mentalno zdravlje i hiv/aids
TRANSCRIPT
Mentalno zdravlje i HIV/AIDS
Psihijatrijska nega u antiretroviralnoj (ARV) terapiji
(sekundarna nega)
Svetska zdravstvena organizacijaŽeneva2005.
IAN Međunarodna mreža pomoćiBeograd
2007.
Izdanje je objavila Svetska zdravstvena organizacija u Beogradu pod nazivom
Psychiatric Care in Anti-retroviral (ARV) Therapy (for second level care), 2005 (TR/07/16)
© Svetska zdravstvena organizacija 2005
© za srpski jezik IAN Međunarodna mreža pomoćiAdmirala Geprata 10, 11 000 Beograd, SrbijaTel./Fax. +(0)11 3617-243 E-mail: [email protected] www.ian.org.yu.
Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije dao je prava prevoda za srpskoizdanje Globalnoj Inicijativi za Psihijatriju, koja je jedino odgovorna za izdanje nasrpskom jeziku.
Sva prava zadržana. Publikacija Svetske zdravstvene organizacije se može obezbediti pre-ko WHO Press, World Health Organization, 20 Avenue Appia, 1211 Geneva 27, Switzer-land (tel: +41 22 791 2476; fax: +41 22 791 4857; email: [email protected]). Zahtevi za dozvolu reprodukcije i prevođenja publikacije Svetske zdravstvene organizacije, za prodaju ili nekomercijalnu distribuciju, treba da budu upućeni na WHO Press, na gore nevedenu adresu (+41 22 791 4806; email: [email protected]).
Upotrebljena obeležja i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ne predstavljaju izraža-vanje bilo kakvog mišljenja od strane Svetske zdravstvene organizacije u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili njihovih autoriteta ili u pogledu raz-graničavanja njihovih legalnih granica. Pominjanje određenih kompanija ili proizvoda ne znači garanciju, niti preporuku Svetske zdravstvene organizacije u odnosu na druge subjekte iste prirode, koji nisu pomenuti. Izuzimajući greške i omaške, nazivi takvih proizvoda su označeni velikim početnim slovima.Svetska zdravstvena organizacije je preduzela sve potrebne mere predostrožnosti, kakobi se proverili materijali koje sadrži ova publikacija. Međutim, publikovani materijalisu distribuirani bez garancije bilo kakve vrste. Način interpretacije je na odgovornostsamog čitaoca. Svetska zdravstvena organizacija ni u kom kontekstu ne može biti odgo-vorna za eventualnu štetu prouzrokovanu korištenjem materijala.
�
Napisali:
Dr. Fransin KURNOS (Njujorški državni psihijatrijski institut/Univerzitet Kolumbija, SAD)
Dr. Milton VAJNBERG (Njujorški državni psihijatrijski institut/Univerzitet Kolumbija, SAD)
Dr. Evald HORVAT (Njujorški državni psihijatrijski institut/Univerzitet Kolumbija, SAD)
Ciklus „Mentalno zdravlje i HIV/AIDS“
Ovo je modul 3 serije „Mentalno zdravlje i HIV/AIDS“
Ostali moduli su:
1. Organizaciona i sistemska podrška intervencijama za mental-no zdravlje u programima za antiretroviralnu terapiju (ARV)
2. Osnovna uputstva za savetovanje u okviru anti-retroviral-ne (ARV) terapije
4. Grupe za psihološku podršku u okviru programa anti-retroviralne (ARV) terapije
5. Psihoterapeutske intervencije u anti-retroviralnoj (ARV) terapiji (sekundarna nega)
Svetska zdravstvena organizacija bi želela da se zahvali Evropskoj Uniji za finansijsku podršku preko Ministarstva zdravlja Južnoafričke Republike. Editorsku pomoć je pružio Bobi Rodvel, a dizajn uradio Fontlajn International.
�
Tehnička i savetodavna grupa za ovu seriju:
Dr. Atalaj ALEM (Univerzitet u Adis Abebi, Etiopija)Dr. Hoze BERTOLOTE (Svetska zdravstvena organizacija, Švajcarska)Dr. Hoze KATALAN (Bolnica „Čelzi i Vestminster“, Ujedinjeno Kraljev-stvo)Dr. Pamela KOLINS (Univerzitet „Kolumbija“ i Njujorški državni psihi-jatrijski institut, SAD)Dr. Fransin KURNOS (Njujorški državni psihijatrijski institut, SAD)Prof. Melvin FRIMEN (Konsultant Svetske zdravstvene organizacije, Južnoafrička Republika)Dr. Sandra GOUV (Svetska zdravstvena organizacija, Švajcarska)Dr. Mark HALMEN (Bolnica „Sveti Mihajlo“, Univerzitet u Torontu, Kanada)Dr. Kevin KELI (Centar za razvoj, istraživanje i evaluaciju AIDS-a, Juž-noafrička Republika)Dr. Rej LAZARUS (Jedinica za istraživanje HIV-a kod novorođenčadi, Južnoafrička Republika)Dr. Džozef MBATIA (Ministarstvo zdravlja, Tanzanija)Prof. Den MKIZE (Medicinski fakultet „Nelson Mendela“, Južnoafrička Republika)Dr. Vikram PATEL (Centar „Sangat“, Indija)Gospođica Keri SALONER (Centar za proučavanje AIDS-a, Južnoafrič-ka Republika)Gospodin Vernon SOLOMON (Univerzitet „KvaZulu-Natal“, Južnoa-frička Republika)Prof. Lesli ŠVARC (Odbor za istraživanje društvenih nauka, Južnoafrič-ka Republika)Gospođica Anika SVITLEND (Partneri u zdravlju, SAD/Peru)Dr. Rita TOM (Univerzitet „Vitvotersrend“, Južnoafrička Republika)
5
Sadržaj
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Smernice za negu u oblasnim bolnicama/za lekare opšte prakse: delirijum, demencija, mentalni poremećaji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Delirijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Demencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Rizik od samoubistva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Ozbiljna depresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Psihoze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Prekidanje konzumiranja alkohola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Psihotropski lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Antipsihotici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Antidepresivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Anksiolitici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Psihijatrijski lekovi (stabilizatori raspoloženja) . . . . . . . . . . . . . .47
�
�
Uvod
Epidemija AIDS-a je jedan od najozbiljnijih zdravstvenih i socijalnih pro-blema s kojima se svet ikad susreo. Ne samo da uništava pojedince, već i porodice, zajednice i čitav društveni sloj. Najgore su pogođene upravo zajednice koje nisu u stanju da pokrenu adekvatne mere za prevenciju i kontrolu. Ovo je verovatno najveća prepreka koja stoji na putu ostvariva-nja Milenijumskih razvojnih ciljeva.
Kao veoma progresivnu meru borbe protiv AIDS-a, Svetska zdravstvena organizacija je pokrenula Inicijativu „3 x 5“ koja, dok se uglavnom foku-sira na omogućavanje lečenja milionima ljudi kojima je potrebna, takođe za cilj ima izgradnju elemenata zdravstvenog sistema potrebnih da to leče-nje omoguće.
Stoga, lečenje mentalnih poremećaja kod ljudi koji žive sa HIV-om ima ogromne humanitarne, zdravstvene i ekonomske posledice; isto se odno-si i na pružanje adekvatne psihološke podrške toj grupi ljudi. Ovo nije nimalo jednostavan zadatak, u pogledu nedovoljnih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa.
Ovaj ciklus predstavlja doprinos Odeljenja za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti Inicijativi „3 x 5“, ali ide i dalje od toga. Njegovo stvaranje je okupilo stručnjake za mentalne poremećaje kod ljudi sa HIV/AIDS-om iz čitavog sveta. Oni su velikodušno doprineli ovom nastojanju svojim zna-njem, stručnošću, energijom i entuzijazmom. Mi smo im svima duboko zahvalni, a isto tako i agencijama i organizacijama koje su nas povezale. Imena saradnika su pomenuta u svakom modulu ovog ciklusa. Posebno se zahvaljujemo profesoru Melvinu Frimenu, koji je predvodio ovu čuve-nu grupu kroz neistražena područja, uz mnogo strpljenja i efikasnosti.
Nudimo Vam ovaj materijal, ne kao gotov proizvod, već radije kao oruđe - da se prevodi na druge jezike, da se prilagodi po potrebi, i da se, usput, unapredi. Skup posebnih instrumenata za učenje i obuku, koji je u vezi sa
�
ovim ciklusom, će biti izdat uskoro, kao još jedna vrsta doprinosa džinov-skom zadatku poboljšanja neophodnih ljudskih resurasa, a posebno tamo gde se Inicijativa „3 x 5“ već primenjuje. Komentari, sugestije i podrška su uvek dobrodošli.
Dr. Benedeto Saraceno, direktor, Odeljenje za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti;
Svetska zdravstvena organizacija
Dr. Džim Kim, direktor, Odeljenje za HIV/AIDS; Svetska zdravstvena organizacija
�
Predgovor
Među onima koji su pogođeni HIV/AIDS-om ili izloženi riziku od dobi-janja istog se nalaze osobe sa mentalnim poremećajima. Ovi poremećaji se, uglavnom, dobijaju putem dva mehanizma:
(i) neki mentalni poremećaji dovode do toga da ljudi postanu osetlji-viji na virusne infekcije (npr. intravenozna upotreba droga, alko-holizam, depresija i duševni poremećaji, razvojni invaliditet, i dru-gi mentalni poremećaji koji utiču na njihovu moć rasuđivanja i donošenja odluka) i izloženiji situacijama koje dovode do poveća-nog rizika od prenošenja virusa na druge osobe; i
(ii) neki oblici HIV zaraze utiču na mozak, kreirajući, na taj način, kliničke slike koje, u početku, liče na više različitih mentalnih poremećaja.
Nažalost, međusobni uticaj između HIV/AIDS-a i mentalnih poremećaja ide dalje od uzajamnog uticaja na pojavu bolesti. Možda se najznačajniji praktični aspekt ovog odnosa ogleda u održivosti lečenja. Poznato je da prisustvo nelečenog mentalnog poremećaja – posebno depresije, duševnih poremećaja i korišćenja droga – značajno umanjuje uspešnost lečenja bilo kakvog stanja, uključujući i HIV/AIDS.
Nedostatak istrajnosti u sprovođenju pravilnog režima anti-retroviralnog (ARV) lečenja ima tri velike posledice. Prvo, ne dolazi do očekivanog uspeha u lečenju, kliničko stanje se pogoršava i povećava se smrtnost. Drugo, neredovno uzimanje ARV terapije dovodi do povećane otpornosti virusa, te se tako komplikuje njegovo buduće kontrolisanje. Treće, preki-nut ili nekompletan tretman predstavlja bacanje novca i drugih sredstava, koji su inače mogli dati produktivnije rezultate kod pacijenata koji su istrajni u lečenju.
10
Pored toga, činjenica da ste HIV pozitivni, ili neko u Vašoj porodici ima HIV/AIDS, može biti veoma stresna za ljude sa HIV-om, kao i za njihove staraoce. U mnogim zemljama sa izrazito visokom stopom HIV-a nije redak slučaj da se u istoj porodici, u isto vreme, nalazi i po nekoliko osoba zaraženim HIV/AIDS-om. Stres prouzrokovan življenjem sa hroničnom bolešću ili staranjem za bolesnog člana porodice, čak iako ne vodi direk-tno u mentalni poremećaj, kao što je ozbiljna depresija, može dovesti do serije psiholoških reakcija koje za posledicu imaju veliku patnju i otežano funkcionisanje. Ovakvo otežano funkcionisanje i patnja mogu umanjiti otpornost na druga propratna stanja i doprineti smanjenoj održivosti tera-pije lekovima.
Hoze M. Bertolote, koordinator Uprava za mentalne i moždane poremećaje
Odeljenje za mentalno zdravlje i bolesti zavisnosti Svetska zdravstvena organizacija
11
Smernice za negu u regionalnim bolnicama/za lekare opšte prakse: delirijum, demencija,
mentalni poremećaji
Korišćenje ove tabele
RedosledOva tabela se koristi po redu po kojem se pojavljuju dijagnoze.
