су песм е,које су сличп е другим а песм ама у том е. ш то се служ ењ иховим бројевим а м етрике и начином м узике. К од овихпесама су обично виш е њ их назначене почетне речи онепесм е на ко ју се углед ају.

У ко ли ко ова и м ен а аитбрелоу, 1бс6реХ о ,̂ кроабјхоса (броса)означ авају м етричке особине п есама, нем ају у ц рквено-словенском ни каква значаја, јер м етрум а у словенскимпреводима црквених песама, какав имамо у оригина-лу, ни нем а. С амо уколико се овим и м еним а означавајум узичке разлике при појањ у, им ају ова имена свој сми саои зиачај.

К о сн и и (хачабсхбч). О вај назив доби вају оне-песм е, којесе поју пол ако, и од говара м узичким терм ин им а 1еп1о и зц-б1епи о. Т ако се по ју вели чан ија, пр ичасни стихови и др.

Ч есто се зам ењ ује и изразом из.игка. В ећин а песам а, којесе по ју квсн«, пр ип адају 6. и 8. гласу.М

в к а д Ј с т * ( б х а & к з т — н И гд ал ж к ). О н а ко се зо в е а е см апатри јарха С ергија, састављ ена у част м атере Н ож је, ш то се

ваЈу на вечерњ у великога п оста и великих Х ристових праз-ника . У овим а се прослављ а неличин а С вемогућега , сведо-бр ога и свем ил остивога Г оспод а 1>ога.

Д лл н д8 ?ар Г и ((ЈХ Х тЈХ оикЈср )̂. О вако се зове стих, који



626 . године њ еним заступством Ц ариград избавио од н епри-јатељ а. Т ај се акатист састоји из дван аест ко нд ака и толи кои стои ко са. К ао проемијон ове ду гачк е п есм е је песм а К озкра'нноивоЈвод-к. Ц ео ак атист се дели на два д ел а: П рва пол а је исто-ри јске садрж ин е, а дру га догм атске. П о наж ности нредм етаови х песам а, не сме се за време њ ихбва нојаЊа у црквиседети, већ их пр исутни им ају слуш ати стојећи и са дуб окомпаж њ ом . У току нрем ена састављ ани су по прим еру акатистапр есветој„ В ож јој М атери и д руги , као: ^кадТст* 1ис8с8 сдад-чаиш «л«8, Б К А Д К Т Х С В А Т И Т М К > Н икоаан>, и др угим светитељ им а.

0 4' д а л I н х (Х (4дгара). Т о су он е ц рк вен е песм е, за врем епо јањ а или ч итањ а којих је слободн о у храм у сести. И зу-зетак чин е неки с-кда.жи, на ко јим а се пр оп ису је стојањ е.н. пр. на н елики .четвртак на јутрењ у стоји : Н « гкднм х наС И Ц ЈК И Х * скда'днах«, за еж « С К А Ц Ј«'Н Н И К 8 кадитн С В А Т М И олтарк, ноС Т О А Ц Ј« по«д»х А ; сли чно томе и недељ у оснога гласа по д ру-

гом стихо слови ју на ју тр ењ у: Богородич«н& н« гкдА цл по(.н&,но С Т О А Ц Ј «. С једални до лазе на јутр ењ у иза катизам а и з псал-тира, п осле по ли јелеја и на трећој песми канон а, за којим аје одр еђено чт«'нк тум ачењ а апостола и ли јеван ђели ја, илиж ивота светитељ а али оии са пр азни ка и том е слично, у којесу време при сутни такођер седели и слуш ; и ш та се чита.

П р о к ? ж « н * (71Р0Х $1|Х ЕУ0$). Т ако се зов е стих који се и ојеоби чно пред чи тањ ем св. П исма — парим еја, ацостола ијеванђ ели ја, и служ и као увод од лом ку који ће се читати.У ироким ну се већином речм а св. П исм а, а поглавито сти-хо;ш м а из псалам а. казује или садрж ин а и важ ност одлом ка

који ће се читати. или значењ е дотич ио га дана, одн осном олк тава и песам а истога. О туда и н азив и : ирок?л»«н* ано -стола, који се по је на л иту ргији пред чи тањ ем апостол аи прокГдкнх дн«, који се поје на вечер њ у. С ваком се про ки -м ну као л ро ду ж ењ е до дај̂ по један стих, који се налазиу тесној вези с њИм, а каткад и три, П отоњ и слу чаји би-

' ) Н . и р . ж и ш и н ; к о н д а к у с у б о т у п е т е с ед м и ц е в ел и к о г а п о с та Е о з -

М «нвн ; иа јутрењ у В ел . петка бгд* слаплн оучм< нцм ; на јутрењ у четвртка 5 . седми це

вел . поста м рим ећује се : Њ чм ткмх ш нк н м т^нх кгснш гх »к^вапмн мм х г .рдц .л«х н

гл4с*мх, гла с 5. (6.)

се и зговара ио сле Л ллил8?а; а садрж и н а м у стоји у свези сјеванђ ели јем , које се после њ ега чи та и им а пр ед овимслич но знач ењ е као и прок?лнн* пред апостолом , дакл е: уводу јеванђели је; и , као ш то је стих и за про ким на про дуж ењ еов о га, так о је и аллил8?<1р?и п ро д уж ењ е о д <3ллил8?а. Ч есто се4ллил8?а'р?и оди оси к служ би дан а, светога или п разн и ка, те сеп рем а том е зов е аллилИ а дн«, аллил8?а гласа, Д ллил8?а п ра здн и ка.

П р н ч ас т« н * (Х О С У О У С Х Б У ). Т О је стих , ко ји се п оје и зав р ем е р а зд р о б љ е њ а а гн е ц а и Т ф и ч е ш ћ и в а њ а с н еш т ен о с л у-ж итељ а. С адрж ин а м у стоји у свези са до гађајем који се слави;оту да^ ,и им а причаст«н* ди«. скА таги>, пр аздн ика...

(т)п8стнт«л«н* (с&тсоХ ипхб )̂. О вак о се зо н у п есм е ко је се п о-ју на крају вечерњ а (после нмн-к иш вцш иш одно сно после три-светога) и јутр ењ а (п осле Благо вггк испов^д атисл. Господ«ви).П рви се поју још и најутре њ у (н а Б ог* Господк). 6)п8стит«лн?нсетроп ари , кон даци и богородич ни налазе по главито на кр ају

часловца и сваког м ин еја, а и у другим црквени м књ игам а.Н «п ор оч н ?н (4ро>Ј1ос). О во им е носи пр воби тно седам -

наеста катизм а , ' К која им а на ногребном чину у п рвој ста-тији (слави — одељ ку) п ри п ев Н «порочн?и к* пвтк, аллил8?а:а затим он е песм е, ш то се ноју уз ту катизм у или с којимстихо м из тога псалм а.*)

П ол г«л «' и (<иногол1ил«стик<н*). Т о је славо сло вљ е у ч астБ огу једном по суш таству, а тројичн ом ли ци м а; састоји сеиз стихова 134 . и 135. псалм а, те м у и им е дово де од по-нав љ ањ а речи лш лостк (бХео?) и за. сваког стиха, и од то га,ш то се за време појањ а тих псалам а пале сва канди ла у

којим а гори јелеј (ЈХ С И О У , зејтин) и свеће.Х е а л и т н м и . О в и м с е и м е н о м о зн а ч у ју х в ал б е н и п сал м и

(148. 149. и 150.) и он е песм е (стихире), ш то се поју узстихове тих п салам а.

Б ла ж «н и (рахарсаро ) . О вако се- зову јеванђеоски сти--хови о блаж енствим а (М ат. 5 , 3— 12) и оне п есуе ( обичнотропари канона) , ш то се с тим стиховим а поју.

' ) Н с. 117. БМ Ж ЈНИ 11»»»<чи1н о а4тх Х»ААЦ)1Н ЗДМ ГК Д *.

*) П оглави то пр ип ев Км гмдехД их всА Г вспедн «*8чн МА Л н џ м д М ч т г т«»нм х уз

т р о п а р е % 4 « И М А , О х ж ту ^х А Н П • н в д ељ н е Л ггм ск М с »%»џ%.

24

69. П есници пр авославне ц ркве и њ ихове песме.

„М ««Ж 1 к џ 1а п 1м н ци-к+цн рдАсцГнми

ш мм «. (1«М НН1»14И т-кх* (црк вени х аескика^

«л-кн[« 1 и-киЦ , А (ксм »|)пш сд и̂«

»м ћ. и « м8дјсмдчцИш и г*кт»н«у".

107

3. А т и н о г е н , епископ из С евасте и м ученик (+ 311.),нап исао је једну песм у о св. Д уху, но која ни је дош ла донас. Н еки писци као н. пр. М арко Еф ески приписују- А ти-ногену песм у: „Св-кт« тихш " . . . која се поје на вечерњ уУ сгарим грчким часловцим а ова песма им а натпис: Х им на



И а аредговора аразиич ног ни неја ( сабор-

н и к а ) Б о ж и д а р а В у к о в и ћ а , 15 3 8 . г.

Х риш ћанска се цркна није м огла тиме задовољ ити даприм н сам о псалме и остале би бли јске песме у своје богослу-ж ењ е , него се појавиш е у хриш ћанској цркви м ноги несници,који у песничкој ф орм и изразиш е узвиш ене осећаје, којеје у њ им а изазвала хри ш ћан ска -вера, певајући тако већ усам ом почетку хриш ћанства чисто хри ш ћанске песм е.

Т ако у апостолском времену прем а речим а св . апостола П авлапоју се нсалм и и чи сте хри ш ћанск е песм е: „О лвве Х ртоко дд кс«-Д/ЛЈТСЛ КК ВДСХ ЕОГаТНиг, КО КСМКСН ПрСМ бДроСТИ : А крдз8млл»0ф «с«к» сдм ^х* ко ^ал м -кх* и н-кнСнх* А п-кснс^к д ^о кн кј^к, КО влЈ̂ тиП010Ц1« КК с«рдцД х* каш их* Г &К Н ".1) И сн. И гњ атије А нтиохијски го-вори у својим писм им а о песм ама , ко је беху у опћој употреЛ и к одХ р и ш ћ а н а. ')

Ц рквени учитељ и и п есниц и угледајући се на пр вехри ш ћанске песнике и исказујући сноје побож не осећајепесм ама, написаш е V току времена м нож ину песама, којесе до данас употребљ авају у православиој хриш ћанскојцркви на богослуж ењ у.

Н ајзнам ени тији цр квени песници од по четка до дан ас су:1. С в . И г њ а т и ј е , епископ антиохи јски ( | 107.). С ократ8)

и други 4) каж у да је св. И гњ атије увео антиф онско појањ е.М огуће је да је и св. И гњ атије из љ убави п рем а духовн ојпесм и и према тадањ ем обич ају црквених стареш ин а и самгш сао духо вне п есм е.5)

2. К л и м е н ш А л е к с а н д р и јс к и ( | 210) је нап исао око 190. г. дел оП оибауш уо? у три књ иге, и на крају треће књ иге им ам о две хим не ,у којим а се слави И сус Х ристос С паситељ и С лово . Н о ове се хим нене употребл>авају на богослуж ењ у.

• ) К ол . 3 . 16 ; види и Еф ес . 5 , 19 .

• ) 1 % п а Ш Ерјв1. ад Е рћез. п . 4. (М ^п е, Ра1г. рт. Т . 5. р. 648) е1 Ерјв1. а<1

В огп I I. 1 (М јјте, р. 688) .

») 8 о с г а 1.. Н и1. есс1. 1. 6. с. 8.*) И спор- О е о г ц г и з А 1е х а п А т . , VI 1а 8. ЈоаппЈв Сћгу80в10Ш 1 (М ј̂ пе, РаГг. рт.

Т. 114. р. 1113) в Ш с е р ћ о г и з С а 1(Ш и з , Н и1. есс1. 1. 13. с. 8.») И спор . Е и в е б ., Ш в1. есс1. 1. 7. с. 19. 30.

св. А тикогена м учени ка. Д руги пак. као и нови ји словенскичасловци при пи сују ову песм у св. С оф рон ију патри јархујерусалим ском. А ли пош то се ова песм а спом ињ е у IVстолећу,1) дакле бли зу врем ена када је А тиноген ж ивео,а св. С оф рони је је 638, то је вероватни је м иш љ ењ е које

ову песм у пр или сује А тиногену, а св. С оф рон ије м ож да јесам о увео ову песм у у богослуж ењ е палестин ских цркава.*)

4. А ш а п а с и је , александр ијски архиепи скоп (+ 374.) одли ковао сенарочитом ревнош ћу у врш ељ у својих архијерејских дуж ности , па нијепропустио да с е С р и н е и за улепш ањ е богослуж беног појањ а , ивдајућиу овом погледу м н о г е потребне наредбе . С ократ ' ) и С озом ен4) причајуо зп ачајн ом дог ађају, ко ји су и зазвале п есм е уведене. од св. А та-насија. Н аим е од сгране А ријеваца беху послани војни ци у црк вугде је био св. А танаси је са нало гом , да га ухв ате и доведу . К ада суулазили војш ти у цркву , стареш ина занцведи ђакону да говор ијек-теније и затим да се п о ј е псалам , а народ је о дговарао речи м а:М ци; ко к-кк& мкдо стк вгЛ . Л епа песм а је одјеки вала по целој цркви ,и војниц и се нису усуди ли да п рекин у о вај~и зраз светих осећ аја,и ово је спасло светитељ а од неп ри јателл.

0. С в . је ф р е м С и р с к и ( { изм еђу 323 . и 378 .) . У Ш . иIV. столећу узкем ир ив ала је сирску цркву гно стичк а јересВ ардесана и А рм они ја. Д а би постигли своју сврху, са-стављ али су јеретиц и леи е песм е и појали су их на угоданначин . и тако су п ривлачи ли м ноге у своје цркве. С в. Јеф -рем С ирски видећи ово, гледао је да истим начином , наим есвојим песм ам а и лепи м појањ ем , сузбије јеретике и при-вуче заблуд еле к себи, ш то м у је и уснело, очи стивш и

тако од јеретика Е десу, где је био ђакон. Н ајглавн и јењ егове песме су: 27 хим ни о пресв. Богородици, 52 хим нео цркви и 87 химни о вери.

• *) И спор. В а в И ., и ће г с1е вр1п1и аапс(о с. 29. С в. В асили је каж е овде да је

А тиноген н апи сао једну д ругу песму о св. Д уху , а ко је автор песм е: А уо0(1.е»

патера 1ЈОУ ха1 и лб ра в«6у (в»(ли О Ц *, С в«, в гМ г« Дјјл, ЕС д) не зна, јер се

он а од старине ао је. II ове речв св. В асили ја говоре ва А тинор ена.

*) И спор. И сторич ескји обзор-Б п-ћсноп-ћвцевч. . . . ^ .р. 74.

') Х о с г а ::, ШБ1. есс1. 1. 2. с. 12.•) З о х о т е п , , Ш а . есс1.1. 6 с. 5.

П р е м а А с ем а н и ју 1 ) св. Јеф рем је саставио: а) 27 хим ни о ро-ђ ењ у И Х р и с т а; б ) 5 2 х и м н е о ц р к в и ; в ) 5 6 х и м н и р а зн е с ад р ж и н е(о невиности . о м истичном значењ у но м азивањ а св . м иром , похвалесв. Јовану К рститељ у и св. апостоли м а П етру и Јовану, о пророкуЈони и Н ини вићаним а) ; г) 56 хим ни п ротив јеретика а нарочи то

243

него и о јавном нојањ у псалам а у цркви .1) О во појањ е усаврш ио јеи увео у опћу употребу св. А м вросије, који је развијени ју нсалм о-ди ју истока, и нарочито ан тиф он ско п ојањ е увео у своју ц ркву,снабдевш и је својим хим нам а и разним духовно поетским песмам а ,те је тако м илан ско појањ е пред стављ ало једну п отпуну ли тургичку



• против заблуда В ардесана, " М аркиона и М анеса ; д ) 87 хим ни о верипротив А ријеваца и Евн ом ијеваца ; е ) песме и стихови о см рти ;ж ) 15 хим ни о рају . — М ноге од ових хим ни употребљ авају С ирции данас на богослуж ењ у .

П авле А м орејски (П аО Х ое б 'А рцорЈои) хи м но граф из XI.столећа о дабрао је и з хим ни св. Јеф рем а стихире пресветојБо городи цп и ставио их у октоих и за А натолијевих п есама.*)

6. С в . Г р и г о р и ј е Н а з и ј а н з и н (1- 39 0.) саставио је у п о-следњ им годин ам а свога ж ивота м ноге песме и рели гијознехим не, но које нису уш ле у богослуж ењ е. А м нога м естаили делове из беседа св. Григорија унели су црквени пес-ниц и у своје песме. Т ако п очињ е п рва беседа св. Г ригори јана П асху речим а: „Д ан је васкрса, почетак бл аж енства,проснетим о се празником , загрлим о један другога и рецим о:браћо. . . "*) У истој беседи су и ов ереч и : »Јуче се саранихс тобом Х ристе, а дан ас устајем заједн о. с тобом . . .« 6 )

Д руга беседа св. Г ригори ја на п асху заврш ује овимречи м а: »0 пасха велика и света, о Х ри сте 0 м удростии сило Б ож ја 6)« и т. д. Беседа св. Г ригори ја н а Рож дествоХ ристово почињ е овим речи м а: „Х рГстосх р д ж д а « тс А , с л л *

ВН ТГ Х ртстос* . СХ НЈГЛСХ , СрА Ц ЈИ ТС Х рКТО СХ на 31ЛМ Н , возно*

С И Т 1 С А . .. "' ) и Т . Д .

7. С в . А м в р о с и ј е , епископ М илански (ј 397.) . Б ез сум њ в ј«= већрано и у западној цркви постојало св. појањ е, јер већ Т ертулијанговори на мн огим м естим а не само о при ватном и кућевном појањ у ,

' ) Ј . 5 . А з з е т а т , В > ћ Н о (ћ ес а О г Је п и И б С 1 е т еп 1 ш о - У а Ц с ап а Т . I . ћ о ш а е

1719, р. 59.

• ) И сторическш обаорт , п - ћсноп- ћвцевт. и п" ћсноп-ћн1а греческои церкви . Ф . А . Ч .И здан . второе . Черни говт. , 1864 . стр . 101 .

• ) В иди : М јрте , Ра1г . ?г. Т . 37 р . 397 а даљ е .

•) О г е г о г И N(1210712. О гаНо 1 1П запскиш Равсћ а , к&д М 1р1е, Ра1г . %т . Т . 35 .

р . 3% . И спореди С лаву пасхал ни х стих ира гл . 5 . : „К декрсм и а< их , А л»ос8-ктнм* т*»-

ж к тв о м х , Л А р &г г & .Џ &П Ш м ш > , р ц (м х : с р ^т к. . . "

И спор . 2 . тр оп ар 3 . песм е ускрш њ ег кано на : „Вчарј спвг#м«хс« ти- к Х »тЈ,сосост*» АНЈСк коскркш б тк -к. . .*

•) О г е е о Ш N 02., 45 ш аап сш ш Р авсћа код Ра1г. рт. Т . 36 . р . 664

И с п о р . т р о п а р 9 . п е см е у с к р ш њ е г к а н о н а & П ^С Ј* х ( л и . . .

') Е ш в (1е т О г аИ о 3 8 јп Т ћ е о р ћ а п 1 а , 81 У е К а 1а 1 Ш а 8 а1 у а 1 о п б к о д М ^ п е ,

Ра1г. вг. Т . 36. р. 312 .

целину . -П овољ но нрим ањ е ових п есам а по целом западу доказује ,да је о во појањ е им ао одли чни је особи не о д онога, које се дотлеунотребл .анало у западној цркви . Н ајодабрани је песм е св . Д м вросијасу : »Беиб сгеа(.ог о тш п т , ае егпе гегат сош М ог« . . . ( Б ож е створи-тељ у свега , вечни створитељ у ствари) ; »У ет гес етр1ог деп би т« . . .( Д ођи искупитељ у нар ода . . . ) ; » Јат ааг^ Л ћога 1егИ а« . .. ( В ећ почињ е

т р ећ и ч а с . .. ) и » О гаћ о т еп е Б о т т и т . . . « ( Х в ал и ћ у д у ш о м Г о-спода . . . ) . П ознату н есм у Те Б еи т 1аш 1ати8 (Тебе Бога хвалим о . . . )која се поје како у западно ј тако и и сточној цркви нарочито на бл а-годареп.у, при пи сују неки св. А м вросију, доч им ће бити тачније даје ову песму саставио Н ики та Рем езцјански . 1 )

8. С в . Ј о в а н З л а ш о у с т и ( | 407.) им а велики х заслуга и зарелигијозно и литургич ко појањ е. П рем а С ократову сведочанствусаставио је св. Лован за ноћно богослуж ењ е (бденија) кратке песм е,које нам м еђутим дан^с нису познате. И сто тако се држ и, да јесв. Јован Зл атоусти увео у цркву п ознату врсту песам а, троп аре,и д а је сам саставио тро пар е за св. ли турги ју и за бден ије.

9 А н а т о л и ј е , ц ариградски п атријарх ( | 458.) саставио

је стихир е које им ају натпи с: 'А уатоХ схА , ш то је у словенскимбогослуж беним књ игам а преведено погреш но са косточнм,јер 'А уатоХ схА не до лази од (ЈуатоХ тђ, исто к, него од 'А уатбХ со?.О ве се песм е н алазе у октои ху, који је исп равио и саставиосв. Јован Д ам аскин, а поју се у суботе на вечерњ у. С а-држ ин а ових п есама је већином уп рављ ена протин Н есто-ри јева и Е втихијева учењ а и слави победни чки силазакИ Х риста у ад и плодове Њ егових страдањ а.

10 . С в . Р о м а н М е л о д — С л а т к о а е в а ц (РоЈлауб? б М е-Х ббтј?) је један од н ајвећ их и н ајславн и ји х цр квен их песн ик а.Ш то се тиче ори гиналности осећаја, ж ивота и израза, по-

бож ности и топлог надахн ућа, св. Ром ан заузим а ако непрво, а оно једно од п рвих м ест^ м еђу свим а цркв. п есни-цим а. К ада су С аваити и С тудити почели да се баве цр кренимпесниш твом пиш ући за богослуж ењ е каноне, пстиснуте су пе-сме св. Ром ана са богослуж ењ а и из црквеннх књ ига, и ба-чен е су у засенак . Тек га је РИ га у трои оло гион у (А па1ес1а I.)на осно ву рукоп г.са м осковског и корзин ијанског тако рећи

') Т е г 1и Ш а ш Н1>. II. а<1 их огеш с. 9. (М јдп е, Га(г. 1а1. Т . I р. 1417).

* ) В И Д И 011о В а г А е п ћ е м е г , П е»сћ1сћ1е «1ег аИ кмгсћН сћеп 1Л (1ега(иг, К гејђигј

В г . , 49 12 I I I . Г .Н 8. 547. и 604.

244

у с к р са о , и у с к л и к д и в љ е њ а и о д у ш е в љ е њ а ч у о с е и о ц е ло м

л и т е р а р н о м с в ет у . Р о м а н и р е д с т а в љ а к л а с и ч н о в р е& е ц р к в е -

н о г п е сн и ш т в а.

0 вр.емену када је св. Ро м ан ж ивео и о њ егову ж ивоту им ам о

15б

но д насловом кон дака и ик оса (хоутахсои и оГхои) у м ин ејим а ит р и о д и м а . У н а ш и м .ц р к вен и м к њ и г ам а гр ч к и м и с ло в ен с ки м и м а јуњ егов натпис сам о хвалитне стихир е 20. декем бра. О стале строф е изњ егових кондака п од им еном кондак и икос нем ају њ егова им е-на. О сим наведених хвалитних стихира им ам о у црквеним К њ и г а м а



врло мало података, тако да се не м ож е тачно одредити ни кадаје ж ивео.

Ш то з н а м о о Ром ану, то ј е ово: Р ом ан је р о ђ е н у С ирији уграду М кЈТЈаубм (М саат^ау, 'ЕреатЈУ бу), служ ио је као ђако н у Б ериту ,до п то је за врем е цара А настасија у Ц ариград, био јетам о., свакако каосвеш теник, у вези са црквом Бо городичин ом еу хос? К брои, чудним

С н о м доби о је д ар левањ а хи м ни (тб уарса[ха тбу хоутах 1т ) и нани-сао је 1000 кондака. С војеручан м анускрип ат њ егових песама чуванј е у Богородичиној цркви, и у тој цркви нарочито је слављ ен њ еговго д и ш њ и д ан .

С ада настаје литањ е, да ли се у овим вестим а о Ром ану м ислипод А настасијем А настасије I. Д икоро с (491.—518.) или А настасијеII. А ртеми ос (713.—716.). За А настасија I. одлуч или се РИ га, 31еуепбоп,О птгпе, К гитћасћег, а за А настасија II. С ћпз , Г ипк; но из разлога,које наводи К гитћасћег,1) м ож ем о 'се без скрупула прикљ учити ирвојгрули кориф еја у црквеном песниш тву.

Н о ако врем е ни је тако сигурно и ако испитивачи нису сагласнио врем ену када је Р ом ан ж ивео, а оно су сагласни у том е, да јс Ро -м ан у црквено ј поезији узвиш ена и сјајна ли чност. П рем а горн ем

ж ивот Ром анов п ада у врем е Јустини јаново, гранди озно и н ајбујни јеврем е В изанти је, које је. у главном и створил о црквен у п оезију. РЛ гага назива >уе1егит те1ос1огит рп псерв«. С овим се слаж у Сћп?1, 8(е~уепзоп и \У . М еуег. О собито је им е Р ом аново у историји грчке ли-тературе и прем а томе у културном свету подигао учени К ш тћасћ егсвојим ваљ аним студијам а и [)адовим а о н.ему. К гитћасћ ег каж е заР ом ан а: »П1е 1л1ега1иг(?е8 с ћ 1с ћ 1е (1ег 2икипП \ \ч г ( ) уЈеИ ессћ <1еп Н о-та п о в а1з Јеп ^гО ззгеп К 1гсћеп(ћсћ1ег а11ег 7,е И е п 1'еЈегп«. С ве о ве хв алезаслуж ио је Ром ан својим п есмам а — хим нам а, испеваним за свепразнике годиш њ е, Господњ е, Богородичине и светитељ ске, у којим аизбија дубока побож ност и топлина побож них о сећаја, а са ритм омњ егових речи осећам о како у ритм у куца срце иснуњ ено побож нимви зијам а о св. стварим а. У једно ставвом м атеријалу налази св. пе-

сник све нове и нове стране са к ојих их оп ева V у речим а сликалепоте добра и светости. Речи у њ еговим стихови м а ниж у се каопадањ е воде неисцрпног извора. Њ егове су песме саврш евстно бо-гослуж бених п есам а, он је пластичан, језгрови т, и кадар је својимполетом да уздигне душ у слуш алаца, а дубином осећаја и узвиш ено-ш ћу јеаика далеко је надм аш ио све друге м елоде. Г рчка цркве^апојезија, наш ла је у њ ем у сво је саврш енство.

0 њ егових м ногих и дугих песам а, старих конд ака, нем ам отако рећи ни трага у наш им црквеним књ игама. С ачувале се ит н.ихсам о поједине строф е иза 6 несме канона разни х ц рквених лесника

конд аке и.и косе на скоро све велике Г осподњ е и Бо городичин епразник е од Ром ана. И стина нем ају им ена Ро м анова, а узети су каопоједине строф е из њ егових великих кондака.

У зр о к ш т о н ем а м о о ви х д ру ги х к о н д ак а у н а ш и м ц р к в ен и м .књ игам а је тај, ш то ове једноставне п есме нису биле по-уметничком -укусу каснијих врем ена и хим нограф а 8. и 9. в. који су редиговали

црквене књ иге, и који су избацивш и Ро м ана уједно хтели начини тим еста својим каноним а. Т рајног угледа им ала је Бо ж ићн а хим на*Н пар ^у о? отјрербу, Д -ккл дн*ск; до 12. века сваке годи не о Б ож ић упевана је од двоструко г. хора св. С оф ије и храм а св. А постола кодсвечаног д ворског ру чка. (РИ га, А па1. I. р. 21.).

11 . С в . С о ф р о н и ј е п атри јарх јеру сали м ски (•{• 638 .) та-кође је радио на црквеном песниш ту, и осим њ егоких ана-креонтских песам а у којим а су хвале И Х ристу, светите-љ цм а и м ученицим а им ам о од св. С ф ф ронија троиаре ииди ом ела н а Ро ж дество Х ристово (трогарса фаХ Х бреуа пјј т .а .-рароуу^ тс~л> Х рсотоб уеуу4а)у, г1д ш ра$) и н а В еликИ Г Јетак

(2иу Н еф си у та^ ТМ У ттј? реу^Х ује тгараахебуј?), стих и рена.вел . осиоћењ у воде и м оли тва п ун а п оези је: Трса; бперзоасг,ш тераус&З-е.... која се ч ита на овом водо освећењ у. С в. С оф ро-

, ни ју се нри ни сује чин великог водоосвећењ а, и у грчкнмцр квени м књ игам а им а н атп и с: И ш фроусоо иатрсар^ои '1еро-

• аоХириу.А п.ц. М аш з1) издао је велики број канона и трнне-снаца и прин исао их С оф ронију, но доказано8) је да овитрип еснаци не потичу од С оф рони ја, н его их је напи саоЈо с и ф Х и м п о гр аф .

С н. С оф рон аје је напис.ао још и м ноге трип еснаце засве дане 40-це. које нем ам о у богослуж беним књ игам а.

12. Г е о р г и ј е епископ сиракуски, рођен на С иц или ји.због чега се V грчким књ игам а зове С икелиот (2схелсотт(;)

око 669.). Н аии сао је стих ире св. Д им итри ју (26. окт.).Јаков у П ерсијанцу (27. нов.) и П орф ири ју из Г азе (26. ф ебр.) .

13 . С в . А н д р и ј а К р и т с к и ('А убр^ад Кргтуј$, око 650.—726.) .рођен у Д ам аску, зове се К ритски јер је био архи епи сконос трв а К ри та. и зов е се још и 1ероаоХ -Јхст1$, Н 1егоао1уш |1апи8,Јерусалим ски, ш то је ж ивео дуго годи на као м онах у Је-

' ) ?р1г.Пр»1ип1 гота п и т Т . IV. К от ае 1840 .

') С Н г 1 1 е ( М . Р а г а п И с а з , А п ( ћ о 1 о ^ а јгга ес а с а г т т и т с ћ п з И а п о г и т , р . 1 Л 1 .

546

уусалиму. М нож ином знањ а , чистоћом м орала и непоколе-Зивош ћу којом се борио за и коне у нрем е ЈЈава П 1..И савриј-ж ог ( 717 . - 74 1 . ) , уш ао је у број св. отаца црквених иљ егова се усном ена слани у пран. цркви 4. јул ија, као и у)не дан е великог поста, када се поје њ егов велики кано н,

247

ди је, цареви, п ророц и и везују се са јеванђеоским при чам аи догађајим а. Г лавна тем а великог каН она је по кајањ е иопл акћвањ е греха те духовно исправљ ањ е, ш то долази доизраза у покајним усклицим а за опрош тај грехова. О сим



^де им амо тропаре н апи сане у њ егову част (триод п осни).С в. А нд рија К ритски је први нап исао канон , и см атра секао и зналазач оне ум етнич ке ф орм е у црквеном несни-ш тву. В ећи део њ егове књ иж евне оставине су говори наГосподњ е и светитељ ске празнике и недељ не ом или је.У цркненом песниш тву гланно м у је црквено песнич коаело в е л и к и к а н о н реуа; хауа«), који им а 25 0 строф а,гако скоро снаком сгиху 9 би бли јских песам а, на којим а сеоснива но својој садрж ини канон, одговара код св. А нд ријеједна строф а. П роналаском канон а ступа цр квена поезијау нов стадиј, који се одл ику је санрш енијом техни ком , а м ањ епоетском снагом . П рим ер св. А ндр ије К ритског нађе трајно гугледањ а код каснијих песника, сам о ш то се дуж ин а иопш ирност њ егова канон а, која је код Грка преш ла и у по-словиц у, ни је од рж ала. јер је св. Јо^ан Д ам аскин код ка-нон а смањ ио број строф а тако, да је свака несм а канонанм ала обич но 3 строф е, које се дод авале на ирм ос, начињ енпо узору би бли јске несм е. У свом великом канону угледаосе св. А ндри ја на Р ом ана М елода, развлачећи у ш ири нукратке и поетске стихопе, при бли ж ујући се тако виш е сно-љ аш њ е ум етничкој поезији Јована Д амаскина и К осм е, негоједноставној и н еуси.веној иобож ности ранијих" м елода. Усвоји.м к анон им а и црквени м пе'смам а, одли кује се св.А ндри ја озбиљ нош ћу осећаја, им а снаж не изразе и једно -ставно и разум љ иво при казује. П равославна ц рква проп п-сује два п ута у годи ни по јањ е вели ког кано на св. А нд ри је

на богослуж ењ у, и то на великом повечерију п рва четиридан а у скрш њ ег п оста. и то не сваког по вечерија ц ео канон ,него сваког д ана један део, тако да је канон раздељ ен на 4дана, као ш то то про ни сује црквени устав (таж « начннЈш х

В1ЛИК1И Ка1Ш Н Х , ткорлц н И НЛ ЧЈСТИ ЧП 'К 1р| со ирл«ос6<их, ИКШ ИСП0Л=

И И Т И С А ел«8 вх чггвф токх ВЈЧЈра) Д ру ги пу т се н оје н а јутр ењ уу чегвртак пете недељ е носта и то нрем а речим а цр кве-н ог устава „косни>, н сх сокрбш еннуж х с(рдп,ЕЛ <2 и глл'сол<&".

У великом канону се духовним очи м а гледају догађајиоб а завета и излазе сва ли ц а св. и стори је: и атрн јарси , су-

великог к анон а који се у син аксару н азива »п окајни и ум и-лителни« јер је кадар да ум екш а и најтврђу душ у, напи -сао је св. А ндр ија мн ога иди ом ела и канон е.

О стале црк вене песм е св. А ндр ије К ритког су т р и а е -с н а ц и за повечери је цветне недељ е, трип еснаци за јутр ењ е:

у понедељ ак, уторак, среду, и четвртак страсне н едељ е; ка -н о н и на Л азареву суботу, недељ у М ироносица, на рож де-ство пресв. Н огородице и св. Јована К рститељ а и на зачећесв. А не (и неке дру ге кано не); с т и х и р е с а м о г л а с н е н аС ретеније, В оздвиж еније Ч асног К рста, В ож ић, П етров дани св. ап. А ндри ју.

14 . С в . Г е р м а н , патри јарх цари градски, бо рац за св.ико не (•)• 740.) н апи сао је м но ге хи м не,1) а нарочито стихирена ове нразнике:

С ретеније Господњ е , рођењ е Б огородице , св. И лију , У секованијегл. св. Јована П ретече, и овим светитељ им а: Е встатију (20. септ.),

Д им итри ју, П антелији, П рокоп ију (8. јул.) , С ергију (31. дек.) , апосто-ли м а Јовану , А ндрији , П етру и П авлу , Ф илим ону , св Јовану Злат . ,св. В асилију В ел.. св. Н иколи , А танасију, св. С им еону С толпнику, св.Е втим ију В ел. и т . -д .

15 . С в . Ј о в а н Д а м а с к и н , м онах ман астира св. С аве,испо ведни к за св. икон е, познати богослов и цр квени пе-сни к пр е 745.). С в. Јован н апи сао је кано не за разнепразни ке и дан е ц рквене годин е, изм еђу којих је н ајлеп ш иканон са стихирам а на пасху, свечана и слатка песма укојој је израж ена радост са победе см рти и ада.

Д ам аскин је написао каноне на Бож ић , - Богојављ ењ е , П едесет-ницу (са натписом : 7т о »){*а х и р м и '1о )а у у о и т с О "А рхХ а) , на П асху са сти -хирам а , В азнесеније с а стихирам а , П реображ еније , Б л а г о в е с т и , У с п е-није (<б к «рз8 * У С Т Л м ом И Н Д П О Л Н А Т С А Д 8 Ј ^ и Т . Д .) , Рођењ е пресв .Б огород иц е; на празник е св. Јована П ретече, пр орока И саије, И лијеЈелисеја, св. апо стола П етра и П авла, св. Јована, А н д р и ј е ' и А нани је ;канон е у част св. В асили ја В ел., св. Г ригори ја Н иског, св. И пол итарим ског, Е пиф анија , св . Јована Златоустог , Н иколаја из М ире у Л и -ки ји; у част св. вел. м учен ика С тефан а, св. Т екде, св. Е вти м ија, .40м учен ик а и з С евасте, св. К осм е и Д ам јана, св. Е встратија и д ругова,св. А ртем ија , Теоф ила , и каноне п р е п . Т еодосија, Јевтим ија, М аксим а,С и м е о н а С т ол п н и к а , Х а р и то н а и Р о м а н а С л а тк о п ев ц а.

