Mentalna higijena

Odraslo doba, brak, porodica roditeljstvo

Zemun,April 2020. Prof. Gordana Mandić-Gajić

▸ Porodica▸ Brak▸ Trudnoća i puerperijum▸ Materinstvo▸ Očinstvo

Sadržaj predavanja

▸ Primarna društvena zajednica: osnovna ćelija društva.

▸ Za razliku od ostalih društvenih grupa, porodica se karakteriše uspostavljanjem dubokih i složenih emocinalnih odnosa koji se zasnivaju na srodništvu, odnosno na biopsihološkim odnosima njenih članova.

▸ Istorijski:promenljiva struktura

Porodica

▸ Savremeno društvo sve više teži da preuzme mnoge uloge koje su ranije pripadale porodici: ◦ proizvodnju, ◦ obrazovanje ◦ vaspitanje dece, ◦ mnoge servisne usluge

▸ Do sada nijedno društvo nije uspelo da zameni emocionalni značaj koji porodica ima za pojedinca

Porodica i društvo

▸ Biološko - reproduktivna,

▸ Emotivna i seksualna - zadovoljenje afektivnih potreba članova porodice

▸ Zaštitna, staranje o deci u periodu njihovog odrastanja i sazrevanja,

▸ Vaspitno obrazovna i socijalizatorska.

▸ Ekonomska

Osnovne uloge porodice

1. Obučavanje dece, 2. Emocionalnu i finansijsku podršku članovima,3. Stabilne odnose koji daju sigurnost

4. Zajedništvo i privatnost članova, kao osećanje da mogu da budu to što jesu i istovremeno da budu deo porodice kao celine, i

5. Ravnotežu između nezavisnosti i zavisnosti u skladu sa realnošću, okolnostima i potrebama,

Funkcionalna porodica treba da obezbedi svojim članovima:

Faze porodičnog razvoja – životni ciklus porodice

▸ Sposobnost porodice da prevaziđe jednu razvojnu fazu zavisi od uspešnog ili neuspešnog prevazilaženja predhodnih faza. (slično individualnom razvoju i prevazilaženju teškoća pojedinih faza - oralne, analne, falusne...).

Prevazilaženje teškoća pojedinih faza

▸ NASTANAK PARA

▸ NASTANAK RODITELJSTVA

▸ PODIZANJE DECE

▸ OVLADAVANJE ADOLESCENCIJOM

▸ OSAMOSTALJIVANJE DECE

▸ PORODICA U KASNIJEM ŽIVOTU

▸ I obrazovanje stabilnog para

▸ II dogradnja i produktivna faza

▸ III srednje godine

▸ IV brak u starosti

Faze porodičnog i bračnog razvoja

▸ Zadatak: stvaranje novog sistema

▸ Promene: usaglašavanje uloga i ciljeva,razvoj intimnosti

▸ Problemi: seksualni, neplodnost..

Nastanak para

▸ Zadatak: integrisanje novog člana

▸ Promene: prilagođavanje životu u troje, usaglašavanje roditeljskih uloga (žena-majka, muž-otac)

▸ Problemi: Bračne tenzije (prevare?) bolesno ili teško dete, zanemarivanje

Nastanak roditeljstva

▸ Zadatak: nega dece

▸ Promene: usklađivanje kućnog sa spoljnim svetom (vrtić, škola), odvajanje...

▸ Problemi: razvojni dečiji problemi (enureza, ljubomora, školski problemi..)

Podizanje dece

▸ Zadatak: drugačiji odnosi i granice koji zahtevaju toleranciju i fleksibilnost

▸ Promene: individuacija-separacija, ravnoteža kontrole i nezavisnosti

▸ Problemi: razvojni adolescentni, kriza srednjih godina kod roditelja

Ovladavanje adolescencijom

▸ Zadatak: napuštanje prim. porodice, ostanak

▸ Promene: popunjavanje “praznog gnezda”, nezavisnost dece

▸ Problemi: kriza srednjeg doba, kriza odvajanja od roditeljskog doma

Odlazak dece

▸ Zadatak: prihvatanje starenja i zamene porodičnih uloga u brizi za ostale članove

