s u b o t a / n e d e l j a , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .

3magi~nadijaloga

Nakon {to je 2006. tada{nji evropski komesar zapro{irenje Evropske unije Oli Ren posetio Exit,zabavljao se igraju}i fudbal na Petrovaradinskojtvr|avi i postao dr`avljanin State of Exitpoduhvata, najbolji evropski festival nastavio jeda, tokom festivala, na Petrovaradinskoj tvr|avistavlja u fokus va`na, kako dru{tvena pitanja, takoi da kroz konferencije problematizuje stanje umuzi~koj i kreativnoj industriji i da poku{a dasistemski pobolj{a situaciju u tim oblastima.

Exit na Petrovaradinskoj tvr|avi ima OPENSState of Exit zonu, kao va`no mesto gde se mladi izcelog sveta upoznaju i razmenjuju ideje oregionalnoj podr{ci i saradnji, {to je jedan odrazloga zbog kojih je Novi Sad postaoOmladinska prestonica Evrope 2019. godine.

Pored tribina koje su i ove godine ostvarene u

saradnji lista Danas i ponovo progla{enognajboljeg evropskog muzi~kog festivala Exit,tokom manifestacije predstavilo se oko 50organizacija civilnog sektora iz celog regiona, kojesu ~etiri dana na najkreativniji i najzabavnijimogu}i na~in, zajedno sa posetiocima, pokazali{ta zna~i sloboda, kao moto ovogodi{njeg Exitfestivala.

Youth Fair muzi~ke konferencije i Danas –Magija dijaloga panel-diskusije i ove godine su u`i`u interesovanja stavile va`ne teme. Prva YouthFair muzi~ka konferencija, koja je odr`ana prvogdana Exita, za temu je imala iskustva doma}ihizvo|a~a koji su uspeli da naprave me|unarodnukarijeru i nastupaju {irom sveta, dok je druga YouthFair muzi~ka konferencija, odr`ana u subotu,govorila o sistemskim merama za pravljenje

povoljnog ambijenta za plasiranje doma}ihmuzi~kih talenata na me|unarodnoj sceni.

Tema tribine Danas – Magija dijaloga ovegodine bila je Zapo{ljavanje mladih na ZapadnomBalkanu i pridru`ivanje Srbije EU.

Neki od gostiju na muzi~kim konferencijama ipanel-diskusiji, koje su sve odr`ane u Galeriji I.T.D. –Institutu za transfuziju dizajna, u ateljeu BranislavaRado{evi}a, ispod VIP terase, bili su Ivan Petrovi} –predsednik UO Exit fondacije, Ana Ili} – savetnicapredsednice Vlade za digitalne i kreativne industrije,film i turizam, Dragan Ambrozi} – odgovorniurednik programa Doma omladine Beograda,Branko Rosi} – urednik Nedeljnika, AleksandarSimurdi} – potpredsednik IO Evropski pokret Srbija,poznati doma}i muzi~ari sa me|unarodnomkarijerom i drugi akteri na muzi~koj sceni.

OPENS STATE OF EXIT ZONA

Foto: Marko Edge

32 s u b o t a / n e d e l j a , 2 1 – 2 2 . j u l 2 0 1 8 .

Music is the only thing that doesn’t hurt when it hits you

Bob Marley

uzika je komunikacija koja prevazilazisve jezi~ke barijere, povezuje ljude, iza-ziva emocije, pa opet, podeljeni smogranicama, pesme se pevaju na razli~i-

tim jezicima, tr`i{te je kompleksno koliko i moder-no doba... upravo zato je Open youth fair organizo-vao kao prvu konferenciju na ovogodi{njem Exit fe-stivalu onu koja je za temu imala Iskustva doma}ihizvo|a~a koji su uspeli da naprave me|unarodnu ka-rijeru i nastupaju {irom sveta. Raspravljalo se o tomekako sistemski podr`ati lokalne muzi~ke talente dase probiju na globalnoj muzi~koj sceni, koji su tonaj~e{}i problemi na koje se nailazi na novom tr`i-{tu, kako mladi talenti da krenu u javnost, koje pri-mere iz prakse imamo, koliko je to bitno za lokalnumuzi~ku scenu i da li su world music i elektronskamuzika najperspektivniji anrovi za muzi~are sa Bal-kana za proboj na svetsku muzi~ku scenu.