' ) К . К г и т ђ а с Н е г , О евсћЈсМ е Јег ћугап1Јш всћеп 1л11ега1иг. . . 2 Л/пП . 1897. р. 668 .

С в. Јован Д ам аскин нани сао је канон е за најглавни јецр квене пр азни ке, а за најлепш е од ових кано на лапи салису Т еодор П родром и Г ригори је К орин тски ком енгарс. С в.Јован је скратио к анон и дао м у к он ачан обли к, и саК осм ом је главни представник канон а, а у њ ихону иевањ у

15 >

16 . С в . Н о с м а М е л о д из Јерусалим а, (око 743.) епископм ајум ски или К онстанц ије у Ф еникији (П алестини) , прозванЈерусалимљ анин или А гионолит.1) Н ајзнам ени тије песм е св.К осме, које у црквеним књ игам а им ају наслов »К осм е Јеру-



црквени х иесам а служ ила им је као узор у чена и одабран акван титативн а поезија Г ри горија Н азијанзип а. О ^ојиц а сеод једноставности Ром анове и њ егове ш коле још виш еудалили него њ ихов претходник А ндрија Критски. Ш тонећа ф ин оћа, слож еност и ум етност гехнике. њ им а је важ -ни ја од топл ин е осећаја и јасно ће нзраза. О собито ЈованД амаскин би ра теш ке и м учне начине версиф икације иакростихи де, а разум е се да то би ва на ш тету јасноК е. О нје једини каснији црквени песник, који је певао својепеом е оиет по старом класичном квантигету испевавш и3 канона (на Б ож ић, В огојављ ењ е и Д ухове) у класичнимјам бским трим етрим а, а кроз њ их нро би ја и пови м етрумакцентуац ије са односним наглаш еним слоговим а. С в. ЈованД ам аскин је свак ако збо г својих п есам а назван -/риообрба?,златострујни . И сго тако н аписао је св. Јован Д ам аскнн ио-знате троп аре који се често чују на бо гослуж ењ у:

„П о/инл8н н<јс», Г^н , п0/иил$и н асх" .. .; „Г јн , пс.иил8и касх,нл ТА ко »упоклрл«*,. "; „Л1илос(р д 1А двери Ж керзи нал<%, вллго«слокжнлА В ц« ... И сто тако састанио је св. Јован и ди внупесм у која се п оје на В асили јевој ли турги ји — осим ве-ли ког четвртка и велике субоге — : „ 6 ) Т ЈЕ - К радВ ггсл, КЛЈ=

Г О Д Л Т Н Л А , ксА каА ткарк". . . Н о најзнам енити је дело св. ЈованаД амаскина у црквеном песниш тву је поправљ ањ е и доиунаоктоиха. И ако се не м ож е казати, да је св. Јопан Д ам аскинизум ео 8 гласова црквено г п ојањ а, ип ак не подлеж и сум њ и,да је он средио и у систем свео ц рквен о по јањ е скога

врем ена, и напи сао већи део црквени х п есам а које се по јупо 8 гласова, исправивш и и допуни вш и тако октоих, једнуод најваж ни јих богослуж бених књ ига православне цркве.П рем а том е ни је Д ам аскин автор ц елог октоих а, који јем ного старији од њ ега, него је само реф орм атор и ис-прављ ач њ егов.1) С а св. Јованом Д амаскином почи њ е групацрквених песника т. зв. С а в а и т е , наим е браћа м анастираС аве О свећенога у П алестин и.

' ) И с п о р . К . N . 8 а ( ћ а $ , 'Готорш б> $ох |И оч тир : тоО 9*атро и ха 1 т>ј |10'»01Х1){

тбу В 1>;агпу»>. \ 'епе1. 1878. р . 149 п . 166.

салим љ анина или м онаха« ово су:К а н о н цветне недељ е, свечана и најлеп ш а од песам а

К осм иних, затим к а н о н на У спенаје пресв. В огородиц е. наВ ож ић,*) на В оздвиж ени је часног крста,5) С ретеније, В ого-јављ еније. П реображ еније и П едесетницу; т р и и е с н а ц и за по-

н е д е љ а к , уторак. среду и четвртак страсне седм иц е, к а н о нна вел .' четвртак, ч е т в е р о а е с н а ц на цветну и велику су-боту. П оследњ и је касни је прош ирен у потпун канон. И стотако нап исао је св. К осм а к а н о н е у част Јосиф а заруч ни ка,п р е с в . В огородице, цара и пророка Д авида, св. великом уч.Георгија и св. Гри гори ја В огослова4) (24- јан.), којега је одс в и х п е с п и к а највиш е по ш товао, на чије је п есм е и ком ен-т а р е н а п и с а о .

А рхиепископ^ Н икиф ор Т еоток ( | 1800. ) пиш е, да јеК осма саставио песм у В огородици : „Ч{стн4гиш 8»о .И ако не спом ињ е извор где је ово наш ао, и пак ће ова

тврд њ а бити тачна, јер у четвероп еснацу велике суботе, којије саставио К осм а, налазим о ову песм у као ирм ос 9. песме.5)

17 . С в . С т е ф а н С а в а и т , м онах из ман астира св. С аве,пи сац хим ни из VIII. столећа. Л еонтије, ученик и б ио графсв. С теф ана,*) назива С теф ана писца црквених п есам а:украсом лавре, великим оцем , м уж ем врлина. У џрквеним

ј Н М Е '1»роооЛи|1(тг,; ИЛИ 'А.-Ј10П0Х (ХТ )Ј одн оси се на ду гогод иш н. е бавл>ен>е

К о с м и н о у м а н а с т и р у С а в е О с в ећ е н о г а а а је д н о с а Ј о в а н о л Д а м а с к и н о м , К . К г и т -

д а с ћ е г , с п о м . д . р . 6 7 4 ; С н и д а (2 о и М а { , •(• 9 7 0 . ) к а ж е а а К о с м у : У и с т о в р е м е с а

Ј о в ан о м Д а м а с к и н о м ц в е т а о је К о с м а Ј е р у с ал и м љ а н и н , ч о в е к у з ви ш е н , к о јн је

н <- ва о в е о м а х а р м о н к ч е е п е с м е . К а н о н с к е п е с м е Ј о в а н а и К о с м е б и л е с у н а ј-

у з в п ш е н и ј е п е с м е и о с т а ћ е д с к р а ј а в е к о в а (б и Ш а е ^ е х к о п . . . ; е< ЈЦ . О о д . В е г п -

ћ а г Л у , Н а Н в е 1 В г и п » ш 1К ае 18X4 —18 36, I . 2 . р . 1028) .

*) С а акр ости хо м Х р тб ^ (Јрото.>*({, бл*у в»0Ј (1*«).

*) С а акр остк хо м , 2таирф тп-ЈуЈчо; вруоу »^»рви^оЈми.4) У к о н д а к а р н ју с и н о д а л н е м о с к о в с к е б и б л и о т е к е (х оу бах оС р м * К г . 4 3 7 ) и м а

јо ш и к о с а и 1 4 к о н д а к а н а У с п е н и је п р е с в . Б о г о р о д и ц е с а а к р о с т и х о м : Т о З

так»1703 К баца.

* ) В и д и Ф и л а р е т т . , И с т о р . о б з о р т. и т . д . с т р . 2 9 5 . и 2 9 6 . П р в и д е о о в е

песм е, наи м е реч и: „Д остонно Јстк вкиг ••нстинв, БАДЖНТН тд БЈЦв, П^нсн Ш̂ Ж Ш НБМ . Л

п|»н<п«рФ чнв|о, А Л М -р * Б Р * н А ш гш " с а с та в љ е н е с у к а с н и је и т о п р е X I V . с то л е ћ гц а

п о с в о ј п р и л и ц и с а с т а в и о и х је к а к а в м о н а х и з С в . Г о р е .

«) И с п о р . К г и ш ћ а с ћ е г, С п о м . д . -р . 1 9 4 . Н 6 8 8 .

>0

ћигама ово су песме св. С теф ана С анаита: канон на об-»зани је Г осп од њ е (лоС тјра тоО -теср^ои), кан он за п разн и к)еподобног К ири јака О тш елника (29. сент.) , канон преподоб-IX отаца изби јени х у обп тељ и сн. С аке (20. м арта) и т. д. 1)

25

ни ж е се читав ред песника С т у д и т а , који су крун исалнцрквен е књ иге м ин еје и октоих силннм песм ама, у којим а сепрослављ а и пр иказује под крстом туж на пресн. Богород иц а.

20. Ј о с и ф брат св. Т еодора С тудита, И споведник иархиепископ солунски ( | око 830).



18 . Г е о р г и ј е , епископ из А м астрије у И аф лагони ји (т око 816.) .зем а Н икодим у .А гиориту, издавачу грчких синаксара, канони некихетитељ а, који носе нагпи с Г еоргија, јесу дело овога оца. С ветитељ ијим а је овај Георгије п исао каноне јесу: С в . Карн и П апила. Н естор,ЈХ И П , П артеније, А гапи је, С в. Х ристин а и кан он св. крста. снегаканона*)

У IX. веку доби ло је црквено несни ш тво нисок иолетстуди јском м анастиру, чи ји је гланн и пр едстанни к:

19 . Т е о д о р , прем а м анастиру у ком је ж инео названт у д и т 826.) . У м анастиру студијском (оснонао га бо гаташсообсо? 463 . год.) бави ли су се м онаси по ред остало г састав-ањ ем хим ни и са по јањ ем , тако да су се на пољ у цр ккено гЈсниш тва веом а .истакли и богослуж бене чиноне м ногим»см ам а обогатили . П рки и зм еђу о таца окога м анастира,)ји се у ц рквеном песни ш тву истакао, јесте св. Т еодор .ајзнам ени тија дела су м у: п о т п у н и к а н о н (са II п есм ом )

субо ту м есопу сну (са акро стихом тоо а^а&ои Н еобеброи),7 н о н у недељ у м есопусну, п о т а у н к а н о н (са II несм ом )I сирну суботу, к а н о н за III недељ у вел. по ста, т р и -? с н а ц и за велики пост (35 на броју), четвероп еснаци загботу 2.. 3., 4., и 5. седм иц е вели кога поста и м но ге'ихир е у м ин ејим а. ') — И зм еђу свих м анастира постао је•удијски м анастир најславни ји у икон оборачко врем е. Н раН а?ог м анастира м ного претрпеш е од обесних византијскихтадара, нарочито од К онстантина К опроним а К ада је Т ео-зр дош ао у овај м анастир п роцветао је веом а, нарочи то

у њ ем у неговало црквено несниш тво. Н арочита заслуга

туд и та је у том е, ш то су н ап и сали отаород-еотохса, крсто,-^город ич не и г*-еотох{а, бо горо ди чн е, за кан он е. јер м но гиш они написани до њ их од К осм е и Јована Д амаскинаем ају оки х песама у част преск. В огородице. И код Т еодора

славу песника увелич ала слава испонедни ка. И :а Т еодора

' ) П спор О бзор-1. и т . д . стр. 248.

* ) И с л о р . О б а о р ' 1 , . . . с т р . 3 0 0 .

*) Т ако јс н а п и с а о с в . Т е о д о р с ш и х и р е з а 1 1 , 1 3 , 1 7 , '20 и П .ф еб-' ар , 23. апри л, 23. сентем бар , 6 . и 20. окто бар , 3 , 8 . 13. 27 к Н 1>»е\>' . чс 1 ,

I , 22 . и 23. дек ем бар.

Н икиф ор К алист (+ иосле 1340.) , спом ињ ући изм еђуцрквених песника Јосиф а С тудита, каж е, да су Јосиф ињ егов бр ат Теодо р, п осле К осм е М ајум ског који је саставиотрип еснаце за страсну седм ицу , написали трип еснаце и за

остале д ане великога иоста, сакуии ли све ш то се до њ иховаврем ена по јало у велики пост. средили су све ге иесмедодавш и им стихи ре и тронаре, те су тако саставили т р и о д .у )О сим трип еснаца за ш ест седм иц а великога поста наии саоје Јосиф у триоду још ове песм е: к а н о н недељ е блудн огасина, ч е т в е р о а е с н а ц е за недељ е вели кога по ста, четиристихире и трипеснаце за нет дана сиропусне седмице.®)

О д IX. столећа престају црквени песници бити уједн ои ком позитори текста својих песама, пр естају дакл е битим е л о Д и (ком но зитори ) него пр им ају за своје песме једн ум елод ију и м етрум , који је дотле већ по стојао, јер је бро ј

м елодија и м етрум а веом а велик бн о, тако да је већ теш кобило нове изм иш љ авати. А пош то су ови песници писалисамо текст песам а, то се зову х и м н о г р а ф и .

21 . С в . Н и к о л а Н споведник, наследник св. Т еодора у старе-ш ин ству студи тског м анастира, написао је стихире за прву седм иц увеликог поста и канон V част св. Т еодора С тратилата (8. ф ебр.). ')

22 . К л и м е н х а С тудит, иза св. Т еодора други игум ан студитскогм анастира. П рем а Н икоднм у А гиориту нанисао је К лим ент канонеу част М атере Б ож је и других еветитељ а.4) Н сто тако натпис К ли-м ентов налазим о код тропара Богородичних, на челу канона 7 м ла-ди ћа из Е ф еса (4. августа), про рока М ојсија (4. септ.), арханђелаМ ихаила (8 . нон.) , у недељ у пред Рож дество Х ристово. ' )

' ) И с п о р . К . К г и т ђ а с ћ е г , С п о м . д . р 6 8 6 , г д е с е н а н о д и н а т п и с т р и о д а

в а т и к а н с к е б и б л и о т е к е , к о ј и је с а с т а к љ е н с а м о и а п е с а м а Т е о д о р а и Ј о с и ф а

С ту ди та: ТријЛ иЈУ 4рх<Ч»«»оу 4л6 ТЂ ; хи р^ах^ ; хоО Т«ХТУ О ; ла1 хо0 ф ар1аа(ои

ха1 хахаХ^-ЈО У х ј парао хеи^ -ои Л аЈарои, то^чра '1'патјф ха1 в«о44рои хоЗ 2 оиВЈхои Г Т У

апха5*Лф Ш 7 (Сод . \ 'а1Јсапи5 »г. 786 з. 15. ) .

• ) И с п о р . О б з о р т . . . . с т р . 3 1 0 .

») И с п о р . 8 . № с о 1 а1 8 1 ч ( ЈИ а е у П а к о д Р г . С о т ћ е /и , А и с 1а п и ш п о у | 8 8 1 т и т

В Ф И о Љ е с ае С г ае с о ги ш Р а 1 г и ш . Т . I I. Р а г. 1 6 7 2 р 8 9 0 3 4 . и к о д М ^ п е . Р а ( г. аг .

Т . 105. р . 863.

') К схоЈтјцои хоЗ 'А-Ј.ор«Стси Зиу аЈЛр га Т. 2. р. 31 6.5) И с п о р . О б з о р т . . . . с т р . 3 1 2

253 15б >

23. Н и а р и ј а н С тудит, учени к сн. Т еодора С тудита и при-јатељ И гњ атија натри јарха цари градског. П есм е К ип ри јановесу : С т и х и р е на празни к сн. С им еона С толпника, на В оз-движ еније часног крста. А рханђела М ихаила, на празникуспом ене пророка Д анила, на предпразнстпо Рож дества

уж ећн на чело јам бске стихове, отуда доби ш е им е 01 Граито1,нач«ртанн?и, нап исани. У м ин ејим а и Триоди м а им амо м ногепесм е са њ еговим им еном, које се одл ику ју течним и пр е-цизним изразом , те нас тако Теоф ан подсећа доста напеснике који су били бли ж е класичном врем ену.



Г осподњ ег на св. С теф ана, у спом ен деце поб ијене одИ рода, Јеф рем а С ирског (28. јануара), 40 м ученика (9. марта),св. П роко пи ја (8. јун ија), св. М акрин е (24. јул ија)1) и т. д.

24. Т е о к т и с т , м онах студитски, саврем еник блаж еногК ип ри јана. Т еоктисту се пр ип исују: канон код акатиста1ВС8 сладчаиинж « и канон код акатиста св. Н иколи затимм олитве пресв. Вогородици, анђелу чувару, Госиоду И Х ристу,и разне стихире и каноН и.*)

25. Т е о с т и р и к т мО нах из В итаније и ученик Н иките ис-п овед н и ка, саставио је кан ^н* м оисвнии кх пр1ст"ки П гродиц-к(ткор«..ј 01остир|кта <иона\а) који по чи њ е речи м а: „А 1ноги/иисод|рж и <ик н а п а ' с т ћ м и . . О в а ј к ан о н „ п ом ш и ко К С А К О И скоркидВ инкн-ки, и Ш К С Т О А Н Г И " је чи н. у коме је тлавн а садрж ин аканон Т еостириктов, а овај чин им ам о и у часловцу. О вајкаН он се зове тохрачХ тјтсхбд .&»ш (код нас »п аракли с«) зато,

ш то подстиче греш но г човека на уздањ е у помоћ пресветеБ огородиц е и на по кајањ е.

26. С в . Т е о ф а н , Г р а а т (нач|рта'ннкш ) назван , исп овед ни ки м итроп оли т Н икејски (1 после 843.). С в. Т еоф ан (©ЕОф Лутјд бГраш бд) написао је веом а мн ого к а н о н а (преко 100), одкојих су н ајзнам ени тији: канон на погребу, канон Б ого-родици у трећу недељ у после П асхе, канон преполовљ енијапр азни ка П асхе, канон С в. Д уху н а повечерију Д ухова,кано н у недељ у пр авослави ја који се чита на јутрењ у икано н који се чита на по вечерију, затим канон који сечита у половини четврте седмице великог носта, и канонна Л азареву суботу (до VI. песме). И сто тако је напи саоТ е о ф а н и с т и х и р е на неке дан е цр квене годин е, а истотако се прип исују Т еоф ану м ноги канони у црквенимкњ игама који нем ају натписа.

Т еоф ан је м ного претрпео дош ^ вш и у Ц ариград дабрани пош товањ е икон а, због чега га цар Теоф ил (829.—842.)заједно са њ еговим братом баци у окове и даде им ж игом

' ) И с п о р . О б в о р г . . . с т р . 3 1 2 .

' ) Н с п о р . / . А Р а Ш с И , В Љ П оЉ еса ртаеса Т . X I . р . 83 .

27 . С е р г и је А г и о и о л и ш , м онах јерусалим ски и исповедник заврем е цара Т еоф ила (829.—842.), напи сао је стихир е на В аведенијеи Рож дество пресвете Б огородице.

28. К а с и ј а , К а с и ј а н а , И к а с и ја , м о н ах и њ а, ж и в ел а у

почетку IX. столећа, рођена 810. Г еоргије К один , опи сујућицари градске старин е спом ињ е и о м анастиру који је под иглаИ касија, плем енита, веом а лепа и м удра м онахињ а.1) К а-сније је у време царева Т еоф ила (829.—84 2.) и М иХ аиланап исала м ноге канон е, стихире и друге црк вене химне-*>У црквеним к^ .игама не н алазим о каноне са им еном К асије,него сам о и рм осе кан он а велике суботе до 6. песме. Н о зато-им амо у црквеним књ игам а стихрре које се при пи сују К асији,а то су стихир е: на Б ож ић : Д У Г 8С Т 8 вдиноначалксткбм ф б назш ли . . . , на хвалите на вел. среду, на празни к мученикаС ам она и А вива (15. нов.) , на дан рођењ а св. Јована К р-ститељ а, на дан м учени ка Е встратија, А вксентија, (13. дек.).8)'

») 'Н ЏОЧТЈ тђ ; Е 1х ао(а ; *ХХ (О8-«Ј лврА Е 1хао(а{ ц оуах ^« «4о»Р«ото1тг){ ха1 геар»*уои

&р а(а( хф «Х 8и, ГЈТЧ ЗОГРИИАТГЈ о5о а ха1 хач6ч а.{ ЈГОХХО ЦЈ ха1 аихгц>& ха1 4Х Х а

46»» а6раата ЈЛОСТЈО« ха1 *р«>.ф81]о*у ТО С Ј Х Р^О К О вофЛ ои тоО раоО *« ; . — О еог^ п

С о с И п [ )е аесИП с118 С оп81ап1)пороН 1ап18 код Ј. Р . М ^кпе, Ра1г. рт. Т . 167. р. 60 8.

п . 1 2 3 . З а н и м љ и в а је и с т о р и ј а . к а к о је К а с и ја п о с т а л а м о н а х и њ а : К а д а је ц а р и ц а

Е у ф р о с и н а х т ел а св о га с и н а Т е о ф и л а (с и н М и х а в л а Б а л б у с а- М у ц а в ц а ) д а о ж е н и ,

сакуп ил а је м ноге девојке необичн е лепоте , м еђу којнм а беху најлепш е И касија

и Т ебдора . М ати даде сину алатну јабук у и рече , да је даде оној која м у се

н а јл е п ш е св и д и . Ц а р Т е о ф и л о ч а р а н К а с и ји н о м л е п о т о м р е ч е јо ј к а о у ш а л и : » о д

ж е н е ( м и с л е ћ и н а Е в у ) п о т и ч е а л о « . А о в а ск р о м н о о д г о в о р и : »И б о љ е с тв а р и п о -

т и ч у о д ж е н е « ( м и с л е ћ и н а Б о г о р о д и ц у ) . Ц а р п о б е ђ ен • н е з ад о в о љ а н њ е н и м м у д р и мо д г о во р о м , о с т ав и ј е , а ја б у к у д а д е Т е о д о р и и а П а ф л а г о н и ј е . . , К а с и ја л и ш е н а

ц а р с т в а о с н о в а м а н а с т и р - д а у г од и Ц а р у Н е б ес к о м , и п о с т р и г ав ш и с е п р о в е д е у

о в о м е д о с м р т и , ж и в е ћ и ф и л о с о ф с к и и б о го у го д н о , о с т а ви в ш и м н о г е с п и с е

(Хроуо-ЈрафС а С и м е о н а М а г и с ш р а , М 1 |?пе, р»1г. Т . 109 . р . 685) . О ву био граф ију

и м а м о у р о м а н у М и л о в а н а В и д а к о в и ћ а ( 1 7 8 0 . - 1 8 4 1 . ) С е ли м • М е р и м а ( 1 83 9 .

стр . 45 , 46 . ) . В иди о овом е Р . Р о р о ч И , 1л ћш ртарћ1е (1е С авја дапв 1а Н Ц бгаћцв .

вегће , В уг . 2еИ всћпП , Вд . 16 . 8 . 166 .

» ) 0 К а с и ји к а ж е К р у м б а х е р С п о м . д . 7 1 6 . с т р . д а је о р и г и н а л н а , м у д р а

ж е н а , у ч и ји м с е п е с м а м а о гл е д а н е ж н о с т о с е ћ ? ч . а и д у б о к а п о б о ж н о е т .

» ) В иди у н ас Д р . Л а з а М и р к о в и ћ , И а ц ^ к в ен о г п е с н и ш т в а. I . К а с и ј а .

В огословски Г ласни к . књ . X X V . св . 1 . аа јану ао 1914 .

254

29 . М е т о д и је И спонедник, пнтријарх царш радски (ј 846. )н апи саоје чин п равославија, чин нри м ањ а у пркву оних којисе враћ ају пр авослави ју, а тако исто читам о у неким р уко-ппсим а им е овог патријарха на челу чин а оо ручен ија. првоги д ру гог') б рака. О д хим ни ск. М етодија познате су стихи ре

1 5б >

36. А н а т о л и је , ени скоп С олун ски из IX. кека, напИ сао јевеом а м ноге стихире, између којих м ож емо спом енути на-рочито: стихи ре св. Д им итрију С олунском , затим стихирена В ож ић и нредпразнство В ож ића, на В огојављ еније, на Ро-ж дестко и У сиеније пресв. В огородице и још м ноге стихире.1)



на дан цара К онстантина и цариц е Јелеие.

30 . И г њ а т и је , м онпх и ђакон, и најм осле м итроп оли т ни кејскиоко Н ()0Ј, написао је канон е у част м учени це Т атијане (12. јануара),42 му чени ка ин А м ореје (6. м арта), и Т еодора С тудита (16. нов.) и т. д.

31. Ф о т и је , патријарх цариградски (+ 891.) написао је је-дан канон и две стихи ре у част св. Т еоф ана и споведни ка(14. јун ија) и тако исто и чин м алог освећењ а ноде.*)

32 . Г е о р г и ј е , м итрополит из Н иком идије у В итинији (пре860.) , саврем еник и нријатељ Ф отијев. Њ ем у се при пи сују:канон нр едпр азнства В лаговести, канон В аведенија,8) канону част св. Н елаги је (8. окт.), св. м . П ро коп и ја (8. јул и ја),канон нредп разнстка В огојављ енија, канон о преносу м ош тијусн. И гњ атија (29. јануара), канон у недељ у М итара и Ф а-рисеја, карон на полагањ е хаљ ин е пресн. В огородице (31.августа) и мн оги др уги канони. 4)

33. С в . А р с е н и је , архиени скоп са К рф а из IX. столећанагж сао је канон у чи ну јелеО свећењ а.6) затим две стихир еу част арханђела М ихаила, стихи ре у част апостола П етраи П авла и пророка И лије.

34. М и т р о ф а н , епископ С м ирнски, саврем еник патри-јарха И гњ атија и Ф отија, напи сао је канон е за пресвету Т ро-јиц у по броју 8 гласова.®) И сто тако н апи сао је М итроф анканон е у част пресв. В огородице.

35 Ј е ф р е м , епи скоп К ари је (Кар{а$), саврем ени к Ф отијен.У м инеју им ају им е Јеф рем а К аријског стихир е: Јоаким у и

А ни (9. септ.), св. вел. м уч. Е кстатију и Т еописту (20. септ.),К осм и и Д ам јану (1. нов.) , арханђелу М ихаилу, апостолим аП етру и П авлу, А дријану и И аталији (26. авг) .

• ) У к о д е к с у Б а р б с р и н о в а е в х о л о г и ј а и м а м о и м е о в о г п а т р и ј а р х а к о д о в и х

л и т у р г и ч к и х ч и н о в а , а к о д С о а г - а у е о х о л о г и о н у н е м а м о , и а к о г а је и а д а о п о

с и о м е н у т о м к о д е к с у .

* ) П с т о р и ч е с к јп о б з о р т . . . . с т р . 3 4 3 .

') С а акр ост их ом 26 ТГЈУ Д *зта>(»а, тф Х 4-|(Р 8(Вои.4) И сторическ1п обзорт. , . . стр. 350 —356.

' ) С а а к р о с т и х о м : Еох^Ј *А.а(ои, ф аХ рб? 'А рз*71ои.

®) К о д ч е тв р т о г г л а с а и м а м о п к п о с т и х : Т<тартс{ (>ц»о; т<ј> М гјтрофачоиЈ

Г лавни изданак сиц илске гране цр квеног песни ш тва је:

37 Ј о с и ф Х и м н о г р а ф (Троур&рос;), родом и з С иц или је,м онах и духовн ик у Ц ариграду | 983 . ' ) , саставио је веомам ноге хим не, као ни један црквени песник. И зм еђу Јоси-ф оких иесам а треба да спом енемо пре свега 48 к а —н о н а з а с в а к и д а н С е д м и ц е осим недељ е, јер сваки дан(6) им а ио 8 канон а по свих 8 гласова, и то у п онедељ акканон С паситељ у, у уторак пророку и претечи Јовану , усреду пресв. В огородици , у четвртак св. Н иколи, у петакск. крсту, у суботу ским а светим а.

О ви канони беху сакупљ ени у једну нарочиту књ ш т тсарахлт]-• П Х О У , нека врста октоиха, који се разликовао од октои ха св. ЈованаД ам аскина, и који је допуњ ен канони м а св. Т еоф ана Н ачертаногза недељ не дане. И сто тако оставио је Јосиф м анастири м а у којим а-се бавио два триод а, један за четрдесетницу а дру га за врем е одП асхе до П едесетнице. За цветни триод написао је Јосиф 30 трипес-наца, друге тропаре пресв. Б огородици у пасхалном канону, канонна В азнесеније, у недељ у сам арјанке и ч етвероп еснаце за суботе одП асхе до П едесетнице.

Затим се Јосиф у при пи сују 9 к а н о н а предп разнства, ито 3 канон а за п редп разнство С ретени ја, 2 канон а за пред-празнства. Х ристова Рож дества, по један канон за пред-празнстно Ро ђењ а, У спенија и В аведенија пресв. В огородиц еи један канон за п редпр азнство В оздвиж бни ја часног крстаГосподњ ег. И сто тако налазим о силне каноне Јосиф ове ум инејим а, тако да од Јосиф а Х им нограф а у свему и м ам о

175 кано на, 3 0 трип еснаца, 6 четвороп еснаца, свега 21 1песама*). К ада су главни песниц и Јован Д амаскин и К осм анаписали канон е на главне Х ристове и Б огородичи не пра-знике, Јосиф је после Т еодора С тудита и брата м у Јоси ф а

' ) И с т о р и ч е с м и о б в о р т . . . . ст р . 35 8 .

*) Д а н у сп о м е н е о в о га Ј о с и ф а с л а в и ц р к в а 3 . а п р и л р . О ж и в о т у њ е г о ву

и с п о р . / о а п м з та д о ае есе1евјае сИасоп1 е1 о г а (о п в 8 е г т о 1П У И а ш 8 . Р . N . Јо 8 е рћ 1

Н у т п о ц г а р ћ к о д М ^ п е . Р а 1г . $ г. Т . 1 06 . р . 2 4 0 ,— 9 7 6 .

• ) И с т о р . М а п а 1 е 8 . Ј о в ер ћ Г к о д М Ј р те , Р » 1 г . Т . 1 0 6 . р . 9 8 4 . н И с т о р и -

ч е с к ш о б з о р т . . . . с тр . 3 6 8 .

на том е радио, да је успом ену м ањ их светитељ а у годиш њ едане канони м а прославио.

И за Јосиф а х иу нограф а настаје опадањ е у црквеномпесниш тву. К аснији усам љ ени покуш аји сачувани су по-томству виш е због високог по лож аја они х, који су их пи сали

357

на В елики П етак на повечерију под им еном С им еона Л ого-тета, који је канон познат у наш ем народу као : »П лачм атере Б ож је«1) и м ноге м олитве пре и п осле при чеш ћаи пресв. Богородице и т. д.*)

41. В а с и л и ј е П е г а р и о т , архиеп ископ К есарије кападо-



Г лавни узрок опадањ у је тај, ш то је развитак богослуж ењ азаврш ен, те је тако н естало п есни ци м а наде,да ће им делаући у цр квене књ иге, јер су ове у главном биле пу непо хвала за све годи ш њ е дан е и празнике. те је тако несталоглавног п одстрека за пи сањ е песам а. К аснији песници су :

38. М а р к о , м онах м анастира св. С аве, економ цари град-ске цркве и н а Ј п о с л е е п и с к о п И друнтски ( О транто у јуж нојИ талиЈи) крајем IX. стол., напи сао је тро пар е кано на за великусуботу од 1—6 песм е, доп уни вш и тако ирм осе К асијин е ичетверопеснац св. К осм е. Затим је М арко напи сао м олитвупресветој Т ројици, која се чита на ускрш њ ој полуноћниц ипосле кано на пресв. Т ројиц и и допун ио јерусалим ски типи кт. зв. М арковим главам а, у к о ј и м а је и злож ен ред богослу-ж е њ а , к ад а у један д а н п а д н у д в а празника.

39. Ц а р Л а в М у д р и (+ 911.), син цара В асили ја, учен икпатри јарха Ф отија, бавио се црквеним и религијозним ства-рим а, оставивш и док аза тим е, ш то је н аписао један славни<канон за Ц ветну недељ у, који данас немам о у црквенимкњ игам а, док се м еђутим њ егове стихи ре и дан ас поју упетак пред Ц ветном недељ ом . У триоду стихире на Л аза-реву суботу им ају натп ис творм?« цдра Л м и ; а у пенти ко-стару се цару Л аву при пи сује песм а/узвиш ене садрж ине наД ух ове: П р?идит« д м д ?« триупоетаснолВ Е ож ктвв П О К Л О Н И Л »С А .

Једанаест јеванђеоски х стих ир а прем а бро ју васкрсних ју-тарњ их јеванђели ја такође су дело Л ава М удрог. Н ајпо слем у се при пи сују и стихи ре 16. августа. У м ин еју и м ам о

много тронара и стихира,

1

) ко је се п ри пи сују В изантију, апош то је цар Л ав рођен у В изанту, то се опће држ и, даВ изантије није нико други, до ли цар Л ав.1)

40 . С и м е о н М е т а ф р а с т , протосекретар царског двора,по знати пи сац ж ити ја светих <| око 970.), нап исао је кан онсв. М арији Е гипћан ки (1. априла), канон пресв. В огородици

' ) И стор. овзорт. . . . стр. 377 .

• ) П р е м а д р у г и м а и о д В и з а н т и је м н е т р е б а р аз у м е т и д а р а Л а в а , н е го Л а в а

С х о л а с т и к а и з V I I . в . (А М ЗУ В и ^ а ; , 6 2хоХ ааижЦ ) , који је такођ е познат као пи -

с а ц д и в н и х п е с ам а . И с п о р . Г . П а п а д о п у д о с , с п о м . д . ст р . 1 62 . и 2 6 1 .

кијске, из X. столећа, нап исао је стихи ре у част св. В асили јаВ еликог, сједалН е 21. октобра, један к анон на В ав^денијеи један у спом ен св. Н иколе.

4 2 . Ј о в а н м итрополи т Евхаи тски, зван и М авропус (Ч&Х&УИ ЈС

6 М аорбтоос), ж ивео у врем е цара К онстантина М оном аха(1042 .—1 055 .) . Н апнсао је два канон а за св. три ЈерархаВ асили ја В еликог, Гри горија Б огослова и Јована Златоустог,један кано н у част св. И по ли та (30. јан уар а) и један у частпресв. Б огородиц е, који чи там о на богослуж ењ у октоихаи то у среду на по вечерју 2. и 6. гласа. Затим је св. Јованевхаитски напи сао канон анђелу чувару, који им амо и накрају часловца, а почињ е речим а Њ вснта^лаго Х ранитмА д8ш и

. . . са акр остих ом Л ггм а по»о Т А , ^Р А Н И Т М А <ис«го. ТкорЈнГе1ш анна ж она\а Ч«рнон6ж наги>, кано не у част св. Т еодора Т ир он а(17. ф ебруара) и још друге. Јован је и справио и м инеј и

исправивш и предао га евхаитској цркви, одакле је без су-мр>е преш ао и другим црквам а.3)И з предговора овог м ин еја види се, да тропари и кон -

дац и за све дан е, саставл»ени до св. Јован а Е вхаи тскогсачињ аваху мнО ге књ иге, и да Јован н ије изменио чин та-дањ ег м ин еја, н его д а је само одабрао најбољ е стнари, при -м и вш и у м и н еј н а јл еп ш е х и м н е.4)

43 . Х р и с т и ф о р патриц ије и прокон зул са.М итилене, првисаветник д вора, ж ивео између 1000.— 1050., н апи саоје осиманакреонтских песам а д уховн е садрж ин е, од којих је већи насастављ ена у част разни х светитељ а и један кано н, који сепоје сирне недељ е на јутрењ у. О њ ем у каж е К рум бахер,да се м ож е убројити м еђу најбољ е ви зантијске неснике.5)

*) В иди српски превод овога канона од Л . Б о г д а н о в и ћ а , К анои о распе) > у

Г о с п о д њ е м ( п л а ч М а т ер е Б о ж је ) , И с т оч н и к , 1 9 0 2 . с т р . 2 0 8 .

' ) И стори ч. обаор-Б. . . стр. 382.

*) И стори ч. обзортк . . р. 377.

* ) И с ц о р . 1л о А 11а И и & , Б е Н Бгјв е1 гећив есс1е$1а»1јс18 бгаесо гш н (П зЗегиИ о-

пев е1 ођвегтаИ опез уа п ае Р ап в 1646 . р . 79 . е1 80 .1) К . К г и ш б а с ћ е г, О евсћ . Јег ћу / . ап( . 1Л 11ега1иг. .. 2 . Л иП аде М ип сћеп

1897, р. 737.

