novo

sads

ki

Novi Sad bull III godina bull br 129 bull četvrtak 3 8 2017 bull 19 dinara

Mladi naučnikinstituta Biosens oskar Marko

Ištvan Pastor

Mađari u Srbiji neMaju

rezervnu državuRok NeRoN

uMesto odliva priliv mozgova

2 3 AVGUST 201727

327 JUL 201727

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАdigitalizacijansrs

КУЛТУРЕ

4 3 AVGUST 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Mađari u Srbiji neMaju rezervnu državu

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i SVM-astr 1011

uMeSto trščara Soliteri

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo dobija sasvim nov izgled str 1213

afrički vreli talaSi uSporili radove

Obnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđavestr 1819

ritualno žrtvovanje karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)str 2425

rok neron

Dr Milan Ignjatović Mikandus i dalje prži muzičkom scenomstr 2627

uSkoro uklanjanje ruševina tv novi SadPokrajina i lokalne samouprave zajedno grade širom Vojvodine str 67

Sadržaj

uMeSto odliva ndash priliv Mozgova

Mladi naučnik Instituta BioSens Oskar Markostr 2223

5

četvrtak 27 julObimni radovi Novosadske toplanePočela je rekonstrukcija vrelovoda od Toplane bdquoIstokbdquo kao i u bloku ulica Kosovske Milovana Glišića Daničićeve Zlatne grede i Gimnazijske Zbog ovih radova saobraćaj u Kosovskoj ulici privremeno će biti obustavljen od Marka Miljanova do Đorđa Jova-novića i na raskrsnici Kosovske i Ulice Đorđa Jovanovića Izmena režima saobraćaja trajaće do 4 septembra

petak 28 jul Cvetni globus u krugu

Dečje bolnice

U dvorištu Dečje bolnice u Novom Sadu postavljen je cvetni globus ukrašen sa

800 lisnih vrsta ndash perena jednogodišnjih i lekovitih biljaka Kao društveno odgo-vorno preduzeće koje je za svoj humani-tarni rad odlikovano i najuglednijim pri-

znanjima Grada Gradsko zelenilo na svoj način želi da podstakne i ostale da im se pridruže i dobru volju pokažu na delu

ponedeljak 31 jul

Besplatan boravak u Radosnom detinjstvu

Zahtevi za ostvarivanje prava na besplatan boravak dece u Predškolskoj ustanovi bdquoRa-

dosno detinjstvordquo podnose se u avgustu rad-nim danom od osam do 14 sati a sredom od osam do 17 u Službi socijalne zaštite Predš-kolske ustanove Radosno detinjstvo Novi

Sad Pavla Simića 9 Pravo na besplatan bo-ravak deteta u skladu s odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici s decom

može da ostvari roditelj staratelj odnosno hranitelj deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na dečji dodatak ili pravo na novča-nu socijalnu pomoć deteta trećeg i svakog

narednog reda rođenja istog roditelja deteta bez roditeljskog staranja i deteta sa smetnja-

ma u razvoju

utorak 1 avgustZbog vrućina ranije

odnošenje smeća

Ekipe Službe za sakupljanje i transport ot-pada JKP bdquoČistoćardquo narednih dana će zbog

najavljenih tropskih vrućina umesto od šest raditi od pet sati Radno vreme prve sme-

ne biće do 12 sati dok će od 12 do 15 sati na terenu biti dežurne ekipe Od 15 sati smeće

će se redovno odnositi u drugoj smeni Neće biti kašnjenja niti zastoja otpad će se u No-

vom Sadu odnositi kao i redovno

sreda 2 avgust

Vučić i Dodik na parastosu u Veterniku

Na fudbalskom stadionu u Veterniku od 20 sati počinje pomen na ubijene i proterane

Krajišnike žrtve vojno-policijske akcije Hr-vatske koja je počela 4 avgusta 1995 godine Sveštenci SPC služiće parastost stradalima

a najavljen je dolazak predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milo-rada Dodika Predviđeno je da govori i osoba iz izbegličke kolone koja je još kao dete na-

pustila svoj dom i krenula put Srbije

nedelja 30 julMemorijal bdquoZoran Đakovićrdquo u malom fudbalu

U okviru proslave Ilindana krsne slave Klise i Slane bare održan je deveti memorijalni turnir u malom fudbalu bdquoZoran Đakovićrdquo u organizaciji Gradskog odbora Srpske radi-kalne stranke Novi Sad U sportskoj hali na Slanoj bari nastupilo je 13 ekipa a najbolje su bile bdquoVečite rezerverdquo ispred bdquoBoracardquo i bdquoMesnog odbra SRS Klisardquo Pehare najboljim ekipama uručila je Ivana Đaković Radojičić ćerka Zorana Đakovića

subota 29 julPrskanje komaraca

do 15 avgustaU Ciklonizaciji najavljuju da će u No-vom Sadu prskati komarce sa zemlje i iz vazduha do 15 avgusta Kako navo-

de mesto i vreme tretmana zavisiće od stanja na terenu i vremenskih uslova

Takođe apeluju da pčelari pomere koš-nice najmanje pet kilometara od mesta

tretiranja

3 AVGUST 2017

6

aktuelno

3 AVGUST 2017

Kao rezultat zajedničkog ulaganja Grada i Pokrajine u toku je izgradnja zgrade Zavoda hitne pomoći nadogradnja OŠ bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice

u kampusu Žeželjevog mosta a uskoro i Partizanske uliceAutor Eržebet Marjanov

Uskoro uklanjanje ruševina TV Novi Sad

PokrajiNa i lokalNE SaMoUPraVE zajEdNo gradE široM VojVodiNE

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

2 3 AVGUST 201727

327 JUL 201727

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАdigitalizacijansrs

КУЛТУРЕ

4 3 AVGUST 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Mađari u Srbiji neMaju rezervnu državu

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i SVM-astr 1011

uMeSto trščara Soliteri

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo dobija sasvim nov izgled str 1213

afrički vreli talaSi uSporili radove

Obnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđavestr 1819

ritualno žrtvovanje karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)str 2425

rok neron

Dr Milan Ignjatović Mikandus i dalje prži muzičkom scenomstr 2627

uSkoro uklanjanje ruševina tv novi SadPokrajina i lokalne samouprave zajedno grade širom Vojvodine str 67

Sadržaj

uMeSto odliva ndash priliv Mozgova

Mladi naučnik Instituta BioSens Oskar Markostr 2223

5

četvrtak 27 julObimni radovi Novosadske toplanePočela je rekonstrukcija vrelovoda od Toplane bdquoIstokbdquo kao i u bloku ulica Kosovske Milovana Glišića Daničićeve Zlatne grede i Gimnazijske Zbog ovih radova saobraćaj u Kosovskoj ulici privremeno će biti obustavljen od Marka Miljanova do Đorđa Jova-novića i na raskrsnici Kosovske i Ulice Đorđa Jovanovića Izmena režima saobraćaja trajaće do 4 septembra

petak 28 jul Cvetni globus u krugu

Dečje bolnice

U dvorištu Dečje bolnice u Novom Sadu postavljen je cvetni globus ukrašen sa

800 lisnih vrsta ndash perena jednogodišnjih i lekovitih biljaka Kao društveno odgo-vorno preduzeće koje je za svoj humani-tarni rad odlikovano i najuglednijim pri-

znanjima Grada Gradsko zelenilo na svoj način želi da podstakne i ostale da im se pridruže i dobru volju pokažu na delu

ponedeljak 31 jul

Besplatan boravak u Radosnom detinjstvu

Zahtevi za ostvarivanje prava na besplatan boravak dece u Predškolskoj ustanovi bdquoRa-

dosno detinjstvordquo podnose se u avgustu rad-nim danom od osam do 14 sati a sredom od osam do 17 u Službi socijalne zaštite Predš-kolske ustanove Radosno detinjstvo Novi

Sad Pavla Simića 9 Pravo na besplatan bo-ravak deteta u skladu s odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici s decom

može da ostvari roditelj staratelj odnosno hranitelj deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na dečji dodatak ili pravo na novča-nu socijalnu pomoć deteta trećeg i svakog

narednog reda rođenja istog roditelja deteta bez roditeljskog staranja i deteta sa smetnja-

ma u razvoju

utorak 1 avgustZbog vrućina ranije

odnošenje smeća

Ekipe Službe za sakupljanje i transport ot-pada JKP bdquoČistoćardquo narednih dana će zbog

najavljenih tropskih vrućina umesto od šest raditi od pet sati Radno vreme prve sme-

ne biće do 12 sati dok će od 12 do 15 sati na terenu biti dežurne ekipe Od 15 sati smeće

će se redovno odnositi u drugoj smeni Neće biti kašnjenja niti zastoja otpad će se u No-

vom Sadu odnositi kao i redovno

sreda 2 avgust

Vučić i Dodik na parastosu u Veterniku

Na fudbalskom stadionu u Veterniku od 20 sati počinje pomen na ubijene i proterane

Krajišnike žrtve vojno-policijske akcije Hr-vatske koja je počela 4 avgusta 1995 godine Sveštenci SPC služiće parastost stradalima

a najavljen je dolazak predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milo-rada Dodika Predviđeno je da govori i osoba iz izbegličke kolone koja je još kao dete na-

pustila svoj dom i krenula put Srbije

nedelja 30 julMemorijal bdquoZoran Đakovićrdquo u malom fudbalu

U okviru proslave Ilindana krsne slave Klise i Slane bare održan je deveti memorijalni turnir u malom fudbalu bdquoZoran Đakovićrdquo u organizaciji Gradskog odbora Srpske radi-kalne stranke Novi Sad U sportskoj hali na Slanoj bari nastupilo je 13 ekipa a najbolje su bile bdquoVečite rezerverdquo ispred bdquoBoracardquo i bdquoMesnog odbra SRS Klisardquo Pehare najboljim ekipama uručila je Ivana Đaković Radojičić ćerka Zorana Đakovića

subota 29 julPrskanje komaraca

do 15 avgustaU Ciklonizaciji najavljuju da će u No-vom Sadu prskati komarce sa zemlje i iz vazduha do 15 avgusta Kako navo-

de mesto i vreme tretmana zavisiće od stanja na terenu i vremenskih uslova

Takođe apeluju da pčelari pomere koš-nice najmanje pet kilometara od mesta

tretiranja

3 AVGUST 2017

6

aktuelno

3 AVGUST 2017

Kao rezultat zajedničkog ulaganja Grada i Pokrajine u toku je izgradnja zgrade Zavoda hitne pomoći nadogradnja OŠ bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice

u kampusu Žeželjevog mosta a uskoro i Partizanske uliceAutor Eržebet Marjanov

Uskoro uklanjanje ruševina TV Novi Sad

PokrajiNa i lokalNE SaMoUPraVE zajEdNo gradE široM VojVodiNE

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

327 JUL 201727

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАdigitalizacijansrs

КУЛТУРЕ

4 3 AVGUST 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Mađari u Srbiji neMaju rezervnu državu

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i SVM-astr 1011

uMeSto trščara Soliteri

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo dobija sasvim nov izgled str 1213

afrički vreli talaSi uSporili radove

Obnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđavestr 1819

ritualno žrtvovanje karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)str 2425

rok neron

Dr Milan Ignjatović Mikandus i dalje prži muzičkom scenomstr 2627

uSkoro uklanjanje ruševina tv novi SadPokrajina i lokalne samouprave zajedno grade širom Vojvodine str 67

Sadržaj

uMeSto odliva ndash priliv Mozgova

Mladi naučnik Instituta BioSens Oskar Markostr 2223

5

četvrtak 27 julObimni radovi Novosadske toplanePočela je rekonstrukcija vrelovoda od Toplane bdquoIstokbdquo kao i u bloku ulica Kosovske Milovana Glišića Daničićeve Zlatne grede i Gimnazijske Zbog ovih radova saobraćaj u Kosovskoj ulici privremeno će biti obustavljen od Marka Miljanova do Đorđa Jova-novića i na raskrsnici Kosovske i Ulice Đorđa Jovanovića Izmena režima saobraćaja trajaće do 4 septembra

petak 28 jul Cvetni globus u krugu

Dečje bolnice

U dvorištu Dečje bolnice u Novom Sadu postavljen je cvetni globus ukrašen sa

800 lisnih vrsta ndash perena jednogodišnjih i lekovitih biljaka Kao društveno odgo-vorno preduzeće koje je za svoj humani-tarni rad odlikovano i najuglednijim pri-

znanjima Grada Gradsko zelenilo na svoj način želi da podstakne i ostale da im se pridruže i dobru volju pokažu na delu

ponedeljak 31 jul

Besplatan boravak u Radosnom detinjstvu

Zahtevi za ostvarivanje prava na besplatan boravak dece u Predškolskoj ustanovi bdquoRa-

dosno detinjstvordquo podnose se u avgustu rad-nim danom od osam do 14 sati a sredom od osam do 17 u Službi socijalne zaštite Predš-kolske ustanove Radosno detinjstvo Novi

Sad Pavla Simića 9 Pravo na besplatan bo-ravak deteta u skladu s odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici s decom

može da ostvari roditelj staratelj odnosno hranitelj deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na dečji dodatak ili pravo na novča-nu socijalnu pomoć deteta trećeg i svakog

narednog reda rođenja istog roditelja deteta bez roditeljskog staranja i deteta sa smetnja-

ma u razvoju

utorak 1 avgustZbog vrućina ranije

odnošenje smeća

Ekipe Službe za sakupljanje i transport ot-pada JKP bdquoČistoćardquo narednih dana će zbog

najavljenih tropskih vrućina umesto od šest raditi od pet sati Radno vreme prve sme-

ne biće do 12 sati dok će od 12 do 15 sati na terenu biti dežurne ekipe Od 15 sati smeće

će se redovno odnositi u drugoj smeni Neće biti kašnjenja niti zastoja otpad će se u No-

vom Sadu odnositi kao i redovno

sreda 2 avgust

Vučić i Dodik na parastosu u Veterniku

Na fudbalskom stadionu u Veterniku od 20 sati počinje pomen na ubijene i proterane