Na tribini koju je moderirao urednik NedeljnikaBranko Rosi}, u~estvovali su legenda jugosloven-skog roka dr Nele Karajli}, i poznati mla|i DJevi ko-ji su ostvarili svetski uspeh: DJ Tijana T, DJ MladenTomi} i dvojac iz benda Naked Branislav Radojko-vi} i Goran Milo{evi}.

Prvo se mora imati hit

Pored razgovora o receptu za proboj i uspehuna{e muzike u inostranstvu, govorilo se i o tome {ta

je to {to trenutno nedostaje, a {to bi moglo izvo|a-~ima da pomogne u njihovom iskoraku ka svetu.

Goran Milo{evi} podelio je sa prisutnima ~inje-nicu da je Naked ostvario internacionalni probojupravo preko ma|arskog izdava~a koji im je obja-vio dva albuma i da je upravo to momenat kadaim se otvorio ceo svet. Prema njegovim re~ima ~i-njenica je da muzi~ari, bez izbora, uvek predsta-vljaju dr`avu iz koje dolaze i da na neki na~in ~inenjen brend, bez obzira na koji na~in je taj benduspeo da se probije ka svetu.

Komentari{u}i svoja dostignu}a, a ujedno iosvr}u}i se na uspeh No smoking orkestra, Nele Ka-rajli} rekao je da je njegov uspeh baziran na dvestvari – jako dobar materijal koji su imali i koji i dandanas ima svoj kvalitet, kao i film Emira Kusturicekoji im je br`e otvarao vrata. On je dodao da ni{taod tog imena ne bi bilo bez materijala, kao ni glo-balnog hita koji je najva`nije imati u muzici.

„Mi smo sve, a tu mislim i na Bregovi}a, radili beznov~ane pomo}i dr`ave, {to je katastrofalno. Dr`a-va bi trebalo da stane iza takvih projekata ne samozato {to je muzika neka vrsta ambasadora nego i {toje kultura danas najja~e oru je. Bez jake, ozbiljne po-dr{ke dr`ave ne mo`emo da napravimo nikakav is-korak“, prokomentarisao je Karajli} navode}i kaoprimer prakse da su se neki menad`eri u Sloveniji iz-borili za svoje klijente da oni imaju nekoliko besplat-nih letova avionom godi{nje upravo jer se ozbiljnoradilo na tome da se Slovenija otvori ka svetu.

O svojim internacionalnim po~ecima govorio jei DJ Mladen Tomi} iz Banjaluke navode}i da je nje-gova svetska karijera zapo~ela onog momenta kad

su velika tada{nja imena prepoznali njegov hit i po-~eli da ga koriste na velikim svetskim festivalima.

„Desilo se da je DJ Rivas pustio moju stvar uMeksiku na jednom festivalu pred 10 hiljada ljudi,i ja sam odmah dobio poziv da u~estvujem slede-}e godine na tom festivalu. Va`no je napraviti ne-ki internacionalni iskorak ka spolja, ali i imati kvali-tetnog rada iza sebe nakon toga. Industrija je toli-ko jaka i toliko komplikovana da nije samo dovolj-no napraviti taj hit nego se zadr`ati na sceni i na-kon njega. Konkurencija je velika i mora se zaokru-`iti ~itava jedna pri~a menad`menta, produkcijeitd“, rekao je Tomi}.

U~esnici su komentarisali ne samo te`inu pro-boja bez pomo}i dr`ave, ve} i ~injenicu da je po-mo} veoma mala i u samim medijima kao i od stra-ne brojnih festivala.

Ljudi ispali iz Exel tabela

Muzi~ka urednica Tijana Todorovi} dugo je ra-dila emisiju Jelen top 10 pre nego {to je postalasvetski poznata DJ. Iz aspekta oba zanimanja bilaje i vi{e nego kompetentna da prokomentari{e sa-mu situaciju u muzi~koj industriji iz vi{e uglova.

„Ispratila sam ceo taj spiralni pad tokom prote-klih decenija: od vrhunca kada su na RTS postojaleneverovatne muzi~ke emisije koje su bile nezami-slive i na internacionalnim televizijama, do po~et-ka 2000-ih gde je bila totalna anarhija i gde je ra-dio ko {ta ho}e, sve do toga kad je tr`i{te postalabitna re~ u na{em re~niku, a danas novac jedinavrednost. Zapravo, cela ta pri~a sa muzikom mo`e

da se pokrene od medija“, rekla je Tijana Todoro-vi} komentari{u}i njen anga`man na emisiji Jelentop 10, gde je ideja bila da se predstave doma}ibendovi koji nisu mogli da dobiju medijski prostor.Ona je rekla da neki bendovi koji su nastupali nisuimali vi{e od 10 pesama, ali se ona trudila da imponudi medijski prostor na kojem bi tada{nja mu-zi~ka scena mogla da o`ivi.

