ministry of defence odbrana.pdf · 4 intervju general-major qubomir samarxi}, na~elnik uprave za...
TRANSCRIPT
Go
di
na
V
Br
oj 8
0
15
. ja
nu
ar
2
00
9.
ce
na
1
00
d
in
ar
a1
,2
0e
vr
aww
w.od
bran
a.mod
.gov.rs
Sistem
neprekidne
podr{ke
Sistem
neprekidne
podr{ke
Potpisivawe istorije
I n t e r v j uI n t e r v j u
General-majorQubomir Samarxi},
na~elnik Uprave za logistiku
General-majorQubomir Samarxi},
na~elnik Uprave za logistiku
25ARSENAL
Potpisivawe istorije
25ARSENAL
4
INT ERV J UGeneral-major Qubomir Samarxi},
na~elnik Uprave za logistiku
SISTEM NEPREKIDNE PODR[KE 8
Per asperaZID PLA^A 13
Na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u
kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}
GOVORIMO OTVORENO 14
Povodom 130. godi{wice vojne {tampe u Srbiji
POTPISIVAWE ISTORIJE 15
ODBRANALogorovawe jedinica Kopnene vojske
BOJNA GA\AWA NA SNEGU 22
Centar za uzgoj i dresuru pasa
PREPOZNAVAWE POTREBA 24
Pet godina slu`ewa vojnog roka u civilnoj slu`bi
DRU[TVENO KORISTAN RAD 28S
ADR@AJ
„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor
Sla|ana GrbaSekretar redakcije
Vera Denkovski Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar)
TELEFONI
Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un
840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu
15. januar 2009.
„Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara
22Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Sa galerije
PRE^ICOM U @IVOT 31
SVE TJevgenij Rodionov, mladi ruski grani~ar ubijen u ^e~eniji
SIMBOL SVETOG I SVETOVNOG PRKOSA 32
Paralele
IZRAEL PROTIV HAMASA 37
FEQTONRat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji
i na Kosmetu 1918. do 1920. godine (2)
GU[EWE ODMETNI^KIH POBUNA 38
Iz kwige „Poju}e srce”
BEZ QUBAVI 42
General Jovan Mi{kovi}
NAJSVESTRANIJA LI^NOST GENERALSKOG KORA 44
SPOR TIzabrani sportista i sportska ekipa godine Vojske Srbije
STRELAC I PADOBRANCI 46
46
re~ urednika
5
24
Vojna{tampa
Obele`avawe 130. godi{wice vojne {tampe u Srbiji
zapo~eli smo na samom izmaku prethodne godine,
objavqivawem specijalnog priloga , koji smo posvetili
tom velikom jubileju.
Sa tim poslom nastavqamo i u ovom broju. Okupili smo
nedavno glavne i odgovorne urednike „Narodne armije”, „Fronta”
i „Vojske” i zamolili ih da se, u najkra}em, i sa ve}e ili mawe
istorijske distance osvrnu na doba kada su vodili svoje redakcije.
Dobili smo zanimqivo {tivo u kome se ogledaju ne samo obele`ja
vojne `urnalistike u posledwih pedesetak godina ve} i aktuelnih
dru{tvenih prilika. Jedna od uloga novinara, uostalom,
i jeste da budu svedoci doga|awa i verni hroni~ari.
Videlo se, tako|e, da mnogi od wih nisu istupili svoje
novinarsko pero, iako su ga odavno zaturili i prestali da pi{u.
Mo`da }e ove jubilarne {lajfne biti podsticaj da se vrate zanatu
kojem su poklonili najboqe godine. Neki su, mora se priznati,
jo{ uvek u dobroj formi. ^ak u boqoj nego u mladim danima.
Rastere}eni razli~itih pritisaka, otvorili su du{u i podsetili
nas na ne tako davna „vunena vremena”.
Pri~u o vojnoj {tampi u Srbiji nastavi}emo i narednih dana.
U saradwi sa Vojnim muzejom i Centrom za vojnonau~nu
dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo pripremili smo
veliku reprezentativnu izlo`bu u Galeriji Vojnog muzeja
na Kalemegdanu, koja }e biti otvorena 21. januara.
Ona nas vra}a na same po~etke istorije vojne {tampe
i publicistike uop{te, koja bele`i i to da su, na primer,
na ~elu „Ratnika”, prvog zvani~nog glasila Ministarstva vojnog,
~ije tradicije danas ba{tini magazin „Odbrana”, bile
svojevremeno i proslavqene vojvode srpske vojske, tada{wi
pukovnici, Stepa Stepanovi} i @ivojin Mi{i}. Tu je jo{ plejada
visokih oficira i generala, koji su sve do po~etka Drugog svetskog
rata dr`ali u rukama uredni~ku palicu „Ratnika”.
Bele`imo jo{ da je „Front”, nekada veoma popularna revija,
svojevremeno izlazio u tira`u od neverovatnih 390.000
primeraka, koji danas nema nijedna dnevna novina na na{em
tr`i{tu, a te{ko da bi zajedni~ki tira` na desetine nedeqnika
i mese~nika zajedno dosegao tu impresivnu cifru.
U pripremi izlo`be otkrili smo i to da se u vojnim
bibliotekama i arhivama, na primer, ne nalazi prvi broj
„Fronta”. Zna se da je 25. februara 1945. od{tampan u 10.000
primeraka i da je istog dana bio u rukama vojnika na Sremskom
frontu. Nadamo se iskreno da je negde sa~uvan bar jedan primerak
i da }e uskoro zauzeti svoje po~asno mesto. Ako ne na izlo`bi,
ono bar u depou biblioteke Vojnog muzeja ili Centra za
vojnonau~nu dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo.
Ovom prilikom pozivamo sve na{e ~itaoce da se daju u malu
potragu i pomognu nam da tu gre{ku kona~no ispravimo.
Na tradicionalnoj sve~anosti povodom Dana Novinskog
centra „Odbrana”, 23. januara u Domu Garde na Top~ideru,
govori}emo vi{e o aktuelnim prilikama u vojnom novinarstvu, koje
se sve vi{e seli u virtuelni svet elektronskih medija, i budu}im
zadacima i obavezama na{e ustanove. To ne zna~i da prekidamo
tradiciju. Novina u {tampanom obliku odoleva}e, bez sumwe, jo{
dugo nadirawu savremenih medija, jer ostavqa relevantne
i dugotrajne tragove u vremenu.
doga|aji
15. januar 2009.6
P r o j e k a t s o c i j
General Pono{ razre{en
du`nosti na~elnika
General{taba
Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} raz re -
{io je 30. de cem bra 2008. ge ne ral-pot pu kov ni ka
Zdrav ka Po no {a du ̀ no sti na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba
Voj ske Sr bi je.
Ti me je pred sed nik Sr bi je is ko ri stio svo je ustav -
no ovla {}e we (~lan 112. stav 2. Usta va Re pu bli ke Sr -
bi je), po kom pred sed nik Re pu bli ke, u skla du sa za ko nom,
ko man du je Voj skom i po sta vqa, una pre |u je i raz re {a va
ofi ci re Voj ske Sr bi je.
Sa da nom raz re {e wa ko mand ni la nac funk ci o ni -
{e nor mal no i do po sta vqe wa no vog na ~el ni ka Ge ne -
ral {ta ba ko man du nad Voj skom pre u zi ma ge ne ral-pot -
pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, za me nik na ~el ni ka Ge ne ral -
{ta ba.
Po ro di ca ma pa lih bo ra ca i rat nih voj nih
Pred No vu go di nu i bo ̀ i} ne pra zni ke, srp ski
me di cin ski tim pri mi si ji UN u Kon gu, u sa rad wi
sa ju ̀ no a fri~ kim kon tin gen tom voj ne po li ci je,
or ga ni zo vao je po se tu Do mu za de cu bez ro di teq skog
sta ra wa u Kin ko leu, pred gra |u Kin {a se
U do mu u Kin ko leu, ko ji no si ime Elem bo (Na da), sme {te no je
52 de ce uz ra sta od jed ne do 17 go di na. Wi ho vi ro di te qi uglav nom
su umr li od AIDS-a. De ca u okvi ru do ma po ha |a ju osnov nu {ko lu, a
sta ri ji se ob u ~a va ju za na ti ma ko ji }e im omo gu }i ti po ~e tak sa mo -
stal nog `i vo ta po sle na pu {ta wa si ro ti {ta.
Di rek to ru Do ma Ro lan du Eme ri ju, ma jor Bo ̀ i dar Ja ko vqe -
vi}, za me nik ko man dan ta srp skog me di -
cin skog ti ma, i pot pu kov nik Nge si, po -
mo} nik ko man dan ta ju ̀ no a fri~ kog kon -
tin gen ta voj ne po li ci je, uru ~i li su no vac,
hra nu i na mir ni ce u vred no sti ve }oj od
1.000 do la ra.
De ca su iz ve la za ni mqiv pro gram
u ~ast go sti ju. Naj vi {e su ih ob ra do va li
slat ki {i ko je su do bi li na kra ju pro -
gra ma.
Go sti ma su po ka za ne so be za spa va -
we i od mor, u~i o ni ce, ku hi wa i ga zdin -
stvo u ko me sa mi ga je po vr }e, po tom i
far ma svi wa.
Di rek tor do ma za hva lio je ju ̀ no a -
fri~ kim i srp skim hu ma ni tar ci ma na po -
se ti i po mo }i. Na gla sio je ka ko su po seb -
no ob ra do va ni {to su im pr vi put u go -
sti ma voj ni ci iz jed ne da le ke i pri ja teq -
ske evrop ske ze mqe.
Za jed ni~ ka po se ta srp skog i ju ̀ no a -
fri~ kog ti ma pri mi si ji Uje di we nih na -
ci ja MO NUC u De mo krat skoj re pu bli ci
Kon go, na sta vak je od li~ ne sa rad we ko ju
ima ju pri pad ni ci srp skog sa ni te ta i ju -
`no a fri~ ke voj ne po li ci je.
B. JA KO VQE VI]
Srp ski me di cin ski tim u Kon gu po se tio de~ je si ro ti {te
Saop{tewe Pres-slu`be
predsednika Republike Srbije
Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Vla de
Re pu bli ke Sr bi je Ra sim Qa ji}, am ba sa dor
Ja pa na u Sr bi ji Ta da {i Na gai i gra do na ~el nik
Be o gra da Dra gan \i las pre da li su
26. de cem bra kqu ~e ve no vih sta no va
po ro di ca ma 50 pa lih bo ra ca i rat nih
voj nih in va li da u na se qu Ka men din
u Ze mun po qu
Iz grad wa sta no va fi nan si ra na je sred stvi ma Vla de Ja pa -
na, Na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na i iz bu xe ta Be o gra da.
– Do de la kqu ~e va pred sta vqa za vr {e tak pro jek ta iz grad -
we 318 sta no va za rat ne voj ne in va li de i po ro di ce pa lih bo -
ra ca. Na dam se da }e mo i u pre o sta la dva gra da, Srem skoj Mi -
tro vi ci i Le skov cu, usko ro za vr {i ti ra do ve, ~i me }e pro je kat u
pot pu no sti bi ti re a li zo van. Vla da Sr bi je obez be di }e stam be -
ni pro stor i za pre o sta le rat ne voj ne in va li de – is ta kao je tom
pri li kom mi ni star Qa ji}.
Vla di Ja pa na ulo ̀ i la je to kom pro te klih osam go di na u Sr bi ju
200 mi li o na evra, a sa mo za pro jek te u Be o gra du oko 30 mi li o na.
Do na ci ja ma su ob no vqe ne {ko le, bol ni ce i iz gra |e ni so ci jal ni
sta no vi.
Po vr {i na sta no va u Ka men di nu iz no si 1.670 kva drat nih me -
ta ra, i to 26 jed no sob nih, 23 jed no i po sob na i je dan tro so ban stan.
Upra va Be o gra da obez be di la je par ce le i ko mu nal no opre ma we ze -
mqi {ta. Po red sta no va u Be o gra du, jo{ 203 po ro di ce voj nih in va -
li da do bi }e sta no ve u 10 gra do va Sr bi je.
Udru ̀ e we po ro di ca pa lih bo ra ca ra to va 1990–1999. go di ne
uru ~i lo je pla ke te u znak za hval no sti mi ni stru Qa ji }u, am ba sa do ru
Na ga iu i gra do na ~el ni ku \i la su.
M. IVA NO VI]
7
a l n i h s t a n o v a
Po mo} Mi ni star stva od bra ne
i Voj ske Sr bi je ugro ̀ e nim
no vo sad skim usta no va ma
Po vo dom pro ble ma ko ji su na sta li zbog ne dav ne ener get ske
kri ze, ko man da i je di ni ce 1. bri ga de Kop ne ne voj ske pru ̀ i li su
po mo} naj u gro ̀ e ni jim usta no va ma u No vom Sa du. Ko man dant bri -
ga de bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi} pri su stvo vao je sa stan -
ku kri znog {ta ba gra da No vog Sa da, na ko me je is tak nu ta po tre -
ba pru ̀ a wa po mo }i Ge ron to lo {kom cen tru u Fu to gu. Grad No vi
Sad je pre ko Mi ni star stva od bra ne za tra ̀ io po mo} za tu usta -
no vu. U Cen tru sa 70 za po sle nih sme {te no je 270 ko ri sni ka. Da -
ta su im na ko ri {}e we ~e ti ri agre ga ta za al ter na tiv no na pa ja -
we stru jom.
To kom no }i iz me |u 7. i 8. ja nu a ra bez gre ja wa i to ple vo de
osta li su de lo vi No vog Sa da sa oko sto hi qa da sta nov ni ka, Pe -
tro va ra di na, u ko me se na la zi i Voj no me di cin ski cen tar No vi Sad,
i sva pri grad ska na se qa ko ja se gre ju na gas ili gre ja we do bi ja ju
od to pla ne ko ja ni je bi la u mo gu} no sti da sa ga sa pre |e na ne ki od
al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je.
Po re ~i ma pu kov ni ka dr Bra to qu ba Br kqa ~a, na ~el ni ka Voj -
no me di cin skog cen tra No vi Sad, u toj usta no vi su od mah po na ja vi
mo gu }e ne sta {i ce ga sa pred u ze li hit ne me re da se pre |e na au to -
nom ni sta ri si stem gre ja wa, ko ji ko ri sti lo`-uqe i ko ji su iz u zet -
nim za la ga wem maj sto ri 19. lo gi sti~ kog ba ta qo na Pr ve bri ga de
KoV to kom no }i u pot pu no sti ospo so bi li i pu sti li u rad.
Ka ko je u VMC No vi Sad u sta ci o nar nom de lu tre nut no bi -
lo oko pe de se tak slo bod nih po ste qa u to plim bol ni~ kim so ba -
ma, pu kov nik Br kqa ~a je stu pio u kon takt sa Po kra jin skim se -
kre ta ri ja tom za zdrav stvo i po nu dio slo bod ne sme {taj ne ka pa -
ci te te ugro ̀ e nim no vo sad skim bol ni ca ma, po seb no de~ jim ode -
qe wi ma.
B. M. P.
San dri Man di} no vi nar ska
na gra da „Ivan Mar ko vi}“
No vi nar ka RTV B92 San dra Man di}, do bit ni ca je
ovo go di {we na gra de „Ivan Mar ko vi}“, ko ju No vin ski
cen tar „Od bra na“ do de qu je za naj bo qe me dij sko
iz ve {ta va we o ak tiv no sti ma Mi ni star stva od bra ne
i Voj ske Sr bi je
Pe to ~la ni `i ri u sa sta vu Bo {ko Jak {i}, ko men ta tor li sta
„Po li ti ka”, dr Ne da To do ro vi}, re dov ni pro fe sor Fa kul te ta po -
li ti~ kih na u ka u Be o gra du, Ne ma wa Vran ko vi}, za me nik ge ne ral -
nog di rek to ra RTV „Stu dio B”, Sla |a na Ri sti}, ne ka da {wi no vi -
nar-ured nik u li stu „Voj ska” i He le na Mi lo {e vi}, dr ̀ av ni slu -
`be nik u Upra vi za od no se sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne
raz mo trio je pri spe le ra do ve de vet kan di da ta.
U naj u ̀ i iz bor, sa istim bro jem po e na u pr vom kru gu gla sa wa,
u{li su San dra Man di} sa pri lo gom „@ene u voj sci“ ko ji je emi to -
van u okvi ru se ri ja la „B92 is tra ̀ u je“, oce we nim kao sa vre men,
isti nit i di na mi ~an do ku men ta rac, i no vi nar ka NIN-a Mi le na
Mi le ti}, ko ja svo jim tek stom sme lo i kri ti~ ki po sta vqa pi ta wa
ko jih se mno gi dru gi us te ̀ u.
U po no vqe nom gla sa wu o ra do vi ma dve kan di dat ki we, San -
dra Man di} je do bi la glas vi {e i ta ko po sta la ovo go di {wi no si -
lac na gra de, ko ja je ime do bi la po ra no pre mi nu lom da ro vi tom
voj nom no vi na ru Iva nu Mar ko vi }u.
Na gra da ko ja se sa sto ji od pla ke te i nov ~a nog iz no sa od
60.000 di na ra bi }e do bit ni ci uru ~e na 23. ja nu a ra na sve ~a no sti
po vo dom Da na No vin skog cen tra „Od bra na“ u Do mu gar de na Top -
~i de ru.
in va li da uru ~e ni kqu ~e vi no vih sta no va
8 15. januar 2009.
Za 20 do 30 od sto
po boq {a no je sta we
funk ci o nal ne
is prav no sti bor be ne
teh ni ke, na ro ~i to
bor be nih vo zi la,
va zdu ho plo va,
ra dar skih i ra ket nih
si ste ma. Primera
radi, nabavqeno je
i 65 no vih put ni~ kih
vo zi la, 31 te ren sko
vo zi lo, 22 do stav na
vo zi la i {est
sred sta va in te gral nog
tran spor ta.
Re a li zo va na je
i pre re gi stra ci ja
vi {e od 16.000 voj nih
mo tor nih vo zi la.
Ku po vi nom 11.100 to na
po gon skog go ri va
re a li zo va no je
snab de va we za
re dov nu po tro {wu,
a de lom i po boq {a na
po pu na van trup nih
re zer vi. Or ga ni za ci o ne pro me ne u Voj sci Sr bi je na met nu le su po tre bu da se i lo gi sti~ ka
po dr {ka dru ga ~i je osmi sli. Sa na ~el ni kom Upra ve za lo gi sti ku Ge ne ral {ta ba
Voj ske Sr bi je ge ne ral-ma jo rom Qu bo mi rom Sa mar xi }em, raz go va ra li smo o no -
voj or ga ni za ci ji lo gi sti~ ke po dr {ke i we nim funk ci ja ma. Pi ta li smo ga i o nad -
le ̀ no sti ma Upra ve ko jom ru ko vo di, za da ci ma iz vr {nih je di ni ca – Cen tral ne lo -
gi sti~ ke ba ze i 64. lo gi sti~ kog ba ta qo na. Ge ne ral je go vo rio o re zul ta ti ma ko ji
su ostva re ni to kom pret hod ne go di ne, ali i o pro jek ci ja ma u na red nom vre me nu.
Sistem
neprekidne
podr{ke
G e n e r a l - m a j o r Q u b o m i r S a m a r x i } ,
n a ~ e l n i k U p r a v e z a l o g i s t i k ui
nter
vju
9
Snab de va we je, za raz li ku od
ne ka da {weg po za din skog obez -
be |e wa, ob je di ni lo sve za dat ke
u toj obla sti – po pu nu osnov nim
na o ru ̀ a wem i voj nom opre mom,
uboj nim sred stvi ma, po gon skim
go ri vom, ar ti kli ma hra ne, le ko -
vi ma, ode }om i opre mom, a u
funk ci ju snab de va wa je, zbog
spe ci fi~ no sti za da ta ka, uvr -
{te no i odr ̀ a va we uboj nih
sred sta va i po gon ske opre me.
Sle de }a funk ci ja lo gi sti ke
je ste odr ̀ a va we. Ob u hva ta
osnov no odr ̀ a va we i re mont, a
tre ba da obez be di is prav nost i
po u zda nost sred sta va u si ste mu
od bra ne, zna ~aj nih za ope ra tiv -
nu spo sob nost Voj ske. Re a li za -
ci ja odr ̀ a va wa je kom plek sna,
jer je Voj ska uglav nom po pu we na
sred stvi ma sta ri je ge ne ra ci je.
Bo qem sta wu u toj obla sti do -
pri ne la su iz dvo je na nov ~a na
sred stva u pro te kle dve go di ne.
Funk ci ja op {te lo gi sti ke ob -
u hva ta za do vo qe we osnov nih
po tre ba pri pad ni ka Voj ske, a
~i ne je ode va we, is hra na, vo do -
snab de va we, snab de va we ener -
gen ti ma i raz li ~i te uslu ge.
Sa o bra }a jem i tran spor tom,
jo{ jed nom lo gi sti~ kom funk ci -
jom, obez be |u ju se po kret i ma -
ne var. Ote ̀ a na je re a li za ci ja
tran spor ta jer ras po la ̀ e mo za -
sta re lim vo zi li ma, raz li ~i tih
vr sta i ti po va, ali su na bav ke no vih vo zi la u 2008. go di ni do ne kle
po boq {a le sta we.
Zdrav stvo je funk ci ja lo gi sti ke ko ja se po seb no osla wa na me -
di cin ske ka pa ci te te ze mqe. Te ̀ wa je da se voj no zdrav stvo in te gri -
{e u si stem zdrav stva Re pu bli ke Sr bi je, te da se pen zi o ne ri i ~la -
no vi po ro di ca voj nih osi gu ra ni ka usme re na ci vil ne zdrav stve ne
usta no ve.
Iz grad wa, odr ̀ a va we i upra vqa we ne po kret no sti ma da tim
Voj sci na ko ri {}e we, ~i ni sa dr ̀ a je lo gi sti~ ke funk ci je – in fra -
struk tu ra. Ona tre ba da obez be di po voq ne uslo ve za `i vot, rad i
iz vr {a va we za da ta ka je di ni ca, ali i re a li za ci ju osta lih funk ci ja
lo gi sti ke. Ve li ki broj ka sar ni i kom plek sa, ko je Voj ska ne ko ri sti,
pred sta vqa po se ban pro blem – sa sta vi ih obez be |u ju i za wih iz -
dva ja ju znat na nov ~a na sred stva.
Po red osnov nih funk ci ja lo gi sti ke, Upra va re a li zu je i ope ra -
tiv no-lo gi sti~ ke po slo ve, od ko jih su naj bit ni ji pla ni ra we, ka drov -
ska i prav na pi ta wa iz obla sti lo gi sti ke, po slo vi za {ti te re sur sa
– za {ti ta na ra du, pro tiv po ̀ ar na za {ti ta i za {ti ta `i vot ne sre -
di ne, te u~e {}e u raz vo ju in for ma ci o nih si ste ma i me |u na rod noj
voj noj sa rad wi.
ΠKo li ko se lo gi sti ka Voj ske Sr bi je osla wa na na ci o nal nu
lo gi sti ku? Da li je iz me wen ne ka da {wi mo del ~u va wa rat nih
ma te ri jal nih re zer vi?
– Si stem e{e lo ni ra wa pred sta vqa ozbi qan za da tak Voj ske.
Pro pi sa no je stva ra we od re |e nih ma te ri jal nih re zer vi, na ko je se
mo ̀ e mo oslo ni ti u po je di nim si tu a ci ja ma. Upra va za lo gi sti ku i
Cen tral na lo gi sti~ ka ba za ba ve se van trup nim re zer va ma, oni ma
ko je su iz van re zer vi u je di ni ca ma, ko ji ma se obez be |u je au to nom nost
Voj ske u od re |e nom pe ri o du.
De li mi~ no je iz me we na re gu la ti va o struk tu ri, sa dr ̀ a ju i ko -
li ~i ni ma te ri jal nih re zer vi, a pri la go |e ne su mi si ja ma i za da ci ma
ΠFunk ci o ni sa we si ste ma
lo gi sti~ ke po dr {ke Voj ske
Sr bi je, za sno va nog na lo -
gi sti~ kim funk ci ja ma, za -
po ~e lo je 2005. go di ne.
Po sled we or ga ni za cij ske
pro me ne u lo gi sti ci okon -
~a ne su pro {le go di ne. Us -
po sta vqe na je funk ci o nal -
na or ga ni za ci ja, uskla |e na
pre ma re al nim po tre ba ma
Voj ske. [ta to, za pra vo,
zna ~i?
– Pro me ne u si ste mu lo gi -
sti ke od vi ja le su se isto vre me no
sa pro me na ma u je di ni ca ma Voj -
ske, {to je bio po se ban iza zov,
jer smo po dr ̀ a va li no vi ne u or -
ga ni za ci ji Voj ske i re or ga ni zo -
va li svo je sa sta ve.
Pri mi li smo sva sred stva
u je di nu ba zu, ko ju ima mo i ko ja
je prav ni sled be nik svih pret -
hod nih po za din skih i lo gi sti~ kih
ba za. Po vla ~e we vi {ko va teh -
ni~ kih sred sta va ni je bi lo jed -
no stav no. Ko li ~i na te, de lom
is tro {e ne i za sta re le teh ni ke,
ko ja vi {e ni je bi la za upo tre bu,
bi la je ogrom na. Ras for mi ra na
je ne ka da {wa Ko man da lo gi sti -
ke, a u sa stav Upra ve za lo gi sti -
ku u{li su na stav ni cen tri za
obu ku voj ni ka lo gi sti ke, od ko jih
je 2007. go di ne for mi ran Cen -
tar za obu ku lo gi sti ke, sa stav ni
deo Ko man de za obu ku.
Re or ga ni za ci jom smo `e le li da stvo ri mo je din stven si stem lo -
gi sti~ ke po dr {ke Voj ske, ~i jim se re sur si ma i ka pa ci te ti ma upra -
vqa iz jed nog me sta. Da nas u Ge ne ral {ta bu ima mo Upra vu za lo gi -
sti ku, ko ju ~i ne pet ode qe wa – za ope ra tiv no-lo gi sti~ ke i op {te po -
slo ve, snab de va we, odr ̀ a va we, sa o bra }aj i tran sport, od no sno za
osta le lo gi sti~ ke funk ci je. Od sek za op {tu lo gi sti ku i re fe ra ti za
in fra struk tu ru i zdrav stvo na la ze se u Ode qe wu za osta le lo gi -
sti~ ke po slo ve. U sa sta vu Upra ve su i iz vr {ne je di ni ce – Cen tral na
lo gi sti~ ka ba za i 64. lo gi sti~ ki ba ta qon.
Cen tral na lo gi sti~ ka ba za je ste naj ve }a lo gi sti~ ka je di ni ca u
Voj sci, pr ven stve no na me we na za re a li za ci ju za da ta ka u okvi ru
funk ci je snab de va wa je di ni ca i usta no va Mi ni star stva od bra ne i
Voj ske. Ima ~e ti ri skla di {na ba ta qo na, ~i ja su skla di {ta ras po -
re |e na na ce loj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je. Od ne ka da {we 46.
lo gi sti~ ke bri ga de na stao je 64. lo gi sti~ ki ba ta qon, ko ji lo gi sti~ ki
po dr ̀ a va Mi ni star stvo od bra ne, Ge ne ral {tab Voj ske Sr bi je i deo
je di ni ca i usta no va u Be o gra du.
Pro me ne u lo gi sti ci uskla |e ne su sa sma we nim bro jem gar ni -
zo na i gar ni zo nih me sta. Taj po sao jo{ ni je za vr {en do kra ja, a u
na red nom pe ri o du }e mo po ku {a ti da lo gi sti ku jo{ vi {e or ga ni zu je -
mo na te ri to ri jal nom prin ci pu. Lo gi sti~ ka po dr {ka na ope ra tiv nom
ni vou u nad le ̀ no sti je Kop ne ne voj ske, ViP VO i Ko man de za obu ku,
a re a li zu ju je lo gi sti~ ki sa sta vi u wi ho vim je di ni ca ma.
Pri li kom us po sta vqa wa si ste ma lo gi sti~ ke po dr {ke ru ko vo -
di li smo se zah te vom da Voj sci tre ba ra ci o nal no i efi ka sno or ga -
ni zo van si stem, ko ji ni je sam se bi svr ha. Im pe ra tiv lo gi sti ke je ste
da za do vo qi sve ma te ri jal ne, zdrav stve ne i in fra struk tur ne po -
tre be Voj ske u obu ci i sva ko dnev nom ra du, ali i bu du }em an ga ̀ o va -
wu u mi rov nim mi si ja ma.
Sa sta vi lo gi sti ke za dat ke iz vr {a va ju u okvi ru funk ci ja, jer je
lo gi sti~ ka po dr {ka or ga ni zo va na na funk ci o nal nom prin ci pu.
Stawe naoru`awa
ΠIma li Voj ska Sr bi je
je din stven in for ma ci o ni
si stem lo gist ke?
– Lo gi sti ka Voj ske Sr bi je
ne ma je din stven in for ma ci o ni
si stem, {to pred sta vqa pro -
blem pri li kom re a li za ci je za -
da ta ka. Po sto je po je di na~ ni
pro gra mi – za pra }e we mo tor -
nih vo zi la, vo |e we ope ra tiv ne
evi den ci je, iz ra du pro ra ~u na
rat nih ma te ri jal nih re zer vi i
broj ni pro jek ti, ko ji ni su me |u -
sob no po ve za ni. Kra jem pro {le
go di ne, Voj ska je, uz po dr {ku Upra ve za od bram be ne teh no lo gi je
Mi ni star stva od bra ne i Teh ni~ kog re mont nog za vo da u Kra gu -
jev cu, uve la i in for ma ci o ni si stem za pra }e we kvan ti ta tiv nog
i kva li ta tiv nog sta wa uboj nih sred sta va.
U pro te klom pe ri o du po seb no nas je mu ~i lo sta we pe {a dij -
skog na o ru ̀ a wa. Za to je Upra va za lo gi sti ku raz vi la pro gram -
ski pa ket za pra }e we na o ru ̀ a wa i voj ne opre me, od no sno po da -
ta ka o to me gde se ko je sred stvo na la zi i u ko jim ko li ~i na ma, a
ta ko |e i o we go vim bit nim ka rak te ri sti ka ma – skla di {nim i
fa bri~ kim bro je vi ma i is prav no sti. Pro gram pra ti i pro me nu
sta wa sred sta va kod ko ri sni ka. Nad le ̀ ni su ga ve ri fi ko va li i
in sta li ra li, a pri pad ni ci ope ra tiv nih sa sta va ospo so bi li su
se za ko ri {}e we. U okvi ru po pi sa sred sta va u je di ni ca ma Voj ske
i Mi ni star stva od bra ne pla ni ra no je da se evi den ti ra pe {a -
dij sko na o ru ̀ a we, pre ma fa bri~ kim bro je vi ma, ta ko da do apri -
la 2009. go di ne ima mo a`u ri ra nu ba zu po da ta ka. Po me nu ti pro -
gram mo ̀ e bi ti osno va za iz ra du in for ma ci o nog si ste ma lo gi -
sti ke, ko ji }e bi ti kom pa ti bi lan osta lim pro gra mi ma i in te gri -
san u je din stven in for ma ci o ni si stem Voj ske Sr bi je.