Krajišnike žrtve vojno-policijske akcije Hr-vatske koja je počela 4 avgusta 1995 godine Sveštenci SPC služiće parastost stradalima

a najavljen je dolazak predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milo-rada Dodika Predviđeno je da govori i osoba iz izbegličke kolone koja je još kao dete na-

pustila svoj dom i krenula put Srbije

nedelja 30 julMemorijal bdquoZoran Đakovićrdquo u malom fudbalu

U okviru proslave Ilindana krsne slave Klise i Slane bare održan je deveti memorijalni turnir u malom fudbalu bdquoZoran Đakovićrdquo u organizaciji Gradskog odbora Srpske radi-kalne stranke Novi Sad U sportskoj hali na Slanoj bari nastupilo je 13 ekipa a najbolje su bile bdquoVečite rezerverdquo ispred bdquoBoracardquo i bdquoMesnog odbra SRS Klisardquo Pehare najboljim ekipama uručila je Ivana Đaković Radojičić ćerka Zorana Đakovića

subota 29 julPrskanje komaraca

do 15 avgustaU Ciklonizaciji najavljuju da će u No-vom Sadu prskati komarce sa zemlje i iz vazduha do 15 avgusta Kako navo-

de mesto i vreme tretmana zavisiće od stanja na terenu i vremenskih uslova

Takođe apeluju da pčelari pomere koš-nice najmanje pet kilometara od mesta

tretiranja

3 AVGUST 2017

6

aktuelno

3 AVGUST 2017

Kao rezultat zajedničkog ulaganja Grada i Pokrajine u toku je izgradnja zgrade Zavoda hitne pomoći nadogradnja OŠ bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice

u kampusu Žeželjevog mosta a uskoro i Partizanske uliceAutor Eržebet Marjanov

Uskoro uklanjanje ruševina TV Novi Sad

PokrajiNa i lokalNE SaMoUPraVE zajEdNo gradE široM VojVodiNE

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

4 3 AVGUST 2017

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazorangmailcom

Prelomdart group agencija novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović isidora Filipov Jovan Tanurdžić eržebet marjanov

ljiljana Budić Stanković redakcijansreporterrs

FoTo-rePorTer

andraš otošanabela otoš

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d o o novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktornsreporterrs

Trg neznanog junaka 4i

novi Sad telefon i faks +381 21 3824 333

officelokalmediars

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa grafoprodukt d o o novi

Sad desanke maksimović 52

bdquoNovosadski reporterrdquo je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima Zrenjanin Somborske novine Nove

kikindske novine Vršačka kula Subotičke novine i Nedeljne Novine

wwwnsreporterrs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske Novi Sad

6593 (497113) Novosadski reporter glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God 2 Novi Sad Lokal Media Novi Sad 2015- - Ilustr 30 cm

Nedeljno ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISSSR-ID 293986823

Mađari u Srbiji neMaju rezervnu državu

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i SVM-astr 1011

uMeSto trščara Soliteri

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo dobija sasvim nov izgled str 1213

afrički vreli talaSi uSporili radove

Obnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđavestr 1819

ritualno žrtvovanje karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)str 2425

rok neron

Dr Milan Ignjatović Mikandus i dalje prži muzičkom scenomstr 2627

uSkoro uklanjanje ruševina tv novi SadPokrajina i lokalne samouprave zajedno grade širom Vojvodine str 67

Sadržaj

uMeSto odliva ndash priliv Mozgova

Mladi naučnik Instituta BioSens Oskar Markostr 2223

5

četvrtak 27 julObimni radovi Novosadske toplanePočela je rekonstrukcija vrelovoda od Toplane bdquoIstokbdquo kao i u bloku ulica Kosovske Milovana Glišića Daničićeve Zlatne grede i Gimnazijske Zbog ovih radova saobraćaj u Kosovskoj ulici privremeno će biti obustavljen od Marka Miljanova do Đorđa Jova-novića i na raskrsnici Kosovske i Ulice Đorđa Jovanovića Izmena režima saobraćaja trajaće do 4 septembra

petak 28 jul Cvetni globus u krugu

Dečje bolnice

U dvorištu Dečje bolnice u Novom Sadu postavljen je cvetni globus ukrašen sa

800 lisnih vrsta ndash perena jednogodišnjih i lekovitih biljaka Kao društveno odgo-vorno preduzeće koje je za svoj humani-tarni rad odlikovano i najuglednijim pri-

znanjima Grada Gradsko zelenilo na svoj način želi da podstakne i ostale da im se pridruže i dobru volju pokažu na delu

ponedeljak 31 jul

Besplatan boravak u Radosnom detinjstvu

Zahtevi za ostvarivanje prava na besplatan boravak dece u Predškolskoj ustanovi bdquoRa-

dosno detinjstvordquo podnose se u avgustu rad-nim danom od osam do 14 sati a sredom od osam do 17 u Službi socijalne zaštite Predš-kolske ustanove Radosno detinjstvo Novi

Sad Pavla Simića 9 Pravo na besplatan bo-ravak deteta u skladu s odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici s decom

može da ostvari roditelj staratelj odnosno hranitelj deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na dečji dodatak ili pravo na novča-nu socijalnu pomoć deteta trećeg i svakog

narednog reda rođenja istog roditelja deteta bez roditeljskog staranja i deteta sa smetnja-

ma u razvoju

utorak 1 avgustZbog vrućina ranije

odnošenje smeća

Ekipe Službe za sakupljanje i transport ot-pada JKP bdquoČistoćardquo narednih dana će zbog

najavljenih tropskih vrućina umesto od šest raditi od pet sati Radno vreme prve sme-

ne biće do 12 sati dok će od 12 do 15 sati na terenu biti dežurne ekipe Od 15 sati smeće

će se redovno odnositi u drugoj smeni Neće biti kašnjenja niti zastoja otpad će se u No-

vom Sadu odnositi kao i redovno

sreda 2 avgust

Vučić i Dodik na parastosu u Veterniku

Na fudbalskom stadionu u Veterniku od 20 sati počinje pomen na ubijene i proterane

Krajišnike žrtve vojno-policijske akcije Hr-vatske koja je počela 4 avgusta 1995 godine Sveštenci SPC služiće parastost stradalima

a najavljen je dolazak predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milo-rada Dodika Predviđeno je da govori i osoba iz izbegličke kolone koja je još kao dete na-

pustila svoj dom i krenula put Srbije

nedelja 30 julMemorijal bdquoZoran Đakovićrdquo u malom fudbalu

U okviru proslave Ilindana krsne slave Klise i Slane bare održan je deveti memorijalni turnir u malom fudbalu bdquoZoran Đakovićrdquo u organizaciji Gradskog odbora Srpske radi-kalne stranke Novi Sad U sportskoj hali na Slanoj bari nastupilo je 13 ekipa a najbolje su bile bdquoVečite rezerverdquo ispred bdquoBoracardquo i bdquoMesnog odbra SRS Klisardquo Pehare najboljim ekipama uručila je Ivana Đaković Radojičić ćerka Zorana Đakovića

subota 29 julPrskanje komaraca

do 15 avgustaU Ciklonizaciji najavljuju da će u No-vom Sadu prskati komarce sa zemlje i iz vazduha do 15 avgusta Kako navo-

de mesto i vreme tretmana zavisiće od stanja na terenu i vremenskih uslova

Takođe apeluju da pčelari pomere koš-nice najmanje pet kilometara od mesta

tretiranja

3 AVGUST 2017

6

aktuelno

3 AVGUST 2017

Kao rezultat zajedničkog ulaganja Grada i Pokrajine u toku je izgradnja zgrade Zavoda hitne pomoći nadogradnja OŠ bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice

u kampusu Žeželjevog mosta a uskoro i Partizanske uliceAutor Eržebet Marjanov

Uskoro uklanjanje ruševina TV Novi Sad

PokrajiNa i lokalNE SaMoUPraVE zajEdNo gradE široM VojVodiNE

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

5

četvrtak 27 julObimni radovi Novosadske toplanePočela je rekonstrukcija vrelovoda od Toplane bdquoIstokbdquo kao i u bloku ulica Kosovske Milovana Glišića Daničićeve Zlatne grede i Gimnazijske Zbog ovih radova saobraćaj u Kosovskoj ulici privremeno će biti obustavljen od Marka Miljanova do Đorđa Jova-novića i na raskrsnici Kosovske i Ulice Đorđa Jovanovića Izmena režima saobraćaja trajaće do 4 septembra

petak 28 jul Cvetni globus u krugu

Dečje bolnice

U dvorištu Dečje bolnice u Novom Sadu postavljen je cvetni globus ukrašen sa

800 lisnih vrsta ndash perena jednogodišnjih i lekovitih biljaka Kao društveno odgo-vorno preduzeće koje je za svoj humani-tarni rad odlikovano i najuglednijim pri-

znanjima Grada Gradsko zelenilo na svoj način želi da podstakne i ostale da im se pridruže i dobru volju pokažu na delu

ponedeljak 31 jul

Besplatan boravak u Radosnom detinjstvu

Zahtevi za ostvarivanje prava na besplatan boravak dece u Predškolskoj ustanovi bdquoRa-

dosno detinjstvordquo podnose se u avgustu rad-nim danom od osam do 14 sati a sredom od osam do 17 u Službi socijalne zaštite Predš-kolske ustanove Radosno detinjstvo Novi

Sad Pavla Simića 9 Pravo na besplatan bo-ravak deteta u skladu s odlukom o pravima na finansijsku podršku porodici s decom

može da ostvari roditelj staratelj odnosno hranitelj deteta iz porodice koja ostvaruje pravo na dečji dodatak ili pravo na novča-nu socijalnu pomoć deteta trećeg i svakog

narednog reda rođenja istog roditelja deteta bez roditeljskog staranja i deteta sa smetnja-

ma u razvoju

utorak 1 avgustZbog vrućina ranije

odnošenje smeća

Ekipe Službe za sakupljanje i transport ot-pada JKP bdquoČistoćardquo narednih dana će zbog

najavljenih tropskih vrućina umesto od šest raditi od pet sati Radno vreme prve sme-

ne biće do 12 sati dok će od 12 do 15 sati na terenu biti dežurne ekipe Od 15 sati smeće

će se redovno odnositi u drugoj smeni Neće biti kašnjenja niti zastoja otpad će se u No-

vom Sadu odnositi kao i redovno

sreda 2 avgust

Vučić i Dodik na parastosu u Veterniku

Na fudbalskom stadionu u Veterniku od 20 sati počinje pomen na ubijene i proterane

Krajišnike žrtve vojno-policijske akcije Hr-vatske koja je počela 4 avgusta 1995 godine Sveštenci SPC služiće parastost stradalima

a najavljen je dolazak predsednika Srbije i Republike Srpske Aleksandra Vučića i Milo-rada Dodika Predviđeno je da govori i osoba iz izbegličke kolone koja je još kao dete na-

pustila svoj dom i krenula put Srbije

nedelja 30 julMemorijal bdquoZoran Đakovićrdquo u malom fudbalu

U okviru proslave Ilindana krsne slave Klise i Slane bare održan je deveti memorijalni turnir u malom fudbalu bdquoZoran Đakovićrdquo u organizaciji Gradskog odbora Srpske radi-kalne stranke Novi Sad U sportskoj hali na Slanoj bari nastupilo je 13 ekipa a najbolje su bile bdquoVečite rezerverdquo ispred bdquoBoracardquo i bdquoMesnog odbra SRS Klisardquo Pehare najboljim ekipama uručila je Ivana Đaković Radojičić ćerka Zorana Đakovića

subota 29 julPrskanje komaraca

do 15 avgustaU Ciklonizaciji najavljuju da će u No-vom Sadu prskati komarce sa zemlje i iz vazduha do 15 avgusta Kako navo-

de mesto i vreme tretmana zavisiće od stanja na terenu i vremenskih uslova

Takođe apeluju da pčelari pomere koš-nice najmanje pet kilometara od mesta

tretiranja

3 AVGUST 2017

6

aktuelno

3 AVGUST 2017

Kao rezultat zajedničkog ulaganja Grada i Pokrajine u toku je izgradnja zgrade Zavoda hitne pomoći nadogradnja OŠ bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice

u kampusu Žeželjevog mosta a uskoro i Partizanske uliceAutor Eržebet Marjanov

Uskoro uklanjanje ruševina TV Novi Sad

PokrajiNa i lokalNE SaMoUPraVE zajEdNo gradE široM VojVodiNE

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

6

aktuelno

3 AVGUST 2017

Kao rezultat zajedničkog ulaganja Grada i Pokrajine u toku je izgradnja zgrade Zavoda hitne pomoći nadogradnja OŠ bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice

u kampusu Žeželjevog mosta a uskoro i Partizanske uliceAutor Eržebet Marjanov

Uskoro uklanjanje ruševina TV Novi Sad

PokrajiNa i lokalNE SaMoUPraVE zajEdNo gradE široM VojVodiNE

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

73 AVGUST 2017

Ko će graditi novu zgradu Radio-te-levizije Vojvodine u Novom Sadu za koju je novac opre-deljen iz republič-ke pokrajinske i

gradske kase znaće se u septembru Uprava za kapitalna ulaganja Vojvo-dine objavila je javni poziv za izvo-đače koji ponude mogu dostavljati do 23 avgusta Ponuđač je u obavezi da izradi projekat za izvođenje rado-va kao i da izvede prvu fazu radova Skori početak izgradnje nove zgrade RTV-a postao je izvestan kada su kra-jem juna predstavnici Uprave za kapi-talna ulaganja i RTV potpisali ugovor o prenosu sredstava

Druga faza radova Predsed-nik Pokrajinske vlade Igor Mirović povodom izgradnje RTV-a najavio je da će za dve nedelje početi uklanjanje ostataka zgrade porušene u agresiji NATO-a 1999 godine i da se očekuju razgovori s Vladom Srbije o pripre-mama finansijskog plana za drugu fazu radova koja će biti organizova-na od sredine naredne godine

ndash Sve nepoznanice su iza nas svi formalni nedostaci su otklonjeni sad je sve na Upravi za kapitalna ulaga-nja i upravi RTV-a da rade svoj deo posla Kao rezultat zajedničkog ula-ganja Grada i Pokrajine u toku je iz-gradnja zgrade Zavoda hitne pomo-ći nadogradnja Osnovne škole bdquoVasa Stajićrdquo rekonstrukcija Miletićeve ulice uređenje saobraćajnice u kam-pusu Novosadskog univerziteta Že-željevog mosta a uskoro i uređenje Partizanske ulice Ti mnogobrojni objekti i saobraćajnice koji se grade ili obnavljaju u Novom Sadu pokaza-telji su da je postao veliko gradilište ndash izjavio je Mirović

Najznačajnije ustanove Novi Sad je samo jedan od primera koji se gradi okupljanjem oko projekata i za-jedničkim ulaganjem Grada Pokraji-ne i Republike

ndash Godinama nije postojao dobar i kvalitetan fer odnos pokrajinske administracije prema Novom Sadu u kojem živi svaki četvrti stanovnik Vojvodine i u kom se nalaze najzna-čajnije ustanove i to ne samo one koje su bitne za funkcionisanje Po-krajine i Grada Zbog toga je bilo po-trebno da udružimo sredstva kako bi izvođenje projekata krenulo svojim tokom ndash rekao je nedavno Mirović kada je s gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem obišao po-jedina gradilišta u gradu