„Gledanost emisije jako je brzo rasla nasuprotgomili faktora koji su radili protiv nas, poput kon-stantne promene termina emisije. Emisija Jelen top10 se u jednom trenutku gledala kao Utisak nede-lje, {to je naravno bio pokazatelj da ciljna grupa zato postoji. Ne zna~i da je ovaj narod glup i da to nebi bilo profitabilno. Ti ljudi koji bi slu{ali tu muziku,koji bi dolazili na koncerte i pratili takve medijskeprograme, izgubili su se iz svih Exel tabela istra`i-vanja tr`i{ta jer za njih ne postoji ni{ta {to bi im sedopalo. Isto kao {to su se ti ljudi izgubili iz tabelagledanosti televizija, oni su se tako izgubili iz raznihdrugih tabela, {to ne zna~i da oni nisu tu – oni sa-mo vi{e ne odgovaraju na ta pitanja i ne uklju~ujuse u tu sferu `ivota“, rekla je DJ Tijana T, i sa prisut-nima podelila svoje vi|enje re{enja problema ukojem doma}i izvo|a~i nastupaju i stvaraju karije-re promovi{u}i svoju dr`avu i brojne festivale bezikakve njihove podr{ke.

„Mislim da cela stvar mo`e da se obrne time {to}e se u medijima uvesti programi koji ne morajuda budu komercijalni, koji mogu da budu samoobrazovno-zabavni. A ve} znamo da }e biti profi-tabilni jer publika postoji iako nije u tabelama. Ta-da }emo videti neke klince kojima su roditelji bilirokeri i koji }e isto tako slu{ati rok. Dr`ava mo`e itrebalo bi da napravi prostora za njih“, istakla je DJTijana T.

Exit – spona izme|u izvo|a~a i dr`avnih institucija

„Sada tr`i{te ima mnogo vi{e nivoa i svi mi ovdesmo obilazili iste inostrane gradove izvode}i razli-~ite vrste muzike. Muzi~ka industrija to i tra`i. Jakoje va`no da ovde dr`ava shvati da oni trebaju dabudu ti koji }e napraviti prvi impuls kroz odre|e-na tela. Na primer, da imamo Exit, departman ukulturi i nezavisnu komisiju koja }e pomagati da iz-vo|a~i naprave korak izvan. Neka obaveza festiva-la jeste da pogura taj sistem kako bi izvo|a~i ima-li podr{ku sa strane i pisali bolje pesme. U tom ne-kom krugu institucija treba se na}i neka podr{kakoja bi olak{ala te puteve, pa makar i u smislu do-bijanja dvodnevne vize radi nastupa u odre|enimzemljama ili re{avanja putnih tro{kova. Dr`ava imaogromni prostor jer mi pravimo brend ispo~etka,kao {to je Exit napravio odre|eni brend i sada kadmi nastupamo negde mo`emo re}i da dolazimo izzemlje Exita!“, prokomentarisao je Karajli} i aspektmuzike kao brenda Srbije.

uzi~ka konferencija Youth Fair na temuKako sistemski podr`ati razvoj doma}emuzi~ke scene i plasirati talente na me-|unarodnu scenu, odr`ana je tre}eg

dana Exita i ozna~ena je kao jedan od prvih korakau zakonskoj regulaciji kreativnih industrija, koju jenajavila savetnica predsednice Vlade Srbije za digi-talne i kreativne industrije, film i turizam Ana Ili}.

O ovoj temi razgovarali su, pored Ane Ili}, Dra-gan Ambrozi} – odgovorni urednik programa Do-ma omladine Beograda, Ivan Milivojev – Exit (~lanborda Evropske festivalske asocijacije Yourope) iFru`ina Sep – direktorka festivala Lollapalooza Ber-lin, a tribinu je moderirala Katarina Ep{tajn – ured-nica redakcije pop muzike Radio Beograda Prvi pro-gram, koja zajedno sa Exitom u~estvuje u projek-tu CITEP koji je Evropska komisija ustanovila pre se-dam godina.