259 15б >

44 . Т е о д о р Д у к а Л а с к а р од 125 4 . - 1 258 . цар Н икејски . У овомвладару била је сједињ ена како љ убав према науци тако и прем апобож ности. Н овци га предстанллју са крстом V десној а са књ игому левој руци . С илом покуш ао је да сузбије раскош ан жи вот вели-каш а у држ ави , оставивш и забаву и распуш теност а обратИ вш и сеозбиљ ним стварима . О руж јем и м удрим упранљ ањ ем зауставио је

П од им еном "монаха Т екара, саставио је за м онах.е збирку м о-ли тава и несам а к оје је делом сам саставио, делом изабрао из књ пгастарих автора. С адрж ин а овог дела је: 1 М исли отаца о појањ у инесм ам а (р. I—24); 2 Ч асловац са песм ам а (р. 28—41; 3 П есм есв. Т ројиц и (бруо; трмсбсхб;) (р. 42— 90 ); 4 С тихи ре и м оли тве зааскете у све дан е (р. 91 — 144 ); 5 П оука о аскетском чин у (хзгстђ-



брзи пад царства, које се клон ило проп асти. П ош то се разболео од те-ш ке болести. зам енио је пурпур покајци чком ризом и ум ро јепосле годину дана у 36 години. 1)

И зм еђу хим ни Т еодора Д уке Л аскара познат је пеом алеп канон пресн. В огородици са троп арим а и стихир е оублаж ењ у н енољ а (који је издан у књ изи м онаха А гапија:'А рартоХ &у ош хтгјр(а. 'Еуетпдосу 1641 ). О вај цар пи сао је и м но гедруге химне.*)

4 5 . И и к и ф о р В л е м и д и с (М хтјф бро? & В Х еррибтј?), сан ре-м еник цара Т еодора Д уке Л аскара.

Н а к рају псалти ра су т. зв. псалм и за пол ијелеј. С а-стакљ ени су из стихова разни х п салама за разне пр азни ке,иза, и пр е којих се по је вели чан ије С паситељ у, В огоро-дици и великим скетитељ им а. О ви псалм и им ају натпис:П олијелеј, дело Н ики ф ора В леми диса, зби рка из псалам а на

велике празнике и у спомен светих. О д њ ега им амо и једанканон у јам бим а у част св. великом ученика Д им итрија им но ге јам бске песме у част св. Г ри гори ја Бо гослова ('А х&-Х о и т К а ~Љ Г р т Ј у ^р с о у т б у З -е о Х б у о у ).

8)

46. Г р и г о р и ј е С и н а и т (ј 1310.) н аписао је тропаре св.Т ројиц и, који се ч итају после кано на св. Т ројиц и од М и-троф ана С м ирн ског; затим је напи сао један канон св. крстуи ск. оцима.4)

47. Л а в В а р д а л и с (В арбаХ -Рј?), п атри ц и је, пр ок он зул, пр о-тосекретар царски од 1 32 8.— 134 1., напи сао је изм еђу осталогдве стих ире на В аведени је и једну стихи ру на пр азник

ск. Јована Б огослова. И сто тако написао је Л ав В ардалиси један трактат о тропару.®)

48. Т е о д у л М о н а х , прем а светском им ену Т ом а Т екараиз С олуна. м агистар и дворски оратор за цара А ндрон ика(1282,—1320. ) .

•) Њ |Н . (. , 05 . и 1047.

' ) Н сторич . обзорт. . . . стр. 4 15.

» ) Н с п о р . К . К г и т ћ а с ћ е г, С п о м . д . р . 4 4 8 .

* ) Н с т о р и ч . о б з о р т . . . . с т р . 4 5 3 .

* ) И с п о р . И с т о р и ч . о б к о р т . . . . с т р . 4 3 9 и К . К г и т &а с ћ е г с п о м . д . р . 5 5 4 .

ЗРЈац геер х^јс А ахтјтос*)? 4хоХ оо{Ка$); 6 И стори ју св. П исм а. — О вавби рка и здапаца је м но го пута. Н ајпо знати је је издан.е архим анд(»итаГр игенција, М осква 1632. ')

49. Н и к и ф о р К а л и с т К с а н т о а у л (Х схкрбро? К А Х лкко? 6Еа^З-бтооХ о?), син К али ста К санто п ул а, из XIV. столећа. на-пи сао је чин за обно вљ ењ е храм а н ресв. В огородице уЦ ариграду , назван „ж ивопрњ мнии источникж ", са син аксаромпр азни ка и са и сторијом 1ф адњ е овог храм а, који се чинврш и у грч^кој цркви (им а^о га и у слов. иентикО стару) Vчетнртак светле седм иц е. И сто тцко саставио је Н икиф орсинаксаре од недељ е М итара и Ф арисеја до недељ е свихсветих; затим је нап исао. К ом ентар на стенена и з октоиха'Еррг е̂С а е^ тои$ 'А уајЈаЗ-роис т^; 'О хтш т /̂ои (и здао К ир плА танасиадес у ЈерусалиМ у 1862.), у ком е једн а глана рас-пр ављ а о ип акоју (респонзији), конд аку, икосу и ексапости-

лару . и најпосле протум ачио је К осм ину песм у: Ч ктн^иш В к)Х |р8в?л«х.. .*)

50 . Ф и л о т е ј, светогорски м онах, касни је архиепископИ ракли јски и најпо сле цари градски натријарх ( | 1376 ), напи-сао је чи н св. оцим а, (16.. јул и ја) и један канон у част св.неликом ученика Д им итрија. И сто тако им амо м олитве св.Ф и ло теја, патр и јарх а цари градсјсога, које се чи тају на ли-тији у врем е каквих опћи х ненбљ а.

51. Н и к о л а М а л а к с о с пр отопр езвитер нан пли јгки изXV. столећа, нап исао је стихи ре у част св. В ласија (11. ф е-бру ара), св. 40 м учен ика (9. м арта), св. Јована (30. м арта),св. апостола А нд ри је (30. нов.), на зачеће св. А не (6. дек.)и других светитељ а. У триоду прва стихира на маломвечерњ у пр ве недељ е вели кога поста такође је дело Н и-коле М алакса.*)

*) Н атп ис сласи : ВсјШ оу ха>.оо|Ц уоу В тЈхарбц;, јјр ^/ оу то-3 хх1 Ј'>ха; *1{

вбЈау тЧс &п*риру»)Т01Ј ха1 48мир«тоЗ Т риИ о; . И спор. И сторич . обзорч. . . . стр. 4И .

* ) И с п о р . л о А И а Н и в , О е И ћ п » е 1 г ећ и в е с с 1 е » . . . р . 7 0 , 9 2 е 1 1 1 3 ; О и -С а п ^ е

С Н о а и аг ш т ш е Ј . О г ае сИ . а р р еп д . р . 1 9 1 . и К . К г и т к а с ћ с г , слом . д . р . 292.

• ) Ф и л а р е т т . , И с т о р и ч . о б з о р т . . . . с т р . 4 6 1 .

260

Црквено појање ипи репигијозна музика.1)

7 0 . И с т о р и ј а ц р к в е н о г п о ј а њ а и в е з а е а м о л и т в о м .

Л и т е р а т у р а . За грчко црквено појањ е им ам о исцрпну литературунаведену у К . К г и т б а с ћ е г , О езсћЈсМ е (Јег ћугапИ тасћеп УМ егаШ г,

134

псалм е.' ) У станову цара Д авида унап редио је још већм аС оломон и одрж ала се до вавилон ског ропстна.

У време вавилон ског роп ства ум укн ула је песма^ по ре-чим а песн и ка: Ш кш та/нш копросиш д ни па-кнш ш н<5с* ш сломгкх*л*ксн1И , и ксдш Ти нЛсх п-кнш : коспоит« н4л(& © п &ш и сК внскнх*.



стр . 698— 600 . — У делу V /. С ћ п з 1 е ( М . Р а г а г и к а з , А п1ћо1ов1ар таеса с аг ш ш и ш с ћ п зИ а п о ги т , го в о р и с е у п р е д го в о ру ст р . С Х — С Х Х У 15е аг е ти зЈса ђугапИ па, с1е депепћиб е1 зсаћз ти зјсае ћугапИ пае,с1е ос о 1оп 'б (ђ х р ч ) ти81С18, с е поИ з тиз1С 18. — И сто тако и м ам о уделу О а к а г П е Ј з с ћ е г , Б Је 8р а .1|;п е с ћ 18с ћ е ТопвсћпП , В егИ п , 1904 . стр .1—1 6. н аведена сва важ ни ја дела д о сада, ко ја се баве византијском

црквеном м увиком . — Н ајпосле треба овде да сиом енемо најнови јерадове проф есора м узичке знаности на лајпц иш ком уни верзитету1)г. РћО . е М из. Н и р о Ш е т а п п , Б1е ћугапИ пЈзсће М о1епзсћпЛ јт 10.1)18 16. Јаћгћип(1еП , ГеЈргЈк 1909. и б и(ћеп гиг ћугапИ ш всћеп М изЈк,^ејргјд >915. — К од Р уса В И Д И литературу за црквену м узику настр 44 . и 45 . П роф . конверваторије Д и м . Р а з у м о в с к т осим деланаведеног на стр. 44. писао је Бо гослуж ебное п-ћш е древно и хри-стјанско и ц еркви , С ап<1е1а (С егпаиИ , 1894). — 0 црк вено м појањ у ус р п ск о ј ц р к в и п в с ал и с у Л а в а р Б о г д а н о в и ћ , С рпско нравославнопјени је карловачко, (С рпски С ион 1893. стр. 231, 248, и 366.), иЈ о в а н Ж и в к о в и Л , в. стр. 47.

У човечјој природи је, да израж ава песмом како рели-

гијозни осећајтако и свако одуш евљ ењ е у радости и срећи, апесм а са своје стране пр и јатно утич е на човечје располо ж ењ е;стога су најстарији народи као: Е гипћани , Ф енич ани, Г рции Рим љ ани унели музику код својих ж ртава и религијозни х

.свечаности, а у доба цветањ а, сјаја и славе њ ихових држ ава,им ала је м узика (песм а и свирка) о длич ну улогу. П а и Је-вреји су поклањ али велику паж њ у вокалној и инструментал-ној м узици и беш е наставни предмет у пророчким Ш колам а.

И зраиљ ски народ чим је преш ао преко црвенога мора,одм ах је благодар ио Б огу радосном песм ом , коју је певаоМ ојсије и сви синови израиљ еви, а под водством М арије

сестре А роно ве, и тсор (лик) ж ена.*) Затим је Б ог нареди о,да се на јудејском богослуж ењ у у извесне свечане дан еупотребе трубе.*) Н о н ајви ш е је на јудејском богослуж ењ уун апред ио м узику ц ар Д авид , који је пор ед по језије увеои м узику у бо гослуж ењ е и који је по заповести Б ож јој уде-сио појачки ли к да поје приликом свечаног ж ртвонањ а

' ) О в а ј је о д ељ а к и зр а ђ ен п р е м а р ад њ и п р о ф . / . Ж и в к о в и ћ , Ц р к в е н о п о ј ањ е .

Бо гословски Г ласни к, кн>. IV. стр. 137. и да.ве.

• ) И с х . 1 6 , 1 - 2 1 .

• ) Бројевм 10, 10; ,

Кдкш К 0 С П 0 1 / И Х пН гснк гД нм и а з«д»ли ч8жд« и . ( П с . 136, 3 и 4.)П осле обновљ ењ а храма унедена је м узика опет у бо-

гослуж ењ е*) и одр ж ала се до краја јудејске држ аве, но ни јесе ни када виш е по ди гла до он ог сјаја, који је им ала зацарева Д авида и С оломона. П оближ е податке о особинам а

и начин у овог п ојањ а н емам о. Једно ставан м онотон и м ело-ди чан ри там , са м узикалном пратњ ом , при чему је вокалнам узика била главна, беш е карактеристика јудејског појањ а.

П а ни хриш ћанско богослуж ењ е ни је могло бити безпојањ а, тим пре ш то су први хриш ћани били већином изЈуд еја који су на свом богослуж ењ у би ли навтикнути напојањ е, ш то је упо треба овога би ла освећена прим еромсам ог И Х ри ста, који је по сле тајн е веч ере по јао") са сво-јим ученици м а псалм е Д авидове,4) и тако увео п ојањ е пса-лам а на хриш ћанском богослуж ењ у.

С в. апостол, уч ећи верне како д а удесе своје богослу-ж ењ е, наређује Е ф есцим а (5, 19) и К олош аним а (3, 18) дапо учавају један дру гога појањ ем псалам а, хим ни и п есамадухо вни х, разум евајући п од тим онб појањ е, које се упо-требљ авало н а богослуж ењ у, а не друго. У посланиц и пакК орин ћаним а (I. К ор. 14, 40) про пи сује св. апостол и какод а се п оје: КСА кал»* влагооразно Д по чинб да кика'м тх, ш тода је осно ва тврдњ и, да се и по јањ е као саставни део бо-гослуж ењ а врш ило п о неком реду, који су' апостоли у ста-новили. О ставш и верна прим еру И Х риста и прогш сим а св.апостол а, ц рква је увек см атрала по јањ е као неоп ходн и и

врло важ ан саставни део хриш ћанскога богослуж ењ а.П ојањ е свеш тени х песама стоји у најтеш њ ој свези сам олитвом. Ц рквене песме су по својој садрж ини такођеврста м олитава, но том е и црквене песм е служ е за изразпобож ни х осећаја. Н о док се то у м олитви чини обичном

• ) 1. П арал ип . 16, 23, 5.

») Јездра 3, 10, Н ем . 12, 27 .

»I М ат . 26 , 30 .

« ) П ојане од Јудеја о П асхи , т . ј. 112 . - 1 17 . И спор . О г . У а 1е п И п Т ћ а Ш о Ј е г ,

Н а п Љ и с ћ Ј ег к а ( ћ . Ш и г в Ј к I I . В ( 1. с т р . 1 8 6 .

*м

речју, у п есм и се иаводи м узички . У а то се песм а редо виоим а одл ико вати поетским карактером (обележ јем ), јер пес-ииш тво и м узика иду једно с другим . М узика д аје пес-ни ш тву свечано рухо, снаж и му иараз, по јачава утвске ичини га при јатнвм до највиш е границ е; све то у првом

263

св. оци дон уш тају и уводе скром но веш тачко нојањ е, каквоприли чи светости богослуж ењ а. Т ако је .радио у А лексан-дри ји св. А танасије В елики, у С ирији св. Јеврем С ирски, уК есарији св. В асили је В елики, у Ц ариграду Св. Јован Зл ато-усти, св. А натолије патријарх цари градски, св. Ром ан М елод,



реду ради славе В ож је, а затим и ради н азидад а верних .У пранославној се цркви употребљ ава сам о вокална

(гласовна) м уаика, појањ е, и то у такој м ери, да нем а ниједн е црквене служ бе, која се не би спровађала цојањ ем .

71. П о ч е т а к в е ш т а ч к о г п о ј а њ а .

К ад је од К онстантина В еликог сав црквени ж ивотпош ао слобод ни је напр ед, ни је м огло заостати ни п ојањ е;при лике времена и потребе верних изазваш е цркку, да иово при м акне већем саврш енству. С једне стране то, ш тонеки хриШ ћани осећаху потребу веш тијег по јањ а те по-чеш е увлачити у цркву пр оф ане арије и театралност санеанабош ких позорница и поклањ ати виш е паж њ е при-јатно сти звуко ва н&го см ислу р ечи, а с др уге стране јере-тици, н. пр. А рије, а особито В ардесан и А рм оније, који

веш тим певањ ем м амиш е себи п равославне: дадош е поводасв. оцим а, да обрате виш е паж њ е усаврш гвањ у црквеногпојањ а, и да у овој ствари уведу погребан ред у ц ркву.

Задовољ авајући тој потреби, црква пази, да се не удалијако од д уха строгог пр остог п ојањ а; јер је знала, д авеш тина производи само онд а потпуне утиске на посма-трача, нодиж е и пита душ у му , кад се уз сиољ аш њ и склад(арм онију) м ож е разум ети и уну траш њ а садрж ин а јој, какоби се појало и срцем и умом . С тога укор авајући хр иш ћанекоји унесош е у цркву проф ане1) и театралн е мелод ије,

' ) А исИ ап ћаес а<Јо е«сеп1иН; аи Л ап ћј, ^ш ћи в рм11еп(111п есс1еаја о№ с>ите*(: Б ео п оп »осе, ве<1 сог<1е сап(ап <1и т; пес ш ( га^оесИ агит то ге т ртЦи г е( Гаисе«

<1и1с) те ЈЈс ат те соШ пгепдав, и( т есс1ев1а (ћеа(га ев то<1иН аи& ап(и г е( сапИ са,

вед јп И то ге е( ореге, јп вс1еп(1а всп р( ига гит . — Е и а б Н Ш е г о п у т I С о т т е п 1 а г.

ш Ер. а<1 Ерће*. Н ћ. III . с . 6 . код М јрте, Ра(г. 1а( Т . 26. р . 862. — И сто тако

ревн ује у IV. столеКу егаоа тска мон&х П а м а о п р о т н в о р о ф а н а х м о д у л а ц в ја .

к о је се у п о т р е б љ а в ал е н а б о г о с л у ж е њ у у ц р к в в с а . М а р к а у А л е кс & н д р и ји а

опом ии.е , да се не пр аве у црк ви позори ш не ец аце, • тако је изм еђу остали х

св. А танасије из А лександр вје увидео потребу да се црк вево појањ е ослободи од

свега про ф аног, • д а се оставе само јсдн оставн е • б лаге м елодије. И сђор. А и ц и -

з Н п и з СопГеввЈоп. и ћ . X. с . 33 (1Ј( ве реп( а<1 У о1ир(а(ев аип и т) код М Ј^пе, Ра(г.

1а(. Т . 32. р. 800.

св. С оф рони је патри јарх јерусалим ски, св. А ндр ија К ритски,у М илану св. А м вросије и др. Д а би ограничи о самовољ унезваних појаца, и да би се спречило унош ењ е проф анихм елоди ја у богослуж ењ е, нареди о је лаод ик ијски сабор (343.),да осим канони чки постављ ених п ојача, који на ам вонузлазе и по књ изи поју, н ико дру ги не сме појати у цр кви; 1)а Т рулски сабор (692.) ж ели, да они који долазе у цр кверади певањ а, не употребљ авају разуздану вику, да н е при -нуђују при роду на крике и да н е извађају н иш та ш то ни јесугласно и цр кви при лич но. ' ) П ри таком стањ у било јепотребн о да се црквен о ио јањ е среди, доведе- у систем , дане буде подлож но самовољ ним пром емам а. О ву је потребузадовољ ио и изврш ио сн. Јонан Д амаркин исправљ ањ ем идопун ом октоиха, где је црквено појањ е средио по 8 гла-сова, и сваки глас тачн о одредио. Н о пре него ш то из-

лож им о систем св. Јована Д амаскина, м орам о споменутипредрадњ е св. А м вросија и Гри горија Д војеслова на пољ уцрк веног по јањ а.

Т еоретски развој осм огласија види се особито јасноиз м узичких радова св. А м вросија епископ а М иланског(347.—397.) и св. Г ригори ја Д војеслова, пап е Ри м ског(591— 604.) . С н. А м вросије, да сачува своју паству од А ри-јевац а и ојача ду х својих верн их , устано ви о је. да се по јухимне и псалми п о о б и ч а ју и с т о ч н и х ц р к а в а .*) Т о се појањ еоснивало на четири грчке диатонске скале или гласа : дор-ском (*/—<Т ), ф р и ш к ом ( е — е ' ) , лидском (Ј — /

1) и миксо-

лидском ( & — с а тачно одређеним заврш ним тоном , кој>»беш е н ајни ж и дотич не скале (тоника) и дом инантом , т. ј.звуком који служ и за одисај и најчеш ће долази у м елодији.Н акон 200 година дода А м вросијевим л ествицам а (скалама)св. Г ригори је Д војеслов још четири (А — п ип одорска,Н — ћ и п о ф р и ш к а, с — с ' иполидска и <1—д .' ипомиксолидска),

' ) П р а в и л о 1 6 .

») П равило 7 6.

>) Ј В о з н е с е н с к а г о , О п-ћуји вп> прав. церкви греч. востока, К остром а 1895.

стр. 60—62. — И спор. О бзорт., стр. 133.

те их је сад би ло осам , од којих се старе скале, А м вро-сијеве звале основн е (автентичн е) и об ележ авале се санеп арни м бро јевим а (1. 3. 5. 7.), а н ове, Г ри горијеве, изве-дене (плагиалне), и означавале су се са парним бројевим а(2 4 . 6. 8.), а за н азив дод ата им је нап ред реч ц а бтед (под),

гласа са 4 -сво ја по боч на. С ваки главни глас стојао је у м у-зичк ој свези са својим ноб очни м оаначеним са ип б (бте4-под).Т а м еђусобна свеза или бољ е зависно ст (плагиално ст) побоч-нога гласа од главног сачувана је и у данаш њ им називим агласова у грчким црквеним књ игам а, где се • први глас



дакле од дорски — и подорски, од лидски — иполидскии т. д. О ва је систем а сродна са неизм ењ ивом лествицомили скалам а старих Г рка, а састављ ена је по већ оп ш теуобичајеном источном осмогласију. О на служ и и д анасза основ појањ у у рим окатоличкој цркви. Н а истоку у

овом периоду још не беш е строго и систем атски утвр-ђеннх сталних црквени х нап ева; ови су без т^р етск е по-деле ж ивели у устим а народа, због чега појањ е у источнојцркви и беш е у понеким крајевим а све до \ Ш . в о г . . . и з-лож ено о пасности старе злоуп отребе од стране п ојаца,који се угледаху на позориш но певањ е.

72. У тврђвњ е напева у осам гласова у п равовлавно ј источној

цркви.

Н ајвећа заслуга за уређењ е црквенога појањ а у пра-

вославној источној цркви припада без сумњ е с в . Ј о в а н уД а м а с к и н у , којим ночи њ е нов период у историји веш тачкогц рк вен ог п ојањ а и који је својим делом т»ј$ рооотх^с1)осни вач грчког цркв. п ојањ а. К ао први систем атичар набогословском пољ у, први је излож ио у музичкој системи нстаро осм огласије источн е цркве. први је напи сао теори јуцр квеног појањ а на основу пен тахорда с погледом наглав н е и изведен е гласо ве (Јјх01 брФ оС или кирСос и -ЈЈ̂ оелХ ауСос или Рареф , а у грани цам а ди атонске лествице стари хгрчки х п еваца и у свези са осам стари х лествиц а, којим а аа-др ж а и њ ихове старе називе, и то г л а в н и г л а с о в и (горњ и) су:ф р и ш к и , л и д с к и , м и к с о л и д с к и , д о р с к и ; а и з в е д е н и (по-бочни, п лагиални, доњ и) : и а о ф р и ш к и , и а о л и д с к и , и а о м и к -с о л и д с к и и и а о д о р с к и . О во су имена м елодија, прем а им ену•народа код кога се упо требљ авале. О ваких м елодија би ло јекод Грка м ного: дорска, еолска. јонска, лидска, ф ри ш ка и т. д.Н о већ пре Јована Д ам аскина усталила се сам о четири главна

' ) П о р е д о в о г д е л а Ј о в а н а Д а м а с к и н а , о д в а ж н о с т и је в а гр ч к о п о ј ањ е т . а в .

А -ро л оМ -п ); , н е п о т п у н а , ан о н и м н а р а д њ а , у к о јо ј је т е о р е тс к и • п р а к т и ч к и д е о

г р ч к е ц р к в еи е м у з и к е . И с п о р . К . К г и т ћ а с ћ е г , бевсћ. Д . В ух. 1ЛЦ . , р . 698. - 599.

зове К Р ^* <*•) ДРУГИ. ^х вр о? ( ^ . р'.), трећитрСхто? ( ^ х - т ' - )» четврти ^/о ^ 8'.), пети

•*Х ау(о« лрбто« (^јх. иХ . ил и ~ &.), ш ести 1[Х .о1 бо каро;

<<ЈХ« дХ . ил п • р.), седм и (1опиз рау гз, теш ки, ду-

боки), осми ^Х 0^ лЛ ауб* тбгсартос ( ^ . лХ . или б').О ва срод-

пост главних и изведених гласова, опаж а се и у наш ем по-јањ у. Н . пр. четврти глас почињ е скоро исто као и осм ии често бива да несигуран појац пређе из четнртог у

'.ми глас. А нтиф онски четврти глас почињ е као и осм и.зћ \ и седм и гл ас по казују такође слич ност, и занрш етци

су ик. кон груентни. П рви и пети поч ињ у скоро једнако,н. пр. када се од по је Х калнт« Господа кси маА ци.. Ш та ви ш есам текст песама у м узички сродним гласоним а је м еђусобом слг .ан и по садрж ини и по' излож ењ у. К ао оченидан

при м ер за ово м огу послуж ити антиф они н а јутрењ у. н. пр.1. и 5. гласа и т д.

М огуће да је св. Јовану Д амаскину у м узичком раду.кДо и у другим при ликам а пом агао св. К озм а М ајум ски.К ао практичну прим ену осмогласија исправио је и допун иом ногим новим песм ама св. Јован Д амаскин октоих (8хтм ,осам , и т̂ Х 0?, глас) — осм огласник, у ком је м узичн им зна-цим а он даш њ ега врем ена означио над текстом м елодије. О визнац и били су прц о слова грчког алф авита. К асније се онизнаци м ењ али и додавани су м ноги други који су означа-

вали дуж ину слога, висину тона и т. д. О ви знаци се ум но-ж или , тако да је њ ихов број изпосио н а стотине. С вакиоваки м узички знак — неум а, им ао је своје им е1) . Д а-м аскинове су мелод ије већ њ егови саврем ениц и високоценили . Ц ариградски невци самог Јована н азваш е Зла-то струјн им , Х Р њ е г о в е кан он е п рекрасн им а а сти -хи ре н ајскладни јим а. Г рчка црк ва га слави као свога

*) И м еаа • аначењ е ом ж неума види код О з Ј с а г П *1*с ћ е г , Ш е • рШ вН есМ асће

ТопарћпА , ВеН ш , 190*. етр. 17.

266

слаткоп евца и вели ча га као п астира, који носи склад нуцитру, јаену као Д авидова, па и данас паж љ иво чувајуњ егове м елоди је.

У ведењ ем осм огласија добило је црквено по јањ е пр а-вилну једноликост у свиЛ а ц рквам а. О граничено на средњ у

Ј о в а н Г л и к и с (1<о<4уут)€ 6 ГХ охб?) п ро топ сал т (X. стол .)') ,напи сао је нр авила за хирон ом ију (данањ е такта руком ) им елод ије за икосе и конд аке.*)

Ј о в а н П л у с и а д и н (Т об -т^ П Х ооосабк]^) назван и К у-кум а, (К оохоираг). дом естик (XI стол.), н апи сао је за солу н-



област тонова у обим у диатонског пентахорда, очи ш ћеноје п ојањ е од врло ниских (ду боки х)и врло високих звуковаи стрм их прелаза, а добило је скром ност и ум ерену брзинуте се кретало горе и доле у облику т а л а с а .

П рим ањ ем само ди атонске скале постале су м елоднјепростије и лакш е, ге доступн ије м аси- народа. Х ром атска иенхарм онич ка лествица н апуш тене су осим због 'теш коћ еизвађањ а још и зато, ш то су исте пр етеж но употребљ авалинезнабош ии у П озориш ту и јеретици; ш то се њ им а изра-ж анају страсни ин ди вид уалн и светски осећаји, те су неп ри -кладни за израж акањ е побо ж них осећаја н арода у -цркни.И скљ учењ ем њ ихоким д обило је црквено појањ е обележ јерелигиозне важ ности.

И с то р и ја ц р к к е н о г н о ј а њ а п о с л е в р е м е н ас в . Ј о н а н а Д а м а с к и н а И за вр ем е н а св. Јо вап а Д ам а-

скина п очеш е цареви и патријарси да уводе у ц рквуум етничко појањ е, па ш та киш е покуш аш е да уведупојањ е са виш им и ниж им тоновим а у исто креме п оодређеном такту. У ову сврху поди гнуте су појачке ш коле,где се изучавало по јањ е и где су се веж бали хорови,-који су изводили појањ е. У списку звањ а велике ц ари-градске цркве долазе за цр квено појањ е ова звањ а: 1.протоп салт, 2. два дом естика, 3. два п рим ики рија, 4. архонкондака, б. канонарх и 6. проксим.1) Ш та је била дуж ностових, већ см о излож или (стр. 73. и 74.)

О д X. столећа кидим о у разним књ игам а велики бројуметника - у ц рквеном по јањ у и искусних ком позитора цр-кнених м елодија, као:

Н т е н а Д о м е с т и к (К теу<4? бор1отА со$), ж и вео у врем е ц араЛ ава Ф илософа ( 88 6. - 91 1. ) , био је по сведочанству цараК онстантин а VII. П орф ирогенита тако веш т у појањ у каонико у њ егово врем е.

' ) И с п о р . Ј 2ћ 1 $ћ т а п , ГМ е Зу по Јеп ц пЈ Е р1вкора1-А т1ег јп <Јег тог&еп1&п<1.

К г . с ћ е, У П е п 1 8 6 7 , р . 1 6 8 .

ску цркву пр авила за п ојањ е псалам а и м елоди је за но јањ еполијелеја. 8)

П а н а р е т П а ц а д а с (П а̂ <4ретос П ат^б а^) ум етни к у цркн .по јањ у из XI. стол., п ознат као тум ач грчке му зичке теорије

свога врем ена, затим син њ егов Г е о р г и ј е Д о м е с т и к (Геш р-•ЈЧ О ? Д О Ј Х & Ш Х О ? ) и Г е о р г и ј е К о н т о и е т р и с (Геш руиз? К оутотетр^с).А лације пи ш е о последњ ој двојици да су били славни но-знакаоци м узике у сном е нрем ену (XI. и XII. стол.). О ни суставили у ноте како црквене тако и пр оф ане м елодије.4)

Н о најзнам ени тији п ојац грчке цр кве из врем ена послесв. Јован а Д ам аскин а и реф орм атор црквене м узичке теори јеје Ј о в а н К у к у з е л ( Т О Х & У Г ,? Б К о и х х о и С ^ Е ) рођен у Д рачу( О уггасћш ш , Ђ и т &г г о ) у А лбанији. П о неким а,6) ж ивео јеу II. полокин и 12. столећа, а по другим а6) тек у XV. веку.Зб ог свог анђеобког гласа доби о је и м е »анђеоски че-

вач«, и леп глас беш е узрок да је Јован К укузел би опримљ ен у двор у царску појачку ш колу. С војим изнан-редним напредовањ ем у ум етности по јањ а обратио је наоебе благонаклону п аж њ у цара и држ авних великаш а, теја ускоро постигао ран г дом естика. А ли пош то је волиоусам љ ен ж иво т, остани царски двор и прим и се у лаврисв. Горе, и здајући се за пастира., да чува м анастирскеж озе.Д уго врем ена про вео је Јован тако непознат, но када јенеки усамљ еник чуо њ егов изванредн и глас, јавио је игум анулавре. О вај сазнавш и за њ ега јави и ц ару, који на предлогигуманов остави Јована V њ еговој сам оћи. П ош то му је

' ) П р е м а К г и т ћ а с ћ е г -у ( с п о м . д . р . 5 9 9 ) о в а ј Ј о в а н Г л и к и с и а г л е д а д а јс

и д с н т и ч а н с а ц а р и г р а д с к и м п а т р и ја р х о м и с т о г и м е н а , к о ји је ж и в е о а а ц а р а

А н ц р о н И к а I I. ( 1 2 8 3 - 1 3 2 8 ) .%) И спо р. Г«ир-Ј104 П апоЛ блоиА о;, 2иц?ола1 »1; тђ* (зтср ач т^; пар ' «**АГ ,-

о и х з п х ^ ; р о о а <хђ (. ' К У * А 9 Ф « И Г 1 8 9 0 , р . 2 5 5 .

» ) И с п о р . Г . П а а а д о а у л о с , спом . д . р . 258.4) И с п о р . 1 .е о А И а И и в , П е С еог^И в е1 ео ги т всгЈрИ в (Иа1г1ћа. Д од атак код

Х р о у оо ) о и у Јр а у )} Г е о р г и ја А к р о п о л и т а . Р н р 1 в 1 6 5 1. р . 4 1 1 .

• ) И с п о р . И с т о р . о б а . ст р . 4 1 8 . и Г . П а а а д о а у л о с , с н о м . п . р . 2 6 1 .

•) К . К г и т ћ а с ћ е г , с ч о м . д . р . 5 9 9 .

2 0И

дозкољ епо било да остане у сн. Гор и, Јопаи изабра нан м ана-стир а једн о усам љ ено м есто, сагради ту себи К елију ипроводи о је време бакећи се духовни м стнарим а и нојањ ем .Д о дан ас се Јон ан по ш тује у сн. Гори због свог чистогж ивота и због знањ а црквене м узике. О нш нрни рукописи

26»

Н еуме м узичких знакова које употребљ ава К укувел исте су,које употребљ авају и стари појци, сам о су виш е комп лици ране. Д вареда знакова и зраж авају код К укуаела високе и н нске тон ове; а сасједињ авањ ем звакова хоће К укузел да нзрази разне степене дизањ аи спуш тањ а гласа, као и дуж ину тона. М елодије К укувелове бехутако уви јене у м оду лаци је гласа. да су за израз ових пр елаза гласа



цр квен ог по јањ а на ноте који се чу вају у лаври А тонској,')до казују велики рад К укузела у оној" ум етности и оп рав-дав ају п отпун о славу, коју уж ива у св. Гори и данас.*)

Рад К уу зелон им ам о само у рукописим а. Н ајглавни јиод ових р? а су две књ иге, од којих су у првој црквене

песме став..чсне на ноте, а у др угој је теори ја по јањ а. П рваим а наслон: К њ ига, у којсјје В ож јом В ољ ом цео ток црквенихчи но ва, саставио м ајстор, госиоди н Јован К уку зел.') У овојсу књ изи у н оте стављ ене црквене песм е од вечерњ а докраја л итур гије. Н аслов друге књ иге је : П салтичка ум етности псалтички знаци са целом хироном ијом и ком нозицијом ,саставио м ајстор Јон ан К укузел.4)

О сим ова два главна дела спом енућемо овде и она: 1. Т ропариБогородици, дело господин а М ануила Рам ватиса, м елодија К укузела;')2. А награтизм е за целу годину ум етника Јована К уку зела: 3. К он-даци за целу гг. % дело М ихаила А нанеотиса, исправно Јован

К укузел.6)

К укузел је саставио и исп равио м елодије за стихи ре,тропаре и кондаке и уопће за цело богослуж ењ е. О симтога бавио се К укузел и текстом песам а, као ш то по казујуњ егова дела, и песм ама писаним у прози д ао је ф орм устихон а, п одели вш и песм у у једн аке делове. а нисао је исам тропаре. Н ајпо сле К укузел је м одиф ици рао и реф ор-м ирао м узичке знаке, давш и и тум ачењ е њ ихово, утврђујућии доводећи тако у систем у м елодије црквених песама.

*) О с и м о в о г а и м а м о м а н у с к р и п т е м у а и ч к и х р а д о в а К у к у з е л а у си н о д а л н о јм о с к о в ск о ј б и б л и о те ц и , у д в о р ск о ј у Б е ч у и у д р ж а в н о ј у М и н х е н у .

*) И спор. И сторич. обаорт. . . . стр. 416.

») ВфХ (оу Ји* 9вф 4-[1ф л»р0.хоу - ф &П О .О Л Ч &х .о 1о и М а .ч тт); ЈххА .Т)01аагис4)с

зиутахЗ»(звУ кар4 хоа М аГсгаро; хироЗ Чш ачуои К оиххои^Х т) .

' ) Т«ХУ Ђ ф аЛихт) ха1 ои раб « фаХ ихА ц»г4 ЈИШ Т); ха оиу»4О «о){,

1мч)8^уха кар4 М аГохоро; '1(иаууои К оиххои^Л т) .

• ) Т р о п а р ш ф а Л З Д ш у а « [ ; гј У в ео тб х о * , г и А ц м хироО М ауоит)Х Ра^кто и. тб Н

| Ш . о « К о и хх ои Д О . Т ).

• ) О в о а н а ч и д а је К у к у з е л и с п р а в и о м е л о д и ју к о н д а к а с ар т а в љ е н и х о д

М и х а и л а А н а н е о т и с а ( М ^ а т ) ' А у а у «ш т тј{ ), с и н ђ е л а је р у с а л и м с к о г п а т р и ј а р х а ( I X . в . )

п о а н а т о г с а с в о ји х и к о с а и к о и д а к а . И с п о р . Г . П а а а д о а у л о с , с п о м . д . р . 2 4 2 .

биле потребне ком пли ци ране но те, због чега је К укувел поред некихзнакова ставио и кратка разјаш њ ењ а.

К ао ш то се види из дела К укузелових, он је реф ор-м ирао грчку м узикалну сем иограф ију, и м ада је ова у главном

остала и ста као и стара, н аим е тако зване кукасте ноте илинеуме, ип ак је К укузел ум нож ио ове ноте, у м ногом погледудаои м је други вид, због чега су постале веом аком пли ци ране.1)

И за Јована К укузела неговали су црквену м узику и другиум етпи ци, од којих су спом ена достојни :

К с е н о с и з К о р о н е (ЗД о? о К орЛтт];) про топсалт велвке цар и-градске цр кве и з XIII. стол. С астанио је м ноге м елоди је за цр квенепесм е, од к ојих су најпо знатије м елод ије за „Свлтж, екЖтк, свАта1'Дк е а к а ш д * . . и ' , 6 т»к-к (Цд8«тсл..

Ј о в а н К л а д а Л а м а а д а р и о с (ЧОХ ХУ УТЈ« К Х абЛ ; б Аацгсх&*рш «) изXIV. стол., р азделио је с дозволом натри јарха цари градског М атејатекст п есам а у полони не стихова и саставио је мн ож ин у црквених

м елодија за богослуж ењ е.М а н у и л В р и ј е н и је (М ауоиђХ В риеууга?) из XIV. а бавн о се тео-ријом црквене м узике, саставивш и 3 књ иге 'А р ц о ж х Д , г д е даје тачнаразјанш .ен.а о црквеној м узици, узевш и у одбраиу старе м узичкетеорије

М а н у и л Х р и с а ф и с С ш а р и ји (М ауоиђХ Х рооА ртц о 4рх«К >{) и зXV. стол. С аставио је правила за по јањ е уопће и м елодије за по јањ еА лилуја. И најпосле:

Г е о р г и је , ученик М ануила Х рисаф иса и м онах Г е р а с и м из XV.стол. Н аписали су м елоди је за стихи ре, тропаре, ирм осе и екса-по стлларе васкрсно г јутрењ а.

Н оте старог појањ а сређеце од К укузела а ум но ж ене

од других грчких црквених појаца служ иле су као норм аза црк вено ио јањ е до п очетка XIX. века.Н о ова м узичка сем иограф ија беш е веом а несанрем ена

и теш ка. О на н е одређује тачнђ м узичке тонове, н его д ајем ањ е или виш е опће под атке тако да је изнођењ е иесамазависило од веш тине појца Зато п окуш аш е нећ у XVII.столећу свеш тени к В а л а с и ј е ном оф илакс велике цркве (Ва~Х Досос Ц реид ха1 уоцо б̂Х а )̂ и Х р и з а н т патрп јарх јерусали м -ски, и касни је (XVIII. стол.) протоп салти велик е цр кве Ј о -

' ) И спор. И стори ческш обзорт> п-ћсноп-ћвцевт. . . . стр. 426—43 1.

в а н и Д а н и л и иза њ их П е т а р П е л о а о н е з а ц (Н 4хро; 6 11е-Х О К О У У ^ О С О ; ) , да реф орм ирају сем иограф ију ц ркненог п ојаи.а,уводећи згодни ју сем иограф ију. А ли п ош то је и ова им аласвоје недостатке, пр едузеш е у почетку пр ош лог века архи-јереј Х р и з о н т прно епископ у Д рачу, затим м итронолит у

7 4 . П о ја њ е у ср п с к о ј ц р к в и

0 појањ у у старој срнској цркви пи је се сачукало по-требн их п одатака. В еронатно је, да је срп ски народ, који јевазда песм и н аклоњ ен био'1, у црккено, од Грка нрим љ енопојањ е, врло рано уноси о своје м отике, и тако крем еном



П руси 1843.) , Г р и г о р и је П ротопсалт назван и Л евит^А кЛ пјс) 1822.) и Х у р м у з (Х оирро^о;) хартоф илакс великецар иградске црк ве (+ 1840.) и справку цр квеног појањ а. којеје било искнарено прим ањ ем турских м одулаци ја, и усавр-ш ењ е музичке сем иограф ије.

О ва три знам ени та појца саставил а су нов систем м у-зичке семи ограф ије, изабравш и из старе псалтике сам о по-требн е ноте, одр едивш и знакове за тононе, такт за разием оду лаци је гласа и раставне знаке за ток м елоди је. О вај нонсистем нсалтике апроби ран и објакљ ен у Ц ариграду. при-м ил а је сва грчка пр акослакн а цркк а и дан ас је у упо треби.

78. П ојањ е у п равославној словенскоЈ цркви.

С локени прим икш и цз Ц ариграда православну керу,усвојили су од грч ке цр кке и црк кено по јањ е; м огуће и ке-

рокатно је, да су га м еђу њ их пресадили б аш сам и светиапостоли К ирило и М етодије. О сим при родн ога разлога го-нори за то и исто ри ја, која свсдочи , да је скети К ир ил оучећи науке у Ц ариграду , учи о там о и м узику, која је сма-тран а за п ри падн ост скаког обр азокан ог чокека у Г рчко ј, ида су за њ егона ж ико та подунански С локен« а о ја л и светули тургију на слокенском језику 1)- У прко доба је и сто по-

јањ е морало бити м ож да и стоветно с грчким , али свакаком ного бли ж е овом него у каснија нрем ена, кад су све виш ем аха отимали народни м оТиви, ш то је према п рактичнимоби чајим а народа и времена, дало појањ у код поједини х

словенских плем ена и у поједиА им областим а пространи хсловенских земаљ а п осебно обележ је за племе, покр ајин е ивремена, но увек и снугде уз при држ авањ е строја гласовнеобл асти и арм он ијскога основа ви занти јске м узике; стога иим ају све м елодије пр акосланн их словеских н арода потребнуи ц ркви својстнену побож ност и у стањ у су располож итидух за м олитву у м олилаца и нојца. П оред С ловена при -м или су и Рум уни појањ е грчке цркве.

•) В о з н е с е н с к Ш , о . с . стр. 87.

сгно ри о „српско пјени је«, ко је је негонано у српским за-дуж би нам а, при архијерејским дкороким а,*) у. парохијскимкукам а, као прана народ на својин а') . П ојањ е то прелазилоје но слуху са старије генерац ије иобо ж ни х српских калу-

ђера и скеш тени ка н а м лађу. Н епоуздано би било тнрдити,да срнски калуђери, који су пр екрасно књ иге п исали иш там пали, који су кизантијски ж икоп ис и друге кеш тинекулти вир али, нису неговаш и и црквену песм у и богатили јесрпским м елодијама4).

Т еш ка врем ена, која је српски народ претрпети морао,нису истина годила развоју црквен ога п ојањ а, напро тинпр ечил а су тај разкој, али га нису ни саским угуш итим оглаг-С тога, чим и кад гО д су се буре политички х непри-ли ка стиш але, осетило је благодет те тиш ин е и ц рккенопо јањ е, па ако је где нед остајало српски х по јаца, дон ађани

су и узим ани за учитељ е п ојањ а Грц и, чим е се с једн естран е о др ж авала свеза са грчким појањ ем , које је за врем егоњ ењ а каткад и пр евагу узимало*), а с дру ге стране укр-ш тајем с истим српско усаврш авало. Н ема сум њ е да јесрп ска црква већ у П ећској патри јарш ији им ала своје лепо»осм огласно« и бар неку врсту »кел ик ог пјен и ја«, које је«р и конц у XVII. кека са сеобом под натри јархом А рсенијемпр енесено у А встрију*).

Јасни јих по датака о српском пјени ју, им а тек од по-•четка XVIII. нека ам о; по њ им а "се истина не мож е знати

' ) У к о н д а к у с в . Ј о в а н у Д е с п о т у ( 1 0 . д е ц е м б р а ) с то јн д а в р л и н е с в е т и т е љ а

п о зи в ају « т и СААГ«Л4#ННМИ ГА4СИ А П 9 * С* 4 |Д А ТН И ^ М И И Д И А ^ г * П А Т Н А п и - Л .

*) У к о н д а к у с в . А р с е н и ј у а р х и е п . с р п . ( 2 8 . - о к т . ) о п и с у је с е с н с т и т е љ к а о

^АЗВМНШ 44Д« С Г Ш К *ИТ4А , А аик*«кх Х*АА Ж ^СТ*4МИ М Ш * Н I • мм мсЛ...• ) У ж и т и ј у с в . С т е ф а н а Д е ч а н с к о г п и ш е к а к о с у м у с в е ш т е н и ц и и с а в

н а р о д и з и ш л и и а с у с р е т с л и т и јо м и п е с м о м ; н а р о д н а п е с м а п а к к а ж е з а л и -

тур ги ју да се он а поје.4) Л . Б о г д а н о в и ћ , » С р п с к о о р а в о с л а в н о ц ј ен ц је К а р л о в а ч к о « у » С р п . С и о н у «

аа ' 1893. г . , стр. 232.

• ) С п о м . д .

• ) С п о м . д .

272

какве су м елодије он да биле, али он и дају п оуздану 'о-тврду, с какним се м аром и успехом за исто старало.

М итрополит М ојсије П етровић 1) »изволи се потрудиги,да и цр кнено сланосл ови је тече чи но , устројено и бла о-.веин о. Ради тога доведе из С вете Горе јером он аха А на

273

да из пж оле, ш то се налази н ри њ егоној резиденц ији К ар-ловач кој изабере некоје ђаке на у чењ е у резид енц ију 1>ео-градску, и налаж е му како ће управљ ати ш колам а грчкими сланенским 1) и певцим а, који му се пош љ у н а учењ е одсам ога м итрополита1).



ли ја искусн а псалта (невц а) и устроји у Б еограду грчкуш колу , из које је по врем ену узим ао јун ош е, које је псалтучио п ојати 110 грчкој псалм оди. . . И тако распространии ш усе грчку пјени ју свуд а, п реста српско п јени је сасвим ,-дасе данас*) једва где ч ује«. ' ) У седни ци наро дн ога саборадрж аној 6. јун ија 1780. иредлож ено је, да се ради већеславе Б ож је заведу ш коле,4) а у тестам енту свом вели м и-трополи т М ојсије о ш коли , коју је п ре неколико годин аотворио, »изт> коећ аш е не ф илософ ское учен1е постигли,то церковное, еж е н аипаче н амт. подо баетв и м ћ т и , и н у -ж д е н с т в в е г Б , влико , и <п> сам им т> мзв1Комт> наш им т>. пон еж ене точјго во учен1и вснкомт> потребант> нам т> еств п раво -славнм м в газћисБ тоМ , но излип ш ћ вт> иаш еК церкви како нт-чтен1и тако и вт> пћ нји во вснкИ хт> развм ћш ћ ц ерко н н втт,5)К ад је у Београду установљ ена тако звана В елика Ш кола,

м огуће је да је оданде п ренесена по м енута грчк а ш кола*)за певце, јерМ итрополит В ићентије Јовановић 7) издаје 1781. г. упу-

ство свом е викару, арадском епи скопу И саији А нтонови ћу8),

' ) Р о1 )« н у Б е ге ч у у Б а ч к о ј 1 6 7 7 . г о д . п о с в е ћ е н 3 0 . о к т . 1 7 0 9 . а а д а б р о б о -

с а н с к о г м и т р о п о л а т а . 1 7 1 3 . п р е ш а о а а и к т р о п о л н т а у Б е о г р ад , 7 . ф е б р . 1 7 8 6 . а а а -

б р а н о д с р п с к о г с а б о р а а а К а р л о в а ч к о -Б е о г р а д с к о г м в т р о п о л и т а , у м р о 8 9 . ју -

лија 1730.

' ) Т . ј. у доба Јовака РајиЧ а, који ово • пи ш е.

») Ј . Р а ј и ћ , И с т ор и ја к а т и х и з и с а о р ав о с л ав н и х С р б а . у ц а р с м ш д р ж а в а м а .

И а д ањ е П а н ч е ва ч к о , с тр . 22. — И с п о р. Б о л а р и ћ и Т а ј ш а н о в и ћ , С рпсио пјеиије

кн>. II. глас 1) и Б о г д а н о в и ћ с п о м . д .') П е ш а р Д е с и о ш о в и ћ , Ш к о л е С р б а у У г ар с к о ј и Х р в а тс к о ј, К р а г у је в а ц

1888. стр. 28.

•) Б о љ а р и ћ - Т а ј ш а н о в и ћ с п о м . д . с тр . Ш .

• ) П о с р п с к и м к р а ј е в в м а б е ш е у т о д о б а д о с т а г р ч к и х о п ш т и н а , н а р о ч и т о

у в а ро ш и м а и в а р о ш и ц а м а .

' ) И аабран 7 . м арта 1731. , ум ро у Бео граду 6 . јун ија 1787 . Једаа од иај-

н р о с в е К е н и ји х ц р к в е н и х с т а р е ш и н а , к о ји х д о в д е и м а д о ш е С р б в . И а м е ђ у о е та л ж х

а а с л у г а п р и п а д а м у • т а , ш т о с е ја к о аа у а и м а о а а ш к о л е и п о д и г а о л а ти н с к а .

у ч и л и ш т а у К а р л о вц и м а , Д а љ у и , О с ек у . И с ц ор . — П и к о -П а ш л о в и ћ , С р б и у

У г ар с к о ј с т р . 1 2 0 . и П . Д е с а о ш о в и ћ , саом . д . стр. 31.

' ) О д г. 1 7 4 6 . е п м к о п В р ш а ч к и , у м р о 1 7 49 .

К ако је с п јени јем стојало у С рби ји 173 3. год. види сеиз лзн еш таја М аксим а Р ајковића*), у ком н^води за некесвеиггецике »да знају а р о с т а ч к и п ојати *, за неке, да зна јус р а с к и п ојати« , а за неке »да н езна ју н и ш т а појати«4).Н о какво је било то српско но јањ е и у чему се разлико-

вало од иростачког, није познато.С рби у А устро-У гарској као да су били у повољ нијим

при ликам а за неговањ е црквен ога појањ а, а том е су м ногодоп рин ели богати Грц и, који ту са српским народом пом е-ш ано ж ивл>аху и им ађаху своје невце, од којих су српскипевци м огли по јањ е научи ти6). У з то се не да с разлогомпори цати, да је сриско појањ е неговано још у нрвој српскојиатријараш кој столици — С ент- А ндрији и околним јој срп-ским м анастирим а") одм ах по прелазу С рба у ове крајевеиод патријархом А рсенијем , а свакако и у осталим српскимм анастирим а н арочито пак у патријараш кој лаври К руш е-долу. Где је било учитељ а, појали су у цркви он и »сам о-гласице и под оби ја«7) , те је п ојањ е н еговано и у ш колам а,ако је учи тељ био д обар појац").

О собити полет доби појањ е V српској цркви у А устро-У гарској крајем XVIII. века, кад ми трополит С теф ан С тра-тими ровић (1790.—1836. ) отвори (1. ф ебр. 1794. ) у С рем скимК арловцим а богословско училиш те. К ао велики љ убитељцрквенога благољ епија у казиваш е он знаоцим а црквеногапојањ а особите знак е свога благовољ ењ а. В нам енит по јацб еш е о н д аш њ и јер о м о н а х м ан асти р а К р у ш е до л а Д и м и т р и је

' ) К о је с у п о х о д и л и С р б и п е в ц и и с п р е м а л и с е д а б уд у с ве ш т е н и ц и и л и

у ч и те љ и у м с ш о в и т и м с р п ск о - гр ч к и м ш к о л а м а .

») П . Д е с а о ш о в и ћ , спом . д . стр. 28. и 29.

* ) Г л а с и и к С р п . У ч . Д р у ш т в а к н>. 6 6 .4) Б о л а р и ћ - Т а ј ш а н о в и ћ , спом . д . стр. III .

») Д . Б о с д а н о в и ћ , спом . д стр. 232. и 233.

*) Т о им ађаш е за оне кр ајеве м оћн а утецаја, чиЈе се деј(Т во оп аж аш с и

к а с н и је , п а се п р и м е ћ у је у п о х в а л н о м о д у ш е в љ е њ у с в е ш т е н с тв а и н а р о д а Б у д и м -

ске дијецезе и данас.

1) П . Д е с и о ш о в и ћ , спом . д. стр. 10.

•) 1ћ., стр. 248.

18

274

К р с т и ћ .1) Њ ега прои зведе м итроподит С тратим ироиић од

проста калуђера н а степен архи м андри та и по^тави за на-стојатељ а богате патријараш ке лавре К руш едола. К ада око1797. године дође1) из м анастира Г рабовца у К арловце Д и -о н и с и је Ч у а и ћ да учи богословију, изучи ту (при ватно) и

15б>

м атике, јеванђео ске стихи ре, стихир е н а опелу и м ногестихонне), а о д о б н о (на Господи воззвах*, на Х м ли п, наспхокн-к), а н т и ф о н с к о (анти ^и ни н едељ ни, с,тиховне сти-хи ре, катакасије, блаж ена, ироки м ени, славословљ а, псалм и)и т р о а а р с к о (тропари, кондаци, богородични отпусни, гкдалнн,



ш ест гим назијских разреда, те га због леп а м у гласа и ве-ш тине у појањ у постави м итрополит за (првог) п роф есорапојањ а у богословском учили ш ту, у ком својству пО служ иседам година4) . Д рж е, да је Чуп ић своје појањ е усаврш иопо К рстићу као старијем веш таку у цр квеном поја+ву. Т оЧ уп ић ево појањ е било је врло отегнуто, зато га н а ж ељ ум итрополитову каш њ е скрати Ј е р о т ^е ј М у т и б а р и ћ

5) , у комсе скраћеном облику употребљ ава до данаш њ ега дана.

В ећ за Ч уни ћева проф есоровањ а постигла се у црквеномпјенију К арловачком извесна м ера једноли кости, а каш њ еи виш е, те се тако распрострло по свем околном С рпству,кам о су РОД доспели ученици Ч упић а и М утибарића.

К арловач ко пјени је, које се данас пр едаје са. катедараправославни х богослови ја: у К арловцим а, Задру, Б еограду,Рељ еву; препаран ди ја: у Сом бору, Загребу, Горњ ем К ар-

ловцу, П акрацу, П етрињ и, О секу и др. , и м арљ иво негујеу обе српске гим назије у К арловцим а и Н овом С аду, каои н а кр. реалкам а и гим назијам а, где постоји кагихета заправославну веронауку, дели се на м ало и велико. — М алопјени је, које се негује м ал' не у свакој српској основн ојш коли — бар у и звесним деловим а — обухвата осмогласнос а м о г л а с н о (стихи ре н а Г веподи козз&ђр, н а Х калит«. до г-

• ) Р о ђ е н у И р а г у о к о 1 7 6 2 . У С В О ЈО Ј 1 2 . и л и 1 3 . г О д и н и д о в е д е н је у м а н . К р у -

ш е д о в а м а н а с т и р с к о г ђ а к а . С т а р а ц Т е о ф и л о , к о је м у би п р е д а т з а ђ а к а и п о с л у ж -

н и к а , о п а в и в ш и у њ е м у о с о б и ти д а р и во љ у з а ц р к в е н о п о ј ањ е ( о н д а ш њ и с у с е

к & л у ^ е р и в а т и ц а л и к о К е с в о г ђ а к а б о љ е в а с п и т а т и ) , п о ш љ е г а о к о 1 7 7 6 . и л и 7 .

н е к о м г р ч к о м д а ск а л у у В а н о в ц е ( п о д р у г и м в е с ти м а у М и ш к о в ц е — д а и а с С у -

б о т и ш т е ) , д а н а у ч и р а з г о в е тн о г р ч к о п је н и ј е. И с т о је о н к а с н и ј е н о с в о м е м у а и ч -

к о м у к у с у д о т е р и в ао . И с п о р . Л . Б о г д а н о в и ћ , с п о м . д . с т р . 2 4 8 .

' ) М о г у ћ е п о п р е п о р у ц и б у д и м с к о га еп и с к о п а Д и о н и с и ј а П о п о в и ћ а .

* ) Р о ђ е н у С е н т а н д р и ји 6 . с е п т ем б р а 1 7 7 5 ., п о с т р и ж е н у м а и а с т и р у Г р а -

б о в ц у 1 7 9 3 . , р у к о п о л о ж е н з а ђ а к о н а 1 7 9 4 . , а 1 7 9& . з а је р о м о н а х а . Г о д и н е 1 8 12 .

- п о с т а в љ с и з а и г у м а н а м а н а с т и р а Ј а с к а , а 1 8 2 4 . м а н . Б е о ч и н а , г д е је 1 8 4 5 . и у м р о .

*) Б о љ а р и ћ - Т а ј ш а н о в и ћ , спом . д . стр. IV .

*) Р о ђ е н 2 0 . д е к е м б р а 1 7 9 9 . у Г >е ге чу ; п о с т р и ж е н у м а н . Р а к о в ц у ; б и о је

п р о ф е с о р б о го с л ов и Је у К а р л о в ц и м а и В р ш ц у , а 1 8 3 0 . г од . п о с т ад е а р х и м а н д р и т у

Г р г е т е гу ; 1 0 . д е к . 1 8 4 3 . и н с т а л и р а н з а д а л м а т и н с к о г е и и с к о п а ; у м а р т у 1 8 5 3 . у м и -

р о в љ е н . у м р о 2 1 . ја н у а р а 1 8 5 8 . у С р . К а р л о в ц и м а , а с а р а њ е н у м а н . Г р г е т ег у ,

С К Н ЈТ И И Н Н ). О Н О је одм ерено. пр ијатно, и, нри свем новећемобиму неких гласона,1) лако за изкађањ в' .гласу м а којенрсте и са срнским народом тако срасло, да га је чути икан цркке у радосним приликам а дом аћег ж икота С рбинока.

— В елико је п јени је отегну то. њ им се ноју он е цр ккенепесм е, које су кратког текста, а радњ е, које се крш е кадсе он е ио ју, дуге.*) а делом и такове којим а се ж ели уке-лич ати скечаност богослуж ењ а.' )

П ранославно срнско народно црквено појањ е у киш ем ахока издакано је напи сано у ноте и ум етни чки обрађенои то било у један или дка гласа, било у четири за м еш о-вити или муш ки збор. О д раденика на овом нољ у спом енасу достојни:

К о р н е л и је С т а н к о в и ћ , (* 18. А вг. 1881. у Будим у,+ 1865. у Буд им у) ком пон овао је по нар. напеву литургију

и издао под им еном : Бож ествена литурГи ја за м еш овитизбор (1862— 64). И за К орн елија С танкоки ћа остали су овирукописи: 2 дела осмогласника потпуно спремљ ено заш там пу, — О д Бож ића па до Д ухова за 4 гласа, — Тро-пари, славе, блаж ена, антиф они и т. д. — Јутрењ е —.(В иди Јавор, 1887.) — Г а в р и л о Б о љ а р и ћ и Н и к о л а Т а ј-ш а н о в и ћ , С рпско иравославно пјени је по карловачком старомнач ин у у н оте за један глас. С арајево 1887. 188 9. и 1 8911898. — М и т а Т о и а л о в и ћ , нап исао је у ноте ли турги јуза два дечија гласа. — Т и х о м и р О с т о ји ћ , С таро карло-вачко пјеније у српској источној правослакној цркви, за

м еш . збор (ли тургија и празничн о појањ ^). — С т . С т . М о -

• ) А р и ј е : т р о п а р с к е 2 . 4 . 5 . 6 . и 7 . а н т и ф о н с к е 4 . 5 . (6 . ) и ( 7 ), т е п о д о б н е

6 . г л а с а к р е ћ у с е у п р о с т о р у о д п е т т о в о в а ; т р о п а р с к е п а к 1 . , с а м О г л ас н е 1. и 2 .,

т е п о д о б н е 2 . и 4 . к о н д а к 2 . г л а с а к р е ћ у с е у п р о с т о р у о д 6 т о н о в а ; 7 т о н о в а

о б у х в а т а ј у : са м о г л а с н а а р в ја 4 . г л а с а и а н т и ф о и с к а 8 - г л а с а , с а м о г л а с н а 6 - г л а с а ,

т р о п а р и , к а т а в а с и је и б л а ж е н и 8 . г л а с а ; 9 то н о в а : т р о п а р с к а и с а м о г л а с н а 3 .

г л а с а , с а м о г л а с н а 6 . и 8 . г л а с а ; 1 0 т о и о в а б г а ж е н и 1 . г л а с а.

' ) К а о : п р и ч а с н и с т и х о в и , х е р у в ц м с к е п е с м е , С *Х т %, А »м»си, Н и и -к

СИМ 1, Кквсит«, Г«сп*дн п«мн*№ , Т«"к Г«сп«ди, Н м *«нм тис«, Л миик и др .

» ) К а о : Б м г « с* »« А л « ш , С је д а л н и в е ћ и х п р а з в и к а , 1 ' « 1 а 1 ' к * <д м , Х * 1 ст «с «

• м а # к > , Б »С К # 1С « 1« И д р .

276

к р а њ а ц , је са стручним и потребним анањ ем и разум е-вањ ем ком поновао до сада за меш ивити збо р' најбољ у ли-тургију у уметничкој ф орми. — Д у ш а н К о т у р саставио јелитургију за м еш овити збор, херунике и нри часна. —П е т а р К р с т и ћ саставио је ли тургију за м еш овити збор , и

277

у вападној цркви већ у опћо ј употреби. ') О д XIV. до XVIII. столећаусаврш иле су се оргуљ е до облика, какав им ам о данас. У току вре-м ена догађале се злоупотребе, наи м е на оргуљ ам а се за време бо го-служ ењ а свир але театралн е пи јесе, тако да је на трид ентском саборуучи њ ен п[»едло1', да употреба о ргуљ а изостане, бар на св. литургији.О вај предлог ни је прим љ ен, и сабор је апроби рао употребу оргуљ ана бо1-ослужењ у са нагласком , да су епископи дуж ни бринути се



многи други.

76. И з в о ђ е њ е ц р к в е н о г п о ј а њ а у о п ћ е . — Н а ч и н и м е л о д и ч н о г

п о ј а њ а и њ е г о в о и з в а ђ а њ е п о с е п ц е .

У врем е оснивањ а хриш ћанске цркве извођено је појањ еуопће или самољ удским гласом, или гласом љ удским уз прат-њ у музичких инструм ената. Х риш ћани су на богослуж ењ у из-водили појањ е само љ удским гласом , нрем а прим еру И Х ристаи св. аиостола.1) Јудејим а иак беш е допуш тено на богослуж е-њ у појањ е уз пратњ у м узичких и нструм ената, и то прем а ре-чим а сн. отаца због несигурности, нискости духа и духон ненем оћи њ ихо не, јер је Н ог хтео показати своју трп ељ иво стпрема њ иховој слабости, да би се њ ихов слаб дух пом оћум узике под игао до велики х и кори сни јих осећаЈа.

В окално појањ е на хриш ћанском богослуж ењ у било јеунек везано са текстом , и то у пр вој цркви са текстом пса-лам а, хим ни из С Занета и најиосле са текстом духовн ихиесам а, које саставиш е оци и учитељ и Н Занета. В окалнопојањ е сједињ ено са текстом песам а, беш е веом а поу чн о(назидателно) за хриш ћане и врш ило је дубок утецај н ањ их. К л. А вгустин каж е: »П ризнајем да је увођењ е п ојањ ау цркву неом а корисн о, особито ако се изводи чистим гласоми тонови м а, који одгонарају речим а«.")

У православној .источној цркни употребљ ава се до да-нас на богослуж еЉ у сам о вокално појањ е. дочим се у за-

падн ај цркви употребљ авају на богослуж ењ у поред вокал-ног појањ а и разни и нструменти нарочито оргуљ е

П рве ум етиич ки начињ енс оргуљ е добио је на дар 757. г. ф рана-чки краљ П ипин од грчког цара Кон стантина КсЈпронима. П рем а моделуових ор ул>а дао је начин ити једне оргуљ е К арло В елики, и но ставиоих је у А ахенску цркву ради уп отребе н а богослуж ен.у. О д тог врем енанш риле се ор|'уљ е п олако и постепено ио катедралам а и м анастири м а,и један сабор о д 1242. год. каж е о оргуљ ам а, да СУ у то доба би ле

•) Д ел. 16, 25.

>) А ч а и И п (, С опО бм опит Н ћ . X . с . 30

да се на оргуљ ам а не изводе проф ане пијесе, којр се не слаж у садостојанством богослуж ењ а. У папиној канели у Рим у, т . зв . Сикстин-ској нема оргуљ а ни данас, него се у њ ој при богослуж ењ у све пе-см е изводе само љ удским гласом . И м ноге протестантске секте им ајуоргуљ е V свом култу, као и западн а ри м окатоличка црква.*)

У старој цркви п ојањ е су изводили или народ или зато постављ ени нарочити појци или псалти. Д уж ност по јацабил а је да почињ у и воде појањ е. П ош то се п есм е ум но-ж анаху и пош то се при иојањ у није м огао ред одрж авати,то је лаод ик ијски сабор (15. кан.) нареди о, да у цркви ни кодр уги не п оје осим канон ских по јаца, који у злазе на ам вони но ју са м ем бране. Ц рквени појци п ојали су на св.ли тургији, н а црквеним часовим а, на по гребу и другим ли -тургичким чиновим а. Б рој појаца н ије био одређен. У врем ецара Јустин ијана им ала је цари градска црква св. С оф ије

25 по јаца поред 100 р азни х чатаца, који су врш или и ду-ж но сти по јаца. С куп п ојаца знао се страна или хор, а таквиххоро ва било је два: десни и леви хор. С ви црквени појци •сачи њ авали су ш колу п ојаца, које су постојале н а истоку, ито у Ц ари граду већ за Теодо сија В еликог (379 .—3 95.), ад*азапад у у врем е Г ри гори ја В еликог (I 604.), који је осн оваоу Ри м у појачку ш колу, која је по стојала још 300 годи наносле смрти свога осни нача.

А сам и н а ч и н и м е л о д и ч н о г а о ја њ а у праносланнојцркви беху и јесу и данас о ви :

1. П рви начин м елодичног п ојањ а је у н и с о н о , наимено јањ е изводи цео скуп у исто врем е једним истим гласом .Т ако су славнли Бога П авле и С ила у Т ам ници. У некимцрквам а употребљ авао се овај начин сам о у извесна вре-м ена и код изнесних псалама. О овој врсти појањ а гонори

' ) И с п о р . С о п с П ш т а с1 у а 1 1 ет — О ш с Јо ш з с а р . V I . к о д Н а г Д и Ш А с 1а С о п с Л .

Г VII. Рап в 1714. со1. 349.

• ) В и д и : У /е П е г и п Ј № 11?$ К 1гсћеп1ех1соп 2. А иП . 9 . В<1. р . 1 0 4 3 ; / А .

В Ш е п т , П епкш П гсК цкеНеп (1ег сћп»1. ка1ћ. К јгсће. 4 В . I . Т ћ. 1838. р . 145. и

1. Ш /1, сном . д . р . 256

св. В асилије В елики када каж е: »У свитањ е дана сви јед-иим гласом , једним устим а и једним срдем прин осе Г осподупсалам испонедањ а«.1) А св. Јован Златоусти уп оређу јућисвоје врем е са аностолски м , каж е: »Н екада је по јао скупједним гласом на једном м есту, као ш то и м и чини м о садана овај празник«.*)

279

концертно, већ потчи њ ено; ни је м у дакле снрха показативиш и степен м узичке веш тине, већ им а да послуж и каосредство за иараз поб ож ни х р елигио зних осећаја они х којисе* м оЈЈе, и у ту сврху м ора пр едставити цр квени текстјасно и разум љ иво. П рем а тој намени м ора се ОЖ Ј донеклеогранич ити и у погледу м узичког склоп а м елО дији. и у



2. Д руки начин ц рквеног м елодичног појањ а је про-тиван првом, наиме је д а н а о ј а ц а о је , а цела црква гаслуш а. 0 овом начин у појањ а говори К асијан8) да је биау употреби код егип атских м онаха. И сто тако употребљ а-

вао се овај начин у јерусалим ским и палестанским црквам а.С в. К ири ло Јерусалим ски у својим катихезам а говорећи опсалм им а ни када не каж е »као ш то сте га или као ш то см о гаотневали« , него увек «као ш то сте га чули да је отп еван«.

В. Т рећи начин м елодичног црквеног појањ а је р е с -а о н з о р н и . С астоји се у том е да један отп оје неш то, а др угипо сле њ ега н астављ ају по јањ е. те м у .гако као од говар ају.О во од говарањ е је дво јако. И ли је но јац отп ојао један стихпсалм а а кор је пон овио п оследњ е речи овога стиха, илису чланови хора на све стихове п салм а одговарали за-врш ним речим а прво га стиха псалм а, ш то су Грци звали

бтагЈхеТу ил и бтеахобеи* (биссш еге). П рви нач ин спо м ињ у А по-столске' У станове овим речим а: » . . . П осле чи тањ а ночињ еједан да поје псалм е Д авид ове, а наро д од говара кр ајевестихова«.4) 0 другом начи ну спом ињ е св. А танасије. којикаж е, да је, када н аваљ иваху на цркву А ријевци, заповеди ода ђакон поје псалам , а народ је одговарао са: М кш вов*кк* лилостк «ги>. О во п ојањ е н и је извод ио сам о један п ојацнего цео хор или један д ео хора, а цео народ у цр кви јеодговарао.

4. Ч етврти начи н м елодичн ог црк веног по јањ а је а н т и -ф о н с к и

(види стр. 220.—221.) .И з в а ђ а њ е ц р к в е н и х п е с а м а . Ц рквено иојањ е немасам осталног значењ а, као ш то га им а светско невањ е, н. пр .

') В а х И ш з , Е р. 207 . аЈ с1ег1соб ^е ос аев ап еч зев: Т/5гј бЈиД арробатЈе.

лаут« ; х о - .ч г Ј, и>{ 46 4УО ; АТБРАТО Г, ха1 ХТЈУ ЈЈороХ о^А М О Ј ],а Х р А >ч 4уа-

Чр4рооо1 хф К ир((р (М Јкпе, Ра1г. »г. Т. XX XII. р. 7 64.).

Ј о а п м з С ћ г у 50з (01П 1 1п Е;> I . а<1 С ог. Н ош . 36. (М д ае, Ра1г. (гг. Т. 55. р. 521 . ) .

*) Ј о а п т з С а з з г а т Т ) о соепоИ огиш ЈпвШ иИ в 1Љ . I I . с . 12 . ( М ^п е , 1>а1г. 1а1 .

49. р. 102) .

«) С опв1. Д р. 1. II с. 37.

израж авањ у и извађањ у и стих .I. М у з и ч к и с к л о и не сме см етати но учном обележ ју

црквених песам а; с тога м ора м елодија бити при м ењ енам исли и саставу текста, да би се исти м огао схватити; м ора

се одликовати величанственом простотом , ирирод нош ћу, важ - .нош ћу, ум еренош ћу, каква прили чи светости служ бе. Р а-зум љ ивости смета пон ављ ањ е слогова и речи без свезе <н. пр.да ноаш А

л П О Ж М Ш Л А «Т * ; начало/И * н ваа - Ј- начааолш и кластГм ;

паотк прн 4- плотк пр1«а«Ли и т. д.) као и н аглаш авањ е пол уво-кала (п. и р. н. пр . мвпш агосА у великом „Гаас* Господ«нк") аконсонаната по готову (њ пр. П О П ЈЈД З Д Н С Т В ЈН М И у великомД уховском сједалну). В огослуж беној светости не одговарајусувиш е веш тачки спојеви тонова и еф ектни п релази м еђуистим а, претерано по јачањ е или и зум ирањ е гласа, јакабрзин а, уоп ш те еф екти и извијањ а који прили че светском

певањ у. И скљ учујући црквеном појањ у несвојствене м ело-дије, црква не забрањ ује умерено веш тачко израж авањ ем елодија љ упко и при јатно уху. В еш тачко нојањ е буди уон им а ко ји се м оле м исао и м оли твене осећаје, а пр ијатностје особина лепог појањ а те не искљ учује укр аш авањ е м е-ло ди ја до извесне грани це. О во важ и особи^ч) за оне песм е,у којим а се садрж и не сам о м олитва и духовн о н азид ањ евећ и рад осн а свечано сг усном &не догађа ја наш ега спа-сењ а и истори је цр кве (н. пр. на велике п разнике, и сва-кидаш њ е песме у најваж ни јим свеп1теним радњ ама, н. пр.о м алом и великом входу и т. д. или иокајни и туж нивап аји скр уш ен ога ду ха н. пр. Н а р-кка\х вав1аонских*...;П окаА Ш А № в«рзи <ии двсри .... С о свА Тк1Л4И. .., К осп-квЛ м стрј*сти Т В О А . . . и т. д.) У овом сми слу н егује црква пор ед н ај-пр иро дн ијег уни соног п ојањ а (у један глас) и харм о-ни чно (у виш е гласова), но под извесним условим а, анаи м е: да им а одређен, величанствен и спокојан к арактер,да се речи разговетн о чују, да по јци у хору (лику) .исте'слогове истодоб но и зговар ају, да се уп отребљ авају увек кон-сонантни акорди.

