Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj ICT sceni i u svetu

Broj 370. 17-31 januar 2017.

SADRŽAJ:

Iz aktivnosti državnih organa

Memorandum o razumevanju u oblasti digitalizacije javne uprave između Srbije i Slovenije

Robotika kroz igru za bolji kvalitet životaObeležen Dan zaštite podataka o ličnostiOpasnosti za zloupotrebu podataka o ličnosti u IZIS-u

Sa domaće sceneZa i protiv bitkoinaNaš razvojni centar u Srbiji kao u GugluĆirbasters 2 razvejao izgovore za nekorišćenje ćirilicePredstavljen Program ekonomskih reformiUpozoreno na stanje primena IKT u SrbijiHakovan sajt Tanjuga

Sa svetske scene Slovenačka kompanija koja je napravila Talking Toma prodata za milijardu dolara

Najava IKT dogadjaja

PRILOG

Osnivači 2003. godine:Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2016. godine:Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9MINECO, Beograd Ustanička 189RNIDS, Beograd, Žorža Klemansoa 18a

Urednik ICT BILTENANikola MarkovićSaradnik: Dubravka MarkovićDizajn: mr Dragorad MilovanovićRedakcija:Telefoni 011-7478-117E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

Memorandum o razumevanju u oblasti digitalizacije javne uprave između Srbije i Slovenije

Iz aktivnosti državnih organa

Komentari:

LJUBLJANA-BEOGRAD, 17. januar 2017.-Ministarka državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Ana Brnabić, potpisala je 17 januara u Ljubljani Memorandum o razumevanju u oblasti digitalizacije javne uprave sa Ministarstvom za javnu upravu Republike Slovenije, koje je predstavljao ministar Boris Koprivnikar.Potpisivanje Memoranduma predstavlja nastavak i produbljivanje uspešnih bilateralnih odnosa dve zemlje i otvara dodatne mogućnosti za razmenu iskustava i dobrih praksi, razmenu već realizovanih projekata, kao i za razvoj zajedničkih projekata u oblasti IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija). Njegova realizacija podrazumeva organizovanje radnih poseta, studijskih putovanja, stručnih radionica i seminara za službenike na vodećim i upravljačkim pozicijama, pružanje tehničkih konsultacija u oblastima novih kanala za pružanje usluga, kao i otvaranja tržišta za IKT preduzeća uz zajednički nastup na trećim tržištima.

“Zahvaljujem Vam se na pozivu da naša delegacija dođe i vidi kako radi slovenačka e-uprava i na koji način se odvija digitalna transformacija”, izjavila je ministarka Brnabić i dodala da se nada da će jedan od rezultata posete biti lansiranje bezgotovinskog placanja na portalu e-uprave i zbog čega su danas u delegaciji bili i predstavnici Ministarstva finansija i Uprave za trezor.“Memorandumom je obuhvaćena saradnja na centralizaciji i upravljanju informacionim tehnologijama i njihovoj upotrebi u celom javnom sektoru, razvoju državne „klaud“ infrastrukture i zajedničkim gradivnim modulima za autentikaciju, kao i u oblastima e-potpisa, elektronske razmene podataka i informacione bezbednosti i razvoj prekograničnih e-usluga uz usaglašavanje sa zakonodavstvom EU.Cilj intenziviranja saradnje je da se doprinese značajnom smanjenju troškova primene informacionih tehnologija u razvoju javne uprave obe zemlje. Takođe, izuzetno korisno za Srbiju može da bude slovenačko iskustvo u procesu centralizacije nadležnosti i funkcija u oblasti IKT koji je realno planiran, sprovodi se fazno i već je doneo milionske uštede na godišnjem nivou.Ministar Koprivnikar je nakon potpisivanja Memoranduma izjavio da mu je izuzetno drago što je potpisan službeni

2

Iz aktivnosti državnih organa

Komentari:

ugovor o saradnji dva Ministarstva. On je dodao da je saradnja dve zemlje odlična i da će se sada nastaviti brže i intenzivnije, posebno kroz oblast e-uprave koja modernizuje i demokratizuje svako društvo.Predstavnici obe zemlje su prepoznali korist od međusobne saradnje i definisane su određene teme od interesa za obe strane, tako da je Potpisivanje memoranduma o razumevanju osnov za dalju konkretizaciju i operacionalizaciju saradnje u narednim mesecima.Izvor: www.mduls.gov.rs

Robotika kroz igru za bolji kvalitet životaBEOGRAD, 21. januar 2017.-Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, svečano je označila početak državnog turnira u robotici, FIRST Lego Liga, u Naučno tehnološkom parku Beograd.Obraćajući se mladim takmičarima, državni sekretar im je poželela uspeh, poručujući im da neguju timski duh i podsetila ih da će znanje koje sada stiču kroz igru i druženje, jednoga dana moći da koriste da pomažu drugima.

„Robotika je tehnološka grana koja se uveliko koristi, između ostalog, za pomoć najugroženijima, starima, deci, osobama sa invaliditetom. Pored toga što ova oblast doprinosi industrijskom razvoju i proizvodnji, ona donosi i veću humanizaciju našem vremenu“, istakla je Tatjana Matić.„Ovakve manifestacije podstiču timski rad, interaktivnost i kreativnost. Multidisciplinarni pristup razvija otkrivalački i preduzetnički duh, dok se ujedno kod dece i mladih podižu digitalne kompetencije neophodno za uspešan život u savremenom okruženju“, podsetila je Tatjana Matić. Državni sekretar je dodala da je Ministarstvo nadležno za telekomunikacije, u okviru programa podrške nevladinim organizacijama, odobrilo ovaj projekat upravo zato što

3

nastoji da pruži priliku najmlađima da se uključe u tehnološke inovacije na globalnom nivou, zajedno sa nizom projekata i aktivnosti koje podstiču razvoj informacione pismenosti, sticanje znanja iz robotike i programiranja, kao i programima iz oblasti bezbednosti dece prilikom upotrebe infrmacionih tehnologija.

Obeležen Dan zaštite podataka o ličnostiBEOGRAD, 30 . januar 2017.-Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obeležio je 28. januar, Dan zaštite podataka o ličnosti konferencijom kojoj je prisustvovao veliki broj ambasadora i drugih stranih diplomatskih predstavnika, predstavnika domaćih organa vlasti i institucija, akademske zajednice, NVO i medija.Na konferenciji je ukazano na rezultate i glavne probleme u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji. Poverenik je, i ovom prilikom ocenio, da je neophodna potpuna promena odnosa države prema stanju u ovoj oblasti, koje je ocenio kao vrlo zabrinjavajuće.Poverenik je upozorio da nastavak višegodišnje prakse u kojoj se državne aktivnosti u najvećoj meri, gotovo isključivo svode na aktivnosti Poverenika, uz izostanak aktivnosti drugih nadležnih i neobjašnjive propuste i docnje, ne može proći bez dodatnih štetnih posledica.Poverenik je potvrdio spremnost da, kao i do sada, u granicama objektivnih mogućnosti drugim nadležnim pruži najveću moguću pomoć i s tim u vezi najavio da će u najdoglednije vreme staviti Vladi na raspolaganje nov model Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, usklađen sa evropskim standardima i novom Uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EUSkupu su se, pored poverenika Rodoljuba Šabića, obratili i Nj.E. ambasador Andrea Orizio, šef Misije OEBS-a u Srbiji, Saša Janković, Zaštitnik građana i dr Đorđe Krivokapić, programski direktor Share Fondacije.Na skupu je prezentirana publikacija "Zaštita podataka o ličnosti - Stavovi o mišljenja".Poverenik je svečano uručio zahvalnice Nikoli Markoviću, predsedniku Društva za informatiku Srbije i predstavnicima Share Fondacije za njihov doprinos afirmaciji prava na zaštitu podataka o ličnosti.www.poverenik.rs

Opasnosti za zloupotrebu podataka o ličnosti u IZIS-uBEOGRAD, 31. januar 2017.-Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti uputio je pismo predsedniku Vlade Republike Srbije apelujući da Vlada hitno preduzme mere radi otklanjanja nezakonitosti i nedostataka Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS) i posebno radi sprečavanja izuzetno štetnih posledica koje mogu nastupiti usled kompromitacije i zloupotrebe podataka o ličnosti koji se obrađuju u okviru tog sistema.