Eurosonic okupljanje

„Doprinos kreativne industrije doma}em brutoproizvodu iznosi 13 odsto, mladi ~ine 70 odstoovog sektora u kom je zaposleno sto hiljada ljudi.Potpuno je neshvatljivo da Vlada, ne samo na{ave} i {irom sveta, ne reguli{e kreativne industrije izbog toga mi to `elimo da uradimo u dva pravca,pre svega na {irem planu, a zatim i u u`im oblasti-ma. Prva stvar je istra`ivanje na~ina kako da podr-`imo kreativne industrije i podstaknemo njihovrast, a druga je kako da to iskoristimo za rebrendi-ranje Srbije u svetu. U muzi~kom sektoru, koji imaveliki kvalitet i potencijal, tek ustanovljavamo pro-bleme kao {to su izvoz i ekonomski uslovi“, opti-misti~na je bila Ana Ili}, koja je ovaj plan uporedilasa tim kad pre deset godina niko nije verovao uideju da Srbija mo`e da postane va`na za svetskufilmsku industriju, a danas je to dobro regulisanideo u koji su investitori ulo`ili vi{e od 40 milionaevra. Kako je i sama u~estvovala upravo u sprovo-|enju sistemskih koraka za podr{ku filmskoj indu-striji, Ana Ili} je naglasila da zna da se isto tako mo-gu doneti zakonske regulative koje }e sistemskipomo}i i kreativnoj industriji.

Moderatorka konferencije Katarina Ep{tajn is-takla je va`nost CITEP programa, koji je Evropskakomisija pokrenula za razmenu talenata centralno-isto~nih dr`ava u Evropi. U okviru toga, Exit i RadioBeograd predstavljaju doma}e izvo|a~e na Euro-sonic festivalu u Groningenu, gde se okupljaju naj-va`nija imena muzi~ke industrije.

„Eksport“ kancelarija

Jedan od osniva~a Exit festivala, Ivan Milivojevrekao je da je uloga Exita da pomogne izvo|a~imau ovakvom programu, kako bi ih festivali u ino-stranstvu bukirali. „To nije lak zadatak, jer ljudi ov-

de ne znaju mnogo o menad`mentu, tehni~koj ilogisti~koj podr{ci. Moramo da uradimo mnogotoga da bismo dostigli makar osnovni nivo orga-nizacije kod bendova, bez obzira na to {to muzi~-ki jesu dobri. U~imo ih kako to da postignu, ukazu-jemo im na primere drugih uspe{nih muzi~ara.Exit pru`a podr{ku srpskim izvo|a~ima, pru`amoim potrebna znanja i oni nam se uvek vra}aju“, is-ti~e Milivojev.

Biv{a programska direktorka festivala Sziget Fu-`ina Sep ka`e da je u Budimpe{ti od 2005. bilaotvorena eksport kancelarija, a da je ideja poteklaiz same muzi~ke industrije i potrebe da se pravirazmena izvo|a~a sa drugim zemljama. „Muzika jemnogo zahvalnija za promociju dr`ave, za razlikuod politike u kojoj ljudi biraju strane. Glasajte zamuziku, ne za partiju! Potrebno je stvoriti sistem sadobrim timom, napraviti dugoro~an plan Vlade,koji }e funkcionisati bez obzira na to ko je na vla-sti, stvoriti veze sa stranom industrijom“, rekla jeFu`ina i istakla da Srbija ima sve uslove za to, naro-~ito zbog Exita koji je ve} drugi put osvojio titulunajboljeg evropskog festivala.

Fu`ina Sep, koja je tako|e ~lan borda Evropskefestivalske asocijacije Yourope, istakla je jo{ jednu

veoma va`nu stvar koja se ti~e kontinuiteta. „Znate,kada smo mi otvorili, pre 13 godina eksport kance-lariju u Budimpe{ti, mnoge smo stvari uradili i po-krenuli za ma|arske muzi~are. Me|utim, kad je do-{la nova vlast, kancelarija je zatvorena i sada mekontaktiraju neki mla|i ljudi koji bi eleli ponovo daje otvore i pokrenu ponovo neke stvari. Oni narav-no, {to nije dobro, moraju da rade sve od po~etka ato je veoma te{ko. Bilo bi puno lak{e da smo imalikontinuitet u radu. Veoma je va`no stvoriti tim i bi-ti stabilan i imati podr{ku bez obzira na politi~ke si-tuacije u zemlji. To je najva`nije, jer zamislite {ta bi-smo sve danas u Ma|arskoj mogli da nismo imalitu pauzu u postojanju kancelarije. To vam je moj sa-vet, ako imate podr{ku Vlade, napravite sistem ko-ji }e funkcionisati nezavisno i time omogu}iti sebikontinuirani napredak“, istakla je Sep.

Dragan Ambrozi}, koji je ve} trideset godina deorazli~itih irija za procene talenata, smatra da je glav-na karakteristika doma}ih izvo|a~a raznovrsnost ve-{tina i originalnost u odnosu na druge zemlje u regi-onu. Na pitanje Koja je danas glavna karakteristikamuzi~ke scene u Srbiji?, Ambrozi} je rekao kako su ta-lenti su svuda prisutni na muzi~koj sceni Srbije.„Imao sam sre}e da budem u raznim `irijima za ta-

lente jo{ od 1988, tako da imam pregled kakva je si-tuacija bila i ranije, kao i sada. I tada je mnogo origi-nalnih talenata dolazilo iz Srbije na takmi~enja, kao iiz ostalih delova na{e tada{nje zemlje i to dokazujeda je talenata i kreativnih muzi~ara uvek bilo. Kadsmo 2005. uveli ponovo konkurs za mlade muzi~a-re, mogli smo da se uverimo koliko ih ima na ovimprostorima. Ako je deset bendova konkurisalo iz Sr-bije, bar devet ih se kandidovalo za finale, {to samopo sebi govori o njihovoj vrednosti. Originalnost kru-`i srpskom muzi~kom scenom, problem je u tome{to tr i{te nije razvijeno, ali tako je i u celom regionu.Tema na{e diskusije i jeste kako da pomognemomladim talentima da obogate svetsku muzi~ku sce-nu sa svojom muzikom, kako da im sistemski po-mognemo da budu konkurentni na svetskom tr`i-{tu. Imamo nekoliko sjajnih primera kako to mo`eda se uradi jer su to u~inili pojedini muzi~ari, od worldmuzike, alternativnog roka do d`eza... ali su to oni sa-mi, na mi{i}e, uradili. Zna~i mo`e se, ali treba videtikako da svi ti talenti lak{e komuniciraju sa svetskimtr i{tem. Kad je Exit festival nastao 2000. godine, po-~eli smo da pose}ujemo razli~ite konferencije i po-stoje sistemski koraci koji mogu da se na~ine, {to bimnogo moglo da pomogne u promociji. Muzi~ko tr-i{te sada ima novi, digitalni oblik. Srbija nije prisut-

na u tom svetu i to je najve}i problem za proboj nainternacionalno tr`i{te. Naravno, pravila su se pro-menila sa dolaskom digitalne tehnologije, ali nije do-voljno da vi samo postavite va{u novu stvar na inter-net i da je time sve re{eno. Mnogo toga treba pro}ido toga da budete prepoznati u svetskim okvirima.Dr`ava mo`e pomo}i i u tom segmentu, kao i u to-me da muzi~ari, kad ve} ostvare svetsku karijeru,ostanu stabilni na tom tr`i{tu. Neophodno je da sestvori velika muzi~ka digitalna platforma.

Vrata su otvorena, treba samo u}i

„Ima mnogo evropskih programa u kojimamladi muzi~ari mogu da u~estvuju, naravno, tu sui posete razli~itim evropskim festivalima, tako dasu vrata otvorena a samo je do nas da u|emo kroznjih“, istakao je Dragan Ambrozi} na tribini.

PUBLIKA POSTOJI IAKO NIJE U TABELAMAIskustva doma}ih izvo|a~a koji su uspeli da napraveme|unarodnu karijeru i nastupaju {irom sveta

ZAKONSKI REGULISATIKREATIVNU INDUSTRIJUKako sistemski podr`ati razvoj doma}e muzi~kescene i plasirati talente na me|unarodnu scenu

M

M

Branislav Radojkovi} Nele Karajli} Branko Rosi} Goran Milo{evi} Tijana T

Dragan Ambrozi}, odgovorni urednik programa, Dom omladine Beograd

Fru`ina Sep, direktorka festivala Lollapalooza Berlin

Ana Ili}, savetnica predsednice Vlade Srbije za digitalne i kreativne industrije, film i turizam

Ivan Milivojev, EXIT/ ~lan borda Evropske festivalske asocijacije Yourope

Moderatorka Katarina Ep{tajn, urednica redakcije pop muzike Radio Beograda 1

erija tribina Danas – Magija dijaloga,koja se svake godine organizuje usaradnji Exit fondacije i lista Danas naPetrovaradinskoj tvr|avi, tokom Exit

festivala, u petak, druge ve~eri, stavila je u fokustemu za koju Exit fondacija veruje da je jedna odklju~nih tema na{eg dru{tva i zemalja ZapadnogBalkana uop{te, a odnosi se na zapo{ljavanjemladih i u direktnoj je vezi s problemom odlaskamladih iz regiona imaju}i u vidu da je naj~e{}eglavni razlog odlaska upravo potraga za poslomvan granica zemlje. Moderator, potpredsednik IOEvropskog pokreta u Srbiji, Aleksandar Simurdi}podstakao je sagovornike da odgovore koji supotencijalni na~ini na koje dr`ave regiona mogupristupiti uspe{nom re{avanju ovog problemakoji je decenijama u porastu.

Naime, prema podacima Svetskog ekonom-skog foruma, Srbija se nalazi na drugom mestuu svetu po odlivu mozgova, a prva je u regionu,i procene govore da je odliv mozgova dosad ko-{tao Srbiju ~ak 12 milijardi evra, kao posledicadugogodi{njeg gubitka intelektualnog i profe-sionalnog kapitala. Svake godine ~ak 32 hiljadeljudi napusti Srbiju. [ta je dovelo do ove ekspan-zije napu{tanja zemlje kao opcije kojoj ve}inamladih danas pribegava i kako uklju~iti sve inte-resne grupe u rasvetljavanje i re{avanje ovogproblema, od dr`ave preko roditelja do samihmladih ljudi, bile su samo neke od ta~aka razgo-vora panelista.

Nestajanje Zapadnog Balkana

„U protekle bezmalo dve decenije provla~i senit da oslonac jeste na nadolaze}e generacije injihove vrednosne stavove u kontekstu da je tonajcelishodniji put za re{avanje brojnih proble-ma sa kojima se suo~avaju Srbija i region. Uvekje na tu opasku isto pitanje – koji mladi i koje na-dolaze}e generacije? Da li oni koji su oti{li ili onikoji se spremaju da to u~ine? Zabluda je da }e~lanstvo Srbije u EU re{iti sve njene probleme,ali EU, bez obzira na probleme sa kojima se suo-~ava, mo`e ponuditi jedan okvir, instrument, zare{avanje tih problema, a sve u kontekstu jedneure|enosti kojoj se te`i. Ipak, taj put ka EU, sasvim svojim usponima i padovima, traje ve} dvedecenije. Migracija, na`alost, jeste karakteristikana{eg regiona, i to od polovine 19. veka, dok susrazmere migracija poslednjih godina bez pre-sedana. Negativna demografska predvi|anjaneumoljiva su i prema njima postoji tendencija

da Zapadni Balkan za 50 do 100 godina ne}e po-stojati. S toga se u fokus ovog razgovora stavljaupravo ovaj problem jer ti odgovori jesu bitni sa-da“, re~i su kojima je panel diskusiju otvorio mo-derator Aleksandar Simurdi}, time zapo~inju}irazgovor na temu nezaposlenosti mladih u Srbi-ji. U~esnici tribine bili su osniva~ i direktor EipixaMirko Topalski, predsednik UO Exit fondacijeIvan Petrovi}, predstavnica Regionalne kancela-rije za saradnju mladih (RYCO) Marija Bulat, i ko-ordinatorka za me|unarodnu saradnju OPENS2019, Valentina Anti}.

Na pitanje za{to mladi i perspektivni ljudi odla-ze iz Srbije, Marija Bulat rekla je da oni verovatnone veruju da }e u Srbiji u dugoro~nom periodu bi-ti bolje, te iz nedostatka nade i vere ostaju u dru-gim dr`avama gde im je mo`da i te{ko, veruju}ida }e u tom nekom drugom sistemu njihovoj de-ci biti bolje. „Zato mislim da na{a dr`ava mora dapoka`e mnogo odlu~uju}e i jasnije korake koji ni-su kratkoro~na re{enja, i koja na du`e staze dono-se promene. Isto tako, dr`ava mora i da edukujesvoje gra|ane i da komunicira otvorenije o svo-jim kratkoro~nim i dugoro~nim planovima, jer ia-ko postoje odre|eni procesi, informisanost zajed-nice o njima nije dovoljno velika. Potreban je je-dan multisektorski pristup“, rekla je Bulat i doda-la da je cilj Regionalne kancelarije za saradnju mla-dih da se pove}a mobilnost mladih unutar na{egregiona, „jer oni se retko opredeljuju da upozna-ju region u kojem ivimo i imaju predrasude pre-ma njemu. Mi verujemo da ako uspemo da poka-`emo mladima da ovaj region ima perspektive iprilike za obrazovanje i zapo{ljavanje, oni }e od-lu~iti da u njemu iskoriste sve svoje potencijale“.