Voj ske Sr bi je. Rat ne ma te ri jal -
ne re zer ve mo ra ju se pra vo vre -
me no ob na vqa ti, po seb no one
ko je ima ju ogra ni ~en rok ~u va -
wa. Po sto ji i pro blem ~u va wa,
tro {e wa i za na vqa wa sa ni tet -
skih kom ple ta i le ko va, te je po -
treb no pro pi sa ti no vu struk tu ru
re zer vi.
Od lu kom Vla de Re pu bli ke
Sr bi je o od re |i va wu prav nih
li ca od zna ~a ja za od bra nu ze -
mqe, stvo re ni su uslo vi za for -
mi ra we li ste rad nih or ga ni za -
ci ja ko je se ba ve pro iz vod wom,
pro me tom i pru ̀ a wem uslu ga
zna ~aj nim za od bra nu ze mqe, a
ko je tra ba da obez be de i ~u va ju
deo re zer vi za po tre be si ste ma
od bra ne. Za sa da ni su od re |e na ta kva pred u ze }a, pa smo za dr ̀ a li
mo del iz ra ni jeg vre me na, {to ne na ru {a va ope ra tiv ne spo sob no -
sti Voj ske.
Upra va za lo gi sti ku tre nut no ima 85 ugo vo ra sa ci vil nim pred -
u ze }i ma o odr ̀ a va wu sred sta va na ni vou la kog i sred weg re mon ta.
U pro {loj go di ni su Upra va za zdrav stvo i Upra va za snab de va we
Mi ni star stva od bra ne sklo pi le 159 ugo vo ra, od ko jih su 54 za le -
~e we, a 105 za snab de va we u apo te kar skim usta no va ma. Ugo vo ri su
traj nog ka rak te ra, te je re {e no zdrav stve no zbri wa va we i snab de -
va we le ko vi ma u gar ni zo ni ma gde Voj ska ne ma ka pa ci te te.
Ide ja je, da u si ste mu lo gi sti~ ke po dr {ke Voj ska ne raz vi ja sve
po treb ne ka pa ci te te, po go to vo u ma wim gar ni zo ni ma, pa je pla ni -
ra no da se za deo po slo va i za da ta ka oslo ni na ci vil ne struk tu re,
ko je u po je di nim obla sti ma ima ju ka pa ci te te i za voj ne po tre be, pr -
ven stve no u odr ̀ a va wu, tran spor tu i zdrav stvu. Me |u tim, one jo{
ni su pre po zna te i pre ci zno od re |e ne u ak tu el nim uslo vi ma pre -
struk tu ri sa wa pred u ze }a i wi ho ve vla sni~ ke tran sfor ma ci je.
ΠKa kva je da nas si tu a ci ja sa skla di {te wem i ~u va wem uboj nih
sred sta va? Ka ko spre ~i ti do ga |a je po put onih na Pa ra }in skim
utri na ma?
– Odav no po sto ji pro blem skla di {te wa i ~u va wa uboj nih sred -
sta va, wi ho vog vi {ka i za na vqa wa. Voj ska tre nut no oko 6.800 to na
raz li ~i te mu ni ci je ~u va na otvo re nom. Ona se, za raz li ku od osta -
lih sred sta va i voj ne opre me, mo ra odr ̀ a va ti i ka da je vi {ak, jer
pred sta vqa po ten ci jal nu opa snost. Skla di {ta u ko ji ma se uboj na
sred stva ~u va ju iz gra |e na su pre mno go go di na, a wi ho ve zo ne si gur -
no sti i pi ro teh ni~ ke bez bed no sti na ru {e ne su na knad nom iz grad -
wom okol nih ci vil nih obje ka ta.
Zna mo ko li ko nam uboj nih sred sta va tre ba, pre ma na o ru ̀ a -
wu ko je ima mo u Voj sci Sr bi je, a sve osta lo pro gla {e no je su vi -
{nim. Pro blem vi {ka sred sta va mo ̀ e se re {i ti na ne ko li ko na -
~i na, naj pre pro da jom. Ona se od vi ja, ali su re zul ta ti znat no lo -
{i ji od o~e ki va nih, zbog sla bog in te re so va wa na tr ̀ i {tu. Dru gi
na ~in je ste ras ho do va we i de la bo ra ci ja, od no sno uni {ta va we
uboj nih sred sta va. Za to su po treb na znat na nov ~a na ula ga wa i
ka pa ci te ti ko je ima ju Teh ni~ ki re mont ni za vod u Kra gu jev cu i na -
men ska in du stri ja. Me |u tim, oni ni su do voq ni da se sva su vi {na
uboj na sred stva de la bo ri {u u `e qe nom ro ku. Ta ko ozbi qan pro -
blem do dat no op te re }u je i to {to u Sr bi ji ne po sto je od go va ra ju }e
teh no lo gi je za de la bo ra ci ju po je di nih vr sta uboj nih sred sta va, pr -
ven stve no spe ci jal ne i dim ne mu ni ci je. U tim okol no sti ma pred u -
ze li smo do dat ne me re za po boq {a we bez bed no sti, od no sno oba -
vi li smo kon trol no-teh ni~ ke pre gle de uboj nih sred sta va u svim
skla di {ti ma. Pro {le go di ne je da na est ti mo va lo gi sti ke ne pre -
kid no je kon tro li sa lo sta we
uskla di {te nih uboj nih sred sta -
va – pro tiv a vi on skih i pro ti -
vo klop nih ra ke ta, uboj nih sred -
stva na trup nom i van trup nom
ni vou i uboj nih sred sta va Re~ ne
flo ti le. Iz dvo je na su, i na de -
la bo ra ci ju i uni {ta va we pre -
da ta ona sred stva ko ja ni su bi -
la bez bed na za ~u va we.
Tre }i, a u na {im uslo vi ma
naj ve }i do pri nos po boq {a wu
bez bed nog ~u va wa uboj nih
sred sta va, bio bi da se iz gra -
de no vi skla di {ni kom plek si i
objek ti u po sto je }im skla di -
{ti ma, ~i me bi se omo gu }i lo
uslov no i bez bed no ~u va we
uboj nih sred sta va, a iz be glo
~u va we na otvo re nom pro sto -
ru. Pla ni ra se iz grad wa dva
no va skla di {na kom plek sa i 23
objek ta u per spek tiv nim skla -
di {ti ma, ali to zah te va ve li ke
in ve sti ci je ko je tre nut no ni su obez be |e ne u pot pu no sti. Jed no od
re {e wa mo glo bi bi ti i fi nan si ra we iz Na ci o nal nog in ve sti ci -
o nog pla na.
Œ [ta je obe le ̀ i lo lo gi sti~ ku po dr {ku u pro te kloj go di ni?
– U pro te kloj go di ni obez be di li smo ne pre kid nost u funk ci o -
ni sa wu lo gi sti~ ke po dr {ke.
Ku po vi nom 11.100 to na po gon skog go ri va re a li zo va no je
snab de va we za re dov nu po tro {wu, a de lom i po boq {a na po pu na
van trup nih re zer vi. Oko 4.200 to na go ri va na ba vqe no je za Va -
10 15. januar 2009.
intervju
Vojni buxet
ΠSma wen je voj ni bu xet
za 2009. go di nu. Ho }e li se
to od ra zi ti na za dat ke ko -
je lo gi sti ka iz vr {a va?
– Pro jek ci ja bu xe ta za
2009. re al no je ma wa u od no su
na 2008. go di nu, {to zna ~i da
}e se sma wi ti i mo gu} no sti za
fi nan si ra we za da ta ka lo gi sti -
ke. U tim okol no sti ma ni je re -
al no o~e ki va ti ve }a ula ga wa u
raz voj ne za dat ke, {to na me }e
po tre bu da se de fi ni {u pri o -
ri te ti nu ̀ ni za ope ra tiv nu spo -
sob nost Voj ske, od no sno za da ci ko ji su u Ge ne ral {ta bu pre po -
zna ti kao naj va ̀ ni ji. U wih sva ka ko spa da ju i za da ci lo gi sti ke,
~i ja re a li za ci ja obez be |u je po treb ne uslo ve za ̀ i vot, rad i de -
lo va we je di ni ca Voj ske. Pri li kom ras po de le do de qe nih fi nan -
sij skih sred sta va do bro }e nam do }i is ku stva iz ra ni jih vre me -
na, ka da smo pre te ̀ no re {a va li pri o ri tet ne po tre be.
zdu ho plov stvo, a efek ti se
ogle da ju u po ve }a nom bro ju na -
le ta na {ih pi lo ta. Na bav kom
oko 3.100 pne u ma ti ka, 5.500
aku mu la to ra i 1.730 ra znih
ce ra da i na vla ka, ubla ̀ i li
smo pro ble me ko ji su op te re }i -
va li je di ni ce Voj ske. Za to smo
iz dvo ji li znat na fi nan sij ska
sred stva, a re a li zo va nim na -
bav ka ma obez be di li smo bo qu
is prav nost i si gur nost mo tor -
nih vo zi la, ar ti qe rij skih oru -
|a i bor be nih vo zi la.
Na osno vu po tre ba, je di ni -
ca ma je is po ru ~e no 14.000 to na
ma zu ta, 2.000 to na lo`-uqa,
8.300 to na ugqa, te se dam na est
mi li o na kub nih me ta ra ga sa i
6.000 pro stor nih me ta ra dr va.
Ni je bi lo pre ki da u snab de va -
wu ener gen ti ma. Za li he na ni -
vou Voj ske, po ~et kom ja nu a ra,
bi le su u pro se ku za oko 80 da -
na. U vre me ga sne kri ze bi lo je
pro ble ma sa mo u jed noj pan ~e -
va~ koj ka sar ni, ali su kao al -
ter na ti va bla go vre me no po sta -
vqe ne 34 pe }i za gre ja we na
~vr sto go ri vo i obez be |e ne do -
voq ne ko li ~i ne ogrev nog dr ve ta.
Je di ni ca ma Voj ske po de qe -
no je oko 11.000 to na van skla -
di {nih ar ti ka la hra ne i oko
3.000 to na skla di {nih ar ti ka -
la hra ne, ~i me je obez be |e na
re dov na po tro {wa i po pu na
re zer vi hra ne na ni vou od 96
od sto. Ukup no je pri pre mqe no
i po de qe no oko 3.300.000
dnev nih obro ka hra ne i oko
4.000.000 ra znih do pu na u
hra ni. Od 1. ja nu a ra pri me wu -
je se no vi Plan is hra ne, ko ji
uva ̀ a va spe ci fi~ no sti u is -
hra ni mla dih qu di. Pro {le go -
di ne obu kli smo 16.831 re gru -
ta. Re zer ve uni for me su ne do -
voq ne, ta ko da je u 2009. po -
treb no re a li zo va ti no ve na -
bav ke. Za vr {e no je i pre o zna -
~a va we uni for mi svih pri pad -
ni ka Voj ske.
Sek tor za ma te ri jal ne re sur se ugo vo rio je pre da ju opa snih
ma te ri ja iz ka sar ni i ma ga ci na Voj ske ovla {te nim pred u ze }i ma –
pre da te su oko 552 to ne ra bqe nih uqa, ko ja na sta ju u pro ce su odr -
`a va wa, oko 470.000 ki lo gra ma fur de od ras ho do va nih olov nih
aku mu la to ra i oko 6.000 ki lo gra ma od nikl-kad mi jum skih aku mu la -
to ra. Po red to ga, pre da to je i oko 23.000 li ta ra opa snih ma te ri -
ja iz ras ho do va nih ABH sred sta va.
Uni {te no je oko 4.500 to na raz li ~i tih ne per spek tiv nih i su vi -
{nih uboj nih sred sta va i de la bo ri sa no oko 30 od sto vi {ko va pro -
tiv ten kov skih mi na. Re mont nom
za vo du u Kra gu jev cu pre da li smo
i 32 to ne uboj nih sred sta va sa
ne sta bil nim ba rut nim pu we -
wem.
Pro {le go di ne ospo so -
bqe no je 56 pri pad ni ka lo gi sti -
ke Voj ske Sr bi je za skla di {te -
we i ~u va we uboj nih sred sta va,
32 za uni {ta va we za o sta lih ne -
ek splo di ra nih uboj nih sred sta -
va, 14 pi ro teh ni ~a ra za hu ma -
ni tar no raz mi ni ra va we, pre ma
me |u na rod nim stan dar di ma, a
10 pri pad ni ka za vr {i lo je kur -
se ve u ino stran stvu.
Na osno vu ugo vo ra Upra ve
za snab de va we Mi ni star stva od -
bra ne, ko mi si o na ri ma je pre da -
to oko 56.000 ko ma da pe {a dij -
skog na o ru ̀ a wa, 1.500 ko ma da
uboj nih sred sta va, 266 mo tor nih
vo zi la, 1.600 in ̀ i we rij skih
sred sta va, 304 teh ni~ ka, 170 in -
ten dant skih i 15 sa ni tet skih
sred sta va. Na taj na ~in je di ni ce
Voj ske su ras te re }e ne de la su vi -
{nih sred sta va, a ostva ren je i
pri hod od oko 73 mi li o na di na ra
i 7,5 mi li o na do la ra.
Pro da jom ras ho do va nih sred sta va u sa bir no-pro daj nim cen -
tri ma Voj ske, u Ze mu nu i Ni {u, ostva ri li smo pri hod u vi si ni od
oko 183 mi li o na di na ra, od to ga smo 50 mi li o na is ko ri sti li za ku -
po vi nu gu ma i aku mu la to ra, 30 za re mont i pri pre mu 197 ter mo e -
ner gent skih po stro je wa za grej nu se zo nu. Osta tak nov ca ko ri sti li
smo ka ko bi smo fi nan si ra li lo gi sti~ ke za dat ke za ko je ni je bi lo
do voq no bu xet skih sred sta va.
Za 20 do 30 od sto po boq {a no je i sta we funk ci o nal ne is -
prav no sti bor be ne teh ni ke, na ro ~i to bor be nih vo zi la, va zdu ho plo -
va, ra dar skih i ra ket nih si ste ma. Ku pqe no je 65 no vih put ni~ kih vo -
zi la, 31 te ren sko vo zi lo, 22 do stav na vo zi la i {est sred sta va in -
te gral nog tran spor ta. Re a li zo va na je i pre re gi stra ci ja vi {e od
16.000 voj nih mo tor nih vo zi la.
ΠKo ji su pla no vi Upra ve za lo gi sti ku u na red nom pe ri o du?
– Na pr vom me stu je ste per so nal. Za to su na {i pri o ri te ti u
na red nom vre me nu {ko lo va we, usa vr {a va we i kur si ra we ka dra,
ali i od go va ra ju }e vo |e we u slu ̀ bi.
Dru gi, ne ma we zna ~a jan za da tak je ste po boq {a we or ga ni za -
ci je si ste ma lo gi sti~ ke po dr {ke ra di po ve }a wa efi ka sno sti i
efek tiv no sti, te da bi se po slo va lo sa ma wim gu bi ci ma i ra ci o -
nal ni jim utro {kom qud skih i ma te ri jal nih ka pa ci te ta.
Za tim sle de oslo ba |a we od ne per spek tiv nih i su vi {nih sred -
sta va, kon ver zi ja voj nih ne po kret no sti, una pre |e we in for ma ti~ ke
po dr {ke i raz voj je din stve nog in for ma ci o nog si ste ma lo gi sti ke.
Ne za o bi la zna je i me |u na rod na voj na sa rad wa. Uz sve to, neo p hod -
na nam je i no va nor ma tiv na re gu la ti va.
Kao i u fud ba lu, o ko me svi obi~ no sve zna ju, mno gi ve ru ju da
se raz u me ju u lo gi sti ku. Naj ~e {}e su to ide je ko je ni je mo gu }e re a li -
zo va ti. Do bro je {to pret po sta vqe ni ima ju raz u me va wa i slu ha za
po slo ve lo gi sti ke, jer lo gi sti ku tre ba uskla di ti sa re al nim po tre -
ba ma i mo gu} no sti ma, ko je ni ka da ni su ide al ne. Tre nut no se vi {e
ba vi mo pro {lo {}u jer smo na sle di li broj ne pro ble me – in fra -
struk tu ru, vi {ko ve – {to pred sta vqa te {ko }e za sa vre me nu or ga ni -
za ci ju.
Vla di mir PO^U^
Sni mio Da ri mir BAN DA
11
Normativna regulativa
ΠNa ko jim nor ma tiv nim do ku -
men ti ma po ~i va na{ si stem lo -
gi sti ke?
– Tre nut no se si stem lo -
gi sti~ ke po dr {ke osla wa na po -
sto je }a uput stva i pra vi la iz
vre me na po za din skog obez be |e -
wa, ko ji ni su u skla du sa ak tu el -
nom or ga ni za ci jom Mi ni star -
stva od bra ne i Voj ske Sr bi je.
Jo{ ni su do ne ti dok tri -
nar ni do ku men ti lo gi sti ke.
Neo d go va ra ju }i do ku men ti iz
obla sti ma te ri jal nog po slo va -
wa, ko ji ma se re gu li {u po stup ci i nad le ̀ no sti za ras po la ga we
sred stvi ma, pred sta vqa ju do dat nu te {ko }u.
U Ge ne ral {ta bu se tre nut no ra de stu di je raz vo ja ro do va i
slu ̀ bi, u okvi ru ~e ga je Upra va za lo gi sti ku nad le ̀ na za stu di ju
Kon cept raz vo ja slu ̀ bi lo gi sti ke. Stu di ja tre ba da opi {e po -
sto je }e sta we i de fi ni {e {ta se u obla sti lo gi sti~ ke po dr {ke
Voj ske `e li po sti }i do 2011, od no sno 2015. go di ne. Na osno vu
to ga de fi ni sa }e se po slo vi i za da ci po je di nih lo gi sti~ kih slu -
`bi i po nu di ti mo del za do sti za we `e qe nog ci qa. Stu di ju }e mo
okon ~a ti do kra ja ja nu a ra, a bi }e po la zna osno va za kre i ra we
na {ih pla no va re mon ta, opre ma wa i raz vo ja sred sta va lo gi -
sti ke, ali i usa vr {a va wa lo gi sti~ kog ka dra.
aktuelno
12
U stre qa ni Voj ne aka de mi je na Ba wi ci, od 5. do 25. ja nu a ra,
47 de ~a ka i de voj ~i ca, u~e ni ka be o grad skih osnov nih i sred wih {ko -
la po ha |a {ko lu stre qa {tva. To kom zim skog ras pu sta |a ci ma je omo -
gu }e no da u~e stvu ju u edu ka tiv nim pro gra mi ma i ra di o ni ca ma, sport -
sko-re kre a tiv nom pro gra mi ma i kam po vi ma ko je su or ga ni zo va li
Mi ni star stvo spor ta i omla di ne, Grad Be o grad i grad ski Se kre ta -
ri jat za sport i omla di nu.
Pred sed nik Stre qa~ kog klu ba „Aka de mac” pu kov nik mr Mi tja
Gr gi} ka ̀ e da je Voj na aka de mi ja do bi la or ga ni za ci ju {ko le stre qa -
{tva na kon kur su ko ji je spro ve den u ok to bru. Pre ma we go vim re ~i -
ma, to je pr va ak tiv nost te vr ste ko ju Aka de mi ja or ga ni zu je na kon
sko ro 20 go di na. On is ti ~e da je za ni ma we za po ha |a we {ko le stre -
qa {tva ve li ko, ali da su ka pa ci te ti ogra ni ~e ni na tri jed no ~a sov -
ne sme ne po de set u~e ni ka dnev no.
Po red pu kov ni ka Gr gi }a, sa be o grad skim |a ci ma ra de pot pu -
kov nik I{tvan Po qa nac i voj ni slu ̀ be nik Qi qa Mi lo sa vqe vi},
ko ji ima ju bo ga to is ku stvo u obu ci stu de na ta Voj ne aka de mi je. Po la -
zni ci {ko le stre qa {tva, po red teh ni ke ni {a we wa, oki da wa, za u -
zi ma wa pra vil nih sta vo va za ga |a we va zdu {nom pu {kom, u~e i pra -
vi la po na {a wa i me re bez bed no sti na stre li {tu.
Pre ma mi {qe wu or ga ni za to ra, {ko la bi mo gla da uka ̀ e na
ne ke no ve ta len te u spor tu ko ji je na {oj ze mqi do neo vi {e od li~ ja.
Naj u spe {ni ji po la zni ci {ko le, po jed na de voj ~i ca i de ~ak osnov nog
i sred wo {kol skog uz ra sta, po sle za vr {et ka kur sa do bi }e zna~ ke
„do bar” i „od li ~an” stre lac. A. P.
U ka sar ni „Rast ko Ne ma wi}” u Pan ~e vu pri pad ni ci Spe ci jal -
ne bri ga de odr ̀ a li su po men po gi nu lim pri pad ni ci ma 72. spe ci jal -
ne bri ga de.
Po me nu su pri su stvo va li i ~la no vi po ro di ca po gi nu lih pri -
pad ni ka, ko man dan ti 72. spe ci jal ne bri ga de, sa ge ne ral-ma jo rom
Alek san drom @iv ko vi }em na ~e lu, pred stav ni ci Srp ske pra vo slav -
ne cr kve i pri ja te qi bri ga de. V. K.
Pri zna we op {ti ne Ki kin da
pot pu kov ni ku [ef ke tu Ina je to vi }u
Na sve ~a no sti pri re |e noj u Skup {ti ni op {ti ne Ki kin da,
pred sed nik Ja go da To lic ki i za me nik pred sed ni ka Vla di mir Ili}
uru ~i li su tra di ci o nal ne go di {we na gra de, sport ska pri zna wa i
za hval ni ce – gra |a ni ma, pred u ze }i ma, udru ̀ e wi ma gra |a na i or -
ga ni za ci ja ma ko ji su svo jim ra dom u pro te kloj go di ni da li zna ~a jan
do pri nos raz vo ju Ki kin de.
Pri zna we je uru ~e no i pot pu kov ni ku [ef ke tu Ina je to vi }u,
ko man dan tu Voj nog odeq ka Ki kin da zre wa nin skog Voj nog od se ka,
ko ji je na toj du ̀ no sti od 2006. go di ne, a ra dio je pre to ga u ne ka -
da {woj 14. pbr u tom ba nat skom gra du. B. M. P.
Sportska humanitarna
akcija u Ni{u
Hu ma ni tar na ko {ar ka {ka utak mi ca iz me |u „Er go no ma“ iz
Ni {a i be o grad ske „Cr ve ne zve zde“ od i gra na je 30. de cem bra u
sport skoj ha li „^a ir“. No vac sa ku pqen od pro da je ula zni ca u iz -
no su od 135.000 di na ra na me wen je za le ~e we Ma ti je Ni ko li }a,
si na de se ta ra po ugo vo ru Go ra na Ni ko li }a iz 230. sa mo stal nog
ra ket nog di vi zi o na PVO.
Ne po sred no pre utak mi ce ko man dant 250. ra ket ne bri ga -
de PVO pu kov nik dr Mi o drag Gor di} za hva lio je sport skim
klu bo vi ma „Er go nom“ i „Cr ve na zve zda“, od no sno di rek to ru
Dra ga nu ]i ri }u i tre ne ru Sve ti sla vu Pe {i }u, te svim pri sut -
nim gle da o ci ma ko ji su po mo gli hu ma ni tar nu ak ci ju za le ~e we
ma log Ma ti je u Mo skvi.
Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi
u no vo sad skoj ka sar ni
„Alek san dar Be ri}“
Pri pad ni ci Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je i ~la no vi no vo sad -
ske po dru ̀ ni ce hu ma ni tar nog dru {tva `e le zni ~a ra Sr bi je „Ko -
sta din Ve se li no vi} Ko sta” u za jed ni~ koj hu ma ni tar noj ak ci ji do -
bro voq no su da li krv. Ak ci ja je iz ve de na u okvi ru ci vil no-voj ne
sa rad we, a u no vo sad skoj ka sar ni „Alek san dar Be ri}” oko sto ti nu
rad ni ka @ele zni ca Sr bi je iz Ru me, Ni {a, Za je ~a ra, Va qe va, U`i -
ca, No vog Sa da i dru gih me sta {i rom Sr bi je i isti broj sta re {i -
na, pro fe si o nal nih voj ni ka i voj ni ka na od slu ̀ e wu voj nog ro ka,
pri pad ni ka Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je, da lo je oko 90 li ta ra
dra go ce ne te~ no sti.
Pre ma re ~i ma La di sla va Kin ke, jed nog od ko or di na to ra hu -
ma ne ak ci je, ko ji je i pri pad nik re zer vnog sa sta va pon to nir ske je -
di ni ce Re~ ne flo ti le, ova kva ak ci ja je, po red osta log, i pri li ka za
upo zna va we i za jed ni~ ko dru ̀ e we sa pri pad ni ci ma Voj ske.
Dr Ma ri ka Qu be nov, vo |a mo bil ne eki pe In sti tu ta za tran -
sfu zi o lo gi ju VMA, is ta kla je da je od ziv bio od li ~an, a stru~ wa ci
VMA naj sa vre me ni jim te sto vi ma kr vi pr o ve ri li su zdra vqe i da li
po treb ne sa ve te do bro voq nim da va o ci ma.
B. M. P.
Po men po gi nu lim pri pad ni ci ma
72. spe ci jal ne bri ga de
\a ci u~e stre qa {tvo
na Voj noj aka de mi ji
13
P E R A S P E R A
Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]
Zid pla ~a
Zva ni~ ni
Je ru sa lim ne
od u sta je, ne za vi sno
od smi ru ju }e
re zo lu ci je
Sa ve ta
bez bed no sti UN.
Ope ra ci ja
}e bi ti
za u sta vqe na kad
„Ha mas vi {e ne
bu de u sta wu da
is pa qu je svo je
ra ke te na Izra el“.
Na rav no da
ta kav is hod ni je
mo gu}, i pod se }a na
sa vet ko ji je rim ski
se na tor Agri pa
dao Ne ro nu:
„Ti mo ̀ e{ da
po bi je{ sve u
car stvu ko ji ti
sme ta ju, osim
jed no ga!“
„Ko je taj?“
– pi tao je
dik ta tor sme log
sa vet ni ka.
„Tvoj na sled nik!“
– od go vo rio je
Agri pa.
UU no vem bru 2003. pri vat nim po slom sam se
za te kao u Izra e lu. Za dve sed mi ce, iz najm -
qe nim au tom mo glo se pro kr sta ri ti ~i ta -
vom dr ̀ a vom, i to vi {e pu ta. Ali va ̀ no je vi de ti
bar tri stva ri: sta ri deo Je ru sa li ma, cr kvu Sve -
tog gro ba i Mr tvo mo re.
Uba cio sam svo ju ce du qi cu sa `e qa ma u jed no
udu bqe we na „Zi du pla ~a“. Vi {e se ne se }am {ta sam
ta mo na pi sao, ali }e bi ti da mo ji zah te vi ni su usli -
{e ni, ina ~e bih ve} znao. Vi deo sam pra zan Hri stov
grob i slo bod no leb deo u gu stoj vo di Mr tvog mo ra.
Izra el je ste ze mqa ko ja fa sci ni ra. Sva ke go -
di ne sti ̀ u Je vre ji iz svih kra je va sve ta da bi se ko -
na~ no use li li u „obe }a nu ze mqu“. Or to dok sni ver -
ni ci, ko ji ima ju sna ̀ an uti caj na sve tov ni `i vot, ~e -
ka ju po vra tak Me si je, i uvek su sprem ni za we gov si -
la zak me |u taj sil no iz me {a ni svet na uskom pro sto -
ru tro me |e tri kon ti nen ta.
Sva ko pri zi va svo ga bo ga, a usred Je ru sa li ma
dve sve ti we op sta ju na istom pro sto ru: Iro dov hram
i zlat na ku po la.
U Je ru sa li mu i Tel Avi vu voj ni ci {e ta ju gra dom
na o ru ̀ a ni. U ma ga ci ni ma au to mat skih pu {a ka no se
boj nu mu ni ci ju. Ni kad se ne zna kad mo ̀ e da po~ ne.
Ina ~e se ne mo ̀ e zna ti ko je pr vi po ~eo! Spi ra la
na si qa i smr ti iz gle da se ne mo ̀ e za u sta vi ti no vim
na si qem. Ali kad pad ne krv – ra zu ma vi {e ne ma, ma -
kar on bio i po li ti~ ki, ma kar se qud ski ob zi ri svo -
di li na o~u va we po sled we gra ni ce op stan ka.
Je vre ji u Izra e lu, i svu da u sve tu, no se u svo jom
re la tiv no bli skom pam }e wu sna ̀ nu strep wu od is -
tre bqe wa. An ti se mi ti zam i da nas `i vi, kao re ci div
na ci sti~ ke, a i sta qi ni sti~ ke pro {lo sti. Od go vor
ci o ni zma na ta kvo sta we stva ri ume da bu de na ro gu -
{en, po ne kad i bru ta lan.
NNa kon ti nen tal noj tro me |i ve} se de ce ni ja ma
vo di bor ba za op sta nak. Je ru sa li mu se za me ra
da naj tra gi~ ni ji deo je vrej ske isto ri je ko ri sti
kao oprav da we za sva ko na si qe. Ina ~e je Kne set,
izra el ski par la ment, ogra |en bo dqi ka vom `i com.
Opa snost od te ro ri zma ta mo ni je pro iz vod po li ti~ ke
pa ra no je, ne go sta we stva ri. I po red sve ga, kao da se
ne `i vi u at mos fe ri stra ha od na pa da. Ako bom ba{
sa mo u bi ca ra zo ri grad ski au to bus, ili ka fi}, ili se
„ak ti vi ra“ na au to bu skoj sta ni ci, ili pi ja ci, to se
do ̀ i vqa va kao tra ge di ja ko ja se mo ra pre ̀ i ve ti. I
`i vot se na sta vqa. Ali uvek sle di od ma zda.
Po svo joj su {ti ni, te ro ri zam je ne se lek ti van.
On pred sta vqa „jav nu, na sil nu po li ti~ ku bor bu, uz
glo bal nu me dij sku eks plo a ta ci ju ra zor nih u~i na ka!“
To je jed na od mo gu }ih de fi ni ci ja „svr sis hod nog na si -
qa“, ko je je u re gru to va wu „mu ~e ni~ kih od re da sa mo u -
bi ca“ do bi lo no vu di men zi ju. Mo gu }e da je fa na ti~ -
no, sa mo u bi la~ ko i ubi la~ ko uka zi va we na pro blem,
tra ge di ju pro {i ri lo do gra ni ca da se vi {e ni {ta ne
mo ̀ e kon tro li sa ti, ne go si lom. A kad se ona upo tre -
bi „pre ko mer no“, on da se tek vi {e ni {ta ne mo ̀ e
kon tro li sa ti.
Mo ̀ da bi se na si qe mo glo za u sta vi ti spon ta -
nim ga {e wem ra za ra wa. To je je dan od re ce pa ta za
re la tiv no smi ri va we te ro ri zma, ia ko se mi sli ka -
ko je ta kva ide ja na iv na i uto pi sti~ ka. Dru ge, bo qe,
za sad ne ma. Ako se ne zna ko je pr vi za po ~eo, mo ra -
lo bi se zna ti ko je pr vi pre stao.
To mu svet u ko me si la vo di ra zum, ne }e pri -
zna ti kao sna gu ra cia, ne go kao sla bost u ban do gla -
vo sti. I za to pre ki da na si qa ne }e bi ti! Pre sve ga
za to {to je in for ma ci ja o ve li kom bro ju `r ta va i
gro znom ra za ra wu ona ko ja pre ki da sve osta lo. A
to ga se ne }e li {i ti ni je dan me dij ko ji do no si naj go -
re ve sti iz pla ne tar ne gla di ja tor ske are ne. To ni je
ni {ta dru go ne go „po li ti ka dru gim sred stvi ma“, ka -
ko re ~e onaj te o re ti ~ar na gra ni ci iz me |u ra ta i
ve {ti ne mo gu }eg.
Ope ra ci ja u Ga zi ve} je do bi la di men zi je bor -
be iz me |u or ga ni zo va ne voj ske i grad ske ge ri le. To
je am bi jent ko ji pro iz vo di naj te ̀ e `r tve i ve li ka
ra za ra wa. Me |u ogrom nim bro jem ne vi nih ci vi la
kri ju se opa sni te ro ri sti. Si gur no je da su oni uze -
li sve svo je su na rod ni ke kao ta o ce, i da }e u ofan -
zi vi izra el ske voj ske bo qe pro }i od ne du ̀ nih sta -
nov ni ka Ga ze.
IIz re do va Pa le stin skih de ~a ka, ko ji su do -
`i ve li in va zi ju na Ga zu, bi }e re gru to va ni
no vi „mu ~e ni ci“, no va de ca te ro ri zma. Za
ga {e we mr ̀ we po treb ne su bar tri mir ne ge ne ra -
ci je. Ta ko mi sle oni ko ji su po ne {to za pi sa li u
isto ri ji. Bli ski is tok ne mo ̀ e da sa sta vi ni je dan
spo ko jan dan. Za ta kav ni vo ne mi ra sva ko ima svo -
je ube dqi ve raz lo ge: Izra el se od stal nih pret wi
is tre bqe wem bra ni dr ̀ av nim na si qem, Pa le stin -
ci svo je pra vo na op sta nak ~u va ju na si qem. ^i ta va
no va isto ri ja tog ma gi~ nog pro sto ra is pu we na je
gro bo vi ma i o~a jem.
Na me stu gde je Pon ti je Pi lat oprao ru ke po sle
Hri sto vog ras pe }a, u cr kvi Sve tog gro ba, sva ko ga da -
na tra je ho do ~a {}e svih ve ra. Ne ma ve }eg „skla da
raz li ~i tog“ ne go u sta rom Je ru sa li mu. Iz gle da da }e
ti qu di ve~ no tr go va ti i ̀ i ve ti u mi ru, sve dok ne gde
ne puk ne. Za sva ko ga ko ji tu `i vi, za sva ku ve ru, Je -
ru sa lim je sve to me sto. Za sva ko ga na svoj na ~in. To
je mo gu} nost za sklad, ali i je dan od iz vo ra tra gi~ -
nih ne spo ra zu ma.
Ve li ki pi sac i maj stor ji di {a Isak Ba {e -
vis Sin ger, ~i ta vo svo je de lo po sve tio je na sto -
ja wu Je vre ja da se vra te se bi, ma gde bi li u sve -
tu. Dr ̀ a va Izra el je mo ̀ da jed no od tih me sta.
Da nas se ona na la zi iz me |u mo }i da op sta ne i
po do zre wa ka ko to ~i ni.
Ofan zi va u Ga zi do ve la je do no vog ta la sa
an ti se mi ti zma. U ne kim si na go ga ma po ja vi li su
se na ci sti~ ki sim bo li. Isto kao {to te ro ri zam
ne `e li da iz beg ne `r tve, ne mo ̀ e ni ten kov ska
za vr {ni ca. Sve se vra }a na po ~e tak, i Zid pla ~a
je otvo ren za sve.
Autor je komentator lista „Politika”
14 15. januar 2009.
Usu sret 130. go di {wi ci voj ne {tam pe na ~el nik Upra ve za od no -
se sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne ka pe tan boj nog bro da
Pe tar Bo {ko vi} go vo rio je o in for ma tiv noj de lat no sti, ko ja u
re for mi sa nom si ste mu od bra ne za dr ̀ a va sta ri smi sao i do -
bi ja no ve funk ci je.
ΠGde je me sto voj ne {tam pe u me dij skoj sfe ri Sr bi je?
– U na {oj ze mqi po sto ji du ga tra di ci ja voj nog no vi nar stva, bez
ob zi ra na sve pro me ne u sfe ri in for mi sa wa i na po li ti~ ke okol -
no sti ko je su se to kom 130 go di na ne mi nov no me wa le. Da li je ovo
{to se da nas ra di pot pu no no vo i stra no? Ne. Po stu la ti su isti,
sa mo je no vi nar stvo da nas znat no br ̀ e i teh ni~ ki sa vre me ni je, {to
voj na `ur na li sti ka mo ra da is pra ti. Si stem od bra ne, ko ji je po -
sled wih go di na pre tr peo znat nu re kon struk ci ju, mo rao je da na u ~i
da slu {a jav no mwe we, da sa wim ko mu ni ci ra dvo smer no, jer jav no
mwe we, sem osta log, ~i ne i po re ski ob ve zni ci. Oni tre ba da zna ju
sve re le vant ne ~i we ni ce o si ste mu od bra ne, sve do to ga ka ko se i
za {to tro {i no vac na me wen Voj sci. Tran spa rent nost je je dan od
naj e fi ka sni jih na ~i na da se raz bi ju du go go di {we pred ra su de o si -
ste mu od bra ne kao za ~a u re nom. Po sao voj nog no vi nar stva u mi ru je -
ste da gra |a ni nu raz ob li ~i ono {to je de ce ni ja ma u jed no par tij skom
si ste mu bes po treb no bi lo mi sti fi ko va no.
ΠPo ru ke su, u osno vi iste, da nas i pre tri de set go di na.
Zar ne?
– Po ru ka ko ju voj no no vi nar stvo {a qe jav no sti da nas oslo bo -
|e na je ide o lo {kih i par tij skih ste ga. Oslo |e na je, pre sve ga, zbog
de mo kra ti za ci je dru {tva, ci vil ne kon tro le i re al no sti ko ja zah te -
va tran spa rent nost. To me u pri log idu i za ko ni o jav nom in for mi -
sa wu i do stup no sti in for ma ci ja od jav nog zna ~a ja. U sta rom Pra vi -
lu slu ̀ be, pri me ra ra di, po sto ja lo je vi {e od 30 ta ~a ka ko je su od -
re |i va le {ta je sve „voj na taj na”. U sve tu ko mu ni ka ci ja ka kav da nas
po zna je mo to je be smi sle no, jer je ve }i na po da ta ka do stup na na ve bu.
Da nas je, za raz li ku od pro {lih, ide o lo {ki obo je nih vre me na, gra -
|a ni ma po treb no ob ja sni ti za {to se po je di ni pro ce si u si ste mu do -
ga |a ju, uko li ko ̀ e li te da ti pro ce si us pe ju – pro fe si o na li za ci ja na
pri mer.
ΠIma li me sta ne za vi snom i slo bod nom voj nom no vi nar stvu?
– Na rav no. Ne mo ̀ e se po be }i od ~i we ni ca. Ne mo ̀ e te ih
gur nu ti pod te pih. U gra |an skom no vi nar stvu skre ta wem te me mo -
`e te i}i na dru gi ko lo sek, kod nas sve, pre ili ka sni je is pli va.
On da je {te ta ogrom na. Mi go vo ri mo i o pod vi zi ma i o afe ra ma.
Mo ̀ da je to i naj ve }a raz li ka iz me |u onog {to je bi lo ne kad i
onog {to je sad. Na rav no, Voj ska i MUP, kao in sti tu ci je ko je bri -
nu o bez bed no sti gra |a na u skla du sa no vim iza zo vi ma, ri zi ci ma
i pret wa ma, pre ma pri ro di po sla, ne ke stva ri dr ̀ e da qe od jav -
no sti. Ne ra di pu kog skri va wa, ne go za to {to se ta ko {ti ti bez -
bed nost upra vo te jav no sti.
ΠGde je do bro na sle |e voj nog no vi nar stva kod nas?
– Ozbiq ne dr ̀ a ve ni kad se ne li {a va ju do brog na sle |a, a mi
smo sklo ni da mi sli mo da isto ri ja po ~i we od nas. Voj no no vi nar -
stvo ne gu je tra di ci ju kva li tet nog ka dra i do brog za na ta. Onog mo -
men ta ka da voj ne no vi ne ne {to ob ja ve, to pre sta je da bu de dnev na
po li ti ka, to su sta vo vi, ~i we ni ce. Tu je i ana li ti~ nost. Da nas je u
no vi nar stvu uop {te te {ko na }i do bar, ana li ti ~an ~la nak, pod u prt
~i we ni ca ma iz vi {e iz vo ra. Ima mo ap surd da je iz ja va za me ni la
vest, do ga |aj. Voj no no vi nar stvo jo{ se dr ̀ i „do brih obi ~a ja”.
ΠGde u na red nim go di na ma vi di te no vin sku i iz da va~ ku de lat -
nost u si ste mu od bra ne?
– Na{ za jed ni~ ki in te res je da ob je di ni mo sve re sur se pod je -
dan krov. Ap surd je da ima mo dve iz da va~ ke ku }e. Pla ni ra mo ukqu -
~i va we i Voj ne {tam pa ri je u jedinstvenu celinu sa bu du }im No vin -
sko-iz da va~ kim cen trom Od bra na. Uz po mo} In ter ne ta uvezali bi i
vi deo-pro duk ci ju Za sta va-fil ma u isti sistem.
Po sled we dve go di ne se, za hva qu ju }i ve li kom raz u me va wu top
me nax men ta si ste ma od bra ne ura di lo mno go na pla nu od no sa sa jav -
no {}u, a ti me i voj nog no vi nar stva. Po ~ev {i od re di zaj na veb saj -
tova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pre ko ma ga zi na Od -
bra na, ~i je su na pi se ~e sto pre no si le naj ve }e me dij ske ku }e u ze -
mqi, do uvo |e wa ofi ci ra za od no se sa jav no {}u u bri ga de Voj ske
Sr bi je.
Alek san dar PE TRO VI]
P o v o d o m 1 3 0 . g o d i { w i c e
Govorimo
otvoreno
Na~elnik
Uprave
za odnose
sa javno{}u
kapetan
bojnog broda
Petar
Bo{kovi}
Poruka koju vojno novinarstvo {aqe
javnosti danas je oslobo|ena ideolo{kih
i partijskih stega. Oslobo|ena je,
pre svega, zbog demokratizacije dru{tva,
civilne kontrole i realnosti koja
zahteva transparentnost. Tome u prilog
idu i Zakon o informisawu i Zakon
o dostupnosti informacija od javnog
zna~aja. Vojno novinarstvo neguje
tradiciju kvalitetnog kadra i dobrog
zanata. Onog momenta kada vojne novine
ne{to objave, to prestaje da bude dnevna
politika, to su stavovi, ~iwenice.
pr va re ak ci ja na rad Re dak ci je iz van ar mij skog sa sta va. Ta da je po -
sta lo o~i gled no da ide mo na pred u ono me {to i je ste bi la na {a
svr ha – po pu la ri za ci ja voj ske me |u gra |a ni ma, pr ven stve no omla di -
nom. Te go di ne ti ra` li sta kre tao se iz me |u 19.000 i 20.000 pri -
me ra ka.
Sa pre la skom na ko lor {tam pu, 1967, Front je u{ao u no vu
eru. U to vre me pro mo vi sa na je kon cep ci ja op {te na rod ne od bra ne i
na{ list je is ko ri stio mo gu} nost da, pri bli ̀ a va ju }i taj fe no men
{i ro kom kru gu ~i ta la ca, po stig ne jo{ ve }u po pu lar nost. Tre ba lo je
na jed no sta van na ~in, do stup no i pri jem ~i vo, i mla dom i sta rom ob -
ja sni ti {ta zna ~i op {te na rod na od bra na.
Ipak, stra ni ce Fron ta ni ka da ni su bi le op te re }e ne po li ti~ -
kim sa dr ̀ a jem. Tu ulo gu imao je list Na rod na ar mi ja. Front je bio
kon glo me rat do bre re por ta ̀ e, is tra ̀ i va~ kih te ma i zdra vog voj nog
hu mo ra. Fron to vi tek sto vi ~e sto su pre no {e ni u naj u gled ni jim no -
vi na ma SFRJ, ali se ne ko li ko pu ta de {a va lo da zbog svo jih na pi sa
na {i no vi na ri do spe ju na Voj ni sud. Ia ko su for mal no bi li u ver -
ti ka li ko man do va wa, po se do va li svest o pa tri o ti zmu, no vi na ri
Fron ta su bi li stva ra la~ ki slo bo do um ni i kri ti~ ki ras po lo ̀ e ni.
Na na {im re dak cij skim sa stan ci ma uvek je bi lo me sta za no ve ide je,
a za da tak ured ni ka bio je da omo gu }i no vi na ri ma da ra de, po ce nu
kon fron ta ci je i su ko ba sa pret po sta vqe ni ma. Ti ra` i uti caj li sta
Front ko ji sam ure |i vao od 1959. do 1973. go di ne bi li su naj bo qi
sve do ci da smo po stu pa li pra vil no.
I po vo dom ovog ve li kog ju bi le ja voj ne {tam pe `e lim ne sa mo
da se se tim ve} i da du bo ko za hva lim za ogro man do pri nos Fron tu na
svim fron to vi ma we go vog vre me na. Ime na i de la su im ne za bo rav ni:
Ste van Kor da – uni ver za lan, ne pre va zi |en, ne po no vqiv, pr vi „~o -
vek kom pju ter” JNA, Du {an Man di} – eru di ta zlat nog du ha, Mi lan
Ra ko vac – di na mi ~an re por ter po e ta i pro za i sta, Mir ja na Nik –
pre ci zni op ser va tor i ko men ta tor unu tra {wih i spoq no po li ti~ kih
do ga |a wa, \or |e Gor bu nov – ne nad ma {ni ilu stra tor „od ner va”,
zlat no pe ro gra fi ke, \or |e Ra ki} – oko so ko lo vo pri me we ne gra -
fi ke, Bo ̀ o Mr ko wa – umet ni~ ki ured nik, ta len to va ni sli kar, Se ad
Fe ta ha gi} – ese ji sta, pro za i sta, re por ter, Slo bo dan Vu ka di no vi}
– „vun der kind” fo to re por ta ̀ e, Vo ji slav An do no vi} „fo to re por -
15
Du ̀ nost glav nog i od go vor nog ured ni ka Fron ta pre u zeo sam
na kon {to je list Sa ra jev ske ar mij ske obla sti Na rod ni bo -
rac, ko ji sam ure |i vao, po sti gao iz u ze tan uspeh. Te 1959.
Front je pre ̀ i vqa vao svo je naj te ̀ e tre nut ke. Sa ti ra ̀ om od oko
1.500 pri me ra ka bio je go to vo pred ga {e wem.
Pr vi ilu stro va ni list u ta da {woj Ju go sla vi ji, ipak, ni je smeo
pro pa sti. Na ener gi ji i en tu zi ja zmu Fron to vih no vi na ra, wi ho voj
pro nic qi vo sti, vo qi i pro dor no sti, po ve re we ~i ta la ca je vra }e -
no, a ti ra ̀ i su kra jem {e zde se tih do sti za li 390.000 pri me ra ka.
Ne mo gu za bo ra vi ti pro do ran glas Ste ve Kor de, le gen dar nog
ured ni ka i no vi na ra Fron ta, ko ji je jed no ga da na, dr ̀ e }i u ru ci pi -
smo ne kog od na {ih ~i ta la ca, sa ste pe ni ca iz me |u spra to va po vi kao
– Eu re ka! ^i ta ju nas! ^i ta ju nas! Bi lo je to 1961. go di ne i to je bi la
e v o j n e { t a m p e u S r b i j i
POTPISIVAWE
ISTORIJEDesetorica glavnih i odgovornih urednika vojnih listova Narodna armija,
Front i Vojska, osvrnula su se na doba kada je wihovo pero oblikovalo ono
{to se danas ve} smatra istorijom. Govore o vremenu koje je vojno novinarstvo
pratilo i gradilo, o izazovima, sukobima, porazima i pobedama.
Novinarsko pero je ~udna sprava. Za ruku lepqiva. Za um zarazna. O klin se ne da oka~iti. Patina se za wega
ne lepi. Ko ga se jednom lati wegov zarobqenik ostaje za `ivota. U nekoga pero, pod teretom letargije, straha ili
prekomernog blagostawa, s vremenom otupi, ote`a. Sa wegovog vrha re~i ne bivaju tako o{tre, jasne i usmerene.
Zato se novinarsko pero, kao i svaki alat s godinama brusi, majstorski dovodi do visokog sjaja.
Ko takvim perom pi{e te{ko odoleva izazovu da wime ne doti~e bolna mesta. Pri~aju qudi da su preo{tra pera
katkad i svojim vlasnicima presu|ivala. Ali mrtva usta ne govore. Pripovedaju `ivi.
Danas je nama, koji svoja pera jo{ o{trimo, pripala ~ast da se osvrnemo 130 godina unazad i sa po{tovawem
otvorimo riznicu srpskog vojnog novinarstva. U to ime, stranice magazina Odbrana, ~ukununuka i naslednika
slavnog Ratnika iz 1879. godine, ispisuju pera koja su decenijama unazad potpisivala stranice vojne {tampe.
Glavni i odgovorni urednici listova Front, Narodna armija i Vojska, dali su svoj sud i vi|ewe vremena tokom
koga su gradili javnu sliku sistema odbrane. Na wihovoj strani je autoritet vremenske distance. O onima koji
po zakonu prirode nisu dobili priliku da ispi{u svoje redove povodom ovog jubileja, svedo~i}e stranice
koje su ostavqene u amanet potomcima.
Godine uspona
[i me Kro wa, pu kov nik u pen zi ji, glav ni
i od go vor ni ured nik Fron ta
tu pa pa zja ni ju u ru bri ci Dru gi pi {u! Uza lud sam upo zo ra vao tvor ce
tog pro jek ta da je to plit ko um na ra bo ta i da }e se ona Ar mi ji vra ti -
ti kao bu me rang. Pa, kad ni sam mo gao da se bra nim ra zum nim sred -
stvi ma, i ja sam se po slu ̀ io – tri kom.
U Na rod noj ar mi ji br. 2550 od 26. ma ja 1988, na dru goj stra -
ni, ob ja vqen je tekst (na rav no, pre net iz Po li ti ke) pod na slo vom –
„Voj ni pu~ Mla di ne i go spo di na Ma je ra”. Is pod tog tek sta, u fu sno -
ti je ob zna we na i mo ja Za hval ni ca ({to }e re }i – dis tan ci ra we od
te bu da la {ti ne!) „dru go vi ma iz Po li ti~ ke upra ve”, jer: „da nas oni
ni su upo zo ri li na taj sja jan ko men tar u Po li ti ci”, ne bi smo ga ni
za pa zi li, pa bi ta ko na {i ~i ta o ci bi li pri kra }e ni za va ̀ no sa -
zna we i ne ma we za do voq stvo. No, na sre }u, a „na pre po ru ku do ti~ -
nih dru go va, mi ga pre no si mo u ce lo sti”. Na rav no, ot kri va we te
plit ko um ne smi ca li ce Po li ti~ ke upra ve ima lo je i od go va ra ju }u ce -
nu, ko ja je ukal ku li sa na u mo ju sme nu i sko ri od la zak iz Ar mi je.
Lepe godine
FrontaDr Pre drag Pej ~i}, pu kov nik u pen zi ji, glav ni
i od go vor ni ured nik Fron ta
Glav ni i od go vor ni ured nik Fron ta bio sam osam go di na, od
1985. do 1991. go di ne. Imao sam div ne sa rad ni ke i po no san
sam na na{ ko lek tiv ko ji se, za ko ni ma `i vo ta, po ~eo da osi pa.
U vre me mog ure |i va wa Front je po stao po znat na ta da {wim ju go -
slo ven skim pro sto ri ma.
Or ga ni zo va li smo isto i me nu Omla din sku rad nu bri ga du ko ja je
kon ti nu i ra no bi la na se dam sa ve znih omla din skih rad nih ak ci ja,
iz me |u osta lih na Pe tro voj Go ri, \er da pu, Mur skoj So bo ti, De li -
blat skoj pe {~a ri... U ORB Front do bro voq no su se ja vqa li, pre
svih, voj ni sti pen di sti i sti pen dist ki we (stu den ti i |a ci), pi tom ci
voj nih {ko la i aka de mi ja i voj ni ci. „Fron to va” bri ga da, osim jed -
nom, uvek je bi la, ili pr va ili me |u naj bo qim.
U vre me ka da su na od slu ̀ e we voj nog ro ka do la zi li re gru ti sa
19 go di na, po seb no svr {e ni u~e ni ci sred wih {ko la, za pa ̀ en je bio
dvo dnev ni na u~ ni skup „De vet na e sto go di {wa ci u JNA”. Pro ble mu se
pri {lo in ter di sci pli nar no, {to je bi lo ko ri sno i za na {e naj vi -
{e sta re {i ne. Po red stru~ wa ka i sta re {i na, ko ri sne pri lo ge iz -
ne li su upra vo i voj ni ci – |a ci...
Ka da je omla di na po ~e la da se za ni ma za ra ~u nar sku teh ni ku,
Front je 1985. go di ne u na stav ci ma or ga ni zo vao „[ko lu kom pju te -
ra”, ko ju smo ka sni je po no vo ob ja vi li na zah tev na {ih ~i ta la ca. U
ne do stat ku {i re li te ra tu re Front je sa „Fron to vom od bram be nom
ter ski hrt”, za ko ga ni je bi lo ne do sti ̀ nog, Ra do mir Iva no vi} – fan -
ta sta ka kav je neo p ho dan ova kvom re dak cij skom ko lek ti vu. Oni i svi
osta li u Fron tu go di na ma su ~i ni li slo ̀ en tim – stva ra la~ ki, bor -
ben, od go vo ran, kri ti ~an pre ma svom i ra du dru gih. Bez wih ni {ta
ne bih mo gao. I u ovim svo jim po znim go di na ma po no sim se {to sam
im bio sta ri ji drug u pro fe si ji voj nog no vi nar stva.
Fusnota u funkciji
odbrane od gluposti
Sti pe Si ka vi ca, pu kov nik u pen zi ji, glav ni
i od go vor ni ured nik Na rod ne ar mi je
Ma, ka kvog sam tra ga mo gao da osta vim u ‘87. i ‘88, go di na ma
ve li ke zeb we i ne iz ve sno sti, go di na ma u ko ji ma je pu ka apo -
lo ge ti ka pu ni la i ci vil nu (a gde ne bi) i voj nu {tam pu; ve -
lim, ka kvog sam tra ga mo gao da osta vim u no vi ni ko ju sam, to bo ̀ e,
ure |i vao, pa sve da sam bio pi sac i ured nik ve li kog for ma ta, a ka -
mo li pro se~ no no vin sko pi ska ra lo? Za dah Osme sed ni ce kao ku ga
se {i rio na sve stra ne, da kle, i u Ar mi ji (sa mo, {to je taj ku ̀ ni
vow ve }i na iz ofi cir skog ko ra ose }a la, na ̀ a lost, kao mi o mi ris),
te je, u sa gla sju s op {tom dru {tve nom kli mom, Ni ko la Qu bi ~i} iz
svog za vi ~aj nog U`i ca oda slao va ̀ no upo zo re we „svim na {im na ro -
di ma i na rod no sti ma” – Sa mo se Sr bi ja i Ju go slo ven ska na rod na
ar mi ja bo re za o~u va we Ju go sla vi je!
Na ro ~i to, ju ri {no gla si lo „do ga |a wa na ro da”, Po li ti ka, pod
bud nom pa skom @ivo ra da – @ike Mi no vi }a i Alek san dra Pr qe, s
ve li kim je `a rom raz no si lo tu isti nu uz du` i po pre ko on da {we sa -
ve zne dr ̀ a ve.
Po sle ni ci Pro pa gand nog cen tra JNA ni po {to ni su `e le li da
u {i re wu na {e isti ne gu be ko rak za ci vil nim in sti tu ci ja ma. Sto ga
je kre a tiv ni tim Po li ti~ ke upra ve, sa Vu kom Ob ra do vi }em i Mi la -
nom Vu ~i ni }em na ~e lu, iz u mio ori gi na lan na ~in na ko ji }e Ar mi ja
da ti svoj pu ni do pri nos iz vr {a va wu re ~e nog za dat ka, ali ta ko da to
na po jav noj rav ni ne iz gle da da je voj ni, ne go ci vil ni pro dukt, a da
ga JNA, po sred stvom vla sti te apa ra tu re, sa mo pla si ra u jav nost. To
za to da se Oni Ta mo ne do se te, tj. da se u on da {wim Za pad nim Re pu -
bli ka ma ne bi op tu ̀ i la JNA – da se svr sta va na stra nu Slo bo da na
Mi lo {e vi }a!
Na i me, u re ~e noj bi Upra vi ta len to va ni spi sa te qi skle pa li
ne ka kav tekst, u ko jem se, po pra vi lu, sru ~i va lo dr vqe i ka me we po
Se pa ra ti sti ma i Na ci o na li sti ma u Za pad nim Re pu bli ka ma, po sle
~e ga je to so ~i ne ni je pro la zi lo cen zu ru vr hov nih mu dra ca, da bi,
naj zad, bi lo pro sle |e no Re dak ci ji Po li ti ke, ko ja ga je ob ja vqi va la
kao pri log svo jih no vi na ra. Na kon to ga bi Na rod na ar mi ja pre ne la
15. januar 2009.16
P o v o d o m 1 3 0 . g o d i { w i c e
17
{ko lom” u re dov nim pri lo zi ma na 16 stra na pru -
`ao ko ri sno do pun sko {ti vo u~e ni ci ma. Po sto ja la
je i po seb na ru bri ka za mla de li te rar ne ta len te
i sve one ko ji su vo le li po e zi ju. O wi ho vim po et -
skim po ku {a ji ma bri nu li su re no mi ra ni pe sni ci.
Sve je ovo po tvr di lo na u~ no is tra ̀ i va we „^i ta -
nost li sta Front”.
Bol na ta~ ka Fron ta bio je upo red ni
pre laz na ma ke don ski i slo ve na~ ki je zik s
ob zi rom na to da je ti ra` ko ji je bio na me -
wen Slo ve ni ji, sa ta da {weg srp sko hr vat -
skog je zi ka ra pid no opao zbog pre vo |e wa
na slo ve na~ ki je zik, dok je na ma ke don ski
po ras tao. Ia ko ni je mo gao da se bo ri sa
na glim bu mom re vi jal ne {tam pe, Front,
ipak, mo ̀ e da se po hva li ~i we ni com da
je uspe {no ne go vao tra di ci ju pr ve ju go slo -
ven ske re vi je, ko ja se po ja vi la jo{ rat nog pro le }a 1945.
go di ne.
Doba
promena
Ra do qub Ma to vi}, pu kov nik u pen zi ji,
glav ni i od go vor ni ured nik Fron ta
Front sam uvek do ̀ i vqa vao kao me dij sku spo nu iz me |u mla dih
ge ne ra ci ja i voj ni~ kih pro fe si ja, kao no vi nu ko ja se vo li i
ko ja pred sta vqa dra go ce nu lek ti ru. Za to sam s ra do {}u pri -
hva tio du ̀ nost glav nog i od go vor nog ured ni ka ilu stro va nog li sta
Front, ma da sam se pro fe si o nal no sa svim la god no ose }ao u Kri li -
ma Ar mi je, s ko ji ma sam, bi }u ne skro man, do se gao ne ke ured ni~ ke
re zul ta te zbog ko jih je taj list bio ~e sto tra ̀ en i iz van gra ni ca na -
{e ze mqe.
Re dak ci ja ko ju sam pri mio po ~et kom sep tem bra 1991. u „Ga le -
bu” sa sto ja la se od gru pe is ku snih ured ni ka i re por te ra i gru pe
mla dih ofi ci ra – no vi na ra sta ̀ i sta. Na pr vom re dak cij skom sa -
stan ku shva tio sam da od me ne o~e ku ju da Fron tu po vra ti mo sta ru
sla vu i ose tio sprem nost svih da me svo jim zna wem, da rom i is ku -
stvom po dr ̀ e da Fron tu obez be di mo le po tu, za ni mqi vost, ma {to -
vi tost, ana li ti~ nost, hra brost…
Jed na od pr vih ured ni~ kih no vi na ko ja je po di gla i ti ra` i ugled
li stu bio je Do si je – u sva kom bro ju ob ja vqi va ne su pro du bqe ne ana -
li ze te ma ko je su se na me ta le kao sud bin ske za na {u ta da {wu dr ̀ a -
vu i sve we ne na ro de. U pri pre mi Do si jea ogrom nu ener gi ju i stru~ -
v o j n e { t a m p e u S r b i j i
nost po ka za li su mo ji bli ski sa rad ni ci, pre svih Dra gan Si mo -
vi}, Du {an Ma ri no vi} i Mi len ^u qi}.
U ho du su re a li zo va ne jo{ dve zna ~aj ne ide je
aka dem skog sli ka ra Bo ̀ i da ra Mr ko we. U 47. go di -
ni `i vo ta do da li smo pre fiks No vi, a ime smo mu
pro me ni li bez sa gla sno sti „ma ti ~a ra”. Dru ga no vi -
na ti ca la se }i ri li~ nog pi sma. Te dve ino va ci je mi u
No vom Fron tu ta da smo sma tra li su {tin skim, s ob -
zi rom na o~e ki va ne tur bu len ci je.