4

Poverenik je prethodno u postupku nadzora utvrdio da je Ministarstvo zdravlja uspostavilo IZIS kao centralizovanu zbirku podataka o ličnosti koja se vodi u elektronskom obliku, u okviru koje vrši obradu podataka o ličnosti zaposlenih i pacijenata 451 zdravstvene ustanove u Republici Srbiji. IZIS je uspostavljen bez valjanog pravnog osnova, budući da nijedan od relevantnih zakona (Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o javnom zdravlju) ne predviđa i ne uređuje obradu podataka o ličnosti kakva se vrši u okviru IZIS-a. A Uredba o Programu rada, razvoja i organizaciji Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema "e-zdravlje", osim što, naravno, kao podzakonski akt ne može predstavljati pravni osnov za obradu podataka o ličnosti, to čak ni po svojoj sadržini, ne bi moglo biti.Pored problema u vezi sa pravnim osnovom, ništa manji problem je, kako je u postupku nadzora utvrđeno, da postoje izuzetno veliki propusti u zaštiti podataka o ličnosti u okviru IZIS, koji podrazumevaju neprihvatljiv rizik i mogućnost neovlašćenog pristupa i drugih eventualnih zloupotreba. Praktično bez problema i bilo kakvih posebnih informatičkih znanja moguć je pristup ličnim podacima pacijenata i zaposlenih u zdravstvenim institucijama, a posledično razume se, i dalja kompromitacija i zloupotreba tih podataka.Poverenik je ministarstvu u oktobru 2016. godine uputio Upozorenje sa preciznim navođenjem nepravilnosti koje su utvrđene detaljno opisujući činjenično i pravno stanje, a posebno ukazujući da navedeni propusti u zaštiti podataka o ličnosti mogu dovesti do nesagledivih štetnih posledica po pacijente zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji.Ministarstvo je obavestilo Poverenika da je implementiralo sistem zaštite kojim su otklonjeni nedostaci u zaštiti podataka o ličnosti, tako da istima ne mogu pristupiti neovlašćena lica, što su preneli i predstavnici tog ministarstva na sastanku sa predstavnicima Poverenika, početkom januara 2017.Međutim, naknadnom proverom, saradnici Poverenika utvrdili su da je stanje nepromenjeno u odnosu na stanje koje je navedeno u Upozorenju iz oktobra 2016. godine, tj. da nije otklonjena mogućnost neovlašćenog pristupa tim podacima, a Poverenik je o svemu, lično, pismom obavestio ministra zdravlja i pozvao ga da, u najboljem interesu građana Republike Srbije, hitno reaguje.Do danas nedostaci na koje sam ukazao nisu otklonjeni. Budući da se radi o ogromnom broju podataka o zdravstvenom stanju građana Republike Srbije, čija zloupotreba bi mogla prouzrokovati izuzetno štetne posledice uključujući kompromitaciju celog zdravstvenog sistema u zemlji, poverenik je apelovao da Vlada, neodložno preduzme mere u cilju spečavanja posledica koje bi mogle biti doslovno katastrofalne. www.poverenik.rsZa i protiv bitkoinaBEOGRAD, 24. januar 2017.-Društvo za informatiku Srbije i Dom omladine Beograda organizovali su 24. januara okrugli sto “Razlozi za i protiv bitkoina”. Uvodno predavanje je održao prof.dr Vojkan Vasković sa

5

Sa domaće sceneKomentari:

Poslovne škole za ekonomiju i preduzetništvo. On je prikazao nastanak i razvoj bitkoina kao jedne od kripto valuta, a koja ima karakteristike da je digitalni novac, decentralizovana, globalna, fleksibilna i popularna. Vrednost joj varira oko 1000 američkih dolara uz ozbiljne padove i rast. Bitkoin povećava ukupnu novčanu masu, ali je njegova uloga minimalna.Za aktivnosti na kreiranju (rudarenju) bitkoina potrebne su moćne mašine i velika potrošnja električne energije. U osnovi bitkoin je pogodan za špekulativne poslove na berzama. Nezna se ko sada stoji iza sistema po kojem funkcioniše bitkoin. U nekim država kao što su Rusija, Kina i dr. poslovanje sa bitkonima je krivično delo. U Srbiji ima 8 menjačnica gde se može kupiti ili prodati bitkoin. U svakom slučaju bit koin je zanimljiv fenomen virtuelnog doba, zaključio je profesor Vasković.Nakon, a i u toku izlaganja profesora Vaskovića bilo je pitanja i komentara. Među prisutnima je bilo i domaćih pristalica primena bitkoina. U diskusiji izneta su i mišljenja koja ukazuju da bitkoin treba podržati i da on ima veliku perspektivu.U svakum slučaju postavlja se pitanje da li će se u narednim decenijama iči na kriptovalute i kako će se one generisati?

Naš razvojni centar u Srbiji kao u GugluNOVI SAD, 25. januar 2017.- Kompanija Šnajder elektrik svake godine ulaže oko pet odsto prometa u inovacije i razvoj, a važan deo toga je razvojni centar kompanije u Srbiji.

Foto:Šnajder el. “U Novom Sadu imamo razvojni centar u kojem radi 1.100 mladih inženjera i razvija softverska rešenja koja Šnajder elektrik koristi u celoj mreži od 130 zemalja u kojima posluje”, izjavio je direktor kompanije u Srbiji Dejan Marković.