Pokrajinska vlada pokušava da iz-gradi partnerski odnos i s drugim

gradovima i opštinama u Vojvodini U proteklih godinu dana obezbedila je novac za niz projekata u 44 od 45 lokalnih samouprava Prošle nedelje je u 22 lokalne samouprave dodelila 25 ugovora o finansiranju i sufinan-siranju raznih projekata verdnosti gotovo 800 miliona dinara čija re-alizacija će doprineti bržem razvoju Vojvodine Novac je dodeljen za reša-vanje vodosnabdevanja i zaštite vode za izgradnju saobraćajnica za lokalni i regionalni ekonomski razvoj obra-zovanje zdravstvene i socijalne za-štite

Ubrzan razvoj Tako će recimo biti obnovljeno prihvatilište u Futogu u okviru Gerontološkog centra Novi Sad biće uređen Kamenički park u Buđanovcima će biti uređena sao-braćajnica biće izgrađen put izme-đu Opova i Debeljače urediće se in-dustrijske zone u Odžacima Kanjiži i Kikindi

ndash Za manje od godinu dana uspeli smo da pripremimo i u najznatnijoj meri započnemo realizaciju projeka-ta ukupno vrednih preko šest milijar-di dinara ndash istakao je Mirović prili-kom dodele ugovora predstavnicima vojvođanskih opština i gradova

Primeri zajedničkog ulaganja su Pančevo i Sremska Mitrovica

ndash U Pančevu predstoji potpuna re-konstrukcija regionalne bolnice koja je u prošlom sazivu Skupštine Voj-vodine bila često pominjana kao naj-zapuštenija bolnica u Vojvodini i čije su hodnike na drugom spratu zbog dotrajalih prozora redovno posećiva-li golubovi Sada je u toku javna na-bavka za bolnicu i čim se ona završi počinju radovi na njenoj potpunoj re-konstrukciji za šta je izdvojeno 500 miliona dinara U Sremskoj Mitrovici početkom naredne godine Pokrajina i Grad će zajedno krenuti u realizaciju novih projekata Sremska Mitrovica je grad koji se ubrzano razvija i Po-krajinska vlada želi da bude deo tog procesa ndash kazao je Mirović

Obnova Letenke U tom gra-du je u toku izgradnja podvožnjaka i kompleksa saobraćajnica koji treba da poveže industrijsku zonu s ostalim delovima grada Taj posao Pokrajin-ska vlada i Sremska Mitrovica finan-siraju zajedno

ndash U budućnosti će ovo biti bulevar koji će komunicirati u svim pravcima i smanjivati postojeće gužve i zastoje Radovi teku po planu a u novembru se očekuje završetak projekta Nema kašnjenja i u finansijskom i tehnič-kom smislu sve je obezbeđeno ndash rekao je Mirović pošto je s gradonačelni-kom Vladimirom Sanaderom obišao

gradilište Pokrajina i Sremska Mi-trovica će takođe zajedno raditi i na potpunoj obnovi Letenke na Fruškoj gori Stari objekti će biti porušeni i gradiće se veliki dečji kompleks širo-ke namene ne samo za decu iz Vojvo-dine nego i za decu iz cele države kao i regiona Početak projekta planiran je za drugu polovinu godine U rea-lizaciji tog projekta pored Pokrajine i Sremske Mitrovice učestvovaće i mnoge institucije

B i C blok KCV Predsednik Po-krajinske vlade u Sremskoj Mitrovi-ci je posetio i Opštu bolnicu nakon čega je rekao da je neophodna rekon-strukcija pojedinih delova te ustano-ve i da treba nabaviti nov CT aparat jer je postojeći star devet godina Na-javio je da će iz pokrajinske kase biti izdvojeno 50 miliona dinara za adap-taciju pojedinih delova bolnice

Uređenje bolnica i nabavka neop-hodne medicinske opreme za Pokra-jinsku vladu su prioriteti Predstoji mnogo posla i na novosadskim kli-nikama

ndash U toku je nastavak izgradnje B i C bloka Kliničkog centra Vojvodine Obezbeđene su angio-sale za gotovo sve zdravstvene centre u Vojvodini a sledi nabavka magnetne rezonan-ce za novosadsku Dečju bolnicu a to je u skladu s politikom Pokrajinske vlade koja se posvećeno bavi revita-lizacijom zdravstva

Mirović je najavio da je doneta odluka da se na sveobuhvatan način uđe u rekonstrukciju više klinika u okviru Kliničkog centra Vojvodine

ndash Radićemo na uređenju Klinike za ortopediju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde radimo objekat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Vojvodini ndash istakao je predsednik Pokrajinske vlade

Radićemo na uređe-

nju Klinike za ortope-

diju Klinike za uho grlo i nos i Dečje bolnice gde

radimo obje-kat za novu magnetnu rezonancu prvu takve vrste u Voj-

vodiniIgor Mirović

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

8 3 AVGUST 2017

Na uvek osunčanim juž-nim obroncima Fruške gore u Maloj Remeti svoje mesto pod sun-cem pronašla je kom-panija bdquoAtos fruktumrdquo porodice Deurić koja

godišnje proizvede do sedam hiljada tona jabuka vrhunskog kvaliteta namenjenih najzahtevnijim tržištima u svetu ndash Rusi-ji Skandinaviji Velikoj Britaniji Samo ove godine kompanija je uložila 12 mili-ona evra u proširenje hladnjače nabavku najsavremenije linije za sortiranje i pa-kovanje jabuka i vinski podrum Vinarije Deurić

Na svečanom otvaranju proširenih ka-paciteta ove kompanije predsednik Po-krajinske vlade Igor Mirović istakao je da je bdquoAtos fruktumrdquo slika jedne moćne srpske kompanije i da je primer koji tre-ba slediti

ndash Nastojaćemo da u narednim godina-ma s još više sredstava podstičemo pre svega ekonomski razvoj zemlje jer ćemo davati znatna sredstva To smo ove go-dine prvi put učinili za nabavku opreme za vinarije i za sve one segmente u proi-zvodnji vina koji će doneti bolji kvalitet ndash naglasio je Mirović

bdquoAtos fruktumrdquo posluje u sastavu ma-tične Deus Business grupe (DBG) Ras-polaže sa sto hektara savremenog zasada jabuka i oko 16 hektara vinograda ULO hladnjačom kapaciteta od 3500 tona i vi-narijom za 100000 boca

ndash Kompanija bdquoAtos fruktumrdquo od samog početka je lokomotiva razvoja ovog dela Fruške gore pogotovo voćarskog i vin-skog kraja Mi smo bili pioniri a danas deset godina kasnije imate više od 1000 hektara intenzivnih voćnjaka u krugu od samo nekoliko kilometara Zbog toga je s opravdanjem Fruška gora ušla u red naj-važnijih voćarskih regija u Evropi ndash rekao je direkor kompanije Mitar Deurić

U delegaciji Pokrajinske vlade prilikom svečanosti otvaranja novih pogona ove kompanije bili su i pokrajinski sekretar za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević i predsednik Privredne ko-more Vojvodine Boško Vučurević

ndash Svojim konstantnim ulaganjem u proizvodne pogone u ljudske resurse povećavajući proizvodnju zapošljava-jući radnu snagu i osvajajući nova trži-šta bdquoAtos fruktumrdquo podstiče socijalno-ekonomski razvoj ovog dela Fruške gore Vojvodine i Srbije ndash izjavio je Vučurević za naš list

Predsednik Mirović dodao je na sve-čanom otvaranju da je Srem prepoznat kao deo Vojvodine i Srbije koji ima ogro-mne šanse u proizvodnji voća i vina da imamo sve više vinarija i sve kvalitetni-ja vina i izrazio uverenje da ćemo kako vreme odmiče biti vodeći u ovoj oblasti ne samo u regionu nego i u širim okviri-ma P J

Igor MIrovIć obIšao koMpanIju koja IzvozI u rusIju skandInavIju

Atos fruktum primer koji treba slediti

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

nsreporterrs

93 AVGUST 2017

Hrabroj devojčici neopHodna Hitna transplantacija u italiji

pomoć za malu Mionu

u maju prošle godine ma-loj Mioni Kojadinović di-jagnostikovana je akutna limfoblastna leukemija vi-sokog stepena rizika

ndash Za jednu noć životi su nam se iz korena promeni-

li čekala nas je velika teška i neravnoprav-na borba Godinu dana patnje neizvesnosti i straha Miona je s majkom Ivanom prove-la na Institutu za zdravlje dece i omladine u Novom Sadu na odeljenju hematologije Hrabro podnevši sve bolne procedure iscr-pnu hemoterapiju i izolovanost od spoljnog sveta Miona je nakon godinu dana doče-kala da izađe iz bolnice i zakorača stazama detinjstva baš kao i svako drugo zdravo dvo-ipogodišnje dete ndash priča Dušan Kojadinović iz Bačke Palanke Mionin otac

Prethodnih mesec dana živeli smo kao srećna porodica gledajući naše dete kako uživa u životu s najbližima porodicom vrš-njacima u igri prirodi slobodi

ndash I onda opet Bez najave kao grom iz vedra neba opaka bolest se vratila sada još agresivnija i teža za lečenje Da bi Miona ozdravila neophodna je transplantacija ko-štane srži koja bi se nakon 12 nedelja hemo-

terapije u Institutu obavila u Italiji Miona dobro reaguje na terapiju ali vremena za gubljenje nemamo kao ni novca za skupu proceduru i boravak u inostranstvu Ne oskudevamo jedino u nadi da će naše dete ozdraviti i snazi koju joj svesrdno pružamo jer za to roditelji i postoje

Pomoć je već počela da stižendash U našoj nesreći okruženi smo nevero-

vatnom dobrotom naših ljudi osećamo nji-hovu silnu energiju da našoj ćerkici bude

dobro I neposredno i putem društvenih mreža Dobri građani nam daju vetar u leđa ne dozvoljavaju da stanenemo Samo mogu da se postidim koliko puta ranije ni-sam pomogao drugima a mogao sam iako se i supruga kao lekar i ja kao medicinski tehničar bavimo humanim zanimanjima Održane su humanitarne večeri i turniri u Bačkoj Palanci i Kaću Leon Šurbanović iz UGRIP-a organizuje ture po katakombama Petrovaradina odražan je Humani ponede-ljak na Štrandu prikupljaju se čepovi RTV će snimiti video-klip o našoj ćerkici Goca Tržan i Peđa Medenica najavili su koncer-te ndash kaže Dušan

Ali potrebno je 110000 evra za terapiju i operaciju i još 15000 za pregled registra donora boravak kontrole Zbog toga Ivana i Dušan upućuje apel javnosti

ndash Ako prikupimo novac operacija bi mogla biti na jesen kad se završe tri bloka hemo-terapije Zbog toga vas ovim putem molimo poznati i nepoznati prijatelji poznanici ljudi dobre volje i velikog srca da nam po-mognete Vaše malo vremena i novca može spasti Mionin život Ako neko ima dodatna pitanja moj kontakt telefon je 062210-575 Hvala svima unapred

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

10 29 JUN 2017

INTERVJU

3 AVGUST 2017

INTERVJU

Ištvan Pastor predsednik Skupštine Vojvodine i predsednik SVM-a

Mađari u Srbiji nemaju

rezervnu državu

Autor Eržebet Marjanov Foto Andraš Otoš

Program ekonomskog razvoja za Mađare u regionu koji finansira mađarska vlada u Srbiji je odlično

prihvaćen za razliku od Rumunije i Slovačke

Mađarska vla-da finansijski podržava pro-jekte preko-graničnih Ma-đara Primera radi za prvih

šest meseci ove godine medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini čiji je osnivač Nacionalni savet Mađa-ra vlada Viktora Orbana odobrila je pet miliona evra

Od te sume bdquoMađar sourdquo su pri-pala dva miliona evra i to za po-pravku štamparske mašine oko 16 miliona za renoviranje kro-va i zamenu prozora na zgradi te medijske kuće u Novom Sadu oko 300000 evra a za isplatu zarade dopisnicima oko 100000 evra Od pomenutih pet miliona evra tri mi-liona odobrena su subotičkoj tele-viziji bdquoPanonrdquo za podizanje zgrade u kojoj će krov nad glavom dobiti mediji na mađarskom jeziku u tom gradu

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

29 JUN 20173 AVGUST 2017 11

To je deo novca koji naši severni susedi izdvajaju za mađarsku ma-njinu u okruženju Državni sekre-tar zadužen za nacionalnu politiku Arpad Janoš Potapi rekao je da će ove godine njegova vlada podrža-ti prekogranične preduzetnike u Karpatskom basenu sa 2720000 evra Konkurs je zatvoren posled-njeg dana jula a mogla su konkuri-sati porodična preduzeća za sumu između 6500 i 19600 evra

Prema istraživanjima u Karpat-skom basenu ne računajući Mađar-sku posluje oko 40000 mađarskih malih porodičnih preduzeća Oni ove godine mogu računati na uku-pno 196000 evra a mladi predu-zetnici na 754000 evra Potapi je ocenio da će ove godine konkurisati oko hiljadu ljudi iz država u okru-ženju s obzirom na to da se prošle godine na konkurs javilo 967 mla-dih prekograničnih preduzetnika Ovogodišnje subvencije mogu se koristiti za bilo šta osim za kupo-vinu i renoviranje nekretnina

Tim povodom razgovarali smo s predsednikom Skupštine Vojvodine i predsednikom Saveza vojvođan-skih Mađara Ištvanom Pastorom

Istovremeno u Vojvodini su već godinu i po u toku konkursi za realizaciju programa privred-nog razvoja SVM-a uz finansij-sku podršku mađarske vlade O kakvim projektima je tačno reč

ndash To je praktično zajednički pro-gram Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske vlade Ideja je naša a finansijsku podršku daje Orbano-va vlada U proteklih godinu i po u Vojvodini je objavljeno 13 konkur-sa i bilo je blizu 7000 zaintereso-vanih od kojih je oko 6200 prošlo na konkursu Dakle uspešnost je 88 odsto pri čemu treba znati da se radi o složenom procesu Naime s jedne strane on mora potpuno od-govarati zahtevima pravnog ambi-jenta Mađarske pošto je ona do-nator s druge strane isto toliko je značajno meni čak i značajnije da proces sprovođenja konkursa treba potpuno da odgovara pravnim zah-tevima Republike Srbije jer se pro-gram sprovodi ovde ndash ističe pred-sednik SVM-a

Kakvi su finansijski efekti ovih projekata koliko novca je uloženo na taj način

ndash Za ovih godinu i po u Vojvodini je plasirano oko 37 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Taj no-vac osnažio je preduzeća preduzet-nike i poljoprivrednike u pokraji-ni koji su uglavnom ovde nabavljali opremu i na taj način davali posao ovdašnjim mađarskim i nemađar-skim firmama što je doprinelo

stvaranju društvenog proizvoda Republike Srbije Na sve to se na-ravno plaćao porez pa mislim da smo i na ovaj način dokazali da ono što je dobro vojvođanskim Mađari-ma dobro je i Republici Srbiji i svi-ma koji žive s nama