ProveraPrva kolona predstavlja proveru za svaki poremećaj. Ako je provera negativna, pređite na proveru za drugu dijagnozu.
DijagnozeDijagnoze koje su obrađene su: delirijum, demencija uzokovana Alchajme-rovom bolešću, demencija povezana sa HIV-om, rizik od samoubistva, ozbiljna depresija, psihoze i/ili manija, anksioznost i prestanak konzumira-nja alkohola. Manija i psihoze se na listi nalaze zajedno. Svi poremećaji ank-sioznosti su izlistani zajedno. Specifične informacije, o tome kako se mogu razlikovati pojedini poremećaji, se mogu naći na vebsajtu Svetske zdravstve-ne organizacije www.mentalneurologicalprimaycare.com.
Lečenje, naknadno nadgledanje i praćenja bolesnikaOvde su izlistani svi glavni tretmani. Za opšte upravljanje, davanje saveta porodicama i dugoročno praćenje bolesnika, pogledajte vebsajt Svetske zdravstvene organizacije www.mentalneurologicalprimaycare.com.
HIV-zaraženi pacijentiVažno je ne zaboraviti da je kod pacijenata zaraženih HIV-om povećana stopa delirijuma, demencije i psihijatrijskih poremećaja. To može biti zbog
12
već postojećih mentalnih obolenja (pogotovo poremećaji povezani sa alkoholizmom i korišćenjem droga), zbog direktnih uticaja HIV efekata na mozak, oportunističkih infekcija, malignih obolenja kod pacijenata u kliničkim fazama 3 i 4, neželjenih efekata antiretrovirala i drugih lekova koji se koriste za lečenje osoba sa obolenjima koja su u vezi sa HIV-om. Rad sa ovakvim pacijentima zahteva veoma pažljive diferencijalne dija-gnoze, uvek imajući u vidu medicinske probleme koji se mogu lečiti, a koji mogu biti uzrok promene u mentalnom statusu bolesnika.
1�
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A P
OZI
-TI
VN
A, N
AST
AVI
DIJ
AG
NO
STIČ
KI
KRIT
ERIJ
UM
IKL
ASI
FIKU
J KA
OLE
ČEN
JE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
Iz
nena
dne k
onfu
zije
/pr
omen
e u p
onaš
anju
.
PITA
JTE
PORO
DIC
U:
●
Kad
je sv
e poč
elo?
PITA
JTE
PAC
IJEN
TA:
●
Utv
rdite
kak
va je
pac
i-je
ntov
a orij
enta
cija
u
vezi
sa p
rost
orom
, oso
-ba
ma i
vre
men
om.
ISPI
TAJT
E:●
D
a li j
e pac
ijent
zbun
-je
n, u
znem
iren
ili b
ez-
volja
n?●
D
a li j
e pac
ijent
pod
te
mpe
ratu
rom
?
OC
ENIT
E:●
Por
emeć
aj n
ivoa
sves
ti (n
a prim
er, p
ospa
nost
, le
targ
ija, s
men
jivan
je
uzbu
đenj
a i ra
vnod
uš-
nost
);●
Nem
oguć
nost
zadr
žava
-nj
a paž
nje;
●
Slab
ljenj
e mem
orije
; ●
Su
mnj
ičav
ost,
iluzi
je,
zabl
ude,
halu
cina
cije
;●
N
eraz
gove
tan
govo
r; i
●
Nem
irni s
novi
i po
re-
meć
en re
žim
spav
anja
.
RA
ZMO
TRIT
E:Fi
zičk
e uzr
oke
●
Više
stru
ka o
bole
nja;
●
Trov
anje
izaz
vano
upo
-tr
ebom
alko
hola
i dr
oga
ili n
agli
pres
tana
k ko
n-zu
mira
nja i
stih
; ●
Tr
ovan
je le
kovi
ma i
pre
-st
anak
uzi
man
ja le
kova
;●
Aku
tna p
ovre
da g
lave
.
●
Pore
meć
aj sv
esno
sti s
a sm
anje
nom
mog
ućno
-šć
u us
reds
ređi
vanj
a,
zadr
žava
nja i
li pr
eusm
e-ra
vanj
a paž
nje;
●
Prom
ena u
spoz
naji
ili
razv
oj p
orem
ećaj
a per
-ce
pcije
;●
Po
rem
ećaj
je u
zrok
ovan
po
sledi
cam
a opš
teg
med
icin
skog
stan
ja
(ukl
juču
jući
alko
hol/
drog
e, le
kove
, aku
tne
povr
ede g
lave
).
DEL
IRIJ
UM
DSM
IV 2
93
ICD
10
F05
●
Del
iriju
m za
teva
tret
man
hitn
og m
edic
in-
skog
sluč
aja;
●
Pred
uzm
ite m
ere p
redo
strož
nosti
zbog
mog
u-će
g sam
opov
ređi
vanj
a ili
povr
eđiv
anja
dru
gih
osob
a (po
sledi
ca ko
nfuz
ije i u
znem
ireno
sti);
●
Daj
te g
luko
zu, t
iam
in i
tečn
ost;
●
Ispu
nite
stan
dard
nu m
edic
insk
u ev
alua
ciju
i ur
adite
test
ove k
rvi,
kao
i H
IV te
st;
●
Uko
liko
je m
oguć
e, zb
rinite
oso
bu u
bol
nici
;●
U
kolik
o os
oba i
ma t
empe
ratu
ru, p
oseb
no
obra
tite p
ažnj
u na
mog
ućno
st p
ojav
e inf
ek-
tivni
h bo
lest
i (uk
ljuču
jući
cere
bral
nu tu
ber-
kulo
zu),
dehi
drac
iju il
i sim
ptom
e nag
log
pres
tank
a upo
treb
e alk
ohol
a):
●
Sled
ite p
roce
dure
Sve
tske
zdra
vstv
ene o
rga-
niza
cije
za u
tvrđ
ivan
je p
osto
janj
a mal
arije
;●
Ko
d ak
utne
pov
rede
gla
ve, p
roce
nite
pos
to-
janj
e pre
lom
a ili
unur
ašnj
eg k
rvar
enja
(p
ogle
dajte
pro
toko
l Sve
tske
zdra
vstv
ene
orga
niza
cije
);●
Tr
etira
jte fi
žičk
e uzr
oke (
siste
mat
ske b
oles
ti)
ili tr
ovan
je al
koho
lom
/ dro
gom
/leko
vim
a ili
simpt
ome n
aglo
g pre
kida
upo
trebe
alko
hola
;●
A
ko je
pos
toji
pove
zano
st sa
HIV
-om
, sta
bi-
lizuj
te st
anje
i po
čnite
sa A
RV te
rapi
jom
, uz
podr
šku
za is
traj
avan
je u
tera
piji;
●
Ako
je o
soba
jako
uzn
emire
na, d
ajte
mal
u do
zu se
dativ
a sa h
alop
erid
olom
ili,
ako
je
osob
a HIV
poz
itivn
a, d
ajte
risp
erid
ol il
i ne
ki d
rugi
atip
ičan
antip
sihot
ik, u
kolik
o je
do
stup
an;
●
Izbe
gava
jte d
iaze
pam
ili d
ruge
ben
zodi
aza-
pine
: mog
u po
gorš
ati k
onfu
znos
t i u
znem
i-re
nost
; i
●
Usta
novi
te ef
ikas
an p
lan
tretm
ana,
pose
vatu
j-te
por
odic
u i o
bezb
edite
pon
ovne
pre
gled
e.Po
gled
ajte v
ebsa
jt: w
ww.m
enta
lneu
rogi
calp
rimar
ycar
e.org
1�
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A P
OZI
-TI
VN
A, N
AST
AVI
DIJ
AG
NO
STIČ
KI
KRIT
ERIJ
UM
IKL
ASI
FIKU
J KA
OLE
ČEN
JE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
Za
bora
vnos
ti i
pogo
ršan
ja m
enta
lnog
zd
ravl
ja s
vrem
enom
;
PITA
JTE
PORO
DIC
U:
●
Da l
i su
se d
esile
pr
omen
e lič
nost
i ili
pona
šanj
a oso
be?
●
Kolik
o du
go?
ISPI
TAJT
E:●
St
aros
t pac
ijent
a. M
ada
se m
ože p
ojav
iti i
rani
je,
Alc
hajm
erov
a bol
est s
e ob
ično
poj
avlju
je k
od
ljudi
star
osti
prek
o 60
go
dina
; i●
Pa
cije
nt, n
a prv
i pog
led,
m
ože i
zgle
dati
nor-
mal
no, r
avno
dušm
o ili
ne
ured
no.
OC
ENIT
E:●
O
rijen
taci
ju: s
poso
bnos
t da
saop
šte s
voje
ime i
ad
resu
, im
ena r
ođak
a s
kojim
a su
došli
;●
Sp
osob
nost
da i
men
uju
tri o
bjek
ta i
da se
pris
ete
istih
nak
on tr
i min
uta;
●Sp
osob
nost
spro
vođe
nja
u de
lo d
nevn
ih ru
tina;
●Ap
atiju
ili e
mot
ivnu
la
biln
ost;
●Po
rem
ećaj
u k
orišt
enju
je
zika
(afa
zija
);●
Po
tešk
oće u
spro
vođe
nju
dnev
nih
mot
orič
kih
obav
eza,
upr
kos n
eošt
e-će
noj m
otor
ičko
j fin
kciju
(a
prak
sija)
;●
N
emog
ućno
st id
entif
iko-
vanj
a poz
natih
obj
ekat
a (a
gnoz
ija);
i●
D
efic
ite iz
vršn
e fun
kcije
(n
a prim
er, a
pstr
aktn
o ra
zmišl
janj
e ili
orag
ani-
zaci
oni k
apac
iteti)
.
●
Pore
meć
aj p
amće
nja;
i●
Je
dan
od sl
edeć
ih k
og-
nitiv
nih
pore
meć
aja:
- afa
zija
;- a
prak
sija;
- agn
ozija
; i- p
orem
ećaj
i izv
ršno
g fu
nkci
onisa
nja.
i ●
Ovi
kog
nitiv
ni d
efic
iti
sman
juju
spos
obno
st
funk
cion
isanj
a;●
Po
step
eni p
očet
ak i
nas-
tava
k po
gorš
anja
; i●
D
ijagn
oza i
zuzi
man
ja.
DEM
ENC
IJA
ALC
HA
JMER
OV
TI
P
DSM
– IV
290
ICD
10
F03
●
Ura
dite
kom
plet
nu m
edic
insk
u i l
abor
ator
ij-sk
u pr
ocen
u, k
ako
bist
e isk
ljuči
li uz
roke
koj
i se
mog
u le
čiti
(npr
. met
abol
ičke
, end
okrin
e, ne
opla
zam
, HIV
) i le
čite
u sk
ladu
s tim
:●
U
stano
vite
efik
asan
pla
n tre
tman
a, po
seva
tuj-
te p
orod
icu
i obe
zbed
ite p
onov
ne p
regl
ede.
Pogl
edajt
e veb
sajt:
www
.men
taln
euro
gica
lprim
aryc
are.o
rg
●
Ako
je p
acije
nt u
znem
iren
ili p
odlo
žan
pri-
viđa
njim
a, d
ajte
mal
u do
zu h
alop
erid
ola i
li ne
kog
drug
og an
tipsih
otik
a.●
A
ko je
pris
utna
inso
mni
ja, r
azm
otrit
e dav
a-nj
e mal
e doz
e am
itrip
tilin
a ili
mal
u do
zu
antip
sihot
ika;
i●
A
ko je
usp
osta
vlje
na d
ijagn
oza
Alc
hajm
e-ro
ve b
oles
ti, ra
zmot
rite u
potr
ebu
inhi
bito
ra
anti-
kolin
este
raze
, uko
liko
je d
ostu
pan.
15
RAZM
OTR
ITE:
●D
eliri
jum
– p
ogle
dajte
st
ranu
13;
●Sv
e dru
ge m
edic
insk
e uz
roke
dem
enci
je, š
to
uklju
čuje
cere
brov
asku
-la
rnu
bole
st, P
arki
nson
-ov
u bo
lest
i H
antin
gton
-ov
u bo
lest
.●
H
IV d
emen
cija
–
pogl
edaj
te is
pod;
i●
D
epre
siju
sa p
rivre
men
o po
rem
ećen
om k
og-
nitiv
nom
funk
cijo
m
(pog
otov
o ko
d st
ariji
h os
oba)
.
1�
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A
POZI
TIV
NA
, NA
STAV
ID
IJA
GN
OST
IČKI
KR
ITER
IJU
MI
KLA
SIFI
KUJ K
AO
LEČE
NJE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
Po
stepe
nog p
očet
ka
men
taln
ih p
rom
ena k
oje
poka
zuju
znak
ove o
teža
-no
g fun
kcio
nisa
nja.
PITA
JTE
PORO
DIC
U:
●
Da l
i ste
test
irani
na
HIV
?●
K
akvi
su b
ili re
zulta
ti?
ISPI
TAJT
E:●
D
a li j
e pac
ijent
pre
-m
lad
kako
bi i
mao
Alc
-ha
jmer
ov ti
p de
men
ci-
je?
OC
ENIT
E:●
Ko
gniti
vne p
robl
eme:
-usp
oren
o ra
zmišl
janj
e;-p
robl
emi s
a kon
cen-
trac
ijom
;-p
orem
ećaj
u v
erba
lnom
pa
mće
nju;
-pro
men
e lič
nost
i;-te
škoć
e pri
reša
vanj
u pr
oble
ma;
i-p
orem
ećaj
izvr
šnog
fu
nkci
onisa
nja.
●
Mot
orič
ki p
robl
emi:
-usp
oren
i pok
reti;
-nes
tabi
lnos
t;-n
epra
vila
n ho
d; i
-sla
bost
.●
Prob
lem
i u p
onaš
anju
:-a
patij
a;-p
ovla
čenj
e iz d
rušt
va;
-em
otiv
na n
esta
biln
ost.
Sm
anje
nje s
poso
bnos
ti fu
nkci
onisa
nja,
kao
što
su
tešk
oće p
ri ra
du il
i briz
i o
sam
om se
bi. U
kolik
o je
dos
tupn
o, ra
zmot
rite
upot
rebu
stan
dard
izov
a-ni
h te
stov
a za o
tkriv
anje
ne
urop
sihija
trijs
kih
pore
-m
ećaj
a (H
opki
nsov
HIV
te
st, i
td.).
RA
ZMO
TRIT
E:●
Sve d
ruge
med
icin
ske
uzro
ke d
emen
cije
.
●
Steč
ene k
ogni
tivne
ab
norm
alno
sti u
2 il
i vi
še o
blas
ti:-p
orem
ećaj
paž
nje;
-kon
cent
raci
ja;
-pam
ćenj
e;-m
enta
lno
I psih
omot
-or
no u
spor
avan
je; i
-pro
men
e lič
nost
i koj
e su
uzr
oci p
orem
ećaj
a fu
nkci
je.
●
Steč
ene a
bnor
mal
nost
i m
otor
ički
h ra
dnji
ili
pona
šanj
a, p
rom
ene u
dr
žanj
u i h
odu;
●
Bez p
omra
čenj
a sve
sti
ili d
rugi
h ne
jasn
ih
uzro
ka b
oles
ti;●
D
ijagn
oza i
zuzi
man
ja.
DEM
ENC
IJA
PO
VEZ
AN
A S
A
HIV
-OM
DSM
IV 2
94.9
ICD
10
F02
.4
(022
.0)
●K
ompl
etna
med
icin
ska p
roce
na –
pog
leda
jte
dem
enci
ju A
lcha
jmer
ovog
tipa
;●
Oba
vite
HIV
test
iranj
e kak
o bi
ste u
tvrd
ili il
i po
tvrd
ili H
IV se
ropo
zitiv
nost
;●
Iskl
juči
te o
stal
e naj
češć
a, n
ejas
ne u
zrok
e bo
lest
i pov
ezan
ih sa
HIV
-om
(npr
. op
ortu
nist
ičke
infe
kcije
, pro
blem
e sa m
etab
-ol
izm
om) i
leči
te u
skla
du sa
zakl
jučc
ima;
●St
abili
zujte
stan
je i
počn
ite A
RV te
rapi
ju, u
z po
dršk
u za
istr
ajav
anje
u te
rapi
ji;●
Uko
liko
je p
acije
nt d
epre
sivan
, raz
mot
rite
upot
rebu
SSR
I ant
idep
resiv
a. U
kolik
o ni
su
dost
upni
, kor
istite
mal
u do
zu m
alu
dozu
am
itritr
ilina
; i●
Uko
liko
paci
jent
pok
azuj
e zna
kove
pr
ihot
ično
sti,
man
ično
sti,
uzne
mire
no-
sti,
koris
titi m
alu
dozu
antip
sihot
ika,
a pr
epor
učuj
e se a
tipič
ni an
tipsih
otik
.
1�
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A
POZI
TIV
NA
, NA
STAV
ID
IJA
GN
OST
IČKI
KR
ITER
IJU
MI
KLA
SIFI
KUJ K
AO
LEČE
NJE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
Ra
zmišl
janj
a o sa
mo-
ubist
vu, p
retn
je sa
mo-
ubist
vom
ili p
okuš
aja
sam
oubi
stva
.
Kod
post
oji p
okuš
aj:
●
Utv
rdite
poj
edin
osti
i m
oguć
i fat
al is
hod.
Kad
ne p
osto
ji po
kuša
j:PI
TAJT
E PA
CIJ
ENTA
●
Da l
i im
ate o
seća
j da b
i bi
lo b
olje
da s
te m
rtvi
ili
želit
e da s
e nam
erno
po
vred
ite?
●
Da l
i ste
već
pok
ušal
i sa
mou
bist
vo?
ISPI
TAJT
E:●
D
a li p
acije
nt p
oka-
zuje
fizi
čke d
okaz
e o
sam
opov
ređi
vanj
u; i
●
Paci
jent
del
uje d
epre
-siv
no, p
repl
ašen
o ili
uz
nem
ireno
.
PRO
CEN
ITE:
OC
ENIT
E:●
Po
stoj
eće s
amou
bila
čke
misl
i;●
N
amer
u da
se te
misl
i pr
etoč
e u d
elo;
●
Post
ojan
je d
efin
isano
g pl
ana o
vre
men
u i n
ači-
nu iz
vrše
nja;
●
Da l
i je o
bezb
eđen
o sr
ed-
stvo
za iz
vrše
nje p
lana
;●
Pr
etho
dne p
okuš
aje s
ao-
mub
istva
i po
tenc
ijaln
e na
čine
izvr
šenj
a;●
Fa
ktor
e pov
ezan
e sa
rizik
om o
d sa
mou
bist
va:
- loš
i dog
ađaj
i iz n
epo-
sred
ne p
rošlo
sti;
- upo
treb
a dro
ga i
alko
-ho
la;
- dep
resij
a;- p
sihoz
e;- p
anič
ni n
apad
i;- o
zbilj
ne p
sihija
trisk
e di
jagn
oze
- por
odičn
a isto
rija b
oles
ti;- p
reth
odni
pok
ušaj
i sa
mou
bist
va;
- pre
hodn
a nas
ilničk
a dela
;- n
edov
oljn
a soc
ijaln
a po
dršk
a;- h
roni
čan
bol;
i- o
seća
j bez
nade
žnos
ti.●
Št
o je
veća
ozb
iljno
st
gore
nav
eden
ih fa
ktor
a,
to je
veći
njih
ov d
oprin
os
rizik
u od
sam
oubi
stva.
Uko
liko
post
oje m
isli o
sa
mou
bist
vu, s
mat
rajte
da
pos
toji
viso
k riz
ik
od sa
mou
bist
va u
kolik
o pa
cije
nt:
●
ma p
lan
i sre
dstv
o iz
vrše
nja p
lana
;●
Tr
enut
no im
a ili
je
pret
hodn
o im
ao p
oten
-ci
jaln
o fa
tala
n po
kuša
j sa
mou
bist
va;
o e i
zraz
ito u
znem
iren;
●
Pred
stav
lja p
retn
ju za
be
zbed
nost
dru
gih
osob
a; i
●
Post
oje m
nogo
stru
ki
fakt
ori p
ovez
ani s
a riz
i-ko
m o
d sa
mou
bist
va.
RIZ
IK O
DSA
MO
UBI
STVA
ICD
10
X60
– X
89
●U
kolik
o po
stoj
i viso
k riz
ik o
d sa
mou
bist
va,
obez
bedi
te st
alno
pos
mat
ranj
e i h
ospi
taliz
u-jte
pac
ijent
a, u
kolik
o je
to m
oguć
e.●
Obr
atite
paž
nju
na p
atol
oško
stan
je il
i tre
-nu
tni p
okuš
aj; i
●U
stan
ovite
efik
asan
pla
n tr
etm
ana,
pos
evat
u-jte
por
odic
u i o
bezb
edite
pon
ovne
pre
gled
e.
Pogl
edajt
e veb
sajt:
ww
w.m
enta
lneu
rogi
calp
rimar
ycar
e.org
1�
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A
POZI
TIV
NA
, NA
STAV
ID
IJA
GN
OST
IČKI
KR
ITER
IJU
MI
KLA
SIFI
KUJ K
AO
LEČE
NJE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
D
epre
sivno
g ili
turo
b-no
g ra
spol
ožen
ja, g
ubit-
ka in
tere
sa i
oseć
aja
zado
voljs
tva i
ned
osta
t-ka
ener
gije
.
PITA
JTE
PAC
IJEN
TA:
●
Da l
i ste
tužn
i, dep
resiv
ni
ili se
oseć
ate b
ezna
dežn
o?●
D
a Ii s
te iz
gubi
li in
te-
res/
užita
k/en
ergi
ju u
ob
avlja
nju
stva
ri ko
je
vas o
bičn
o ra
duju
?●
D
a li s
te ra
nije
imal
i oz
biljn
e dep
resiv
ne ep
i-zo
de?
ISPI
TAJT
E:●
Pa
cije
nt iz
gled
a tuž
no,
upla
kano
, usp
oren
o ili
ne
spok
ojno
?
PITA
JTE
PAC
IJEN
TA:
U za
dnje
2 n
edel
je, d
a li j
e im
ao/la
pro
blem
a sa:
●
Spav
anje
m il
i pre
kom
er-
nim
spav
anje
m?
●
Ose
ćanj
em u
mor
a ili
nedo
stat
ka en
ergi
je?
●
Slab
im il
i zna
čajn
o po
ja-
čani
m ap
etito
m?
●
Neg
ativ
nim
ose
ćanj
ima
o se
bi il
i ose
ćanj
ima
bezv
redn
osti,
ili o
seća
-je
m d
a ste
izne
veril
i seb
e ili
svoj
u po
rodi
cu?
●
Usm
erav
anjem
konc
en-
tracij
e na o
dređ
ene r
adnj
e, ka
o što
su ku
vanj
e, čit
anje
ili gl
edan
je te
levizi
je?●
K
reta
njem
ili u
spor
enim
go
voro
m, t
ako
da su
to
i dr
ugi p
rimet
ili? I
li su
prot
no –
tolik
o st
e uz
buđe
ni i
neum
orni
da
se ak
tivni
ji ne
go o
bičn
o?●
Ra
zmišl
janj
em k
ako
bi
bilo
bol
je d
a ste
mrt
vi il
i ka
d bi
ste p
ovre
dili
sebe
?
OC
ENIT
E:●
Pr
opra
tne s
impt
ome n
a ko
je se
pac
ijent
žali:
- nes
vest
ica;
- lup
anje
srca
;- f
izič
ke b
olov
e;- s
eksu
alnu
disf
unkc
iju; i
- ans
iozn
ost.
●
Rizi
k od
sam
oubi
stva
, po
gled
ajte
stra
nu 1
7;
Za vr
eme i
stog d
vone
deljn
og
perio
da, p
acije
nt je
imao
:●
Sk
oro
kons
tant
no d
epre
-siv
no ra
spol
ožen
je; il
i●
Vi
dno p
rimet
an gu
bita
k in
teres
a ili z
adov
oljst
va u
uo
biča
jenim
aktiv
nosti
ma.
Pore
d to
ga, p
acije
nt je
imao
3
(ako
su o
be, g
ore n
ave-
dene
stav
ke, p
risut
ne) i
li 4
ili v
iše ta
čaka
nav
eden
og:
●
Gub
itak
ili d
obija
nje n
a te
žini
;●
Ko
nsta
ntno
spav
a pr
eviše
ili p
rem
alo;
●
Mož
e se p
osm
atra
ti ili
ka
o uz
nem
iren
ili k
ao
prev
iše u
spor
en;
●
Stal
an m
anja
k en
ergi
je;
●
Ose
ćaj b
ezvr
edno
sti i
li kr
ivic
e;●
St
alni
pro
blem
i pri
razm
išlja
nju
i kon
cen-
trac
iji, i
li ne
spos
obno
st
dono
šenj
a odl
uka.
●
Perio
dičn
e misl
i o
smrt
i ili
sam
oubi
stvu
, ili
pok
ušaj
u/pl
anira
nju
sam
oubi
stva
.
OZB
ILJN
A
DEP
RES
IJA
Poje
dina
čna
epiz
oda
DSM
IV 2
96.2
ICD
10
F32
Perio
dičn
e epi
zode
DSM
IV 2
96.3
ICD
10
F33
●
Ako
se su
mnj
a na b
ipol
arni
por
emeć
aj,
pogl
edaj
te st
ranu
19;
●
Pobr
inite
se d
a se u
rade
stan
dard
na m
edi-
cins
ka is
pitiv
anja
, ukl
juču
jući
i te
stira
nje
funk
cije
štitn
e žle
zde;
●
Ako
su si
mpt
omi z
apoč
eli n
akon
uvo
đenj
a up
otre
be ef
avire
nza (
EFV
), pr
ocen
ite d
a li
paci
jent
mođ
e tol
erisa
ti pe
riod
čeka
nja
da se
vid
i da l
i će s
e sim
ptom
i spo
ntan
o po
boljš
ati.
Ako
ne,
počn
ite sa
leče
njem
de
pres
ije il
i raz
mot
rite p
rom
enu
ARV
re
žim
a;●
Ko
d bl
agih
do
umer
enih
sim
ptom
a, ra
zmo-
trite
prim
enu
nefa
rmak
ološ
kih
inte
rven
cija
;●
Ko
d um
eren
ih d
o oz
biljn
ih si
mpt
oma,
po
čnite
sa T
CA
antid
epre
sivim
a ili,
uko
liko
su d
ostu
pni,
inhi
bito
rima p
onov
nog
preu
zi-
man
ja se
roto
nina
(SSR
I). P
ogle
dajte
tabe
lu
psih
otro
pski
h le
kova
;●
U
stan
ovite
efik
asan
pla
n tr
etm
ana,
pos
-ev
atuj
te p
orod
icu
i obe
zbed
ite p
onov
ne
preg
lede
.Po
gled
ajte
veb
sajt:
ww
w.m
enta
lneu
rogi
calp
ri-m
aryc
are.o
rg●
Pr
atite
pov
ećan
i riz
ik o
d sa
mou
bist
va za
vr
eme r
anih
faza
uzi
man
ja le
kova
(pac
ijent
u se
pon
ovo
mog
u vr
atiti
iste
idej
e ili
neže
jeni
ef
ekti
mog
u do
vest
i do
pove
ćano
g riz
ika)
;●
Ko
d pr
ve ep
izod
e dep
resij
e, na
stav
ite sa
an
tidep
resiv
om še
st m
esec
i do
jedn
e god
ine;
●
Kod
3 ili
više
dep
resiv
nih
epiz
oda,
nas
tavi
ti sa
upo
treb
om an
tidep
resiv
a na n
eodr
eđen
o vr
eme;
●
Kod
blag
ih d
epre
sija (
simpt
omi n
e isp
un-
java
ju u
slove
), ra
zmot
rite s
avet
ovan
je il
i le
kove
koj
i će b
iti n
a u sk
ladu
sa o
zbilj
nošć
u pr
oble
ma i
li po
rem
ećaj
a.
1�
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A
POZI
TIV
NA
, NA
STAV
ID
IJA
GN
OST
IČKI
KR
ITER
IJU
MI
KLA
SIFI
KUJ K
AO
LEČE
NJE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
Po
naša
nje k
oje j
e ču
dno,
zast
rašu
juće
ili
netip
ično
impu
lsivn
o.
PITA
JTE
PAC
IJEN
TA:
●
Da l
i čuj
ete g
laso
ve lj
udi
koji
nisu
u p
rost
oriji
?●
D
a li i
mat
e ose
ćaj d
a lju
-di
žele
da v
as p
ovre
de?
●
Da l
i ste
nek
ad b
ili
hosp
italiz
ovan
i zbo
g ps
ihija
trijs
ke b
oles
ti?
ISPI
TAJT
E:●
D
a li s
e pac
ijent
pon
aša
na b
izar
an il
i pre
teći
na
čin?
Uve
k isk
ljuči
te d
eliri
jum
, po
gled
ajte
stra
nu 1
3.
PRO
CEN
ITE
POST
OJA
NJE
:●
Bi
zarn
ih id
eja i
ner
eal-
nih
vero
vanj
a;●
Ko
nfuz
nog
ram
išlja
nja i
go
vora
;●
N
eobi
čnog
ili n
eprir
od-
nog
drža
nja t
ela;
●
Po
rem
ećaj
a per
cepc
ije;
●
Stra
ha i
konf
uzije
;●
Po
naša
nja l
išeno
g zab
rana
;●
Pr
omen
e ras
polo
ženj
a ili
nep
osto
janj
e od
gova
raju
ćih
emoc
ija.
RA
ZMO
TRIT
E:●
Fi
zičk
e uzr
oke,
uklju
-ču
jući
lek
ove,
alko
hol,
drog
e, tr
aum
e gla
ve i
HIV
infe
kciju
.
●
Krit
eriji
var
iraju
u
zavi
snos
ti od
toga
da l
i pa
cije
nt im
a:- p
rola
zni p
sihot
ički
po
rem
ećaj
;- s
uman
uti p
orem
ećaj
;- š
izof
reni
ju;
- šiz
oafe
ktiv
ni p
orem
e-ća
j; ili
- dru
gi p
sihot
ički
por
e-m
ećaj
.●
D
epre
sija m
ože b
iti p
ro-
prać
ena p
sihoz
ama;
●
Razm
otrit
e pos
toja
nje
man
ije u
kolik
o pa
cije
nt
ima:
- pov
išen
nivo
ener
gije
i ak
tivno
sti;
- hip
erak
tivno
rasp
olo-
ženj
e ili
irita
ntno
st;
- brz
o go
vore
nje;
- nep
osto
janj
e zab
rana
, uk
ljuču
jući
fina
nsijs
ke i
seks
ualn
e zab
rane
(pre
-pr
eke)
- sm
anje
nu p
otre
bu za
sn
om;
- pov
ećan
o os
ećan
je
sops
teve
ne v
ažno
sti.
Za d
alja
dija
gnos
tička
obj
aš-
njen
ja, p
ogle
dajte
veb
sajt
ww
w.m
enta
lneu
rogi
cal-
prim
aryc
are.o
rg
PSIH
OZA
i/ili
MA
NIJA
(BIP
OLA
RNI
PORE
MEĆ
AJ)
Psih
oza
DSM
IV 2
95IC
D 1
0 F2
0 –
F29
Bipo
larn
i po
rem
ećaj
DSM
IV 2
96A
ICD
10
F30
– F3
1
●
Pred
uzm
ite m
ere k
ako
bist
e spr
ečili
pac
ijen-
ta d
a pov
redi
sebe
ili d
ruge
;●
Pr
ocen
ite p
osto
janje
med
icins
kih
uzro
ka, u
klju
-ču
jući
trova
nje,
i lečit
e u sk
ladu
s nala
zima;
●
Zbrin
ite u
bol
nicu
, uko
liko
je m
oguć
e;●
Za
počn
ite le
čenj
e sa h
alop
erid
olom
. Ako
je
pacij
ent H
IV p
oziti
van,
koris
tite r
isper
idon
ili
drug
i net
ipičn
i ant
ipsih
otik
, koj
i se d
ostu
pan;
●
Ako
se k
orist
i hal
oper
idol
ili h
lorp
rom
azin
za
uzn
emire
nost
, klin
ička
faza
3 il
i 4 H
IV-
pozi
tivno
g pa
cije
nta,
razm
otrit
e dod
avan
je
mal
e doz
e dia
zepa
ma,
kak
o bi
se u
man
jio
rizik
od
EPS-
a. P
ogle
dajte
tabe
lu za
psih
o-tr
opsk
e lek
ove;
●
Ako
psih
oze n
e pre
staj
u ili
ako
paci
jent
ima
man
iju, o
brat
ite se
za sp
ecija
listič
ku p
omoć
;●
A
ko sp
ecija
listič
ka p
omoć
za m
aniju
nije
do
stup
na, n
akon
stab
iliza
cije
stan
ja u
z po
moć
antip
sihot
ika,
kor
istite
litij
um, k
ar-
bam
azep
in il
i sod
ijum
val
proa
t za d
aljn
je
leče
nje i
/ili p
reve
nciju
man
ije. P
ogle
dajte
ta
belu
za p
sihot
rops
ke le
kove
; i●
U
stano
vite
efik
asan
pla
n tre
tman
a, po
seva
tuj-
te p
orod
icu
i obe
zbed
ite p
onov
ne p
regl
ede.
Pogl
edajt
e veb
sajt:
www
.men
taln
euro
gica
lprim
aryc
are.o
rg
20
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A
POZI
TIV
NA
, NA
STAV
ID
IJA
GN
OST
IČKI
KR
ITER
IJU
MI
KLA
SIFI
KUJ K
AO
LEČE
NJE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
A
nksio
znos
ti, st
raho
va,
izbe
gava
nja u
obič
ajen
ih
situa
cija
, ritu
alni
h po
na-
šanj
a koj
a se p
onav
ljaju
.
PITA
JTE
PAC
IJEN
TA:
●
Da l
i ste
anks
iozn
i, za
brin
uti i
li po
d st
re-
som
već
inu
vrem
ena?
●
Da l
i se p
onek
ad,
odje
dnom
, ose
ćate
pre
-st
ravl
jeno
, bez
nek
og
očig
ledn
og ra
zlog
a?●
D
a li č
esto
razm
išlja
te
ili sa
njat
e o n
ečem
už
asno
m št
o Va
m se
de
silo
u pr
ošlo
sti?
ISPI
TAJT
E:●
D
a li p
acije
nt iz
gled
a pr
estr
ašen
o, ak
siozn
o ili
ne
spok
ojno
?
PITA
JTE
PAC
IJEN
TA:
●
Da l
i ste
isku
sili:
- lup
anje
srca
?- z
noje
nje?
- drh
tavi
cu?
- gub
itak
daha
?- g
ušen
je?
- nes
vest
icu?
- sta
h od
smrt
i?- p
ecka
nje i
li ut
rnul
ost?
- muč
ninu
ili u
znem
iren
stom
ak? i
- gla
vobo
lje.
●
Da l
i pos
toje
odre
đene
stv
ari k
ojih
se p
lašit
e? D
a li
čini
te n
apor
e da i
h za
o-bi
đete
?●
D
a li V
as o
psed
aju n
eže-
ljene
misl
i ili
slike
koj
e ne
mož
ete o
tera
ti iz
misl
i? Ko
liko
Vam
to sm
eta?
●
Posto
je li
nek
i ritu
ali k
oje
upra
žnja
vate
kak
o bi
ste
zašti
tili s
ebe i
li dr
uge,
ili
kako
bist
e sm
anjil
i ank
-sio
znos
t (np
r. ne
pres
tano
pr
over
avan
je, p
ranj
e, či
šćen
je)?
Da l
i Vam
sm
etaju
u o
bavl
janj
u dr
ugih
aktiv
nosti
?
RA
ZMO
TRIT
E:●
Fi
zičk
e uzr
oke a
nksi-
ozno
sti, u
klju
čuju
ći
astm
u, ti
roto
ksik
ozu,
up
otre
bu st
ilmul
anas
a.
●
Krit
eriji
var
iraju
u
zavi
snos
ti od
toga
da l
i pa
cije
nt im
a:- g
ener
aliz
ovan
i ank
sioz-
ni p
orem
ećaj
(GA
D);
- aku
tan
stres
ili p
ost-
trau
mat
ski s
tresn
i po
rem
ećaj
(ASD
/PTS
D);
- pan
ični
por
emeć
aj;
- ops
esiv
no-k
ompu
lsiv-
ni p
orem
ećaj
(OC
D);
ili- d
ruge
anks
iozn
e po
rem
ećaj
e.●
A
nksio
znos
t mož
e biti
ud
ruže
na sa
dep
resij
om.
POR
EMEĆ
AJ
AN
KSI
OZN
OST
I
GA
DD
SM IV
300
.02
ICD
10
F 4
1.1
ASD
DSM
IV 3
08.3
ICD
10
F43
.0
PTSD
DSM
IV 3
09.8
1IC
D 1
0 F
43.0
PAN
IC D
/oD
SM IV
300
.01
ICD
10
F 4
1.0
OC
DD
SM IV
300
.3IC
D 1
0 F4
2
●
Proc
enite
pos
toja
nje r
izik
a od
sam
oubi
stva
, po
gled
ajte
stra
nu 1
7;●
Is
klju
čite
pos
toja
nje f
izič
kih
uzro
ka;
●
Posa
vetu
jte p
acije
nta o
tom
e kak
o da
se n
ose
sa an
ksio
znoš
ću u
skla
du sa
odr
eđen
om
situa
cijo
m. R
azm
otrit
e odr
eđen
e ter
apije
, uk
olik
o su
dos
tupn
e (na
prim
er, C
BT);
●
Podu
čite
pac
ijent
e usp
oren
om d
isanj
u i p
ro-
gres
ivno
j rel
aksa
ciji;
●
Kod
sluča
jeva
ozb
iljne
ansio
znos
ti, ra
zmis-
lite o
kor
išten
ju d
iaze
pam
a na k
raće
vre
me
(do
2 ne
delje
) i u
potr
ebi S
SRI a
ntid
epre
siva
na d
uže v
rem
e; i
●
Krit
eriji
za k
orišć
enje
leko
va u
klju
čuju
:- i
zost
anak
pob
oljša
nja n
akon
save
tova
nja;
- tra
janj
e sim
ptom
a;- p
ropr
atna
dep
resij
a;- z
nača
jan
pore
meć
aj fu
nkci
onisa
nja;
- vel
ike s
ubje
ktiv
ne te
gobe
.
21
PRO
VER
AA
KO JE
PRO
VER
A
POZI
TIV
NA
, NA
STAV
ID
IJA
GN
OST
IČKI
KR
ITER
IJU
MI
KLA
SIFI
KUJ K
AO
LEČE
NJE
PAC
IJEN
T PR
EPO
RUČ
EN Z
BOG
:●
N
e ose
ća se
dob
ro n
akon
sm
anje
nja i
li pr
esta
nka
kons
tant
nog o
zbilj
nog
opija
nja,
u ok
viru
prv
ih
neko
liko
sati
ili d
ana o
d pr
esta
nka.
PITA
JTE
PORO
DIC
U:
●
Potv
rdite
isto
riju
tešk
og
alko
holiz
ma k
oja j
e pr
etho
dila
sman
jenj
u ili
pre
stan
ku k
onzu
mi-
ranj
a alk
ohol
a.
PRO
CEN
ITE
POST
OJA
NJE
:Bl
agih
do
umer
enih
sim
p-to
ma
●
Ner
voza
/ank
siozn
ost/
podr
htav
anje
;●
Em
ocio
naln
a lab
ilnos
t;●
Lo
ši sn
ovi;
●
Ubr
zani
otk
ucaj
i src
a;●
M
učni
na i
povr
aćan
je;
●
Znoj
enje
;●
Bl
edilo
;●
V
lažn
ost i
hla
dnoć
a;●
D
rhta
nje r
uku;
●
Inso
mni
ja; i
●
Pote
škoć
e sa k
once
trac
i-jo
m.
Ozb
iljni
sim
ptom
i●
Ko
nfuz
nost
;●
H
aluc
inac
ije;
●
Nem
iri;
●
Gro
znic
a;●
N
apad
i; i
●
Pore
meć
aj p
amće
nja.
●
Prek
id (i
li sm
anje
nje)
up
otre
be al
koho
la k
oja
je b
ila o
biln
a i d
ugot
ra-
jna;
i●
D
voje
ili v
iše o
d do
le
neve
deno
g, k
oje j
je
došlo
do
izra
žaja
nak
on
neko
liko
dana
:- n
esve
sna h
iper
aktiv
-no
st;- p
ojač
ano
podr
htav
anje
ru
ku;
- ins
omni
ja;
- muč
nina
i pov
raća
nje;
- pro
lazn
e viz
ueln
e, os
etne
ili s
lušn
e hal
uci-
naci
je il
i ilu
zije
;- p
sihom
otor
na u
znem
i-re
nost;
i- a
nksio
znos
t.
PRES
TAN
AK
K
ON
ZUM
IRA
N-
JA A
LKO
HO
LA
DSM
IV 2
91.1
●P
rest
anak
kon
zum
iranj
a alk
ohol
a, sa
m
edic
insk
e str
ane,
pred
stav
lja h
itan
sluča
j –
sledi
te p
repo
ruke
za d
eliri
jum
– st
rana
13.
–
i pro
ceni
te p
osto
janj
e dru
gih
uzro
ka d
eliri
-ju
ma i
li dr
ugih
bol
esti
koje
su p
ovez
ane s
a al
koho
lizm
om (n
pr. o
tkaz
ivan
je je
tre)
;●
Daj
te ti
amin
od
100
mg
oral
no (P
O),
fola
t od
1 m
g or
alno
(PO
) i m
ultiv
itam
in sv
akog
da
na za
vre
me t
raja
nja t
retm
ana n
akon
pre
s-ta
nka k
onzu
mira
nja a
lkoh
ola;
i●
Zap
očni
te d
opun
ski t
retm
an sa
dia
zepa
-m
om, l
oraz
epam
om il
i kar
bam
azep
inom
. Po
gled
ajte
tabe
lu p
sihot
opsk
ih le
kova
za
prav
ilno
dozi
ranj
e i sm
anjiv
anje
doz
a.
22
2�
Psihotropski lekovi
Korištenje tabele
Izlistani lekovi:
Ova tabela izlistava većinu psihotropskih lekova koji su zastupljeni u modelu propisa Svetske zdravstvene organizacije. Takođe uključuje neke dodatne vrste psihotropskih lekova koje je, ako su dostupni, lakše davati HIV zaraženim pacijentima, posebno onim koji su u kliničkim fazama 3 i 4 i onima koji uzimaju inhibitore proteaze, kao deo ARV režima. Mnoge druge, novije, vrste psihotropskih lekova su takođe pogodne za HIV zara-žene pacijente, ukoliko se mogu nabaviti.U nekim zemljama, neki od navedenih lekova se ne mogu nabaviti, i dostu-pni su samo na tercijalnom nivou ili mogu biti propisani samo od strane registrovanih psihijatara. Lekari na sekundarnom nivou bi trebali biti upo-znati sa regulativama i pravilima koja se odnose na psihijatrijske lekove kori-šćene u njihovoj zemlji i, u skladu s njima, prepisivati terapiju.
Neželjene pojave i upozorenja
Ova tabela ne navodi svaku moguću neželjenu pojavu ili upozorenje, već se fokusira samo na one najvažnije i najčešće pojavljivane. Veoma retki sindromi nisu navedeni. Detaljnije informacije se mogu pronaći u formu-laru Svetske zdravstvene organizacije i/ili preko Internet izvora.
Poremećaji
Ova tabla pokriva psihotropske lekove koji se koriste za držanje pod kontrolom: delirijuma, demencije i uobičajenih ili ozbiljnih psihijatrij-skih poremećaja. Međutim, ova tabela ne daje smernice za lečenje šizo-frenije ubrizgavajućim lekovima sa produženim delovanjem.
2�
Doziranje
Doziranje lekova se određuje približno i treba da bude prilagođeno sva-kom pacijentu posebno, u skladu sa pacijentovom terapeutskom reakci-jom i tolerancijom. Pacijenti sa hroničnim medicinskim obolenjima, uključujući i HIV, mogu koristiti mnogobrojne terapije koje mogu nega-tivno uticati na metabolizam propisanog psihotropskog leka. Kod ova-kvih pacijenata osnovno pravilo je – započnite sa malom dozom i pažlji-vo nastavite dalje.
Upotreba višestrukih psihotropskih lekova
Budite pažljivi svaki put kad prepisujete više od jednog psihotropskog leka, bilo da su iz iste ili različite vrste. Mnoge kombinacije sa sobom nose rizik od negativnih interakcija i izazivanja trovanja. Koristite najjedno-stavnije moguće lekove za stabilizaciju i odravanje zadovoljavajućeg stanja pacijenta. Ako je mogiuće, na Internetu proverite interakcije između razli-čitih lekova.
Pacijenti HIV kliničkih faza 3 i 4 na složenim medicinskim režimima
Pored ARV terapije, mnogi pacijenti će uzimati anti-virusne agense za prevenciju i/ili lečenje oportunističkih infekcija. Ukoliko je moguće, kada dodajete neki od psihotropskih lekova kompleksnom režimu lečenja, na Internetu proverite negativne interakcije i potencijalno preklapanje tok-sičnosti lekova.
25
Izrazi, definicije i opisi
Izraz Skraćenica Definicija i opis
Nezavisni neželjeni efekti
Nezavisni neželjeni efekti, kao rezultat muskarinske blokade (primećuje se kod antipsihotika i tricikličnih antidepresiva - TCA), uključuju ortostatsku hipo-tenziju, uspavljivanje, suva usta, zamagljen pogled (poremećeno prilagođavanje, povišen očni pritisak), nemogućnost mokrenja, zatvor, seksualnu disfunk-ciju.
Ekstrapiramidalni neželjeni efekti
EPS EPS efekti se javljaju zbog dopaminske blokade (primećuje se kod antipsihotika) i uključuju distoniju (opistotonus, okulogirična kriza, iskrivljen vrat), parkinsonizam (grimase, preskakanje zglobova, drhtavicu, poremećaj hoda, nepokretljivost) i akatiz-iju (nemir i anksioznost). U ozbiljnijem obliku, EPS može biti jako neprijatan i zastrašujući po bolesnika.
Neuroleptički maligni neželjeni efekti
NMS Smanjena svest, pojačana napetost mišića, autonom-na disfunkcija, uključujući jetru, labilnu hipertenziju, tahikardiju, ubrzano disanje, preterano znojenje, preterano lučenje pljuvačne žlezde. Mišićna nekroza može biti uzrok otkazivanja bubrega. NMS se, kao potencijalno fatalan hitan slučaj, pojavljuje kod 1% pacijenata koji su izloženi upotrebi antipsihotika. Prekinite upotrebu antipsihotika i odredite drugu terapiju, uključujući hidriranje i raslađivanje.
Nukleozidni inhibitori reversne transkriptaze
NRTI NRTI za HIV infekciju uključuju: abakavir, didanosin (ddi), emtricitabin, lamivudin (3TC), stavudin (d4T), tenofovir, zalcitabin (ddc), zidovudin (AYT, ZDV), i različite kombinacije lekova u jednoj piluli.
Nenukleozidni inhibi-tori reversne tran-skriptaze
NNRTI NNRTI za HIV uključuju: delavirdin, efavirenz, nevi-rapin.
Inhibitori proteaze PI PI za HIV uključuju: amprenavir, atazinivir, fosam-prenavir, indinovir, nelfinavir, ritonavir, saquinivir, i kombinacije u kojima se ritonavir koristi u svrhu pojačavanja delotvornosti drugih inhibitora proteaze.
Selektivni inhibi-tori ponovne pohrane serotonina
SSRI SSRI antidepresivi uključuju: fluoksetin, sertralin, paroksetin, citalopram, escatalopram, fluvoksamin.
2�
Serotoninski sindrom Uzrokovan smanjenim nivoom seratonina. Simp-tomi uključuju: promene mentalnog stanja (euforija, pospanost, smetenost, gubitak svesti), nepravilan rad mišića (neprekidno ubrzano pomeranje oka, prenaglašena osetljivost refleksa, nenormalni pokreti stopala, nespretnost, nespokoj, tikovi mišića, ukočenost, gršenje mišića i opuštanje vilice), vrto-glavica, znojenje, groznica, drhtavica i dijareja. Najčešće se pojavljuje kod pacijenata koji uzimaju više od jednog leka za povećanje nivoa srotonina. Teško je da se ovi simptomi razgraniče od NMS neželjenih efekata, zbog toga što su simptomi jako slični. Može završiti fatalno.Prekinite upotrebu lekova koji su doveli do neželjenih efekata i dajte pomoćnu terapiju, uključujući hidri-ranje i rashlađivanje.
Triciklični antidepresivi
TCA Triciklični antidepresivi uključuju: amitriptilin, imip-ramin, klomipramin, nortriptilin, desipramin, dokse-pin i protriptilin.
Kasna diskinezija TD Uzrokovana produženom dopaminskom bloka-dom (primećuje se kod antipsihotika), TD je sin-drom abnormalnih, nevoljnih pokreta, često usta i jezika, uključujući stomak i ekstremitete. U retkim slučajevima, TD može uticati na respiratornu musku-laturu i prouzrokovati probleme sa disanjem. Preki-nite uzimanje antipsihotika ako je moguće, jer ćete na taj način možda uspeti prekinuti reakciju. Dnevna doza vitamina E od 800 I.U. može biti od koristi.
2�
Klas
a: A
ntip
siho
tici
Indi
kaci
je: A
ntip
sihot
ici s
e mog
u ko
ristit
i za l
ečen
je p
sihot
ički
h po
rem
ećaj
a, m
anije
i oz
biljn
ih p
orem
ećaj
a pon
ašan
ja, k
ao št
o je
agita
cija
uzr
okov
ana
delir
ijum
om i
dem
enci
jom
.
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Hal
oper
idol
(Prv
a gen
erac
ija
tipič
nih
antip
sihot
ika)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
2 m
g.5
mg.
Ost
alo:
0.5
mg.
1 m
g.10
mg.
20 m
g.
Poče
tak:
2 d
o 5
mg
oral
no, j
edan
put i
li dv
aput
dne
vno.
Ozb
iljna
agi
taci
ja:
5 m
g in
tram
usku
larn
o i,
ukol
iko
je p
otre
bno,
po
novi
ti za
jeda
n sa
t.
Odr
žava
nje:
2 do
20
mg
dnev
no.
Poče
tak:
0.5
do
1 m
g or
alno
, jed
anpu
t ili
dvap
ut d
nevn
o.
Ozb
iljna
agi
taci
ja:
2 m
g in
tam
usku
larn
o i,
ukol
iko
je p
otre
bno,
po
novi
ti za
jeda
n sa
t. A
ko je
agita
cij
ajoš
uve
k pr
isutn
a,
razm
otrit
e dod
avan
je
veom
a mal
e doz
e an
ksio
litik
a.
Odr
žava
nje:
1 do
5 m
g dn
evno
.
Ozb
iljni
, aku
tni:
EPS,
NM
S, ar
itmije
, hi
pote
nzija
, top
lotn
i ud
ar.
Ozb
iljni
, dug
oroč
ni:
NM
S, T
D
Ost
ali u
obič
ajen
i:-a
nksio
znos
t;-o
mam
ljeno
st;
-leta
rgija
;-d
obija
nje n
a tež
ini;
-nea
zavi
sni n
ežel
jeni
ef
ekti;
-gin
ekom
astij
a;-o
mek
šava
nje g
rudi
;-g
alak
tore
ja; i
- men
stru
alne
ne
prav
ilnos
ti.
Koris
tite u
z mer
e op
reza
uko
liko
post
-oj
i ist
orija
NM
S-a i
li fiz
ički
h ob
olen
ja.
Ost
alo:
Paci
jent
i HIV
klin
ičke
fa
ze 3
ili 4
su v
rlo
oset
ljivi
na E
PS. P
ored
to
ga, N
MS
mož
e doć
i do
izra
žaja
u ro
ku o
d ne
kolik
o da
na, d
ok
se T
D m
ože p
oja-
viti
nako
n ne
kolik
o ne
delja
. Kor
istite
ris-
perid
on, u
kolik
o je
to
mog
uće.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Rito
navi
r mož
e po
visit
i kon
cent
raci
ju
halo
perid
ola u
krv
i. Ko
ristit
e mal
e doz
e ha
lope
ridol
a.
2�
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Klo
rpro
maz
in(P
rva g
ener
acija
tip
ični
h an
tipsih
otik
a)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
100
mg.
Ost
alo:
10 m
g.25
mg.
50 m
g.20
0 m
g.
Poče
tak:
25
mg
tri
puta
dne
vno
ili 7
5 m
g u
popo
dnev
nim
ča
sovi
ma.
Ozb
iljna
agi
taci
ja:
20 d
o 25
mg
intr
a-m
usku
larn
o i,
ukol
iko
je p
otre
bno,
pon
oviti
sv
akih
6 d
o 8
časo
va.
Odr
žava
nje:
100
do 3
00 m
g dn
ev-
no. M
ože s
e pov
ećat
i uk
olik
o po
stoj
i po
treb
a.
Poče
tak:
10
mg
tri
puta
dne
vno
ili 2
5 m
g u
popo
dnev
nim
ča
sovi
ma.
Ozb
iljna
agi
taci
ja:
12.5
do
25 m
g in
tra-
mus
kula
rno
i, uk
olik
o je
pot
rebn
o, p
onov
iti
svak
ih 6
do
8 ča
sova
.
Odr
žava
nje:
25 d
o 10
0 m
g dn
evno
.
Ozb
iljni
, aku
tni:
-hip
oten
zija
;-N
MS;
-EPS
; -k
rvna
disk
razi
ja;
Ozb
iljni
, dug
oroč
ni:
NM
S, T
D.
Ost
ali u
obič
ajen
i:N
ezav
isni n
ežel
jeni
ef
ekti,
pos
pano
st.
Ista
upo
zore
nja k
ao
kod
halo
perid
ola.
Dod
atna
upo
zore
nja:
Izbe
gava
jte u
potr
ebu
litiju
ma:
pov
ećav
a riz
ik o
d EP
S-a.
Izbe
gava
jte u
potr
ebu
fluok
setin
a ili
ser-
tral
ina:
rizi
k od
pr
oduž
enja
QT
inte
rval
a ili
srča
nih
aritm
ija.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Rito
navi
r mož
e po
veća
ti ko
ncen
trac
iju
klor
prom
azin
a u k
rvi.
Koris
titi m
ale d
oze
klor
prom
azin
a.
2�
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Ris
peri
don
(Net
ipič
an an
tipsi-
hotik
)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
Nem
a.
Ost
alo:
0.25
mg.
0.5
mg.
1 m
g.2
mg.
3 m
g.4
mg.
Poče
tak:
1 d
o 2
mg
oral
no, j
edan
put
dnev
no.
Pove
ćanj
e doz
e:Za
1 il
i 2 m
g sv
akih
tri
do se
dam
dan
a.
Ozb
iljna
agi
taci
ja:
Dos
tupn
i su
sam
o or
alni
pre
para
ti. D
ati
2 m
g or
alno
. Ako
je
potr
ebno
, pon
oviti
za
3 do
4 sa
ta.
Odr
žava
nje:
4 do
16
mg
dnev
no.
Poče
tak:
0.2
5 do
0.5
m
g or
alno
, jed
anpu
t dn
evno
.
Pove
ćanj
e doz
e:Za
0.5
mg
svak
ih tr
i do
seda
m d
ana.
Ozb
iljna
agi
taci
ja:
Dos
tupn
i su
sam
o or
alni
pre
para
ti. D
ati
1 m
g or
alno
. Ako
je
potr
ebno
, pon
oviti
za
3 do
4 sa
ta.
Odr
žava
nje:
1 do
6 m
g dn
evno
.
Ozb
iljni
, aku
tni:
Hip
oten
zija
, EPS
(n
ije če
sta p
ojav
a ko
d m
alih
doz
a), N
MS.
Ozb
iljni
, dug
oroč
ni:
NM
S, T
D, d
ijabe
tes
mel
itus.
Ost
ali u
obič
ajen
i:N
ezav
isni n
ežel
jeni
ef
ekti,
men
stru
alni
po
rem
ećaj
i, do
bija
nje
na te
žini
.
Nap
omen
a:St
udija
spro
vede
na
na H
IV p
acije
ntim
a kl
inič
ke fa
ze 3
ili 4
po
kazu
je d
a pac
ijent
i do
bro
tole
rišu
rispe
ri-do
n.
Ost
alo:
Koris
titi u
z mer
e op
reza
uko
liko
post
oji
istor
ija N
MS-
a i k
od
med
icin
ski b
oles
nih
osob
a.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
�0
Klas
a: A
ntid
epre
sivi
Indi
kaci
je: M
nogi
antid
epre
sivi (
npr.
SSRI
) se m
ogu
koris
titi z
a leč
enje
i de
pres
ivni
h i a
nksio
znih
por
emeć
aja.
Lek
ovi p
rotiv
anks
iozn
osti,
kao
što
je
benz
odia
zepi
n, m
eđut
im, n
isu za
leče
nje d
epre
sije.
Mal
e doz
e um
iruju
ćih
antid
epre
siva s
e mog
u ko
ristit
i za s
pava
nje.
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Am
itrip
tilin
(TC
A)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
25 m
g.
Ost
alo:
10 m
g.50
mg.
75 m
g.10
0 m
g.15
0mg.
Poče
tak:
50
mg
u po
slepo
dnev
nim
ča
sovi
ma.
Nak
on 1
ned
elje
po
veća
ti na
:75
mg
popo
dne.
Nak
on �
ned
elje
po
veća
ti na
:25
mg
ujut
ro.
75 m
g po
podn
e.U
kolik
o ne
pos
toji
adek
vatn
a re
akci
ja
na le
k, n
akon
dve
ne
delje
:50
mg
ujut
ro.
100
mg
popo
dne.
Mak
sim
alna
doz
a:25
0 m
g.U
sluč
aju
inso
mni
je:
10 d
o 50
mg
popo
dne.
Poče
tak:
25
mg
u po
slepo
dnev
nim
ča
sovi
ma.
Nak
on 1
ned
elje
po
veća
ti na
:25
mg
ujut
ro.
25 m
g po
podn
e.N
akon
� n
edel
je
pove
ćati
na:
25 m
g uj
utro
.50
mg
popo
dne.
Nak
on d
ve n
edel
je,
ukol
iko
ne p
osto
ji ad
ekva
tna
reak
cija
na
lek:
25 m
g uj
utro
.75
mg
popo
dne.
Mak
sim
alna
doz
a:12
5 m
g.
U sl
učaj
u in
som
nije
:10
do
25 m
g po
podn
e.
Ozb
iljni
:-h
ipot
enzi
ja;
-arit
mije
;-n
apad
i; i
-man
ija.
Ost
ali u
obič
ajen
i:N
ezav
isni n
ežel
jeni
ef
ekti,
pos
pano
st,
dobi
janj
e na t
ežin
i.
Kon
trai
ndik
acije
:-n
edav
ani m
ioka
rdi-
jaln
i inf
arkt
;-a
ritm
ije;
-man
ija;
-ozb
iljno
obo
lenj
e je
tre.
Ost
alo:
Paci
jent
u da
jte sa
mo
man
je k
olič
ine l
ekov
a,
ukol
iko
post
oji r
izik
od
sam
oubi
stva
. Pos
t-oj
i riz
ik o
d oz
biljn
e ar
itmije
i pr
edoz
i-ra
nja.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Rito
navi
r pov
ećav
a ko
ncen
trac
iju am
itrip
-til
ina u
krv
i. Ko
ristit
i m
ale d
oze a
mitr
ip-
tilin
a.
Ako
se p
očin
je sa
in
hibi
toro
m p
rote
aze
na p
acije
ntu
koji
već
koris
ti am
itrip
tilin
, pr
epol
ovite
doz
u am
i-tr
iptil
ina,
sače
kajte
dv
e ned
elje
, pa p
olak
o pr
ilago
đava
jte d
ozu
prvo
bitn
oj d
ozi,
u za
visn
osti
od to
ler-
anci
je.
�1
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Imip
ram
in (T
CA
)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
Nem
a.O
stal
o:10
mg.
25 m
g.50
mg.
Ista
doz
a kao
kod
ami-
trip
tilin
a.Is
ta d
oza k
ao k
od am
i-tr
iptil
ina.
Isti
neže
ljeni
efek
ti ka
o ko
d am
itrip
tilin
a.Is
ta u
pozo
renj
a kao
ko
d am
itrip
tilin
a.Is
te A
RV re
akci
je k
ao
kod
amitr
iptil
ina.
Rito
navi
r pov
ećav
a ko
ncen
trac
iju im
pi-
ram
ina u
krv
i; sle
dite
ist
u pr
oced
uru
kao
kod
amitr
iptil
ina.
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Klo
mip
ram
in (T
CA
)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
10 m
g.25
mg.
Ost
alo:
50 m
g.75
mg.
Poče
tak:
25
mg
oral
-no
, pre
spav
anja
.
Pove
ćati:
u po
delje
nim
doz
ama
od 2
5 m
g sv
akih
4 d
o 7
dana
do
100-
150
mg.
Mak
sim
alna
doz
a:25
0 m
g.
Poče
tak:
10
mg
oral
-no
, pre
spav
anja
.
Pove
ćati:
u po
delje
nim
doz
ama
od 1
0 m
g sv
akih
4 d
o 7
dana
do
50-7
5 m
g.
Mak
sim
alna
doz
a:10
0 m
g.
Isti
neže
ljeni
efek
ti ka
o ko
d am
itrip
tilin
a.Is
ta u
pozo
renj
a kao
ko
d am
itrip
tilin
a.Is
te A
RV re
akci
je k
ao
kod
amitr
iptil
ina.
Rito
navi
r pov
ećav
a ko
ncen
trac
iju k
lom
ip-
ram
ina u
krv
i; sle
dite
ist
u pr
oced
uru
kao
kod
amitr
iptil
ina.
�2
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Fluo
kset
in (S
SRI)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
Nem
a.
Ost
alo:
10 m
g.20
mg.
40 m
g.
Poče
tak:
10
- 20
mg
oral
no,
dnev
no.
Pove
ćati
za:
10 m
g sv
ake t
ri ne
delje
dok
se n
e po
stig
ne ad
ekva
tan
klin
ički
rezu
ltat.
Mak
sim
alna
doz
a:60
mg.
Poče
tak:
5
- 10
mg
oral
no,
dnev
no.
Pove
ćati
za:
10 m
g sv
ake t
ri ne
delje
dok
se n
e po
stig
ne ad
ekva
tan
klin
ički
rezu
ltat.
Mak
sim
alna
doz
a:40
mg.
Ozb
iljni
:Se
roto
nins
ki si
ndro
m,
man
ija, v
elik
i osip
.U
obič
ajen
i:N
ezav
isni n
ežel
jeni
ef
ekti:
-muč
nina
;-g
lavo
bolja
;-in
som
nija
;-a
nksio
znos
t;-s
labo
st o
rgan
izm
a;-d
ijare
ja;
-tre
mor
; i-o
sip.
Ost
alo:
Pažl
jivo
koris
tite s
a os
talim
leko
vim
a koj
i po
dižu
niv
o se
roto
-ni
na (T
CA
, liti
jum
, M
AO
I, dr
ugi S
SRI)
i sa
EC
T.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Rito
navi
r mož
e po
veća
ti ko
ncen
trac
iju
fluok
setin
a u k
rvi,
mad
a ne d
o oz
biljn
og
nivo
a.
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Sert
ralin
(SSR
I)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
Nem
a.
Ost
alo:
25 m
g.50
mg.
100
mg.
Poče
tak:
25
- 50
mg
oral
no,
dnev
no.
Pove
ćati
za:
50 m
g sv
ake t
ri ne
delje
dok
se n
e po
stig
ne ad
ekva
tan
klin
ički
rezu
ltat.
Mak
sim
alna
doz
a:20
0 m
g.
Poče
tak:
25
mg
oral
no, d
nevn
o.
Pove
ćati
za:
25 m
g sv
ake t
ri ne
delje
dok
se n
e po
stig
ne ad
ekva
tan
klin
ički
rezu
ltat.
Mak
sim
alna
doz
a:15
0 m
g.
Isti
neže
ljeni
efek
ti ka
o ko
d flu
okse
tina.
Ista
upo
zore
nja k
ao
kod
fluok
setin
a.N
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
kaIn
hibi
tori
pro
teaz
e:Ri
tona
vir m
ože
pove
ćati
konc
entr
ac-
iju se
rtra
lina u
krv
i, m
ada n
e do
ozbi
ljnog
ni
voa.
��
Klas
a: A
nksi
olit
ici
Indi
kaci
je: A
nksio
litic
i se m
ogu
koris
titi z
a leč
enje
por
emeć
aja a
nksio
znos
ti i m
ogu
se k
orist
iti k
od sl
učaj
eva p
orem
ećaj
a spa
vanj
a.
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Dia
zepa
m(B
enzo
diaz
epin
)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
2 m
g.5
mg.
Ost
alo:
10 m
g.
Poče
tak:
2
mg,
1-2
put
a dne
vno.
Pove
ćanj
e:Po
pot
rebi
, u p
odel
je-
nim
doz
ama,
svak
ih
seda
m d
o če
trna
est
dana
, po
10 d
o 20
mg
dnev
no.
Za le
čenj
e oso
ba k
oje
su p
reki
nule
upo
tre-
bu a
lkoh
ola:
Prvi
dan
: Poč
nite
sa 4
do 20
mg o
raln
o, d
o če
tiri p
uta d
nevn
o, sv
e do
k se p
acije
nt n
e sm
iri.
Dru
gi da
n: D
ajte d
ve
trećin
e doz
e prv
og d
ana.
Treć
i dan
: Daj
te je
dnu
polo
vine
doz
e dru
gog
dana
.Če
tvrt
i i p
eti d
an:
Nas
tavi
te d
a sm
anju
-je
te d
ozu.
Šesti
dan
: Pre
kini
te.
Poče
tak:
1
do 2
mg,
1-2
put
a dn
evno
.
Pove
ćanj
e:do
5–1
0 m
g dn
evno
, uk
olik
o je
pot
rebn
o,
u po
delje
nim
doz
ama
svak
ih se
dam
do
četr
naes
t dan
a.
Za le
čenj
e oso
ba k
oje
su p
reki
nule
upo
tre-
bu a
lkoh
ola:
Koris
tite p
olov
inu
prep
oruč
ene d
oze z
a zd
rave
odr
asle
oso
be.
Koris
tite p
oseb
ne
mer
e opr
eza a
ko p
aci-
jent
uzi
ma r
itona
vir.
Ozb
iljni
:-r
espi
rato
rna d
epre
-sij
a;-s
indr
om n
aglo
g pr
ekid
anja
kon
zum
i-ra
nja a
lkoh
ola;
-hip
oten
zija
;-b
radi
kard
ija;
-zav
isnos
t; i
-zlo
upot
reba
.
Uob
ičaj
eni:
-pos
pano
st;
-um
or;
-ata
ksija
;-k
onfu
znos
t;-d
iplo
pija
;-d
isart
rija;
-hip
oten
zija
;-v
rtog
lavi
ca;
-zam
aglje
n vi
d.
Mer
e pr
edos
trož
nost
i:A
ko p
acije
nt k
orist
i in
hibi
tore
pro
teaz
e, ko
ristit
e uz m
ere
opre
za i,
gde
je
mog
uće,
dzam
enite
sa
lora
zepa
mom
ili
bus-
piro
nom
.
Ost
alo:
Ne k
orist
iti za
trud
-ni
ce. M
ože p
rouz
-ro
kova
ti ur
ođen
e an
omal
ije, p
oseb
no
ako
se k
orist
i u p
rvom
kv
arta
lu. I
zbeg
avaj
te
dava
nje p
acije
n-tim
a sa k
ogni
tivni
m
pore
meć
ajem
.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Mož
e pov
ećat
i kon
-ce
ntra
ciju
dia
zepa
ma,
št
o do
vodi
do
trov
an-
ja, u
klju
čuju
ći se
da-
tivno
st i
resp
irato
rnu
depr
esiju
. Izb
egav
ajte
di
azep
am.
��
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Lora
zepa
m(B
enzo
diaz
epin
)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
Nem
a.
Ost
alo:
0.5
mg.
1 m
g.2
mg.
Poče
tak:
1
mg
oral
no, d
va d
o tr
i put
a dne
vno.
Pove
ćanj
e:Po
pot
rebi
, 6 –
10
mg
dnev
no, u
pod
elje
nim
do
zam
a.M
aksi
mal
na d
oza:
10 m
g dn
evno
.Za
leče
nje o
soba
koj
e su
pre
kinu
le u
potr
e-bu
alk
ohol
a:Pr
vi i
drug
i dan
: Po
čnite
sa 1
do
4 m
g or
alno
, do
četir
i put
a dn
evno
, sve
dok
se
paci
jent
ne s
miri
.Tr
eći i
četv
rti d
an:
Daj
te je
dnu
polo
vine
do
ze p
rvog
dan
a.Pe
ti da
n: D
ajte
2 m
g ili
m
anje
.Še
sti d
an: P
reki
nite
.
Poče
tak:
0.
5 m
g or
alno
, jed
-no
m d
o dv
a put
a dn
evno
.
Pove
ćanj
e:D
o 3
do 4
mg
dnev
no,
ukol
iko
je p
otre
bno,
u
pode
ljeni
m d
ozam
a.
Mak
sim
alna
doz
a:4
mg
dnev
no.
Za le
čenj
e oso
ba k
oje
su p
reki
nule
upo
tre-
bu a
lkoh
ola:
Koris
tite p
olov
inu
prep
oruč
ene d
oze z
a zd
ravu
odr
aslu
oso
bu.
Bezb
edno
za u
potr
ebu
kod
paci
jena
ta k
oji
koris
te ri
tona
vir.
Isti
neže
ljeni
efek
ti ka
o ko
d di
azep
ama.
Ista
upo
zore
nja k
ako
kod
diaz
epam
a. B
ez-
bede
nije
za u
potr
ebu
sa in
hibi
torim
a pro
-te
aze.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
. Lor
azep
am
se ra
dije
pre
poru
čuje
ne
go d
iaze
pam
zbog
m
anje
g riz
ika o
d ne
g-at
ivne
inte
rakc
ije sa
in
hibi
torim
a pro
teaz
e.
�5
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Busp
iron
(Ne-
benz
odia
zepi
n)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
Nem
a.
Ost
alo:
5 m
g.7.
5 m
g.10
mg.
15 m
g.30
mg.
Poče
tak:
10
mg
oral
no, d
va d
o tr
i put
a dne
vno.
Pove
ćanj
e:Po
pot
rebi
, po
5 m
g sv
akih
tri d
ana.
Mak
sim
alna
doz
a:60
mg
dnev
no.
Nap
omen
a: M
ože b
iti
man
je ef
ikas
an n
ego
benz
odia
zepi
ni za
le
čenj
e ank
siozn
osti,
al
i kod
nje
ga n
e pos
to-
ji ad
iktiv
ni p
oten
cija
l.
Poče
tak:
10
mg
oral
no, d
va d
o tr
i put
a dne
vno.
Pove
ćanj
e:Po
pot
rebi
, po
5 m
g sv
akih
tri d
ana.
Mak
sim
alna
doz
a:45
mg
dnev
no.
Ozb
iljni
:N
ema z
abel
ežen
ih.
Uob
ičaj
eni:
-vrt
ogla
vica
;-p
ospa
nost
;-m
učni
na i
povr
aćan
je;
-gla
vobo
lja; i
-ner
voza
.
Koris
tite m
ere
pred
ostr
ožno
sti s
sa
osta
lim le
kovi
ma k
oji
podi
žu n
ivo
sero
to-
nina
(TC
A, l
utiju
m,
MA
OI,
SSRI
) i sa
EC
T.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Inhi
bito
ri pr
otea
ze
mog
u po
veća
ti ko
n-ce
ntra
ciju
bus
piro
na.
Ram
otrit
e kor
išćen
je
man
jih d
oza.
��
Klas
a: S
tabi
lizat
ori r
aspo
lože
nja
Indi
kaci
je: S
tabi
lizat
ori r
aspo
lože
nja s
e kor
iste k
ao sa
mos
taln
a ter
apija
i u
kom
bina
ciji
sa d
rugi
m le
kovi
ma z
a leč
enje
akut
ne m
anije
i za
odr
žava
nje
pože
ljnog
stan
ja u
leče
nju
bipo
larn
og p
orem
ećaj
a.Le
k:N
aziv
(vrs
ta)
Velič
ina
tabl
ete
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Litij
um(S
o)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
300
mg.
Ost
alo:
150
mg.
450
mg.
600
mg.
Poče
tak:
60
0 m
g or
alno
, u
pode
ljeni
m d
ozam
a.
Pove
ćanj
e:30
0 m
g sv
ake n
edel
je,
uz p
raće
nje k
once
n-tr
acije
u k
rvi.
Odr
žava
jte n
ivo
liti-
jum
a u
rasp
onu:
0.6
–
1.0
mEq
/L.
Razo
mtr
ite p
oveć
anje
ni
voa l
itiju
ma d
o 1.
2 m
Eq/L
, ako
je to
po
treb
no ra
di ef
ikas
-no
sti i
ako
se k
ocen
-tr
acija
mož
e pro
vera
-va
ti re
dovn
o.
Nije
pre
poru
čljiv
o.
Ako
je n
eoph
odno
, po
čnite
:15
0 m
g or
alno
, dva
pu
ta d
nevn
o.
Pove
ćanj
e:15
0 m
g sv
ake n
edel
je,
uz p
raće
nje k
once
n-tr
acije
u k
rvi.
Odr
žava
jte n
ivo
liti-
jum
a u
rasp
onu:
0.6
–
1.0
mEq
/L.
Ozb
iljni
:Ko
ma;
nap
adi;
ven-
trik
ular
na ar
itmija
; le
ukoc
itoza
; guš
a; i
brad
ikar
dija
.
Uob
ičaj
eni:
Trem
or; p
oliu
rija;
di
jare
ja; p
ovra
ćanj
e;
posp
anos
t; sla
bost
m
išića
; arit
mija
; an
orek
sija;
muč
nina
; za
mag
ljen
vid;
suva
us
ta; u
mor
; akn
e; i
osip
.
Koris
tite u
kolik
o se
ko
ncen
trac
ija li
tijum
a m
ože k
ontr
olisa
ti i
ako
je p
acije
nt H
IV
nega
tivan
ili
HIV
as
impt
omat
ičan
. Po
vrem
eno
kont
roliš
ite b
ubre
ge
i fun
kciju
tiro
idne
žl
ezde
.
Kon
trai
ndik
acije
:Bu
brež
ni p
orem
ećaj
.
Ost
alo:
Ne k
orist
iti k
od
trud
nica
, jer
litij
um
mož
e iza
zvat
i uro
đene
an
omal
ije.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
��
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Sodi
jum
val
proa
t, va
lpro
ična
kis
elin
a i
diva
lpro
eks s
odiju
m(A
ntik
onvu
lzan
t)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
200
mg.
500
mg.
Ost
alo:
125
mg.
Poče
tak:
250
mg
ujut
ro.
500
mg
popo
dne.
Pove
ćanj
e:Za
200
mg
svak
ih
7 da
na, d
ok se
ne
post
igne
klin
ički
ad
ekva
tna r
eakc
ija il
i te
rape
utsk
a kon
cen-
trac
ija u
krv
i.
Daj
te u
pod
elje
nim
do
zam
a.
Mak
sim
alna
doz
a:60
mg/
kg/d
an.
Pože
ljan
nivo
val
poar
t se
rum
a:50
– 1
25 µ
g/m
L.
Poče
tak:
200
mg
ujut
ro.
200
mg
popo
dne.
Pove
ćanj
e:Za
200
mg
svak
ih
7 da
na, d
ok se
ne
post
igne
klin
ički
ad
ekva
tna r
eakc
ija il
i te
rape
utsk
a kon
cen-
trac
ija u
krv
i.
Daj
te u
pod
elje
nim
do
zam
a.
Mak
sim
alna
doz
a:Pr
ocen
ite to
lera
nciju
i kl
inič
ku re
akci
ju p
aci-
jent
a.
Pože
ljan
nivo
val
poar
t se
rum
a:50
– 1
25 µ
g/m
L.
Ozb
iljni
:H
epat
otok
sično
st
(mož
e biti
fata
lna)
; pa
nkre
atiti
s; SI
AD
H;
hipo
natr
emija
; krv
na
disk
razi
ja; t
eške
aler
-gi
jske r
eakc
ije.
Uob
ičaj
ene:
G
lavo
bolja
; muč
nina
; po
vrać
anje
; po
span
ost;
disp
ep-
sija;
vrt
ogla
vica
; di
jare
ja; b
olov
i u
stom
aku;
trem
or; a
lo-
peci
ja; p
oras
t ape
tita
i tež
ine;
osip
; ata
ksija
; pr
omen
e kod
vid
a;
zam
aglje
n vi
d; n
istag
-m
us.
Ost
alo:
Ne k
orist
iti
kod
trud
nica
– m
ože
dove
sti d
o ur
ođen
ih
anom
alija
.
Koris
tite u
z mer
e op
reza
kod
pac
ijena
ta
sa o
bole
lom
jetr
om.
Uko
liko
post
oji
mog
ućno
st, p
ratit
e ni
vo se
rum
a val
pro-
ata,
test
irajte
funk
-ci
je je
tre i
bro
j krv
nih
ćelij
e.
NN
RTI:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
NRT
I:So
diju
m v
alpr
oate
m
ože p
oveć
ati k
on-
cent
raci
ju A
ZT-a
.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Nem
a šta
mpa
nih
poda
taka
.
��
Lek:
Naz
iv (v
rsta
)Ve
ličin
a ta
blet
e
Doz
a:Zd
rava
odr
asla
os
oba
Doz
a:Bo
lesn
ici,
star
ije
osob
e i o
sobe
koj
e sp
adaj
u u
klin
ičku
fa
zu 3
ili 4
Ozb
iljni
i na
jčeš
ći
neže
ljeni
efe
kti
Upo
zore
nja
Gla
vne
anti
-ret
rovi
-ra
lne
inte
rakc
ije
Kar
bam
azep
in(A
ntik
onvu
lzan
t)
Velič
ina
tabl
ete:
Prop
isnik
Sve
tske
zd
ravs
tven
e org
a-ni
zaci
je:
100
mg.
200
mg.
Koris
ti se
za p
rofil
ak-
su b
ipol
arno
g po
re-
meć
aja.
Poče
tak:
200
mg
oral
no u
po
slepo
dnev
nim
ča
sovi
ma.
Pove
ćanj
e:Za
200
mg
svak
a 3 –
4
dana
. Daj
te p
odel
jene
do
ze d
o uk
upno
400
–
800
mg.
Mak
sim
alna
doz
a:12
00 m
g.Za
leče
nje o
soba
koj
e su
pre
kinu
le u
potr
e-bu
alk
ohol
a:Pr
vi i
drug
i dan
: Poč
-ni
te sa
800
mg
u po
de-
ljeni
m d
ozam
a.
Treć
i dan
:Sm
anjit
e na 6
00 m
g, u
po
delje
nim
doz
ama.
Če
tvrt
i dan
:Sm
anjit
e na 4
00 m
g u
pode
ljeni
m d
ozam
a.Pe
ti da
n:Sm
anjit
e na 2
00 m
g u
pode
ljeni
m d
ozam
a.Še
sti d
an:
Pres
tani
te.
Koris
ti se
za p
ro-
filak
su b
ipol
arno
g po
rem
ećaj
a.
Poče
tak:
100
mg
oral
no u
po
slepo
dnev
nim
ča
sovi
ma.
Pove
ćanj
e:Za
100
mg
svak
a 3 –
4
dana
. Daj
te p
odel
jene
do
ze d
o uk
upno
300
–
600
mg.
Mak
sim
alna
doz
a:80
0 m
g.
Za le
čenj
e oso
ba k
oje
su p
reki
nule
upo
tre-
bu a
lkoh
ola:
Koris
tite p
olov
inu
prep
oruč
ene d
oze z
a zd
ravu
odr
aslu
oso
bu.
Ozb
iljni
:H
iper
senz
itivn
a re
akci
ja; n
apad
i; ar
it-m
ije; s
inko
pa; k
rvna
di
skra
zija
; hep
atiti
s; žu
tica;
hip
onat
rem
ija;
SIA
DH
; tro
vanj
e vo
dom
; teš
ke al
ergi
-jsk
e rea
kcije
; i p
an-
krea
titis.
Uob
ičaj
eni:
Vrto
glav
ica;
po
span
ost;
atak
sija;
m
učni
na; p
ovra
ćanj
e;
bolo
vi u
stom
aku;
za
mag
ljen
vid;
ni
stag
mus
; kon
fuzi
ja;
obol
enje
jetr
e; tr
ans-
amin
aza;
i um
or.
Ost
alo:
Ne k
orist
iti
kod
trud
nica
– m
ože
dove
sti d
o ur
ođen
ih
anom
alija
.
Ako
je m
oguć
e, pr
atite
ni
vo se
rum
a kar
ba-
maz
epin
a, te
stira
jte
funk
ciju
jetr
e i b
roj
krni
h će
lija.
Pože
ljan
nivo
seru
ma
karb
amaz
epin
a:Za
odr
žava
nje 6
– 1
0 µg
/mL.
NN
RTI:
Kar
bam
azep
in m
ože
sniz
iti n
ivo
dela
vir-
dina
.
Izbe
gava
jte k
orišć
enje
za
jedn
o sa
enfir
en-
zom
; um
anju
je k
on-
cent
raci
ju en
firen
za i
njeg
ovu
efik
asno
st.
NRT
I:N
ema š
tam
pani
h po
data
ka.
Inhi
bito
ri p
rote
aze:
Izbe
gava
jte k
orišć
enje
sa
inhi
bito
rima p
ro-
teaz
e; m
ože u
man
jiti
konc
entr
aciju
inhi
bi-
tora
pro
teaz
e i n
jihov
u ef
ikas
nost
. Niv
o ka
r-ba
maz
epin
a se m
ože
povi
siti i
li sn
iziti
sa
inhi
bito
rima p
rote
aze.