Osvrnuv{i se na problem formalnog obrazova-nja u Srbiji, Valentina Anti} istakla je da mladi sti~udiplome za zanimanja koja ne postoje, te nakonzavr{etka visokog obrazovanja rade zanimanja zakoja se nisu {kolovali, koja potpadaju pod sezon-ske poslove, ili zanimanja koja im omogu}avaju daputuju. „Sam model titule Omladinska prestonicakulture je jako dobro osmi{ljen. Sama ideja, odno-sno program, nastao je pre jedanaest godina i imaza cilj da jedan grad dobije mogu}nost da napra-vi modele i sisteme gde su mladi ljudi uklju~eni usvoju zajednicu. Cilj je da oni budu ti koji }e da pra-ve programe u dru{tvu, da nose procese, da noseprojekte, da se sami zapo{ljavaju, i to je odli~nastvar. Mi to kroz OPENS 2019 i radimo, i radi}emo idalje. Postoji veliki broj mladih uspe{nih preduzet-nika sa kojima smo u kontaktu i oni treba da buduinspiracija mladima, jer oni ive od svoje ideje, I ne

samo to, oni imaju i zaposlene tj. druge ljude pre-ma kojima su odgovorni. Dr`ava treba da budeotvorenija i da kroz inicijative mladih i njihove e-lje da rade ono {to vole, kroz te male biznis idejeda otvori svoja vrata, da daje lak{e uslove, i da ihmotivi{e na neki na~in kako bi oni ostali i probalida realizuju svoje ideje u Srbiji“.

Nedostaje edukacija

Postavlja se pitanje da li u Srbiji mo`e da budebolje, i da li su dosad donete ikakve promene popitanju problema migracija mladih, a koje nampokazuju da nade ipak ima. Prema re~ima direk-tora kompanije Eipix Mirka Topalskog, situacija jedefinitivno bolja, bar u odnosu na period kada jeon po~injao da gradi svoju karijeru. Topalski ipakpostavlja drugo pitanje – „Da li je situacija u Srbi-ji dovoljno bolja?“, i smatra da ipak nije, ali zasigur-no tome te`i. „Mislim da je za preduzetnike dale-ko lak{e nego {to je bilo, sa aspekta IT industrije idalje postoje odre|eni problemi o kojima se u vi-{e navrata pri~alo. Mi, na primer, nemamo Appleapp store te korisnici u Srbiji koriste one iz okolnihzemalja. Google u Srbiji nije dozvolio pravljenjeGoogle trgovinskog naloga koji omogu}ava da fir-me prodaju svoje proizvode na onlajn prodavni-ci te kompanije, a to je direktan gubitak poreza zadr`avu. Microsoft ima development centar u Be-ogradu koji zapo{ljava dve stotine ljudi i koji sekotira kao jedan od njihovih boljih u svetu. Para-doksalno je da ipak niko iz Srbije ne mo`e da pra-vi igre za njihov Xbox. Mi smo na njihovoj mapisveta ostali kao ne{to {to smo bili“, naveo je To-palski dodaju}i da je zasigurno edukacija ono {totrenutno nedostaje. Kao glavni problem isti~e daiako ljudi iz na{e dr`ave znaju da naprave razno-vrsne proizvode i ponude, talentovani su i tehni~-ki potkovani, oni ipak nemaju dovoljno edukaci-je {to se ti~e samog biznisa. Najve}i problem je-ste razumevanje globalnog biznisa i izlaska nasvetsko tr`i{te. Kao re{enje problema, on smatrada bi za po~etak trebalo videti ko su ljudi koji suoti{li iz Srbije, te napraviti projekte i planove nakoji na~in te iste perspektivne ljude vratiti nazad iponuditi im mogu}nosti i sisteme koji su im ne-dostajali. Kao primer ovakvog pristupa re{enjuproblema, navodi da je na jednoj od konferenci-ja u Kanadi kojoj je prisustvovao, svaki u~esnikdobio flajer u obliku paso{a u kojem su bili nave-deni benefiti `ivota i rada u Kanadi. Topalski za-klju~uje da razvijenije dr`ave uveliko imaju pro-grame za privla~enje inostranih talenata, te da bii Srbija trebalo da napravi sli~an program, za po-~etak onaj koji }e zadr`avati sopstvene talente iperspektivne mlade ljude.