▸ Promene: nošenje sa bolešću i smrću i gubitkom bliskih osoba

▸ Problemi: tugovanje, depresija, demencija, fizička oboljenja

Kasna faza

▸ RIGIDAN TIP – ▸ tradicionalna podela

uloga po polu i uzrastu,

▸ patrijarhalna raspodela moći - autoritet muškarca

▸ stroga i ograničavajuća pravila ponašanja,

▸ ograničena komunikacija među članovima,

▸ FLEKSIBILAN TIP – ▸ podela uloga prema

sposobnostima

▸ podjednak raspored moći,

▸ jasna ali promenljiva pravila koja uzimaju u obzir različitost situacija,

▸ otvorena i jasna komunikacija

Modeli organizacije porodičnog života

Haotičan model - nedefinisane uloge, nejasna pravila ponašanja, difuzna i haotična komunikacija.

▸ Od velike važnosti za dobru funkcionalnost. Snaga izgovorene reči je ogromna. Neizgovorena reč takođe ima svoju poruku.

▸ Verbalne povrede mogu biti direktne, otvorene, ali i indirektne u obliku sarkazma i humora kada se roditelji smeju deci a ne smeju se zajedno sa njima.

▸ Kritikovanje deteta pred drugima i pravljenje šala na račun deteta, takođe je bolno iskustvo.

▸ Negativni oblici emotivne razmene su i ignorisanje deteta, neodgovaranje na pitanja, zanemarivanje dečjih potreba i datih obećanja.

Stil komuniciranja

▸ Porodična kriza - može se pojaviti u svim porodičnim fazama, predstavlja poremećaj dotadašnje ravnoteže - poremećaj komunikacije, uloga, emocionalno udaljavanje;

▸ Bračna kriza - uslovljena neodgovarajućim bračnim odnosima i nezadovoljstvom bračnih partnera ulogama koje ostvaruju u braku;

Poremećaji se ispoljavaju kao:

▸ Neurotična porodica - korišćenje neurotskih mehanizama u održavanju kompenzovane porodične ravnoteže, više članova porodice ispoljava neurotične (anksiozne) poremećaje;

▸ Psihotična porodica - dominantni psihotični član porodice indukuje ostale članove svojim psihotičnim sadržajem;

▸ Psihopatska porodica - dominiraju simptomi poremećaja ličnosti jednog ili oba partnera

Psihički poremećaji...

▸ Porodica sa fenomenom žrtvovanog člana - porodice ostvaruju svoju ravnotežu time što se jedan član nesvesno žrtvuje ispoljavajući psihičku krizu ili mentalno oboljenje, tako da ostali deo porodice kompenzovano funkcioniše, a sva porodična patologija se svodi na njega.

▸ “Crna ovca”

“Scapegoat”- Sindrom žrtvenog jarca

▸ Ne ispoljava psihopatološke poremećaje,

▸ Svaki član porodice je zadovoljan svojom ulogom

▸ Razvija osećanje odgovornosti među članovima i prema moralno - socijalnim normama

▸ Sposobna je da se suoči sa svim konfliktima u porodici i izvan nje i pronađe najpogodnije rešenje.

▸ Bračni par održava odnose međusobnog poštovanja

Karakteristike zdrave porodice

▸ Čvrsta i dugotrajna veza između muškarca i žene koja je formirana prema propisima društvene zajednice i koja je zvanično ozakonjena pred službenim licem.

▸ Životna zajednica žene i muškarca sklopljena da bi se lepše, lakše i kvalitetnije živelo, odnosno da bi se realizovali psihološki, biološki, socijalni i ekonomski motivi i potrebe.

BRAK

▸ Psihološki motivi su u sferi sopstvenog i partnerovog emocionalnog života.

▸ ▸ Biološki aspekti su u sferi seksualnosti, gde

je, pored hedonističke dimenzije bitna i potreba za potomstvom

▸ Sociološka i pravna zajednica dvoje ljudi, nastala slobodnim izborom, sa jasnim idealom budućih sređenih odnosa.