Rat na zbi qa sud bin ski je uti ca la i na No vi
Front. Svi no vi na ri sta ̀ i sti i je dan broj is ku snih
ured ni ka upu }en je u ar mij ske Pres-cen tre, a rat ne re -
por ta ̀ e po sta }e do mi nan tan `a nr. Fron to vi au to ri,
po put Bran ka Ko pu no vi }a, Zo ra na Mi lo va no vi }a i
Alek san dra Ke li }a bi li su objek tiv ni sve do ci blo ka da
voj nih ka sar ni, tu ̀ nih zbe go va iz Sla vo ni je i sa Kor du -
na, zver sta va na Ku pre {kom po qu, hra bro sti i ple me ni -
to sti po je di na ca iz voj ni~ kog stro ja...
Kra jem apri la 1992. for mi ra na je Sa ve zna Re pu bli ka Ju go -
sla vi ja. Ne ko ko se ru ko vo dio ma te ma ti~ kim for mu la ma ra ~u nao je:
SRJ je jed na po lo vi na SFRJ, VJ po lo vi na JNA, pa ume sto Na rod ne
ar mi je i No vog Fron ta tre ba stvo ri ti je dan list. Od lu ka o fu zi o -
ni sa wu do ne ta je bez pi sa nog tra ga, a ve ru jem ne pri stra sna je oce -
na nas ko ji smo kre i ra li i vo le li No vi Front da su u pred ve ~er je
ra ta, ko ji je bio i `e sto ko me dij ski, „ma te ma ti ~a ri” iz voj nog vr ha
li {i li svo ju ar mi ju dra go ce nog me dij skog oru` ja.
Od prvenca
do konca
Bra ni slav Mi le ti}, pu kov nik u pen zi ji, glav ni
i od go vor ni ured nik Na rod ne ar mi je
Kao mla |i po ru~ nik, ar ti qe rac , bio sam u vo zu Split–Be o -
grad, ko ji je 9. ja nu a ra 1966. pre tr peo su dar u [a {u, kod
Su we. Pu to vao sam iz Za dra ra di is pi ta u Po li ti~ koj {ko li
JNA. Za di vi lo me je po ̀ r tvo va we ne ko li ci ne voj ni ka u spa sa va wu
put ni ka, pa sam sto ga, jo{ dok smo bi li u [a {u, is tr gao iz blo ka
list i na pi sao pri log za no vi ne. ^i nio sam to pr vi put u `i vo tu.
Pi sao sam u ~e ka o ni ci, ona ko, na ko le nu. Uti sci su bi li sna ̀ ni.
Je dva sam uspe vao da na pra vim ne ki red u mi sli ma i da ih sta vim
na pa pir. Ni sam uspeo ni da do vr {im taj svoj pr ve nac, a sti gla je
no va kom po zi ci ja vo za i od ve zla nas do Be o gra da.
^im sam sti gao na Ba wi cu u Po li ti~ ku {ko lu, za vr {io sam
pri log, sta vio u ko ve rat i po slao re dak ci ji „Na rod ne ar mi je”. Su -
tra dan je cen tral no gla si lo JNA osva nu lo s mo jim na pi som
na dru goj stra ni. Na slov je bio „Obi~ ni voj ni ci”, a pri ~a je
bi la to pla, qud ska, ona kva ka kvu sam je ja do ̀ i veo... De -
`ur ni ured nik tog bro ja ka sni je mi je pri ~ao da je ru ko pis
sti gao u {tam pa ri ju „Po li ti ke” ka da je tzv. pre lom li sta
ve} bio za vr {en i od {tam pa ni prob ni pri mer ci. Ma -
{i ne su za u sta vqa ne i moj pri log uba ~en...
Taj do ga |aj je opre de lio mo ju bu du }u pro fe si ju u
Voj sci – no vi nar stvo. Pr vih ne ko li ko go di na ra dio
sam u li stu Be o grad ske ar mij ske obla sti „Voj ni ku”.
Po tom sam, 1972. go di ne, pre {ao u „Na rod nu ar mi -
ju”. Ra dio sam u Po li ti~ kom sek to ru. „Do gu rao” sam
do ~i na pu kov ni ka i „glo du ra”. A on da je, po ~et kom
1989. go di ne do {ao ko nac! Je dan do ga |aj pre se -
kao je mo ju uz let i, sli~ no kao kod ve }i ne Ju go -
slo ve na, pre lio gor ~i nom sve do ta da {we na po -
re i stre mqe wa. Sme wen sam bu kval no pre ko
no }i, pre ba ~en u Po li ti~ ku upra vu i tek po sle
{est me se ci vra }en u Re dak ci ju. Ali na du -
`nost za me ni ka glav nog ured ni ka. Na red ne
tri, ~e ti ri go di ne ota qa vao sam po slo ve
obes hra bren de struk ci jom ko ja je ca re va la
u dru {tvu. Pen zi o ni san sam 31. de cem bra
1992. sa ve li kom gru pom pu kov ni ka (~i ni
mi se oko 160 ofi ci ra).
Mo ja sme na bi la je re zul tat pre vi ra wa u dru {tvu i JNA.
Ze mqa je po ~e la da se ras pa da, do ga |a ji su su sti za li jed ni dru ge. U
Par ti ji su po ~e li van red ni sku po vi na vr hu re pu bli ka i po kra ji na,
kao pri pre ma 14. (van red nog) kon gre sa, ko ji }e bi ti i po sled wi. Pr va
je bi la voj vo |an ska kon fe ren ci ja. Tra ̀ e na je od go vor nost Sti pe [u -
va ra i ce log Pred sed ni {tva SKJ. Ja sam taj zah tev pre to ~io u ko men -
tar pod na slo vom „Me wa ti se be i dru {tvo”. [u var se qut nuo, a pra -
vo ver ni vrh JNA – Ka di je vi}, Bun ~i}, [i mi}, Ne go va no vi}... po ̀ u rio
je da do ka ̀ e po slu {nost i iz vr {i [u va ro vo „na re |e we”.
Pisah, potpisah
i ogre{ih se!
Ivan Ma to vi}, pu kov nik u pen zi ji,
glav ni i od go vor ni ured nik Voj ske
Po sled wi moj za da tak iz voj nog no vi nar stva, ~i ji sam ver nik i
za to ~e nik, evo, ce lih 55 go di na, bio je: da za spe ci jal ni pri -
log ma ga zi na Od bra na na pi {em dva ta ba ka tek sta o 130 go -
di na voj ne {tam pe u Sr bi ji. Pred log pri ma mqiv – te ma iza zov na, a
ja, ne ka ko, uve ren da mi je to, kao do a je nu stru ke, i vr sta oba ve ze.
Pri sta doh i – po gre {ih...!
Pri o nuh na: pri ku pqa we ob ja vqe ne gra |e;
iz u ~a va we (u tri voj ne in sti tu ci je) po -
hra we ne ostav {ti ne za bu du} -
nost; raz go vo re sa afir mi sa -
nim is tra ̀ i va ~i ma; re {a va we
pro ble ma teh ni~ ke pri ro de. Ta -
ko mi za is pi si va we i ko na~ no
ob li ko va we tek sta i au ten ti~ nih
ilu stra ci ja osta de naj ma we vre me -
na, ni de se tak da na, {to za voj ni ka
„sed me si le”, uo sta lom, ni je ni ka kav
iz u ze tak, ali jo{ ma we po kri }e za
even tu al ne gre {ke, pa ko ni je na to
spre man – ne ka se ma ne pe ra!
Po uo bi ~a je noj pro ce du ri, ru ko pis
je u Re dak ci ji usvo jen i pri pre mqen, pa –
kao pri log obi ma 32 stra ni ce, pri ma mqi -
vo ilu stro van i mo der no „pre lo mqen” – na
vre me ob ja vqen. Usle di li su te le fon ski po -
zi vi i raz go vo ri „u`i vo” sa ko le ga ma; ~u jem
do sta po hva la, ali bo ga mi, i pri go vo ra i
opo rih pi ta wa, u smi slu: za {to si ono li ko na -
gla sio „ko mu ni sti~ ku {tam pu”; za {to pre na gla -
sio ulo gu i zna ~aj te i te li~ no sti; za {to pre }u -
tao ime na jo{ de se ti na za slu ̀ nih no vi na ra, me -
|u ko ji ma i vi {e glo du ra „Na rod ne ar mi je” i „Voj -
ske”: Mi lo ra da Ma di }a, Du {a na Jan ko vi }a, Vla de Hla i }a, Ga je Pet -
ko vi }a, Sti pa Si ka vi ce, Bra ne Mi le ti }a, Mi lo ra da Pan te li }a,
Mi {e Bo jo vi }a i Sla vo qu ba Ran |e lo vi }a. Moj je od go vor za jav nost:
ime no va ni su, stvar no, bi li no vi na ri vi so kih ~i no va, ko rekt ni pro -
fe si o nal ci i ugled ni no vi na ri u svom vre me nu, ali mi se ve }i na,
ne ka ko, ni je uklo pi la u tok pri ~e mo za i~ ke pri ro de, a po ko je ime
sam, u mo men tu pi sa wa, smet nuo s uma. To go to vo pod jed na ko va ̀ i i
za de se ti ne ne spor no da ro vi tih ured ni ka i za pa ̀ e nih sa rad ni ka,
do pi sni ka, fo to re por te ra, teh ni~ kih ured ni ka, sve qu di s ko ji ma
sam pro fe si o nal no uspe {no sa ra |i vao i iskre no dru go vao, me |u
ko ji ma su: Mi la Bar jak ta re vi}, Mi lin ko Lu ko vi}, @iv ko Gru den,
Mla den Pa ver, Ni ko la Po po vi}, No vi ca Pe {i}, Ra do van Iva no vi},
Mi la din Pe tro vi}, Du {an Gli {i}, Bran ko Si qev ski, @ivo rad Jan -
ko vi}, Slo bo dan Vu ~i ni}, Du {an Kne ̀ e vi}, Slo bo dan Ne deq ko vi}...
Na gla {a vam da u pri lo gu ni sam vr {io po pis i pro ziv ku sto ti -
na i sto ti na voj nih no vi na ra, {to bi bio po sao ad mi ni stra tiv ca;
ni sam pi sao zva ni~ nu isto ri ju voj nog no vi nar stva du gu 130 go di na i
u woj do slov no sva kog sta vio na we go vo rad no me sto i upi sao we go -
ve za slu ge, ve} ~i ta o cu, kao je dan od ak te ra i hro ni ~a ra, po nu dio
mo gu }i re por ter ski za pis, vr stu „{et we” kroz isto ri ju voj ne {tam -
pe u Sr bi ji od „Rat ni ka” do „Od bra ne”, fre sku li~ no sti i do ga |a ja
iz raz do bqa od 13 pre kret ni~ kih de ce ni ja, od ko jih je na {a dr ̀ a va,
sa svo jom „sed mom si lom” u pret hod ni ci vo je va la za slo bo du go to vo
20 go di na. Pi sao sam pre ma svom zna wu i mo gu} no sti ma, no uvek
sta ju }i na stra nu no vi na ra, spo me nuv {i ih, po i me ni~ no, vi {e od dve
sto ti ne. Uo sta lom, ne ka pri ~e o qu di ma „Voj ske” i „Od bra ne” osta -
nu dru gom pi scu – da za ne ki od sle de }ih ju bi le ja sve do ~i sa isto rij -
ske dis tan ce, ho }u da ve ru jem, kva li fi ko va ni je, od go vor ni je i lep {e
od me ne.
Da jo{ ob ja {wa vam raz lo ge za po je di ne, ne sum wi ve, pro pu ste,
da se iz vi wa vam mo jim ko le ga ma i sa bor ci ma ~i ja sam ime na is pu -
stio, po go to vo da obe }a vam ka ko }u to u ne kom od sle de }ih pri lo ga
is pra vi ti – go to vo je bez na de ̀ no. Tim pre jer se u 76. go di ni `i vo -
ta mo ra raz mi {qa ti i o po sled wem za dat ku. Me ni osta ju re ~i iz
na slo va, „po zajm qe ne” od Sve tog Sa ve nad ru ko pi som ̀ i ti ja we go vog
oca Si me o na. To li ko da me ne „pro zo vu” i za pla gi jat!
15. januar 2009.18
P o v o d o m 1 3 0 . g o d i { w i c e
Bajka,
hotel i pesma
Sta no je Jo va no vi}, pu kov nik u pen zi ji,
glav ni i od go vor ni ured nik Voj ske
Ko li ko du go ̀ i vi no vin ski tekst? Dan-dva, ne de qu-dve, do sle -
de }eg bro ja? Da li }e ~i ta lac za sta ti nad na slo vom, va ga ti
~i we ni ce, tra ga ti za po ru kom au to ra, ili }e sa mo ovla{
pre le te ti pre ko no vin skog stup ca, fo to gra fi je ili pot pi sa? Ne -
ka da ni to.
Ka da na kon vi {e od tri de ce ni je u voj nom no vi nar stvu, po vo -
dom i u ~ast we go vog ju bi le ja, pod vu ~em cr tu svo de }i pro fe si o nal ni
bi lans, iz mno {tva iz ro ne na po vr {i nu no vin ski tek sto vi ko ji su
zna ~i li `i vot nu pre kret ni cu.
Go di ne se dam de se te. Mlad gar dij ski ofi cir i po vre me ni sa -
rad nik „Na rod ne ar mi je” na pro mo ci ji fil ma To ri ja Jan ko vi }a
„Kr va va baj ka”. Sle di in ter vju s po zna tim re ̀ i se rom. Su tra dan
~i tam sro ~en tekst vo de }im ured ni ci ma. Dva da na ka sni je ob ja -
vqen je na go to vo ~i ta voj stra ni ve li kog for ma ta „Na rod ne ar mi -
je”. Ume sto sa rad ni~ kih ini ci ja la – pun pot pis. I pr vi po ziv da
do |em u Re dak ci ju.
Pri ~a dru ga. Tekst o stan dar du ar mij skih mo ma ka. ̂ i ta va udar -
na stra na u li stu. Te ma obi~ na, qud ska. Ne vo qe mla dih sta re {i na,
pro ble mi sta no va wa, is hra ne, pri la go |a va wa... Od jek u jav no sti
iz u ze tan. Vr hu nac: od lu ka nad le ̀ nih, pod stak nu ta tek stom, da iz gra -
de sa ma~ ki ho tel. Obje kat i da nas tra je i pri ma sta na re, da ju }i no -
vu di men zi ju pi ta wu s po ~et ka tek sta.
Vre me rat no. Na ~e lu no vin ske iz da va~ ke usta no ve, okru ̀ en
vr snim sa rad ni ci ma oda nih pro fe si ji, ko ji su pre da no, br ̀ e od
svih, ri zi ku ju }i vi {e od dru gih, pe rom i ka me rom be le ̀ i li sna gu i
vi do ve ot po ra naj mo} ni jem voj nom sa ve zu na sve tu i po sle di ce we go -
vog bez ob zir nog bom bar do va wa. ^e tr de set rat nih bro je va „Voj ske”
i de se tak dru gih iz da wa osta ju da sve do ~e o tom vre me nu po no sa i
su prot sta vqa wa zlu. Deo sa rad ni ka }e u go di na ma ko je sle de za slu -
`i ti mi ro vi nu, a oni mla |i do stoj no na sta vqa ju no vi nar sku mi si ju u
„Od bra ni”.
Rat no vre me obe le ̀ i la je i mo ja pe sma „Vo li mo te otax bi no
na {a” u iz vo |e wu Umet ni~ kog an sam bla VS „Sta ni slav Bi ni~ ki”, za
ko ju je mu zi ku kom po no vao Ra de Ra di vo je vi}, a spot pri pre mi la „Za -
sta va-film”. Sna ̀ nim ro do qu bi vim po ru ka ma, {i ro ko pri hva }e na
u Voj sci i van we, obo ri la je mno ge re kor de u bro ju emi to va wa. Mo -
bi li sa la qu de da is tra ju.
Do voq no raz lo ga za pro fe si o nal no za do voq stvo i sre }u.
Rat ne lomi
pero
Mi lo je [}e ki}, pu kov nik u pen zi ji,
glav ni i od go vor ni ured nik Voj ske
Na ~e lo Re dak ci je ne deq ni ka Voj ska po sta vqen sam 19. mar ta
1998, ka da je bi lo po sve ja sno da }e SAD i Na to in ten zi vi -
ra ti pri ti ske na Sa ve znu Re pu bli ku Ju go sla vi ju, te da je mo -
gu} na i upo tre ba si le. Ima ju }i to u vi du, sa svo jim naj bli ̀ im sa -
rad ni ci ma, ko ji su ima li zna ~aj no rat no is ku stvo iz de ve de se tih go -
di na, u ho du smo se pre stro ja va li. ̂ i ni li smo na iz gled ma le ko ra ke,
ko ji }e se, ka sni je, po ka za ti ve o ma ve li kim za uspe {no de lo va we
Re dak ci je i u naj te ̀ im, rat nim uslo vi ma.
Bla go vre me no smo na vi {i ni vo po di gli ope ra tiv nost Re dak -
ci je i sva kog po je din ca u woj; znat no vi {e pro sto ra po sve ti li smo
ana li ti~ kim tek sto vi ma no vi na ra, us po sta vi li mre ̀ u ve o ma ce we -
nih sa rad ni ka – ana li ti ~a ra, po zna va o ca sta wa u ze mqi i u sve tu.
Da bi list sti gao u sva ki deo ze mqe, u sva ku je di ni ci, uve li smo me -
se~ ni pri log „Voj ska u va {em gar ni zo nu“. Ta ko smo ka zi va li o tom
ve li kom za jed ni {tvu u ma lim sre di na ma iz me |u Voj ske i na ro da. Re -
|a li su se pri lo zi o isto ri ji, sa da {wim pri li ka ma, sa rad wi sa
Voj skom i pro jek to va noj bu du} no sti Gor weg Mi la nov ca, Sur du li ce,
Pqe va qa, Di mi trov gra da... U sva kom bro ju ob ja vqi va li smo bar je -
dan pri log o ma lim, iz dvo je nim sa sta vi ma, ka ra u la ma, ra dio-re lej -
nim ~vo ri {ti ma, o pen zi o ne ri ma... Po kri va li smo, ta ko re }i, sve
ak tiv no sti Voj ske i od bram be nih struk tu ra.
Pre ma re ~i ma pret po sta vqe nih, a i in for ma ci ja ma iz je di ni -
ca, bi lo je ne dvo smi sle no ja sno da je in te re so va we za list po ra slo.
Ubr zo (kra jem ma ja 1998. go di ne) ob ja vi li smo i spe ci jal ni
pri log po sve }en Ko so vu i Me to hi ji, u ko jem smo iz pe ra naj e mi nent -
ni jih po zna va o ca pri li ka, sa svih aspe ka ta, ka zi va li o srp sko-al -
ban skim od no si ma to kom isto ri je, o stal noj te ̀ wi Al ba ni je da se
raz bi je taj et ni~ ki i du hov ni pro stor srp skog na ro da i pri po ji Ve -
li koj Al ba ni ji, po seb no o na me ri SAD i Na toa. Ja sno smo uka za li
na na me re {ip tar skih te ro ri sta i wi ho vih men to ra. Re~ ju, idu }i u
su sret do ga |a ji ma, tim ve o ma za pa ̀ e nim pri lo gom, oba ve sti li smo
svo je ~i ta o ce o svoj ozbiq no sti pro ble ma i bu du }im do ga |a ji ma na
KiM.
Re dak ci ja je agre si ju Na toa, pred vo |e nu SAD, do ~e ka la sprem -
no i ubr zo od {tam pa la pr vi rat ni broj „Voj ske“. Za 78 da na, ko li ko
je tra ja la agre si ja, ob ja vqe no je ukup no 40 rat nih bro je va, ti ra ̀ a
ve }eg od 50.000 po bro ju. Ured ni ci, no vi na ri i fo to re por te ri sva -
ko dnev no su bi li na li cu me sta, bo ri li se pe rom i ka me rom pro tiv
agre si je, za isti nu. Bi le su to pri ~e o ju na ci ma od bra ne i ot po ra,
19
v o j n e { t a m p e u S r b i j i
pri me ri ~oj stva i ju na {tva, ali i ana li ti~ ki tek sto vi o
zlo u po tre bi me |u na rod nih in sti tu ci ja i prav nog po ret -
ka, me dij skim ma ni pu la ci ja ma pro pa gand ne ma {i ne ri -
je Na toa. Ob ja vi li smo i se ri ju tek sto va iz pe ra jav -
nih i kul tur nih rad ni ka iz ino stran stva o osu di
agre si je, za pa ̀ e ne iz ja ve ~el nih aso ci ja ci ja ze ma -
qa sa ve zni ca iz oslo bo di la~ kih ra to va i iz Pr -
vog svet skog ra ta.
Tek sto vi iz li sta „Voj ska“ su, po sred stvom
Tan ju ga, elek tron skih me di ja i dnev nih li sto -
va, do pi ra li u sve kra je ve Ju go sla vi je i u
Svet, ne u mo qi vo {i re }i isti nu o agre si ji i
ju na~ kom ot po ru, i upra vo je to mo ja naj -
sna ̀ ni ja im pre si ja o tom zlom vre me nu i
mi si ji Re dak ci je u we mu.
Za kva li tet rat nih iz da wa, o ko -
me sve do ~i i vi so ko pri zna we – or -
den Voj ske Ju go sla vi je tre }eg ste pe -
na (ve ro vat no je di ni tog ste pe na
do de qen ne koj re dak ci ji u po sled -
wih dva de set i vi {e go di na) za slu ̀ i li
su svi za po sle ni u Re dak ci ji, na {i sa rad ni ci,
a pre svih moj za me nik i ure |i va~ ki ko le gi jum, na ~el -
nik NIC „Voj ska” i Upra va za in for mi sa we i mo ral. S po -
seb nim za do voq stvom is ti ~em da za ne {to vi {e od tri go di ne, ko -
li ko sam bio na ~el noj po zi ci ji li sta, ni je dan tekst ni je cen zu ri san,
ni ti je ko od pret po sta vqe nih to zah te vao, na obo stra no za do voq -
stvo i po ve re we.
Ogledalo
odbrane i vojske
Zvo ni mir Pe {i}, pu kov nik u pen zi ji,
glav ni i od go vor ni ured nik Voj ske
Imao sam iz u zet no za do voq stvo da, za jed no sa ured ni~ kim ko le -
gi ju mom, pot pi {em 100 bro je va li sta Voj ska (od bro ja 492. do
592, od no sno od 5. ju la 2001. go di ne do 5. ju na 2003. go di ne).
Taj pe ri od bio je is pu wen ak tiv no sti ma na ob no vi ze mqe i voj ne in -
fra struk tu re, po sle agre si je Na toa na SRJ, pre i spi ti va wi ma si -
ste ma od bra ne i po ~e ci ma sve o bu hvat nih re for mi u si ste mu od bra -
ne i Voj ske.
List Voj ska bio je ne sa mo ver ni hro ni ~ar i tu ma~ jed nog vre -
me na ve} i we gov ak ti van ~i ni lac. To gla si lo bi lo je okre nu to bu -
du} no sti i ge ne ra ci ja ma ko je do la ze. U tr ci s vre me nom i do ga |a ji -
ma iz la zi li smo kao po bed ni ci, za hva qu ju }i i iz u zet noj ge ne ra ci ji
da ro vi tih ured ni ka, no vi na ra, fo to re por te ra, teh ni~ kih ured -
ni ka, lek to ra, ko rek to ra i svih osta lih ko ji su na sto ja li da
no vi na bu de ak tu el na, ver na isti ni i pro fe si ji, sa -
vre me no ob li ko va na i ~i ta na.
Vo |e ni iza zo vom sa vre me nog ne -
deq ni ka, ~i je po ru ke pre no se
elek tron ski i pi sa ni me di ji, tru -
di li smo se da u sve mu bu de mo ogle -
da lo sta wa i stre mqe wa u si ste mu
od bra ne i Voj sci.
Po kre nu li smo an ke tu „List ka kav
`e li te”, ta ko da su ~i ta o ci is ko ri sti li
pri li ku da nam sa op {te {ta im se do pa -
da u li stu, {ta ne, ko je bi ru bri ke i te me
ra do vi |a li u no vi ni. Ta ko smo, iz me |u
osta log, uve li ru bri ku „Mo ji voj ni~ ki da ni“,
u okvi ru ko je su po zna ti na u~ ni ci, po li ti ~a ri,
jav ni i kul tur ni rad ni ci pri po ve da li svo je voj -
ni~ ke do ̀ i vqa je. Ta ka zi va wa, na kon ne ko li ko
go di na, pre to ~e na su u kwi gu „Po zna ti u ~i zma -
ma“. Ta ko |e smo uve li i ru bri ku „Voj ni ko va maj ka“,
u ko joj su do go dov {ti ne sa si no vi ma pri po ve da le po -
zna te `e ne. Na po se ban od ziv na i {le su ru bri ke
„Va{ ser vis“ i „Na{ gost, va{ iz bor“. U okvi ru ove
po sled we u Re dak ci ji su bo ra vi le mno ge po zna te li~ no -
sti, ko je su to kom dva sa ta od go va ra le na pi ta wa ~i ta la -
ca po sta vqe na te le fo nom u ne po sred nom di ja lo gu. Me |u go sti ma
Re dak ci je ko ji su se te le fo nom di rekt no obra }a li ~i ta o ci ma, bi -
li su mi ni star od bra ne, na ~el nik Ge ne ral {ta ba VJ i mno gi dru gi
ugled ni zva ni~ ni ci.
U okvi ru po kre nu te tri bi ne „Re for ma od bra ne i Voj ske“, to -
kom 2003. go di ne, bez cen zu re i iz bo ra au to ra, ob ja vi li smo ve li -
ki broj tek sto va po li ti ~a ra, dr ̀ av nih ru ko vo di la ca, mi ni sta ra,
na u~ ni ka, isto ri ~a ra, no vi na ra, pu bli ci sta, ana li ti ~a ra, le ka ra,
po sla ni ka, kwi ̀ ev ni ka, pod o fi ci ra, ofi ci ra, pri pad ni ka ne vla -
di nih or ga ni za ci ja... Ta {ti va bi i da nas, u je ku jav ne ras pra ve o
Na ci o nal noj stra te gi ji i Voj noj stra te gi ji Sr bi je, do bro do {la oni -
ma ko ji ima ju za da tak da sa ~i ne te iz u zet no zna ~aj ne te me qe dr ̀ a ve
ko joj pri pa da mo.
Pi sa li smo otvo re no i sme lo o pro ble mi ma od bra ne i Voj ske.
Zar na slov jed nog od uvod ni ka „Bor be na go to vost Voj ske – re al na
sli ka (ne)mo }i” ne go vo ri do voq no. Upo zo ra va li smo na na {e za o -
sta ja we u od no su na sa vre me ne voj ske, ka da je re~ o na o ru ̀ a wu i
opre mi. Sem re mon ta ne ko li ko avi o na, u obla sti teh ni~ ke mo der -
ni za ci je Voj ske, zbog ne do stat ka nov ca, ali i zbog su bjek tiv nih raz -
lo ga, da se, do da na {wih da na, ni je go to vo ni {ta u~i ni lo. Iz ve {ta -
va li smo sa li ca me sta pri li kom sa na ci je po sle di ca upo tre be mu -
ni ci je sa osi ro ma {e nim ura ni ju mom u agre si ji Na toa na SRJ. Obe -
le ̀ i li smo, po seb nim pri lo gom, 75 go di na na {eg pod mor ni ~ar stva.
Ob ja vi li ne ko li ko spe ci jal nih pri lo ga, me |u wi ma i onaj o Hi lan -
da ru i pr vom or ga ni zo va nom bo rav ku na {ih ofi ci ra u uni for mi
na Sve toj Go ri. Pi sa li o osva ja wu naj vi {eg vr ha Ju ̀ ne Ame ri ke
(7.039 m) ~e tvo ro ~la nog al pi ni sti~ kog ti ma Voj ske. Me |u pr vi ma smo
iz ve sti li o re ha bi li ta ci ji ge ne ra la Sve to mi ra \u ki }a, osni va ~a
srp skog olim pij skog po kre ta.
Pu kov nik Bran ko Bo {ko vi}, ko ji je pr vi po neo ore ol naj u spe -
{ni jeg spor ti ste VJ, po sta viv {i re kord Voj ske u ma ra to nu pre pet -
na e stak go di na (taj re kord jo{ ni je obo ren), u~i nio je ne sva ki da -
{wi gest po kla wa ju }i svo ju me da qu, osvo je nu u tr ci od Ma ra ton po -
qa do Ati ne (3. 11. 2001), Re dak ci ji li sta Voj ska, ko ja ga je „sve
vre me pra ti la i po dr ̀ a va la“. Po sle uru ~e wa tog od li~ ja, Bo {ko -
vi} je sprin te ri ce oka ~io o klin, na kon vi {e od 20 go di na uspe -
{nog ba vqe wa atle ti kom...
15. januar 2009.20
P o v o d o m 1 3 0 . g o d i { w i c e
...Ka da je, kon cem ma ja 2003, u NIC Voj ska sti gla na red ba o
po sta vqe wu na du ̀ nost na ~el ni ka tog hra ma voj ne pi sa ne re ~i, ma -
da una pre |en, pri mio sa sam to sa iz ve snom do zom se te. Na no voj
du ̀ no sti kao pret po sta vqe ni po dr ̀ a vao sam Re dak ci ju u da qim ak -
ci ja ma, po seb no iz la zak u ko lo ru i, na rav no, re dov no se ogla {a vao
tek sto vi ma na udar nim stra ni ca ma Voj ske. U av gu stu 2005. go di ne
do ne ta je od lu ka o pre i me no va wu Voj ske u Od bra nu, o ~e mu }u svoj sud
da ti sa od re |e ne isto rij ske dis tan ce.
Na ni{anu
reforme
Pu kov nik dr Sla vo qub Ran |e lo vi},
glav ni i od go vor ni ured nik Voj ske
List Voj ska {tampan je u ti ra ̀ u od oko 25.000 pri me ra ka.
Imao je oko 17.500 pret plat ni ka, od 500 do 1.000 pri me -
ra ka pro da va lo se na ki o sci ma, a osta tak je bes plat no de qen
po odo bre nom raz re zu. Bu du }i da su u Re dak ci ji bi li ma hom is ku sni
no vi na ri, sa pet na e sto go di {wim, a ne ki i sa du ̀ im is ku stvom ste -
~e nim ra dom u je di nom voj nom ne deq ni ku, list je re dov no iz la zio
pred vi |e nom di na mi kom. To {to for ma cij ska me sta ured ni ka oba
sek to ra („Od bra na“ i „Dru {tvo“) ni su bi la po pu we na, agil no {}u i,
pre sve ga, sa ve snim ra dom i sve stra nom ini ci ja ti vom, na dok na |i -
vao je pu kov nik Du {an Kne ̀ e vi}, za me nik glav nog i od go vor nog
ured ni ka.
Pri li kom iz bo ra tek sto va za ob ja vqi va we, po {to va no je opre -
de qe we da kon cep ci jom, ure |i va~ kom po li ti kom, sa dr ̀ a jem i kva li -
te tom pri lo ga, list pr ven stve no tre ba da za do vo qi o~e ki va wa ~i -
ta la ca iz ciq ne gru pe: ofi ci ra i pod o fi ci ra i voj nih pen zi o ne ra
– pret plat ni ka – ko ji su prak ti~ no u pot pu no sti fi nan si ra li iz la -
`e we Voj ske.
Lo gi~ no je da je list obi lo vao pri lo zi ma o voj ni~ kom `i vo tu,
li~ no sti ma i do ga |a ji ma ko ji su se iz dva ja li iz voj ni~ kog mi qea,
afir mi {u }i na taj na ~in po je din ce, ali i je di ni ce, ko lek ti ve, gar -
ni zo ne. Ne deq nik Voj ska je naj ~e {}e ob ja vqi vao pri lo ge ko ji su bi -
li obe le ̀ e ni ja snim au tor skim pe ~a tom, a osim za voj ni~ ke te me,
bi lo je me sta i za dru ge sa dr ̀ a je – sa ci qem da pri lo zi bu du za ni -
mqi vo {ti vo ne sa mo za pro fe si o nal ne voj ni ke, ne go i za ~la no ve
wi ho vih po ro di ca. Uz to, ~i we ni su na po ri da se po boq {a ne sa mo
kva li tet pri lo ga, ne go i teh ni~ ki iz gled gla si la.
Po ~et kom 2004. go di ne ne deq nik Voj ska je u ru ke ~i ta la ca do -
{ao sa znat no pro me we nim sa dr ̀ a jem, go to vo udvo stru ~e nim bro jem
pri lo ga, u pu nom ko lo ru i od {tam pan na kva li tet ni jem pa pi ru. Gra -
fi~ ki pre po zna tqiv bio je ru ko pis du go go di {weg teh ni~ kog ured ni ka
Alek san dra [ve di }a, aka dem skog sli ka ra. Po ja va li sta Voj ska u
no vom ru hu i sa po ve }a nim bro jem in for ma tiv nih sa dr ̀ a ja (dvo broj
je zbog pra zni ka no sio da tum 1. i 8. ja nu ar), sim bo li~ no je obe le ̀ i -
la je dan zna ~a jan ju bi lej voj ne {tam pe – ia ko je ta da pro pu {te no da
se to na gla si. Na i me, sto go di na ra ni je, 25. de cem bra 1904, po sta -
rom ka len da ru (8. ja nu a ra po no vom), ob ja vqen je pr vi broj li sta sa
za gla vqem Voj ska.
Re for me si ste ma od bra ne u pro le }e 2003. go di ne bi le su ve o -
ma di na mi~ ne i u sfe ri in for mi sa wa jav no sti o si ste mu od bra ne i
Voj sci. Na i me, od go vor nost za ko mu ni ci ra we sa jav no {}u i me di ji -
ma u to vre me je pre ne ta sa Upra ve za mo ral Ge ne ral {ta ba na Upra -
vu za od no se sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne.
U li stu su, pre no {e ne in for ma ci je ne sa mo o to ku re for me
od bram be nog si ste ma, ve} su ob ja {wa va ni i kri ti~ ki ko men ta ri sa -
ni po je di ni po te zi, kao {to su bi li: na glo ot pu {ta we ve li kog bro ja
ci vil nih li ca, ve li ~a we u po je di nim me di ji ma zna ~a ja ci vil nog slu -
`e wa voj nog ro ka, uma we we sred sta va na me we nih za od bra nu, ne us -
kla |e nost pla ta pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj ske sa za kon skim
od red ba ma, itd. Ta las ot pu {ta wa ci vil nih li ca za hva tio je i Re dak -
ci ju, ali to ni je ima lo te ̀ ih po sle di ca, jer su oti {li sa mo oni ko ji
su se do bro voq no pri ja vi li, ima li uslo ve za pen zi ju ili ko ji su bi -
li ras po re |e ni na dru ga rad na me sta.
U pe ri o du od ju na 2003. do sep tem bra 2005. go di ne sa ~el nih
po zi ci ja oti {li su mi ni star od bra ne, na ~el nik Ge ne ral {ta ba, na -
~el nik Upra ve za mo ral Ge ne ral {ta ba, na ~el nik Upra ve za od no se
sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne – a svi su oni, ma we ili vi {e,
pra ti li Voj sku i oce wi va li kva li tet is pu wa va wa we ne mi si je u
okvi ru in for ma tiv ne de lat no sti.
I dok su na ~el ni ci Ge ne ral {ta ba u zva ni~ nim pri li ka ma, ali
i ne zva ni~ no, uglav nom is ka zi va li za do voq stvo iz gle dom i sa dr ̀ a -
jem li sta, iz Mi ni star stva od bra ne, po seb no iz po je di nih we go vih
or ga ni za cij skih je di ni ca, do Re dak ci je su do pi ra li ta la si ne za do -
voq stva po je di nim aspek ti ma ure |i va~ ke po li ti ke, uz oce ne da list
ne do voq no po dr ̀ a va po li ti ku Mi ni star stva od bra ne i da da kon -
cep ci ju gla si la tre ba pro me ni ti.
Upo re do se na sta vqao ne za u sta vqiv pro ces pro me na, ko ji je,
o~e ki va no, za hva tio i in for ma tiv nu sfe ru. No vin sko-iz da va~ ki
cen tar Voj ska, za jed no sa li stom, pre pot ~i wen je Upra vi za Od no se
sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne. Ti me su stvo re ni uslo vi za ko -
re ni te pro me ne i u je di noj voj noj no vin skoj ku }i. Za po ~e tak, od lu kom
Mi ni stra od bra ne po kre nut je ma ga zin Od bra na, a uspon li sta Voj -
ska za u sta vqen na ko ti 710.
Pri pre mio
Alek san dar PE TRO VI]
21
v o j n e { t a m p e u S r b i j i
Ispravka
U magazinu „Odbrana“ broj 79 od 1. ja-
nuara 2009. godine, na strani 25 Specijalnog
priloga posve}enog 130. godi{wici vojne {tam-
pe, propustom autora izostavqena su imena tro-
jice glavnih i odgovornih urednika lista „Voj-
ska“ – Mi{e Bojovi}a, Milorada Panteli}a i
Slavoquba Ran|elovi}a.
Wima i ~itaocima izviwavamo se zbog
ovog propusta.
15. januar 2009.
Bojna gaa |awa na snegu
L o g o r o v a w e j e d i n i c a
OU slo`enim terenskim
i vremenskim uslovima,
pripadnici Kopnene vojske
realizovali su na Pasuqanskim
livadama najslo`enije sadr`aje
vatrenog, takti~kog i moto-tehni~kog
osposobqavawa, ali i obuku koja se
ne mo`e realizovati u kasarnama
Od 20. do 30. de cem bra 2008. pro fe si o nal ni pri pad ni ci Pr ve, Dru ge, Tre }e i ^e tvr te bri ga -
de Kop ne ne voj ske i Me {o vi te ar ti qe rij ske bri ga de, ali i sep tem bar ska ge ne ra ci ja voj ni ka na
slu ̀ e wu voj nog ro ka, iz ve li su na in ter vi dov skom po li go nu „Pa su qan ske li va de” sta ci o nar no
lo go ro va we. Na po li go nu je bo ra vi lo vi {e od hi qa du sta re {i na i voj ni ka Kop ne ne voj ske.
Lo go ro va we je pred sta vqa lo kru nu obu ke voj ni ka „sep tem ba ra ca” iz raz li ~i tih ro do va i slu -
`bi – pe {a di je i oklop nih je di ni ca, te ar ti qe rij skih, ar ti qe rij sko-ra ket nih, voj no po li cij skih, sa -
ni tet skih i in ten dant skih sa sta va. Po seb na pa ̀ wa po sve }e na je ospo so bqa va wu pro fe si o nal nih
voj ni ka, ko ji su ne dav no pri mqe ni u Voj sku Sr bi je, a u okvi ru pri prav ni~ kog sta ̀ a, za pri pre mu,
or ga ni za ci ju i iz vo |e we tak ti~ kih ve ̀ bi i boj nih ga |a wa, ob u ~a va li su se i naj mla |i pot po ru~ ni ci.
Oblici obuke
U slo ̀ e nim te ren skim i vre men skim uslo vi ma pri pad ni ci Kop ne ne voj ske re a li zo va li su na
po li go nu „Pa su qan ske li va de” naj va ̀ ni je sa dr ̀ a je va tre nog, tak ti~ kog i mo to-teh ni~ kog ospo so -
bqa va wa, ali i obu ku ko ja se ne mo ̀ e iz ve sti u ka sar na ma. Po seb no su bi le zna ~aj ne ak tiv no sti u
okvi ru va tre ne obu ke, jer se na raz li ~i tim pri prem nim, is pit nim i boj nim ga |a wi ma, tak ti~ kim ve -
`ba ma i uve ̀ ba va wi ma pro ve ra va la wi ho va po je di na~ na ospo so bqe nost, ali i ospo so bqe nost je -
di ni ca.
– To su naj slo ̀ e ni ji ob li ci ospo so bqa va wa – ka ̀ e ko man dant Tre }e bri ga de Kop ne ne voj ske pu -
kov nik ̂ e do mir Bran ko vi} – i ja sno je da ne ma ob u ~e nog po je din ca, po slu ge, po sa de, ode qe wa, vo da i
~e te ko ji ne iz ve de ova kvu obu ku. Bez uspe ha u obu ci ser ti fi kat o ospo so bqe no sti ne mo gu do bi ti ni
je di ni ca ni po je din ci. U 2008. smo na pra vi li ve li ki po mak u iz vo |e wu sa dr ̀ a ja ospo so bqa va wa na
po li go nu. Tre }a bri ga da je, kao i osta le bri ga de Kop ne ne voj ske, iz ve la ve ̀ bu na ni vou oja ~a nog ba -
ta qo na, a po zna to je da ve ̀ be tog obi ma, sa dr ̀ a ja i kom plek sno sti ni smo re a li zo va li pro te klih ne -
22
ko li ko go di na. Ve ̀ be pred sta vqa ju naj bo qi mo del pro ve re va tre no-tak ti~ ke
ospo so bqe no sti za na men ske za dat ke.
U to ku lo go ro va wa iz ve de na su sva pla ni ra na pri prem na, {kol ska i
boj na ga |a wa iz na o ru ̀ a wa i sred sta va ko ja se na la ze u je di ni ca ma Kop ne -
ne voj ske – ten ko va M 84, ar ti qe rij skih oru |a, pro tiv a vi on skih to po va, au -
to mat skih ba ca ~a gra na ta, da le ko met nih snaj per skih pu {a ka, pro ti vo klop -
nih sred sta va i na o ru ̀ a wa ko ja se na la ze na bor be nom vo zi lu pe {a di je i
oklop nom iz vi |a~ kom au to mo bi lu.
Pre ma re ~i ma ko man di ra ba te ri je SVLR ma jo ra Ra do va na Dra ~e, na
ve ̀ bov nim, is pit nim i boj nim ga |a wi ma po stig nu ti su od li~ ni re zul ta ti i
po red to ga {to u ar ti qe ri ji ima do sta elek tro ni ke ko ja mo ra bi ti za {ti }e -
na pri li kom sne ̀ nih pa da vi na. Ga |a wi ma iz na o ru ̀ a wa oklop nih je di ni ca
za do vo qan je i ko man dant 37. me ha ni zo va nog ba ta qo na Tre }e bri ga de ma jor
Sla |an Ar se ni}. Ma jo ri Dra ~a i Ar se ni} po seb no na gla {a va ju ~i we ni cu da
su 2008. go di ne sa je di ni ca ma iz ve li vi {e ga |a wa ne go u pret hod ne
tri go di ne. Ve ̀ bov nim ak tiv no sti ma na lo go ro va wu pri su stvo vao je
i pot pu kov nik Go ran Mar ko vi} iz Ko man de Kop ne ne voj ske. „Zna ~a jan
je uspeh ka da se u slo ̀ e nim uslo vi ma, ka kvi su pra ti li pri pad ni ke
Kop ne ne voj ske na Pa su qan skim li va da ma, po stig nu vr lo do bri i od -
li~ ni re zul ta ti” – ka ̀ e pot pu kov nik Mar ko vi} i na gla {a va da je na
po sad nim boj nim ga |a wi ma ten kom ostva re na pro se~ na oce na 4,30.
Borbeni test
Lo go ro va we je di ni ca Kop ne ne voj ske obe le ̀ i li su i sneg i ma -
gla, ali i po le di ca, ve ja vi ca, uz eks trem no ni ske tem pe ra tu re. To je
sva ko dnev no ote ̀ a va lo rad voj ni ka i sta re {i na i zah te va lo wi ho -
va ve }a psi ho fi zi~ ka na pre za wa. I eks plo a ta ci o ni re sur si bor -
be nih oru |a i teh ni~ kih sred sta va po ta kvom vre me nu bi li su is ko -
ri {}e ni do kraj wih gra ni ca.
– Lo go ro va we je pred sta vqa lo svo je vr stan test i za po je din ce
i za bor be nu teh ni ku – tvr di pu kov nik Bran ko vi} i ob ja {wa va da je
u jed nom tre nut ku is pa la gu se ni ca sa bor be nog vo zi la pe {a di je, a
wu je ve o ma te {ko za me ni ti ako je uro we na u sneg, pri tem pe ra tu ri
od mi nus de set ste pe ni Cel zi ju sa.
Na po li go nu „Pa su qan ske li va de” po dig nu to je 145 {a to ra,
na pra vqe na je oru ̀ a na, po sta vqe na aku mu la tor ska sta ni ca, te sta -
ni ce za snab de va we go ri vom, min sko-eks plo ziv nim sred stvi ma i
osta li ele men ti lo gi sti~ ke po dr {ke. Za taj deo po sla bi la je za du -
`e na je di ni ca Ma jo ra Bra ti sla va Kr sti }a. Lo gi sti~ ka po dr {ka od -
vi ja la se ne pre kid no, po put ra da u ka sar ni.
Ko man dant lo gor ske pro sto ri je pu kov nik @eli mir Gli {o vi}
is ti ~e da se to kom lo go ro va wa po seb no vo di lo ra ~u na o zdra vqu
qu di, me ra ma za {ti te na ra du i pro tiv po ̀ ar ne za {ti te, te sa ni -
tar no-hi gi jen skim me ra ma za {ti te i sa ni tet skoj po dr {ci. Od go va -
ra ju }i uslo vi na te re nu, pre ma re ~i ma re fe ren ta za mo ral Tre }e
bri ga de ka pe ta na Sa {e Ni ko li }a, uti ca li su na to da voj ni ci i sta -
re {i ne bu du mo ti vi sa ni za za dat ke ko je su iz vr {a va li i da na wi ma
po stig nu do bre re zul ta te.
Zo ran MI LA DI NO VI]
Sni mi li Zo ran MI LA DI NO VI] i Ju go slav PR VU LO VI]
23
Bojna ga |awa na snegu
K o p n e n e v o j s k e
Na lo go ro va wu je di ni ca Kop ne ne voj ske bi li su i naj mla |i
pot po ru~ ni ci, ko ji su ne dav no za vr {i li Voj nu aka de mi ju. Uz po mo}
men to ra, ob u ~a va li su voj ni ke, te ste kli po ~et na is ku stva o ra du
na te re nu. Pot po ru~ nik Uro{ Ob ra do vi}, na pri mer, za po ~eo je
pri prav ni~ ki sta` 13. sep tem bra 2008. go di ne u Ko man di Kop -
ne ne voj ske. Po tom je bo ra vio u ba taj ni~ kom Cen tru za obu ku
PVO i Pan ~e vu, gde je sa ko man di ri ma ode qe wa u~e stvo vao u
eva u la ci ji i ser ti fi ka ci ji voj ni ka. U Po ̀ a rev cu je bio ko man -
dir ode qe wa i vo da, te sa voj ni ci ma iz vo dio pe {a dij ska ga |a wa.
Za tim je pri prav ni~ ki sta` na sta vio u 12. sa mo hod nom ar ti qe -
rij sko-ra ket nom di vi zi o nu Pr ve bri ga de. Kra jem mar ta po la ga }e
pri prav ni~ ki is pit.
PRIPRAVNI^KI STA@
Ko man dant Tre }e bri ga de
Kop ne ne voj ske pu kov nik
^e do mir Bran ko vi}
i ko man dant lo gor ske
pro sto ri je pu kov nik
@eli mir Gli {o vi}
R
24 15. januar 2009.
Realizacijom
projekta
uspostavi}e se
moderna
institucija
za obuku i uzgoj
slu`benih pasa,
koja }e obezbediti
potrebe Vojske
Srbije i potrebe
partnerskih
zemaqa u regionu
za osposobqavawe
kadra i odgajawe
genetski i
eksterijerno
kvalitetnih
i obu~enih
slu`benih pasa.
a di stva ra wa re gi o nal nih voj nih cen ta ra, ko ji tre ba da iz vr -
{a va ju edu ka tiv ne, ope ra tiv ne i dok tri nar ne za dat ke ne sa mo
u okvi ru Voj ske ve} i na na ci o nal nom, re gi o nal nom i me |u na -
rod nom pla nu, ove go di ne kre i ra na su dva pro jek ta u Cen tru za
obu ku lo gi sti ke, sa osnov nom na me rom da se u na red nom pe ri -
o du for mi ra ju Re gi o nal ni cen tar za sa ni tet sku obu ku i Re gi o nal ni
cen tar za uz goj i dre su ru pa sa.
Oba cen tra bi la bi sme {te na u Ni {u, a tra di ci ja edu ka ci je,
in fra struk tu ra, opre ma, is ku stvo i stru~ nost za po sle nih u Cen tru
za obu ku lo gi sti ke i we go voj ^e ti za obu ku sa ni tet ske i ve te ri nar -
ske slu ̀ be pred sta vqa ju re al nu osno vu za do sti za we po sta vqe nih
ci qe va. Pri pad ni ci Cen tra i ~e te pro fe si o nal no, or ga ni zo va no i
str pqi vo ra de na re a li za ci ji pro je ka ta stva ra wa re gi o nal nih cen -
ta ra, pri ~e mu im zna ~aj nu part ner sku, fi nan sij sku, stru~ nu i mo -
ral nu po dr {ku pru ̀ a ju pred stav ni ci Mi ni star stva od bra ne i oru -
`a nih sna ga kra qe vi ne Nor ve {ke.
jediniceC e n t a r z a u z g o j i d r e s u r u p a s a
Prepoznavawe
potreba
Pro je kat for mi ra wa Re gi o nal nog cen tra za uz goj i dre su ru pa -
sa po seb no je za ni mqiv i iza zi va ve li ku pa ̀ wu jav no sti, ima ju }i u
vi du da u Ni {u po sto ji osam de se to go di {wa tra di ci ja ob u ~a va wa
vo di ~a pa sa i pa sa.
Kinolo{ka takmi~ewa
Po u zda ni po da ci go vo re da je jo{ 1930. go di ne u Ni {u po sto -
ja la „Mo rav ska mar ve na bol ni ca”, u ko joj se za po tre be ta da {we
voj ske ob u ~a va ju {ar pla nin ci za ve zu i ~u va we gra ni ce pre ma Bu -
gar skoj. Na voj noj pa ra di 1937. pro de fi lo vao je i je dan vod voj ni ka
vo di ~a sa {ar pla nin ci ma.
Ne pre kid na obu ka pa sa na lo ka ci ji da na {we ni {ke ka sar ne
„Kwaz Mi haj lo” oba vqa se od 1957. go di ne, ma da su sa sta vi za
dre su ru i obu ku pa sa pre bro di li ~e ste or ga ni za cij sko-for ma cij -
ske pro me ne i tran sfor ma ci je. Pro me ne ni su po seb no za pam }e ne,
ali je ste po da tak da je od 1960. do da nas u Cen tru ob u ~e no vi {e
od dva na est hi qa da voj nih slu -
`be nih pa sa, dok je obu ku za vr -
{i lo vi {e od dva de set hi qa da
voj ni ka za vo di ~e tih pa sa raz -
li ~i tih spe ci jal no sti.
Da nas se je di ni ca u Ni {u
zo ve ^e ta za obu ku sa ni tet ske i
ve te ri nar ske slu ̀ be i na la zi se
u sa sta vu kru {e va~ kog Cen tra za
obu ku lo gi sti ke. U woj po sto je do -
bri uslo vi za stru~ no usa vr {a -
va we, na u~ no i stra ̀ i va~ ki rad
i ospo so bqa va we sa ni tet skih
bol ni ~a ra, dre se ra i vo di ~a
pa sa spe ci jal ne na me ne. Po red
svo jih osnov nih funk ci ja, pri -
pad ni ci ~e te iz vr {a va ju i za -
dat ke ve te ri nar skog zbri wa -
va wa pa sa, {to ob u hva ta sta -
ci o nar no le ~e we i pri hvat ur -
gent nih slu ~a je va, po put te {kih
po vre da i obo qe wa ko ja zah te -
va ju ope ra tiv ne za hva te.
Sta re {i ne i ci vil na li -
ca ^e te za obu ku sa ni tet ske i
ve te ri nar ske slu ̀ be pu bli ko -
va li su i pred sta vi li broj ne
ra do ve u stru~ nim ~a so pi si ma
i gla si li ma, ali i na sim po zi -
ju mi ma, stru~ nim edu ka tiv nim
pre da va wi ma i dru gim ma ni -
fe sta ci ja ma. Oni sa svo jim
psi ma ve o ma ~e sto pri su stvu ju
na ki no lo {kim tak mi ~e wi ma, a ko -
man dir ~e te pot pu kov nik Slo bo dan
An dre ji} tvr di: „U po sled wih de se -
tak go di na, gde god da su se po ja vi li
na {i psi, ni je se de si lo da smo do -
{li bez od li~ ja u vi du di plo ma, pe -
ha ra, me da qe ili dru ge na gra de. U
ovoj go di ni, sa mo u jed nom da nu, na
me |u na rod noj ki no lo {koj ma ni fe -
sta ci ji, na {i psi su osvo ji li de vet
pe ha ra i tri me da qe, {to je pred -
sta vqa lo 90 po sto na grad nog fon -
da za {ar pla nin ce”.
Zna wa i ve {ti ne za vo di ~a voj -
nih slu ̀ be nih ~u var skih pa sa sti ~u
se na jed no me se~ nom kur su, dok obu -
ka vo di ~a za {tit nih pa sa, pa sa mi -
no tra ga~ ke i tra ga~ ke slu ̀ be i pa sa
za ot kri va we opoj nih dro ga mo ̀ e
tra ja ti i de vet me se ci. Is ku sni vo -
di ~i zna ju da su di sci plin ske rad we
sa psi ma osnov sva ke dre su re i
pred u slov iz vr {a va wa na men skih
za da ta ka, a da se tek po tom mo ̀ e i}i
da qe sa dre su rom i nad grad wom, od -
no sno pre }i na uve ̀ ba va we po je di -
nih spe ci fi~ nih rad wi.
Ka da vo di~ i pas po stig nu do -
bro raz u me va we i shva te {ta to
tre ba za jed no da ura de, uspeh u za -
jed ni~ kom oba vqa wu za da ta ka je za -
ga ran to van i otva ra ju se ne slu }e ne
mo gu} no sti. Vr hun ski ob u ~e ni vo di~
25
„Ve} ne ko li ko go di na una zad” – ka ̀ e ko man dant Cen tra za
obu ku lo gi sti ke pu kov nik Mi lo rad Di mi tri je vi} – „u sve tu je
otvo ren front bor be pro tiv te ro ri zma, nar ko ma ni je i kri mi -
na la. U toj bor bi, po red pri pad ni ka spe ci jal no ob u ~e nih je di ni -
ca, va ̀ no me sto ima ju i do bro ospo so bqe ni vo di ~i pa sa i voj -
no slu ̀ be ni psi. To je opre de li lo od go vor ne qu de u Mi ni star -
stvu od bra ne i Ge ne ral {ta bu VS da iz ra de pro gram ob u ~a va wa
qu di i voj nih slu ̀ be nih pa sa za iz vr {a va we i tih vr lo spe ci -
fi~ nih za da ta ka. To kom 2008. uspe {no je re a li zo va no vi {e kur -
se va vo di ~a pa sa i pa sa mi no i stra ̀ i va~ ke i tra ga~ ke slu ̀ be i
vo di ~a pa sa i pa sa za ot kri va we opoj nih sred sta va. Uve re ni
smo da }e ta ~i we ni ca bi ti pre sud na da se na osno va ma ^e te za
obu ku sa ni tet ske i ve te ri nar ske slu ̀ be for mi ra je din stve ni
re gi o nal ni cen tar za obu ku vo di ~a pa sa i voj no slu ̀ be nih pa sa
op {te i spe ci jal ne na me ne, a za to ve} po sto je po treb na in fra -
struk tu ra, ge net ski po ten ci jal i vr lo do bri i is ku sni iz vo |a ~i
obu ke”.
MI NO I STRA@IVA^ KA
I TRA GA^ KA SLU@BA
Ko man dir ~e te pot pu kov nik Slo bo dan An dre ji}
i pas mo gu da po mi ri su ot kri ju po ~i ni o ca kri vi~ nog de la i iden ti -
fi ku ju pra vac kre ta wa tra ̀ e nog li ca (pas ima 150 mi li o na mi ri -
snih }e li ja), da pro na |u min sko-eks plo ziv na sred stva i raz li ~i te
vr ste nar ko ti ka i ima ju ne za me wi vu ulo gu u ~u va wu i obez be |e wu
obje ka ta i voj ne imo vi ne. Tre ba zna ti i da je pas rav no pra van ~lan
sva ke pa tro le u okvi ru kon tro le pro sto ra, te da se pri li kom na i -
la ska na za se du pu {ta sa po vod ni ka, ka da di rekt no na pa da na li ce u
za se di. Sve nam to ka zu je da je obu ka vo di ~a voj nih slu ̀ be nih pa sa
iz u zet no za ni mqi va. Po sto ji i oba ve za re dre su re vo di ~a pa sa i pa -
sa, ko ja se obi~ no iz vo di u ni {koj ~e ti na sva kih {est me se ci.
Genetski potencijal
Od ko man dir vo da za uz goj i pre dre su ru {te na di ka pe ta na Bra -
ti sla va Du bi ~a ni na sa zna je mo da se obu ka vo di ~a pa sa i dre su ra
pa sa sa sto ji u usva ja wu zna wa iz ki no lo gi je, uve ̀ ba va wu di sci plin -
skih rad wi, sa vla |i va wu pre pre ka i spe ci jal nom de lu obu ke. Od goj
i pre dre su ra pa sa po ~i wu ve} po sle tri me se ci od ra |a wa, dok se
sa dre su rom star tu je u de se tom me se cu `i vo ta. Rad ne oso bi ne psa
plod su na sle |a i ra da sa wim.
U ~e ti se kva li tet no ra di sa psi ma, ali je po treb no u~i ni ti
do dat ne na po re u prav cu „uvo |e wa sve ̀ e kr vi” i no vih pri plod nih
li ni ja pa sa. „Ge net ski po ten ci jal za do vo qa va po tre be” – ka ̀ e ka pe -
tan Du bi ~a nin – „a sa da `e li mo da pro {i ri mo ma ti~ ni za pat ra di
po boq {a va wa kva li te ta ge net skih li ni ja”.
^e ta prak ti~ no pred sta vqa „za tvo re ni” si stem uz go ja, gde se
od pr vih da na `i vo ta pra te pre no {e we ge net skih oso bi na {te ne ta,
ste pen pri je ma dre su re, zdra vqe i osta li pa ra me tri bit ni za slu -
`be nog psa.
Ove go di ne ospo so bqe no je 280 vo di ~a pa sa i 160 pa sa, dok su
u je di ni ce Voj ske Sr bi je upu }e na 74 psa. Osnov ne du ̀ no sti pa sa u je -
di ni ca ma Voj ske Sr bi je je su obez be |e we voj nih obje ka ta, obez be |e -
we ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko sme tu i Kop ne ne zo ne bez bed no -
sti, tra ga we za min sko-eks plo ziv nim i opoj nim sred stvi ma, od be glim
li ci ma i po vre |e nim u van red nim si tu a ci ja ma, dok za {tit ni psi
obez be |u ju vi so ke li~ no sti dr ̀ a ve i voj ske.
Po vrat ne in for ma ci ja iz je di ni ca Voj ske go vo re da psi is pu -
wa va ju svo ju na me nu u voj nim ko lek ti vi ma. Na rav no, po treb no je da
jed nom go di {we oni pro |u i re dre su ru, ka ko bi ob no vi li rad ni po -
ten ci jal i pro {i ri li spo sob no sti.
Rad ni vek slu ̀ be nog psa do sti ̀ e pro se~ no se dam do osam go di -
na. U Voj sci Sr bi je ko ri ste se ne ma~ ki ov ~a ri (hra bar, po slu {an,
ra dan, is tra jan, sna ̀ ne kon sti tu ci je), {ar pla nin ci (od li ~an ~u var,
mo ̀ e da se ko ri sti u te {kim vre men skim okol no sti ma, pri vr ̀ en
jed nom vo di ~u), la bra do ri (iz u zet ne spo sob no sti wu ha) i u no vi je
vre me bel gij ski ov ~a ri (ma li noa) sa uni ver zal nim za {tit nim, ~u -
var skim i spe ci jal nim svoj stvi ma.
U obu ci pa sa ~e sto se po mi wu za ni mqi ve aneg do te o po seb no
vred nim i do brim psi ma. U sa ni tet sko-ve te ri nar skoj ~e ti pam te ne -
ma~ kog ov ~a ra [a ka, ko ji je pri li kom obu ke po ka zi vao ve li ku agre -
siv nost. To kom obu ke psa za upad u obje kat, [ak je imao za da tak da
upad ne kroz otvo re no kri lo pro zo ra i sa vla da mar ki ran ta te ro ri -
stu. Me |u tim, we mu je bio bli ̀ i za tvo ren pro zor i, `e le }i da {to
pre obo ri „te ro ri stu”, on je raz bio oba za tvo re na ok na i ba cio se
na mar ki ran ta. [ak da nas oba vqa za dat ke na ba za ma u Kop ne noj
zo ni bez bed no sti.
Oce na je da je da nas u Voj sci naj kva li tet ni ji pas la bra dor
Xaf, ko ga spe ci jal na je di ni ca an ga ̀ u je za sve va ̀ ni je kon tra di ver -
zant ske pre gle de. Tog psa ob u ~io je i svim ve {ti na ma na u ~io sta ri ji
vod nik De jan Ve li~ ko vi}. Ina ~e, u ~e ti kon ce dre su re i ospo so bqa -
va wa vo di ~a i dre su re pa sa dr ̀ i in struk tor dre su re za stav nik pr -
ve kla se Ne nad Mik {i}.
