Modul 7 : Sortiment i agrotehničke mere za gajenje voća namenjenog za preradu i

proizvodnju voćnih rakija

METODE ZA ODREĐIVANJE MOMENTA BERBE VOĆA

On line kurs

Prof. dr Nenad Magazin

Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Metode za određivanja momenta berbe u praksi

1. Jodno-skrobni test (jabuka i kruška)

2. Merenje čvrstine parenhima ploda (jabuka, kruška, kivi, šljiva)

3. Promene osnovne i dopunske boje pokožice ploda (jabuka, kruška, breskva, kajsija, jagoda, banana)

4. Lakoća odvajanja od grane ili peteljke (jabuka, kruška, višnja, malina)

5. Oblik preseka ploda (banana)

6. Sadržaj suve materije (jabuka, grožđe, crna ribizla)

7. Promena boje semenke (jabuka)

Većina ovih metoda se koristi kod berbe voća za svežu

upotrebu, ali i za preradu je momenat berbe jako važan

Uzimanje uzorka

Uzorak plodova se mora pravilno uzeti što

podrazumeva uzimanje plodova za svaki

zasad posebno, za svaku sortu, svaku podlogu

itd.

20 plodova jabučastog voća, 40 plodova

koštičavog voća.

Prosečan uzorak ili probirni uzorak? – zavisi od

toga da berete sve u jednom prohodu, ili ne

Jodno-skrobni test

Skrob je osnovna rezervna hranljiva materija u plodu kod većine voćaka. U vreme porasta i zrenja plodova se brzo razgrađuje kod većine voćnih vrsta, ali je ta promena kod jabučastog voća sporija.

Intenzitet promene sadržaja skroba u plodovima se može pratiti primenom vodenog rastvora joda u kalijum jodidu.

Rastvor se priprema stavljanjem 10 g joda u 4% rastvor KJ u destilovanoj vodi mada postoje i druge recepture.

Postupak rada

Plodovi se preseku oštrim nožem poprečno

na sredini

Jedna polovina (ona sa peteljkom obično) se

potopi u rastvor na kratko, a zatim se čeka

nekoliko minuta da se boja razvije i da se

plodovi osuše. Potom se svaki plod ocenjuje

uz pomoć skale 1-10.

Izračuna se prosek i poredi se sa tablicom.

Što je presek tamniji, plod je manje zreo

Skrob Bez skroba

Nedostaci JS-testa – važno za stono voće

U godinama sa visokim temperaturama pred

sazrevanje plodova, skrob se sporo

razgrađuje

Ne može da služi kao metoda za praćenje

stanja plodova u hladnjači

Potrebno nabaviti hemikalije

Određivanje čvrstine mezokarpa ploda

Čvrstina mezokarpa se meri aparatima koji se zovu penetrometri. Oni mogu da budu ručni i stoni.

Penetrometar se sastoji od merne skale i ubodne igle na kojoj se nalazi glava koja se može menjati u zavisnosti od voća čiju čvrstoću merimo.

Kod jabuke je glava promera 11 mm, a kod kruške i breskve 8 mm. Na glavama je na 8 mm od vrha urezan prsten koji označava maksimum do kog se može prodreti u plod.

Sila je na mernoj skali izražena u kg/cm2, lb/cm2, ali po SI sistemu mora se izražavati u N.

Čvrstina ploda

Čvrstina plodova (kg/cm2)

Vrsta Čvrstina u

momentu berbe

Optimalna

čvrstina (za jelo)

Jabuka 6,5-10,5 3,5-6,0

Kruška 3,5-7,0 0,8-2,5

Breskva (i

nektarina)

2,5-6,0 Oko 1

Šljiva 2,0-4,0 /

Promene boje pokožice ploda

Kod pojedinih voćnih vrsta momenat berbe

se može uspešno odrediti i na osnovu

promene boje pokožice

Uglavnom je to promena osnovne boje

Karta boja za zlatni delišes

OSNOVNA

BOJA: ŽUTA,

ZELENA

DOPUNSKA

(POKROVNA) BOJA:

CRVENA

Lakoća odvajanja od grane ili peteljke

Jabuka, malina, kupina

Sadržaj rastvorljive suve materije (RSM) –vrlo važno za proizvodnju rakija

Ručni i digitalni refraktometri

Vrsta Minimalna RSM

u momentu

berbe

Minimalna RSM

(za jelo)

Jabuka 10,5-12,5 ≥12,0

Kruška 10,0-15,5 ≥12,0 (i do 17)

Breskva (i

nektarina)

9,0-15,0 10,0-16,0

Šljiva ≥13,0 ≥13,0

Promena boje semenke (jabuka)

Određivanje sadržaja ukupnih kiselina

Sadržaj kiselina u plodovima opada sa

sazrevanjem plodova

Jabučna kiselina (jabuka, kruška, breskva,...)

Limunska kiselina (trešnja, ribizle, malina,...)

Vinska kiselina (grožđe)

Izolimunska kiselina (kupina)