Kakvi su naredni potezi u tom smislu

ndash Sad želimo da okončamo kon-kurs za velika preduzeća Tih 6200 preduzeća o kojima sam govorio na početku uglavnom je dobilo bespo-vratna sredstva za manje razvojne poduhvate a sad je u toku okon-čanje konkursa preko kojih želimo da osnažimo velike značajne firme kako bi nadogradile proizvodne ka-pacitete u prerađivačkoj industriji i ostalim privrednim granama Nji-hovim jačanjem biće omogućeno apsorbovanje proizvoda dobavlja-ča u većem obimu nego što je dosad bio slučaj u preradi voća povrća ži-tarica u proizvodnji stočne hrane meda lekovitih biljaka

Koliko su značajni ti progra-mi

ndash Radi se o velikom poduhvatu i velikim projektima čija je najmanja vrednost 500000 evra a najveća devet miliona evra Finansiranje tih projekata rešava se kombinovanim sistemom finansiranja Velike fir-me će za realizaciju svojih razvoj-nih ideja dati lično učešće u visini od 25 odsto ukupne vrednosti inve-sticije deo novca biće im odobren preko subvencionisanih kamata na kredit koji budu podizali dok će deo sredstava dobiti bespovratno Ti konkursi biće završeni početkom septembra

Pokrajinska vlada pomaže bračne parove s milion dinara za kupovinu kuća na selu s okućni-com Da li nešto slično i vi čini-te u saradnji s mađarskom vla-dom

ndash Već ovih dana biće raspisana tri nova konkursa za kupovinu kuća na selu za najmanje 200 porodica zatim za kupovinu poljoprivred-nog zemljišta kroz subvencionisa-ne kredite dok će treći konkurs biti raspisan za srednja preduzeća Procenjujemo da će se na treći kon-kurs javiti između 200 i 300 sred-njih preduzeća čija je vrednost od 50000 do 500000 evra

Kako se Vlada Srbije odnosi prema projektima čiju realizaciju do kraja naredne godine finansi-ra mađarska vlada

ndash U prethodnom periodu obavio sam sve neophodne razgovore na tu temu i nema prepreka realizaciji programa Bitno je da se kaže da je ovaj program uspešan u Srbiji Mo-ram reći da je ovde možda jedino i

uspešan Ima pokušaja da se reali-zuje i u okolnim državama ali tamo postoji niz problema O tome ne bih govorio jer to nije moj domen Samo bih rekao da ima problema s tim kako strane države prihvataju inicijative iz Pešte mislim na Slo-vačku i Rumuniju Ali problem po-stoji je i u tome koliko su tamošnje mađarske zajednice spremne da se dobro organizuju i sprovedu ova-kve programe

Da li se van granica Srbije zna koliko je naša vlada spremna da prihvati ove mađarske progra-me podrške

ndash Naravno više puta sam govo-rio kako je u Srbiji prihvaćen pro-gram ekonomskog razvoja koji fi-nansira mađarska vlada iako ovde nije popularno pričati o pozitivnim stvarima Međutim dobre stvari moraju se ceniti i treba govoriti o njima A to se vidi i iz rečenica mo-jih kolega iz Rumunije i Slovačke i drugih država koji bi voleli da rade nešto slično onome što se radi u Vojvodini Problem je u tome što oni jednostavno ne nailaze na tu vrstu otvorenosti koji nacionalne manjine imaju u Srbiji A to je re-zultat izgrađenog odnosa povere-nja kod nas

Primećuje se da na neki na-čin insistirate baš na toj reči po-verenje

ndash Mislim da je strašno važno da politička manjina i politička veći-na veruju jedna drugoj strašno je važno da se manjine ne doživljavaju kao faktor rizika Pošto mi u Srbiji nismo faktor rizika onda imamo mogućnosti i otvorenosti za nor-malan razgovor normalno predo-čavanje i realizaciju ideja Mi jesmo Mađari i otvoreno ću reći ndash ako je nekome stalo da Srbija napreduje nama je stalo do toga Jer za razli-ku od nekih nekadašnjih ubeđenja nemamo rezervnu državu Imamo matičnu državu ali smo korenima vezani za ovaj prostor i životno smo zainteresovani da napreduje-mo i normalno živimo

Mađar so je dobio dva

miliona evra za

poprav-ku štam-

parske mašine

renovira-nje krova i zamenu prozora

na zgradi u Novom

Sadu te za isplatu za-rada dopi-

snicima

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

12 3 AVGUST 2017

Mesna zajednica bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se u severnom delu No-vog Sada koji se ne-kada zvao Rotkvarija a naziv je dobio po rot-kvi koju su stanovnici

ovog kraja gajili Po tome su ih nazvali bdquorot-kvarimardquo Susedne gradske četvrti Rotkva-rije su Banatić koji se nalazi na severoza-padu Sajmište na zapadoj strani Stari Grad na jugoistoku dok je granica sa Salajkom na istoku

Na području Rotkvarije danas postoje dve mesne zajednice ndash bdquoŽitni trgrdquo i bdquoSava Ko-vačevićrdquo koja se s druge strane graniči se s mesnim zajednicama bdquoOmladinski pokretrdquo i bdquoSalajkardquo MZ bdquoSava Kovačevićrdquo nalazi se na izuzetno značajnoj lokaciji u širem centru grada u neposrednoj blizini Železničke i Au-tobuske stanice te velikog broja finansijskih institucija i drugih poslovnih objekata

Urbanizovan 60-ih Granicu ove MZ čine tri bulevara izuzetne frekvencije Bule-var oslobođenja Bulevar kralja Petra Prvog i Bulevar Jaše Tomića kao i Kisačka ulica U okviru ove Mesne zajednice nalaze se i ulice Save Kovačevića Berislava Berića deo Kraljevića Marka od ugla s Bulevarom Jaše Tomića do ugla s Bulevarom kralja Petra Pr-vog Ulica Save Ljubojeva Felegi Tivadora i Zmaj Ognjena Vuka

MZ bdquoSava Kovačevićrdquo je većim delom ur-banizovana i izgrađena po stambenim če-tvrtima ali je u manjem delu zastupljena i porodična gradnja Oko Bulevara oslobo-đenja nalaze se stambene zgrade izgrađene 50-ih 60-ih i 70-ih godina 20 veka Na sa-mom početku ovog bulevara nalaze se 18-spratnice kule koje su uz one na keju kod Žeželjeveg mosta najviše u Novom Sadu U okolini ovih zgrada i blokovski građenih nižih stambenih objekata ima i dosta zele-nih površina

Prema poslednjim zvaničnim podacima JKP bdquoInformatikardquo u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo živi oko 5500 stanovnika

U neposrednom susedstvu ove mesne zajednice smeštene su glavna novosadska Železnička stanica i Međumesna autobuska stanica što govori o velikoj saobraćajnoj fre-kvenciji u ovom delu grada kao i o prvom susretu s Novim Sadom svih onih koji do-laze bilo kao turisti studenti ili putnici i to preko čitave godine Ovde je i Osnovna ško-la bdquoKosta Trifkovićrdquo i Predškolska ustano-va bdquoRadosno detinjstvordquo Takođe u blizini ove MZ nalaze se i sedište Policijske upra-ve Novi Sad Centar za socijalni rad kao i jedan od opremljenijih domova zdravlja u gradu ndash bdquoJovan Jovanović Zmajrdquo u Ulici Zmaj Ognjena Vuka zbog čega ga Novosa-đani odvajkada zovu Dom zdravlja bdquoZmaj Ognjena Vukardquo

Ova ulica dobila je ime po Vuku Bran-koviću srpskom despotu iz XV veka Des-pot Vuk Branković (Vuk Grgurević Zmaj Ognjeni Vuk) rođen oko 1438 umro 1485

sin je slepog Grgura Brankovića a unuk des-pota Đurđa Brankovića Srpski despot bio je od 1471 pa sve do smrti

Trščare samo na fotografiji Rot-

kvarija je bila poznata po pet sačuvanih tr-ščara tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok Tršačare su bile istorijsko nasleđe s kraja 18 veka a nalazile su se u Ulici Kraljevića Marka

ndash Ne znam zašto je Grad posle toliko go-dina odlučio da sruši ove značajne i tipične vojvođanske kuće koje su mogle biti mini-muzeji u našoj MZ ili neki restorani i pri-vlačiti turiste a naš deo grada malo oživeti Tačno je da su poslednjih deceniju i po bile zapuštene pa su samim tim ružile čitavu uli-cu ali moglo se naći neko rešenje koje bi bilo zadovoljavajuće i za vlasnike tih trščara kao i za Grad a i za nas koji tu stanujemo ndash kaže Milena Š iz Ulice Marka Kraljevića

Prema njenim rečima gradilište koje će tu nići i soliteri ili urbani objekti koji budu izgrađeni sasvim će promeniti izgled celog kraja i od toga će zaraditi samo investitor a mogao je ceo grad imati koristi da su etno-kuće sačuvane u turističke svrhe

Naime u februaru prošle godine Grad Novi Sad doneo je odluku o brisanju pro-storne kulturno-istorijske celine trščara iz Registra nepokretnih kulturnih dobara kao i odluku kojom se dozvoljava da se na ovim parcelama grade zgrade od osam i devet spratova Investitor se upisao kao vlasnik pet parcela ukupne veličine oko 3000 kva-drata gde se nalaze trščare jedini kompleks takvih etnoloških objekata sačuvan u gradu i širem području Vojvodine Plan novosad-skog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nekada je bio da se u trščarama napravi et-nološki kompleks i turistička atrakcija

Krošnje zaklanjaju svetlo Problemi u MZ bdquoSava Kovačevićrdquo poslednjih godina

Autor Marija Magdalena Idei Trifunović

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

UMesTo Trščara solITerI

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

133 AVGUST 2017

se rešavaju ali ima ih dosta i mnogi datira-ju iz bliske prošlosti i godinama se o njima priča U međuvremenu nastaju i novi kažu žitelji ovog kraja

Savet Mesne zajednice je 2013 godine na-pravio i usvojio prioritetne radove za pro-bleme na koje su se građani žalili nadležni-ma svakodnevno

Tako je u prioritetne radove ušla javna ra-sveta koja je zatim rekonstruisana

ndash Javna rasveta se mora stalno proveravati i sijalice se moraju redovno zamenjivati U ovom kvartu naročito u Marka Kraljevića i Save Kovačevića ima mnogo drveća s gu-stim krošnjama s obe strane ulice su dr-voredi i ako neka od sijalica na banderi ne radi potpuni je mrak Nije prijatno ići noću sam kroz te ulice jer je bilo nasrtanja i ne-prijatnih situacija pa čak i krađa na koje se komšiluk žalio Ipak smo mi blizu Železnič-ke i Autobuske stanice i ima raznog sveta Baš zato uvek skrećemo pažnju referentu u MZ da pozove preduzeće koje je zaduženo

za javnu rasvetu i da nam zamene sijalice ndash rekao je penzioner Milan Jović

Kaže da je inače u ovom kraju Novog Sada relativno mirno i pogodno za život starijih jer nema mnogo buke osim ako ne stanujete na nekom od tri bulevara Na-pominje da ima dosta zelenila iako nema-ju park i da su im i pošta koja se nalazi u zgradi Policijske uprave i nekoliko banaka gde plaćaju račune i primaju penzije ndash bli-zu tako da ne moraju zbog svakodnevnih obaveza ići u centar

Uvek fali jedan parkingNjegov kom-šija Teodor kaže da su malo problematični trotoari među blokovima

ndash U Ulici Kraljevića Marka je primera radi zbog korenja drveća trotoar bio izu-zetno oštećen Za nas matore takva pešačka staza je opasna jer em ne vidimo em većina nas hoda pomoću štapa Na sreću urađen je trotoar i sad su i deca i stariji mnogo bez-bedniji ndash naveo je penzioner Teodor Milić

Nedostatak parking-prostora nije speci-fičan samo za ovaj deo grada nego je to pro-blem u celom Novom Sadu S obzirom da na rubu ove mesne zajednice ima dosta javnih institucija jasno je da žiteljima često nedo-staje parking-mesto jer ga zauzmu oni koji dolaze u Dom zdravlja ili u Policiju Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine na-pravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao Takođe rekonstru-isana je i pešačka staza

Pre nekoliko godina uređeno je dečje igra-lište u dvorištu nekoliko zgrada pa i najmla-đi imaju mesto za igru pored starijih kojima su na raspolaganju sportski tereni

ndash Svaki dan izvodim dete u dvorište jer se tu skupljaju njegovi drugari iz školice i komšiluka Deca se uglavnom igraju lop-tom a vole i da se igraju na spravama na dečjem igralištu Nedostaju nam jedino korpe za smeće kako bismo mališane učili da otpatke ne bacaju na travu ili zemlju a i radi opšte higijene u dvorištu ndash kaže Jo-vana Mandić

Još napominje da bi bilo dobro da budu postavljene i klupe u dvorištima jer sada sede na betonskim zidićima a bilo bi nor-malno da ima klupa i zbog dece i zbog sta-rijih sugrađana

Zamena kontejnera Građani s koji-ma smo razgovarali kažu da nema dovoljno kontejnera i još uvek je više nadzemnih nego podzemnih

ndash Leti je nepodnošljivo jer se oseća smrad đubreta zbog visokih temperatura Voleli bi-smo da nam postave podzemne kontejnere jer su zatvoreni i bolji Što se tiče života u našoj mesnoj zajednici mogu da kažem da je relativno sve u redu Valjda smo navikli i na nedostatke jer godinama tako živimo Komunalna infrastruktura je dobra ali si-gurno je da bi neke mreže poput kanaliza-cionih cevi trebalo da se menjaju jer je veći deo ovih zgrada sazidan pre 50ndash60 godina ndash kaže deda Jova koji živi u Ulici vojvode Šupljikca

U ovom delu grada zadovoljni su kako Ze-lenilo vodi brigu o rastinju i travnatim po-vršinama

ndash Orezuju nam drveće kose travu i u pro-leće sređuju žbunje naročito oko škole i za-bavišta Sadili su nam i novo drveće i imamo dosta zelenila Više nam nedostaju korpe za smeće ndash napominje deda Jova

Ispred škole bdquoKosta Trifkovićrdquo pre dve godine napravljen je pristojan parking-prostor koji je decenijama nedostajao ali svakako treba još parking-mesta u ovom delu grada

Rotkvarija je bila poznata po pet tipičnih vojvođanskih kuća koje su građene od naboja i imale su trščani krov ispod kog se sušio beli luk da bi se izvozio na Daleki istok

Umesto trščara soliteri

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

14 3 AVGUST 2017

Roditelji koji imaju decu s Daunovim sindromom doživ-ljavaju emocional-ne uspone i pado-ve koji idu u korak s velikim uspesima

i dubokim razočaranjima svakod-nevnim frustracijama i teškoćama kao i radosnim trenucima nakon le-pih ostvarenja i napretka