6

Centar u Novom Sadu jedan je od četiri svetska centra te francuske kompanije za istraživanje, razvoj i proizvodnju softvera za optimalno upravljanje distribucijom električne energije, kazao je Marković. "Jako smo ponosni na te mlade ljudie prosek njihovih godina je 26 ili 27 i po tome se izdvajamo i iznad smo direktne konkurencije u okviru našeg poslovanja. Kada tamo uđete vrlo je slična atmosfera onoj u najvećim svetskim IT kompanijama, poput Gugla ili Fejsbuka", kaže on.I osim što rade na razvoju rešenja, oni učestvuju i u implementaciji na terenu, što je dodatni kvalitet, navodi Marković. U osvrtu na prethodnu godinu, Marković je kazao da se oseća novi impuls u građevinskoj industriji i da je jako važan i dolazak novih stranih investitora.

Planovi za ovu godinu su, prema njegovim rečima, usmereni na dalju izgradnju mreže lokalnih partnera, kojih u Srbiji ima oko 70, što znači oko 1.500 ljudi koji žive i rade zahvaljujući saradnji sa Šnajder elektrikom. “Sa razvojnim centrom to je skoro 3.000 ljudi, odnosno 3.000 porodica i jako smo ponosni na taj doprinos i na našu politiku da jačamo lokalne partnere”, kazao je Marković. Govoreći o trendovima u industriji u kojoj posluju, Marković kaže da je prva era interneta definitivno iza nas i da trend povezivanja svega sa svim, odnosno uređaja i objekata međusobno uveliko traje. Za poslovne zgrade je već standard da se grade kao “pametne”. Ono u čemu Srbija kaska za svetom je izgradnja električnih punjača za automobile i očekuje se da zakonska regulativa kao osnov uskoro bude doneta. Propisi su takvi da u Srbiji još nije moguća registracija električnih automobilea već samo hibrida. Ta infrastruktura se u regionu uveliko razvija, a Marković navodi primer Grenobla, gde je ceo grad za veoma kratko vreme kompletno opremljen takvim punjačima. “Očekujem da za godinu ili godinu i po regulativa to omogući i ovde jer to je neminovnost”, kaže Marković. “Svedoci smo da pojedine zemlje EU već zabranjuju motore koji veoma zagađuju životnu sredinu, a 2023. u EU će biti zabranjeni dizel motori”, naveo je on. Kompanija Šnajder elektrik je specijalizovana za upravljanje energijom i automatizacijom, zapošljava 160.000 ljudi, a u 2015. je prihodovala više od 26 milijardi evra.Izvor: B92 sreda, 25.01.2017. | 14:44

„Ćirbasters 2“ razvejao izgovore za nekorišćenje ćiriliceBEOGRAD, 27. januar 2017.-Korišćenje ćiriličkog pisma u svakodnevnoj pisanoj, pa i u komunikaciji na Internetu, nije odraz nacionalizma, već poštovanja svog jezika, onako kako svi narodi širom sveta cene svoj identitet. Ovom rečenicom bi ukratko mogla da se sumira panel

7

diskusija pod nazivom „Ćirbasters 2“, održana 27. januara, u Startit centru u Beogradu, u organizaciji Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS).Panel diskusija je organizovana povodom pete godišnjice ćiriličkog .СРБ domena, a moderator je bio Aleksandar Gajšek, autor i voditelj emisije „Agape“ na RTV Studio B. Učesnici diskusije, Tijago Fehejra (Thiago Ferreira), direktor marketinga udruženja "Srbija za mlade", Uroš Nedeljković, advokat i putnik, mr Vlado Đukanović, lingvista, i Dušan Stojičević, predsedavajući „Cyrillic Generation Panel“ pri ICANN-u, analizirali su pet najčešćih izgovora za nekorišćenje ćirilice, dopunjujući time listu netačnih mitova o upotrebi našeg nacionalnog pisma, a koji su pobijeni na isti ovaj dan prošle godine, na prvom događaju „Ćirbasters“.Izgovor br. 1: „Lakse mi je da pisem osisanom latinicom...“Tijago Fehejra je Brazilac koji se zbog ljubavi pre pet godina preselio u Srbiju. Za to vreme naučio je vrlo dobro da govori srpski jezik, kao i da koristi ćirilicu, koju smatra “egzotičnom” ali i jedinstvenom, i nije mu jasno zašto se naš narod odriče svoje autentičnosti. “Ako Brazilac može da nauči i da upotrebljava ćirilicu, onda ne razumem zašto bi nekome sa srpskog govornog područja bilo teško da je koristi”, prokomentarisao je Fehejra prvi mit o ćirilici.Jednostavnost upotrebe ne može biti opravdanje za korišćenje “ošišanog latiničnog pisma”, saglasan je sa njim Vlado Đukanović, jer svejedno je da li ćete na računaru pritisnuti tipku “s” ili “š” - neko dugme svakako morate da pritisnete. “Možda je problem u nepoznavanju tehnologije jer mnogi ljudi ne znaju kako da na pametnim telefonima uključe ćiriličko pismo, i zato je važno informisati narod o velikom napretku tehnologije kojem upravo svedočimo, a koji nam omogućava čak i da softveri prepoznaju verbalni srpski jezik i pretvaraju ga u tekstualni”, smatra on.“Ćirilica više nije bauk, Gugl ali i mnoge druge kompanije prilagodile su se multikulturalnom okruženju i sada možete čak i engleski jezik pisati ćirilicom a da vam pretraživači izbacuju tražene stavke”, kaže Uroš Nedeljković, kojem je, kada mnogo piše, korišćenje latinice “nepraktično” jer ovo pismo ima više slova od ćirilice.