Bio-psiho-socijalni aspekti

▸ Bračni odnos predstavlja nešto više od zbira ličnosti uključenih u njega.

▸ Ulaskom u brak, partneri kroz formiranje jedne nove dijade treba da sagrade njen identitet, da joj daju specifičnost i jedinstvenost uz obostrano zadovoljstvo.

▸ Od kvaliteta uspostavljenog zajedništva između dvoje ljudi zavisi dalji tok porodice.

Novi kvalitet

▸ Brak za modernog čoveka je jedan od najtežih zadataka u životu: čovek može daleko uspešnije da obavlja svoj posao nego da održi zdrav brak.

▸ Većina ljudi očekuje nerealno mnogo od braka smatrajući da će im brak automatski pružiti ljubav, toplinu, društveno priznanje i srećan porodični život.

▸ Tačno je da brak može sve ovo da pruži, ali uz maksimalno zalaganje oba partnera.

Aktivan pristup

▸ Brak nije samo ljubav, lagodnost i sreća, on zahteva napore i odricanja.

▸ Izložen je stalnim iskušenjima i mnogobrojnim stresnim situacijama, pa ga treba bez prestanka čuvati, gajiti i ’’hraniti” novim sadržajima.

▸ U braku se dele odgovornosti, daje se mogućnost da se iskažu najskrivenija osećanja i mišljenja, omogućava sazrevanje i međusobno obogaćivanje.

Napori, odricanja i odgovornosti

▸ Zrelost za brak se ne postiže sama po sebi kalendarskim odrastanjem, odnosno dosezanjem biološke zrelosti.

▸ Psihološka zrelost se temelji na: ◦ samostalnosti, ◦ odgovornosti za sebe i partnera, ◦ na mogućnosti da se partner razume i prihvati

onakav kakav je, ◦ na mogućnosti prilagođavanja i tolerancije.

Zrelost za brak, biološka i psihološka

▸ Emocionalna zrelost se ne stiče odjednom i van iskustva, njen razvoj ne može ići van uticaja primarne porodice i rasta uz vršnjake, van sazrevanja kroz bolne neuspehe ili bez ikakvog ličnog ulaganja.

▸ Socijalna zrelost se određuje kao profesionalna i ekonomska samostalnost bračnih partnera. Iz tih razloga pojam zrelosti za brak treba shvatiti dinamski, razvojno, a ne statički.

Zrelost za brak, emocionalna i socijalna

▸ Nezrela osoba nije u stanju da stvara i održava harmonične emocionalne odnose, nije sposobna da na adekvatan način prima, a još manje da daje ljubav.

Nezrela osoba i brak

1. Poštovanje ličnosti i jedinstvenosti svog partnera i prihvatanje onakvog kakav jeste

2. Poštovanje individualnosti i potreba izvan bračne zajednice (profesija, hobi itd.),

3. Balans zajedničkog vremena, 4. Ravnomerno raspoređivanje odgovornosti

5. Jasna i otvorena komunikacija, saradnja i sposobnost zajedničkog rešavanja problema

6. Optimistički pogled na svet, svest o životnim promenama i potrebi prilagođavanja

Zdrav brak

▸ Oba partnera imaju dovoljno sposobnosti i volje da se jedan drugome u što većoj meri prilagode

▸ Prihvataju lična svojstva i ambicije svog partnera▸ Razumeju njene/njegove navike i potrebe▸ Prihvataju način na koji provodi svoje slobodno vreme

▸ Slažu se sa partnerovim roditeljima, rodbinom i prijateljima

Srećan brak

▸ Mora emocionalno da se ’’oslobodi” svojih roditelja i da bude sposoban da se veže za bračnog partnera na zreo način koji odgovara ulozi muža, odnosno žene.

▸ Deca koja su odrasla u srećnom braku svojih roditelja imaju veće šanse da i sami sklope srećan brak.

Srećan brak

▸ Jedan od najvažnijih preduslova za srećan brak i skladnu porodicu.

▸ U izboru partnera učestvuju kako svesni, tako i nesvesni motivi.