Jednostavno rečeno Daunov sin-drom je genetski poremećaj s kojim se u proseku rodi jedno od 650 do

Daunov sinDRom se može utvRDiti u Ranoj tRuDnoći

Roditelji nisu izazivači bolesti

Ranije uvreženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno

Autor marija magdalena idei trifunović

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

153 AVGUST 2017

700 dece govore naučna istraživa-nja Taj poremećaj ničim ne može da se spreči ni pre trudnoće ni tokom nje Kada lekar konstatuje da dete ima Daunov sindrom i to saopšti ro-diteljima oni prvo dožive šok u zau-vek im se život menja Lekari kažu da niko od roditelja nije kriv što im dete ima Daunov sindrom

Uzrok obolevanja Unutar svih telesnih ćelija nalaze se sitne struktu-re zvane hromozomi Oni nose gene koji determinišu način našeg razvoja Većina ljudi ima 23 para hromozoma u svakoj ćeliji Kada ljudski organi-zam stvara specijalne ćelije potreb-ne za oplodnju parovi hromozoma se dele i rearanžiraju Nekada se ovi parovi hromozoma ne podele isprav-no što tada uzrokuje da bebine ćeli-je imaju dodatnu kopiju hromozoma broj 21 Ovo izaziva pojavu Daunovog sindroma i razlog je što se ovaj sin-drom zove još i trizomija 21 Dodatni hromozom ne može biti otklonjen iz ćelija tako da ne postoji lek za ovo stanje Loša deoba hromozoma deša-va se slučajno i nije uzrokovana po-stupcima roditelja

Roditelji obično ne očekuju niti razmišljaju da će baš njihova beba imati Daunov sindrom On se ne jav-lja često u porodicama Ranije uvre-ženo mišljenje bilo je da jedino starije žene mogu dobiti dete s Daunovim sindromom a to nije tačno Svaka žena može dobiti dete s Daunovim sindromom ali rizik se povećava što je žena starija i verovatnoća da dobije dete s ovom dijagnozom je veća Na primer verovatnoća da se dobije beba s Daunovim sindromom je 1 1500 (007 odsto) kod žena sa 20 godina 1 900 (01 odsto) kod žena sa 30 go-dina dok je kod 40godišnjakinja to 1 100 (jedan odsto)

Većina žena želi da zna da li njiho-va beba ima Daunov sindrom Infor-macije o testovima i kako se izvode mogu biti od pomoći pri donošenju odluke o tome želi li trudnica una-pred da zna zdravstveno stanje plo-da Postoje testovi koji daju definitiv-nu informaciju i zovu se dijagnostički testovi Međutim izvođenje ovih te-stova povećava rizik nastanka spon-tanih pobačaja Iz ovog razloga se ne predlažu svim trudnicama

Znatiželja ili rizik Umesto toga testovi se izvode u dve etape U početku svim ženama se predlažu testovi kod kojih ne postoji rizik od spontanog pobačaja Ovaj tip testa je skrining i ne daje definitivan odgovor već ukazuje na postojanje povećanog rizika od pojave Daunovog sindroma Nakon toga ženama s povećanim ri-

zikom može se ponuditi dijagnostič-ki test Ako je rezultat skrining-testa između vrednosti jedan u dva i jedan u 250 trebalo bi uraditi dijagnostič-ki test Rizik 1 250 u isto vreme je i rizik od 04 odsto

Lekari kažu da je važno razumeti da skrining-testovi ne mogu odrediti sa sigurnošću da li beba ima ili nema Daunov sindrom već se samo kori-ste kako bi se izbegao rizik izvođenja nepotrebnih dijagnostičkih testova Ovde i dalje postoji mala mogućnost da neka deca s Daunovim sindromom nisu detektovana skrining-metodom Ovo se dešava ukoliko se očekivani model ne prepozna pri ispitivanju krvi ili pri metodama skeniranja zbog male prirodne razlike Sve skupa če-tvrtina beba s Daunovim sindromom nije otkrivena skrining-testovima

Ukoliko rezultat ovog testa pokaže da je rizik da beba ima Daunov sin-drom viši od jedan u 250 na primer jedan u 100 treba ponuditi moguć-nost izvođenja dijagnostičkih testo-va Ovakvi rezultati skrining-testa nekad se označavaju kao rezultati visokog rizika Ukupno jedna od 20 žena dakle pet odsto ima ove rezul-tate

Dijagnostički test presudan Korišćenjem skrining-testa lekar od-lučuje da li ženi treba ponuditi i di-jagnostički test Iz skrining-testova se zaključuje da postoji izvesna vr-sta modela pri ispitivanju krvi ili ul-trazvučnom pregledu Ovaj model je takav da se nekad može naći i kod beba s Daunovim sindromom ali je problem u tome što se može naći i kod normalnih trudnoća Rezulta-ti testova blago variraju zavisno od najrazličitijih fizioloških stanja Skri-ning-testom se uočava šablon ali ne i razlog koji ga je izazvao Jedino dija-gnostički test može pokazati da li je uzrok dobijenih rezultata postojanje Daunovog sindroma kod bebe Kada žena uradi dijagnostički test i rezul-tat pokaže da beba nema Daunov sin-drom prethodno dobijeni rezultati skrining-testa smatraju se lažno po-zitivnim

Sama žena odlučuje da li će uraditi obe faze testa Ukoliko se odluči na skrining-test a kasnije joj bude pred-ložen i dijagnostički test sama odlu-čuje da li će pristati na test

Ispitivanja potvrdila sum-nje Ako beba ima Daunov sindrom a mali broj testova ukazuje na ovaj is-hod postoje tri mogućnosti koje pot-puno zavise od roditelja kažu struč-njaci Neki ljudi odluče da nastave trudnoću pripremajući se za do-datne izazove s kojima će morati da

se suoče podižući dete s Daunovim sindromom Drugi se opredeljuju za usvajanje jer se smatraju nedovolj-no sposobnim da samostalno podi-žu dete s ovim problemom Pojedine osobe ne žele da nastave trudnoću i odlučuju se za prekid

Lekari kažu da svako suočen s ova-kvom problemom na osnovu svih do-bijenih informacija mora nastojati da donese ispravnu odluku za sebe Žena će imati mogućnosti da poraz-govara s lekarom o svojim opcija-ma a pored toga podrška i dodatne informacije dostupne su joj i izvan zdravstvenih usluga Imaće vremena da donese odluku o mogućnosti koja joj najviše odgovara a bez obzira na nju i podršku svog lekara

Prihvatanje i napredovanje Osobe s Daunovim sindromom imaju različit stepen poteškoća u učenju i govoru kao i narušene motorne spo-sobnosti od blagih do težih oblika Takođe one sporije sazrevaju u emo-cionalnom i intelektualnom pogledu i teže se uklapaju u društvo

Nije lako pomiriti se s činjenicom da dete ima Daunov sindrom Tuga i nesigurnost obično prođu posle ne-kog vremena ali i kasnije mogu izne-nada izbiti na površinu Stručnjaci kažu da je najvažnije pored prihva-tanja da je dete obolelo od Dauno-vog sindroma pružiti mu ljubav sve drugo dolazi posle nje Prema njima bi se trebalo ophoditi kao prema svi-ma ostalima jer njihov napredak za-visi od kvaliteta nege obrazovanja i sredine u kojoj odrastaju

Tokom protekle tri decenije znat-no su se poboljšale metode učenja koje se primenjuju kod dece s Dauno-vim sindromom Stručnjaci savetuju roditeljima da tu decu uključe u sve porodične aktivnosti i pomognu im da razviju svoje sposobnosti putem igre i posebnih obrazovnih progra-ma Takvi programi s kojima treba početi ubrzo posle rođenja obuhva-taju rad s fizioterapeutom i logope-dom pružanje posebne pažnje i emo-cionalne podrške detetu i porodici Nikako ne bi trebalo odvojiti takvu decu od porodice savetuju doktori

Takođe preporučuju da u komu-nikaciji s osobama koje imaju Da-unov sindrom treba stati naspram njih kako bi mogli da sagovornika gledaju u oči u razgovoru bi treba-lo koristiti jednostavne reči i kratke rečenice preporučuju da se koristi mimika pokreti i znakovi prilikom govora treba im dopustiti da razu-meju odgovore ma koliko to vremena traje i pažljivo ih saslušati i zamoliti ih da ponove ono što im je rečeno da urade

Stručnja-ci savetuju roditeljima

da decu s Dauno-vim sin-dromom uključe u sve poro-dične ak-tivnosti i

pomognu im da ra-

zviju svoje sposob-nosti pu-tem igre i posebnih obrazov-nih pro-grama

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

16 3 AVGUST 2017

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

27 JUL 2017 17

NS 40S POBEDANS ILINARAPSODIJA

SIMONIDAZVEZDANARENESANSA

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NOVI SAD BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 wwwnssemecom

NS SEME SORTIMENT

U NS seme distributivnom cen-

dostupno i seme drugih visoko -

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

18

Afrički vreli tAlAsi usporili rAdoveobnova fasada u podgrađu petrovaradinske tvrđave

3 AVGUST 2017

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

19

Početak radova obnove fasada bio je 22 maj a rok za završetak tre-balo je da bude 22 jul tj 50 radnih dana i to za šest objekata u Be-ogradskoj 2 4 i 8 u Li-

sinskog 2 i na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Radovi nisu još gotovi iz dva razlo-ga Prvi je što materijal za malterisanje fasada ne može da se nanosi kada su temperature vazduha blizu 40 stepeni Celzijusa a drugi je što je nakon obija-nja dve fasade utvrđeno da su oštećenja na zgradama mnogo veća nego što je predviđeno projektom rekonstrukcije Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Trule grede Izvođači radova na prvih šest objekata su beogradske fir-me bdquoOrnament invest inženjeringrdquo i bdquoNiković Companyrdquo Oba preduze-ća su u međuvremenu dobila i drugi tender koji obuhvata rekonstrukciju pet fasada u Beogradskoj 1 3 5 7 i 9 Prema planu Zavoda ove godine bi trebalo da budu rekonstruisane fasa-de na 21 objektu

Ispred svih zgrada prve faze obno-ve podignute su skele ali zasad se in-tenzivno radi samo na dvema koje se nalaze na Trgu vladike Nikolaja 1 i 3 Na njima su do opeke obili ruinirani fasadni malter i na veći deo naneli nov Maltersku plastiku rade na samo jednoj na broju jedan jer je ta zgrada u relativno dobrom stanju Međutim krov tog objekta je u veoma lošem stanju Grede velikih dimenzija su trule i to su izvođači radova utvrdili tek kada su skinuli crep iako su svi tavani bili pregledani prilikom izrade tehničke dokumentacije koju je pri-premio gradski zavod koji obavlja i stručni nadzor nad radovima Tako-đe crep je toliko star da je porozan i propušta vodu mada nije bušan i tre-balo bi ga zameniti novim

Kipovi u nišama Na drugom objektu na Trgu vladike Nikolaja na

broju 3 ulična fasada je u veoma lo-šem stanju naročito su izražene pu-kotine iznad prozorskih svodova gde se jasno vidi i golim okom da je ošte-ćenje fasade dubinsko i vertikalno a to se dogodilo usled sleganja krova Prilikom obijanja maltera ispadala je i opeka na nekoliko mesta i odvalio se deo zida na ćošku Za stanje krova na ovom objektu konstatovano je još prilikom izrade tehničke dokumenta-cije da je pomeren a kako će se dalje postupati tj da li će biti delimično saniran ili će biti urađen ceo nije još poznato jer se čeka odluka viših in-stanci

Uporedo s ovim radovima umet-nici i limari izrađuju i čiste kipo-ve u nišama iznad prizemnog dela zgrade Kako je predviđeno i kako je direktor Zavoda za zaštitu spo-menika najavio radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih ele-menata uličnih fasada restauraciju i konzervaciju vučene i ornamentalne malterske plastike detalja od gipsa terakote restauraciju fasadne stola-rije i vajarskih dela figura svetaca u nišama pročelja Radovi obuhvataju i demontažu i izradu novih oluka kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi

Originalna stolarija Pred-viđen je i pretres dela krova pre-ma ulici Stara originalna stolarija se restaurirakonzervira i farba uz zamenu uništenih elemenata Ovi radovi obuhvataju samo fasadnu stranu prozora sa spoljašnjim kri-lima Svetiljke javne rasvete od ko-vanog gvožđa se restauriraju i kon-zerviraju

Ovo je prva obnova fasada u Gradi-ću koju finansira država a sve se to radi u sklopu priprema za evropsku prestonicu kulture 2021 godine Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasa-da za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

Afrički vreli tAlAsi usPorili rAdoveobnova fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave

Autor Marija Magdalena idei trifunović

Plan je da bude uređeno ukupno 45 fasada za šta se iz republičkog budžeta u naredne dve godine očekuje još 200 miliona dinara

3 AVGUST 2017

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

20 3 AVGUST 2017

Gimnazija bdquoSvetozar Marko-vićrdquo osnovana je 1963 godi-ne i jedna je od četiri škole te vrste u Novom Sadu sa sto-tinak zaposlenih i 36 odelje-nja Pohađa je 1100 učenika a jedinstvena je po tome što

se nastava osim na srpskom odvija i u četiri odeljenja na mađarskom jeziku

Pored toga što je škola istaknute reputacije njeni zaposleni i članovi veliku pažnju posve-ćuju bezbednosti naročito nakon 2009 godi-ne kad su po školama osnovani timovi koji se posebno bave tim pitanjem ndash kaže direkorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vu-kadinović

Bezbedna škola Mnoge aktivnosti po-svećene bezbednosti u gimnaziji koncipirali smo interno dakle sprovode se samo u našoj školi ndash ističe naša sagovornica

ndash Upravo zbog toga možemo da konstatu-jemo da smo danas u velikoj meri bezbedna škola Naime od 2010 do 2014 godine u ra-zvojnom planu gimnazije bila je tema razvi-janje bezbednosne kulture koja je uključivala mnoge aktivnosti posebno nastavničke Ne radi se samo o dežurstvima već je akcenat na radu odeljenskih starešina stručnih saradni-ka direktora i tima za bezbednost ndash navodi naša sagovornica

Kad nasilje preraste u zlostavlja-nje U programu njihovog rada na samom početku nove školske godine u prvoj nedelji septembra predviđeno je da se učenici prvih razreda upoznaju s tradicijom i običajima gi-mnazije

ndash Ali predočavamo im i pravila ponašanja i naš pravilnik o odgovornosti Dakle čim dođu u našu šakolu saznaju i za vaspitne i disciplin-ske mere U višim razredima se učenici jasno podsećaju na ta pravila Međutim našu ško-lu uverena sam od većine drugih izdvaja to što svake školske godine dva meseca nakon početka nastave obavimo istraživanje uz po-moć upitnika koji smo sami kreirali pre osam godina ndash ističe Vukadinovićeva