II. И з р а з и р а з н о л и к о с т црк кених мелоди ја сходноцељ и ц ркнено га појањ а не постизава се разноврсн им ве-ш тачким ш аренилом , извијањ ем и силним еф екг,има којикарактериш у светско иевањ е; па ипак се не мож е тврдити,да је црквено п ојањ е м онотоно, или томе сличн о. И зраз иразнол икост доби ва црквено п ојањ е:

г.) Р азно врсн им склоном по јаца, т. ј. да ли по је савнарод (Х ао() или кор (/оро;, лик) и разни м начином појањ а(унисон о, антиф оно . и т. д.) .

д.) У потребом понеких иачин а веш тачког извађањ а,као: из с в е г г л а с а , к»д1гд^ени>, Гог1е), В И Ш И М , пониш им и нај-

1



а. ) М еш ањ ем појањ а са читањ ем. чиме се даје одисаји појци м а и оним а који се моле.1)

б.) Р аспоредо м гласова, који се по ц рквеном уставуупо требљ авају по одређени м столповим а.*) У току ц рквене

годи не (са изузетком П едесетни це) и зређају се столпови дош ест пута.5) Глас почињ е нечерњ ем уочи недељ е и зовесе владајући или Н Л С Т О А Ц ЈЖ И Л И недељ ни за сву седми-цу. П о њ ему се равн ају и м ноге дру ге црквене несм е,за ко је устав п ро п и сује, да се п оју к* П Р Н Л В Ч Н К Ш Ж С А глас*О С М О Г Л Д С Н И К Ј, кх глЈсх Д Н .а, во гдас* настоА Ц Ј?и, К огороднч(н&гласл и т. д.

в.) М еш ањ ем владајућег гласа са гласом који доносим ин еј; иојањ ем стални х песам а на богослуж ењ у ;*) одме-њ ивањ ем недељ нога гласа сродном узикалним (изведени.м,плагиалним ), разно лико ш ћу м еподија једно г те истог гласа(сам огласан, п одобан, тропарски), разно лик ош ћу напена илибрж им појањ ем и стих прем а свечаности дана, нојањ ем једнепесм е у виш е гласова,5) и најпо сле појањ ем поједин ихделова неких песам а разним гласовим а у бројном или сродно-м узикалном реду.6)

' ) Т ако м еш ан . е проаи сују већ А постоаске У станове ( кп> . 3 . гл . 57 . ) : »Н ска

чат ац чи та па средини абор а иа књ иге . . . . , а после два чи тањ а . . . . нека когод

поје псалм е Д авидов е , а народ н ека гласно понавл- а крајсве стихо ва » У 17 . пра-

в и л у Л а о д и к и ј ск о г а са б о р а п р о п и с у је се : » Н е т р е б а н а б о г о с л у ж б е н и м а б о р о в и м а

псалм с сједињ анати један с други м , већ после свакога псалм а нека се чита«

С т о г а се у ц р к в е н о м у с т ав у и ц р к в е н и м к њ и г а м а п о т а м к о р а з ја и т . а в а , ш т а икад треС а чи тати , ш та и кад по јати .

*) С толп се састо ји из о сам гласов а који се један аа дру гим и споју дд

оса.м неде.Ба.

») П рви почин . е у прву недељ у А чостолскога поста , други по сле св . И ли . је ,

трећи после К рстова дне . четврти у Б ож ићн и пост, пети посдо В огојавл , ењ а и

ш ести у 1 елнки пост .4 ) Н . П р . С « " К Т | Т И ) (1 И , Б 0 3 В |» 4 м Н 0 & и т . д .5) Н . ир. Гвгиодв коззк^ х. . . Д * Л спрЛкнтел.. . , стихови иа Госн»лн и ни

Х ил нп . Н елпко славослонИ .је, 11р«ллг»сло»»и . . и др. поју се на свих о сам гдасова.

Господн помнлКн и О минх по ју се и рем а врсти б огослуж аљ а тако ) в различ иго и т . д .

" ) 11. пр . К огонлч^лкннмх млнокш нма и др.

н и ш и м гл асо м , ) но не прелазећи у дерањ е; т и х о (рјапои р1ап1зз1ш о), али д а га нерни чу ју ; а о л а к о (1еп1о и лизиз1епи1о) но да не ум ори ни по јце ни слуш аоце, даклене прелазећи границе; в и с о к о , а о л а к о и ео сдадкол^нТсм*

(подједнако).*)

ђ.) П аж њ ом на правилан ритам , т. ј. дељ ењ ем мелодиЈеирем а см ислу текста, и ум есном ин тонаци јом (нагласком )истих делова, ирем а м исли п есника.

III У погледу и з в о ђ е њ а ц р к в е н и х м е л о д и ја црк ва пезахтева од по јца гехни чког и нисоког м узичког образовањ а,ни веш тачке способно сти, на ни особ ита гласа, већ захтевапре свега веру, нобож но располож ењ е, сређењ е м исли иж ивот хри ш ћански ; па тек онда јасноћу и чистоћу гласаи д акако разум евањ е текста и по јањ е истога побож но,паж љ иво, ум но (пријатно) и складно. Д а би тим захтевим а

задовољ ио, црквени је п ојац д уж ан чувати своје здрављ еи о ргане за пен ањ е; а кад и оје м ора нојати разум но (раз-говетно) у природ ни м грани цзм а дотичн ога гласа којемпр ип ада, служ ећи се природн им даром свога гласа, безсм ерањ а на празну славу и сујету усиљ авањ ем гласа (Ра1-зеИ е), цојући не сам о м елодију већ и текст, дак ле: А ,Ц *мт>и оулом*,*) пазећи на нагласак речи и величину нота. нам елодичн е гласовне паузе (да њ им а не раздвоји речи, којестоје у грам атичк ој свезиЈ, на оди саје (да их не м еће у поречи или где н е треба), и снагда при стојно и побож но ;не да истиче себе и свој глас, већ см исао текста, и

ни како не пр оп раћајући п ојањ е каквим телесним покре-тима ( лунањ ем ногама, климањ ем главом, ш ирењ ем рукуи томе слично).

' ) Т ако н . пр . за Кллжжн. . . у велики пост стоји у Ти иик ону , да иХ ноју

два л ик а ил<гл4сни' , а на занр ш етку ои лнкл <ош1дш«с« •квп-к согллгни поктх кисш нмкГД Љ О М К Номлнн Господн. . . , Н П К̂И М ЈСШ НЛМ ГЛЛСОМХ. Номлнн н сх ИлЛДМКО. . . И

кисш нмх ИОМ АНН н С̂Х Склтин. . .') Н . пр. С | Ж1НИК> грддјтх. . . вгдјсл1кн1н оучмнци. . .») I . К ор . Н . 15 .

282

Ч и т а њ е С в е т о г а П н с м а .

76 . Ч и т а њ в С в е т о г а П и с м а н а б о г о с л у ж е њ у .

О б и ч ај ч и та њ а С в ето г П и см а н а б ого сл у ж ењ у и и ди м ојош к о д Јуд еја. В ећ је М ојсије установи о да се суботом - чи тазакон. 1-е је своје нетокњ иж ијђ разделио прем а б роју субота

А нош то је богослуж ењ е апостолског врем ена посталокао н орм а за богослуж ењ е касни јих врем ена, то је сигурно,да се С П исмо читало на богослуж ењ у у времену иза апо-стола, о чем у и м амо м ного сведоц аба. Т ако каж е св. ЈустинМ ученик опи сујући богослуж ењ е свога врем ена: >У г. зв.дан недељ е сакупљ ам о се сни из села и из градова на



у г о д и н и у т. зв. и а р а ш е . К ад су се по јавил е нове све-ш тене књ иге, читало се и из њ их. П осле В авилонског роп-ства и остадош е син агоге наро чи та м еста, где се суботомчитало С вето П исмо , и од то доба није тај обичај прекидан

ни у врем е И Х риста (Л ук. 4, 16. 17.) и апостола (Д ела 13 ,15 ;15, 21) С ав закон био је у сврху л итур гичког читањ а у суботепреко године подељ ен на 54 велике параш е. С вакој суботнојпараш и до давало се изабрано чи тањ е из прор ока, које сезвало х а ф т а р а (отпуш тањ е). И тако су Јудеји још до обра-ћањ а у хриш ћанство били познати с овим саставним деломбогослуж ењ а и њ еговој сврси. О вај је обич ајјудејске црквепреш ао у хриш ћанску тим пре, ш то су ову потоњ у у првим ах сачи њ авали поглавито Јудеји, који су били навикли набогослуж ењ у слуш ати реч В ож ју и који су већ познавалии чували старозаветни канон . — У Н Завету дао је по-

вода првим хриш ћаним а да прихвате овај део богослу-ж ењ а прим ер И Х риста. Зн а се, да је сам И Х ристос читаосвеш тене књ иге у Н азаретској синагози 1.) С вети ап остолП авле, увиђајући потребу читањ а С П исм а н а богослу-ж ењ у, и сам га је читао и својим следбеници м а запо ведаода га читају (II. Т им . 3, 16. 17). У п очетку сс .итало ухриш ћанској цркви из С ветога П исми С Завета ( Д ела 15 ,21. 13, 27. Р им 8, 4 II П етр. 1. 19. 20.), но течајем врем енадодадош е хриш ћани и новозаветне књ иге — јеванђелија иапостоле. Т ако снети агтостол П авле запо веда солун ћкојцркви, да њ егову посланицу нрочита свој светој браћи

(I. С ол. 5, 27) ; а тако исто захтева и од К олош ана, дакада се њ егова послани ца прочи та код њ их, нека гледајуда се прочита и у Л аодикијској нркви, а напи сано Л аоди-кијској цркви, да се прочита и код њ их. (К ол. 4, 16) .П рема том захтеву апостолову уваж авали су и употребљ а-вали су први хри ш ћани њ егове посланиц е и друге књ игеН Завета исто тако, као и он е С Завета.

») Л ук. 4, 16. 17.

једно м есто. и докле год врем е доп усти, читам о* усиом енеапостола и списе пророка«.1) Ч итањ е С П исм а како С гарогтако и Н Завета потврђу је и Т ертулијан *) а нарочи то А по-столске У станове,3) које н абр ајају п оједин е књ иге и з С тарог и

Н Завета, из којих се чи та на богослуж ењ у. -IIа и у свим а ста-ријим ли тургијам а означен о је да се на њ им а чита С п. П исм о.

В рој читањ а ни је био свугде једнак. О бично се узим аладва читањ а. једно и з С тарог а друго из Н Завета, негде оп еттри, а негде и четири дблом из С тарог делом из Н Завета.4)

О но ш то је прем а до сада реченом био ц рквени обичај, п отврђено је од сабо ра као закон . Тако про пи сује лао-дики јски сабор 59. каноном , да у ц ркни н е при личи гово-ри ти н еосвећене псалм е ни ти читати некан он ске (лхауб^.отх)књ иге, које нису прим љ ене у канон , н его с&мо кан онскекњ иге Н овога и С Завета. А 60. канон набраја канонске

књ иге оба завета.4

)Б иб ли јско чи тањ е зове се ам хуусоо̂ . 1есћо; одсеци чи-

тањ а аш учш оцхта или ауауусбое̂ или лермолаС , код Јеврејапараш е. И м е перикоп е употребљ авало се за читањ е С Завета,па је и касни је остало ово им е за цр квена читањ а.*)

7 7 . Ц е љ ч и т а њ а С в е т о г а П и с м а н а б о г о е л у ж е & у .

С вето П исмо се чита на богослуж ењ у како због по-учн ог карактера богослуж ењ а, тако и због ноучн е садрж ин есам ога С ветог ГЈисм а. С вети апостол П авле тврди , да В ГА К Ф

писдни БогодЗхновж не и поисзно встк ко оучснн«, ко Ш БЛ И Ч Е Н И О ,

') Ј и з Н п М а П . А р о 1 о ?. I . р г о С ћ т Ц а т з с . 6 7 . ( М Ј? п е , Р а 1 г. Т . 6 . р . 4 3 0 . )

*) Т е г Г и 11ш п 1 Х јђег Је ап1 та с. 9. (М ј(ш е, Ра1г. 1а1. Т . I I . р. 701. ) И спор. и

А ро1о§еИ сив аЈу. ^еп1ев с. 39. (М ј̂ пе, Ра1г. 1а1. Т. 1. р. 532. ) .

' ) С опв1. Ар ов[ . I . I I . с. 51.

*) И с п о р . К и и р и ја н , Ерјв1. 33. и 34. (М ^п е, Ра1г. 1а1. Т. 4. р. 328. и 332. ) ,

Т е П и Ш а п . А Ј ихо геш Н ћ. I I. с. 6. (М 1епе, Ра1г. а1. Т . 1 р. 1411. ) и О п # е п ., С оп1га

С е1зит Н ћ . I I I . с . 45 . ( М ^п е , Ра1г . «г. Т . 9 . р . 677).Ј) Испо р . и 33 . кан . картагинско г сабора од 318 . год .

« ) И спор / . Ш /1, спом д . р . 309 .

к о н с п ( м к д јн ? м , к « И 4 ка за н1 к> , е ж » к * и р а к д -к ( Ц . Т и м . В , 1 6 ) . П о

том е је главна сврха читањ у С ветога П исма на богеслуж ењ ун а з и д а њ е и а о у к а . Т ој сврси подједнако служ е свеш тенекњ иге и С тарога и Н Завета, као дн а осповна откринењ а идом остроја с п а с е њ Ј « чо вечјега рода. Н рве зато, ш то сли кајупри ирем у љ удског рода за спасењ е, а дру ге зато, ш то излаж у

2 8 6

нр ем ена.') Т ако потр аја до IV. н ека. 1}да1Ч)дарећи тој оба-зривости почи њ е се још у најстарија врем ена стварати некиред у избору м еста за чи тањ е из С ветога П исм а; отуда сеод IV. века у м ногим црквам а м ож е наћи указа о одељ цим аиз С ветога П исм а, који се им ају чи тати у одређене дан е и



науку и историју о И скупитељ у, и искупљ ењ у. О туда јејасно заш то су свети апостоли сваки пут у богослуж бенимзборови м а поу чавали верне о Х ристу распетом , па иступоуку и науку и писм ено излагали, кад је због распро-страњ ености јеванђели ја не м огош е предати усм ено. У једноми д ругом случ ају користили су се старозаветни м списим а.П огледом на ово је за цркву апостолскога доба и усм енанроп рвед светих аностола о И Х ристу и Њ еговим делим аби ла оно исто, ш то је за нас С вето П исм о, које је за н асто исто ш то и апостолска проп овед, само стављ ена н аписм ено. С те ће стране учењ у аностолском, које су слу-ш али први хриш ћани (Д ела 11, 42) одговараги не сам одан аш њ е проповедањ е речи Б ож је, него и читањ е исте набогослуж ењ у. П оред пом енуте гланне.цељ и не м алу наж ности.мају и друге. Ч итањ ем светога писм а на богослуж ењ у им а

се н аим е а) показати да се суш тина хри ш ћанскога бого-служ ењ а оснива на С ветом е П исм у и да богослуж ењ е целецрквен е годин е им а за основу ж ивот И суса Х риста ињ егово учењ е; б) очи гледн о представити једин ство и зајед-ницу верних са И Х ристом и в) изразити чуство нобож -ности и нош тонањ а сам ом С ветом П исму као неизм ењ ивојречи Б ож јој.

7 8 . Р а е п о р е д ч и т а њ а и з к њ и г а С в е т о г а П и с м в . 1 )

С вети апостоли су се у п огледу читањ а С ветога П исма

на богослуж ењ у др ж али јеврејског оби чаја, те су хри ш ћа-ни м а из Јевре ја читали и тум ачили из закон а (тер1хопа{, а а -р а ш е ) и пророка (х а ф т а р е , с1пл1бзЈопеб — јер се читахупред заврш етак богослуж ењ а) он е одељ ке, на које су овивећ отпре навикли били; а за хриш ћане из незнабош твабеш е оставл>ен и збор увиђавно сти цр квене п оглани це, којисе са своје стран е обазир ао н а по требе слуш алац а, н а зах-теве врем ена или обележ је пр азни чн ога до 'ађаја и при лика

' ) Види Л е б е д е п , сиом . д. стр. 71.

пр азни ке. 'Гако свети Јован Златоусти н реп ор уч ује снојимслуш аоци м а да нр очи тају код куће јеван ђели је, које ће сеу недељ у читати у цркви, но том е би у Златоустово добавећ би ла позната зачала за недељ е и празни ке. У аф ри -кански.м се цркнам а-, по сведоџби блаж епог А вгустина, чи -

тала дела аностолска п осле У скрса; по истом е се н рвачетнр дан а П асхе чи тала јеванђ еоска истори ја о Х ристовуваскрсењ у.5) М о снедоџби О ригеповој читала се у њ еЈ-онодоба страсне седм ице књ ига Јова и о Јони , најпр икл ад-ни је за те д ане, када он и који посте и уздр ж авају сестрадају таЈсо рећи као и Јон , и иду за Х ристом, н еби ли се, прош авш и страш на њ егона страдањ а, удосго-јили дочекати и сланни Њ егов У скрс. ') У источним сецрквам а п о уставу читало у дан страдањ а С пасителлва>т. ј. на В елики П етак оно, ш то се односи Њ егону К рсту,а на В елику С уботу и сгорија о Њ е1Ч)ву страдањ у, см рти ип огреб у; на У скрс се чи тала истори ја о васкрсењ у, а свакиследећи дан оно, ш то се у који и догодило. ^ дане педе-сетниц е чи тала се књ ига Д ела А постолских, јер чудеса апо-стола, о којим а се у ЈН О Ј говори, служ е за док аз истИ не оваскрсу Х ристову.

У V. столећу (458.) ноделио је александр ијски ђакоиК нталије Д ела А постолека, посланиц е апостола П анла исаборн е нослани це за употребу V александри јекој црквина 56 одсека. п рема броју недељ а у годин и. убро јивш и овд еи 1\лавна четири годи ш њ а празни ка.4) И сто тако су под е-

љ ена и чи тањ а из јеванђелија.4) Т ако је учи ни ла и азијска

») Т ћ а Њ о / е г , II 87.

') А и ј >ц $ Н т , 1п Јоап пЈз еуа п гсИ и т Т гасгаЈив VI. сар. 1. (М Ј^пе 1'а1г 1а(.

Т. 35. р 1

• ) И спор . О п ц е п к . Н огш Н а Ле П ћ г̂ вапсИ Јов и А т ћ г о в и Ер ' |в1 20 М агсеШ пае

Јогогј (М |рпе 1'а1г. 1а(. Т. 16. р. 998.)

*) П рема пови јем миш л>еи>у иодедио је у сврху литурси чког читан.а Н Н авет

у перикоп е још пре 400 год. Е в а г р и је и л П о н т а (+ иаа И »>.) Н иди С а з р К е п ?

О г е ^о г у , ТехИ спИ к Је«, пеи еп Т|'« 1атеп(» 1. В.1 1>'1ргјр 1902. р Н 7Н.

Н с п ор / . Ш /1. 1л1'..Г(.чк. 2. В Ј. р. 311.

2 7

цркн а. Ом и одсеци беху »еома дуги. и код Е нталија у јед-ном читањ у беху 4 , 5 и 6 данаш њ их глана . ')

Н ачело, које је хтиш ћанска црква у иогледу читањ аС ветога П исма од вајкада чу вала. наи м е: да одељ ци стсјеУ с.вези са успом еном , коју црква освеж ава, и врем еномслуж бе, у пуној је енази у иравославној цркви и данас .

С нетога Н исма добили су сноје име отуда, ш то се у њ им авећином при кривено — као у причам а — по казује ва-ж ност празни ка или служ бе. Због важ ности п рича, пра-обр аза или про рош тва, који се у њ им а садрж е, руска игрчка цркна им ају их у засебној књ изи (парим ебникт, ). П а-ри м еји светим а једн ог ли ка или чи на јесу једн и те исти;



ГЈрем а том е им ају о дељ ци из С ветога П исм а, који се набогослуж ењ у чи тају, ове називе:

1. К а т и з м е . 'Гако се зову одељ ци у псалтиру. И м а ихсвега двад есет; чи тају се снаки дан на н ечерњ у (но једн а)

и јутрењ у (ио д ве или три), а уз часни пост и на часовим а.Ред им н очињ е у суботу у очи Т ом ине недељ е на вечерњ уа заврш ује вечерњ ем велике среде. и чи тају се тако, да сеу току сцаке седм иц е п роч итају једаред, у велики пост п акседм ично дваред.*) За врем е успом ене страдањ а Х риста С па-•ситељ а и светковин е Ш егова светла васкрса, т. ј. од В ели-ког Ч егвртка п а до Т ом ине Н едељ е катизм е се на богослу-ж ењ у не читају. Реч катизм а значи седењ е, али не зато,као да би се за време њ ихо ва чи тањ а см ело седети, — јерсе неки делови катизм е и дан ас зову антиф он и који се појуодр еђени м гласом , а неке се катизм е деле на статије (отЛ -оес;, »(аћопез = стојањ е) — већ зато, ш то је и за катизам а до -ла зил о ч тени је, за врем е ко јега се у старо д об а см ело се-дети, а седало се ради слуш ањ а чтени ја или поуке тек затро п ара, који се по ју иза катизам а, па се и зову гкдаанн .С татије катизама зову се и славам а; свака катизм а им атри славе.

2. П а р и м е ји <тсаро:{па, п ри ча). Т о су од ељ ц и, који сеузим ају већин ом из С ветога П исм а С Завета, а читају се но-главито на великом н ечерњ у п разни ка с бдени јем или по-лијелејем после входа. те на свакидаш њ ем вечерњ у пон е-

дељ ком . уторком , средом, четвртком , и петком великогапос.та и на 1. и 6. часу и стога; загим на јутрењ у великесуботе, прили ком великога освећеЊ а воде, на неким м ол-баним а') и на м алом вечерњ у сирне недељ е. петка и су-боте ако у ове потоњ е дане падне С ретеније.4) О ви о дељ ц и

' ) П с и о р . Ј о ћ . 1*е о п ћ . Н и % , Е е ш 1 еН и п р ш < Н е К с ћ п П е п М е в К е и еп Т е к 1 а ш е п и

1. Т ћ. 4. А иП . $1и((<;аг1 ипд ТаШ пЈгеп 1847. р. 150. и даљ е.

*) Ред читаљ а . катанам а на богослуисењ у излож ен је у псалтиру .

' ) П особЈе, стр. 821

*) Ц>. стр. 219. и 549

стога је у типи ку каткад н азначен а књ ига и глава, којасе им а читати, а каткад стоји н . пр. сам о: Ч Т «М А т р и

п р ш о д о Б н н ч < ск (А (1 1 . јануара) или Ч Т Ж А т р и с к А т и т в д к с к Т А

(27. јануара).

3. З а ч а л а . О вим се им еном зову одељ ци, на какве сунодељ ени јеванђели је и апостол, разум евајући под првимјеван ђед ија четири јеванђел иста, а по д д ру гим : дела апо -столска, седам посланица саборних и четрнаест посланицаапостола Н авла. Ч итањ е зачала из апостола и јеванђели јаје света црква тако распоредила, да се у току годинепро чита цело јеванђели је и апостол, одреди вш и зачалакако за сваки дан преко године (Ч Т Ј Н И Р А Д О К О « , и л и б м г г м мА апостод* дн(1, тако и за н ароч и те д ан е.

Р ед чи тањ а редо вни х зачал а из јеван ђели ја јесте ов ај:

С нето јеван ђели је од Ј о в а н а П О Ч И Њ Р првим даном У скрсана л иту ргији- и чи та се кро з сву пед есетни цу , т. ј. доД ухова, са изузетком три дана.1) С вето јеванђ ели је одМ а т е ја чи та се од духовског понедељ ни ка па до петка поК рстову дну.*) С вето јеванђ ели је од Л у к е чита се од по-недељ ни ка по К рстову дну до недељ е сиропусне,*) од којепоч ињ е засебан н из зачала изабраних сходно великом епосту са и зузетком он их седм ичн их дана, у које се чита

*) Тр ећи дан У скрса чи та се 113 . зачало од Лу ке , у недељу М ирон осица —

6 9 . з а ч а л о о д М а р к а , и н а С н а с о в д ан — 1 1 4 . з а ч а л о о д Л у к е .

* ) Ре чи м а : »до петка по К рстову дну« о бележ ава се рок , пре кога се ни кад

н е з а в р ш у је ч и т а њ е с у б о т н и х и н е д е љ н а х аа ч а л а и з Ј ев а и ђ е л и ја о д М а т еје . Н о

и е зн а ч и д а се т а ј р е д и м а п р е к и н у т и . А к о У с к р с н а и м е п а д н е д о ц н и ј е, н а с та в љ а

< е читањ е пом енути х • и за петка по Кр стову диу док се не сврш и ( П особје , стр .

411 . , Н и к о л а је в и ћ , стр . 262 . ) . А ко пак иза 17 недељ е недостане јеванђел ија ( апо-

стола) , — а м ож е • недостати највиш е за пет седми чних д ана — , чита се за ти х

пет дан а из јеванђ ели ја од М атеја по униђавно сти онога , К О ЈИ ч и т а

*) Л е б е д е в Ђ , с т р . 7 1 . А к о о д 3 2 . н е д ељ е п а д о и е д ељ е М и т а р а и Ф а р и с е ја

недостане седми чни х зачала , одброје се зачала од седмиц е м есопусне до неделл

по Богојављ ењ у уна траг; а за недсљ у мож е недостати само једно аачало и онд а

се пред З акејевим ( зач . 94 . од Л уке) чи та јевавђелије . о Х ананејци м М атеја

<вач. 62. ) . П особЈе стр. 414 . и 415. Н и к о л а ј е в и ћ , В ел . Т ипи к , стр . 265 . и 266 .

288

свето јеван ђели је од М арка. С вето јеван ђел и је од М а р к ачита се у седм ич не дан е (по недељ ак, утор ак, среда, чс-твр-так и петак) од 11 . до 17. недељ е,- затим у но м енуте дан еод 29. н едељ е до нелико га поста, и у суботе и недељ е ве-ликога поста.1) — Н едељ ом на јутрењ у читају се такозванаваскрсн а јеван ђел и ја, којих је на бро ју једа н аест и сачи-

празник е и некојих светитељ а; г) н а нр азни ке светитељ ауоп ш те (прор ока, апостола, и т. д.) и д) н апослетку на слут

ж бам а, које се сврш авају по извесним случајевим а и попотребама хри ш ћана (н. пр. на крш тењ у, погребу и т. д. ).Т а посебна зачала су сасним пр ик ладн а за оне случ ајевеи светковине, за које су одређена.



њ анају посебан „етолп*"1) јутр ењ и х јеван ђел и ја, а узета суиз свих јеванђ ели ста;") садр ж ин а им је н ак истори ја о ва-скрсењ у Х ристону и јављ ањ у Љ егову м ироносицама и уче-ницимгС. Њ ихо в ред почињ е са недељ ом свих светих и п о-

нављ а се непрекидно сваких П недељ а, неких 6 иута угодини.4) — Ч итањ е зачала из апостола иде упор едо сазачалим а јеванђели јам а, и то: у п едесетни ци се п рочи тајуД ела А иостолска (уз јеванђели је од Јована), но педесетни цисе нр очи тају по слани це свегог апо стола П авла (уз јеван -ђели ја: М атеја, Л уке и М арка, и у суботе и н едељ е од 31.недељ е до сирне). У остале дане од 31 недељ е до четврткасирн е седм иц е чи тају се саборн е по слани це.

П осебна зачала апостола и јеван ђел ија ч итају се: а)у н еке суботе и н едељ е које стоје у скези са изнесним ве-ликим Х рнстовим празниц им а, и које би се м огле назвати

санезни м а, наим е у суботу н недељ у иред К рстов-даном ино К рстону дну, пред К ож ићем и" по К ож ићу, пред Бого-јављ ењ ем и ио Богојављ ењ у; б) у недељ у нр аотаца (другапред Б ож ићем ) и у недељ у отаца (седма по П асхи, око 16.јул ија и око 11. октоб ра); в) на Х ристбве и Б огороди чин е

•) 11<>с»б11-, стр. 416. Н и к о л а ј е т ћ, В е л . Т и п с т р . 2 6 6 .Ј) Н а л п и с т * « п д а ј с с е у т и п и к у ц е л о м н и а у р с д о в н а х а а м а л а је в а н ђ е л и ја

и ач1>стола. — П особјс, стр. 41 7.

' ) Јг д н о и л М а т е ја . 2 и з М а р к а , 3 и и Л у к е а 5 и а Ј о в а н а .

' ) Т а П л и ц а с т о л п о в а ј у т р е њ и х н е д ел >н и х је в а н ђ е л и ј а у с в е а и с а с т о л п о -

в и м а г л а с а :

Г л а с С т о л Л 0 в и ј у т р е н . и х ј е в а н ђ е Л И Ј а

1. II. I I I . IV . V VI .

1 . 2 . 10. 7. 4 . 1 . 9

2. з 11. 8. 5 . 2. 10.

3 4. 1 . 9. 6 , 3. 11.

4. 5. 2. 10. 7. 4 1 .

5. 6 . 3. 11. 8 . 5 . 2 .

6 7. 4. 1 . 9. 6 . 8 .

7 . 8 . 5. 2 10 7. 4.

8. 9 6 ' 3 11 8 . 5

д о б а г о д и н е п о ч и н . е који столн . види стр. 280. п р и м . 3 .

В иш е п ута се читају два па и три апостола и јеванђе-лија, и онда редовна зачала аностола долазе „а о Д з а ч а л о м )т. ј. чи та се са први м апостолом одн осно јеванђел ијем као јед -но зачало, а на треће м есто дол ази зачало посебно као др уго.

О пш та п равила о реду, којим се читају апостоли ијеван ђели ја, ко д којих је д ва или три у један д ан, јесу ово:У седм ичне дане (осим суботе) и у суботе од недељ е М и-тара и Ф арисеја до недељ е свих светих чита се прво ре-довн и апостол и јеванђел ије па онд а светом . С личн о томеи н а од анк ја Богороди чни х пр азни ка чи та се прво редовнозатим Б огородич ин о. У суботе пак од недељ е свих све-тих чи та се апостол и јеван ђел и је п рво светом а после ре-довни дневнћ. — У недељ е им а првенство све васкрсно;с тога се чи та пр во недељ ни апостол и јеван ђел ије а заовим а светом .*) У савезне суботе и недељ е, осим богојављ ен-

ских, чита се апостол и јеванђелије прво тих субота одно-сно н едељ а, затим редовн и под зачало и напослетку светомили Б огородиц и. У недељ е светих О таца у јули ју и октобручи та се пр во редовни апостол и јеванђели је, а затим оц им а. ' )

К аткад се редовн и апостол и јеван ђели је не читају, и то :'Н а велике празнике Х ристове, м а у који седм ични дан н али;у недељ у пр аотаца и у недељ у пред Б ож ић; не читају се редов-на зачала ни на п разни ке Богороди чин е, С ветитељ ске, хра-м овн е светих, и у д ане -светих који им ају бден ије, ако истипадну у који седм ични дан осим недел>е; но ако падну у неде-љ у, читају се на ли тургији 4) и недељ на и празнична з & ч а л а -

< ) Н . п р . у с у б о т у п р е д Б о ж и ћ е м п р о п и с у је т и п и к : ч тА 1 в 4с т* м , м * ж д »

с В с п б т * и # и > Р о ж д 4 с т« « м ж Х >1 с то » м 1 в у А д х » о дх зл ч >о : б » о то м х п л т Ј г « ( м * п *

Т м с о ж д « А к и т и и д и . У н е д е љ у п р е д К р с т о в д а н о м : "гг» «»<ж д « » и гК л « ж д -к ли » М Д Х

Б о з д м ж М и и х А »А д х а од х з* ч л * , т *ж » Б о го р од и ц и. Н а п р а а н и к м а л е Г о с п о ји н е : ч т и и

н рвж д в т д -к д и •о з д т ж ш ћ м и , т А м * к д х ( т . ј. п о д в а ч а л о ) , " О С 1М Х Б о г о ^ д и ц м .

• ) Н е д е љ о м а п о с т о л • је в ан ђ е Ј1 и је о а н а ч а в а ју с е к а т к а д д о т и ч н и м г # а с о м .

Т а к о с е м о ж е н а ћ и : « ро к( м «н х, ЈП О С Т О А Х , и № и г г1*к гласа.

» ) П о с о б 1 е, с т р . 4 2 3 , - 4 2 6 .4) Н а Б о г о р о д и ч н е п р а а н и к е и х р а м о в н е с в е т и х ч и т а ју с е н а ју т р е њ у с а м о

ј е в а н ђ е л и ј а т и х п р а з н н к а а в а с к р с н а и з о с т а ј у .

19

Н еки пут се ир еносе зам ала на чруги дан ; тако : кадсе светкују д ва светитељ а. који сваки им а своје зачало ,пр оч итају се р едовн а зачала дан пр^ ') Л ко се сам ах снет-кови на којег светитељ а или истори јског до гађаја пр еносин а који дру ги дан, то бива и са зачали м а.2)

»

чи тањ е јеванђели ја спадало је у дуж ност ђаконим а, презви-терим а и епископим а.

б.) О бреди, који се пр е читањ а, за врем е и после чи-тањ а С ветога П исма на богослуж нњ у врш е, јесу ово :

П ре но ш то ће се С вето П исмо читати, установи ла јецркн а нарочиту нрип рем у, којом п обуђу је слуш аоце да по-



7 9 . Н а чи н ч и т а њ а С в е то г а П и см а н а б о го с л у ж е њ у и о б р е д и ,

ко.ји се том п рили ком врш е .

С вета православн а црква одли кује читањ е С ветога П нсмана богослуж ењ у неким особинам а, којнм а даје израза својем

пош товањ у прем а речи Б ож јој. 'Ге се особин е састоје у на-чин у читањ а и у обредим а, који се ириликом чита>ва врш е.

а. ) С вето П исм о се на богослуж ењ у у православнојцркви , за разлику од сваког другог читањ а. чита узвиш енимгласом , иолако, јасно, р азговетно и побож но, а и на распев(рецитативно ). Ч итањ е псалам а за невниц ом , и парим еја јепр остије: а чи тањ е апостола и јеван ђели ја узвиш ени је.О бичај, одликовати С г.ето П исм о и сам им начином чи тањ а,по стојао је још код Јудеја и био је знак ун аж ењ а С ветогаП и см а. Т а ј о б и ч а ј с лу ж а ш е за п р и м е р са и сти м п о бу дам а

и хри ш ћанској цркви . Т о се види и з илраза који се налазекод црквени х н исаца, да се јеванђели је наим е ч и т а ил и п о је ,V коју су сврху од IV. нека почели иросоди јским знаци м ау тексту апо стола и јеванђели ја. обележ авати где требагласом дићи или спустити.8)

В аљ а и то на уму им ати, д а је света црк ва нареди ла,да С вето П исмо им ају читати нарочи ти степени кли ра—ч аци ,који се појављ ују већ у врем е Т ертули јана и К ип ри јана, 4) а

0 П особје, стр. 424.• •) Н и к о л а ј е в и ћ , В елики Т ии . стр . 269 . И спор . и стр . 121 . 0 ч итањ у је-

ванђелија види такође Н и к о л а ј е в и ћ , В ел. Ти пик , стр . 261 : 0 ч итањ у св . Јеванђе-

лија и А постола по руско- словенским Јеванђелнјам а , и расправе: Д и м и ш р и јеР у в а р а ц , 0 читањ у јеванђељ а у недељ е на служ би преко целе године . Зему н , 1888 .О цењ ено у И стини 1888 . г . стр . 285 . 0 п рекобројним недељ ама в читањ у јеван-ђељ а ниди расправе и полемику Д и м и ш р и ја Р у в а р ц а и С в е ш о з а р а Н и н и ћ а

Ш а к р а к а у Гласу И стине 1888 . Д . Р у в а р а ц , 0 читањ у јеванђељ а в апостола унедјељ е, но грчком јеванђел истару . И сточник 1894. стр 29. Д . Р у в а р а ц , 0 ч и т а њ ујеванђељ а и апостола у недељ у , по грчком јеванђелистару . С рп . Сион 1894 . стр . 7 . и 21 .

