Luka Komazec 81Mentor: Valentina Rutović

OŠ „20. oktobar“ Sivac

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. To je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih

mogu nastati novi proizvodi.

U Stokholmu, glavnom gradu

Švedske, jedna starija

gospođa u centar za reciklažu

donela je bombu. Radnici su

pozvali policiju, a ona je rekla

da je to uspomena na rođaka

koji je tokom Drugog svetskog

rata prebegao iz Engleske u

Švedsku i sada je odlučila da

je se ratosilja.

Rešenja koja doprinose kretanju društva ka povećanju svesti o očuvanjuživotne sredine su: smanjenje nastanka otpada i povećanje količine materijala

koji se može ponovo iskoristiti.

Reciklaža uključuje: prikupljanje, razdvajanje tj. sortiranje, preradu i proizvodnju novih proizvoda od polovnih delova ili materijala.

Reciklaža ima ekološki, ekonomski i socijalni značaj. Ona može da utiče na podizanje ekološke svesti ljudi, pomaže u sprečavanju

zagađenja životne sredine, štedi prirodne resurse.

Za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina.

Reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

Mnogi materijali mogu da se recikliraju, kao što su: papir, karton, staklo, keramika, beton, aluminijum, gvožđe, elektronski otpad,

baterije, otpadno ulje…

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za

proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere da bi

se uklonile nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, a potom se meša sa novim sirovinama (pesak, voda, kreč) i tokom

proizvodnog procesa zagreva na 1600°C. Nakon toga se

proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, i na kraju procesa nastaje nova boca ili drugi

stakleni proizvod. Staklo može da se reciklira neograničen broj

puta i ne gubi na kvalitetu.

Plastika se pravi od veštačkih sirovina, uključujući naftu i mazut. Reciklaža se vrši tako što se nakon donošenja plastike u centar za reciklažu plastika prvenstveno pere i seče na sitne ljuspice, koje se

potom razdvajaju u flotacione rezervoare gde se suše i tope. Plastika iz sistema izlazi u dugim nitima, koje se hlade i seku na palete,

nakon čega se transportuju do proizvođača.

Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog

ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu

vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl...

Papir je napravljen od sićušnih vlakana. Pošto ova vlakna vremenom postaju

slaba, papir se ne može zauvek reciklirati. Novinski papir može da se recikliranajmanje 7 puta.Kada se reciklira papir, trebalo bi odvojiti beli papir od kartona.

Reciklaža papira se vrši tako što se papir za reciklažu sortira, a zatim se natapai zagreva u velikim kacama, postajući pulpa. Dodaju se posebne hemikalije da bi se uklonilo mastilo iz novina. Pulpa se prečišćava od lepka i ostalih nečistoća

i ubacuje se u mašinu koja je izbacuje na ravnu pokretnu traku gde se formiraju listovi. Osušeni listovi su spremni za upotrebu. Kartonska ambalaža se

uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jerspadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za

automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

Reciklirajte papir - Ne bacajte

novine! Jedna tona

sakupljenog papira spasiće

od seče 17 stabala drveća!

Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere!