memorije i vrste memorija.pptx

7/27/2019 memorije i vrste memorija.pptx

http://slidepdf.com/reader/full/memorije-i-vrste-memorijapptx 1/12

MEMORIJE I VRSTE MEMORIJA

Seminarski Rad

Milorad Stjepanović 7-

11/RPI

PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON BANJA LUKA



UVOD

Početkom druge polovine 20 veka u upotrebi su bili najčešće mehanički medijumiza memorisanje podataka kao što su bušene trake i bušene kartice. U isto vreme

došlo je do razvoja memorije od magnetnih jezgara, i prvog korišćenja kondenzatora kao memorijskih elemenata, za koje je bilo potrebno osvežavanje kako se sadržaj ne bi gubio. Tokom godina razvoja došlo je do podelememorija na one koje trebaju da čuvaju podatke što duže bez dodatnognapajanja i do memorija za koje nije neophodno da čuvanju podatke kada senapajanje isključi, što dovodi do podele memorija na kratkotrajne i

dugotrajne. Zahtevi od memorija su bili da budu što je moguće dimenzionomanje, da mogu dugo da čuvaju podatke bez osvežavanja, da imaju što manjupotrošnju. Sa razvojem materijala počele su se pojavljivati magnetne memorije kao što sumagnetne trake, magnetni mehurići a zatim i tvrdi (hard) diskovi i fleksibilni(Flopy) diskovi za čuvanje podataka. Razvoj dugotrajnih memorija pratio je i razvoj poluprovodničkih RAM i ROMmemorija izraĎivanih u različitim tehnologijama: MOS, bipolarne, CCD. Poslednjudeceniju 20. veka prati pronalazak optičkih memorija kao što su kompakt diskovi(CD), i holografske memorije.



Karakteristike memorije su: • Stalnost zapisa,• Fizički tip medijuma,• Kapacitet,• Jedinica prenosa,• Adresivost,• Cena,

• Mogući način pristupa,• Performanse,• Mogućnost promene sadržaja.



STALNOST ZAPISA Memorije sa stalnim zapisom - koje čuvaju sadržaj sve do njegove namerne promene. Memorije sa privremenim zapisom - koje gubesadržaj po prestanku rada električnog napajanja. FIZIČKI TIP MEDIJUMA Poluprovodničke - LSI i VLSI tehnologija. Sa magnetnom površinom-diskovi, trake. Koje koriste optičku tehnologiju-CD-ROM, CD-R, CD-RW,DVD-ROM.

KAPACITET Količina informacija koju memorija može da sadrži. Kapacitet interne memorije se izražava u bajtovima ili rečima. Uobicajene dužine reči su 8,16 ili 32 bita. Kapacitet spoljašnje memorije se meri u KB, MB, GB, TB. JEDINICA PRENOSA Kod interne memorije jednaka je broju linija za podatke koje vode u memorijski modul i iz njega. Može biti jednaka reči, ali je češće veća 64,128,256 bitova. Kod eksterne memorije je obično blok od nekoliko KB do MB podataka. ADRESIVOST Adresive: pristup jednom bajtu ili reči. Poluadresive: pristup grupi bajtova. Neadresive: ne može se pristupiti sadržaju memorije.

CENA Porede se na osnovu uloženog novca za odreĎeni kapacitet. Kapacitet memorije koji se poredi varira od bita do GB. MOGUĆI NAČIN PRISTUPA Sekvencijalni:memorija organizovana po jedinicama podataka koji se zovu zapisi;deljeni mehanizam za čitanje/upisivanje; primer magnetnatraka. Direktan: zavisnost izmeĎu adrese sloga i njegove fizičke lokacije, pristup direktno plus sekvencijalno traženje;primer je magnetnidisk. Slučajan: svaka adresibilna lokacija poseduje jedinstven adresni mehanizam ugraĎen u memorijski sklop, primer je glavna memorija. Asocijativni: podtip memorije sa slučajnim pristupom, mogu da se porede željene lokacije bitova unutar reči; tipičan primer je keš memorija. PERFORMANSE

Vreme pristupa - Slučajan pristup: od trenutka kada se adresa predstavi memoriji do trenutka kada se podatak uskladišti ili stavi u upotrebu.Nema slučajan pristup: vreme potrebno za pozicioniranje upisno-čitajuceg mehanizma. Vreme memorijskog ciklusa - Slučajni pristup: vreme pristupa+dodatno vreme koje se zahteva pre nego počne sledeći pristup. Brzina prenosa-brzina kojim se podaci prenose u memorijsku jedinicu ili iz nje. Slučajni pristup: 1/(vreme ciklusa). MOGUĆNOST PROMENE SADRŽAJA

Read/write Read only



KLASIFIKACIJA MEMORIJE

Postoji mnogo vrsta memorije i pošto svaka ima odreĎenu namenu,one semogu podeliti na razne načine. Na osnovu medijuma na kome sečuvaju informacije ( magnetne, optičke, poluprovodničke). Osnovna podela: • Unutrašnja memorija • Spoljašnja memorija



Unutrašnja memorija

• ROM(read only memory) • RAM(random access memory) • Dva osnovna razloga što se koristi je permanentnost i sigurnost • Sistemski BIOS • Koristi se za mikroprogramiranje, čuvanje sistemskih programa, tabele

funkcija, biblioteku potprograma za često zahtevane funkcije • Problemi koji se javljaju: • U slučaju da kod ima grešku, nema zamene. ROM čip ima visoku cenu u koju

ulaze projektovanje i optimizacija integrisanog kola koje predstavlja ROM.Može da se proizvodi jedino u fabrici, što sprečava masovnu primenu.



MASKED ROM Read-only memorije. Informacije upisane u procesu proizvodnje. Instrukcije hardverski upisane rasporedom tranzistora unutarčipa. Podaci koje ROM treba da sadrži se utiskuju u silicijum preko posebnih maski u procesu proizvodnje čipa.

FLASH MEMORIJA Flash memorija je najnoviji oblik poluprovodničke memorije. Naziv potiče od brzine reprogramiranja (Flash-munja). Flashmemorija je omiljeno sredstvo za skladištenje podataka za digitalne kamere, mobilne telefone i USB flash ureĎaje. Ne

obezbedjuje brisanje na nivou bajta.Karakteristike ove memorije: visoka gustina kratko vreme očitavanja i upisivanja trajnost čuvanja podataka niska potrošnja i cena

RAM Memorija Od svih vrsta poluprovodničke memorije najčešće se koristi RAM. Sadržaj ove memorije može da se čita i upisuje neograničen broj puta. RAM je nepostojana memorija. Podacima u ovoj memoriji se može pristupati bilo kojim redom. RAM se smešta na

memorijske module koji se ubacuju u slotove matične ploče. VRSTE RAM memorije

• Statički RAM - Static RAM, SRAM→ čuva podatke dok god čip dobija struju • Dinamički RAM – Dynamic RAM, DRAM → podatke je neophodno osvežavati, ćelija je jednostavnija i manja i zato je

moguće proizvesti DRAM sa gušćim pakovanjem a to prouzrokuje nižu cenu ove memorije. CACHE MEMORIJA Osnovna funkcija je povećanje performansi računarskog sistema. Premosti razlike izmeĎu brzina procesora i glavne memorije.Cache ≠ bafer memorija. Namenjena da pruži memoriji brzinu koja se približava onoj koju imaju najbrže raspoložive memorije,a istovremeno da obezbedi veliki kapacitet memorije po ceni jeftinijih vrsta poluprovodničkih memorija. Keš memorija sadrži kopiju delova glavne memorije.



Spoljašnja memorija

Spoljašnja memorija računaru pruža mogućnost snimanja podataka. Ovako snimljeni podaci ostajuzabeleženi i po isključivanju računara, a kapacitet spoljne memorije može biti mnogo puta veći odunutrašnje. Jedini nedostatak spoljašnje memorije je taj što je ona uvek višestruko sporija u odnosu naunutrašnju memoriju. Odnos računara i spoljne memorije je takav da se ona može istovremeno posmatrati ikao memorija pošto služi za beleženje podataka i kao ulazno-izlazni ureĎaj pošto sam računar odašilje podatke prema spoljašnjoj memoriji prilikom snimanja i prima podatke prilikom čitanja. Prema načinu pristupa podacima, memoriju uopšte možemo podeliti na: 1.memoriju direktnog pristupa - bilo kom podatku se pristupa za isto vreme - u ovu memoriju spadajusvi tipovi unutrašnje memorije i većina tipova spoljne memorije; 2.memoriju sekvencijalnog pristupa - da bi se stiglo do nekog podatka, potrebno je proći kroz sveprethodne podatke i javlja se kod nekih oblika spoljne memorije (npr. magnetna traka). Prema tehnologiji beleženja podataka, spoljnu memoriju možemo podeliti na: 1.papirnu - ovo je oblik spoljne memorije kod koga se podaci beleže na papirima ili kartonima bušenjem ilizapisom koji se može mašinski pročitati - danas se ne koristi za snimanje veće količine podataka (bušene papirne kartice, bar kodovi); 2.magnetnu - najtipičniji oblik spoljašnje memorije, kod koje se zapis obavlja korišćenjem magnetnog sloja(magnetna traka, disketa, hard disk); 3.optičku - podaci se zapisuju na mediju na kome se vrši fizička ili hemijska promena koja se kasnije

očitava optički (CD i DVD); 4.poluprovodničku - podaci se beleže u EEPROM memorji (flash memorija).

Prema načinu rada sa medijem na kome se vrši snimanje, ureĎaje spoljašnje memorije delimo na :

1.spoljnu memoriju sa nepromenljivim medijem - medij na kome se snima je ugraĎen u ureĎaj spoljašnje memorije i ne može se menjati; 2.spoljnu memoriju sa promenljivim medijem - medij se ubacuje u ureĎaj kako bi se podaci snimili ilipročitali.



Spoljašnja memorija sa nepromenljivim medijem

Ova vrsta spoljašnje memorije se sastoji iz ureĎaja u koji je ugraĎena i sama memorija. OviureĎaji mogu biti ugraĎeni u računar ili se povezivati na njega. HARDDISK ("tvrdi" ili "čvrsti" disk) je u današnjim računarima primarni ureĎaj spoljašnje memorije. Uobičajeno je ugraĎen u kućište računara i u tom slučaju nije namenjen prenosupodataka, već samo njihovom čuvanju. Hard disk ima veću brzinu od ostalih spoljašnjih memorijai veći kapacitet od bilo kog drugog (pojedinačnog) medija. UreĎaj se sastoji iz jednog ili više aluminijumskih diskova koji se nalaze na istoj osovini i koji se rotiraju velikom brzinom (5400rotacija u minuti ili 7200rpm kod novijih diskova za kućne računare). Diskovi su presvučeni fero-

magnetnim slojem, koji ima svojstvo da kada se namagnetiše ostaje namagnetisan, pa se takopodaci mogu upisati i obrisati. Čitanje i upis podataka obavlja se preko magnetne glave koja ne dodiruje površinu većlebdi na vazdušnom jastuku na veoma malom rastojanju od nje.

USB FLASH MEMORIJA predstavlja ureĎaj, obično malih dimenzija, koji se sastoji iz USBpriključka, kontrolera i EEPROM memorije. Karakteristika ove memorije je da podaci snimljeni u njoj ostaju sačuvani čak i kada prestaneelektrično napajanje. To se postiže posebnom organizacijom memorije koja se sastoji iz velikogbroja ćelija, od kojih se svaka sastoji iz dva tranzistora ("kontrolni" i "plivajući" tranzistor,razdvojeni tankim slojem metalnog oksida). Svaka ćelija sadrži 1 bit (binarna jedinica ili nula).



Spoljašnja memorija sa promenljivim medijima

Kod ove vrste spoljašnje memorije, postoji ureĎaj koji je ugraĎen u računar ili se povezuje na njega, a koji ne sadrži sam medij na kome se podaci snimaju, već se mediji ubacuju u ureĎaj.

DISKETA (FLOPPY DISK) je po svojim karakteristikama najsličnija hard disku. Unutar zaštitnog omotača, nalazi se tanki poliesterski (plastični) disk, premazan fero-magnetnim slojem. Ovom plastičnom disku disketa i dugujesvoje ime - floppy (savitljivi) disk. Unutar disk jedinice, ovaj disk se okreće dok magnetna glava čita i upisujepodatke. Organizacija diskete je slična kao kod hard diska (ciklične trake i sektori), s tim što se disketa okreće mnogo sporije i magnetna glava dodiruje njenu površinu. Diskete su se delile prema veličini na one od 8" (inča), 5.25"

i 3.5". Starije diskete su bile upakovane unutar kartonskog omotača i bile su osetljivije na oštećenja u odnosu nakasnije proizvedene 3.5" diskete koje su se pravile u plastičnom omotaču.

OPTIČKIDISK može biti CD (Compact Disc ) ili DVD (Digital Versatile Disc ). Ove dve vrste diskova su naizgled iste, a

razlika koja interesuje korisnike je u kapacitetu - na CD se može snimiti do 700MB, a na DVD do 4,7GB podataka. Prema mogućnosti za snimanje i brisanje podataka diskovi se mogu podeliti na: CD/DVD-ROM diskove na koje su podaci fabrički urezani ("odštampani") i mogu se samo čitati; CD/DVD-R (recordable - write once ) "zapisive" diskove koji su inicijalno prazni i na koje se pomoću snimača

podaci mogu snimiti i čak dodavati dok se ne ispuni kapacitet diska, ali se kasnije ne mogu brisati ili menjati; CD/DVD-RW (rewritable ) "prepisive" diskove na koje se podaci mogu snimati, a kasnije i obrisati, pri čemu se

disk dovodi u početno stanje, pa se podaci mogu ponovo upisivati.

MEMORIJSKA KARTICA predstavlja još jednu EEPROM memoriju, koja se umeće u poseban ureĎaj, čitač kartica,koji je povezan sa računarom. Kartice mogu biti različitih formata, od kojih su najpoznatiji CF (CompactFlash ),SD (SecureDigital ), MMC (MultiMediaCard ), xD, MemoryStick . Najveću upotrebu ove kartice nemaju na računarima, već na drugim ureĎajima kod kojih postoji potreba za većom količinom memorije, kao što su digitalni foto-aparati ili mobilni telefoni.



ZAKLJUČAK

Treća najznačajnija komponenta računara uz matičnu ploču i procesor jememorija. Generalno posmatrano, pojam memorije koristi se za smeštanje iskladištenje podataka u računaru. Memorija služi za pamćenje podataka iprograma. Kapacitet odnosno veličinu memorije predstavlja količina bajtova kojumemorija može da prihvati.

memorije i vrste memorija.pptx

Documents