Kako kaže nasilje postoji kad neko nekog namerno povredi i učini da se oseća loše

ndash Bilo da se radi o verbalnom i fizičkom na-silju ili o onom što se naziva psihičkim so-cijalnim Zbog toga svaki učenik anonimno odgovara na pitanja posvećena bezbednosti čime dobijamo jasnu sliku o stanju u našoj školi Tim upitnikom želimo da vidimo ka-kva je bezbednosna situacija kod nas učenici mogu na taj način da kažu da u njihovom ode-ljenju postoje problemi A kad se nasilje često ponavlja preraste u zlostavljanje Đaci mogu da pruže odgovor da li su ga lično trpeli da li su bili svedoci a na kraju mogu da daju svoje sugestije

Reakcija u početnoj fazi Na primerku anketog listića koji dobija svaki učenik najpre detaljno navodimo primere za svaku vrstu na-silja ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo nešto loše već i koliko su svesni da je neophodno da nam se obrate koliko se bezbedno osećaju ndash kaže direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo Tatjana Vukadinović

Anketom do istine o nAsilju

Autor Petar joksović Foto Anabela otoš

Veliko istrAžiVAnje noVosAdskoG rePorterA kakva je bezbednost u novosadskim školama

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

213 AVGUST 2017

ndash Zatim đaci prelaze na dvadesetak pitanja Ona su vrlo jasna i precizna a odgovara se uz navođenje stepena slaganja od najmanjeg do najvećeg Učenike ne pitamo samo da li su bili svedoci ili im se dogodilo bilo koji oblik nasi-lja već i koliko su svesni da je neophodno da ga prijave da li znaju kome u školi mogu da se obrate koliko se bezbedno osećaju Čak mogu da predlože na čemu bi u pogledu bez-bednosti insistirali da su sami odeljenske sta-rešine ndash ističe naša sagovornica

Potom se u svakom odeljenju obrađuju do-bijeni podaci

ndash Na osnovu rezultata ankete odeljenski starešina preduzima korake Nema sumnje da će u gotovo svakom odeljenju iskrsnuti ne-kakav problem makar verbalni Ili ono dečje ponašanje češće dečačko kao što je zadirki-vanje gurkanje štipkanje Poslednjih godina sve je više elektronskog nasilja posredstvom društvenih mreža ndash uglavnom su to uvredljive reči ili fotografije Upravo naše ankete omogu-ćavaju da prepoznamo takvo nasilje i reaguje-mo u njegovoj početnoj formi

Pravila ponašanja U početku je anketa bila relativno sažeta i jednostavna kaže Vu-kadinovićeva

ndash S vremenom smo je na osnovu rezultata i analiza prilagođavali i poboljšavali To je naš izum koji je postao sastavni deo aktivnosti odeljenskog starešine u saradnji sa stručnim saradnicima i drugim odeljenskim stareši-nama Pre dve godine razdvojili smo pitanja tako da nisu ista za učenike prvog i četvrtog razreda Prvih gimnazijalskih dana i mese-ci gurkanja i čupkanja su aktuelnija dok je s maturantima ipak drugačije jer su već usvojili pravila ponašanja u našoj školi Već smo dosti-gli stepen da je anketa specifična i primerena uzrastu učenika

Potom se u odeljenjima pravi akcioni plan i preduzimaju aktivnosti radi sprečavanja nasi-lja a tim za bezbednost analizira stanje u ovoj oblasti u celoj školi

ndash To je permanentan proces koji zahteva ši-rom otvorene oči kako bismo mogli odmah da reagujemo čim se problem pojavi Pritom nam mnogo znači i ono što čujemo od radnika obezbeđenja koji su s nama od sedam do 21 sat ndash napominje Vukadinovićeva

Direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo smatra da zajedničko angažovanje svih člano-va škole pa i samih učenika može rezultirati boljom bezbednosti

ndash Pre svega želim da istaknem da smo dugo-godišnjim radom razvili sistem koji podrazu-meva razvijanje svesti da je svako odgovoran u svom domenu U početku kada je donesen nov zakon suočili smo se s očekivanjem da će kao čarobnim štapićem nastati bezbed-na atmosfera u školi Ali smo shvatili da sva-ki učenik daje doprinos bezbednosti I upra-vo smo se tako postavili ndash da svako preuzme svoju ulogu i odgovornost da se zapita čime može da doprinese bezbednosti Prvenstve-no svojim ponašanjem Škola može da bude bezbedna samo ako je svako od nas preuzeo svoju ulogu

Prepoznavanje nasilja Ako svako bude radio svoj deo posla ndash radnici obezbeđenja ra-zredne starešine i učenici ako direktor to sve bude povezivao i sklapao u skladan mozaik škola će biti bezbedna

ndash Mislim da je u tome tajna u svesti da sva-ko ima ulogu da ne očekujemo od ministra prosvete ili načelnika školske uprave da nam učine školu bezbednijom Ili od policajca ili direktora na kraju krajeva Pritom je veoma važno da učenici sami razviju stav da to koliko smo bezbedni zavisi i od svakog od njih To podrazumeva da recimo ne dovode nekakve poznanike u gimnaziju To nije zabranjeno ali je moguće samo uz saglasnost odeljenskog sta-rešine i profesora ndash ističe Vukadinovićeva

Kad se razvije svest o tome motrimo navi-ke i ponašanje

ndash Ako se dogodi da nešto odstupi od norme

reagujemo na to ndash razgovorom s učenikom nekad s roditeljom bude i vaspitnih i disciplin-skih mera U to se uključuju i stručni saradni-ci Ali poenta je da učenik prepozna svoje loše ili nasilno ponašenje da ga izmeni i uskladi s opštim interesom Nažalost poneki učenici žive u porodicama gde postoje forme verbal-nog nasilja s korišćenjem ružnih i uvredljivih izraza čak i fizičkog nasilja Dešava se stoga da u učionici ili hodnicima ponavljaju to što su videli i čuli kod kuće smatrajući da je to adekvatan odgovor i u školi kad je narušen odnos koji im je važan Đake učimo asertiv-noj komunikaciji koja podrazumeva da zaštite svoj interes ali na korektan i kulturan način Ako se desi da neko učenika ometa on treba da ga na to upozori pristojno čuvajući svoj in-tegritet ndash rekla nam je direktorka Gimnazije bdquoSvetozar Markovićrdquo

Salata od šargarepe Beli luk sa čili papričicom Pinđur

Broj 6 Godina VII 50 dinara CG 075 EUR BiH 150 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

SLANA ZIMNICA

9 772217 55201 6

letnje poslasticeČAROBNEČAROBNE

letnje poslasticeČAROBNE

letnje poslasticeletnje poslasticeČAROBNE

letnje poslastice

Salata od tikvica u tegli

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

22 3 AVGUST 2017

Mladi naučnik instituta Biosens oskar Marko

umesto odliva priliv mozgova

oskar Marko radi u In-stitutu BioSens kao istraživač ali je isto-vremeno i na dok-torskim studijama elektrotehnike i ra-čunarstva U aprilu

je vodio tim Instituta BioSens koji je u SAD u konkurenciji oko 600 timova iz celog sveta osvojio prvu nagradu na Sin-džentinom takmičenju za izbor semena korišćenjem analitike podataka

Pomoć poljoprivrednicima Grupa BioSensa bavi se nečim izu-zetno važnim i zanimljivim ndash otkri-vanjem znanja

ndash Generalno naš institut radi na primeni informaciono-komunikacio-nih tehnologija u biosistemima Jed-nostavnije rečeno koristimo visoku tehnologiju u cilju dobijanja novih sa-znanja o biljkama i pokušavamo da optimizujemo poljoprivrednu proi-zvodnju Razvijamo senzore za mere-nje količine vlage i mineralnih mate-rija u zemljištu a koristimo i podatke sa satelita dronova hiperspektralnih kamera i sondi za skeniranje zemlji-šta Kada se sve to sabere dobija se strahovita količina informacija Naš zadatak je da iz ogromnih skupova podataka izvučemo znanje koje dalje služi običnim poljoprivrednicima za donošenje odluka na terenu poput vremena i obima navodnjavanja ko-ličine i prostorne raspodele đubriva ili izbora semena

Potreba za hranom Odmah se postavlja pitanje koliko je to aktuel-

no i važno u svetu nauke odnosno za nas lokalno

ndash Odgovor je vrlo jednostavan ako znamo za procenu Ujedinjenih naci-ja da ćemo do 2050 godine morati da povećamo poljoprivrednu proi-zvodnju za 70 odsto ako želimo da prehranimo celokupno stanovništvo Zemlje Pošto se gotovo svi resursi na planeti već koriste jedini način da dostignemo ovaj cilj jeste da optimi-zujemo poljoprivrednu proizvodnju odnosno da proizvodimo više s ma-nje utrošenih resursa ndash napominje Oskar

Oskar se s kolegama bavi takozva-nom preciznom poljoprivredom

ndash Ulažemo napore radi optimizo-vanja proizvodnje na što sitnijoj re-zoluciji Zamisao je da se navodnjava đubri i primenjuju pesticidi tačno na onim mestima gde je to potrebno i u onoj meri u kojoj je potrebno Na ovaj način se povećava proizvodnja štede pare i uzgajaju zdraviji usevi Globalno se na ovaj način zadovolja-va potreba čovečanstva za hranom a lokalno se postiže zdravija i odgo-vornija poljoprivredna proizvodnja i podiže konkurentnost domaćih proi-zvođača na svetskom tržištu ndash objaš-njava naš sagovornik

Na svetskom nivou Oskar isti-če da u BioSensu ima odlične uslove za rad kako stručne tako i materi-jalne

ndash U timu su pretežno mladi ljudi puni entuzijazma predvođeni pro-fesorima svetskog ranga Atmosfe-ra najviše podseća na Gugl ili mali

startap ndash pritiska na radnom mestu nema ali svako zna svoja zaduženja i obavlja ih u zadatom roku Što se tiče materijalnih uslova Institut ima najsavremeniju opremu za potrebe razvoja i izrade senzora kao i akvi-zicije i obrade podataka

Štaviše kako kaže oprema Bio-Sensa je kao u vodećim evropskim i svetskim kompanijama

ndash Mislim da smo po opremljenosti laboratorija ubedljivo prvi u širem okruženju a uveren sam da se i naj-veće američke i evropske instituci-je iz ove oblasti ne bi postidele naše opreme Dobra oprema je veoma bit-na jer omogućava istraživačima da se bave aktuelnim temama a kada se na opremu dodaju i kvalitetni ljudi ndash re-zultati ne manjkaju Stoga mislim da stojimo bar rame uz rame s kolega-ma iz celog sveta a uspešno smo po-kazali da smo u nekim segmentima i bolji od njih kao u aprilu ove godine kada smo u konkurenciji 600 timo-va iz celog sveta osvojili Sindžentino takmičenje za izbor semena korišće-njem analitike podataka To uopšte nije mala stvar imajući u vidu da je Sindženta jedna od najvećih poljo-privrednih kompanija na svetu za proizvodnju semena i agrohemije kao i da se na ovo takmičenje prijav-ljuju renomirane svetske institucije poput Stenforda MIT-a i Pekinškog univerziteta

Jak obrazovni sistem Među-tim često se čuje da su uslovi rada je-dan od osnovnih razloga zbog kojeg mladi naučnici odlaze na zapad

ndash Uslovi za rad u Srbiji generalno ne mogu da se mere s uslovima na Zapadu ali mislim da to nije prevas-hodan razlog zašto se ljudi odlučuju da napuste zemlju Nisu velike pla-te ni na Kubi pa su ljudi srećni Bar svi podjednako nemaju Kod nas je problem što je korupcija veoma izra-žena i jednog doktora nauka dotuče to što uloži mnogo rada i odricanja

U BioSen-su smo

rame uz rame s

kolega-ma iz ce-log sveta a u nekim segmen-

tima i bolji ndash u konku-renciji 600 timova iz

celog sve-ta osvojili smo Sin-džentino takmiče-

nje za izbor semena

Mlade naučnike muči to što ulažu mnogo rada i odricanja da bi vodili koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni manje radni i obrazovani dobijaju mnogo više samo zato što

su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

233 AVGUST 2017

da bi vodio koliko-toliko pristojan život dok drugi manje vredni ma-nje radni i obrazovani imaju mnogo više samo zato što su beskrupulozni i sposobni da prevare sistem zarad ličnih interesa Dakle rekao bih da je duhovno siromaštvo mnogo veći problem od materijalnog a rešenje se može naći jedino u obrazovanju i tu sam optimista Jak obrazovni sistem dostupan svima i jednak za sve može preokrenuti stvari i vra-titi ih na normalne osnove i mislim da najviše treba raditi na opštem osnovnoškolskom obrazovanju ge-neracija koje dolaze Sve je mogu-će ukoliko postoji volja ndash napominje Oskar

I znat je vredan I dalje ostaje dilema da li su za naučne rezultate važniji uslovi za istraživanja ili zna-nje iskustvo intuicija i upornost

ndash Uslovi su svakako preduslov za istraživanje ali rezultati ne dolaze sami od sebe Potrebno je ipak da neko sedne i zaista odradi posao od početka do kraja Tu do izražaja do-laze i znanje i iskustvo i upornost ali i prstohvat inata ndash slikovito kaže naš sagovornik

Nasuprot mišljenju koje se često može čuti ndash da mlade nije lako pri-vući nauci pa čak i da im je odbojna na neki nači mladi novosadski istra-živač ističe da zaista tako nešto nije primetio kod vršnjaka

ndash Meni bi bauk bio da radim kod privatnika za sitne pare i ostajem prekovremeno na poslu Ko ima sklo-nosti ka nauci taj će ih svakako is-

poljiti Na nama je samo da im damo podršku u tome S druge strane koga nauka ne zanima može da se bavi ne-kim konvencionalnim poslom kao što su obućarski ili stolarski Dobar za-natlija stvarno nije ništa manje druš-tveno vredan od naučnika

Vrhunska istraživanja pre-duslov Enorman odliv mladih i pa-

metnih uništva društva i države u tranziciji ali Oskar kaže da je mogu-će u Srbiji usporiti taj proces pa čak ga i preokrenuti

ndash Apsolutno je moguće da uvozimo mozgove umesto da odlaze iz naše zemlje Mogu se pohvaliti da je In-stitut BioSens uspešan primer pri-liva mozgova jer u našim redovima imamo Francuze Italijane i Grke ali i ljude s ovih prostora koji su se nakon odlaska u inostranstvo vratili u našu zemlju Uveren sam da čove-ku nigde ne može biti kao kod kuće i da ukoliko stvorimo dobre uslove za rad u celoj akademskoj zajednici možemo preokrenuti smer migracije mozgova