' ) С пом еника са н отам а у апостолу и јеванђели ју им а тек од XII . в. И спор.В о з н е с е н с к Ш , стр. 5.

«) Р г о Ш , Г,Н игк:е Јег Цге ег»1еп сН пеП кћеп Јаћгћипс1ег1е. Т О ћтреп , 1870.I, 192. С м и р н о в Ђ , Б ого слу ж ете хрјсгјанско е со нрсм ени апостоловт. до IV. в-ђка.К Јев-н 187 9. стр. 201.

бож но пазе на реч Б ож ју, пред парим ејим а и апостолом :п(н-м8др«етк, т. ј. вел ик а м удро ст коју ћ е одм ах ч ути иК онлмм г, т. ј. п азим о.1) П ред јеванђ ели јем • П р«<м«дростк,лростн, оуслк1Ш И (И к С К А Т 4 ГШ в ва н гм Г А . /И ирх вскмх,*) на ш то

верни одговарају: А д8х

в

«

и

тво»л|8, и, чувш и им е јеван -ђели ја из којег ће се чи тати, усрдн о п рослављ ају Г оспод а,чи је ћ е речи слу ш ати, ускли ком С лава т«к*к Господи, саават«к"к, којој прослави следи позин К онаил*. С ам о читањ е,иза по зива Е онднди п очи њ е речм а: Т акш гдагоа«тг Господк(код чи тањ а из С В авета), Р«ч« Господк, Ео вр«А 1А оно (предчи тањ ем јеван ђел и ја), Ео днн бн м , БратТ«, Еозак>ва«нГи (кодчи тањ а из апостола). Т о се по тум ачењ у Златоустогачин и зато, да би слуш аоци цени ли н е оно га који чита,већ он ога који кроз њ ега говори. П осле читањ а апостолаблагосиљ а архи јереј (а ако нл га нема — јереј) чац а, по -

дељ ујући м у м ир речма Ж ир* ти, н аш то п ојци отпоју Лааи«д$1а*,) а после јеван ђели ја б лагосиљ а у з речи : Ж ир* ти к л л -гов-кстввкци/иВ , н а ш тр п ојц и поју еаа'ва т«в«к Господи, саават«в«к.4) Р ечи Л и р* вркд«* изговарао је и изговара редо вноепи окоп , а ако овога не беш е н ајстарији (нач алствујући )презвитер.

П ом енути припрем ни и пропратни возгласи су врло дав-наш њ и. 0 њ иховој употреби је наћи потврде у најстаријихотаца и учитељ а црквених.

За врем е читањ а јеван ђели ја се по оби чају право-славне цркве држ е запаљ ене свеће. О вај је обичај прим љ енод старо заветне цркве, у којој су гореле свеће, кад сечи тао закон.*) Н ајстарији до каз о том е оби чају као ио њ егову значењ у у хриш ћанској цркви налази се код

•) Златоусти бес. 19. на Д>ћнн.

•) К ип ри јан, посл. 34. Саб. картаг. (397) прав. 4.

•) Златоу сти, бес. 52. о црк ви.4) Н а вел . П етак на јутрењ у , и а вечерњ у . и на вел . суботу на јутрењ у пак :

С «Ји А *дг*тцгки1м ттмм ^ Г4смдн .

») И сх. 27, 20. 21 .

У

Јероним а.1) П о њ егову тумачењ у ппле се скеће при чи-тањ у јенан ђели ја, да се по каж е радост ц ркве, ко ја сеудо стојил а да ч ује реч Б ож ју, 8) и да се м атеријалном(тварном ) светлош ћу престави она дух овна светлост, о којој

.говори псалм опевац: О к»ктилни к* ногддм ж онлја здкон* ткои,

И С К ^ К Т * С Т ( З А < И * Д 10 Н Л » Х .8) *

293

у И С Т И Н И Т О М духу, тада се неће м еђу љ удим а ни када из-губити знањ е истиц ите религије и дух м орала.

Затим про повед је на богослуж ењ у и зато, да спрем иза достојно врш ењ е богослуж ењ а. Јер истини то хриш ћанском ољ ењ е м ож е се сам о тада зами слити, ако се врш и п рем а



К ад се на богослуж ењ у С вето П исме чита, од најкадасе па и данас у православној цркви стоји. И сидор П е-луси от ( | 4 34.) вели, д а је, кад се отвори ч асно јеван ђел и је,устајао и ени скоп, као д а долази сам Х ристос, и тим е је

по казивао н а при сутност сам ога Г осиода.

4

) У А лександриј-ској цркви је, по сведоџби С озом ена,4) јерарх — по својпри лин и због старачке слабости, — за време чи тањ а С ве-тога П исм а, иа и јеванђ ели ја, седео.

П роповед.

8 0 . П р о п о в е д н а б о го с л у ж е њ у , и м е ђ у со б н и о д н о ш а ј.

К акву намену им а проп овед на богослуж ењ у и како јеу м ногострукој вези проповед са богослуж ењ ем, и како јенеопходн а проповед на богослуж ењ у, излож или смо кад је

била реч о сврси богослуж ењ а. П рема там о реченом им апроповед да послуж и унутраш њ ој религији, и као органсавести и религиозно-м оралног ж ивота опћин е. ГЈрем а том еје п роп овед не сам о п отребна н а богослуж ењ у, него јеона битни део богбслуж ењ а, само богослуж ењ е.

Богослуж ењ е православне цркве им а сврху да одрж аваи ш ири хриш ћанску веру, дух и ж ивот, и ова се сврхаостварава пом оћу п роп оведи. П роп овед је н ајзгод ни ја уста-нова за одрж авањ е, стварањ е, ож ивљ авањ е и исправљ ањ езнањ а хри ш ћанског закона и религијозно м оралног ж ивота,он а је н ајзгод ни ја устано ва за пр бп агирањ е рели гије, њ ених

истина, нроп иса и истин итога духа њ еног, и тако је онанајзнам ени тија установа љ удска, јер када се хри ш ћанскапроп оведничка дуж ност врш и увек и свуда са тачнош ћу

* ) А С 1 У . У Ј ( Г 1 ЈА П Н П Т с . 3 —

*) У свим а се источии м ц рквам а пред читањ ем јеванђсл ија пале свеће м а

и . су нц е сијало , но не аато , да се свећам а р^стера там а , већ у знак радости и

с в еч а н о ст и . А Ју . У ^ П а п И и т с . 7 .

') П с. 118, 106.' ) А п . У ст . књ . I I . гл . 57 .5) 11181. есс1. I. VIII. с. 19.

истини том знањ у, и када је резултат у вери просвећеногзнањ а, о Богу и о наш ем однош ају нрем а Богу. П рем атом е п ропо вед је п отребна за богослуж ењ е, јер она јеелем енат који расветљ ује и но учава о богослуж ењ у.

П а не сам о да је пропон ед у овом одн ош ају потребепрема богослуж ењ у, н его и богослуж ењ е ном аж е и уна-пређује проп овед. У м олитвам а, песм ама и другим облицим абогослуж ењ а п онављ а се непрестано сећањ е главног учењ ахриш ћанске вере и ж ивота. Д а би пак проповед билаприм љ ена у срце слуш алаца, потребне су принрем не ли-турглчк е радњ е. О ве су мо литва, на коју с е нод сећа Vуводу проповс-ди, затим знак крста. и т. д.

И з овога излази да је не сам о про по вед по требна забогослуж ењ е, него и богослуж ењ е за проповед. н да нро-повед с а а д а у б и т н и о р г а н и з а м б о г о с л у ж е њ а , и да у

овом органи зм у треба да заузим а одли чно м есто.Н о иако треба истаћи велику важ ност прои оведи ињ ену апсолутну нотребу н а богослуж ењ у, то се ин ак пем ож е тврдити _ да је п роп овед кулм ин ацион а тачка илицен тар богослуж ењ а, него ову сачињ авају благодатни да-рови које ирим амо у богослуж ењ у. као ш то см о то изло-ж или код сакрам енталне сврхе богослуж ењ а.

Н а п и тањ е к а д а и к о л и к о и у т а т р е б а д а ,с е и р о и о в е д а н аб о г о с л у л с е њ у одговарам о: када је год м огуће, наим е к ада потребазахтева. Н о но ред свега тога не м ож е се тврдити , да с.е П огослуж ењ еили поједине радњ е овога не м огу без проповеди ирнш ти. II у по-гледу пр оио веди треба д а по стоји у ин терееу рели гије и р еда уцрк ви одређена норм а, зато је дрква и донела позитивне одредбеу овом погледу, налаж ући ово: »Треба да нредстојниц и цркава•сваки дан а особито у дане Господњ е, ноучанају сав кл ир и наро дречим а благочастија, изабирајући из бож анственога писм а м исли ирасуђивањ а о и стини «. . . ' ) Д акле у недељ не и празничке дане траж исе као дуж ност од црквених органа да проноведају реч Бо ж ју. Н ои осим ових дана им а и других прилика у ж ивоту цркве и верних,када је проповед потребна, наим е чри разним обредим а: крш тењ а.венчањ а, погреба и т. д. П ри овим литургичким обредим а захтева сепроповед, да би се учесниц им а показао значајрадњ и, и да би се спре-

' ) 19. кан . VI . васељ . сабо ра.

294

м и л и достојио и зврш ењ е н.ихово, и да би се повећала свенаност и славаједног празнпка. П а често и свакидаш љ е при лике црк ве ц поједин ацазахтевају др-лсањ е п роаов еди за по стигнућ е какве год сврхе. П р е м атом с проп овед се н е налаж е безусловно и код сваке литургичк ерадп .е кно дуж ност, нв ' 0 се траж и А ило позитивним законом , би лоприродоМ ствари у оне дане и код оних светих радњ а и нарочитихдогађаја у ж ивоту хри ш кана , који су прем а својој природи неом а

1 5б >

тако говори о ироп оведи и св. К ип ри јан. 1) О д IV. столећа и на-рочито од К онстантина В еликог, када је црквени ж ивот доби ом оћна полета, кадасу се ди зале величанствене цр кве. видим ода се проп оведи п освећивала велика паж њ а, иош то се реч В о-ж ја слободно м огла проп оведати. У овом врем еиу јављ ају се је-



згодни з .° постизаван.е сврхе б01'0служ ен.а уопће и проповеди посебно.

81. Ц рквена проп овед у првии вековим а.

К ада посм отрим о нрон онед у п рвим вековим а цркее,видећем о да и праксом и новитивним наредбам а о дговараизлож еним погледима и да је цркна у првим вековимапрем а овим погледим а п осветила проповеди особиту паж њ у.

В ећ код Јуд еја беху у упо треби не сам о рели гијознапредавањ а, него се са овим а спајаху литургички обреди ууж ем смислу речи, наим е м олитна и појањ е. 0 овом оби-чају говори често С в. П исмо Н Завета. И Х ристос ц сам иапостоли у потребљ аиаху у почетку такове прили ке да про-поведају. ' ) Ч им су проповеђу и делим а И Х риста и апостолапочеле да се образују хр иш ћанске опћи не, спојила се са

хриш ћанским богослуж ењ ем и проповед*), и као ш то јеустанова св. тајн е евхари стије би ла про пр аћена пр оп овеђуИ Х риста о узвиш еним особииама царства В ож јег, исто таковидим о и у апостолском богослуж ењ у иро повед у вези саевхаристичким богослуж ењ ем.*)

И непосредно п осле апостолског врем ена имам о сведо-џаба о непрестаној уиотреби проповеди, о вези п ропо-веди са библијским читањ ем и о нроповеди на богослуж ењ у.П рем а Јустину М ученику у н едељ не дане држ ала се про-повед после чи тањ а би бли је и претходи ла је ж ртви ипричеш ћу.*) И сто тако се сиом ињ е п роповед н то у вези

са библијским читањ ем на богрслуж ењ у у А постолскимУ становам а.6) Т ертулијан говори са нагласком о п роповедии о њ еним благословеним плодовима, о значају проповедии о вези њ еној са св . П исмом и са богослуж ењ ем .6) И сто

' ) Л ук. 16; М ат. 4, 23. 13. 54, Д ел. 13, 15 и дп.

•) Д ад. 20, 7; I К ор. 14, 1.

») Д ел. 20, 7.

•) Ј и &И п . М а П . Л ро1ор1а 1. рто С ћпвН апЈв с. 67.

») С опв1. А ров1. 1. II. с. 51 ; ви ди и: 1. VIII. с. 1 9.

•) Т е П и И ш м А ро1о@е()сив а<1у. (?еп1ев с. 39. (М ^п е, Р а1г. 1а1. Т . I. р. 532).

дан* за другим кориф еји у црквеном беседни ш тву, који увекизазивају дивљ ењ е и који остадош е као узори за сва врем ена.У ове бројим о св. А танасија, св. Јеф рем а, св. В асилија В еликог,св. Г ригори ја Н азијанзина, св. Гри горија Н иског, св. К ири лаЈерусалим ског, св. Јован а Златоу стог. св. К ир ила А лександри ј-ског, у источној цркви, а у западно ј цркви: св. А м вросија,бл. А вгустин а, П етра Х ризолога, св. Г ригорија В еликог.

И у овом врем ену је прои овед у вези са богослуж ењ ем .К аткад се држ аху на једном религијозном скупу виш е пре-давањ а или бољ е речено о једном предм егу говораху м ноги. ' )И сто тако држ аху у један исти дан ноједини п роноведн иц ивиш е проноведи као н: пр. Јован Златоусти у Д ариграду.У свечано врем е од П асхе до Д ухоџа нроповедало се уисточној цркви сваки дан, а исто тако се нро поведалосваки дан у време великог поста, као ш то то видим о из

ом или ја св. Јован а З латоустог, св. А м вросија, бл. А вгустина.В рло често се проповедало у источној цркви на дан м уче-ни ка, исповедн ика, као и у нарочитим при ликам а, каош то су освећењ е н овог храм а и дан храм овне славе.

К олика је важ ност давана проповеди видим о осим иадосад реч ен ог.и из нојединих сведоџ аба св. отаца. Т акокаж е св. Јован Златоусти изм еђу остало г: >-Ч име је по бедиоП авле Јудеје у Д ам аску ? Заш то га слуш а Д ирнисије А тински? 'Заш то га упоређују Л икаонци са М еркуром ? З б о ? с н а г ењ е г о в а б е с е д н и ш т в а . Зато треба епи скоп да. им а разум ,искуство и снагу речи. К о не ум е да поу чава како треба,

нека се не лаћа ове служ бе«.1) С в. оци ош тро коре онекоји занем арују слуш ањ е проповеди,4) и екском уни ци рајуон е који без важ но г разлога занем арују и ропо вед.6)

П роповед је сачињ анала у старој цркви крај литургијеоглаш ених.

») а р п а м Ер18(. X. аЈ М аг(угев е1 С опГеввогев (М 1?пе, Ра(г. 1а(. Т. 4. р. 261. )

') С опв(. ароз(. 1. II. с. 61.

*) Ј о а п п е з С ћ г у з о з (о т и з , Ре васегдоИ о Г. IV. п. 7 (М 1([пе Ра(г. рг. Т. 48. р. 669).« ) О г е е о г . N 02 .. О га(. II. Аро1о(?е(Јса (М јрпе, Ра(п С г. Т . 35. р. 497.)

») В иди 21 . кан. IV. картагинског сабора.

8 2 . И е с то п р о п о в е д и .И злож или смо да је проповед или проповедањ е речи

Б ож је било у тесној вези са читањ ем С в. П исм а, и да је до-лазило неп осредн о иза овога. Тако треба да је и дан ас. М естопроп оведи н епосредно носле чи- ањ а С в. П исма -оснива сена историји, а за То говоре и унутраш њ и разлози. Јеркада п роповед долази непо средно иза читањ а С в. П исма,

297

О в и о п ћ и о б л и ц и з а је д н и ч к и п о је д и н и м б о г о сл у ж е њ и м ап о т п о м а ж у д о с то јн о в р ш е њ е б о го с л у ж е њ а , д а ју њ е го в и мб о ж а н с к и м и д у х о в н и м м о м е н т и м а п о т п у н и зр а з, за д о во љ а -в а ју б и ћ е и п р и р о д у ч о в е к а, м а н и ф е ст у Ју у н у т р а ш њ у њ е -г о в у д и с п о з и ц и ј у , п о д и ж у је , и з а т о с у о в и о б л и ц и ч а б о -г о с л у ж е њ у н е с ам о в а ж н и н е го и п о т р е б н и .



држ им о се старе праксе. И нтерес хри ш ћана за разјаш њ ењ еон ога ш то је читано већи је када обичн о долази тум ачењ еиза читањ а, него када се остави за п осле; исто тако. кадапроп овед долази непосредно после читањ а св. јеванђели ја,

изгледа уи стин у као наставак Х ристове поуке. Н о ип акиако је све ово добр о об разлож ено, ип ак из овог се нем ож е казати, д а проп овед м ора ово м есто заузети и даеф екат богослуж ењ а и проп оведи зависи од ове околности.Јер баш напр отив м ож е да се јави -потреба. да се башпрепоручи аф ом ена м еста проповеди на богослуж ењ у. Т акосе у неким црквам а држ и нрон овед п осле речи „Еонли<м*,стал стк1л«х", а у др угим а после ири чеш ћа свеш тени ка, аоп ет у другим после заам воне м олитве. П роповед непо-сред но после читањ а сн. П исм а преп ору чује се, јер је овом есто одређено историјом , ираксом и унутраш њ им разлозим акао н ајзгод ни је. Н о ако говоре важ ни разлози за др угом есто, то се ироп овед м ож е преместити и на друго м есто,само се м ора прон овед као саставни део богослуж ењ а увекна св. литур гији држ ати.

О п и , н е б и т н и ( п р о п р а т н и ) з а ј е д н и ч г и о б л и ц и п о ј е д и н и х

б о г о с л у ж е њ а .1

)8 3 . П о д е л а в а ж н о с т и п о т р е б а о в и х о б л и к а .

О пћи, небитни (пропр атни ) заједни чки облиц и поједи-

них богослуж ењ а или сим воличке радњ е јесу: крсно знам ењ е,свеш тени чки б лагослов, полаган.е руку, полож ај верних набогослуж ењ у, уздизањ е руку и скрш тањ е на груди, покри-вањ е и огкривањ е главе, окретањ е лица прем а истоку, св.

"иољ убац (целивањ е), ум иван.е руку, кађењ е и осветлењ е.

' ) К од н ас о овом е: Д ревност уиотребљ аван .а и сим воличко значењ е спо-

л>аш н,их знако ва и радњ и при м олитви. [1ревод с руског иа »Рук оводство длн

се.и.скихт, пастмреп « г. 180-2. О р. ">. 6. и 9. П ревео Ђ у р о Т . М а р к о в и Н бсгослов.

С риски С нон, 1894. стр. 115, 129, 147, 163, 393 и 4-01.

84. З н а м е њ е ч а с н о г а к р с т а .

С в и л и т у р г и ч к и ч и н о в и и с в е м о л и т в е у п р а в о с л а в н о ј

ц р к в и п о ч и њ у и с в р ш а в а ју з н а к о м к р с т а, к о ји ч и н е к а к оп р и с у т н и н а б о г о сл у ж е њ у , т ак о и и з в р ш и о ц и б о г о сл у ж е њ а .

Ради осењ ивањ а знам ењ ем часнога крста привије се м али прсти м езим ац десне руке к длану, а остала три т. ј. палац, каж ип ут ивели ки саставе се уједн о врх ови м а равно , те се „тако састав.1 еннтри прста десне руке метну на чело и рекне к о Н М А О Т Ц Д , п о с ве ћу ју ћ нБогу свој ум , затим на нрса — А С м н д , посвећујући М у своје ж ел.е,затим на десно р ам е и преносећи на лево — Л свлтЛ г«* ДВЈСЛ, поеве-ћујући М у свс»ју снагу, и п рекрстивш и се тако рекне се Л м н н к .

0 знам ењ у часнога крста а р с ш и м а говори већ св. К ири ло Је-русалим ски, који овако поуч ава своје катихум ене: »не стидим о сеисповедити распетога. Н ачиним о са уздањ ем знак крста прстим а на

челу. . ,«1

) У врем е м оноф изитских спорова, мон оф изити су се — да<5и изразили своју лаж ну веру о једној природи И Х риста — крстплисам о једни м прстом, а остали. хриш ћани истока крстилн су се насупрот м оноф изитим а са два прста, каж ипутом и великим прстом

десне руке.*) Л атини су правили крст или сам о са палцем или ве-ли ки м п рстом десне руке, који се знак крста зове м али или гер-м ански к рст; или су се крстили са ш аком десне руке, пом ичућируку од левог рам ена п рем а десном , који се знак крста зове великиили л атински крст. Д о XII. столећа крстили су се Л атини исто тако,као ш то се крсте нравославни хр иш ћани данас. П ана И ноћентије III(119 8.-12 16.) пиш е о овом е: 8Јдпи т сгисЈв 1пђп8 (%ЈН к ехрН тепЈи т«91, 1(а и1. а ви ре п оп (1евсепс1еп1 ас ЈпГ епик, е1 а (1ех1ега а»1 кЈгпнП чт.О во п и те И ноћ ентвје против оних који се крсте с лева иа десно, јер

каж е: О иШ ат 1 атеп з^ п и т сгис 8 а 81П 181п1 рго<1исип1 Јп <1ех1егаш .3

)

') С у г Ш и з Ш е г . С а1ес1>ев\8 Х Н Г. О е С ћг1в1о сгисл Н хо е1 вериИ о п. 36. (М ЈЈпе,

Ра1г. кг. Т . 33. р. 816.) ; ввди и С а1есћевјб IV. П е Јссеш Л окш аИ ћив с. 14. (1ћ1(1.

р. 472.)

• ) И с п о р. О г . У а 1 е п 1. Т ћ а Ш о /е г , Н апЈћ ис ћ Јсг ка1ћ. 1Л 1игдјк, 1. В<1. 2. А ћ1ћ.

1887. р. 634.

•) Iп о с е п Ш III. Р арае П е касго аН ап з ппа1ег10 Н ћ. II. с. 45. (М 1<гпе, Ра1г. 1а1.

Т . 217 . р . 826 . — А код Д у р а н д а чи там о: Е»1 вј^п ит сгм си 1г1ћиз ЈЈкШ в ехр гј-

т е п Л и т , ц ш а в и ћ Јп у о са И о п е Т г Јп К а И к (1П п о т т е Р а 1 п в е1 с.) а х р п т Н и г ; р о И е х

1ат<ш бцрегет1П 91 , ци оп јат ( о ( ат Н Јет пов( гат аЛ Б еи т ипш п е1 ( гш ит гвГе-

Л т и а . — 6и Ш е 1т и 5 Ј О и г и п Л и в , К а( тпа1е ( И уто гит оГ И стгит . 1лћ. V. Го1. 112 .

298

Р ука којом се крсти, била је код свију хри ш ћански хнаро да и у сва врем ена д есна као о на, која се због окр ет-ности у ж ивоту ви ш е унотребљ ава. К ретањ е руке одозго са.чела пр ем адоле до прсију, означана рађањ е И Х ристаод О цаи силазак Њ егов доле, на земљ у. П окрет с десна н а левозначи, да је И Х ристос дош ао на свет с десне стране О ца, и

15 >

овога неисцрп ив изнор и скупљ ењ а и благстслова. Н о и поредовог сим воличког знач ењ а крста, им а он и еф ективн о зна-чењ е, наим е он и зазива у нам а натпри родн е учи не, јергони од нас зле дух ове и даје н ам разне по зитивне дарове.1)

Ш то се тиче постанка оби чаја, да се знам енује часнимкр со м , овај је без сумњ е веома стари. Т ертулијан . ипе о



поб едио је на крсту ђанол а, к ога нр едстављ а лева стран а.К од крсног знам ењ а дотиче се прво чело и спом ињ е

им е О ца зато, ш то је чело м есто разум а, а ово прем а ли-цим а св. Т ројиц е најбољ е одгочара К огу О цу, апсолутномм исаоном Д уху; затим се спуш та рука на груди и дотичеих се, и изговара се им е С ина, који је од О ца сиш ао н аземљ у, а када се дотичу рам ена спом ињ е се св. Д ух, којисе Д ух снаге и м оћи, као ш то су и рам ена м есто и сим волснаге.' ) Р еч алш нк и ноклон при томе„значи п отпуно одо-бранањ е реченога. Ф орм ула „Бо И М А О тц а , Н Синд, н С К А »

таг«> Д вЈл" је — иако не једи н а — н ајстари ја и најоб и чн и јапри знам ењ у крста. 0 овој ф орм ули која је несум њ ивоузета из речи И Х риста код М атеја 28, 19, говори већ св.Јеф рем С ирски, када каж е: »М есто ш тита покриј се часним

крстом , знам енујући њ им е све делове тела и душ у. А он ајсе не ирави сам о руком, него и м иш љ у и паж њ ом тнојом ,и када леж еш и устајеш ирекрсти се у и м е О ц а , и С и н аи с в Д у х а . Јер ово је јако ор уж је, и ни ко те неће м оћипобедити, када станеш под заш титу њ егову.1)

В нам ењ е часним крстом и зраж авам о веру у основне тајн ехри ш ћанства, веру у св. Т ројиц у и у ослобођењ е рода љ удскогИ Х ристом на .крсном дрвету. К рст начињ ен од хриш ћанинадодиром чела, груди и рам ена значи веру њ егову у спо-м енуте тајн е хри ш ћанства, вољ у и одлуку њ егову, да исно-веда и служ и свом снагом једно га В ога у три лиц а, и наду

њ егову, да ће Бо г у три лица заслугам а И Х риста, распетогана крсту д ати нам даро ве и пом оћ, и сећа нас уједн о наљ убав Бож ју према роду љ удском и на дуж ност да пре-крстим о наш е ж ељ е.®) А када се прави знак крста наддругим . тада се израж ава ж ељ а да см рт на крсту буде за

») Н саи ја 9, 5.

») Е р ћ г а е т 8у г 1. Ое рапорЦ а а А М опасћов (ЕЈИ . Јов. А з в е т а ш Т. III.К о ш д е 1 74 6 ).

*) И спор. Р е и <1. п ш п у з . А г е о р а % .. Ш егагсћ. есс1. сар. VI. 8 3 код М ^пе,Ра1г. ?г Т . I I I . р. 536.

постанку знам еновањ а часним крстом ово: »К ада долазим окући , када од лазим о, при облачењ у, кад се купам о, кодстола при јелу, н а сваком кораку и при сваком делу став-љ амо на чело знак крста. А ко нас запи тате, ко нам је ононаредио, не налазим о у светим књ игам а никакова закона,који би нам ово налагао. О вај обичај им а свој постанаку традиц ији, обичај га је учврстио, а побож ност хриш ћанскасачувала га је до наш их дана.«1)

П рем а високом значењ у знам еновањ а часним крстом ,упо требљ ава се ово не сам о на при ватном , него и на јавномбогослуж ењ у од н ајстаријих врем ена.

С в. К ири ло Јерусалим ски оиом ин.е своје катихум ене овако:»Н е стидим о се исноведити Распетога Н ачиним о са новерен.ем знаккрста (аф рауУ пр стим а (бахтблос?) н а ч е л у и н а с в е м у , на хлебу,који једем о, на чаш и коју пи јем о, при улазу и излазу, када леж ем ои када устајем о, при ходу и при одм ору. К рст је велико средствообране, знак верних а страх злих духон а; јер у њ ем у (крсту) три-јум ф ују верни н ад алим духовим а, када год се са уздањ ем њ им епр екрсте: јер када ви де крст, сете се распетога.. . Н е заборављ ајоиај знак . . . « ' ) С в . Јован В латоусти говореК и на многим м естима оупотреби крсног знака на богослуж ен.у, каж е' ово: »С ве ш то се од-носи на наш е освећењ е, врш и се знаком крста; ако треба да се| .репороди м о (у крш тењ у) , то бива знаком крста, када нам се спрематајанств ена хран а (у сн. евхари стији), то би ва знаком крста, кад агод се врш и ко ји обред, свуда видим о знак крста«.4)

») Нспор . Ј о а п М в С ћ г у з о М о т ј 1п ерјз1. I . а<1 Т јш о1ћ. сар . IV. п . 1. (М 'р1в,

Ра1г. рт. Т . 62. р . 55 9) ; види и Р и т . 1 м с 1а п Ш К р Н о т е с И у Ј п а ги т Јп в Ш и и о п и т с . 5 1(М »кпе, Ра1г. 1а1. Т . 6. р. 1058. ) .

») Т е П и 1 1ш п 1 П е согопа тП Ш « с . 3 . ( М јвпе , Ра1г. 1а( . Т 2 . р . 1068 ) .

» ) С у п И . Н 1 е г. , С а ( ес ћ . Х Ш . п 3 6 . И С а ( ес ћ . I V . п . 1 4 .4) Ј о а п м з С ћ г у 8051о т ( 1 п М а К ћ а е и т Н о т И . 5 4. а1 . 5 5 . п . 5 . ( М 1 р те . Р а 1 г.

рг. Т . 58 . р . 537) ; И спор . И с ш и 1п ерј*( . ас1 РћШ рр . с . 3 . Н от . 13 ( М 1рте, Ра( г .

џ т . Т . 62 . р . 277) , аатим А и јр Ј з Н м вегш опек <1е 8спр( иг18 , бегш о 160 ( М ЈЈте , Ра( г .

1а(. Т . 3 8. р . 876) • б егт о 174. с. 3. (М 1рпе, 1ћ1(1. р. 942) и бвп по пев <1е О јуеп јв

вирро вИ . , б ег т. 265 (М 1Јгпе, Ра(г. 1а( . Т. 39. р. 2237 ) ; С о п з Г . А р О з 1. I. VIII. с. 12.

(М ј&пе, Ра(г. &т. Т . 1. р. 1092 ) ; А 1 ћ а п а з ., О е У 1Г81пКа(е п. 13 (М јрте, Ра( г. 1а( .

Т . 28 . р . 265) ; В а з И . У ћег <1е брш ( и вапс( о с . 27 . п . 66 . ( М Јвпс , Ра( г . «г . Т

32. р. 188. )

85. Б л а г о с л о в .

Н ла -ослон, гЈА оу{х је и ри зивањ е бл агодати Н ож је радиосиеКењ е лиц а и иредмета иотребиих ц ркви или њ еним и оје-диним члановима (позитинно дејство), или ради отклоњ ењ асиега ш то снасу нерннх и н апретку цркве смета (негагивн оилн пур иф икативно д ејетво). П рема томе се дејство благо-ч-лова про стире и на чонека и на предм ете, и на (видљ иве

;нл

љ ати. ) А постолске У станове гоноре о бла1чк пл.ањ у катиху-м ена, енергум ена и по кајни ка. Е писком гонори у и очеткусв. л итургије ф орм улу благослона над сннм а верним а, атако и сто и на к рају ли тургије*). А ко је слу чајно био нри -сутан епископ из др уге ди јецезе, који н ије м огао служ итисв. ли тургију, то је он бар благословио он ћи ну .')



и н енидљ иве) силе око њ ега. П о п раву, које већ у природиствари леж и, благосиљ а од вајкада старији м лађега и чиномвиш и ниж ега, никад иак млађи и ниж и старијег и одсебе ниш ег. ' )

К ао сим вол освећењ а постоји благослов од кад и чо-неш тно, по стао је заједн о са рели гијом . те је већ и у С Заветуим ао свој значај. В ог, створивш и нрве л,уде, сам их јеблагословио.*) Затим видим о, да у С Завету благосиљ ајуродитељ и, свеш тениц и и цареви. Т ако је Н оје благословиоС им а и Јафета,*) М елхиседек Л врам а,4) И сак Јакова,5) Јаковсвоје синове,6) и т. д. М ојсије је пред см рт благослови онарод израиљ ски.7) Благослон је био саставни део и старо-заветног богослуж ењ а. Њ им е се, ио заповести Господњ оји пропису закона М ојсијева занрш ивало свакидаш њ е бого-

служ ењ е . У С нетом П исм у Н Завета има такође м ного при-м ера благосиљ ањ а Х ристових8) и апостолских.9) У х р и -ш ћанској цркви уп отребллва се благослов од првих јојвремена, како у приватном тако и у јавном бо гослуж е-њ у. тако, да нем а скоро ни једн е снеш тене радњ е, накојој не би било благослова као радњ е, којом се од архи-јере ја или јереја по дељ ује бл агодат освећењ а10 ) лицимаили предм етим а, или као сим вола благослова Б ож ја,са одређеним правом , ко мож е и ко не м ож е благоси-

' ) Јеир. 7, 7.

» ) В м т . 1 , 22 . 28 .

» ) Б м т . 9 , 26 .4) Бм т . 14 , 19 ; И снор . Јсвр . 7 , 1 .

') В м т . 27, 27.

• ) Б м т . 27 , 28 .

' ) Зак . понов 33 , 1 .

« ) Л ук . 2 , 34 ; 9 , 16 ; 24 , 50 ; 10 , 5 . 6 ; М ар . 10 , 1 3- 16 ; 8 , 7 ; М ат . 10 , 12 ; 19 ,

13— 15; 26, 26 и. т. д.

» ) Д «л . 27 . 35 ; Р им љ . 16 , 20 : I . К ор . 16 , 23 п т . д .

» •) 27 . иравпл о св . В аснли ја В ел . ; 27 . правило V I . васељ енског саборд .

П ош то је у православној цркви свеш тенство оиај органпр еко кога Б ог на видљ ив начи н сноје дароне даје, тосвеш тенство имг. власт и м оћ, да п одељ ује небески бл а-гослов. А рхи јереји и свеш тени ци благасил.ају крстолико

десном руком са проп исно слож еннм нрстим а, које сеслагањ е прстију разли кује од слагањ а прстију д есне рукеприликом осењ ивањ а крсним знамењ ем .4) О в ај п ач и н сл а-гањ а нрстију ради снеш тенц чког благослова иотиче издубоке старине&) и састоји се у том , да се каж ипутоМ исредњ им прстом саставе слова I. С.,6) а палцем п два носледњ апр ста, да се саставе слова X. С .') Т ако слагањ е прстијуради бл агосло ва зове се црквени.м језик ом И Ж А Н О С Д О В Н О .

П о том е архи јереји и јереји, подељ ујући народ у п ри-ликом снеш тених радњ а благодат Бож ју, чине то благо-словом са именом И с.уса Х риста, и тим се им еном ми осве-ћујем о и омранданам о.8) О д тога им ена ио обећањ у Г осподазависе сва н аш а д обра, јер се наш е м олбе унаж авију ипри м ају само онд а, кад се сирш ују у им е И суса Х рпста.')Т им су им еном свети апостоли чи нили чудеса и зпн м ењ а.,°)О туда и молимо на богослуж ењ у свеш теника, да нас бла-

' ) Бл агослов у цркви не м ож е подељ ивати с»етовп . ак уоп ш те , а ни све-

• ите| № к под забрано м . Сли чно том е се ни лица истог јерарх ијског степена м еђу-

собно не б лагосвљ ају , н . пр . архи јереј не благосиљ а архијергја , нити свеш теник

с н е ш т ен и к а . Њ ч с о м с к Ш , П особје стр. 159.

») С оп8( . А ров( . 1. VIII . -е. 6. (М јцп е, Ра1г. ц т . Т . 1. р. 1073.) и с. 15. (1ћгЈ.

р. 1111) .» ) С оп8( . А роз( 1 . I I . с . 58 . ( М ^п е , Ра( г . ?г . Т . 1 . р . 740 . ) Н спор . и Е и х е к . ,

Н 1 8( . есс1. 1- 10. с. 3.

* ) В иди стр . 297 . ове књ иге .

») Н и к о л к с к Ш „ спом . д. стр. 159.

• ) К аж ип ут се држ и у право = 1 , а средњ в ( велики) се чрст м ало савије ( '. .

' ) П алац се при вије оном до м алог те с њ вм чини слоао X , а м али се м ало

савије и чин и слово С . Н спор . П Ш г о п -З с М /е г , 'ЕрцтриСл т )( р. 418 .

• ) I. Ко р. 6, 11.

») Јоп. 14 13; 16, 23; 1 5, 16; М ар. 16, 17.

' " ) Д ела 3 , 6 - 8 .