“Ako se pise osisanom latinicom onda ponekad necemo 8

razumeti sta pricamo”, zaključuje diskusiju o ovom mitu Dušan Stojičević.Izgovor br. 2: „Po Ustavu su oba pisma ravnopravna...“Ova urbana legenda nije tačna – član 10. Ustava Republike Srbije kaže da je u našoj zemlji u službenoj upotrebi ćiriličko pismo, dok se službena upotreba drugih pisama uređuje zakonom.Na pitanje zašto se onda ponekad ni u službenoj upotrebi ne koristi ćirilica, advokat Nedeljković odgovara da iako je ona predviđena Ustavom, za kršenje ove odredbe nisu predviđene sankcije: “Zato što nema ni kazne ni podsticaja, svako može da radi onako kako želi, a kod nas se to često izvitoperi pa iz straha da ne budemo označeni kao nacionalisti mi koristimo uglavnom latiničko pismo”.Pravna regulativa mora dodatno da se uredi, saglasan je Đukanović, jer se u ovoj oblasti pozivamo na Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, izvorno napisan još 1992. godine, kada smo pripadali drugoj državi. Takođe, institucije bi trebalo da povedu više računa o službenoj upotrebi ćirilice.Neke zemlje idu i dalje od nametanja svog pisma samo institucijama, pa tako Rusija propisuje da i logotipi inostranih kompanija u ovoj zemlji moraju da budu na ćiriličkom pismu, kaže Stojičević, podsećajući na cirkulisanje fotografija sa ćiriličkim logom Mekdonaldsa po Internetu.Izgovor br. 3: „Meni je ta ćirilica odraz nacionalizma...“Pojačana upotreba latinice u Srbiji nije posledica širenja Interneta, već ima mnogo dublje korene, smatra naš poznati lingvista Vlado Đukanović, i podseća da se do Drugog svetskog rata na ovom prostoru pisalo uglavnom ćirilicom: “Međutim, šezdesetih godina prošlog veka, kada se Jugoslavija više otvorila prema Zapadu, počeo je prodor nekih novih proizvoda a sa njima i kulturnih i vrednosnih obrazaca. Tada je upotreba latinice postala stvar prestiža. To je kasnije poprimilo neke neverovatne razmere, pa tako danas svaki kiosk pljeskavice zove burgerima, iako mi imamo izvornu reč za ovu vrstu jela. Insistiranje na korišćenju ispravnog srpskog jezika i pisma nije nacionalizam, već nešto što bi trebalo da bude normalno, zarad jednostavnije i kvalitetnije komunikacije”.“Ako ja kao Brazilac pišem ćirilicom, o kakvom to srpskom nacionalizmu pričamo”, zapitao se tokom diskusije Fehejra koji je kroz rad i druženje sa brazilskim turistima u Srbiji zaključio da ovo pismo može da nam bude i komercijalni adut jer većina stranaca voli da se fotografiše sa tablama na egzotičnim jezicima koje potom deli posredstvom društvenih mreža.Izgovor br. 4: „Ne možemo sa ćirilicom u Evropu i svet...“Ako su jedan od prvih kontakata sa inostranstvom putovanja, onda se pismo može posmatrati i kroz prizmu turizma. “Strancima je svejedno kojim ćete pismom u Srbiji pisati jer oni većinom ne razumeju srpski, bilo da je na latinici ili ćirilici”, rekao je Uroš Nedeljković.Naravno, turistima treba prilagoditi table sa obaveštenjima, ali uz očuvanje našeg nacionalnog pisma, kao što to radi veliki deo razvijenog sveta, saglasni su učesnici diskusije.

9

Što se tiče našeg odlaska u svet, a pre svega ulaska u Evropsku uniju, ulazak u ovu zajednicu država nije uslovljen odricanjem od sopstvenog pisma. Unija uvažava nacionalne raznolikosti te su pisma raznih naroda našla svoje mesto i na zajedničkoj valuti – evru, kaže Đukanović i dodaje: “Ali treba biti realan. Iako i Grci i Bugari imaju svoja slova na evru, njihove države nisu ravnopravne sa jednom Nemačkom ili Francuskom. Tako je uvek bilo, i biće, i zato ne treba ovu frazu koristiti kao opravdanje za odricanje od ćirilice”.Izgovor br. 5: „Pa ne radi vam ta ćirilica u mejlovima...“Najveći napredak u korišćenju nelatiničkih slova na Internetu postignut je u oblasti domena, kaže Stojičević, podsećajući da kod nas domen .СРБ funkcioniše veoma dobro. “Još uvek ima određenih problema kada se radi o i-mejlovima na drugim pismima ali na tome se već godinama radi. Indija, Rusija i Kina imaju mejlove koji sa obe strane znaka @ imaju njihovo pismo, i koji funkcionišu i van lokalnih mreža. Mi imamo funkcionalne mejlove koji na levoj strani od znaka @ imaju ćiriličko pismo, ali cilj nam je da uspostavimo standard koji bi omogućio da cele i-mejl adrese budu na ovom pismu. U tom procesu svi moraju uzeti aktivno učešće – ne samo oni sa nelatiničkog govornog područja, već i primaoci ovih mejlova iz inostranstva, a za to je potrebno vreme”, rekao je predsedavajući „Cyrillic Generation Panel“ pri ICANN-u i dodao da bismo u nekoj bližoj budućnosti mogli da očekujemo globalno rešenje ovog problema.VIŠE INFORMACIJA:- Infografik „Ćirbasters 2“: www.domen.rs/infografik-cirbasters-2 - Vest o „Ćirbasters 1“: www.rnids.rs/lat/novosti/odrzana-cirbasters-tribina-razbijanje-mitova-o-cirilici-na-internetu

Predstavljen Program ekonomskih reformiBEOGRAD, 27. January 2017.-U Palati Srbija održane su javne konsultacije između predstavnika Nacionalnog konventa o EU i predstavnika Ministarstva finansija na temu predstavljanja Programa ekonomskih reformi 2017-2019. Ovaj Program predstavlja instrument za unapređenje ekonomskog upravljanja u državama u procesu pristupanja EU, a doprinosi koordinaciji ekonomskih, strukturnih i budžetskih reformi.

10

Kao i prošle godine, ERP je Konventu predstavio ministar finasija, dr Dušan Vujović, koji je izrazio zadovoljstvo što predstavnici NKEU u kontinuitetu mogu da učestvuju u raspravi i aktivno postavljaju pitanja. Ministar je najavio da će komentari Konventa biti razmatrani i uticaće na bolji kvalitet Programa.Predstavnici NKEU postavili su brojna pitanja koja se tiču odliva mozgova, suzbijanja sive ekonomije, energetske efikasnosti, korišćenja IPARD programa poreskih politika, na koja su odgovarali predstavnici Ministarstva.Uz koordinatorku Natašu Dragojlović, koja je moderirala diskusiju, Nacionalni konvent predstavljali su i koordinatori Radnih grupa čije su teme povezane sa ERP-om, a prisutnima se obratio i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Mihailo Crnobrnja.

Upozoreno na stanje primena IKT u SrbijiBEOGRAD, 27. januar 2017. Privredna komora Srbije i Društvo za informatiku Srbije organizivali su 27. januara okrugli sto “Stanje IKT i kako se ono može unaprediti”.Uvodna izlaganja su imali Snežana Marković (MPN), Milan Dobrijević (MTT), dipl.ing. Milovan Matijević (Mineco Computers), dipl.ing. Nebojša Bjelotomić (SAGA), Milan Šolaja (Vojvođanski IKT klaster, Stefan Badža (MDULS) i Ivana Marjanović (RZSt).Uvodničari su ukazali: stanje IKT postalo je više nego ranije predmet analiza i aktivnosti državnih organa, povećava se ali samo za 1,4 procenta broj korisnika računara i interneta, u kompanijama se pretežno koriste jednostavne primene računara, samo 20% kompanija koristi ERP softvere, 19% preduzeća nema veb sajt, sve je bolja saradnja između nadležnih organa, formiran je Ministarski IT savet i on ima vrlo ambiciozni program aktivnosti, IT kompanije prate i primenjuju najnovije IT trendove….Milovan Matijević je posebnu pažnju poklonio razmatranju uticaja stanja na IT tržištu na digitalnu transformaciji i mogućim posledicama fokusa na izvoz softvera. On je upozorio da stagnaciju na IT tržištu još od 2008. godine nije stimilativna na očekivani trend digitalne transformacije poslovanja. Takođe, rast izvoza softvera je koristan, ali to ne utiče na stanje informatizacije u Srbiji. Da bi se od ulaganja od 60 evra po glavi stanovnika stiglo do prosečnog ulaganja od 150 evra kako bi se približili trendovima u EU, potrebno je obezbediti ulaganja privrede, države i građana od 1 milijarde evra u IT. U protivnom Srbiji kao zajednici preti dalje zaostajanje u oblasti IT. To ne znaći da pojedine kompanije i pojedinci neće imati vrhunske rezultate u pojedinim IT poduhvatima.Imajući u vidu iznete činjenice, učesnici skupa su zaključili da se nadležnim državnim organima treba obratiti sa inicijativom da se detaljnije prouči stanje i preduzmu mere za unapređivanje stanja u IT.