▸ Svesni motivi su poznati i mogu da se kontrolišu, dok se nesvesni, obično u početku, ne zapažaju, već kasnije kada počne da se sumnja u ispravnost izbora.

Izbor bračnog partnera

Realan i neurotičan izbor partnera

▸ Prava ljubav prema partneru/partnerki i iskrena zaljubljenost.

▸ U ljubavi postoji paradoks - čovek istovremeno teži i za bliskošću i nezavisnošću, za jedinstvom sa drugom osobom, ali i za očuvanjem svoje nezavisnosti i posebnosti.

Realan izbor - ljubav

▸ Ne treba mnogo da se razlikuju po starosnoj dobi▸ Približno obrazovanje i znanje, ▸ Sličan mentalitet i pogled na život, ▸ Slična interesovanja, životni stil i ukus, ▸ Zajednički stav prema religiji

▸ Poželjno: ekonomska nezavisnost i nezavisnost od sopstvenih porodica.

Realan izbor (?)

▸ Kakve su sklonosti ▸ Prilagodljivost ili rigidnost. ▸ Emocionalna reagovanja u raznim prilikama, ▸ Moralni i estetski stavovi

▸ Odnos prema ostalim ljudima oba pola▸ .▸ Odnos prema primarnoj porodici i kakav je brak

njegovih roditelja. !!!!!▸ Veoma je važno upoznati seksualno ponašanje

partnera, jer se na tom području najbolje ogleda ličnost.

Upoznati partnera pre stupanja u brak!!!

▸ Ljubav

▸ Sigurnost: fizička, ekonomska

▸ Izgled, zdravlje, genetika

▸ Ponašanje i životni stil

▸ Seksualno ponašanje

!

▸ Za bolje upoznavanje partnera potrebno je dosta vremena i ne preporučuje se stupanje u brak odmah po upoznavanju, iz ljubavi na prvi pogled.

▸ Zrela osoba neće iz trenutnog impulsa doneti tako dalekosežnu odluku kao što je sklapanje braka.

Nikad naglo!

▸ Frojd razlikuje dva tipa neurotičnog izbora: narcistički (samoljubivi) i anaklitički (zavisni)

▸ Kod narcističkog izbora, osoba koja bira uzima sebe kao uzor, tj. zaljubljuje se u nekog nalik sebi.

▸ U anaklitičkom izboru osoba se opredeljuje za ličnost na koju se može osloniti. Najčešće je to onaj ko može da hrani i štiti.

Neurotični izbor

▸ isključivo zbog ekonomske sigurnosti,

▸ zbog trudnoće,

▸ pod sugestijom prijatelja, rođaka, roditelja

▸ zbog bežanja iz određene sredine,

▸ iz prkosa prema roditeljima

Nerealna motivacija za brak

▸ ...čekanje princa na belom konju...

Nema ’’idealnog” partnera!

▸ Nespojive činjenice ili nužni preduslov uspešnog braka?

▸ Da li ljubav može da reši sve probleme?

Ljubav i brak?

▸ Simbiotsko stapanje sa partnerom i zavisnost od njega ▸ Isključenost slobodnog voljnog delovanja,▸ Nekritičnost u percipiranju spoljašnje stvarnosti

▸ Dominiranje i promenljivost emoc. raspoloženja,▸ Jačanje zaljubljenosti ukoliko se dogodi da odnos sa

voljenom osobom biva ugrožen.

▸ Činjenica je da takav oblik ljubavi nije nikakva garancija kvalitetnog i trajnog bračnog odnosa.

Zaljubljenost

▸ Zrela ljubav: sjedinjenje s partnerom uz očuvanje vlastitog integriteta i individualnosti. Dominira aktivnost nad pasivnošću i davanje nad primanjem,

▸ Nezrela ljubav: simbiotsko sjedinjenje bez sačuvanog integriteta i specifične individualnosti.

▸ Ljubav je umeće koje zahteva znanje i trud, a zasniva se na brizi za drugoga, odgovornosti za potrebe drugog, poštovanju drugog kakav on jeste i stvarno poznavanje partnera.