Naravno država i institucije treba da preduzmu konkretne mere

ndash Pritom svakako mislim na pove-ćanja ulaganja u nauku integrisanost naših institucija u evropske krugove Ako postoji kvalitetno istraživanje i aktivna saradnja između naših uni-verziteta na projektima Evropske unije stranim naučnicima biće mno-go lakše da se uključe u rad u okviru domaćih institucija Priliv mozgova bi najpre mogao da se desi u oblasti-ma u kojima imamo zapažene rezul-tate istraživanja Retko ko će otići u neku malu zemlju na Balkanu samo zato što ima dobre ćevape i indeks-sendvič Ozbiljne naučnike sa Zapa-da moguće je privući jedino ukoliko se bavimo vrhunskim istraživanjem gde bi osećali da su deo nečeg veli-kog vrednog pakovanja kofera i ku-povine avionske karte u jednom sme-ru

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

24

historia magistra vitae est

3 AVGUST 2017

Ritualno žrtvovanje Karađorđa

Izložba u Zbirci strane umetnosti povodom dva veka od ubistva Đorđa Petrovića (4)

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

253 AVGUST 2017

Samo ubistvo Karađorđa izve-deno je na mitološki način to je bila klasična ljudska žrtva prineta na oltar Srbije ndash na-vodi se u katalogu izložbe bdquoKojekude Karađorđerdquo koju su priredili Gordana Bulajić

i Mirko Peković

Spasonosna smrt Veselin Čajkanović tvrdi da postoji staro verovanje da je drago-voljna smrt istaknutog velikog čoveka koji po svojoj valjanosti pameti ili društvenom položaju nešto znači da je takva smrt spa-sonosna za njegovu okolinu Kada je epski junak Đerđelez Alija osvojio Budim skočio je u provaliju za carevo zdravlje

Ne želeći da branimo Miloša moramo da se upitamo nije li on mogao imajući na umu da za Karađorđev dolazak znaju još samo Vujica Vulićević kmet Stojadin i pisar Anta da ga u tajnosti likvidira i ukloni kao mogu-ćeg političkog protivnika Miloš to nije ura-dio Naprotiv saziva narodne starešine koje odlučuju da se Karađorđe žrtvuje

Prase uoči Božića Miloš u svojim me-moarima kaže

ndash Vidim da drugog biti ne može no mora sada ili on jedan ili mi svi žrtva biti Bolje je mislim da se on jedan žrtvuje a narod spasava

Naum Ičko je na pitanje šta da se radi rekao

ndash Radite to što s prasetom uoči Božića Očigledno je tada doneta odluka da se žr-

tvuje Karađorđe već tada smatran za bo-žanstvo od čijeg se dolaska sam Miloš po sopstvenom priznanju prenerazio Karađor-đe nije osuđen Nije likvidiran kao što su li-kvidirani drugi Miloševi protivnici nije živ predat Turcima Karađorđe je u Srbiju došao sam jer pisara Nauma ne treba računati u neku ozbiljniju pratnju i zaštitu

Letnji Aranđelovdan Miloš je Kara-đorđa mogao da likvidira tajno skoro bez svedoka Ali on to čini javno

ndash Kao što je poznato Karađorđe je ubijen u zoru na Aranđelovdan letnji 26 jula 1817 Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu Letnji Aranđe-lovdan je posvećen arhangelu Gavrilu Po srpskim narodnim običajima toga dana se prinosila životinjska žrtva klao se vo i prire-đivala zajednička gozba Vujica Vulićević je u Radovanjskom lugu uoči ubistva i priredio skromnu gozbu Ubistvo je izvršeno u zoru jer se tada rađa nov dan i novo sunce

Preuzeti gresi Ubistvo je izvedeno se-kirom Zašto

ndash Svi drugi načini bili su elegantniji i si-gurniji Istorija kaže da su Karađorđa ubili kumovi Miloš i Vujica Božanski i božji kum koji je krstio Isusa jeste Sveti Jovan Njegov osnovni atribut je sekira koja se redovno prikazuje na ikonama Ona podjednako sim-boliše svečevo stradanje kada mu je odseče-

na glava ali isto tako i oruđe kojim se krči put ka Bogu i istini

Sličnost s Karađorđevim ubistvom je više nego evidentna Sekira je sveti predmet kod srpskog naroda Ima veliku ulogu u kultu Važno je napomenuti da prilikom ritualnih ubistava sekira preuzima na sebe sve gre-hove

Treba istaći i da titulu vožda ima samo Karađorđe nijedan drugi vladar ni pre ni posle njega Miloš Obrenović samo dve go-dine posle propasti Prvog srpskog ustanka ne usuđuje se da uzme titulu vožda već biva proglašen za knjaza

Svi navedeni detalji ukazuju na čitav niz mitoloških elemenata koji prate vožda Ka-rađorđa od rođenja do smrti govore da su njegov život delo i smrt bili duboko mito-loški povezani i predodređeni Kroz jednu ličnost pokazna je sva složenost sinkretiz-ma stare narodne srpske i hrišćanske reli-gije i mitologije

Pesn o Georgii Černom Aleksandar Sergejevič Puškin Pesma o Crnom Đorđu (Pesn o Georgii Černom 1830)

Dva se vuka u jami ne grizuSin sa ocem u špilji se gložiSina kori Petar ostarelibdquoBuntovniče zlikovče prokletiNe bojiš se ti Gospoda bogaSa sultanom zar zamećeš kavguS beogradskim pašom da vojuješ Ili si se s dve rodio glaveSam propadni mrski prokletničeŠto Srbiju celu sahranjuješrdquo Mrgodno mu Đorđe odgovarabdquoJesi li se s umom oprostio Kada laješ bez pameti rečirdquoJoš se gore Petar rasrdio - Gore besni i još gore ruži U Beograd hoće da se kreneTurkom da da nepokorna sina I da javi gde se Srbi kriju Izlazi on iz pećine mračne Alrsquo je starca Đorđe dostigaobdquoPovrati se oče povrati seOprosti mi u ljutini rečirdquoPetar njega ne sluša i pretibdquoBiće tebi proklet izdajničerdquoPred njega je sin tad istrčaoDo nogu se starcu poklonioNo ne gleda Petar ostarelihellipOpet ga je Đorđe pristigaoZa kosu ga prihvatio sedubdquoPovrati se Gospodom te kumimNe teraj me na zlo iskušenjerdquoLjutito ga starac odgurnuoKrenuo se putem beogradskim

Gorko se je Đorđe zaplakaoPotegao pištolj iza pasaOdapeo i odmah skresaoZavapio Petar posrćućibdquoPomozi mi ranjenome ĐorđerdquoI na drum se mrtav sropoštao Ode Đorđe trkom u pećinu Pred njega je majka istrčala bdquoŠta je sine kamo oca tvogardquo Surovo joj Đorđe odgovarabdquoZa trpezom star se ponapio pa na drumu beogradskom spavardquo Ona se je jadu dosjetilabdquoDa od boga proklet budeš crni Što pogubi roditelja svogardquoOd to doba Petroviću Đorđe Međrsquo ljudima prozvao se crni Predstava za Race i Grke Glas o Ka-

rađorđu i srpskom ustanku brzo se širio van granica Otomanskog carstva

ndash Pozorišna predstava u čast srpske re-volucije ndash Prvog srpskog ustanka i njenog vožda Karađorđa Petrovića održana je već 12 septembra 1812 u peštanskm pozorištu Rondeli kao zatvorena predstava samo za Race i Grke

Ova predstava je prikazana na mađarskom jeziku ali s divnim srpskim pesmama koje je komponovao tada četrnaestogodišnji kom-pozitor Gabor Rotkref kasnije čuveni kom-pozitor scenske muzike u Mađara Pevala ih je najbolja glumica iz ansambla Ištvana Baloga ndash Rozalija Sepataki kasnije prima-dona peštanske Opere Ona je svaku strofu otpevala prvo na mađarskom a zatim i na srpskom jeziku Tada se prvi put čula srpska reč i srpska pesma s velike mađarske naci-onalne scene

Komad s pevanjem i pucanjem Ovo dramsko delo je napisao Ištvan Balog upravnik Mađarske nacionalne pozorišne družine reditelj predstave i glumac u ovoj predstavi a ideju o pisanju dela prema ne-kim izvorima dao je poznati mađarski pe-snik Jožef Katona

ndash Balog je bio jedan od pionira mađarske dramaturgije i pozorišta te prijatelj mno-gih Srba kojih je tada bilo dosta u Budimu i Pešti Znao je i srpski jezik pa je ocenio da delo treba da bude prikazano u formi ko-mada s pevanjem i pucanjem ali i s jasnom porukom o razlozima dizanja ustanka od-nosno srpske revolucije i o visokim moral-nim i etičkim principima kako Vožda tako i svih drugih ustanika koji su na juriš zauzeli Beograd 1806

Delo pod naslovom Crni Đuro ili Osva-janje Beograda od Turaka Igrokaz u četiri čina (Cerny Gyuro vagy Belgradnak megve-tele a Torokoktol Nezo Jatek 4 Felvonas) ima 61 stranicu formata 205 sa 26 centime-tara U Balogovom delu pominju se mnoge istorijske činjenice Turaka odnosno turske carevine o ustanku Voždu Karađorđu i bor-bama pre nego što ih je objavio Vuk Karad-žić odnosno Leopold Ranke u svojoj čuvenoj knjizi Srpska revolucija izdatoj u Hamburgu 1829

Ubistvo je po nalogu kuma Miloša izvršeno sekirom To je još jedna potvrda da se radi o duboko mitološkom činu

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

26 3 AVGUST 2017

Dr Milan ignjatović MikanDus i Dalje prži MuzičkoM scenoM

Rok NeRoN

jednostavan izraz u početku više mi se svi-đao od njegovog kasnijeg stvaralaštva Svi smo se mi u Novom Sadu kleli u Neoplante kao u Sarajevu u Indekse iako su uvek osta-li izvođački bend bez vlastitih hitova

Kao gimnazijalac s bendom Korovi i žbu-nje na novogodišnjoj žurki 1978 godine izvodio sam bdquoU razdeljak te ljubimrdquo

ndash Ali Pekinška patka bila je apsolutni bum svi mi mladi muzičari tako smo se oseća-li ndash bio sam panker i skakao sam na sceni Doduše nosio sam duboke pantalone s falta-ma a ni sad ne znam zašto sam ih sašio kod krojača Korovi i žbunje bili su pank bend tukli smo se na koncertima a prvi bi zaku-vao moj pobratim Robert Paroci onako pr-gav i debeo

Pank se u Jugoslaviji rodio u Novom Sadu u isto vreme kad i u Engleskoj

ndash Čontine pesme tekstovi nastupi Bio je to pravi pank Imao je probleme s vlasti-ma nije mogao da se zaposli kao profesor na Novosadskom univerzitetu Eh kakvo je to vreme bilo Odemo u Mađarsku da svira-mo za dan neke gimnazije ja s tim dubokim pantalonama na falte s kevinim sunčanim cvikerima onako pankerskim Ulavnom počnem da skačem u ritmu ska a za mnom hiljadu klinaca

Kod Minimaksa Mada brzo sam se prebacio na novotalasni pravac i ska izvo-đenje

ndash Prodao sam motor BMW i snimio album kod Gabike Lenđela

ndash Izdali su ga zajedno PGP RTB i Vojvo-dina koncert Mi doktorski bend studenti medicine i budući lekari bili smo tako po-nosni ndash saksofonista Jovica Dostinić danas neuropsihijatar zatim Miša Ilić sada abdo-minalni hirurg i ja kao vokal i lider na sceni Uspeh je došao kad se ploče dokopao Mini-maks i počeo da pušta bdquoDunjo mojardquo u radio-emisiji Tup-tup Čim je on zavrteo tu ploču svi su za njim I imali smo hit a to je vrlo važno za svaki bend Pre toga me je primetio Anđelko Maletić kao demo bend nastupali smo u Studiju M pravio sam kabare i tada Sećam se da mi je Anđelko rekao

ndash Ako nekad snimiš bdquoDunjurdquo biće to hitDunjo moja iz 1982 godine je ska pesmi-

ca ndash Ali i rok zvuk Najbolje rečeno ndash plivao

sam između ska i roka To takozvano sud-binsko pevanje kao Lu Rid ili Dejvid Bovi uveo sam kod nas dve godine pre Džonija Šutilića i Azre

U mantiji na scenu Neron je nastao zvanično 1980 godine kad smo za potre-be Radio Novog Sada snimili pesmu Žabe se pare na vodi

ndash Nešto kasnije tu sam pesmu nazvao Lju-bavna antena Naredne godine izašla je Du-njo moja ali je zbog teksta gurnuta u bunker Izmenio sam reči

ndash Ko te sada liže ko te sad mirišeMeđutim opet nisam mogao da prođem

na radio-talasima Ali nastavljamo da na-

Jedna od nezaboravnih novosad-skih muzičkih legendi iz onih vre-mena kad je naš grad bio rame uz rame sa svim muzičkim centrima od Ljubljane Rijeke Zagreba Sa-rajeva Beograda do Niša Dr Mi-lan Ignjatović alijas Mikandus

alijas Neron Lekar kardiolog džudista i pre svega ndash roker

Mikin bdquoZlatni pojasrdquo Otac mi je za osmi rođendan poklonio gitaru počinje priču Mikandus

ndash Krenuo sam da vežbam i uskoro sam mogao da sviram i pevam popularne pe-

smice Svirao sam u društvu najvažnije je bilo dopasti se nekoj devojčici Mika Antić se družio s mojim ocem i ostalim članovi-ma uprave Džudo kluba bdquoSlavijardquo a ja sam bio juniorski reprezentativac Mika je gle-dao sva moja takmičenja i naravno burno navijao Kad sam 1973 godine postao pr-vak Jugoslavije Mika mi je posvetio pesmu bdquoZlatni pojasrdquo

U srednjoj školi počeo sam ozbiljnije s muzikom

ndash Pisao sam melodije i reči Imao sam nekoliko pesama i osnovao čisti pank bend Korovi i trnje A onda se pojavio Đole Ba-lašević delovao mi je veoma sveže Njegov

Autor Zoran Surla

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

273 AVGUST 2017

stupamo Na radnoj akciji na Klisi sviramo moju stvar Crkveni disko a ja izlazim na scenu u mantiji i sa zapaljenom svećom u ruci posle od mantije nastaje toga ndash kao da sam Neron Bio je to performans ali me vlasti nisu razumele Mislili su da je to ne-što u korist crkve iako nije bilo tako Među-tim nije bilo zbog toga ozbiljnih problema Više je teškoća bilo s vatrogascem koji zbog tog performasna nije hteo da me pusti na binu Studija M pa je intervenisao Anđelko Maletić Nastupi su više ličili na pozorišne predstave nego na koncerte nešto nalik na kabare Inače Bale iz Lune me je podrža-vao i rekao mi da nastavim s tom svećom i mantijom na sceni