Komentari{u}i na koji na~in organizacije mo-gu da doprinesu celom tom procesu, Ivan Petro-vi} iz Exit fondacije naveo je da je jedna od njiho-vih ideja da generalno koriste medijski i svakidrugi uticaj na sve zainteresovane strane, a presvega na javnost, kako bi svi bili zainteresovani

da u~estvuju u temi kojom se treba ozbiljno ba-viti – kako da se podstakne pravljenje planova istrategija za omogu}avanje mladim ljudima daostanu, `ive i rade na teritoriji Srbije. „Cela igra u21. veku je zapravo borba za privla~enje i zadr`a-vanje talanata, I to u celom svetu, jer samo talen-ti mogu da naprave trendove i proizvode visokihvrednosti, a samim tim i kvalitetnije dru{tvo. Uzdoma}e proizvode, doma}e brendove, doma}einovacije i stru~njake koji to nose, ovde mo`e bi-ti mesta za sve. Problem je {to uvek dva odsto lju-di ima inovacije, edukaciju, znanje i ambicije, a 80odsto ljudi to prati. Kod nas iz zemlje upravo od-lazi tih dva odsto, u kompletnom broju. Poentaje kada od njih ne ostane niko, ne}e biti mesta niza sve ostale. Ne}e biti proizvoda, ne}e biti posla,ne}e biti brenda. Klju~ za ceo sistem je kako dazadr`imo te ljude i ja sam uveren da postoje re-sursi i u dr`avi i u dru{tvu da se za njih napraviprostor – jer ako ima mesta za njih, bi}e za sve“,obrazlo`io je Petrovi}.

On je zaklju~io da „treba promeniti na~in raz-mi{ljanja. Preduzetni~ki duh mora da se razvijakroz sve {kolske i van{kolske sisteme, kroz poro-dicu i medije. Mladima treba ponuditi programei edukacije koji bi im pokazali na koje to na~ineoni mogu u Srbiji da iskoriste svoje potencijale i`ive svoje snove“.

Projekti OPENS 2019 za srednjo{kolce

Valentina Anti} najavila je jedan od progra-ma za mlade koji po~inje upravo ovog septem-bra. U pitanju je participativni bud`et, a u pro-jektu }e biti obuhva}ene sve novosadske sred-nje {kole. „U septembru pozivamo sve u~enikena radionice gde }emo im predstaviti projekat,i objasniti model preko kojeg }e mo}i da pred-stave i realizuju svoje ideje i ono {to smatraju daje za njihovu {kolu va`no – novo {kolsko dvori-{te, parking za skejt bordove, i bilo {ta drugo {tooni smatraju da je za njih, njihovu zajednicu i nji-hovu {kolu bitno. Srednjo{kolci }e mo}i da pred-lo`e one ideje koje smatraju da su va`ne za njih.Nakon edukacija, radionica i pisanja projekata,oni }e svoje ideje promovisati svojim vr{njacima,a zatim }e se odr`ati i glasanje gde }e svaki u~e-nik odabrati onu ideju koju smatra va`nom. Na-kon toga, mi }emo te ideje i finansijski podr`ati,kako bi se one u potpunosti realizovale“.

BORBA ZA PRIVLA^ENJE IZADR@AVANJE TALENATA

S

POSEBNO IZDANJE LISTA DANASurednik: Dragan Sto{i} tekst: Gordana Nonin i Tamara Kopestinskijkorektura: Ana Ron~evi} fotografije: Du{an @ivki} prelom: Zoran Spahi}

Zapo{ljavanje mladih na Zapadnom Balkanu ipridru`ivanje Srbije EU

Valentina Anti}, koordinatorka za me|unarodnu saradnju, OPENS 2019(Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019)

Marija Bulat, predstavnica Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO)

Moderator Aleksandar Simurdi}, potpredsednik IO, Evropski pokret Srbija

Ivan Petrovi}, predsednik UO EXIT Fondacije

Mirko Topalski, osniva~ i CEO EIPIX-a