Erih From

▸ Prava, autentična i stvarna ljubav je nešto na čemu treba raditi i što treba održavati, jer samo takva ljubav može biti osnova kvalitetnog i dugotrajnog bračnog odnosa;

▸ takva ljubav traži reciprocitet, obostranost i mogu je održavati samo oba partnera zajedno;

Ljubav: aktivnost i reciprocitet

▸ Ljubav je spajanje različitosti a ne njeno uništavanje i nestajanje, ona ne podnosi bezuslovnost i uniformnost, ona živi od stalnog, kreativnog i slobodnog usaglašavanja individualnih različitosti;

▸ Stvarna ljubav se stalno menja, razvija, ali ne sama od sebe, već obostranim aktivnim učešćem partnera, za nju se mora svakodnevo boriti i svakodnevno ponovo potvrđivati.

Ljubav: različitost i prilagodljivost

▸ I obrazovanje stabilnog para ▸ II dogradnja i produktivna faza ▸ III srednje godine ▸ IV brak u starosti

Faze razvoja braka

▸ Ispunjena mnogim strahovima i sumnjama: ◦ od potpune emancipacije od roditelja, ◦ od vezivanja: da se partneru potpuno ne preda, ◦ od obaveza, odgovornosti, i zajedničkih zadataka

▸ Kod nekih osoba može da se javi depresija, konfuzija, neurotične smetnje;

I Faza obrazovanja stabilnog para

▸ Prve godine braka, kada par želi da još više učvrsti sopstveni bračni identitet.

▸ Zauzimanje zajedničkih stavova i odluka u odnosu na celokupni život: ◦ rađanje dece, ◦ podelu rada i odgovornosti, ◦ planiranje slobodnog vremena, ◦ rukovanje novcem, ◦ društvene obaveze, itd.

▸ Ovo pospešuje uzajamnu zavisnost ali i lični razvoj oba partnera.

II Faza dogradnje i produktivna faza

▸ Mnoge osobe se plaše prisnosti i žele da po svaku cenu sačuvaju distancu, a veliko je pitanje da li je moguće prilagoditi se drugom bez ikakvog gubitka sebe.

▸ Bitno je sačuvati dobre odnose sa roditeljima, ali ne dozvoliti da se mešaju u brak.

II Faza dogradnje i produktivna faza

▸ Zajednički ciljevi su ostvareni; u braku se širi praznina (puno mira i slobodnog vremena)

▸ Može da dođe do ’’drugog puberteta”.

▸ Žele da žive “svoj život” bez obzira na bračnog partnera i postaju zlovoljni i razdražljivi.

III Faza srednjih godina

▸ Muškarci čeznu za mlađom ženom, ne zato što je lepša, već zbog iluzije da su tako i oni mladi i da će nadoknaditi sve ono što su propustili u braku.

▸ Žene postaju nezadovoljne zbog pojave znaka starenja, žrtvovanja za decu koja odlaze i ostavljaju ih usamljene.

III Faza srednjih godina

▸ Za mnoge starost znači penzionisanje, povlačenje iz aktivnog života, oronulost, bolest, blisku smrt.

▸ Partneri su sada stalno zajedno.

▸ Velika uzajamna zavisnost može da usreći partnere, ali mogu da se jave beskonačne svađe oko sitnica, uzajamne pakosti;

▸ Teško se podnosi gubitak partnera.

IV Faza braka u starosti

▸ Partneri međusobne razlike, odnosno konflikte, rešavaju u hodu, kako nailaze, i na taj način doprinose da njihov brak traje na obostrano zadovoljstvo.

Funkcionalan brak

▸ Ne mogu da se prilagode redu, radu, razmeni, ni da doprinesu zadovoljenju ličnih, ni partnerovih potreba i želja.

▸ Oni ne prihvataju pravila, ne ponašaju se na određeni način, ne preduzimaju aktivnost za svoje dobro, svog bračnog partnera, svog deteta ili primarne porodice.

▸ Slabo komuniciraju međusobno, nisu zainteresovani, često ni sposobni, da vode računa o partneru.