Komarac i Skakavac Međutim s cen-zurom sam imao iskustva

ndash Ni sad mi nije jasno ko su bili cenzori ni gde su bili ti centri moći samo znam da su mnogo pazili šta se snima i emituje Čak i ako im nešto nepodobno promakne pa se snimi kasnije je bilo zabranjeno za emito-vanje Sad cenzure nema ali zato imam au-tocenzuru Nisam nikad psovao ali jesam koristio reči kao čvrste grudi spermatozo-id jajna ćelija prostitutka

bdquoKomarac mali leteo po travigledao da ima negde surlicu da stavirdquoZbog toga sam i bio malo gurnut u stranu

na radio-stanicama ndash Recimo stvar Debil nikad nisam ni sni-

mio Po izrazu bio sam bio blizak Labora-toriji zvuka njih sam slušao i voleo To je novosadsko gledanje na stvar Na kraju kra-jeva oni imaju bdquoSkakavac joj zašocirc u ruka-vacrdquo Komarac i Skakavac su nastali nekako u isto vreme ali se nismo dogovarali o tome niti je bilo plagiranja Osim toga Komarac je snimljen akapela

Svirka pred profesorima U Novom Sadu svirali smo u Studiju M mada su tamo ljudi više slušali nego plesali zatim po dis-kotekama kod Fileta u Dendiju pa u lokalu iza hotela Park ne sećam mu više se ime-na

ndash Svirali smo na medicinijadama profe-sori su nas naravno znali ali zbog toga ni-smo imali ni problema ni protekcije Kroz moj bend prošli su mnogi Pihler iz Pekinš-ke patke je svirao kod nas Jovica je bio u Pop artu pa u Neronu Boba Stojšić je prešao iz Fabera Bio je to šok za mene da tako eminentni bubnjar kao Stojšić bude jedan od osnivača Nerona

Album s Dunjom je za dan prodat u 450 primeraka pa nam je PGP brže-bolje sni-mio spot

ndash Dunju smo snimali više puta pa i u spo-rom maniru s Antonijem Pušićem mnogo poznatijim kao Rambo Amadeus

Popularnost je dolazila s čuvenim Aska-ma snimio sam 1984 godine spotove za emisiju Vremeplov TV Titograd u zagre-bačkom Lapidariju svirali smo s Videosek-som iz Ljubljane A u Beogradu uglavnom u Domu omladine i na Tašu bivši Cepelin

Plus veliki koncert u Centru Sava zajedno s grupom U škripcu a predgrupe su nam bile Džakarta Tvrdo srce i velike uši Svirali smo i s Divljim jagodama i s Bregovićem koji je jedno vreme bio u ska fazonu

Živite svoju muziku Poštenije su se plaćale ploče i svirke u to vreme

ndash Kad samo snimili album dobio sam osam miliona od PGP-a i vratio uloženo od prodaje motora i još osam miliona od prodatih ploča i tantijema Onda sam 1986 izdao drugi album i otišao u vojsku Po po-vratku zaposlio sam se kao lekar a muzička karijera pala je u drugi plan jer više nismo aktivno nastupali Na Klinici za kardiohi-rurgiju u Sremskoj Kamenici počeo sam da radim 1987 godine i tada je studentski bend Neron prestao da postoji Međutim 2004

godine prelazim na privatnu kliniku u Slo-veniji i uz malo više slobodnog vremena i mogućnosti ponovo sam okupio bend CD bdquoNeronrdquo izdali smo 2008 godine tri godi-ne kasnije bdquoZlobni starcirdquo a nedavno bdquoOd vriska do šaputanjardquo Kad snimimo CD u minusu smo Sad su izdanja u stvari lične karte benda dok su moji autorski honorari možda sto evra godišnje Preživljavaju oni koji izvode mnogo koncerata a to su dva-tri benda u Srbiji

Mikandusova poruka klincima ndash Pevajte na maternjem jeziku i živite mu-

ziku Ako si Slovak u Novom Sadu pevaj na slovačkom ako si Mađar pevaj na mađar-skom ako si Srbin pevaj na srpskom ndash stva-raj na jeziku na kojem misliš budi svoj Ti si s ovog pločnika pevaj kako razmišljaš i to će biti najbolje

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

71

0059

dinara

IZBACITE TOKSINE

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

97

72

21

75

52

00

99

99

99

99

79

99

91

99

99

09

99

90

99

Broj 179 28 jul 2017 svakog drugog PETKA 59 dinara CG 080 EUR BiH 160 KM MK 60 MKD

59dinara

ZDRAVO SRCE3 mudra saveta

KAD UJEDU KOMARCIspas je jabukovo sire

Efektna letnja modaSPOJITE NESPOJIVO

SPRE^ITE STOMA^NE TEGOBEPravilno perite voe i povre

skinite kilograme poboljšajte varenje povratite energiju

Poslastice sa breskvama

koraka do bol je veze 6

Letnje ciscenje organizma

KOJE NAMIRNICEhlade organizam

AROMATIČNA MIROĐIJAštiti kosti i leči artritis

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

28 3 AVGUST 2017

SPORT

Na Štrandu je odigran peti turnir 10 Vip Beach Mastersa 2017 ndash Prvenstva Srbije u odbojci na pesku po-bedom Milene Matić i Marije Milošević u

ženskoj i Saše Surle i Ivana Lozića u muškoj konkurenciji Posle Loznice Ve-likog Gradišta Bača i Zrenjanina tur-nir u Novom Sadu bio je najmasovniji ove godine sa14 parova u ženskoj i čak 32 u muškoj konkurenciji

Turnir je trajao tri dana a najzani-mljivije je svakako bilo kad su na red došla finala Pred punim tribinama Lozić i Surla u vrlo dobrom meču sa-vladali su favorite Miljana Kikovića i Stefana Bastu sa 22 20 i 21 15

ndash Neverovatno smo želeli pobedu i verovali u nju Od četvrtfinala koje je bilo jako teško bili smo pripremljeni na sve i iskoristili smo to Na prošlom turniru bili smo drugi pre toga treći tako da smo hteli da napredujemo da popravimo igru I trijumf je došao u najlepšem trenutku ndash kod kuće Ni-kad dosad nisam podigao pehar na Vip turniru i zato mi je draže što mi je prvi put u Novom Sadu ndash rekao je Surla

Žensko finale bilo je takođe kvalitet-no ali ne tako neizvesno bar po rezul-tatu Velike favoritkinje za odbranu ti-tule prvakinja Srbije iskusne i uigrane Miloševićeva i Matićeva bile su bolje od Gordane Mrđan i Aleksandre Alek-sić sa 21 14 i 21 13

ndash Tek što smo stigle s takmičenja u Turskoj uskočile smo na novosadski pesak i odlično se snašle Konkuren-cija među devojkama je svake godine sve bolja pa je tako bilo i na Štrandu U finalu smo se stvarno pomučile po-eni su bili vrlo dugi i verujemo atrak-tivni Rezultatski je možda delovalo ubedljivo ali i nijednog trenutka ni-smo smele da se opustimo jer su pro-tivnice stvarno sjajno igrale ndash rekla je Matićeva

Treće mesto kod devojaka osvojile su Nataša Savović i Katarina Raičević a kod seniora Aleksandar Gavrilov i Raško Jovanović Naredni turnir je u Somboru zatim dolazi Čajetina a fi-nale je tradicionalno na Adi Ciganliji ove godine od 23 do 26 avgusta

Peti turnir ViP Beach Mastersa 2017 ndash PrVenstVa srBije u odBojci na Pesku

Surla i Lozić osvojili ŠtrandAutor Miloš Dukić Foto Snežana Lerh

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

293 AVGUST 2017

Iskusni bek Kajl Randolf Skot počeo je u startnoj petorci su-sreta na Letenci i pokazao mlađim saigračima kako se igra odbrana Nije to međutim bilo novo zvučno pojačanje Cr-vene zvezde za Evroligu već ambasador SAD u Srbiji koji je došao da podrži košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo s više od 150 mladih igrača iz naše zemlje i regiona

ndash Ovo je kamp sporta ali i međunarodni susret razume-vanja Deca dolaze iz krajeva gde su bili konflikti u prošlosti Zato je ovo sjajna prilika da upoznaju jedni druge da vide da smo svi isti i da se preko sporta povežu za budućnost To je vrlo važno za ovaj region ndash rekao je Skot

Organizatori već deset godina zaredom okupljaju mlade iz Srbije Hrvatske Slovenije BiH i Makedonije kao i decu s posebnim po-trebama i decu bez roditelja ali i brojne poznate trenere aktivne i bivše sportiste Programi nisu samo sportski već se dopunjuju i in-teraktivnom nastavom radionicama i vršnjačkim obrazovanjem

ndash Najveća nagrada nam je kad vidimo zadovoljna dečja lica po-gotovo kad ponovo dođu u naš kamp To nam govori da smo na dobrom putu i da moramo istrajati Uz nas su pored Grada Novog Sada i Pokrajinske vlade predstavnici Ambasade Sjedinjenih Ame-

ričkih Država u Beogradu UNICEF-a Košarkaškog saveza Srbije zatim gradova Zagreba Mostara Tuzle Vukovara Osijeka Lju-bljane Bujanovca olimpijskih komiteta Srbije i Slovenije ndash rekao je Mihajlo Delić iz organizacije bdquoPlayrdquo

Podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Patrik Drid rekao je da Pokrajinska vlada planira realizaciju kapitalnog projekta na Letenci u naredne dve-tri godine da se izgradi sportska hala hotel i više multifunkcionalnih terena na otvorenom

Među gostima kampa su i mladi košarkaši iz Slovenije koje je dovela Urša Manček iz Slovenačko-srpskog poslovnog društva BASS

ndash Stiglo je osam dečaka uzrasta od 11 do 17 godina iz socijalno ugroženih porodica Nekoliko njih su dobri igrači a ostali tek po-činju Prvi put su u Srbiji ali svi kažu da im se mnogo sviđa na Le-tenci Već su odigrali jednu utakmicu i pobedili su Složili smo se da i naredne godine dođemo možda i u većem broju jer ima dosta dece koja sama ne mogu da posećuju košarkaške kampove Nisam sigurana da ovakvih besplatnih kampova ima u Sloveniji ali bi bilo sjajno kad bi i kod nas napravili nešto slično ndash rekla nam je Manče-kova

Košarkaški kamp bdquoI Came to Play 2017rdquo posetio američki ambasador

Došli su da igraju i da se družeAutor Miloš Dukić

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

30 3 AVGUST 2017

SPORT

Do 13 avgusta London je domaćin najboljim atle-tičarma sveta Iz čak 205 zemalja planete prijav-ljeno je 2038 učesnika od toga 1080 atletičara i 958 atletičarki Narav-

no među njima su i naši asovi a ukoliko pričamo o rezultatima realno je da nam je cilj bar jedna medalja i dva finala Real-no za odličje se može očekivati rezultat Ivane Španović naše rekorderke u skoku udalj a desetobojac Mihail Dudaš mogao bi do finala O drugom finalisti ne bih raz-mišljao ali Amela Terzić na 1500 nije ne-moguća prognoza pa ni Sremskomitrov-čanka Dragana Tomašević u konkurenciji bacačica diska Ostali poput Tamare Sa-laški i Lazara Anića u skoku udalj mogu bar do ličnog rekorda Milan Ristić ima mogućnost za polufinale na 110 metara s preponama

U Londonu će na Olimpijskom stadionu Ivana Španović imati veliku konkurenciju u Britanki Britni Ris ndash 713 m i Dijani Bar-toleti Amerikanki sa 701 U skoku udalj prijavljene su 33 takmičarke iz 22 zemlje Španovićeva s rezultatom 688 metara ove godine na otvorenom je među kandidatima za odličje Posle dve bronze na Svetskom prvenstvu i Olimpijskm igrama veruje-

mo da Ivana može i stepenicu-dve više na mondijalu u Londonu Samo da je zdravlje posluži i mogla bi da preleti dobrano preko sedam metara

Što se tiče Dudaša posebno je motivisan i ukoliko ga posluži zdravlje mogao bi de-setobojac i do počasnog postolja Njegov trener Feđa Kamasi poručuje iz Londona gde su bili poslednjih desetak dana na pri-premama da Miša nikada nije bio spremniji i ukoliko ostvari rezultate na nivou svojih najboljih dostignuća ni medalja nije daleko među atletskim kolosima planete

Na mondijalu trči se naravno i maraton-ska trka a Srbiju će predstavljati Teodora Simović debitant s jednim ciljem ndash da pre-trči svih 42150 metara brže od dva sata i 40 sekundi Može Simovićeva to

Nagradni fond je izvanredan ndash 7344000

dolara a novčane nagrade dobijaju svi fi-nalisti od 4000 do 60000 dolara a pre-mija za svetski rekord je 100000 zelenih novčanica

Slava prija biti najbolji je najjači motiv a ni novčane nagrade nisu naodmet Njih je uveo još nekadašnji predsednik IAAF-a Pri-mo Nebiola ali su bile znatno niže Skoro simbolične Sada prvo mesto donosi 60000 dolara pa ukoliko se posreći i svetski rekord eto 160000 dolara nagrada plus zlatna me-dalja i dabome slava

IAAF će nagraditi po osam najboljih u svakoj disciplini vicešampionu pripada 30000 treće mesto donosi 20000 četvr-toplasirani dobija 15000 peti 10000 še-sti 6000 sedmoplasirani 5000 i konačno osmi 4000 dolara U štafetama nagrade su timske i iznose od 80000 a do 4000 dola-ra koje dele svi članovi štafeta

Ukupno je na dosadašnjim svetskim šam-pionatima oboreno 28 rekorda a najstariji još važeći drži bugarska skakačica uvis Šte-fka Konstadinova iz Rima 1997 godine sa 209 centimetara

Pred nama su dve sedmice u znaku kra-ljice sportova a naši novosadski reprezen-tativci Ivana Španović i Mihail Dudaš sva-kako su u centru pažnje srpske sportske javnosti

Držimo im palčeve i ovog puta

Ivana Španović i Mihail Dudaš su naše nade na najvećem sportskom takmičenju u 2017 godini na koje dolazi 205 zemalja a prijavljeno je 2038 učesnika

U Londonu 16 Atletsko svetsko prvenstvo

CiLj je meDALjAAutor jovan Tanurdžić

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

313 AVGUST 2017

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32

ISSN

240

6-20

22

• 01
• 02
• 03
• 04
• 05
• 06
• 07
• 08
• 09
• 10
• 11
• 12
• 13
• 14
• 15
• 16
• 17
• 18
• 19
• 20
• 21
• 22
• 23
• 24
• 25
• 26
• 27
• 28
• 29
• 30
• 31
• 32