Vo di~ i pas na kon pro ve de ne obu ke mo ra ju po sta ti tim i mo ra -
ju se raz u me ti. De se ta ri Ili ja Mi loj ko vi} i Sa {a Ri sti} is ti ~u da
je pred u slov za sva ku dre su ru pa sa qu bav pre ma wi ma i oso bi ne
kao {to su str pqi vost, ener gi~ nost i do sled nost. Ri sti }e va spe ci -
jal nost je su psi na pa da ~i, ospo so bqe ni za hva ta we ile gal nih pre -
la zni ka i pro tiv te ro ri sti~ ka dej stva.
U ~e ti za obu ku sa ni tet ske i ve te ri nar ske slu ̀ be ~e sto se na -
la ze sta re {i ne i voj ni ci iz dru gih sa sta va, po put sta ri jeg vod ni ka
Sa {e [a ti }a iz 63. pa do bran skog ba ta qo na i de se ta ra Bo ja na Mi -
li no vi }a, slu {a o ca [RO ve te ri nar ske slu ̀ be, ko ji plan ski i sve -
o bu hvat no usva ja ju no va zna wa iz obla sti dre su re, zdrav stve ne za -
{ti te i ne ge pa sa.
Konkretizacija projekta
Pro je kat Re gi o nal nog cen tra za uz goj i dre su ru pa sa ura di li su
ma jor dr Ra di vo je An |el ko vi} i ka pe ta ni Dar ko Dr ~a i Zden ko Cvi -
je ti}. Oni su ga ne dav no pri ka za li ino stra nim voj nim pred stav ni -
ci ma iz tri de se tak ze ma qa.
jedinice
15. januar 2009.26
Raz voj Cen tra za sa ni tet sku obu ku u Ni {u tra je dve go di ne
i u okvi ru we ga odr ̀ a no je vi {e kur se va za in struk to re sa ni -
tet ske obu ke u skla du sa stan dar di ma Na toa. Ciq pro jek ta je da
se for mi ra Cen tar za obu ku voj nih bol ni ~a ra, sa ni tet skih voj -
nih teh ni ~a ra i in struk to ra sa ni tet ske obu ke ko ji }e ima ti re -
gi o nal ni i me |u na rod ni ka rak ter. Za ti na me nu Mi ni star stvo
od bra ne Kra qe vi ne Nor ve {ke je Cen tru za sa ni tet sku obu ku ve}
do de li lo tri do na ci je.
Pr va do na ci ja u vred no sti od 50.000 evra ob u hva ti la je
26 lu ta ka, od ko jih su dve tra u ma set za ALS si mu la to re (vred nost
24.000 evra). To su, u stva ri, lut ke za uve ̀ ba va we sa ni tet skog
ka dra u da va wu ve {ta~ kog di sa wa, spoq ne ma sa ̀ e sr ca, da va wa
in tro ven ske in jek ci je i dru gih me di cin skih rad wi. U okvi ru dru -
ge do na ci je do bi je ne su ve li ke ko li ~i ne za voj nog ma te ri ja la, dok
je tre }a do na ci ja obez be di la cen tar in for ma ti~ kom opre mom u
vred no sti od 40.000 evra.
CEN TAR
ZA SA NI TET SKU OBU KU
U me |u vre me nu su vi so ki pred stav ni ci oru ̀ a nih sna ga Kra qe -
vi ne Nor ve {ke ob i {li ~e tu za obu ku sa ni tet ske i ve te ri nar ske slu -
`be i na li cu me sta sa gle da li mo gu} no sti za stva ra we Re gi o nal nog
cen tra u Ni {u. Tom pri li kom oni su za kqu ~i li da po sto je do bri
uslo vi za ospo so bqa va we vo di ~a i dre su ru pa sa za iz vr {a va we
na men skih za da ta ka u slu ~a je vi ma te ro ri sti~ kih na pa da i van red nih
si tu a ci ja. Ba zu obu ke u bu du }em Re gi o nal nom cen tru pred sta vqa }e
raz ra |en teh no lo {ki pro ces uz go ja, pre dre su re i obu ke pa sa, nor -
ma tiv no re gu li san pla no vi ma
i pro gra mi ma ob u ~a va wa
(dva de set rad nih da na, {est
me se ci, de vet me se ci – za vi -
sno od spe ci jal no sti), ob u ~en
i ospo so bqen ka dar za uz goj,
pre dre su ru {te na di i obu ku
vo di ~a pa sa i dre su ru pa sa,
ge net ski ma te ri jal, sme {taj,
is hra na i pro sto ri i po li go -
ni za obu ku. Ve o ma je va ̀ no
{to u de lu ne ge i zdrav stve ne
za {ti te {te na di i pa sa, Cen -
tar ima do bre uslo ve u vi du
kva li tet ne di jag no sti ke, ste -
ril ne hi rur {ke sa le, in stru -
me na ta i stru~ wa ka iz obla -
sti ve te ri nar ske hi rur gi je i
in ter ne me di ci ne.
„Re a li za ci jom pro jek ta”
– is ti ~e za me nik ko man di ra
~e te ka pe tan Zden ko Cvi je ti}
– „us po sta vi }e se mo der na
in sti tu ci ja za obu ku i uz goj
slu ̀ be nih pa sa, ko ja }e obez -
be di ti sop stve ne po tre be i
po tre be part ner skih ze ma qa
u re gi o nu za ospo so bqa va we
ka dra i od ga ja we ge net ski i
eks te ri jer no kva li tet nih i
ob u ~e nih slu ̀ be nih pa sa. Ka -
pa ci te ti Cen tra su isto vre -
me ni sme {taj 420 rad nih pa sa i 240 pri plod nih pa sa i {te na di, te
dnev na pri pre ma hra ne za 700 pa sa. Cen tar }e ima ti mo gu} nost da
oba vqa dre su ru voj nih slu ̀ be nih pa sa za raz li ~i te po tre be i spe -
ci jal no sti (za pro tiv te ro ri sti~ ka dej stva, ot kri va we eks plo zi va,
mi na, nar ko ti ka i une sre }e nih is pod ru {e vi na i la vi na, te pra }e -
we tra ga i ot kri va we ne sta lih li ca). U we mu }e se re pro du ko va ti i
uz ga ja ti voj ni slu ̀ be ni psi u skla du sa stan dar di ma us po sta vqe nim
u Voj sci Sr bi je i part ner skim ze mqa ma u re gi o nu, ob u ~a va ti pri -
pad ni ci Voj ske Sr bi je i oru ̀ a nih sna ga part ner skih ze ma qa za rad
sa slu ̀ be nim psi ma za na men ske za dat ke i for mi ra ti ti mo vi za br -
ze in ter ven ci je u ko ji ma se an ga ̀ u ju slu ̀ be ni psi, sa te ̀ i {tem na
te ro ri sti~ kim na pa di ma i van red nim si tu a ci ja ma. Na rav no, u~i ni -
}e mo sve da una pre di mo sa rad wu sa ze mqa ma u re gi o nu, raz me ni mo
is ku stva i or ga ni zu je mo za jed ni~ ke ve ̀ be i dru ge ob li ke sa rad we
oko ak tiv no sti na ko ji ma se ko ri ste slu ̀ be ni psi”.
Dve faze razvoja
Pred vi |e no je da u raz vo ju Re gi o nal nog cen tra po sto je dve fa -
ze. U pr voj, do kra ja 2009, oba vi }e se na bav ka pri plod nih pa sa,
adap ta ci ja obje ka ta i iz ra da for ma ci je cen tra, dok }e u dru goj (od
2010. do 2012) bi ti stvo ren eks te ri jer no i ge net ski rad ni pas za
po tre be Voj ske Sr bi je i re gi o na i iz vr {e na edu ka ci ja ve te ri na ra i
dre se ra, ko ji }e iz u ~a va ti stra ne je zi ke i uskla di ti svo ja zna wa i
ve {ti ne sa me |u na rod nim stan dar di ma i sa vre me nim do stig nu }i ma
u le ~e wu i dre su ri pa sa.
Pro ce wu je se da za te na me ne, bi o la te ral ne po se te, se mi na re
i ser ti fi ka ci ju, dva spe ci ja li zo va na vo zi la za pre voz pa sa, sred -
stva in for ma ti~ ke po dr {ke, do o pre ma we ve te ri nar ske am bu lan te,
adap ta ci ju obje ka ta i na bav ku pri plod nih pa sa i opre me za dre su ru
pa sa tre ba obez be di ti oko dve sta hi qa da evra. Mno gi po ka za te qi
go vo re da do na to ri ima ju do bru vo qu da se taj no vac obez be di i da
se ~i tav pro ces kre }e u do brom prav cu. To zna ~i da }e mo u do gled no
vre me do bi ti Re gi o nal ni cen tar za uz goj i dre su ru pa sa, ko ji }e or -
ga ni za ci o no, ka drov ski i ma te ri jal no bi ti u mo gu} no sti da sa mo -
stal no iz vr {a va na men ske za dat ke i da ve li ki do pri nos u re {a va -
wu sa vre me nih bez bed no snih iza zo va, ri zi ka i pret wi.
Zo ran MI LA DI NO VI]
27
P
28 15. januar 2009.
ra vo na pri go vor sa ve sti je ustav no pra vo ko je omo gu }a va oso -
ba ma da, zbog svo jih mo ral nih, fi lo zof skih, eti~ kih ili re li -
gij skih opre de qe wa, od bi ju slu ̀ e we voj nog ro ka sa oru` jem u
je di ni ca ma Voj ske Sr bi je i da se de kla ri {u kao pri go va ra ~i
sa ve sti.
Upo re do sa raz vo jem pra va na pri go vor sa ve sti, u Sr bi ji se
raz vi ja la i ci vil na slu ̀ ba, ko ja je na sta la kao po sle di ca oba ve ze
slu ̀ e wa voj nog ro ka i ve li kim de lom je kre i ra na da bi se na pra vio
ba lans u oba ve zi i ra du iz me |u voj ni ka ko ji slu ̀ e voj ni rok u je di -
ni ca ma Voj ske i re gru ta ko ji su ostva ri li pra vo na pri go vor sa ve -
sti i voj ni rok slu ̀ e u or ga ni za ci ja ma i usta no va ma od op {teg dru -
{tve nog in te re sa i or ga ni za ci o nim je di ni ca ma Mi ni star stva od -
bra ne (MO).
Pove}ano interesovawe
Na ci vil noj slu ̀ bi voj ni ci prak ti~ nim an ga ̀ o va wem i ra dom
ostva ru ju „dru {tve no ko ri stan rad”, ko ji im ne omo gu }a va ob u ~a va -
we i ospo so bqa va we za ve li ki broj rad wi i po stu pa ka po treb nih
za od bra nu ze mqe.
Iz me na ma i do pu na ma Ured be o vr {e wu voj ne oba ve ze od 29.
av gu sta 2003. go di ne slu ̀ e we voj nog ro ka u ci vil noj slu ̀ bi na osno -
vu iz ja vqe nog pri go vo ra sa ve sti de fi ni {e se kao dru {tve no ko ri -
stan rad ko jem li ce u to ku slu ̀ e wa voj nog ro ka pri stu pa da bi is pu -
ni lo svo ju za kon sku oba ve zu i bi lo sprem no da se ukqu ~i u od bra nu
ze mqe pre ma svo jim uve re wi ma i opre de qe wi ma.
Re grut ni ob ve zni ci, po red slu ̀ e wa voj nog
ro ka sa oru` jem i bez oru` ja, slu ̀ e
voj ni rok i u ci vil nim or ga ni za ci ja ma
i usta no va ma ko je su od op {teg dru {tve nog
in te re sa. U de cem bru 2003. go di ne
po ~e lo je slu ̀ e we voj nog ro ka u ci vil noj
slu ̀ bi i za ovih pet go di na ste ~e na su
zna ~aj na is ku stva.
Ka ko se broj voj ni ka za slu ̀ e we voj nog ro ka u ci vil noj slu ̀ bi
iz go di ne u go di nu uve }a vao, ve li ki broj re gru ta ~e ka na uput, jer ta -
kvo po ve }a we in te re so va wa ni su pra ti li i ka pa ci te ti or ga ni za ci -
ja i usta no va, pa se voj ni ci ne mo gu upu ti ti na slu ̀ e we.
Sa po ve }a wem in te re so va wa za ova kav vid slu ̀ e wa voj nog ro -
ka ra stao je i broj usta no va i or ga ni za ci ja u ko ji ma su voj ni ci oba -
vqa li ci vil nu slu ̀ bu. Ta ko je 2003. go di ne 369 usta no va ste klo
pra vo „za po {qa va wa” voj ni ka, 2005. go di ne wih 1.108, go di nu da -
na ka sni je 1.348, a 2007. go di ne 1.622 usta no ve i or ga ni za ci je.
Od 21. no vem bra 2008. ci vil na slu ̀ ba oba vqa se u 1.890 or -
ga ni za ci ja i usta no va na te ri to ri ji Sr bi je, od ko jih su 224 u or ga -
ni za ci o nim je di ni ca ma Mi ni star stva od bra ne.
Po red ra da u tim or ga ni za ci ja ma i usta no va ma, to kom slu ̀ e wa
voj nog ro ka u ci vil noj slu ̀ bi, voj ni ci su oba ve zni da pri su stvu ju i
obu ci u tra ja wu od 84 na stav na ~a sa, ko ju or ga ni zu ju i spro vo di Upra -
va za van red ne si tu a ci je i ko ja ob u hva ta te ma ti ku za {ti te i spa sa va -
wa qu di, ma te ri jal nih i dru gih do ba ra u slu ~a ju van red nih si tu a ci ja,
teh ni~ ko-teh no lo {kog i dru gog ka rak te ra, rat nih dej sta va i po sle di -
ca tih dej sta va i su prot sta vqa we ne voj nim pret wa ma bez bed no sti.
Saradwa i edukacija
Od uvo |e wa i prak ti~ nog spro vo |e wa ci vil ne slu ̀ be, nad le -
`ni voj no te ri to ri jal ni or ga ni or ga ni zo va li su niz se mi na ra ka ko
bi edu ko va li od go vor na li ca iz or ga ni za ci ja i usta no va ko je pri ma -
ju na rad voj ni ke na ci vil nom slu ̀ e wu voj nog ro ka.
Ana li ze me |u sob ne sa rad we, isti ca we pro ble ma u ra du, do -
pun ska edu ka ci ja u po zna va wu i pri me ni nor ma tiv nih do ku me na ta,
uka zi va li su i na od re |e ne pro pu ste i ne do stat ke. Iz me |u osta log,
uo ~e ni su pro pu sti u vo |e wu rad nih li sta, od no sno pri ka zi va wa
pri sut no sti voj ni ka na rad nim me sti ma, ne u sa gla {e nost or ga ni zo -
va wa pri je ma, ras po re |i va wa voj ni ka i for mi ra wa do ku men ta ci je.
Na gla {e no je i oset no po ve }a we pri ti sa ka za slu ̀ e we voj nog
ro ka u ci vil noj slu ̀ bi na fa kul te ti ma, a po ve }a va se i broj zah te -
va voj ni ka za pro me nom usta no ve ili or ga ni za ci je u ko ju su upu }e ni
zbog na vod nog ne za do voq stva po slom ko ji oba vqa ju.
Ka da je re~ o re fun da ci ji nov ~a nih sred sta va od usta no va i or -
ga ni za ci ja pre ma MO, ona je re a li zo va na sa ve li kim za ka {we wem
ili uop {te ni je re a li zo va na, a pre u ze te oba ve ze pre ma voj ni ci ma i
wi ho vim nov ~a nim pri na dle ̀ no sti ma ne is pu wa va ju u pot pu no sti.
povodi
PET GO DI NA SLU @E WA VOJ NOG RO KA
U CI VIL NOJ SLU@BI
Dru {tve no
ko ri stan
rad
To kom pe to go di {weg pe ri o da pri me ne ci vil nog slu ̀ e wa voj nog
ro ka uo ~en je, iz me |u osta log, i deo pro ble ma u ra du sa voj ni ci ma
na ra du u or ga ni za ci ja ma – usta no va ma po put ne po {to va wa rad nog
vre me na, neo zbiq nog shva ta wa do iz be ga va wa rad nih oba ve za, te
te {ko pri hva ta we ra da u sme na ma.
De {a va lo se da po je di ni voj ni ci ni su ni pre ki da li rad ni od -
nos ne po sred no pred stu pa we na slu ̀ e we voj nog ro ka u ci vil noj slu -
`bi i da su, u ne rad ne da ne, pu to va li u ino stran stvo i ko ri sti li
re dov no od su stvo bez sa gla sno sti Mi ni star stva od bra ne.
Kod de la voj ni ka na ci vil nom slu ̀ e wu voj nog ro ka po ka za lo se
da ne ra do iz vr {a va ju rad ne za dat ke ve za ne za rad sa {ti }e ni ci ma
u, na pri mer, ge ron to lo {kim cen tri ma i cen tri ma za hen di ke pi ra ne
oso be, kao i fi zi~ ke po slo ve, ali i iz ra ̀ e na `e qa za rad u kan ce -
la ri ja ma, na ra ~u na ri ma i sli~ no.
Sve uo ~e no po ta klo je i za ko no dav ca da, su mi ra ju }i ste ~e na
is ku stva to kom an ga ̀ o va wa voj ni ka u ci vil noj slu ̀ bi, re {a va wu
ova kvih i sli~ nih po ja va po sve te du ̀ nu pa ̀ wu pri li kom iz ra de
pred sto je }eg Za ko na o ci vil noj slu ̀ bi.
Korist i u{tede
I po red na ve de nih pro ble ma i pro pu sta, an ga ̀ o va we voj ni ka na
po slo vi ma i za da ci ma u or ga ni za ci ja ma i usta no va ma to kom slu ̀ e wa
u ci vil noj slu ̀ bi po ka za lo se vi {e stru ko zna ~aj nim i ko ri snim.
Pre sve ga, svr sis hod nim i uspe {nim an ga ̀ o va wem voj ni ka u ci -
vil noj slu ̀ bi ostva re ne su i znat ne fi nan sij ske u{te de jer su or ga -
ni za ci je i usta no ve de li mi~ no, u po treb noj me ri, od u sta le od an ga -
`o va wa rad ni ka pre ko, na pri mer, stu dent skih za dru ga, ~i me su uve -
li ko sma we ni tro {ko vi za is pla te li~ nih do ho da ka i dru ge da ̀ bi ne,
dok su se s dru ge stra ne po ve }a li pro duk tiv nost i efi ka snost u ra du.
I ne sa mo to.
Svo jom stru~ no {}u voj ni ci na ci vil noj slu ̀ bi an ga ̀ o va ni na
ra du u or ga ni za ci ja ma i usta no va ma mo gu da do pri ne su po boq {a wu
kva li te ta ra da. Ne mer qi va je u{te da i ce lo kup nog dru {tva jer se
ova kvim an ga ̀ o va wem voj ni ci na ci vil nom slu ̀ e wu voj nog ro ka, iz -
me |u osta log, pri pre ma ju i za bo ra vak u ne koj no voj sre di ni u ko joj
}e, uz prak ti ~an rad, zna wa ste ~e na to kom „voj ni ko va wa” pri me wi -
va ti u bu du }em pro fe si o nal nom opre de qe wu. Dr Bran ko BA BI]
Novine
Pu na pro fe si o na li za ci ja Voj ske Sr bi je pla ni ra na je
2010. go di ne. Ali, s ob zi rom na svet ska tur bu lent na, po seb no
eko nom ska de {a va wa, mo gu }e je o~e ki va ti i pro du ̀ e we za cr -
ta nog da tu ma, pa }e, sa mim tim, i ci vil no slu ̀ e we voj nog ro ka
i da qe osta ti ve o ma ak tu el no pi ta we.
U me |u vre me nu, o~e ku je se i do no {e we Za ko na o ci vil noj
slu ̀ bi, ~i jom }e se pri me nom i re a li za ci jom umno go me po o -
{tri ti kri te ri ju mi za upu }i va we na ci vil no slu ̀ e we voj nog
ro ka, ali i po o {tri ti kri te ri ju mi i pro pi sa ti za kon ske sank -
ci je za ne iz vr {a va we za kon skih oba ve za, od re gru ta do od go -
vor nih li ca u or ga ni za ci ja ma i usta no va ma.
Sem osta log, bu du }im za ko nom pred vi |a se da pri go vor
sa ve sti mo ̀ e da iz ja vi i voj ni ob ve znik u re zer vnom sa sta vu
Voj ske Sr bi je i to na kon is te ka pe ri o da od ~e ti ri go di ne od
da na za vr {et ka slu ̀ e wa voj nog ro ka sa oru` jem.
Ta ko |e, bi }e po o {tre ni kri te ri ju mi za ostva ri va we pra -
va na ci vil no slu ̀ e we, pa ta ko to pra vo ne }e mo }i ostva ri ti
re gru ti ko ji se ba ve ili su se ba vi li pro da jom ili po prav kom
oru` ja ili mu ni ci je, ko ji su vi {e pu ta pre kr {aj no ka ̀ wa va ni
ili osu |i va ni za iza zi va we ili u~e stvo va we u ne re di ma i tu -
~a ma, re gi stro va ni vla sni ci ili ko lek ci o na ri va tre nog ili
tro fej nog oru` ja, ~la no vi stre qa~ kih, stre li ~ar skih ili dru -
gih klu bo va, dru {ta va i udru ̀ e wa ko ja u svo jim ak tiv no sti ma
ima ju upo tre bu hlad nog ili va tre nog oru` ja. Na isti na ~in bi -
}e sank ci o ni sa ni i re gru ti kod ko jih se utvr di da su u pod ne -
tom zah te vu za ci vil nu slu ̀ bu da li ne i sti ni te po dat ke.
Tre ba o~e ki va ti da ove ali i dru ge me re Mi ni star stva
od bra ne, ko je su sva ka ko od raz i ste ~e nih vi {e go di {wih is ku -
sta va, do pri ne su pot pu nom ure |e wu zna ~aj ne obla sti kao {to
je ci vil no slu ̀ e we voj nog ro ka i na taj na ~in sma we ili u pot -
pu no sti eli mi ni {u do sa da {we pro pu ste, ne do re ~e no sti i ne -
do u mi ce kod svih za in te re so va nih su bje ka ta.
29
zdravstvo
30
No vo go di {wi pri jem na VMA
Kra jem de cem bra na VMA or ga ni zo van je no vo go di {wi pri jem, na ko me su
su mi ra ni re zul ta ti ra da u 2008. go di ni. Na ~el nik te zdrav stve ne usta no ve ge -
ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti} is ta kao je da VMA u no vu go di nu ula zi sa
se ti fi ka tom ISO 9001, ko ji je ne dav no do bi la od ser ti fi ka ci o nog te la Ne ma~ -
ke. To je ste do kaz da je is pu ni la svet ske stan dar de u ra du.
Ge ne ral Jev ti} na veo je da je na VMA to kom pro te kle go di ne pre gle da no
oko 650.000 pa ci je na ta, ho spi ta li zo va no vi {e od 38.000 i iz ve de no oko
20.000 hi rur {kih in ter ven ci ja. Me |u wi ma su i dve tran splan ta ci je je tre, 22
tran splan ta ci je bu bre ga, ko {ta ne sr ̀ i i ma ti~ nih }e li ja. Po seb na pa ̀ wa po -
sve }e na je raz vo ju en do va sku lar nih hi rur {kih pro ce du ra, a za zbri wa va we
ane u ri zmi ab do mi nal ne aor te VMA je do bi la i me |u na rod nu li cen cu.
Na VMA in sta li ran je i pr vi di gi tal ni ma mo graf, eg zaj mer la ser za ski -
da we vi so kih di op tri ja, a u na red nom vre me nu o~e ku ju se mon ta ̀ a no ve mag net -
ne re zo nan ce 3T i hi per ba ri~ ne ko mo re. Broj ne kli ni ke opre mqe ne su sa vre -
me nim teh ni~ kim ka pa ci te ti ma. In sti tut za me di cin ska is tra ̀ i va wa po kre nuo
je dva ve li ka na u~ na pro jek ta i 62 na u~ no-is tra ̀ i va~ ka za dat ka u raz li ~i tim
obla sti ma me di ci ne.
Ser ti fi kat ECDL (Eu ro pi en Com pu ter Dri ving Li cen ce), ko ji po tvr |u je osno ve
in for ma ti~ ke pi sme no sti pre ma me |u na rod nim stan dar di ma, do bi lo je to kom
pret hod ne go di ne 50 pri pad ni ka Voj no me di cin ske aka de mi je.
Na sve ~a no sti po vo dom do de le ser ti fi ka ta, prof. dr Mir ja na @ivo ti}-
Va no vi}, na ~el nik Sek to ra za {ko lo va we i NIR VMA, iz ne la je po da tak sa po -
sled we Re gi o nal ne kon fe ren ci je o in for ma ti~ koj pi sme no sti, ko ja je odr ̀ a na
na Ble du u ok to bru 2008. go di ne, da pro se ~an slu ̀ be nik sva ko ga da na utro {i
oko 10 mi nu ta na ot kla wa we smet wi, na sta lih zbog ne do voq nog po zna va wa ra -
da na ra ~u na ru. Ana li ze su po ka za le da se zbog to ga, u sre di na ma ko je ima ju vi -
{e od 1.000 za po sle nih, po tro {i oko mi li on evra go di {we.
Aka de mi ja je sre di nom 2008. is pu ni la uslo ve i po sta la ovla {}e ni Test
cen tar Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je za oso po so bqa va we i do de lu
ECDL ser ti fi ka ta.
Po se ta voj no zdrav stve noj
slu ̀ bi Ki ne
De le ga ci ja Sa ni tet ske slu ̀ be Voj ske Sr bi je, ko ju
je pred vo dio na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr
Mi o drag Jev ti}, bo ra vi la je ne dav no u vi {e dnev noj
po se ti voj no zdrav stve noj slu ̀ bi Na rod ne oslo bo di -
la~ ke ar mi je Na rod ne Re pu bli ke Ki ne.
U srp skoj de le ga ci ji, ko ja se su sre la sa naj vi {im
ki ne skim voj nim zva ni~ ni ci ma, bi li su i bri gad ni ge -
ne ral doc. dr Veq ko To do ro vi}, na ~el nik Upra ve za
zdrav stvo Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se Mi ni star -
stva od bra ne, i pu kov ni ci prof. dr Zo ran Po po vi} i
prof. dr Ma ri jan No va ko vi} sa VMA.
Na {i le ka ri po se ti li su Upra vu me di cin ske slu -
`be i Glav nu lo gi sti~ ku upra vu ki ne ske ar mi je, Cen -
tral nu voj nu bol ni cu u Pe kin gu i Tre }i voj no me di cin -
ski uni ver zi tet u ^ung ]i nu. Do ma }i ni su ih in for mi -
sa li o do stig nu tom ni vou me di cin ske slu ̀ be, or ga ni -
za ci ji i na u~ no i stra ̀ i va~ kom po ten ci ja lu sa ni tet ske
slu ̀ be.
Pred stav ni ci srp ske de le ga ci je odr ̀ a li su ne -
ko li ko pre da va wa pro fe so ri ma Cen tral ne voj ne bol -
ni ce i Tre }eg uni ver zi te ta voj ne me di ci ne, naj pre o
na {im is ku stvi ma u obla sti rat ne hi rur gi je i po -
stup ci ma u uslo vi ma ma sov nih ka ta stro fa.
No vi pred sed nik
Hi rur {ke sek ci je
Pu kov nik prof. dr Ne boj {a Stan ko vi}, na ~el nik
Kli ni ke za op {tu i ab do mi nal nu hi rur gi ju i Gru pe hi -
rur {kih kli ni ka VMA, iza bran je za no vog pred sed ni -
ka Hi rur {ke sek ci je Srp skog le kar skog dru {tva. Iz -
bor na sed ni ca Sek ci je odr ̀ a na je 26. de cem bra pro -
{le go di ne u Be o gra du.
Re zul ta ti ra da
o~ nih le ka ra
Stru~ ni tim Kli ni ke za o~ ne bo le sti VMA, ko ju
vo di pu kov nik prof. dr Mi ro slav Vu ko sa vqe vi}, u to -
ku 2008. go di ne oba vio je 5.936 ope ra tiv nih po stu pa -
ka, me |u ko ji ma je bi lo 485 ope ra ci ja na zad wem seg -
men tu oka, ko je spa da ju u naj te ̀ e of tal mo hi rur {ke
pro ce du re. Od to ga su 83 za hva ta oba vqe na naj no vi -
jom me to dom – MIVS 23G.
O~ ni le ka ri oba vi li su i 2.567 ope ra ci ja ka ta -
rak te me to dom fa ko e mul zi fi ka ci je i ugra di li 2.692
me ka in tra o ku lar na so ~i va. U pr voj go di ni ra da sa
eg zaj mer la se rom iz ve de no je 672 ope ra ci ja „ski da -
wa“ di op tri je. Re a li zo va na je i 1.151 in ter ven ci ja
di o di nim la se rom, naj ~e {}e kod pa ci je na ta obo le lih
od di a be tes me li tu sa, ali i 273 in ter ven ci je Nd-Yag la -
se rom pa ci je na ta obo le lih od gla u ko ma i se kun dar ne
ka ta rak te.
15. januar 2009.
Pripremila E. RISTANOVI]
ECDL ser ti fi ka ti
31
Deca su budu}nost i o wima uvek treba ra -
zmi{qati, pisati, voditi brigu... Detiwstvo
je najlep{e `ivotno doba. Najlep{e
uspomene poti~u iz perioda kada su {kola i igra
obele`je godina odrastawa. I pesnici su mnoga
dela posvetili upravo periodu |a~kih radosti,
zabava i razbibriga svake vrste... Sve u slavu
odrastawa. Naravno, tu su i sre}ni roditeqi, bake,
deke, razigrana ma{ta do mile voqe.
Lepo je da mali{ani imaju tako detiwstvo gde
god mogu, ali znamo i druga~ije pri~e. Nasiqe u po-
rodici, zlostavqawe svake vrste, nebriga, strah...
Samim tim {to ne mogu da se brane, najmla|i su naj-
rawivije dru{tveno tkivo. Oni su po definiciji
nedu`ni i sve {to im se ru`no (u)~ini ide na du{u
onoga ko im to (u)radi. Ponekad su primorani ~ak i
da presko~e detiwstvo i postanu zreli qudi. Bez
obzira na godine i ~vrstinu ple}a, sudbina ih gur-
ne u vatru te{kih obaveza. Zar je malo primera gde
su de~aci, na primer, tokom rata postajali borci,
bivali `rtve i junaci, trkom odlazili u `ivot. Bi-
lo je malih velikih boraca koji nisu kro~ili preko
praga punoletstva, znali su mnogo a mogli jo{ vi{e.
De{avalo se da komanduju znatno starijim i to s pu-
no autoriteta.