Disfunkcionalan brak

▸ Između funkcionalnih i disfunkcionalnih brakova, nalazi se čitava paleta kvazi funkcionalnih brakova koji umesto suštine i pravog bračnog sadržaja neguju još samo bračnu formu.

▸ Ovakvi brakovi opstaju možda i do kraja života jednog od supružnika, ali su oni samo po formi funkcionalni, dok su po sadržaju apsolutno disfunkcionalni.

Kvazi-funkcionalni brak

▸ Pojava koja menja dotadašnje stanje ili odnos.

▸ Nešto se dogodilo što je drugačije nego pre.

▸ Kriza je iskušenje braka, preispitivanje dotadašnjih odnosa, jednostranih ili obostranih promašaja ili ponašanja, koji čine bračne partnere nezadovoljnim.

Partnerska ili bračna kriza

▸ razvojne i nerazvojne.

Bračne krize

▸ Promene tokom životnog ciklusa sa kojima se partneri normalno susreću.

▸ Svaka faza životnog ciklusa je potencijalna kritična tačka, ukoliko se bračni partneri ne prilagode razvojnim potrebama tj. ukoliko ne uspostave strukturu koja je odgovarajuća za funkcionisanje u toj fazi.

Razvojna bračna kriza

▸ Zasnivanje porodice

▸ Bračna (porodična) zajednica sa malim detetom▸ Bračna (por.) zajednica sa školskim detetom▸ Bračna (por.) zajednica sa adolescentnim članom

▸ Deca odlaze iz porodice

▸ Penzionisanje i starenje

Razvojna bračna kriza

▸ Bračna kriza je u prvim godinama braka najizraženija.

▸ Mladi bračni partneri, umesto da postaju saradnici, postaju suparnici.

▸ Gde brak ima dekorativnu funkciju, kriza se mora pojaviti.

1. Zasnivanje porodice

▸ Ako je brak:◦ rešenje za usamljenost, ◦ postizanje društvenog položaja ◦ nastao pod uticajem roditelja, ◦ izraz socijalne histerije ◦ deo romantičnog zanosa, ◦ utočište za ekonomsku sigurnost, ◦ bekstvo od porodice i izraz neuroze,

◦ ...onda se te motivacije vrlo brzo pokazuju kao nedovoljno snažne da formiraju jezgro zdravog braka.

Zasnivanje porodice

▸ U ekstatičnoj zaljubljenosti loše ili negativno u ličnosti niti se želi, niti se može percipirati, jednostavno to ljubavi smeta.

◦ U braku, postupno izbijaju neke specifične osobine ličnosti, kao što su: tvrdoglavost ili preterana popustljivost, kolebljivost, neistrajnost, bezvoljnost, lenjost, uplašenost

▸ Kriza se ispoljava onog trenutka kada se od drugog partnera počinje tražiti da bude drugačiji, da razvija druge crte ličnosti, ili čak da postane druga osoba.

Idealizacija i “kristalizacija”

▸ neadekvatna ljubav, ▸ nedostatak poverenja, ▸ pojava razočarenja u bračnom doživljaju statusa, ▸ razvijanje gneva na ponašanje drugog partnera, ▸ stvaranje mržnje, ▸ brak postaje mora.. ▸ ...ili stereotipna, dosadna, ritualna institucija

koja svojom atmosferom postupno ugrožava sve članove porodice.

Emocionalno nezadovoljstvo

▸ Kriza: nerealne predstave o roditeljstvu

▸ Suprug može da oseća da žena suviše vremena posvećuje detetu

▸ Pored ljubomore razvija osećanje odbačenosti i napuštenosti, što može da rezultira vanbračnim vezama i zauzimanjem položaja na periferiji porodičnog sistema.

▸ Takav otac ne prihvata dete ili se rivalizira sa njim.

2. Bračna (porodična) zajednica sa malim detetom

▸ S druge strane, supruga se oseća napušteno i objektivno je ugrožena obavezama u kući i oko deteta.

▸ Prepuštena sama sebi, može razviti strah i ponovo se okrenuti sopstvenim roditeljima tražeći pomoć.

▸ Roditeljstvo postaje mnogo više teret nego

zadovoljstvo.