11

Hakovan sajt TanjugaBEOGRAD, 29. januar 2017.-Sajt novinske agencije Tanjug je 29. januara dva putae hakovan.Na sajtu agenicije objavljena je zastava sa obeležjima OVK i natpisom "Kosovo je Albanija."Sajt je navodno hakovan od strane Albanaca, a ulaskom se piše da je sajt hakovan od strane "rootx_kosovo". Takođe, upućena je poruka "Kosovo je Albanija". Iz Tanjuga je potvrđeno da su hakovani, ali nije navedeno šta se tačno desilo.Nakon intervencije Tanjugovog IT tima, sajt ponovo funkcioniše.

  Slovenačka kompanija koja je napravila Talking Toma prodata za milijardu dolaraLJUBLJANA, 20. januar 2017.-Prva akvizicija iz regiona koja je dostigla 10 cifara. United Luck Consortium je kupio Outfit7, kompaniju iz Slovenije koja je kreirala popularnu igricu Talking Tom, za milijardu dolara.Kupac ove kompanije zapravo nije onaj o kome se spekulisalo ranijih dana — kineska kompanija Zhejiang Jinke Entertainment Culture. Outfit7 je u svom izveštaju za javnost obavestio svoje akcionare da je 100% firme ipak prodao konzorcijumu investitora iz Azije, a koji predstavlja United Luck Group Holdings Limited.Outfit7 je osnovan 2009. godine, a stacioniran je na Kipru sa razvojnim timom u Sloveniji i broji oko 200 zaposlenih. Njihove aplikacije imaju više od 5,6 milijardi preuzimanja širom sveta.Bračni par, Iza i Samo Login, koji drže većinski udeo u firmi, važe za jedne od najbogatijih ljudi u Sloveniji, a kompaniju su prodali želeći da iskoriste talas preuzimanja proizvođača zabavnog softvera.

PRILOGZa bezbednije e-poslovanje EU dodelila prvih 66 oznaka poverenja Šta povezuje Delfi knjižare, turističku agenciju Jumbo travel, portal Limundo i izdavačku kuću Data status? Sve su različite profesionalne orijentacije, ne pripadaju istim sektorima i ne dele istu “targetnu grupu” potencijalnih kupaca i klijenata, ali imaju nešto zajedničko: sve su nosioci oznake E-Trustmark koja garantuje da su sajtovi ovih firmi i kompanija bezbedni za kupovinu.Oznaka, slika ili logo u elektronskoj trgovini koja se prikazuje na njihovim sajtovima jasno uočljiva i kupcima, treba da pošalje poruku bezbednosti i tako olakša trgovinu putem interneta, koja je u Srbiji još u razvoju.Oznaka poverenja, E-Trustmark je ovim firmama dodeljena u okviru projekta “Razvoj elektronskog poslovanja” koji je finansirala Evropska unija sa 2,5 miliona evra. Dvoipogodišnji projekat imao je cilj da malim i srednjim preduzećima (MSP), kao nosiocima

12

Sa svetske scene

Komentari:

privrednog razvoja, približi koncept elektronske trgovine, elektronskog poslovanja i digitalnih aplikacija kako bi poboljšale svoje poslovanje i bile konkurentnije. Osim toga, cilj je bio i da se osnaže potrošači da koriste elektronsku trgovinu.Od maja 2014. godine do novembra 2016, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvom privrede Srbije, organizovan je niz edukativnih aktivnosti: održano je 35 radionica o značaju digitalne ekonomije, elektronskog poslovanja i elektronske trgovine i borbe protiv sajber kriminala, koje je pratilo oko 1.000 predstavnika državnih institucija. Sa druge strane, više od 700 predstavnika MSP prošlo je treninge o elektronskom poslovanju i elektronskoj trgovini.Istovremeno je rađeno na unapređenju pravnog okvira, pa su tako identifikovane pravne i regulatorne prepreke za elektronsku trgovinu i pripremljene preporuke za izradu nacrta zakona u oblasti e-poslovanja koji je zasnovan na pravnom okviru EU.E-Trustmark – važna poruka EU za preduzeća u SrbijiUkupno 66 malih i srednjih preduzeća dobilo je u okviru projekta oznaku poverenja E-Trustmark, jer su dokazali da: pružaju jasne informacije o svojoj kompaniji, posluju u skladu sa zakonom, pružaju jasne, tačne i detaljne informacije o svojim proizvodima/uslugama i procesu kupovine, informišu potrošače o njihovim pravima koja se odnose na reklamaciju i odustanak od ugovora o kupovini.Njihova iskustva u poslovanju su različita, ali, iako je sama oznaka o poverenju nova, ističu kao veoma značajno samo učešće u projektu koji je finansirala EU.Oznaka poverenja je nov koncept u elektronskoj trgovini u Srbiji, uveden kako bi se unapredio kvalitet domaćih internet trgovaca/pružalaca usluga i potrošača koji koriste elektronsku trgovinu. Sledio je dobar primer iz EU, gde je Evropska komisija još u maju 2003. godine pokrenula “e-poverenje inicijativu” čiji je deo bio stvaranje e-Trustmark šeme.

Sve je više građana Srbije koji su uključeni u e-trgovinu: kako je pokazalo istraživanje Republičkog zavoda za statitstiku iz septembra 2016, više od 1,45 miliona gradjana je kupovalo ili poručivalo robu/usluge putem interneta u proteklih godinu dana, što je za 230.000 ljudi više nego 2015.Uspostavljanje poverenja između trgovaca i potrošača

13

treba da stimuliše elektronsku trgovinu kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou i samim tim ima pozitivan uticaj na privredu Srbije.Za predstavnike domaćih MSP, čini se da je najvažnije što se približavaju standardima EU.“Učešćem u projektu ‘Razvoj elektronskog poslovanja’ www.beecool.rs je usaglasio svoje prisustvo na internetu sa visokim kriterijumima Evropske unije. Rezultat toga je da smo u prvih 35 preduzeća čija je profesionalnost prepoznata i označena prestižnim e-Trustmark sertifikatom”, kaže vlasnica web shopa za nabavku i prodaju dečje opreme BeeCool, Milena Popović.

Nakon završetka projekta, novosadski Centar za razvoj e-trgovine i zaštitu potrošača na internetu nastaviće da se bavi procesom akreditacije i dodele ove oznake malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima.Sertifikati i za potrošačeKako bi se povećalo poverenje potrošača u e-trgovinu, u okviru projekta je izrađena platform za bezbedniju kupovinu www.e-dukator.rs na kojoj oni mogu da se informišu i edukuju o svojim pravima kada kupuju na internetu. Više od 2.000 građana dobilo je sertifikat nakon što su tačno odgovorili na polovinu pitanja u kvizu na platformi. O kupovini na internet edukovano je i više od 6.000 pratilaca na društvenoj mreži Fejsbuk (https://www.facebook.com/Razvoj-elektronskog-poslovanja-1451226168507374/?fref=ts).Objavljeno je 9 brošura i priručnika. Napravljen je i portal www.eposlovanjesrbija.rs na kome se nalaze brojni tekstovi i korisni članci o raznim aspektima elektronskog poslovanja i trgovine u svetu i Srbiji.Tako edukovani potrošači, “naoružani” informacijama, još jedan su rezultat uspešnog projekta EU, koji je samo deo velikog programa pomoći koji Unija pruža sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji, jer je u poslednjih 15 godina EU u te svrhe Srbiji donirala 78 miliona evra.Da će se ta pomoć nastaviti, ukazao je na završnoj konferenciji projekta zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt: “Ovo nije kraj, već početak procesa koji uvodi promene u elektronsko poslovanje Srbije, jer je ono neizbežno za dalji privredni rast, ostvarenje profita i nova radna mesta”.Izvor: www.europa.rs-za-bezbednije

YU INFO 2017Kopaonik 12-15 martoffice@informacionodrustvo.org

14

Najava IKT dogadjaja

Komentari:

CeBIT 2017Hanover, 20-24.mart 2017.www.prorxpo.co.rs/cebit

Infotech22-24 mart 2017.Hotel Bistrica Jahorina

IV Internacionalna konferencijaInovacije, Agrobiznis i Ekologija12 i 12 maj 2017.Novi Pazarwww.alk-compani.rukintakt: prof.dr Mirsad Nuković tel. 381629720384

ICT Security CONFERENCE24-25 maja 2017.Beograd, Crawne Plaza

IcETRAN 20175-8 juna 2017.Kladovo

15