Kakav bi vojnik bio ~etrnaestogodi{wi Mi -
lija Jeli} iz okoline Mionice? Ruku u vatru
– odli~an! Za wega bi vojni rok pred -
stavqao radosnu obavezu. Sticajem raznih neda}a
morao je pre~icom do zrelosti. Ostao je sam na
selu sa sestrom i bolesnim ocem ~ije duboko
naru{eno zdravqe, `ivot uop{te zavisi od
sinovqevih ruku. Primawa su preskromna, skoro
da ih nema, a lekovi ko{taju, sve ko{ta, ponekad i
vazduh koji udi{emo. ^etiri hektara zemqe,
krave, ne{to ovaca i sitne `ivine, to je jedini
mogu}i izvor opstanka. Ve} ~etiri godine Milija
ore, seje, `awe, muze, skupqa mleko, odnosi,
donosi, pri nosi... Ne zna se gde je vi{e `uqeva,
na dlanovima ili tabanima. Da bi sve podmirio,
morao je da „produ`i” dan, te ustaje u ~etiri.
Nekad probudi petlove a ne oni wega. U teskobnu
ra~unicu vaqa udenuti {kolu. Gradivo mawe-
vi{e, pametan je i ozbiqan, ali devet kilometara
pe{a~ewa do {kole odnosi preostalu snagu. Nije
to prijatna {etwa, daleko od toga. Ume mraz da
okuje okolne ogranke pa je hod ~as uzbrdo, ~as
nizbrdo veliko isku{ewe. O ki{ama i vetrovima
da ne govorimo.
Lak{e je s prole}a, onda kao da se kilo me -
tra`a smawi. Ima Milija svoje drugove, rado bi
sa wima, ali kada bi oni za loptom, on mora u
wivu, dok se vr{waci br~kaju, Milija odmerava
prinos... Lako je wemu zakinuti. Ako to ne u~ini
otkup, udari}e grad, ukoliko se vreme smiluje
sko~i}e cena |ubriva. Za onu silnu muku oko
mleka, ispla}uju mu tri hiqade dinara me se -
~no...
Onda, ko je, zapravo, Milija? De~ak, mladi}
~ovek, `rtva sudbine, senka na ne~ijoj savesti?..
Hajde da prebrojimo koliko to imamo Milija po
Srbiji da znamo ko smo, kakvi smo i ~emu se mo -
`emo nadati? Vaqda je jedino jasno {ta nam je
~initi.
U tom kraju, po~etkom pro{log veka ratovi su
zameli mnoge porodice. Sima Jovanovi}, seqak ka-
ko je najradije voleo da ka`e, nije se vratio iz
balkanskih ratova. Prethodno je rekao `eni da
su{a koja be{e uni{tila letinu, predskazuje dugo
i veliko zlo. Ostavio je ~etiri sina i dve k}eri.
Najstariji, Milo{ kapetan u slavnoj Drinskoj di-
viziji. Stevan i Nemawa su se odmah javili na mo-
bilizaciju. Najmla|em su naredili da ~uva majku,
sestre i ku}u, dok se ne vrate.
Pobede na Ceru i Kolubari, pakao Kajmak -
~alana i smotra `ivih skeleta na Vidu. Poznati
deo istorije. Tek, iz rata se niko nije vratio. Je-
dina mu{ka glava slu{ala je zavet bra}e. Vukao je
snopove `ita, teturao se iza rala s volovskom za-
pregom, ~uvao ovce od vukova kojih je tih ratnih
zima bilo sa~uvaj Bo`e. Jednom ga umalo nisu ra-
strgli zajedno sa stadom. Ma{io se nekakvog sta-
rog o~evog pi{toqa te grunuo po wima a zveri se
razbe`ale...
Kako to u Srbiji biva, ako te nekim ~udom
pro ma{i jedan sa~eka}e te slede}i rat. Sre}om te
se o`enio i u tre}em poku{aju dobio sina. Ratni
put ga je vodio od [umadijskog odreda, te{kih bor-
bi protiv Nemaca oko Vaqeva i Kraqeva, preko
Save do Sremskog fronta. Bli`io se kraj rata, u
mnogim gradovima slavilo se oslobo|ewe zemqe.
Ali, jedna granata ispaqena kada je oru`je utihnu-
lo preseklo ga je dok je zavr{avao pismo porodi-
ci. U posledwem redu ispisao je: „Dolazim uskoro,
voli vas va{ Milija”.
Wegov imewak iz Mionice ne}e u rat, za -
si gurno. Ali, ne bi trebalo ni da pe {a -
~i devet kilometara do {kole u dvadeset
prvom veku. Ni slu`ba socijalnog starawa i brige
o deci ne bi trebalo mirno da gleda kako jedan
de~ak pati. Nije u pitawu problem vaspitawa, on
je ve} postao dobar ~ovek.
Nasuprot wemu, mladi Ni{lija, koji je zahva-
quju}i majci uglednoj profesorki univerziteta
`iveo u izobiqu, podigao je na wu ne samo ruku
ve} i oru`je. Umesto da vi{e u~i, vreme je tra}io
uz bu~ne video igrice. Kada se mati po`alila, do-
godila se u`asna tragedija koja je krajem godina
pogodila na{u javnost. Oni koji sve dobiju na go-
tovo a ne zaslu`e ni{ta, ne po{tuju ni sebe ni
onoga ko mu je to pru`io. Oboje su u velikom pro-
blemu od po~etka primene nekontrolisane bole}i -
vosti koja ~esto bude surovo ka`wena.
SAgalerije
Pi{e
Branko KOPUNOVI]
Pre~icom u `ivot
P
32
rvi ~e~enski rat je Rusiji, ali i svetskoj javnosti, otkrio istinu o stawu
u ruskim oru`anim snagama. Korumpirana vojna birokratija, lo{a lo-
gistika i planirawe, nesposobnost visokih oficira i neodgovaraju}a
saradwa ministarstava odbrane i unutra{wih poslova doprineli su
poni`avaju}em porazu. U tom ratu je, pre svega, najlo{iji bio moral vo-
jnika, koji za razliku od svoje o~eve i dedove nisu znali za koga treba
da se bore i daju `ivot.
Raspad Sovjetskog Saveza je, prema sudu ve}ine analiti~ara, jedan
od osnovnih razloga koji su doveli do pada borbenog morala. Vaspitavani u
duhu sovjetskog patriotizma, mnogi vojnici su takvu dr`avu do`ivqavali kao
svoju jedinu i istinsku domovinu. Sebe su smatrali Sovjetima, {to je bio
kvazietni~ki identitet, kojim je ostvarivano kulturno i politi~ko jedinstvo.
Zvani~no obrazlo`ewe za intervenciju u ^e~eniji, kako je saop{te-
no pripadnicima ruske armije, bilo je da je otcepqena Republika sastavni
deo Rusije, a da su dr`avne granice svetiwa. Pitawe koje se tada nametnulo
bilo je – ako su granice Rusije svetiwa, za{to to nisu bile i granice SSSR-
a? Vojnici su prihvatili stav da treba za{tititi Ruse koji `ive u ^e~eniji,
ali im niko nije objasnio za{to je dr`ava ignorisala interese Rusa u pri-
balti~kim zemqama.
Zbog politi~ke nedoslednosti tada{weg re`ima i op{teg stawe u
Rusiji, mnogi pripadnici armije zakqu~ili su da su patriotski slogani Jeq-
cinove Vlade prazne re~i, a da je dezintegracija bila potrebna kako bi on i
regionalni lideri zaposeli vlast.
Zastra{uju}a mu~ewa
^e~enska kriza bila je direktna pretwa re`imu Borisa Jeqci-
na, a rat povod i prilika za ratne profitere. To su bili samo neki ra-
zlozi za vojnu intervenciju.
Prema pisawu „Komsomolske pravde”, nijedan od vojnika u prvoj
bici za Grozni nije uzviknuo tradicionalni ratni pokli~ ruskih i sovjet-
skih vojnika ZA RODINU !
Generacije mladih Rusa nisu imale jasnu predstavu o tome {ta je
wihova domovina, niti za koje ideale treba da polo`e svoje `ivote.
15. januar 2009.
Zajedno sa drugovima,
bio je ve} stotinak dana
u zato~eni{tvu. U mra~nom
i vla`nom podrumu,
~e~enski teroristi su ga
izgladwivali i svakodnevno
mu~ili. Posebno im je zapao
za oko mali srebrni krst, koji
je oko vrata mladi} nosio od
svog jedanaestog ro|endana
i od wega se nikada nije
razdvajao. Vo|a ^e~ena,
Ruslan Hajharov, ponudio mu je
`ivot, pod uslovom da se
odrekne pravoslavqa,
pre|e u islam i pridru`i se
teroristima u borbi protiv
ruskih snaga. Odbio je.
Na wegov devetnaesti
ro|endan, maja 1996. godine,
na prilazima selu Bamut,
^e~eni su mu odsekli glavu.
Jevgenij Rodionov, mladi ruski grani~ar ubijen u ^e~eniji
Simbol svetog
vojnika, odse~enih nogu, ali jo{ u `ivog, ostavili na ledi-
ni, izlo`enog mecima snajperista, koji su pucali na svakog
ko je poku{ao da mu se pribli`i.
Posle zavr{etka velikih vojnih operacija, ~e~enski
borci su kidnapovali vojnike i oficire, a potom, pomo}u po-
srednika u Moskvi, za wih tra`ili otkupninu. Za telo ubi-
jenog Rusa otkupnina je naj~e{}e iznosila oko 100.000 ruba-
qa, {to je bilo blizu 4.000 ameri~kih dolara, za ̀ ivog vojni-
ka deset miliona rubaqa, dok je za oficira otkupnina dosti-
zala i dve stotine pedeset miliona.
Otete vojnike snimali su, najpre, video-kamerom, po-
tom im odsecali jedan prst na ruci ili pucali u {aku, kako bi
wihovim porodicama potvrdili
ozbiqnost zahteva za otkup. Ako
rodbina nije imala dovoqno
novca da isplati teroriste, ka-
merom su snimali kastraciju voj-
nika ili im lomili sve ve}e ko-
sti, a potom snimak ponovo sla-
li porodici.
Jednoj majci, koja nije ima-
la novac za otkupninu, poslali su
video-snimak, na kome ~e~enski
terorista staje wenom sinu ~iz-
mom na glavu, a drugi mu prerezu-
je vrat. U februaru 2000. godine
ubili su i ruskog fotografa Vla-
dimira Jacinu, koji je 1999. go-
dine otet u Ingu{etiji.
U takvim okolnostima, uz-
vi{eni ~in mladog, osamnaesto-
godi{weg grani~ara, koga su ver-
ska ~istota i moralna ~vrstina
uzdigli do nebeskih visina, odje -
knuo je ~itavom Rusijom, da bi,
po tom, za wega saznao i svet.
Mladi
grani~ar
Jevgenij Aleksandrovi~ Ro-
dionov ro|en je 23. maja 1977.
u selu Satino-Ruskoje, u blizini
Podolska, u Moskovskoj obla sti. Iako je `eleo da postane
ku var, odazvao se pozivu za odslu`ewe vojnog roka 1995. go-
dine. Posle obuke za grani~ara prekomandovan je u ^e~eniju,
na granicu sa Ingu{etijom.
U no}i izme|u 13. i 14. februara 1996, Jevgenij je
sa trojicom vojnika bio na kontrolnom punktu u blizini se-
la Gala{ki, u usamqenoj kolibi, bez struje i sredstava ve-
ze, na uskom planinskom putu. Nekoliko stotina metara od
kolibe nalazila se glavnina jedinice. Grani~ari su zausta-
vili ambulantno vozilo. Iz wega je isko~ilo desetak ^e~ena
naoru`anih do zuba, koji su mlade i neiskusne vojnike lako
razoru`ali, a potom ih odveli u svoju bazu.
Jevgenijevu majku, Qubov Vasiqevnu Rodionovu, na-
jpre su obavestili da joj je sin dezertirao, a zatim prebegao
^e~enima, u {to ona nije poverovala. Stavila je svoj stan u
33
Mnogi su bili puni cinizma, pa ~ak i duhovne apatije, koja
je u to doba pro`imala rusko dru{tvo. Ve}ina se odlu~ila
da stupi u vojnu slu`bu zbog nezaposlenosti.
Deputat ruske Dume, general u penziji Jevgenij Voro-
bijev, otvoreno je govorio da su, zbog nedovoqnog priliva re-
gruta, budu}i da je izbegavawe slu`ewa vojnog roka postala
masovna pojava, u vojsku primani regruti sa psihi~kim pro-
blemima, kriminalne pro{losti, ~ak i narkomani.
Predstavnice Odbora vojni~kih majki navode ~iwe-
nicu da niko od zvani~nika nije imao podatak o broju poginu-
lih vojnika ili vojnika koji su izvr{ili samoubistvo. Sticao
se utisak, kako tvrde, da regruti nisu potrebni vojsci.
Nasuprot wima, ~e~en-
ski ustanici bili su odlu ~ni,
ve{ti i sposobni, ali i uv-
ereni da se bore za svoju ze -
mqu i narod. Imali su vrlo
sna`an i izra`en etni~ki i
kulturni identitet. Bili su po-
znati kao izuzetno surovi, i u
me|usobnim odnosima i prema
neprijatequ. Zarobqeni ruski
vojnici nisu mogli o~ekivati
milost.
Metodama suptilne tor -
tu re ~esto je pridodavana i ver -
ska dimenzija – nage i rawene
ruske vojnike razapiwali su na
krst, telo im mazali medom, kako
bi se na wih prikupqale muve.
Na glave su im stavqali venac od
bodqikave `ice, uz cini~ne ko-
mentare – „Tvoj Isus je uskrsnuo
posle tri dana. Da vidimo da li
}e{ i ti to uraditi”.
Zarobqenicima su ^e -
~eni odsecali glave i nabijali
ih na koqe pored puta ili na
ulazu u sela. Uz wih su, po pra-
vilu, postavqali mine iznena -
|e wa. Jednom prilikom su ru skog
[amil Basajev
[amil Basajev, zloglasni ~e~enski vojskovo|a, koji je
2003. godine uzeo ime Abdalah [amil Abu-Idris, opisao
je u jednom intervjuu, u januaru 2006. godine, vrh Ruske pra-
voslavne crkve na Kavkazu kao „sataniste”, a sve{tenstvo
optu`io da su „orno oru|e ruskih obave{tajnih slu`bi”,
kao i da „uzimaju aktivno u~e{}e u genocidu nad ~e~enskim
narodom”.
Uz to je najavio da }e do kraja rata „eliminisati
ekstremisti~ke aktivnosti crkve”. Basajev je ubijen 10. jula
2006. u eksploziji, za koju Rusi tvrde da je delo FSB – Fe-
deralne slu`be bezbednosti, naslednice KGB, dok ^e~eni
smatraju da je u pitawu zades, mada postoje izvori koji veru-
ju da je eksploziv podmetnula rivalska teroristi~ka grupa.
Qubov Radionova,
majka mu~enika
Jevgenija
i svetovnog prkosa
Moskvi pod hipoteku, prikupila novac i uputila se sama u
^e~eniju, u potragu za wim. Nije imala uspeha.
Jevgenij je, zajedno sa drugovima, bio ve} stoti-
nak dana u zato~eni{tvu. U mra~nom i vla`nom podrumu,
~e~enski teroristi su ga izgladwivali i svakodnevno
mu~ili.
Teroristima je posebno, zapao za oko mali sre-
brni krst, koji je oko vrata mladi} nosio od svog jeda-
naestog ro|endana, a od wega se nikada nije razdvajao.
Vo|a ^e~ena, Ruslan Hajharov, ponudio je Rodionovu
`ivot pod uslovom da se odrekne pravoslavqa, pre|e u
islam i pridru`i se teroristima u borbi protiv ruskih
snaga. Mladi grani~ar je to odbio.
Na wegov devetnaesti ro|endan, maja 1996. go-
dine, na prilazima selu Bamut, ^e~eni su mu odsekli gla-
vu. Jevgenijevo telo je, sa jo{ trojicom pogubqenih ru-
skih vojnika, zatrpano van sela u krateru nastalom od
eksplozije bombe. Wegovu glavu, teroristi su poku{ali
da zdrobe i zakopali su je na drugom mestu, kako ih ne bi
u strahu progawala.
Qubov Vasiqevna je za sinovqevu smrt saznala
od samog ubice, Ruslana Hajharova, koji joj je opisao i
okolnosti koje su prethodile wegovom pogubqewu. Do
istine o sudbini svog deteta do{la je posle vi{emese~ne
potrage. I wu su ^e~eni fizi~ki zlostavqali – brat naj-
tra`enijeg ~e~enskog teroriste [amila Basajeva najpre
ju je ispquvao, potom zverski pretukao i polomio joj sve
zube. Jedva je pre`ivela. Kosa joj je posedela preko
no}i. Platila je 4.000 dolara jednom ^e~enu koji joj je
pokazao mesto gde je @ewa pokopan, da bi potom, pod
okriqem no}i, sama iskopala ostatke i prenela ih u Ku-
rilovo.
„Svaka majka zna one sitne stvari po kojima uvek
prepoznaje svoje dete – kako vezuje cipele, {ta obla~i...
iskustva
34
Saman Radujev
Jedan od najsurovijih ~e~enskih vo|a svakako je bio
Salman Radujev, za kog je i sam Basajev u vi{e navrata
izjavio da je „lud”. Aslan Mashadov je opisao Radujeva
kao „psihi~ki obolelog” i degradirao ga sa ~ina brigad-
nog generala u vojnika. Lider napada na Kizqar, kada je
2.000 civila uzeto za taoce, pogo|en je u martu 1996.
godine metkom u glavu, ali je pre`iveo. Ponovo je rawen
1997. godine u eksploziji kamiona bombe, da bi potom
bio podvrgnut opse`nim plasti~no-rekonstruktivnim hi-
rur{kim zahvatima u Nema~koj.
Zbog ugra|enih implantata, koji su navodno bili
od titanijuma, u Rusiji je nazvan Titanik, a u ^e~eniji
Majkl Xekson. U martu 2000. godine su ga zarobili ruski
specijalci iz jedinice Vimpel. Osu|en je 2001. godine
na do`ivotnu robiju, ali je posle dve godine umro u
ka`weni~koj koloniji od „unutra{weg krvarewa”. Wego-
vo telo nije predato porodici, jer je, prema skora{wem
zakonu, zabrawena predaja tela osoba koje su optu`ene
ili osu|ene za terorizam.
Wegov „kolega” Salautdin Temirbulatov tako|e
je osu|en na do`ivotnu robiju zbog ubistva ~etvorice za-
robqenih ruskih vojnika, ~ije je pogubqewe 1996. sni-
mio video-kamerom.
A on je nosio ba{ one tamnobraon ~arape koje sam mu ja
isplela”, ka`e Qubov Vasiqevna, i dodaje „... ali kada
sam videla srebrni krst, nestalo je svake sumwe da je to
moj sin”.
Da bi prona{la glavu, morala je ponovo da otputu-
je u ^e~eniju. Pet dana posle sahrane posmrtnih ostataka
@ewe Rodionova, wegov otac Aleksandar umro je od tuge.
Nastanak legende
Verovatno bi mladi grani~ar ostao zaboravqen
da, igrom slu~aja, ekipa centralne ruske televizije nije,
nekoliko godina posle pomenutih doga|aja, do{la u selo,
kako bi snimila prilog o obnovqenoj crkvi. Tu su od
me{tana saznali za herojstvo @ewe i neustra{ivost we-
gove majke, pa su o tome napravili reporta`u.
Ne zna se ko je i kako naslikao prve ikone Jevgenija
Ro dionova, ali su se one 2003. godine pojavile {irom Rusi-
je. Na osnovu fotografije u uniformi, prikazan je sa oreo-
lom, u stavu mirno, sa kala{wikovom o ramenu. Na poje-
dinim ikonama je bez oru`ja i dr`i krst u rukama, dok je na
nekima prikazan u oklopu sredwovekovnih ruskih vitezova,
pa ~ak i u dru{tvu cara Nikolaja Drugog Romanova, koga je
crkva kanonizovala 2000. godine.
Pesmom, pamfletima, na Internetu i tokom bogo-
slu`ewa, pri~a o @ewi Rodionovu pro{irila se Rusi-
jom. Aleksandar Makejev, padobranski oficir koji je ru-
kovodilac fondacije za pomo} vojnicima, 2003. godine je
u izjavi za „Moskovski Komsomolec” rekao da je li~no vi-
deo vojnike koji, mole}i se, kle~e pred ikonom Jevgenija
Rodionova.
„Momci u ^e~eniji, koji smatraju da su ih napustili
i dr`ava i wihovi komandanti, ne znaju kome da se obrate
za pomo}, ali shvataju da je @ewa bio jedan od wih. Mo`e
se re}i da je on prvi vojnik svetac”. Poema nazvana „Krst”,
spevana wemu u ~ast, prikazuje nevernike koji uz smeh odse-
caju glavu prkosnom mladom vojniku. Otac Aleksandar [ar-
gunov je `ivot @ewe Rodionova opisao u kwizi „Novi
mu~enik za Hrista, ratnik Jevgenij”.
U selo gde je sahrawen
Jevgenij, s vremenom je, iz da-
na u dan, po~eo da pristi`e
sve ve}i broj qudi iz svih kra-
jeva Rusije. Oni mu obilaze
grob i odaju po~ast po vrelom
suncu i ci~i zimi. Na ceduqi-
cama ostavqaju molbe za po-
mo} u re{avawu svojih pro-
blema.
Pamti se i dolazak je -
dnog veterana Velikog ota -
xbin skog rata, koji je na @e -
win nadgrobni spomenik po-
lo`io svoju medaqu za hra-
brost. Kadeti Vojne akademije
dolaze nose}i ikone i ka`u da
je za sve wih @ewa primer hrabrosti i vere. Po{tuju ga jer
se borio za domovinu i odbio da izda svoju zemqu.
Qubov Vasiqevna posetiocima kuva ~aj, a za se-
be ka`e da je li~nost bez pro{losti, sada{wosti i bu-
du}nosti.
„Vi{e me i ne zovu po imenu, za sve sam samo Jev-
genijeva mama. Postojim samo zbog toga, jer je to velika
~ast”. Ona tvrdi da je jedna ikona Jevgenija, u crkvici u
Altajskim planinama, kapawem mira upozorila vernike
na sna`an zemqotres, pre nego {to se on i dogodio.
Mladi grani~ar je odlikovan medaqom za hra -
brost. Dobrovoqnim prilozima vernika otkupqena je hi-
poteka sa stana wegove majke. Na grobu mu je podignut krst
Pukovnik Juri Budanov
Pukovnik Juri Budanov jeste prvi ruski oficir ko-
ga je sud proglasio krivim i osudio za ratni zlo~in u
^e~eniji. Krajem marta 2000. godine, on je oteo i na bru-
talan na~in ubio osamnaestogodi{wu Elzu Kungajevu.
Uhap{en je 29. marta, a tokom istrage izjavio je da je devoj-
ka bila snajperista, te ju je ubio u napadu besa za vreme
ispitivawa.
General-pukovnik Anatolij Kva{win, tada{wi
na~elnik General{taba Ruske armije, pona{awe pukovni-
ka Budanova okarakterisao je kao „varvarsko i sramno”.
Me|utim, general Vladimir [amanov, direktni nadre|eni
Budanovu, opisao je optu`enog kao jednog od svojih najboqih
oficira i poru~io wegovim neprijateqima „da ne prqaju
svojim {apama lik ruskog vojnika i oficira”.
Istraga nije utvrdila da je bilo koji ~lan porodi-
ce Kungajev osumwi~en za u~estvovawe u delatnostima usme-
renim protiv ruske vojske. Osim optu`be za ubistvo, Buda-
nov je optu`en za premla}ivawe podre|enog oficira, te
pretwu oru`jem nadre|enim stare{inama. ^e~enski tero-
risti su ponudili razmenu devet zarobqenih pripadnika
OMON – posebne jedinice ruske policije – za pukovnika
Budanova, ali je takav predlog odbijen.
[amil Basajev li~no je ustrelio policijske spe-
cijalce u zoru 4. aprila 2000. godine. Prva presuda Buda-
novu izre~ena je 31. decembra 2002, kada je oslobo|en
krivice zbog privremene neura~unqivosti i odre|eno mu je
le~ewe u psihijatrijskoj ustanovi. Po~etkom 2003. godine,
Vrhovni sud je poni{tio presudu i nalo`io novo su|ewe.
U julu 2003. Juri Budanov osu|en je na zatvorsku
kaznu od deset godina. Februara 2006. saop{teno je da bi
osu|enik mogao biti pu{ten na prevremenu slobodu zbog
dobrog vladawa, {to je izazvalo burnu reakciju u ^e~eniji,
kao i zvani~ni protest ~e~enskog organa partije Ujediwena
Rusija, koji je iznet u ruskoj Dumi. Istog meseca usvojena je
molba wegovog advokata i pukovnik je preme{ten u zatvor-
sku ustanovu bla`eg re`ima, ali je wegov zahtev za pomilo-
vawe, koji je podneo avgusta 2007, odbijen.
visok dva metra, na kome stoji natpis – „Ovde po~iva ru-
ski soldat Jevgenij Rodionov. Branio je svoju domovinu i
nije se odrekao Hrista. Pogubqen je 23. maja 1996, na pri-
lazima Bamutu”.
Zahtev za kanonizaciju
Bilo je samo pitawe vremena kada }e se dogoditi ono
{to su u svom zahtevu objedinili Aleksandar Prohanov, vo|a
modernih slavofila i glavni urednik patriotskog lista „Zav-
tra”, sa crkvenom organizacijom radikalne Hri{}anske unije
pravoslavnih stegono{a. Oni su zvani~no zatra`ili od Ale-
kseja Drugog, patrijarha moskovskog i cele Rusije, da se Jevge-
nij Rodionov proglasi za sveca. Posle razmatrawa zahteva,
{to je potrajalo osamnaest meseci, Komisije Sinoda za kano-
nizaciju nije pozitivno odgovorila.
To je izazvalo burne reakcije hri{}ana u Rusiji i
podelilo sve{tenstvo u dva tabora – pristalice odluke i wi-
hove protivnike. Maksim Maksimov, sekretar Komisije, obra-
zlo`io je stav Sino-
da u zvani~nom glasi-
lu Ruske pravoslavne
crkve „Cerkovni
vestnik”. Prvo, jedi-
ni dokaz da je vojnik
pogubqen zbog svojih
verskih ube|ewa je -
ste iskaz wegove maj-
ke. Drugo, Ruska cr-
kva nikad nije pro-
glasila za sveca ne-
kog ko je ubijen u ratu
i, tre}e, vreme novih
mu~enika okon~ano je
s padom boq{eviz-
ma. Naime, tokom po-
sledwe decenije dva-
desetog veka, Ruska
pravoslavna crkva
proglasila je za nove
mu~enike oko 1.500
sve{tenika i monaha
koji su bili `rtve
boq{evi~kog terora.
Protivnici odluke Komisije Sinoda, me|utim, tvrde
da Jevgenij nije poginuo u ratu ve} u zato~eni{tvu. Stav da je
vreme mu~enika zavr{eno predstavqa jeres. Oni navode da je
za kanonizaciju dovoqna qubav i po{tovawe koju Jevgeniju
iskazuje narod. A na wegovom grobu doga|aju se ~uda – bole-
sni ozdrave, neprijateqi se izmire.
Qubov Vasiqevna ka`e da joj je svejedno ho}e li cr-
kva formalno proglasiti Jevgenija za sveca. „Ponosna sam
na svog sina jer je hrabro pogledao smrti u o~i, a svoju veru
zadr`ao do kraja `ivota. Da li je on svetac ili ne – na Bogu
je da odlu~i. Bog svakom na|e mesto. @ewino mesto se ne}e
promeniti ako ga proglase za sveca. On je ve} u raju‘. Mo`da
Bog daje Jevgenija qudima kao simbol ~istote”.
Posle tragedije koja ju je zadesila, Vasiqevna je
postala ~vrst vernik. „Mislim da me je Bog ~uvao. Hodala
sam po miniranim putevima, ali nisam stala na minu. Bog
nije dozvolio da umrem, jer je moja du`nost bila da na|em
sina i sahranim ga u ro|enoj zemqi, po hri{}anskom
obi~aju. Dok sam hodala tim putevima, }utala sam i u
svom srcu se molila Bogu. Rat brzo odredi qude. Ako ste
izme}ar, zgazi vas, ali ako ste po{teni, izbrusi vas kao
dijamant” , ka`e @ewina majka.
Jevgenijev ubica, Ruslan Haihorjev, ubijen je zajedno
sa svojim telohraniteqima 23. avgusta 1999. u obra~unu sa
rivalskom grupom terorista.
Otac Aleksandar [argunov, @ewin biograf,
rekao je na pomenu: „Znamo da je morao da pro|e kroz duge
i stra{ne muke, po ~emu se mo`e uporediti sa mu~enicima
iz drevnih vremena, a koji su tako|e, posle svega, ostali
verni Isusu Hristu”.
Na jednom patriotskom sajtu o mladom vojniku
pi{e: „On je dokazao da i danas, posle toliko decenija raz-
jarenog ateizma i mnogo godina neobuzdanog nihilizma, Ru-
sija mo`e, kao i pre, da rodi mu~enika u ime Hrista, {to
zna~i da je nepobediva”.
Dr Aleksandar MUTAVXI]
MERIDIJANI
Ame ri~ ke voj ne ope ra ci je od 2001. go -
di ne ko {ta le su SAD 904 mi li jar di do la ra,
a do 2018. tro {ko vi bi mo gli da po ra stu na
1,7 bi li o na do la ra. Rat u Ira ku je Ame ri ku
do sa da ko {tao 687 mi li jar di do la ra, {to
pre va zi la zi tro {ko ve sva kog od ra to va ko je
su SAD do sa da vo di le, iz u zev Dru gog svet -
skog ra ta, na vo di se u stu di ji ame ri~ kog ne -
za vi snog Cen tra za stra te gij ske i bu xet ske
pro ce ne (CSBA). U ope ra ci ja ma u Av ga ni sta -
nu do sa da je po tro {e no 184 mi li jar de do la ra. Tro {ko vi za ra to ve u Ira ku i Av ga ni sta -
nu pre ma {u ju za 50 od sto ono {to je po tro {e no za rat u Vi jet na mu. Su ma od 904 mi li jar -
de do la ra ob u hva ta i bu xet za voj ne ope ra ci je za 2009. go di nu.
Cen tar za stra te gij ske i bu xet ske pro ce ne sma tra da bi po re ski ob ve zni ci u na red -
nih de set go di na mo gli da iz dvo je za ame ri~ ke voj ne ope ra ci je iz me |u 416 i 817 mi li jar -
di do la ra, ~ak i ako bi broj ame ri~ kih voj ni ka u Ira ku i Av ga ni sta nu bio sma wen.
SAD tre nut no u Ira ku ima ju 143.000 voj ni ka, a u Av ga ni sta nu 31.000. Po vla ~e we
ame ri~ kih je di ni ca iz Ira ka je do go vo re no za 2011. go di nu, dok bi ne a me ri~ ke sna ge tre -
ba lo da na pu ste tu ze mqu do kra ja ju la 2009. go di ne, ka ko je na ja vio pred sed nik ko mi si je
sa spoq ne po slo ve ira~ kog par la men ta Ha man Ha mu di.