▸ To su razlozi koji ovu fazu životnog ciklusa stavljaju na prvo mesto po stopi razvoda.

Bračna (porodična) zajednica sa malim detetom

▸ Roditelji koji ne uspevaju da razreše svoj konflikt u cilju smanjenja tenzije, utrougljavaju dete u međusobni sukob.

▸ Neretko, dete postaje nosilac simptoma u smislu pojave psihosomatske bolesti, noćnih strahova i enureze.

▸ Svojim ponašanjem daje roditeljima povod za brigu oko njega, čime se skreće pažnja sa osnovnog konflikta koji hronično razara porodicu.

3. Bračna (porodična) zajednica sa školskim detetom

▸ Adolescencija je izuzetno osetljiva faza u indiv. razvoju.

▸ Roditelji su u ovoj fazi u svojim najboljim godinama, kada se nalaze na prekretnici između prve i druge polovine života.

▸ To znači da su još uvek okrenuti atraktivnim izazovima života na privatnom i profesionalnom planu, postoji izvesno zasićenje bračnim odnosima, a obaveze i odgovornosti se nagomilavaju.

4. Bračna (porodična) zajednica sa adolescentom

▸ „Sindrom praznog gnezda“

▸ Nedostatak emocionalne bliskosti među partnerima može povećati porodičnu prazninu nakon odlaska dece

▸ Reakcije neraspoloženja, krize neustaljenog krvnog pritiska ili ozbiljnije telesne bolesti.

▸ Funkcija simptoma bila bi da se deca još jedanput pozovu u porodično gnezdo.

5. Deca odlaze iz porodice

▸ Nesporazumi među partnerima mogu biti izraz nagomilanih konflikata ili naknadno stvorenih sukoba zbog ljubomore koja prati proces starenja i stvaranja uvida da vrednosti prolaze, a slabe i drugi kvaliteti ličnosti.

▸ Najčešći su krizni trenuci kada se pojave bolest i smrt.

6. Roditelji koji su penzionisani i stare

▸ Nepredvidljive situacije ili dugotrajni pritajeni poremećaji među bračnim partnerima

▸ Voljne ◦ otvoreni sukobi i fizičko nasilje◦ triangulacija (utrougljavanjem), tj. uplitanjem trećeg

člana, najčešće deteta◦ razvijanje i održavanje simptoma (kao što su bolesti

zavisnosti) gde jedan od partnera ostvaruje ”pobedu kroz gubitak”

▸ Nevoljne◦ vezane za nepredvidljive neprijatne i teške životne

događaje. To su rađanje oštećenog deteta, teške bolesti i smrt u porodici.

Nerazvojne bračne krize

▸ (iracionalna) ljubomora▸ neadekvatan prilaz seksualnosti ili izostajanje ili

izbegavanje odnosa,

▸ sebičan stav prema novcu,▸ različit izbor zabave i prijatelja,

▸ stavovi prema primarnoj porodici partnera,▸ stavovi prema vaspitanju deteta,

Problemi koji ometaju funkcionisanje, ali ne vode neminovno razvodu braka

▸ ..može da ima realnu osnovu, ali..▸ ..ljubomora, koja se ne zasniva na činjenicama je

manifestacija nesigurnosti ljubomornog partnera. ◦ Nesigurnost se ogleda u pogledu seksualne uloge,

pojmu o sebi, naročito kada je reč o sposobnosti da izazove i održi ljubav i vernost drugog partnera.

▸ Stalne kontrole, ograničenja, sumnje i strah sve više pogađaju oba partnera, a ovakav destruktivni proces razara svako osećanje.

Ljubomora

▸ Nekim osobama gomilanje novca predstavlja ne samo praktičnu već i emocionalnu sigurnost,

▸ Neko može na taj način da održava svoju dominaciju.

▸ Značaj emancipacije žene i stav prema njenoj novoj ulozi koju sada ima tj. postaje ekonomski nezavisna

Stav prema novcu

▸ Interesovanja su zavisna od pola i svaki partner ima potrebu za individualnim prijateljima.

▸ Izdvojena prijateljstva ugroziće brak jedino onda kada oduzimaju suviše vremena i interesovanja jednog od partnera za neku osobu.