О М

гослови им еном Г осподњ им .1) Н о свеш теник благосиљ а мо -литвом И сусу Х ристу. н рем а том е. пранославни хри ш ћаникад иш ту благослов од архи јереја и свеш тени ка, иш ту дасе благослове им еном Госиодњ им .1)

У извесним приликам а благосиљ а архијереј обема ру-кам а. у и звесним иак д ики ријам а и трикир ијам а, у извеснимкрстом и дики ријам а, у извесним пак сам о крстом, а у

ни ж ега и саопћава овом е, уим е И суса бо ж анственогадавг(оцаж ивота, виш е, бож анствене ж квотне снаге. Н атприрод не суснаге, прем а сврси п олагањ а руку и дотичнО г богослуж ењ а,разне: П олагањ ем руке на оглаш ени ка уз знак кррта оде-љ ује се овај од неверника, прим а се у катихум енат1) и дајуму се натприродне силе, које га ослобађају од злих утеца-ја, чи сте м у, просветљ ују и крепе душ у; полагањ ем руку



извесним само десном руком.С веш теник благосиљ а редовно само десном руком са

пропи сно слож еним нрстим а; на П асху и ак о отиусту бла-госиљ а крстом.

П ри извесним м олитвословљ им а благосиљ а крстом билоархи јереј или јереј,8) а грож ђе о П реображ ењ у благосиљ ајубосиљ ком зам оченим у оснећену н оду.

К ад и кад се благослов подељ ује налож ењ ем руку.4)К ад свеш теник иа богослуж ењ им а благосиљ а, већином

проп раћа благослов тај у исти мах и одређеном м олитвом,н . пр. прилиром подељ ивањ а мира изговара речи: ж ир* ти,и ли : Л ир* кск<«*, п ри отпу сгу: В даг«мвм 'ни Госпвдн« нава'с»...и т . д. , но при извесним богослуж беним радњ ам а благосиљ асвеш тени к не говорећи ни ш та, па тек благословивш и очита

односну м олитву, н . пр. приликом оглаш ењ а благосиљ а три-пу т и иза трећег благосло ва чита м оли тву; прили.ком п освеће-њ а у степене свеш тенства и прои зведењ а у чинове, архијерејпр во б лагослови доти чн ога три пут, а затим ч ита м олитву.*)

К ад свеш теник благосиљ а н арод, то се овај, при м ајућитај благослов од служ итељ а олтара као из руке .Господа,редовно смерно п оклони, израж авајући тим е на подељ енојблагодати и м илости своју благодарн ост сам ом е Б огу изворуи даваоцу м илости, благослова и свгкога доб ра.

86. П о л а г а њ е руку.

П ол агањ е ру ке ил и рук у, блФ еосс -са>у х21?® 7. Је чулнизнак и средство за родељ ивањ е или пр енаш ањ е нечег ду-ховног, иадчулн ог. Руку или руке полаж е редовно виш и на

') Ампммх Г «С П О Д Н 1ЈМ Х ш г о с м к А бч,••) Н и к о л с к Ш , П особ^е, стр. 160,-

*) В р б и ц у и а Ц и е ти и к о љ и в о о п а р а с т о с у .

• ) В и д и ч и н о гд а ш е њ а п р ед кр п г ге њ е м , и а р х и је р е јс к а р у к о п р о и з в а ђ а њ а •

р у к о п о л а г ањ а . И с п ор е ди Н и к о л с к Ш , спом. д . стр. 163.* ) В и д и д о т и ч н а м е с т а у о д н о с н и м к њ и г а м а .

при ликом по свећењ а у јерарх и јске степене (код поснеће-њ а за ем ископа п олаж е се на главу посвећени ку и јеван-ђелије — рука Го спода) саопш тава се одабраном лиц у

благодат за пуноп равно и пуноваж но управљ ањ е виш еили јерархи јске служ бе; пол агањ ем руке на пок ајпи ка. узм олитву разреш ењ а, оп раш тају се овом е греси и он сепри саједињ ује осталим нерн им а; полагањ ем руке (и јеван-ђели ја, као руке сам ога Господ а) у тајни јелеосвећењ а н аболесника снаж и му се тело и душ а. У апостолско добапо лагала се рука на глану новокрш тенога*) ради саоп-ш тењ а овом е светога Д уха. која се радњ а н аскоро зам енил ам иропомазањ ем .

П рем а сврси и при роди ствари, разум е се да се рукеч')О гослужбено полаж у сам о на ж иве особе, а никако на

м ртве нити н а ж ивотињ е или нредмете.П олагањ е руке или руку као сим вола или средстна

предавањ а или иренаш ањ а нечега ш то , онај има који рукуполаж е(било м илом или не) на другога, спом ињ е се на м ногом еста у св П исм у.

У С Завету пр едаје патријарх Л аков свом е сину Јосиф у,односно њ еговим синовима Јеф рему и М анасији п олагањ емруке првенство (стареш ин ство) са свим а прерогативам а м у;синони израиљ еви (преко народних заступника) п олагањ емруку предају левитим а ираво да врш е служ бу Господу ;*)по заповести Б ож јој пол аж е М ојсије руке скоје на И сусасин а Н авина и п остави га нред К аеазара свеш теника ипред сав збор , и пр едаде м у своје нр аво и власт.4) Н а см ртосуђено м е м етаху они којим а је крив б ио своје рук е н а

• Е и з е д ., 1Је тН а С оп81ап1. 1. IV. с 61. (М јР 1е, Га1г. *г. Т . 20. р. 1213 .);

З Ш р к и $е у е п П е у ј ^ ђ . М а гИ ш У к е г и п и * п . 1 3 (М 1 рп е Р а 1 г. 1а1 . Т . 2 0 . р . 1 6 8 ).

*) Испо р. Т е г Ш И а м , У ће г (1е ћарГ. с. 8 (М јрпо Р а1г. 1а1. Т . 1, р. 1316);

С у р г ш м , Кр181. 75. В Ч гтШ апј, ерјвсорј С аеаагсае С арра<1ос1ас.

«) Број. 8, 10.4 ) В рој 27, 23 и П онов. аак. 34, 9 .

ОТЈЧ

главу, д а му врате крикицу и из њ е истекле грехе.1) П р и -л и ко м н р и н а ш а њ а к р в н е ж р т ве п о л ож и о б и ж р ец ж и в о ти њ и ,која ће се на ж ртву при нети, руке на главу и тим е п ре-наш аш е сим волички своје грехе на ж ртвену ж ивотињ у,чијом би се крвљ у (дакако не ф актички већ тек сим волички)им али њ егови греС и откајати.1)

У Н Завету саопш тавају се полагањ ем руке невидљ иве-

а свети м ученик Јустин гледа у стојањ у сим вол Х ри-стова васкрса, којим смо се м и ослобо ди ли о д пада игреха. О туда је и потекло пр авил о, да се у д ане педе-сетниц е и н едељ ом уоп ш те редовно не клечи већ стоји.Н а тај се обичај у старој цркви јако пазило. Т ако I. ва-сељ енски сабор, при м етивш и, д а се у неким м естим а одњ ега (по свој прилиц и због заосталих еиитим ија и јавног



силе, које благосло вно делу ју н а ц елу особу, и ли сн аж еи лече тело.*) или потпом аж у испуњ ава1Бе опш тих хри ш ћан-ских дуж ности,4) или се њ им а снаж е по једин а лиц а за каквоцрквено звањ е.8)

87. П о л о ж а ј в е р н и х н а б о г о с л у ж е њ у .

П олож ај верних на богослуж ењ у равна се прем а р азли-ци богослуж бених радњ а и душ евног располож ењ а оних којисе м оле. О бичан по лож ај на богослуж ењ у јесте усправно сто-јањ е, које се у извесним при ликам а пр оп раћа под изањ ем рукуи очију к небу, каткад пак прекида клањ ањ ем или клечањ ем

С т о ја н > е . В ећ су у старозаветно ј цркви Јевреји при -ликом м олитве стојали.*) О туда се хри ш ћани још од апо-столских нрем ена м оле стојећи а не седећи, као ш то. севиди из М аркова јеванђ ели ја 11, 25: и вгд ј стоит« /М О Л А Ц И С А .

иш бф лнт«, ацл что И<МЈТ» на кого, см атрајући седењ е у овакимпри ликам а за непристојно. С тојећи у храм у на м олитвипод раж авају хриш ћани небеским силам а, које служ е Б о-гу стојећи око нрестола С вевиш њ ега,7) осећајућ и се каодеца Б ож ја, која као васкрсли с Х ристом с п оверењ ем из-лазе пред свога О ца и слободно у њ ' гледају*)а не ни ш е каоребони греха, који п ред строгим судијом м орају на кол енападати и гледати од стида доле. О вај полож ај хриш ћанана м олитви тако је важ ан, д а се у одређене д ане искљ учу је

сваки други. Т у важ ност и стичу већ А постолске У станове;*)

•) Л ев 24, 14.

• ) В иди Т ћ а Ш о /е г , Т )ав О рГег дез а11еп и. пеиеп В ип Јев, стр. 46. 53.

•) М арк. 5, 23; 6, 5. Д ел. 9, 12; 28, 8.

•) Д ел. 8, 17; 19, 6.

») Д ел. 6, 6. 1. Т нм . 4, 14; 5, 22.

•) 1. М ојс. 18,>22; 19, 27; I Ц ар. 1, 26; Јов 30, 20; А нок. 7. 1 1.

' ) I I . П арали п. 20, 5. 13; I . Јездр: 3, 9. 10.

•) Т е П и И ш п ., А ро1ор., с. 30.

») Кн>. II. гд. 57.

покаЈања) одступа, про пи сује, да се верни у те дане м олестојећи . ' )Т о п равило по тврђује и трулски сабор.2) Т ертулијансхвата стојањ е овако: »А ко н и је. пр истојно седети пр ед

оним . коги треба пош товати и кога ио ш тујеш , то је сасвимнебл агодарн о седети пред лицем Б ога ж иво га, пред којимстоји анђео ш то се м оли с в е ш теник.« 8) С лично говорео том е и : О риген,4) К ипри јан.5) св. В асили је В елики®) исв. Јован Зл атоусти, који каж е: »С веш тени к не седн, негостоји«,7) а на другом м есту8) оп ет к аж е: Т 4 кзттоа то&Х еиоируеТу отјге оу .— сто јањ е је зн ак слу ж ењ а.

К аткад црквени устав допуш та н проп исује, да набогослуж ењ у седе како свеш тенослуж итељ и, тако и ониш то се моле. Т ако н. пр. седе епископи у извесно врем ели тургије оглаш ених , а устају тек у наж ни јнм тренуци м а,

седе за време сврш авањ а чи на хиро гоније н хиро те-си је; за врем е чи тањ а апосгола седе и нрезвптерп, паи свем народу црква допуш та сести на богослуж ењ у,кад се чи тају катизм е, седалии , про лозп и син аксарн,снисход ећи нем оћи, и ради тога, да бн они који сеуморе у другим деловим а богослуж ењ а, м огли наж љ ивослуш ати оно, ш то се чита или поје у седалним а, катизм ама и т. д. •

П о к л о н . К лањ ањ ем се израж ава чувство пош товањ а,оданости, покорности, послуш ности и захвално сти пред

неким , а нред Н ајвиш им и иоб^ж ност. У тзком см ислупостојало је клањ ањ е у сва врем ена. У старозаветној цркви

») П равило 20.

• ) П равило 90 .

' ) Бе огаИ опе, с. 12.

«) Б е ога(. с. 31 .8) О е ога(. с. 31.

•) В а з И И Ш сг Де »рЈгК и 5апс(о с . 27 . н . 66 .

») Н от . 7. ас1 Н ећг. п. 2.

•) Н от . 18. а.1 Н еБг. м. I .

очи

сном ињ е се клањ ањ е већ за А врам а и М ојсија. Њ им е изра-ж аваху страхопош товањ е правоме В огу1) и љ удма.*)

И сто значењ е им а клањ ањ е у главном и у хриш ћанскојцркви, у којој се по прим еру клањ ањ а н ебесне цркве") оноупо требљ ава на богослуж ењ у од сам ог почетка јој.4) У л и-тургији А постолских У станова спом ињ е се клањ ањ е на виш е

307

поклониц и при држ авају трим а прстим а руку, но не и ко-леним а т. ј. н е клекнувш и. О ве поклоне проп исује црквениустав при ликом најусрдн ијих м оли тава, за које се м алипокло ни см атрају слабим а, као : у велики пост (на вечерњ у,часовим а, пређеосвећеној ли тургији, повечерију и т. д.) идругим при ликам а (н. пр. при исповести). У новозаветној



м еста; и клањ ају се не сам о оглаш ени, п окајни ци и енер-гум ени, но и верни.5) У ли тургијам а светог А постола Јаковаи М арка спом ињ е се и о клањ ањ у свеш теника. У литур-гијам а светог В асили ја В елико га и Јован а Златоу стога им а

свеш теник често под угачке м олитве да чи та у пол ож ајупокл она или б ар са сагнутом главом .П оклони, т. ј. правилн о, ум ерено, сходно м олитви са-

гиб ањ е главе, зову се и м етани ја (од грч ке речи Јлетс&оса-— покајањ е) , и им а их по У ставу малих и великих. С асвимје природн о клањ ати се тим дубљ е, чим је виш и онај комесе клањ амо, а ако се према истоме још и криви (греш ни)осећамо, онда сасвим дубоко; отуда и подела поклонау У ставу.

а. ) М алим поклоном (р г т б ч о к х \и х р & ) зове се оби чнисаги б глав е (хА Еа^, блбхХ са̂ хесраА -ђд, хХ ^есу а и ^ а ) д о по јаса,

какав се Ч И Н И н. п р. прили ком чи тањ а јеванђели ја, чим еони који се м оле дају израза своје паж њ е; прили ком пре-носа часних дарова са ж ртвеника на престо, којом при-ликом верни наклоном главе израж авају побож но и м и-слено учеш ће у ходу И Х риста на драговољ но страдањ е;при лик ом чи тањ а м оли тава гиакопрЈклонниА ,) и тада поклонверних значи, да они сагињ у главу под свесилну десни цуП рвородн ога, ' ). о ком је речено: А дл П О К Л О Н А Т С А в<и8кси Х ггми Вож1И, даљ е: п риликом при м ањ а благослова, усвим а обични м м олитвама за н арод, за оглаш ене, за по-кајнике и др.

б.) В ели ки м по кло ио м (гсроахиугјра,тсроахоут]а1$)зове сесагиб главе и тела до земљ е (отуд: земн и п оклон, великом етан и је, ретА уога реуЛ Х тј такођ е отр<отУ ј, којом се пр и ли ком

' ) I . М ојс. 24, 26; I . П арали п. 29, 20; Н . М оје. 12, 27.

• ) Г. М ојс. 83, 7; I . Ц ар. 24. 9.

П с. 96, 9; Јевр. 1. 6; Ф ил . 2, 10.

« ) И спор . Л ук . 24- 52 .

*) С опв1. А ров(. 1. VIII . с. 6. 8. 1 5.

•) Је»р. 1, 6, П е. 96, 7.

цркви овај поклон осветио је сам И Х ристос, ') а нарочитунам ену д обио је тај поклон за по кајни ке, који су предвратим а од храма ничи це падали пред верне и молили их,да се за њ их пом оле у храм у, у који покајни ци по црквеној

ди сцип лин и нису см ели улазити, док н е издрж е своју казнуи не покаж у плодове п окајањ а.

К л е ч а њ е . К лечањ е, хХ сац усч&тш , уоуохХ саЈа, је и зразсвесности да је човек греш ан и кри в, и п рем атом еје наро-чити пол ож ај они х који моле опрост казце због какве по-греш ке. О но јеи зразкајањ а, пи јетета и наш е скром ности предВ огом , израз зависн ости слабог човека од В ога, В еликог, С ве-м оћн ог и најсветијег, и док аз да човек треба В ож јег м илосрђа.О туда се хриш ћани м оле клечећи, а нарочито у врем е кајањ а ипоста, или када м оле какову м илост, тако на пр еђеосвећенојлитургији и код разних м олитвословљ а. Њ им се израж ава истрахопош товањ е пред хриш ћанском светињ ом. Н о њ им сепо јачавају и дру ге м олбе.*) К ао таква сим воличка радњ аналази се оно већ у старозаветној цркви. 1) У новозаветнојцрк ви м олио се клечећи (поклонк ким4 ;н а лолЖ и ж А )4) сам Го-спод наш И Х ристос, а по прим еру В огочовека клечаху и Њ е-гони свети ученици , и кад се м ољ аху за опро ш тењ е грехова,5)и кад беху у ж алости 8) или забринутости,7) к кад предузи-м аху какав теж ак посао.8) Т ако чињ аху и први хриш ћани. ')

• ) М ат . 26 , 39 .

• ) К л е к н у т и м о р а ш , к а д х о ћ е ш д а с е п р е д Б о г о м о п т у ж и ш а б о г гр е х а и

када м олиш да те излечи од њ ега и да ти опрости . О г Г ц е п . О е огаНо пе с. 31 .

») I I I . Ц ар. 8 , 54.

*) Л ук. 22, 41 .

' ) Д ел. 7, 60.

• ) Д ел. 9, 39. 40.

' ) Д ел . 20 . 36 .

• ) Д ел. 21, 5.

• ) Јевсевије н ам пр ич а (Ш в1. есс1. 1. I I . с. 23) о апостол у Јакову , епи скоп у

јерусали м ском , да се у цркв и м олио у век клечећп , због чега м у је кож а на колену

о д е б љ а л а к а о у к ам и л е .

У А п о сто л ск и м У с та н о ва м а1) и у делим а св. Јован а Зл а-гоустога н алазе се и м оли тве које су се у цр кви кле-чећи чи тале. С вети В асили је В елики саставио је за вечер-њ е на Д ухове м олитве, које црква и данас чита уз кле-•чањ е свију при сутних . П рема том е постоји овај м олитве-ни символ у хриш ћанском богослуж ењ у од вајкада , те се

>

88. П о д и з а њ е р у к у и с к р ш т а њ е р у к у н а г р у д и .

П одизањ е руку (хесрароса, тап и и ш бић1аИ о) прили комм олитве и богослуж ењ а јесте на прир оди основани ч улниизраз теж њ е душ е наш е к Богу , и скањ а пом оћи , а и из-раз радости, благодарности и ли ковањ а.

К ао природни израз м олитвенога обраћањ а к Богу на-



упо требљ авао у изнесним случајевим а и извесним врем е-ним а, а особито у теж атне и посне дане. У посне дан ебеш е овај символ у старо доба тако јако употребљ аван ,да су се и сам е дотич не м олитве, у з ко је се клечал о.

звале клечањ ем.С ходно 20. правил у I. васељ енскога сабора и 91.

правил у светога В асилија В еликога, те пракси и тум ачењ уовога сим вола код светих отаца и црквени х пи саца први хпет векова*) , употребљ ава православна црква овај сим-вол у нарочите дан е и данас, изузим ајући недељ е инреме о д У скрса до Д ухова, у које про пи сује стојањ е. Н онош то света пр авославна ц рква ни је ни кад дир ала мо ралнеслободе својих верни х, и ни је их н икад огр ани чавал а уњ ихову израж авањ у .осећаја, који су плод њ иховог рели-ги о зн о м о р ал п о г л и ч н о г о д у ш е вљ е њ а и т еж њ е д у х ов н о мсаврш енству, на које уоп ш те и смера сва црк вена дисци -плин а: то сваки хриш ћанин м ож е , а да се не огреш и одух ц рквени х пр авила, израж авати своје м оли твене осећајеклечањ ем у свако доба и на сваком богослуж ењ у тимноу зданије ш то п о речим а светога В асилија В еликога успом енутом прави лу »сагибањ ем колена и устајањ ем « по-ка;*у.јем о не сам о да смо »због греш но сти н аш е н али назем л.у«, већ и го, »да смо по човекољ убљ у О нога, којинас је створи о, ио звани опет на небо«, те се прем а том ес надањ ем на колена и устајањ ем снајају не само туж ни ,

већ п свечани недељ ном богослуж ењ у сасвим прили чниосећаји,*) дакако све уз паж њ у, да дотич ни својим по-кретим а др угим а на сметњ и не буде.

') К н>. 8. гл. 9.

•) Т е П и Ш а т , П ће г Је огаИ опе с. 23. где стоји: Јејип И в е1 »1а110П 1ђив пи П а

огаИ о 81\ге ; еп и е г е ^ ц и о ћ и ш Ј Ш а И в ш о г е с е1 ећ га п(1 а е в1 ( М ^ е , Р а 1 г. 1 а( . Т . 1 .

р. 1 2 9 9 ) ; С п о м . м е ст о А п о с т. У с т ан о в а ; Ј о а п п к С ћ г у $о з (. 1п ер1а(. II. а<1 Со г1п(ћ.

Н О ЈЦ . 18. (М 1(?пе Ра»Г. џ т . Т . 61. р . 527). В авИ и Ш е г ДЕ 8р1гј1и вапс(о с. 27. п . 66

(М 1?не, Ра(г. рт. Т . 32. р . 192.)

>1 Н с п п ^ Р г г. Н и к о д и м , П р а в и л а п р а в . ц р к в е , к њ . Ц . с т р

лази се поди зањ е руку већ у С Завету,1) п а и у свим а•старим религијам а. У хр иш ћанству се упо требљ ава оноод најстаријих врем ена, а то п отврђу је опом ена светогаапостола, да љ уди, м а где се моли ли, свете руке иодиж у.*)А д а су тако први хриш ћани и чини ли , видим о на много-бројни м сликам а у катаком бам а где се при казују они ш тосе м оле са уздигнутим рукам а.

Н о у хриш ћанству .је ова сим воличка радњ а добилакако сталан посебан обли к тако и нароч ити см исао, којије одликују од сличне незнабош ке радњ е . Х риш ћани наим еподи ж у руке не усправљ ено (вертикално), већ косо,8) датим е представе распеће Х ристово.

Д анас диж у на литурији руке сам о свеш тени ци по н е-писаном оби чају, кад читају м олитву Ц лрк> нш м м и, 4) кад

•читају херуви м ску песм у, при речм а Гор-к и л^њ их с«рдца,и кад ч и тају м оли тву Господи иж» пркклтаге тво«го дЦ л, свагд аоно ли ко пута, колико је пута проп исано дотичну м олитвуизговарати. В ерни пак, који су у цркви не ди ж у руку,5)него се м оле стојећи н а свом м есту као оби чн о или већи-ном са рукама спуш теним или прекрш теним на прсима .

С крш тањ е руку на груди за време м олитве је старио б и ч а ј у п р а в о сл а вн о ј ц р к ви , к оји с п ом и њ е п а п а Н и к о лаI . (858—867) ,®) бранећи латински обичај склапањ а руку .С крш тењ е руку н а груди п ри м олитви ,је знак уну траш њ егуздизањ а срц а Бо гу, мољ ењ а из свег срца, јер груди се

см атрају као љ уска срца.

') II. М ојс. 17, 11 и след.; 111. М ојс. 9, 22; V. М ојс. 32, 40•) I . Т им . 2 , 8 : ф и> , молА тш тж орА тх м^ж ћ ш «А ц-км» м -кст*, »»дд-к-

мцн врш олоЕнил рбки Ш 1 гн-ки Л м зм и ш л ћ « « .•) Т е г Г и Ш а т У ћег Је огаИ опе, с . 14. М 1(ш е, Ра(г. 1а(. Т . 1 . с . 1273. : »ми не

с а м о д а п о д и ж е м о н е го и ш и р и м о р у к е, д а т и м е п р и к а ж е м о с тр а д а њ а Х р и с то в аи д а Г а и с п о в е д а м о « .

4 ) П р е д п о ч е т а к л и т у р ^ и је о г л а ш е н и х .») И зузетак види у Т ипи ку на вечерњ у сир не недељ е, где се пр оп ису је;

Л 1 н ж < к ол д-ки ш . . . и п р о п и с е п о д и з ањ а р у к у п р и о г л а ш е њ у и кр п г ге њ у .

• ) И с п о р . Н е в р о п ва Ш с о1 а1 а(1 с о п а и К а В и ^ а г о г и т с . 6 4 . к о д I. М а п з 1 8 а-с г о г и т с о п с Ш о г . п о у а е ( а т р 1 Ј8 8 1 т а С о И е сИ о Т . X V . р . 4 0 1 . и д а љ е .

310

8 9 . П о к р и в ањ е и о тк р и в а њ е гл а в е.

Д рж ећи се проп иса св. апоотола П апла,1) да се човек, јерје слободан у Х ристу. откри вене главе моли , а ж ена, јер је за-висна од м уж а (бар у цркви) , покр ивене главе м оли, — хри-ш ћан и, да и зјаве своју поб ож ност прем а Б огу, који је свуд апри сутан, м оле се Богу, у цркви и ин аче, гологлави, а хри -

1 5б >

следник Х ристов п одиж е при м олитви са веселим поуздањ емсвој ин аче скроман поглед к н ебу (К ип ри јан, Б е огаћ 6 . ), ада би то несметано м огао учи ни ти, м оли се на богослуж ењ убез покривала, гологлав.

Т ако су п оступали хриш ћанИ од вајкада. 0 томе све-дочи Т ертул ијан овако : >Г ологлави се м олим о, јер се нећем о

1



ш ћан ке п овезане главе. С тога први скид ају покр ивач својеглане већ п ре улаза у цркву . П обож ан хри ш ћанин неће нисвето им е В ож је спом енути а д а не скин е капе, а то источини и кад пролазе норед свете цркве, часнога крста, или

којег м у драго освећеног м еста или предм ета.

П рописујући хриш ћанин у да се м оли гологлав а хри -ш ћан ка да је на м оли тви по везана, даје св. апостол нанаведен ом м есту и р азлог за то, наим е: јер је чо векоб ли чје и олава Бо ж ја,2) те је као такав сам о од Х ри стакао своје Гл аве одви сан, а ин аче слободан ; дочим је ж енаодвисна и од свога м уж а, те м у м ора бити покорна, и узнак те њ ене одвисн ости, у коју је већ при стнорењ у Б огомстављ ена а која се и тајно.м бр ака утвр ђује,8) као и у знакскромн ости и целом удри ја — м орала је на богослуж ењ у

бити повезана.4

)И з књ . И схода зм амо. да су јудејски прво свеш теник

и свеш тени к при литургичким обредим а ( ж ртва и благослов 'им али п окри ваче на главн (Л ев. 8 , 13 и даљ е) , и го прво-свеш теник виш и, налик на турбан (пш перће , 1^Х Х |Л1тра)са златном таблицом (у . \7. 28. 35; 1А Х пгталоу) на челу, асвеш теник сличан , само неш то ниж и ( гш дћеаћ 28 , 40 ; 1.Х Хх(барс$). Јуд еји н је би о свестан , да н а спетом м есту предБ огом стоји, пред чијим величан ством и сам и анђели за-криљ ују своје ли це (И саија 6, 2) , а пред којим тим виш егреш ни човек (П с. 23, 3) , слуга закон а мора дрхтати и састрахоп ош товањ ем своје лиц е закривати. О туда покри ваЈудеји н главу н а светом м есту, и нр изн аје да је слугазакон а и као такав н и је достојан ни си особ ан да гледасјај- Б ож јег лиц а (II К ор. 3, 7) . Х ри ш ћани н пак зна да јепом ирен с Богом у Х ристу, као син. дете Б ож је, као по-

' ) I . Кор . 11, 4—15.

•) I . Ко р. 11, 7 .

' ) Еф ес. 5 . 22.

*) I . К ор. 11, 4— 15.

застидети«. )Д аљ и разлог о ткри вањ а главе у цркви је тај, ш то је

с ки д а њ е к ап е п о с тал о о п ш т е п ри м љ ен и м зн а к ом п а ж њ е ,у в аж е њ а и п о ш т о ва њ а у д р у ш т ве н о м ж и в о ту , п а је п р и -

родн о, да човек оне зн аке и обли ке, на које се вави као,преноси из оби чно га ж иво та у религиозни; те би се потоме повредио п рирод ни осећај, кад би човек ступи о п редсветињ у свевиш њ ега Господа с покривеном главом .

П о том е је откри вањ е главе обзиром на старо доб азнак виш ега достојанства и- слободе откупљ енога хриш ћа-нина, а обзиром на касније европске народне осећајенарочити знак пош товањ а .

Ш то се тиче проп иса апостолова, да ж ене на б ого-служ ењ у им ају бити повезане , односи се тај на опш ти

оби чај старога света, особито на истоку, по ком су ж енем орале носити вео. А постол хоће задрж авањ е овога оби чајаи у хри ш ћанству да опр авда тајанствени м схватањ ем , ту-м ачећи покри веност као знак потчињ ености ж енин е; али ондово ди то уједн о у свезу и са нароч итим основом тогаоби чаја, наим е асновом м оралним . К оса је наим е н арочитиж енски укр ас те лако по стаје предм етом су јете; да дакл ене да повода чулности, м орала је ж ена ,на богослуж ењ усвоју главу велом покрити или повезати.

И з речи светога апостола П авла и сведоџбе К и-пр ијанове као и дру гих црквени х пи саца и светих отаца

јасно је, д а су још у стара хр иш ћан рса времена не самоскетовњ аци , већ и свеш тениц и на богослуж ењ у гологлавИсе Бо гу молили.*) Т ечајем времена добили су свеш тениц исвој звани чан покриГвач главе, и то епископи са посебнимобликом (ми тру) , а м онаси за време богослуж ењ а и ванњ ега ками лавку с велом и свеш теници ками лавку без вела,

' ) Лро1о§еИ с. с . 30. ГЈисЈо сарК е огаш иа, дш а поп егићевсјтив.

*) ЕП И С К О П И и о с т а л и к л и р и ц и с л и к а н и с у н а н а јс т а р и ји м с л и к а м а у о р н а т у

годоглави.

812

са посебним значењ ем . К ад се свеш теник ел8жацни искљ учивом о л а , наж и за њ ' као и за сваког хри ш ћани на прописаностоло в, те се тако стављ а у исти ред са световњ аком .

С им еон С олунски, одговарајући н а пи тањ е: заш то осим алек-сандри јског п атријнрх а (који је им ао ми тру), архи јереји и свеш тени цислуж е о ткривене главе и заш то је бољ е служ ити откривен е главе,

813

бож анство света и од куда и зли ва своја доб рочи нствана земљ у.

0 хриш ћанском обичају заузим ати у м олитви цравацли цем к истоку сведоче м нога м еста из цркв. отаца.1) ТакоА постолске У станове*) не сам о ш то пр опи сују да цркве им а-ју би ти ок рен уте исток у (о хо? хат' гш хокцм те-сра|Л |л4уо$), већ



каж е у главном : „н е а о к р и в е н е г л а в е с в и и с т о ч н и ј е р а р с и и свеш те-ннц н, са изузетком александри јског патријарха с в р ш а в а ју с в е ш т е н ер а д њ е , не из пониж ен>а, него прем а речим а Лп . П авла, који н азиваХ рпста глапом, а нас удовима Њ еговим , и ш то су дуж ни они којипош тују 1лаву Х риста, да у врем е м оли тве им ају откривену главу.Н о не само због то1 а , него ш то онај који се хиротониш е прим арукоп олагањ е на откри вену главу, а тако треба да се и м оли исвеш тене радњ е д а сврш аоа. Н о да ли они који носе иа глави св.пок ривач као н. пр. александри јски патријарх и м ноги дру ги прем адревн ом предан.у поступају не б лагочестно? Ја то не каж ем , јерњ их п равда предањ е, но закон је ип ак важ нији. П а и старозав. архи-јереј носио је на глави кид ар (хСбарсу). М ож е бити носе је по при-м еру трновог н енца В ладике или убруса, који се налазио на главиЊ еговој Н о поред све1-а тога .пто скидају м итру у најваж ни јимм ом ентим а, значи , да је предањ е св. П авла важ ни је. јер слику трновавенца изображ ава ностри завањ е косе на глави иосвећених. В аж ни јеје н ајпосле м олити се и сврш авати снеиггене радњ е откривене главе,

ш то нетребапренебрегавати, особито у важ ни јим временим а.«

1

) К аснијесу овај пропис А постола потиснулп обичаји месни, клим атски и на-родни, тако да нидим о где ж епске стоје на богослуж ењ у н епокривенеглаве као и љ уди. 0 откриван.у и п окривањ у главе како м итромтако и кам илавко м тачно је проп исано у архијерејском ч иновн ику,о д н осн о тш ш к у .

9 0 . О к р е та њ е л и ц а п р ем а и с т о к у .

П равославни хриш ћани. од најстаријих времена обичносу се м олили окренути лицем к иртоку.

Т акав обичај по стојаоје м ањ е виш е већ код свих на-рода до хри ш ћанства, а тем ељ ио се дблом н а по гледу тих

народа на бож анство и однош ај му прем а човеш тву, а де-лом на природном захтеву обраћати се приликом молбе иу обичном ж ивоту коме било лицем к лицу. С тога је при-

•родно у м олитви В ож анству окренути се оном м есту, гдељ уди нредстављ ају Њ егову нарочиту присутност и где осе-ћају да им је он о бли зу; а за тако м есто см атраху скоросви наро ди исток, као м есто светс?, где стан ује вр ховн о

' ) Н иди и |>оф. А . Д м и ш р Г е в с к Ш , С тавленник-в стр. 27 7. и 278. из М 1»пе,Га|р. цг. 1. 155. со1. 7 1 6 ." 1 7 .

да и сви верни им ају после иропо веди устати и окренути ли-цем к истоку В огу се м олити. О риген8) држ и, да је тајобич ај црква прим ила од сам ог И Х риста и Њ егових апо-

стола. С в. В асили је В елики

4

) и Јован Д амаскин

6

) см атрајуовај оби чај за апостолско предањ е.Говорећи о об ич ају об раћати се лицем к истоку, стари

писци тумаче уједно и њ егово значењ е и узрок м у. П о ту-м ачењ у једни х обраћам о се м и ли цем к истоку зато, ш тоје исток слика®) И Х риста, који се у С П исм у често називаисток,') светлост,8) сунце правде.9) П о тум ачењ у другихуправљ ам о у м олитви своје п огледе на исток зато, ш тоје В ог на истоку н асади о рај, наш у дом овин у, коју смо'због греха А дам ова изгуби ли и у коју се. надам о по-вратити се заслугам а другога А дам а — И Х риста.10 ) П о ту-

м ачењ у трећих зато, ш то је исток н ајбољ и део светг (тбло?проач-ЈУ ирео);), извор светлости, особи то кад се уп ор еди сазапад ом извором там е; а све ш то је бо љ е (тб^ тохр' тђрТу тс-риотера) п освећ ујем о ми В огу (ек Т1|пђу тоо $ео0 Зсрор^оре̂ )у им е И Х риста.11 ) С вети Јован Д ам аскин 1*) додаје поме-нутим разлозим а још и ова.): И Х је ум ирући би о окре-нут лицем на заиад, а хриш ћани се — да би М у ули це гледали — окрећу на исток; даљ е: Х ристос се вазнео

») И сп. В т ^ћ а т , О преп . Нћ . Х Ш - с . 8 . § . 15 .•) С оп8(. А ров1. 1. 3. с. 57. (М јјгпе, Ра1г. цг. Т. 1 р. 736.).

») П е ога(. с. 32.') М и л а ш , П равила стр. 301.

') 1о а п т $ О а т а $ с . , ЕхрозШ о П Је1 оП ћоЉ хае 1. 4 . с. 12. (М ^пе, Ра1г. рг. Т .«4. р. 1133).

•) Т е р ш у л и ј а н , А ро1о<г. 16.') Л ук. 1, 78.

') Јов. 8 , 12 .: С гсктх лчц(>, скктх Ш Л О К Н ЈК Ш .М Х .

») Јов. 1, 4. 9.

С оп8(. А ро8(. 1. II. с. 57.*») У иаез(. е( ђекропва а«1 ог11и> |1и\<'.-ии е н.1 IV. стол.) риае»( . 118. М ||1пе,

VI. стр. 1368. И спор.. О г 1% с п с1е ога1к>п.'•) 1)с Ш 1с ог(ос ох. IV. 13.

314

на небо пр ем а и стоку и оч еку је се да ће са истока ина суд доћи.1) Њ ега м и у м олитви изгледамо , стога се им ртви полаж у у гроб сви без разлике н а исток. К олико сегод пом енути погледи и тум ачењ а разли кују, ип ак се сви уједном елаж у, да се хри ш ћани , обр аћајући се у м олитвина и сток, обр аћају сам ом е И Х ристу као Б огу и С паситељ у.*)

1 5б >

ник,1) Т ертулијан,*) А пост. У станове (књ . У П 1. гл. 11.), ЈованЗлатоусти,*) даљ е све старе ли турги је см атрају по љ убац каоједан део евхаристије.