Izbor prijatelja

▸ Ljudi u svoj brak unose ’’ugrađene” i svoje roditelje, neko povremeno uspeva i da ih isključi, da pređe preko njihovih mišljenja i stavova, ali ih ipak i dalje nosi u sebi.

▸ Naročito su to veze koje izmiču sudu realnosti kakve su često veze između majke i sina ili oca i ćerke.

▸ Neki mladi ljudi ulaze u brak kada su prevazišli

vezanost za sopstvene roditelje, a neki da bi je prekinuli, pošto im je za to potrebna pomoć.

Emocionalna vezanost za roditelje

▸ Retko kada zadovoljavajuće rešenje za bračne trzavice i probleme.

▸ Ali....

▸ ako je brak promašen do te mere da ne postoji nikakva mogućnost da se on sanira i uspešno nastavi, onda razvod može da se pokaže kao jedino razumno rešenje, jer takav brak ugrožava psihičko i fizičko stanje svih članova porodice, a naročito decu.

RAZVOD BRAKA

▸ loš izbor partnera, ▸ emocionalna nezrelost partnera,

▸ život sa roditeljima, ▸ preterana vezanost za roditelje,

▸ alkoholizam u porodici, ▸ negativne navike,

▸ ljubomora▸ preljuba, ▸ uplitanje prijatelja, rođaka..

Uzroci razvoda

▸ Donošenje odluke o razvodu i stvarno razdvajanje.

▸ Ideja o razvodu braka počinje da se rađa mnogo ranije nego što je brak potpuno uzdrman.

▸ ▸ Odluka o razvodu se donosi da bi se smanjila

napetost ili iz želje da se partner kazni.

▸ Stvarno razdvajanje predstavlja prekretnicu, jer se tada odluka o razvodu braka smatra konačnom i započinju konkretne aktivnosti za sprovođenje te odluke.

Faze razvoda

▸ Razvod je bračni problem, problem oba partnera i može se povoljno rešiti samo saradnjom oba supružnika.

▸ U teškim razvodima, supružnici su izuzetno ambivalentni i vezani jedno za drugo, tako da su i međusobni napadi često samo patološki pokušaji da što duže ostanu u kontaktu, pa makar i u mržnji.

▸ Postoje osobe koje žive u veoma štetnim brakovima i ne žele da se razvedu jer se plaše samoće i preuzimanja odgovornosti za decu.

Saradnja u razvodu

▸ Često se razvod doživljava kao neuspeh u životu

▸ Da bi se taj osećaj ublažio, krivica se prenosi na bivšeg partnera ili nekog od članova porodice.

▸ ▸ Nikada ne treba tražiti krivca i patologiju kao sredstvo

za diskvalifikaciju jednog od partnera. ▸ To ne dovodi do rešenja, do dobrog razvoda, već

ostaju zaostali znakovi vezanosti koji se ispoljavaju u svađama, optužbama i zloupotrebama dece

Osećaj krivice

▸ Poneki ’’pogođeni” partner je neposredno posle razvoda pun agresije, mržnje i besa prema bivšem partneru.

▸ Takvi razvedeni supružnici ne razmišljaju o svojim

postupcima i posledicama po dete.

▸ Svetiće se svim sredstvima bivšem partneru, čak će i dete koristiti kao moćno oružje osvete i ucene (detetu se priča loše o ocu ili majci).

▸ Takvo ponašanje traumatizuje dete

Osveta

▸ Važno je da roditelj koji ostaje sa detetom objasni detetu da to što drugi roditelj odlazi, ne znači da ga ne voli i da se neće viđati

▸ Posebna trauma za dete može da bude ◦ dolazak novog oca ili majke, ◦ zatim rođenje novog deteta.

Dete

▸ Razvod se smatra okončanim kada dođe do uspostavljanja ravnoteže u životu porodice, a time i do usklađivanja odnosa među članovima.

▸ Posle razvoda nepotpuna porodica može, ali ne mora, nastaviti življenje sa trajnim tegobama.

Kraj

Srećno!