Б огослуж бени ц елив је такође сим вол и израз љ убавии пош товањ а, но не сам о тек природ не љ убави и нош то-вањ а, већ он е свете љ убави , к оја је п лод у срца дец е



И сток беш е верним а сим вол И Х риста, а запад слика кн езатам е. С тога би се оглаш ени (катихум ени) пред ш то ће секрстити, одричући се од сатане, увек окренули западу. по-дигли руке, дунул и и пљ унули на запад, па се онда окре-

нули к истоку и сачетали се Х ристу.*)

9 1. С в . п о љ у б а ц ( ц е л и в а њ е ) .

П ољ убац , целив је прем а опћем човечанском м иш љ ењ уприродн и израз и сим вол усрдне љ убави и искреног пош то-вањ а, и Г рц и га веом а згод н о о знач ују р ечју <р0.т)|ха. С ветипак по љ уб ац (ф &тјЈха И цоч, гГргуц, аа тсаа ^ , обси1иш рас18) јеизраз и сим вол свете љ убави , светог пр ијатељ ттва, изм и-рењ а, братства и заједниц е, и овај пољ убац долази на бо-гослуж ењ у .

И сти н а д а се у н у т ра ш њ и о с ећ ај љ у б ав и и п о ш т он а њ ам ож е и усм ено, речм а изразити, али је израз тих осећајацеливом снаж ни ји и по речим а св. Јована Златоустог (30.хом . н а П . посд. К ор.) уста су весник он е љ убави која јеу срцу, а срце је седиш те љ убави како при родне, тако инатприродн е (Ри м . 5 , 5) . С тога се пољ убац као опш ги начинза израж авањ е пом енутих осећаја врло м ного употребљ аваУ С в. П исм у С Завета израж авају приликом поздрава и ра-станка једн аки , бр аћа (I. М ојс. 33, 4), рођаци (М ојс. 29. 13)при јатељ и (I. Ц ар. 20, 41), м ладенц и (П есм а над п ес. 1, 2)пољ упцем своју м еђусобну љ убав, а прем а виш им а, често

уз клањ ањ е (И злаз. 18, 7) или љ убећи уста (П . Ц ар. 19, 40,испор. Д ела 20. 37) или руку (С ир. 29, 5) или н огу (И са.49, 23) своје дубоко пош товањ е.

И за апостолског врем ена см атрао се свети пољ у-бац као литургички оби чај, о чем у говори Јустин м уче-

•) М ат. 24, 7 .

') Т е р ш у л и ј а н п о б а ја н е а в аб о ш к а п о д м е та њ а , д а с е х р и ш ћ а н и то б о ж

с у и ц у к л а њ а ју , о в а к о : Ј а д р ж и м д а ј е п о а н а т о , д а с е * м и м о л и м о о к р ен у т и и с т о к у

(по8 а(1 опеп И в гедооп ет ргесагј). А ро1овеИ с. 16.

*) О в а ј о б р е д п о с т о ји у ч и н у к р ш т е њ а и д а и а с .

Б ож је ули венога светога Д уха, и он ог пош товањ а, које сеук азује човеку не тек као оби чн ом , већ као посредн икуБож јем или њ еговом пом азанику или чеду Бож јем; истисмисао и м а и цели вањ е богослуж бени х пр едм ета, јер су и

ови освећени и као обож ени. П о том е богослуж бени целивн ије тек н евин по љ уб ац, већ свети ц ели в, ф&тјра бугоу, јерсе корени у натприродној љ убави прем а Богу, према по-средни ци м а, п рем а деци Б ож јој, и п рем а свем у, ш то је Богусвето. због чега се зов е и локзан?«*«* лм к« (цели в љ уб ави .ср&тјца <2у<*7СУ]? I П етр . 5, 14 .).

У гтравославној се цркви целив изврш ује, по н асле-ђеном о би чају врло често, како на јавно м , тако и на при -ватном богослуж ењ у.

О пш ти цели в на возгласу козлмки/и* дрвгх др8га, обу-

стављ ен је за м олиоце у цркви због потребне тиш ин едавно, али је задрж ан за свеш тенослуж итељ е, који га изго-вар ајућ и речи Х рТстосл посред к̂ на'сх — и встк, и квдстк п ош топр етходн о цели вају ваздух над дискосом , путиром , и тра-пезу изврш ују редовно, чим их м а двојиц а свету литур-гију служ е.

С веш тенослуж итељ и целивају пре почетка литургисањ аикону С паситељ а и Богородиц е, читајући проп исане м о-литве, а у ш авш и у олтар целивају св. Јеванђели је и св.трапезу. П риликом облачењ а целивају сваку одеж ду прено ш то је на се м етну, ио сврш еној проском идији целива

свеш теник козд^* над часним дарим а, а пред почетак св.ли турги је (п осле м олитава- Ц арЛ н« ккн м и..., О да'ка кх ки«ш ни х&..., Господи оустн-к) св. јеван ђели је и св. п рес то; овходу са јеванђел ијем целива свеш теник св јеван ђел и је;по прочи тањ у зачала целипа он ај који чита јеван ђели је;по ш то (на великом входу) прен есе часне даре на сн. престо,

0 Ј и в И п ., М а П . А ро1оц. I. п. 65. (М 1кпе |>а г. цг. Т . в. р. 428.)

*) П ћ. II. аЈ и хо гет с. 4. (М 1«пе, Га1г. 1а1. Т. I. р. 1407.

') С ћ г у з о $ 1о т 1 1п ер. II . а<1 С оппН ). Н от . 30. (М јр>е, Ра1г. (?г. Т . 61. р . в06Л

317 15б>

и п окрије их, целива козд$х* над часним дарим а — свакип у т у з п о б ож н о к л аљ а њ е. П р и ли к ом п р и ч е ш ћ и в ањ а ц ел и в аск. путир , а кад ради пр еноса с.в. пу тира, ди скоса и по-кривача, по сврш еном при чеш ћу, са св. трапезе на ж рт-веник уаим а у руке све ш то ће пренети, цели ва такође.

Ђ акон целива свеш тени ку руку кад доби је благослов

У м ивањ е руку на богослуж ењ у тако је опш те, да се-налази и у старозаветној цркви , па и код незнабож аца. Такосе п ред храмом јудејским налазио велики суд од туча, у комсу првосвеш теник и свеш тениц и м орали опрати руке и ноге,кад су улазили у скинију С В И Д ^Ш А , а тако исто и кад ступахуж ртвенику да прин есу В М С О Ж Ж ЈЖ А Господу.1) У јеванђе-лију*) стоји, да су Јуд еји пр али рук е п ред руч ком и уоп ће



за п очетак литур гије, кад прим а из руку свеш теникови хсв. јеванђели је и кад доб ива св. нри чеш ће.

К од п огреба љ убе присутни крст на сандуку, м естолиц а ум рлог, како је то пре оби чај био. О сим тога љ убили

су стари хри ш ћани још разне п редмете у цркви, као н . пр.бацали се на уласку у храм н а земљ у и љ убили су прагод црк венлх врата (Гр игори је Н азијанзин огаћ 29 ; ЈованЗлатоусти 30 хом . на II. К ор.)

Н а архи јерејској ли турги ји, ц ели вају јереји арх ијерејуру ку п ре ул аза у св. о лтар, затим о лноголН гтио, исто ипосле великога входа приликом м еђусобног љ убљ ењ а (воз*лм ки/и х др8га дрВ га), по сле освећењ а д арова, иза К х псрвих*по .иА ни .. ., и приликом причеш ћивањ а .

А рхијереј целива пре облачењ а као и јереј икону С па-

ситељ а и В огом атере, а улазећи у олтар (о м алом входу)целива иконе на двери м а; уш авш и у олтар целива св.престо. П риликом литургије целива као и свеш теник.

В ерни цели вају св. ико не кад уђу у св. храм и кадизлазе из њ ега. Н а јутрењ у у своје врем е ц ели вајуико ну и јеванђ ели је, цел ивају св. путир кад се нр ич еш ћујуи руку свеш теникову која им св. при чеш ће пруж а, као икад антидор при м ају.

92 . У м и в а њ е р у к у .

П риродн и у чин воде је, да уоп ш те спир а нечистоћу сапредм ета и одн оси са собом све ш то истим а не п рип ада.С ходно том е уми вањ е руку на богослуж ењ у је символ уну-Ф раш њ е, м оралне чи стоће, коју м ора им ати он ај који к Богудолази, а уколико не би им ао, то ум ивањ ем руку изјан-.|.ује своју греш но ст и по кајни чку м олбу, да га Бог очи -сти од сваке нечи стоће пло ти и д уха, к оја се грехом зањ ' при лепи ла, те да тако при ступи В огу с чистим ру-кам а у см ислу А постола (I. Т им . 2, 8), чистим срцем и не-зл о б и во м д у ш о м .

пред јелом, а судећи по М иш ни и Талм уду поступали сутако и пред м олитвом, почињ ући још од Јездри на времена;ортодоксни Јудеји чин е то пред м олитвом п рем а тачно про-

пи саиом церем он ијалу у јутру и у вече и данас.8

) — П аи незнабош ии им ађаху пред својим храм овим а судове саводом , у ко ју су кад и кад баци ли соли, и којом су се приуласку у храм пом оћу гранчи це ш кропи ли; храм овесу по-ди зали , ако је икако м огуће било, бли зу извора. — С ве терадњ е какоон их тако и ових по чи вају на свести свију народа,да иред Б ога треба излазити чист, душ евно и телесно.

0 п рањ у р ук у у х р и ш ћ ан с к ој ц р кв и как о п р и л и ко мпосебне (дом аће, прн ватне) м олитве, тако и на богослуж бњ у,им а спом ена већ рано код најстари јих хри ш ћански х пи-саца*) и у свим а литур гијам а5) осим Јаковљ еве. Т о п рањ ерук у стоји у свези са по ди зањ ем истих, које по саветуапостолову треба д а су чисте, свете.") У старој хр иш ћан -ској цркви нрали су руке сии хриш ћапи пред уласком ухрам .7) У нранославној црквн је тај обпчај, од како се свиверни на свакој литур гпји не при чеш ћују, престао, али јеу потнуној спази задрж ан за свеш тенике кад служ е. Т ако:презвитер п ђакон ум ивају р уке, пре но ш то ће почетипроском иди сати и но сврш етку литургије ;•) архи јереј пакосим у та два м аха ум ива руке и пред великим входом, азаврш но ум ивањ е сврш ава одма после причеш ћа.* )

' ) И алаа. 30, 20.

«) М ат. 15, 2.

• ) И с п о р . Ш у л х -а н -а р у х 3 књ . гл. *.

*) Т е р ш у л и ј а н , А ро1оц;. с. 39., <1е огаИ оп е с 18 , Е и з е д . , Н јв1 « сс1. I. 10. с. 4.

К и р и л Ј е р у с ., М ист . кати хезе V . 2 . • др . ; В латоусти 43 . ом или ја на I . К ор . г* .

4 ; 3 . ом . на Е ф ес . гл . 4 . ; П а в л и н Н о л а н с к и ер>|(. 32. а<1 Зет ег.

• ) А пост . У стан . V I I I . 11 . , В ас . Вел . , Јов Злпт . и т . д .

I Тим . 2 , 8 .

' ) Види Јевсевије • Златоу сти спом енута м еста .

' ) В и д и с л у ж а б н и к .

• ) В пди архијерејски чино вник .

318

93. К а ђ е њ е .

Т ам јаном зонемо како м ирис и дим , тако и сам у ма-терију. П рави там јан потич е из И нд ије, и Јевреји га зваху

отуд Х ф атоу, Н ђапиш , а осим тога зове се још и З-орСаца{од тВа>, ж ртвовати, 1ћи§), јер»се употребљ авао при ж ртвовањ у.

У незнабош ком култу па и у јудејском богослуж ењ у беш е

15б>

сведочанству црквених отаца и ио прим еру м ага (клањ ањ еИ сусу сину Бож јем) с и м в о л м о л и т в е , к л а њ а њ а и ж р т в еБ о г у . К ађањ ем се пош тују св. иконе и ствари, кађењ емверних при м ају се њ ихове м олитве и подељ ује освећењ е,које невидљ иво долази као и м ирис там јана.

К ађењ у је свагда претходи ла м олитва, т. зв. моли твакадила, Кадило ТЈБ^1) . . . , коју говори архи јереј или јереј при



там јан у великој употреби. и религиозно кађењ е см атрало се каосим волички акт клањ ањ а Богу или бож анству. Кађењ е је опћи чове-чански сим вол м олитве, а за то га чин и згодн им п ријатан ми рис,јер када се там јан растопи на ж еравици , ди ж е се у колутови м а ди м а

угодан м ири с и невидљ иво се ш ири по храму, а права м олитвадолази и уздиж е се пред Бо га као угодан м ирис душ е.У јудејском богослуж ењ у 1) на златном олтару м орао је дн евно

јутром и вечером , када се приносил о јагњ е, један коцко м одређенисвеш теник изнад угљ а који је узео са паљ еничк ог ж ртвеник а запа-лити св. там јан. Т о је сам о он см ео чинити, а за про ф ано врш ен.еове дуж ности, долазила је смрт. У И сх. 30 , 34 им ам о упутство какосе пр ави м атери ја за кађењ е. Н аим е пом еш а се на таф Готосхтт}, некасмол а), они кс (бсћеће1е1ћ, ми рисава ш кољ ка), галбанум ($$аЉ апит.сћеЉ опаћ) и там јан (1ећопаћ), то све се истуца у праш ак, по м еш асе, а дод авала се тој см еси и со. П рем а јудејској традици ји, овом есе дод авале и друге специ је: ми ра, касија, нардн и цвет, ш аф рани т. д. О во кађењ е била је код Јудеја ж ртва, ш то се види из тога,

ш то га је свеш теник м орао прин осити, уједно је у С Завету кађењ ебило сим вол м олитве. К од пророка М алахије им а једно м есто 1 , 11 ,где јављ а, да ћ е се у м есијанск а врем ена од изласк а до заласкасунца приносити Богу чиста м и н х а (хлеб и вино) и к а д и л о . П о дчистом м ин хом им а се разум ети св. евхаристија, а овако је разум евећ Јустин м учени к у свом е дијалогу (с. 28, 29. 41.). П рем а овомм есту С Завета сасвим је било близу хриш ћаним а, да при евха-ристији упо требљ авају там јан, и заиста м ноги тврде, да се већ Vапостолском врем ену на богослуж ењ у упо требљ авао там јан и да јепостојало кађењ е. Д руги су п ак тога м иш љ ењ а, да се у .*рва хри-ш ћанска врем ена н ије употребљ авало кађењ е на богослужењ у, јерсе ово см атрало као неш то недолично и недостојно хри ш ћанскогбогослуж ењ а, јер се употребљ авало при незнабош ком ж ртвовањ у, и

ш то су се верни чували д а не постану Ш игШ саб (Тег1иШ ап, А ро1од. 9).Д о IV. столећа нем амо и оузданих вести о упо треби

кађењ а на хриш ћ. богослуж ењ у, него би се тек из некихиод атака м огло закљ учити, а сигурно се зна за кађењ е нахриш ћанском богослуж ен.у од IV. столећа.*) К ађењ е је прем а

•) И спор. III . М ојс. 10, 1 ; 16, 12; IV. V у \ 16, 17. 46; И саија 60, 6 ; П с. 140. 2 .

') Р з е и А о - О ш п у з . А г е о р 1 ., П е есс1. Ш е; гсћ. с. 3. § 3 (М 1{?пе, Ра1г. дг., Т . 3.

124. 5. А т ђ г о з И Е хрозШ опез 1П 1 ,исаш У ћ. I . (с . 1 . гегв. 11). И сто тако кађењ е

"пом ин.у све старс ли тургпје.

благосиллњ у кадила. О во се врш и увек пре кађењ а. К адађак он кади м оли речи м а: Благослови, клддцко, кддило, бл агословод свеш теника или архи јереја, ако је п ри сутан; а јереј благо-

сиљ ајући изговара м олитву кадила. П рвобитне кадионицесу оне са дрш ком , а касније су добиле данаш њ и облик.К ађењ е врш и каткад ђакон, каткад презвитер. К адећи чинисе п оклон телом и крст кадиони цом , а клањ ају се и оникоји се каде. П ри кађењ у с јерејем , кл ањ а се и ђакон .К ађењ е је разно, или се кади олтар и цео храм , или сам оолтар, или поједини делови у храм у: притвор, ж ртвенчк,престо, анало гиј с иконом , с крстом , с јеванђелијем , сто схлебом , кољ ивом , јелејем и т. д. Ч ин кађењ а излож ен је у Ти-пику гл. 22.

9 4 . О с в е т љ е њ е .* )

Д а је Бог светлост, у том е се слаж у све рели гије усвојим хим нам а. О туда у свим а култовим а и богослуж ењ им аналазим о светлост као с и м в о л б о ж а н с т в а . Д а су и хри-ш ћани одм ах у почетку на богослуж ењ у употребљ авалисветлост не сам о из практич ни х н его и нарочи то из сим-воли чки х разло га, углед ајућ и се на старозаветно б огослу-ж ењ е (И сх. 25, 81), сасвим је при родно, и то употебљ авалису свеће од воска и светиљ ке (канд ил а) са уљ ем како наистоку тако и на западу , па тако је остало до д анаш њ егдана у прав. цркви.

Н а јудејском богослуж ењ у била је у предворју на паљ енпч комж ртвени ку вечита ватра (Ј1ев. 6, 6), која се чудн оватим начи ном за-пали ла (Л ев. 9, 23—24 .), и као тајанствени одраз ш ехине, била јесасвим згодан сим вол пр аведног и освећујућег Б ога У свјатаја т. ју предњ ем простору стана В ечнога, стајао је златан свећњ ак (И сх.25, 31 и даљ е, 37, 17) са 7 крако ва, и на сваком од ових би ла ј<\светиљ ка. О ве свитиљ ке упаљ ене светом ватром п аљ еничког ж ртве-

' ) И м а м о је н а п р о с к о м и д и ји .

' ) 0 светлењ у и кађењ у пи сао је ко д н а с св е ш т . Д у ш а н М и л а н к о в и ћ ,

Д еоЛ а храм а, свећњ аци, во сак, зђјтин, там јан В еснпк срнске цркве, 1891. стр. 574.

ног олтара, гореле су дан и ноћ (Л ев. 24, 3) , и свеш теници су ихм орали свако јутро чистити и свако вече пунити најбољ им уљ ем одм аслин е. С ветлост ко ја је тако вечи то горела у свјатаја, би ла јесигнатура стањ а Бо ж јег. У несравњ ено виш ем и реалнијем сми слуод старозаветних богослуж бених м еста су наш и новозаветни храм о-ви стан Б ога и Б ож ји Д омови .

Д а су п р в и х р и ш К а н и п р и б о г о сл у ж е њ и м а , к о ја с е д р ж а л а н о К у( Д е л а 2 0 , 8 ) у д о м о в и м а и д а њ у у к а т ак о м б а м а м о р а л и у п о т р еб љ а -вати светлост, сасвим је јасно. О д Јерони м а1) дознајем о, да су ревни

је обучен V светлост (П с. 103, 2) и да стаиу је у непри ступној свет-лости (I . Т им . 6 , 16) .

Н а св. литургији је Богоч овек на пр естолу п рисутан, као и нанебу , тако д а м ож ем о казати д а су храм ови стан Бога на земљ и ,огуд а је сасвим б лизу да храм ове богатом употребом светлостиозначим о као стан Бож ји .

Ф изичка светлост од природе им а нечег им позан-рш г на себи ,и ш то је један простор осветљ енији , то виш е им понира и утиче.И овај природн и закон утецао је да се на богослуж ењ у употребљ ава



верни у почаст м ученика палили свеКе пред њ иховим реликвијам а ,и да се на и с ш о к у и за врем е ли тургије — из сим воли чки х раз-лога — п алиле свеК е; но не сам о пред реликв ијам а м учен ика,»него и без реликвија м учени чких по свим а цркв ам а и стока,

када се н а ли турги ји им а да чи та јеванђ ели је, пал ил а се светлости н а светлом д ану (јат зо1е пШ ап1е) . А палиле се свеК е (1ш ш -папа) , н и к а к о с ш о г а д а б и с е т а м а о д а г н а л а , н е г о д о с е њ о м еи з р а з и р а д о с т зјдп и т 1ае1Ш ае с1етоп81гапс1ит). Р ади тога (таконастављ а Јерони м ) држ е увек оне девојке (из јеванђељ а) своје упа-љ ене светиљ ке у рукама , а апостолим а је речено : ваш а бедра требада су опасана и упаљ ене светиљ ке у р укам а ваш им , а о ЈовануК рститељ у казано је: био је упаљ ена светлост која светли — да сепрестави под видом телесне светлости она светлост, о којој читам оу псалтиру (П с. 118, 105): твоја реч је светлост м ојим ногам а Г о-споде, и светиљ ка м ојим стазам а«. О вде је јасно, да је светлост кодлитургичк ог чи,тањ а јеванђели ја им ала сим воли чко значењ е.

Ш то су биле свечаније при лике , н . пр . пасхалне но ћи к то је

било и веКе осветлењ е , о чем у нам оци спомињ у .2)0 с ве тл о ст и п р и к р ш т ењ у с п о м и њ е Г р и г о р и ј е Н а з и ја н з и н у свом

говору на крш тењ у (40 ; п 46. ), где каж е крш теним а : »место , којеК еш заузети одм ах иза крш тењ а у близини узвиш еног олтара , сликаје славе оног света. П ојањ е псалам а којим се при м аш (П с. 31.), сли каје песм е на небу. С в е ћ е , које К еш упалити , представљ ају тамо ш њ енош ењ е светлости , којом сретамо ж ениха« .

Г р и г о р и ј е Н и с к и говори у ж ивотопи су своје сестре М акрине,да су се лри њ еном погребу носиле вош тине свеКе у рукама.*)

М ногострука употреба светлости- на богослуж ењ у од старин е ино дану, разјаш њ ује се сам о пр етпоставком , да је светлост у бого-с лу ж е њ у и м а л а п р в о б и тн о с и м в о л и ч к о значењ е .

Зато, ш то је ф изи чка светлост изм еђу свега м атеријалног н ај-м ањ е м атеријална, најзгодн ија је к а о с и м в о л Б о г а , а и с о л у т н о г Д у х а.(Јов. 4, 24), кога С в. П исм о укратко означ ава као светло ст (I. Јов.1, 5), о ком е оно каж е, да је извор сваке светлости (П с. 35, 10), да

' ) А а у . У 1 ? И а п 1 1 и ш с . 7. М ц т е , Р а 1 г . 1а1 . Т . 2 3 . р . 3 6 1 .

• ) Е и $ е & ., У Н а С о п к . I V . с . 2 2 . О г е %. И а г . . 0га1. 45. т 5 . Ра всћа п . 2 .

• ) О в и и с т о р и ј ск и п о д а ц и о ц р к в с н о ј у и о т р е б и с в е т л о с ти д о с т а с у ч а н а ш у

с в р х у . О п ш и р н и ј н о он о м н р | д м е т у ' и н д и М и ћ Њ а и е т , О евсћ1сћ1е ип<1 П ес1еи(ип^

<1ег (\ \ 'ас11х —) 1,кћ(1-г ћ.-ј <1.и кјгсћ . К ип кН оп еп (1874 .).

светлост, и на б огослуж ењ у је вр едило п равило, ш то већи и зна-чајни ји празник, то се виш е светлост п али.

О д IV. века зна се. да се као м атеријал за осветљ ењ е

на богослуж ењ у употребљ ава в о с а к ') и у љ е (у канди-ли м а, у.ачЦ 1а. или хауб̂ Хсоу) од м аслин е. К ако пч ела такои восак, и м ају на себи извесне знак е чистоће и лено те.и с те стран е п ри клад не су за свете ствари као сим вол.П чела је важ ил а као сим вол девич анства, јер је у зви-ш ена и знад свега сполн ог, и тако се пок азала као згодансим вол пречисте девојке и м атере пресв. М арије. П челерадилице, које восак праве, не оплођавају се, а овајм ом енат нису превидели св. црквени оци и писци. У љ еје већ у С Завету про ии сано у литургичк е сврхе, и овоје уљ е најдостојни је, најбољ е и за б огослуж ењ е. К том едолази у обзир и сим волика уљ а ' У љ е од м аслине не самода даје н ајбољ у светлост, н его се уп отребљ ава и за јело,и чини гаукусни м . О сим тога лечи ране и ублаж ава бол(И саија 1, 6), освеж ује тело када се њ им е нам аж емо, чи нига еластичним и крепким , ш то су чин иле и атлете преборб е. У свечаним при ликам а м азао је Јеврејин косу или ц е уљ ем, које је о туд знак радости (П с. 103, 16). Р адитих изврснн х особина, већ у С Завету било је уљ е слика.»Б ож јег Д уха< (I Ц ар. 10, 1. 10; 16, 13; И саија 61, 1;особито Зах. 4, I— 10), ради ч ега су у С Завету она зва-

ни чн а лиц а, која су за свој позив на нарочити начин м о-рала бити наоруж ана духом Б ож јим , као п рвосвеш тениц и,свеш тениц и, краљ еви, -пророци (И са. 61, 1), са светим уљ емод м аслине пом азивана. И Х ристос је по својој човечанскојнрироди у нуноћи пом азан духом Бож јим (Л ук. 3, 22; 4,1. 18) а нарочито у сврху Њ егове ж ртве (Јевр. 9. 14), изове се хат' ^оу т^ пом азаник (ћаш тазсћЈасћ — Х рсогбс).

' ) В и д и У В у ч к о в и ћ , Ц рквен е свијеће 1ре<Ј»ерат), С рпски Н челар, год. 1903 и 1901.

322

Ради тога је сасвим згодн о да се на богослуж ењ у освет-љ ан а у љ ем . 1)

С ветлост се употребљ ава на богослуж ењ у разноврснои м ногоструко, и пали се на ж ртвени ку, на престолу, поосрам у, пред иконам а по једн а или ви ш е снећа. С већнак од12 снећа означан а 12 апостола, од 7, 7 дарон а Д ухаС нетога. В иш е од 12 свећа има лустар ( х ^ ? ) м а сред



храм а. којп о значава звезде на небеском своду. П ри арх и-јерејском служ ењ у уп отребљ авају се ди кир ије, (озна-чавају 2 ири род е у Х риста) и три ки ри је, трсУ ^-оу (о знач авају

В ли ца св. Т ројиц е). С нећњ ак са једн ом свећом (7гр1р|их^р10у)означава једин стио св. Т ројиц е. 0 наљ ењ у снећа на бого-служ ењ у види Т ипик гл. 25 .

Н аЈвиш е се пали снетлост на св. литур гији, и то по чи њ епаљ ењ е на ж ртвени ку. ца престолу, а затим но целој цркни.П але се свеће н ри чи тањ у јован ћели ја, да се изрази радости да светлост Х ристова јеванћели ја н росветљ ује земљ у. Затимсе пале свеће код крш тењ а. обручењ а и венчањ а, пријелеосвећењ у. при погребу и панихид и са својим одн осни мзначењ ем .

') О г. У а 1 е п (. Т ћ а Ш о /е г , Н а п сЊ и с ћ Л е г к » 1 ћ . и 1 и ф к , 18 8 3 . с т р . 6 6 6 — 6 8 8 .

С А Д Р Ж А Ј

у В о д С т р а н а

1 . С веш тенччка служ ба Н суса Х риста и цркве . — П равославно

хриш ћанско богослуж ењ е 1

2 . О сн и в ањ е х р и ш ћ ан с ко г н р ав о сл ав н о г б о го сл у ж е њ а . . . . 3

3. Д аљ н развнтак хрнш ћанског нравославног богослуж ен,а . . 4

4 . О днош ај старозаветног богослуж ењ а прем а новозаветном . 6

5. С врха, суш тина и потреба хриш ћанског православног бого-

служ ен.а • 8

6. О блицн богослуж ењ а и потреба сим вола на богослуж ењ у . 12

7. П ојам литур гике и разлик а литу ргике од остали.х сродних

наука 158 . Л и ту рги к а д р ем а о ста ли м б ого сл ов ск и м н ау к ам а . . . . . 1 7

9. И аж ност литургике и корист од њ е 18

10. П отреба и н ачин научн ог обрађиван>а литурги ке и њ ена

подела 21

11. И звори II пом оћне науке литургике 23

12. К ратак преглед књ иж евности нравославне литургпке . . . 26

1 3. К њ и ж е вн о с т л и ту р ги к е у п р а во сл ав н о ј и с то ч н о ј ц р кн н о д

XVII. сталећц до дан ас 35

14. К њ иж евност литурш ке у занадној цркви од XVII. столећп

до дан ас . - 4 9

I. ДК О .

О п ћ и д е о л и т у р г и к с .

П о т р е б е и у с л о в и з а в р ш е њ е б о г о о л у ж е њ а .

15. П одела . . . . > 59

Богослужбвн« лица.

16. Ц рквена јерарх ија уопћ е 59 .

С транаI. Ј е р а р х и ја х и р о т о н и ј е .

17. Јерарх ија хиро тоније основана на бож анском наређењ у . . 60

18. Јерархи ја хир отони је основана на човечанском н аређењ у . 63

//. Ј е р а р х и ја ј у р и с д и к ц и је .

19. Јерарх ија јури сдик ци је па бож анском наређењ у 66

20. Јерарх ија јури сдик ци је на човечанском наређењ у 66

С .трама

О с в . с л и к а м а (и к о н а м а ), ц р к в е н и м з а с т а в а м а и с в . м о -

ш т и м а .

43. О п ћ е п р и м е д б е . — У п о т р е б а сн. слика у ц рккн. — С тнаран.е

о д р е ђ е н о г т и п а у п р а в о с л а в н о ј и к о н о г р а ф и ј и 164

44. С л и к а њ е с в . к р с т а (с т а в р о г р а ф и ј а ) . . . 171

45. С л и к а њ е с в . Т р о ј и ц е 176



III. Ц р к в е н о с л у ж и т е љ и .

21. А колути, ексорци сте, о стијарији (вратари) и псалти (појци)

V старој цркви 71

22. П резвитиде (светтенице) и ђаконисе у старој цркви . . . 74

Богос лу жбена мес та .

23. П одела . 76

О х р а м у .

24. И ојам и разна им ена хриш ћанског храм а 77

25. О блик правац и полож ај цркава 7926. Грађевни стилови храм ова . 81

27. С таоа српска црк вена архи тектура 86

28. 1 'лавни делови храма и њ егово уређењ е у старини . . . . . 98

29. О лтар и њ егови нредм ети 101

30. Л ађа цркве 105

31 П ронаос или притнор цркве 10932. П араклисе или капеле 110

33. Звониц и '. 111

34. Гробљ а 113

Бог ослу жбе ни предмети и утвари

35. И ојам и подела 115

О с в е т и м с а с у д и м а .

36. П ојам о св. сасудим а, њ ихова подела и опис 115

О ц р к в е н и м и л и б о г о с л у ж о е н и м о д е ж д а м а .

37. О пће прим едбе и подела 121

38. П оједине црквене одеж де . . . 124

Б о г о с л у ж б е н е к њ и г е .

3 9 . Б о го сл у ж б ен е к н .и ге и њ и х о ва п о д ел а . . . . 1 35

40. С веш тене богослуж бене кн.иге . . 137

41. Ц рквене богослуж бене књ иге 142

42. О преводу богослуж бених књ ига са грчког на словенски језик

и о богослуж беном језику срп. прав. цркве . 161

46 . С л и к а њ е М а т е р е Б о л у е и с в . а н ђ е л н 180

47. С л и к а њ е с в е т и т е љ а у С т . З а н е т у 182

48. С л и к а њ е с в е т и т е љ а Н З а в е т а 183

49. Ц р к в е н е а а с т а в е (б а р ј а ц и , л и т п ј е ) • • ^

50. О с в . м о ш т и м а и р е л и к в и ј а м а . . 187

О п ћ и з а ј е д н и ч к и о б л и ц и п о ј е д и н и х б о г о с л у ж е њ а .

51. И одела 190

Оп^и, битни заједиичии облици поједииик богослужења.

Л и т у р г и ч к а и л и ц р к в е н а м о л и т в а .

52. П о ја м и п о д е л а л и т у р г и ч к и х м о л и т а н а . . 190

53. О д н о ш а ј м о л и т в е п р е м а . х р и ш ћ а н с к о м б о г о с л у ж е њ у п н о -

л о ж а ј м о л и т в е н а о в о м е 19154. О п ћ а к а р а к т е р и с т и к а м о л и т а в а п р а в о с л а в н е ц р к н е . . . . 193

55. П о ч е т н е ф о р м у л е ц р к в е н и х м о л и т а в а з а ј е д н и ч к е м н о г и м

л и т у р г и ч к и м ч и н о в и м а 191

56. З а в р ш н е м о л и т в е з а ј е д н и ч к е ' м н о г и м л и т у р г и ч к и м ч и н о н и м а 196

67. П о ч е т н е м о л и т в е а а ј е д н и ч к е м н о г и м л и т у р г и ч к и м ч и н о в и м а 201

58. С и м в о л в е р е 205

5 9 . М о л и т в а Н о г о р о д и ц « Д4ЕК» . . . . . . . . . . . . . . . 2 0 6

60. Ј е к т е н и ј е 2 06

61. З а в р ш н е м о л и т в е . . . . . . . . . . . . . . 2 0 8

Л и т у р г и ч к о и л и ц р к в е н о а о ја њ е62. Л и т е р а т у р а , п о ј а м и п о д е л а 2 1 0

М а т е р и ј а и л н т е к с т поЈања, и л и р е л и г н ј о п и с п о ј е а и ј и .

63 . Разне в р с т е ц р к в е н и х п е с а м а у о п Н е 211

64. П с а л м и 212

65 . С ад аш н .а у п о т р е б а п с а л а м а 2 1 4

66. О с т а л е б и б л и ј с к е п е с м е . . . 21/>

67.: У м е т н и ч к а ф о р м а х р и ш к а н с к а х ц р к в е н и х п е с а м а • п о с т м и п к

ц р к в е н о г н е с н и ш т в а 2 1 6

цгржм68. Х и м н е и п е с м е с а с т а в љ е н е о д п о б о ж н и х х р и ш ћ а н а . В р с т е и

и м е н а ц р к в е н и х п е с а м а 219

69. П е с н и ц и п р а в о с л а в н е ц р к в е и њ и х о в е п е с м е 240

Ц р к в е н о п о ја њ е и л и р е л и г и јо в н а м у з и к а . .

70. И с т о р и ј а ц р к в е н о г п о ј а њ а и в е з а с а м о л и т в о м 260



71. П о ч е т а к в е ш т а ч к о г п о ј а њ а 262

72. У т в р ђ е њ е н а п е в а у о с а м г л а с о в а у п р а в о с л а в н о ј ц с т о ч н о ј ц р к в и 264

73. П о ј а њ е у п р а в о с л а в н о ј с л о в е н с к о ј ц р к в и 270

74. П о ј а њ е у с р п с к о ј ц р к в и 271

75. И з в о ђ е њ е ц р к в е н о г п о ј а њ а у о п ћ е . — Н а ч и н и м е л о д и ч н о гп о ј а њ а и њ е г о в о и з в а ђ а њ е п о с е п ц е 276

Ч и т а њ е С в е т о г а П и с м а .

76. Ч и т а њ е С в е т о г а П и с м а н а б о г о с л у ж е њ у 282

77. Ц е љ ч и т а њ а С в е т о г а П и с м а н а б о г о с л у ж е њ у 283

78. Р а с п о р е д ч и т а њ а и з к њ и г а С в е т о г а П и с м а 284

79. Н а ч и н ч и т а њ а С в е т о г а П и с м а н а б о г о с л у ж е њ у и о б р е д и , к о ј и

<5 т о м п р и л и к о м в р ш е 290

П р о а о в е д .

80. П р о п о в е д н а б о г о с л у ж е њ у , и м е ђ у с о б н и о д н о ш а ј 29281. Ц р к в е н а п р о п о в е д у п р в и м в е к о в и м а 294

82. М е с т о п р о п о в е д и 296

Опћи, небитии (пропратии) заједнични облици поједииих

богослужења (Символичие радње).

83. П о д е л а в а ж н о с т и п о т р е б а о в и х о б л и к а 296

84. З н а м е њ е ч а с н о г а к р с т а 297

85. Б л а г о с л о в 300

86. П о л а г а њ е р у к у 302

87. П о л о ж а ј в е р н и х н а б о г о с л у ж е њ у 304

88. П о д и з а њ е р у к у ц с к р ш т а њ е р у к у н а г р у д и 309

lazar mirkovic - liturgika - i opsti deo

Documents