Priprema Mirjana SANDI]
15. januar 2009.36
Novi ruski raketni sistemi
Do 2015–2020. go di ne ru ske Ra ket ne sna ge stra te {ke
na me ne (R[N) bi }e na o ru ̀ a ne ra ket nim si ste mi ma sa no vim
tak ti~ ko-teh ni~ kim ka rak te ri sti ka ma, ko ji }e bi ti u sta wu da
iz beg nu bi lo ko je si ste me pro ti vra ket ne od bra ne, iz ja vio je
ko man dant tih sna ga Ni ko laj So lov cov. Ru ski ge ne ral je iz ra -
zio o~e ki va we da se svet ska fi nan sij ska kri za ne }e od ra zi ti
na re a li za ci ju pro gra ma raz vo ja tih sna ga.
Ge ne ral So lov cov je na bri fin gu, po vo dom 49. go di {wi -
ce od da na for mi ra wa R[N, re kao da }e no vi si ste mi ima ti
no ve tak ti~ ko-teh ni~ ke ka rak te ri sti ke i na ja vio da se od 2009.
go di ne o~e ku je na o ru ̀ a va we tih sna ga no vom in ter kon ti nen tal nom ba li sti~ kom ra ke tom RS-24.
Pre ma re ~i ma So lov co va, spro ve de no je tre }e te sti ra we te ra ke te, ka da je po tvr |e na is -
prav nost na u~ no-teh ni~ kih i teh no lo {kih re {e wa pri raz ra di tog kom plek sa pe te ge ne ra ci je.
Go vo re }i o to me ka ko }e R[N iz gle da ti po sle re for me Oru ̀ a nih sna ga, ru ski ge ne ral
je is ta kao da se o~e ku je da do 1. ja nu a ra 2016. u bor be nom sa sta vu bu du dve ra ket ne ar mi je i
de vet ra ket nih di vi zi ja, od ko jih }e ~e ti ri bi ti na o ru ̀ a ne sta ci o nar nim, a pet mo bil nim ra -
ket nim si ste mi ma. Pre ma we go vim re ~i ma, ulo ga Ra ket nih sna ga stra te {ke na me ne kao ga ran -
ta mi ra i sta bil no sti osta je i da qe glav na i od lu ~u ju }a.
Bo sna i Her ce go vi na je po bro ju ne u klo -
we nih mi na pr va ze mqa u Evro pi, a skri ve -
ne eks plo ziv ne na pra ve ugro ̀ a va ju i od no se
broj ne `i vo te. Od kra ja ra ta, 1995. go di ne,
u BiH je u min skim eks plo zi ja ma po gi nu lo 487
qu di, dok je 1.665 po vre |e no, a sa mo ove go -
di ne `i vot je iz gu bi lo 19 qu di.
Rok za ukla wa we mi na u BiH pro du ̀ en
je za 10 go di na, po {to ta ze mqa ne ma do voq -
no nov ca za jo{ 220.000 mi na, ko je je, pre -
ma me |u na rod nom spo ra zu mu, tre ba lo da uklo ni do mar ta 2009. go di ne. Pre ma do ku men -
ti ma i iz ja va ma zva ni~ ni ka ko ji se ba ve tim pro ble mom, glav nu pre pre ku pred sta vqa to
{to BiH uspe va da pri ku pi tek tre }i nu od oko 50 mi li o na do la ra go di {we, ko li ko je po -
treb no da bi sve mi ne bi le uklo we ne do no vog ro ka – 2019. go di ne. Dru gi ve li ki pro blem
pred sta vqa ju pod ru~ ja gde su mi ne po sta vqa ne bez ja snih za pi sa o wi ho voj ta~ noj lo ka ci -
ji, {to do dat no ote ̀ a va io na ko te ̀ ak rad de mi ne ra.
Me di cin ski tim od la zi
u Av ga ni stan 2009.
Pr vi tim le ka ra i dru gog me di cin -
skog oso bqa iz Cr ne Go re bi }e upu }en u
mi rov nu mi si ju u Av ga ni sta nu, av gu sta
2009. go di ne, na ja vio je cr no gor ski mi -
ni star od bra ne Bo ro Vu ~i ni}, na kon fe -
ren ci ji za no vi na re. Od lu ku o upu }i va wu
me di cin skog ti ma u voj nu bol ni cu u Ka bu -
lu do ne la je Skup {ti na Cr ne Go re.
Vu ~i ni} je na veo da Voj ska Cr ne Go -
re (VCG), po sle utvr |i va wa we ne for ma -
cij ske struk tu re, tre ba da ima 2.356 pri -
pad ni ka. Tre nut no je po pu we na 90 od sto,
a ove go di ne je pri mqe no 198 no vih pri -
pad ni ka, od ko jih naj vi {e voj ni ka po ugo -
vo ru. Mi ni star je ka zao da je u ovoj go di -
ni VCG znat no teh ni~ ki mo der ni zo va na.
Na veo je da je ku pqe no 600 ju ri {nih pu -
{a ka, a na ba vqe na je ro ni la~ ka i dru ga
opre ma. Vi {e voj nih obje ka ta je re kon -
stru i sa no, a za pri pad ni ke VCG gra de se
sta no vi.
Go vo re }i o vi {ko vi ma na o ru ̀ a wa i
mu ni ci je u Cr noj Go ri, Vu ~i ni} je oce nio
da je to ve li ka opa snost po bez bed nost
gra |a na, jer je mu ni ci ja za sta re la, a ni je
naj bo qe zbri nu ta u po sto je }im skla di {ti -
ma.
Mi ni star od bra ne je, ta ko |e, re kao
da je „ve o ma pri jat no iz ne na |en“ ti me
{to se na kon kurs za voj ne aka de mi je u
SAD pri ja vio ve li ki broj mla dih qu di,
sred wo {ko la ca i stu de na ta. Na ame ri~ -
ke voj ne aka de mi je tre ba da bu de pri mqe -
no je da na est mla di }a i de vo ja ka iz Cr ne
Go re.
Na ~el nik Ge ne ral {ta ba VCG Dra gan
Sa mar xi} je, na kon fe ren ci ji za no vi na -
re, re kao da Voj sci Cr ne Go re naj vi {e
ne do sta ju pod o fi ci ri sa ni ̀ im ~i no vi ma,
a po sto ji vi {ak ofi ci ra sa vi {im ~i no -
vi ma.
Vi{e od 900 mi li jar di za vojne operacije SAD
Pro du`en rok za ukla wa we mi na
37
Pi{e
Aleksandar RADI]
Ameri~ki odnos
prema dr`avama
koje se odlu~e
za primenu sile
do sada se
svodio na to
da se pru`i
odre|ena
vremenska
tolerancija,
unutar koje se
mora pre}i
sa sile na re~i,
odnosno
potra`iti
politi~ki model
za zavr{etak
konflikta.
Sada se takav
scenario mo`e
o~ekivati
u izraelskoj
intervenciji
u oblasti Gaze.
H
Izrael
protiv Hamasa
Z
U
a mas mo ra da po klek ne u „ra zum nom“ ro ku da bi
se sa ka kvim-ta kvim pri mir jem do ~e ka la sme na
pred sed ni ka u Va {ing to nu. Izra el ski lo bi u
Ame ri ci po bri nu }e se da amor ti zu je pri ti sak onih
po li ti ~a ra ko ji ce ne da se u Ga zi si la pre ko mer no
ko ri sti.
Da bi se to ostva ri lo, izra el ske je di ni ce mo -
ra }e br zo da za tvo re Ga zu i pod zem ne tu ne le za do -
tur ra ke ta. Ha mas, za tvo ren na ma lom pro sto ru, sa
iz u zet no ve li kom gu sti nom ci vi la, pred sta vqa vi so -
ko ri zi~ nu me {a vi nu ko ja mo ̀ e da uru {i ugled Izra -
e la u sve tu ako po ku {a da ten ko vi ma pro dre unu tar
Ga ze. Ma sov ne ci vil ne `r tve bi le bi ne iz be ̀ ne, a
Ha mas bi imao pri li ku da ubla ̀ i raz li ku asi me tri~ -
nog kon flik ta, od no sno da do |e u pri li ku da ne so fi -
sti ci ra nim sred stvi ma na no si gu bit ke vi so ko teh no -
lo {koj izra el skoj ar ma di.
Za to }e bor be na teh ni ka osta ti van gra do va,
ali na po lo ̀ a ji ma sa ko jih mo ̀ e da obez be di blo ka -
du kre ta wa, od vra }a even tu al ne po ku {a je pro do ra
iz gra da i uni {ti ren ta bil ne me te ka da se uka ̀ e
pri li ka za to, te da pro ce ni da se to mo ̀ e ura di ti
bez ci vil nih `r ta va. Ko la te ral na {te ta pred sta -
vqa u ovom tre nut ku glav nu te {ko }u za Izra el ce, jer
ne ma na ~i na da se uni {ti stan ko ji ko ri ste ha ma sov -
ci ako se on na la zi u sre di ni vi {e sprat ni ce, a da
se za {ti te ci vi li. [kol ska dvo ri {ta i me |u pro sto -
ri iz me |u zgra da ta ko |e su i va tre ni po lo ̀ a ji ha ma -
so vih ra ke ta {a i mi no ba ca~ li ja.
Pri tom tre ba ima ti u vi du da ra di ka lan izra -
el ski pri stup svr sta va ve }i nu Pa le sti na ca uz Ha -
mas. U pro ce ni at mos fe re tre ba po }i i od to ga da
pro se ~an Izra e lac u uni for mi sma tra da Ha mas tre -
ba pot pu no uni {ti ti i da ne ma pro sto ra za pre go vo -
re. Na to uti ~e i ~i we ni ca da Izra el ne ma ve }ih
pro ble ma sa Pa le stin ci ma iz Fa ta ha i da se oni
dr ̀ e u okvi ru po stig nu tog pri mir ja.
La ko se mo ̀ e do }i do za kqu~ ka da ako ne ma Ha -
ma sa on da ne ma ni ne sa vla di vih pro ble ma. Ve ro vat -
no bi Izra el i pred u zeo ko ra ke u tom sme ru i is ko -
ri stio teh no lo {ku pre mo}, ali ni ko ne mo ̀ e da po -
sta ne po bed nik u ra tu pro tiv fa na ti~ nih ge ri la ca
sklo nih pri me ni te ro ri zma kao sred stva za pri vla -
~e we pa ̀ we sve ta.
a to se u Ga zi i oko li ni sa da vo di ogra ni ~e na
in ter ven ci ja ko ja, ve ro vat no, za ostva ri vi ciq
ima pre kid ra ket nih te ro ri sti~ kih na pa da. Ka -
da se Ha ma su odu zme pri li ka da dik ti ra di na mi ku
pri ti ska na Izra el i da se ti me di ~i pred eks trem -
nim de lom Pa le sti na ca, ve ro vat no }e bi ti lak {e po -
nu di ti pri mer Fa ta ha kao uzor za sve Pa le stin ce.
Mo ti vi za ofan zi vu ~i ni se da su i bli sko po -
ve za ni sa pred sto je }im iz bo ri ma u Izra e lu. De sni -
~a ri }e udar cem {a kom od sto u sred Ga ze po ka za ti
da }e za {ti ti ti Izra el ce po sva ku ce nu, ~ak i ako
svet ska jav nost o{tro uz vra ti kri ti ka ma.
Izra el ska oru ̀ a na si la ta ko |e ima mo ti va za
rat, jer se jo{ uvek na la zi pod sen kom lo {ih pro fe -
si o nal nih od lu ka do ne se nih u vre me pro do ra u Li ban
2006. go di ne. Ta da su Izra el ci u~i ni li gre {ku i po -
ku {a li da vo de blic krig na ur ba ni zo va nom pro sto ru.
To su pla ti li gu bi ci ma u qud stvu i teh ni ci i ti me {to
su do zvo li li da glav ni na pro tiv ni ka iz mak ne udar -
cu. Tra di ci o nal no, vr lo efi ka sna izra el ska si la
do ve de na je do pro fe si o nal nog po ni ̀ e wa. Jo{
ozbiq ni je po sle di ce ima to {to je do ve de no u pi ta -
we da li oru ̀ a ne sna ge mo gu da bu du, kao do sa da, je -
di ni ga rant da }e Izra el mo }i da pre ̀ i vi bu du }e
bez bed no sne iza zo ve.
Izra el ski ofi ci ri su pro u ~i li gre {ke i sa da u
ope ra ci ji na zva noj „Kast lid“ (Cast Le ad) po la ̀ u po -
prav ni. Tak ti ka i teh ni ka ko je se ko ri ste ne pred sta -
vqa ju iz ne na |e we. Izra el ci su po slo vi~ no so lid no
iz ve li oba ve {taj nu pri pre mu i u pr voj fa zi, od 27.
de cem bra u 11.30 ~a so va, vo |e nim ra ke ta ma i bom -
ba ma iz va zdu ha ra zo ri li su ne ko li ko ko mand nih me -
sta, skla di {ta na o ru ̀ a wa, cen ta ra za obu ku i va -
tre nih po lo ̀ a ja Ha ma sa. Va zdu {na po dr {ka na sta -
vqe na je svih da na ope ra ci je „Kast lid“, uz pri su stvo
elit nih je di ni ca, pre sve ga iz vi |a ~a ko ji su do bi li
za da tak da tra ̀ e ha ma sov ce i na vo de le ti li ce.
na red nom ko ra ku u oblast Ga ze u{le su oklop no-
me ha ni zo va ne je di ni ce sa za dat kom da, pre sve -
ga, okru ̀ e Ga zu i raz dvo je glav no po pu la cij sko
sre di {te od Ra fe na gra ni ci sa Egip tom. Ha mas je uz -
vra tio je di nim sred stvi ma ve }eg do me ta ko je ima u svom
in ven ta ru: ra ke ta ma 122 mm, sa po je di na~ nih lan se ra
i mi no ba ca ~i ma 120 mm. Izra el ci su ta da po ~e li in -
ten ziv nu po tra gu za sva kim Ha ma so vim oru |em, jer efi -
ka snost ~i ta ve ofan zi ve za vi si od to ga da li }e eli -
mi ni sa ti ta sred stva iz na o ru ̀ a wa pro tiv ni ka.
Va tre ni po lo ̀ a ji unu tar gra da do ve li su Izra -
el ce do iz bo ra da li da uni {te lan ser ili mi no ba -
ca~ po ce nu ri zi ka da po go de ci vi le ili da se su zdr -
`e od dej stva ka da ni su pot pu no si gur ni u to da }e iz -
be }i `r tve. Po ku {a li su ~ak da pre ven tiv nim oba -
ve {ta va wem ci vi la iz oko li ne obje ka ta dej stva sni -
ze ri zi ke, ali `r tve su pa le i pod sta kle su u sve tu
osu de ofan zi ve.
Po no vo se po ka za lo, kao i u dru gim oru ̀ a nim
in ter ven ci ja ma pred u ze tim u eri in for ma cij skog ra -
ta, da se ̀ r tve ne mo gu iz be }i. Ne ma bes krv nog ra ta,
i tu ne mo ̀ e po mo }i ni naj bo qa obu ka po sa da ni
elek tron ski no vi te ti. Izra el ci ma je osta lo sa mo to
da uka ̀ u na pro ce nu da su gu bi ci Ha ma sa u od no su na
ci vil ne ̀ r tve u raz me ri 3:1, te da to pred sta vqa iz -
u ze tan re zul tat ka da se ima u vi du da se bor be vo de
u pre na tr pa nom gra du.
Rok za za vr {e tak „Kast lid“ br zo }e da pro tek -
ne i ve} se na zi re tre nu tak ka da }e Izra el ob u sta -
vi ti ofan zi vu. To ne }e zna ~i ti mir, jer }e izra el ska
voj ska mo ra ti da odr ̀ i blo ka du Ga ze, ina ~e bi svi
efek ti ofan zi ve za sve ga ne ko li ko sed mi ca po sta li
ne va ̀ ni. Ha mas bi po pu nio re zer ve ra ke ta i mi no -
ba ca~ kih mi na i na sta vi li bi sa ga |a wem izra el skih
na se qa.
P A R A L E L E
38
Posle dolaska srpskih
trupa u krajeve Stare
i ju`ne Srbije, vojska se
sve ~e{}e suo~avala
sa pobuwenim
arnautskim i bugarskim
bandama. Otpor novoj
vlasti pru`ali su i
me{tani sela oko
Bitoqa i Bregalnice,
a nisu bili retki
ni albanski upadi
s podru~ja Crne Gore.
Posebnu nevoqu
predstavqale su
naoru`ane seoske
stra`e koje su
spre~avale snabdevawe
vojnih trupa.
B
Pi{e
mr Dmitar TASI]
u du }i da se Dru ga ar mi ja srp ske voj ske uspe {no pre ba ci la na pro -
stor Ko so va i Me to hi je, Vr hov na ko man da je 21. ok to bra iz da la
na re |e we da se Ju go slo ven ska di vi zi ja iz dva ja iz sa sta va te ar mi je
sa za dat kom da osta ne na Ko so vu i Me to hi ji. Ju go slo ven ska di vi zi -
ja je ima la u svom sa sta vu Pr vu ju go slo ven sku i Dru gu var dar sku
bri ga du. Sva ka je ima la po dva pe {a dij ska pu ka. Od re |en je i ras-
po red wenih je di ni ca: po je dan pe {a dij ski ba ta qon u Uro {ev cu, \a ko -
vi ci i Pe }i, dva ba ta qo na u Pri {ti ni, a osta tak pe {a di je i {tab di -
vi zi je u Mi tro vi ci. Ar ti qe ri ja je tre ba lo da se raz me sti u Pri {ti ni i
Mi tro vi ci, iz u zev po dva brd ska to pa kod ba ta qo na u \a ko vi ci i Pe }i.
Iz sa sta va di vi zi je pri vre me no je iz dvo jen Dru gi ju go slo ven ski puk i
upu }en u prav cu Ska dra.
Uspesi Koste Pe}anca
U tom tre nut ku ko man dant Dru gog ju go slo ven skog pu ka po ̀ a lio se na
tre nut no sta we, jer se u we go voj zo ni od go vor no sti na la zi la iz ve sna
ko li ~i na dr ̀ av ne imo vi ne, ~i ju efi ka snu za {ti tu ni je mo gao da obez be -
di zbog sla bih po sa da tog pu ka. Ape lo vao je da se {to hit ni je usta no ve
po li cij ske vla sti. Za iz vr {e we pred sto je }eg za dat ka – pro do ra ka Ska -
dru – za tra ̀ io je da se or ga ni zu je re dov no snab de va we mu ni ci jom iz
Pe }i. Bu du }i da je do {ao u kon takt sa usta ni~ kim ~e ta ma Ko ste Pe }an -
15. januar 2009.
Gu{ewe
odmetni~kih
pobuna
Rat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji i na Kosmetu 1918. do 1920. (2)
`av na sla ga li {ta i me sna sred stva, te da dez in fek ci jom
opre me i ode la pre ven tiv no de lu ju pro tiv za ra znih bo le sti
ko je su se po ja vi le – pre sve ga pro tiv pe ga vog i tr bu {nog ti -
fu sa i di zen te ri je, da or ga ni zu ju le ~e we obo le le sto ke i da
na od su stvo po~ nu da upu }u ju ob ve zni ke iz do ta da oslo bo |e -
nih obla sti.
Haos u pozadini fronta
Po me ra we fron ta na se ver uslo vi lo je da te ri to ri je
Bre gal ni~ ke i Bi toq ske di vi zij ske obla sti, po ~ev {i od 23.
ok to bra, do bi ju sta tus po za di ne. Me |u tim, u po za di ni fron -
ta i da qe je vla da lo ha o ti~ no
sta we. [a re ni lo i pre kla pa wa
nad le ̀ no sti, pri su stvo sa ve -
zni~ kih sna ga i ve li kog bro ja za -
ro bqe ni ka, sve to je do dat no is -
kom pli ko va lo ve} slo ̀ e ne pri -
li ke u ko ji ma su se na la zi le ci -
vil ne i voj ne vla sti u po vo ju. Na
osno vu iz ve {ta ja na ~el ni ka
skop skog okru ga, Vr hov na ko man -
da, pre ko svo je sek ci je za ve zu sa
Ko man dom sa ve zni~ kih voj ski,
24. ok to bra upu ti la je zah tev da
se pod hit no pre sta ne sa do ta -
da {wom prak som slo bod nog
kre ta wa bu gar skih rat nih za ro -
bqe ni ka. Po je di ni vi so ki bu -
gar ski ofi ci ri pri vat no su sta -
no va li i ima li te le fon sku ve zu
sa ne kim nad le {tvi ma. Svoj re -
la tiv no slo bo dan sta tus oni su
ko ri sti li za raz li ~i te po li ti~ -
ke {pe ku la ci je i pro pa gan du, ko -
ji su, pre ma re ~i ma na ~el ni ka {ta ba Vr hov ne ko man de, na -
no si li „ve li ku {te tu in te re si ma sa ve zni~ ke voj ske, ali i
srp skoj dr ̀ a vi“.
Za to vre me na Ko so vu i Me to hi ji, u Cr noj Go ri i po -
gra ni~ nim de lo vi ma pre ma Alba ni ji – sa obe stra ne pred -
rat ne gra ni ce – za huk ta va la se al ban ska oru ̀ a na po bu na –
spe ci fi~ na me {a vi na ne mi re wa sa no vim vla sti ma, ver -
skog ne za do voq stva i ne tr pe qi vo sti, ve li ko al ban skog pro -
gra ma i pqa~ ke kao le gi tim nog vi da pri vre |i va wa. Na su -
prot noj stra ni na la zi la se sla ba dr ̀ av na upra va, bez do -
voq nog bro ja `an dar ma, sa voj skom ko ja je pr ven stve no mo -
39
ca, osvr nuo se i na im po zant ne re zul ta te wi ho vog dej stva,
na ro ~i to na ve li ke ko li ~i ne za ro bqe nog rat nog ma te ri ja la
i rat nih za ro bqe ni ka.
Pe }a nac je do neo gla so ve da su oslo bo |e ni Ko la {in,
An dri je vi ca, Be ra ne i Pod go ri ca i pri tom sa op {tio pla -
no ve da svo je ak tiv no sti na me ra va da usme ri ka Cr noj Go -
ri, Her ce go vi ni i Bo sni, oda kle su ve} sti za li iza sla ni ci
ko ji su tra ̀ i li da srp ska voj ska {to pre do |e u wi ho ve
kra je ve. Ko man dant je po seb no is ta kao ~i we ni cu ko ja je
mo gla da bu de uzrok ve li kih pro ble ma – u po se du sta nov -
ni {tva u Pe }i i oko li ni na la zi la se ve li ka ko li ~i na
oru` ja, ko ju bi po li cij ske vla -
sti tre ba lo {to pre da pri ku -
pe. Za to vre me glav ni na Ju go -
slo ven ske di vi zi je kre ta la se
ka Pri {ti ni. Do la zak {ta ba i
di vi zij skih de lo va u Pri {ti nu
o~e ki vao se do 24. ok to bra.
Iz Le skov ca su 22. ok to bra
sti gle ve sti o no vih pet ubi sta va
ko ja su u oko li ni Le ba na po ~i -
ni li al ban ski od met ni ci. Za to
vre me, u Pri {ti ni je po ~e la da
funk ci o ni {e pri vre me na okru -
`na vlast. Or ga ni zo va na je pri -
vre me na po li cij ska vlast i za -
tra ̀ e no je da se u Pri zre nu oba -
ve zno for mi ra voj na po sa da, ja -
~i ne pe {a dij skog pu ka, „sa po -
treb nom ar ti qe ri jom“. To je zah -
te vao „usled ne mir nog du ha ar -
na ut skog `i vqa u okru gu, a i u
Qu mi i [a mu“. Vr hov na ko man da
re a go va la je ta ko {to je 23. ok -
to bra ko man dan tu no vo for mi -
ra nih Ska dar skih tru pa, u sa sta -
vu jed nog pu ka, vo da ko wi ce, brd -
skog di vi zi o na i ba ta qo na do -
bro vo qa ca – na re di la da jed nu
od tri pot ~i we ne brd ske ba te ri -
je osta vi u Pe }i, oda kle bi we ni
vo do vi bi li pre ra spo re |e ni u
gar ni zo ne u Pe }i i \a ko vi ci.
Ju go slo ven ska di vi zi ja je do
23. ok to bra iz vr {i la deo svo -
jih za da ta ka. Sna ga ma iz sa sta va
Ju go slo ven ske bri ga de – u stva -
ri, sa mo Pr vog ju go slo ven skog
pu ka – for mi ra ne su po sa de u
Pe }i (ba ta qon), Pri zre nu (dve
~e te), \a ko vi ci (ba ta qon) i
Uro {ev cu (dve ~e te). Te sna ge su
do bi le za da tak da pot po mog nu
for mi ra we ci vil nih vla sti,
or ga ni zu ju po prav ku pu ta Pri -
zren–\a ko vi ca–Pe}, usta no ve
te le fon ske ve ze iz me |u gra do va i or ga ni zu ju snab de va we je -
di ni ca ot ku pom na mir ni ca.
Dru gi deo di vi zi je, to jest we na Var dar ska bri ga da, do -
bio je na re |e we da na sta vi svoj mar{ ka Pri {ti ni, i da qe
pre ko Vu ~i tr na ka Mi tro vi ci. Po sle do la ska u Pri {ti nu,
iz sa sta va bri ga de tre ba lo je da se iz dvo je je dan pe {a dij ski
puk i ha u bi~ ki di vi zi on i osta nu u Pri {ti ni kao gar ni zon
(bez jed nog ba ta qo na). Osta tak bri ga de sa di vi zij skim {ta -
bom i po za din skim je di ni ca ma tre ba lo je da na sta vi mar{
ka Mi tro vi ci. Po sle do la ska u me sta gar ni zo va wa je di ni ce
su do bi le za da tak da or ga ni zu ju is hra nu, sa oslon cem na dr -
Da su al ban ski po bu we ni ci na pod ru~ ju Pri -
{ti ne ko ri sti li sva ku pri li ku za iz ra ̀ a va we ne za -
do voq stva no vom upra vom, sve do ~e i zah te vi po mo} -
ni ka na ~el ni ka Pri {tin ske voj ne sta ni ce, ko ji je
u~e sta lo tra ̀ io po mo} od ko man dan ta Ju go slo ven ske
di vi zi je. Pod uti ca jem lo kal nih pr va ka al ban sko i
tur sko sta nov ni {tvo po bu ni lo se i od bi lo da iz vr {i
we go vo na re |e we o pre da ji sve dr ̀ av ne imo vi ne za -
o sta le od Bu ga ra. U ne ko li ko me sta oni su raz o ru -
`a li i ras te ra li pred stav ni ke srp ske vla sti. On je
od ko man dan ta Ju go slo ven ske di vi zi je tra ̀ io kon -
kret no na re |e we i po mo} u raz o ru ̀ a wu bun tov ni ka
i us po sta vqa wu op {tin skih vla sti, kao i pre tres
Pri {ti ne zbog sum wi da se u po se du gra |an stva na -
la zi la ve li ka ko li ~i na oru` ja. Za stup nik ko man dan -
ta pu kov nik \u ra Jo si fo vi} istog da na na re dio je
ko man dan tu Dva de set dru gog pe {a dij skog pu ka da pre -
u zme od mah naj e ner gi~ ni je me re „da se red uve de i
odr ̀ i au to ri tet na {ih vla sti.“
Vu~itrn
NE DAJU
DR@AVNU IMOVINU
40
ra la da se ba vi rat nim ope ra ci ja ma
pro tiv sna ga Cen tral nih si la na
bal kan skom ra ti {tu.
Zbog to ga {to su se u sre zo vi -
ma ga li~ kom, de bar skom, te tov skom
i go sti var skom po ja vi li al ban ski
pqa~ ka {i sto ke, mi ni star unu tra -
{wih de la Qu ba Jo va no vi} za tra -
`io je od Vr hov ne ko man de da se u
po me nu te sre zo ve hit no upu ti „je dan
od red voj ni ka, ma iz tre }eg po zi va,
da po mog ne po li cij skim vla sti ma
za ve sti red.“
Na red nih ne ko li ko da na na Ko -
so vu i Me to hi ji si tu a ci ja se ni je
me wa la. Je di ni ce Ju go slo ven ske di -
vi zi je bi le su an ga ̀ o va ne na ra{ -
~i {}a va wu va ̀ ni jih put nih pra va ca,
na ro ~i to pru ge Sko pqe–Mi tro vi ca.
U to me su u~e stvo va li i rat ni za ro -
bqe ni ci. Na ~el nik ko sov skog okru -
ga za tra ̀ io je da u ne do stat ku `an -
dar ma voj ska asi sti ra u ak ci ji raz -
o ru ̀ a wa u Gwi la nu i Po du je vu. Za
to vre me, sa ju ga su sve ~e {}e do la -
zi li gla so vi o upa di ma al ban skih
pqa~ ka {a, ko ji su, u gru pa ma od po
100 do 150 qu di, na pa da li ~i ta va
se la u za pad noj Ma ke do ni ji i tom
pri li kom oti ma li sto ku, zbog ~e ga je
mi ni star voj ni skre nuo pa ̀ wu Vr -
hov noj ko man di da iz tih obla sti jo{
uvek ni su mo gli da se po zi va ju ob ve -
zni ci, ve} je po sto ja la po tre ba za
stal nom po sa dom.
Spre~avawe
upada
Na ~el nik {ta ba Vr hov ne ko -
man de voj vo da @ivo jin Mi {i} je 30.
ok to bra oba ve stio |e ne ra la Ra {i -
}a da je do tog tre nut ka sa te ri to -
ri je Mo rav ske di vi zij ske obla sti
bi lo pri ku pqe no 15 ~e ta ob ve zni ka ko ji su osta li u Sr bi -
ji. Oni su bi li pred vi |e ni za po sa de u no voj obla sti, na -
kon {to bu du na o ru ̀ a ni i uni for mi sa ni. Od ope ra tiv ne
voj ske u no vim obla sti ma na la zi la se sa mo Ju go slo ven ska
di vi zi ja. Iz Vr hov ne ko man de su 31. ok to bra mi ni stru voj -
nom upu }e ni iz ve {taj i mi {qe we, pre ma ko me je po sto ja la
mo gu} nost da se za po sa du u ta ko zva nim No vim obla sti ma
is ko ri sti jed na bri ga da Ju go slo ven ske di vi zi je. Od te bri -
ga de mo gli su da se iz dvo je po je dan ba ta qon i poq ska ba -
te ri ja za po sa de u Bre gal ni~ koj i Bi toq skoj di vi zij skoj
obla sti.
Isto vre me no, dok su de lo vi Ju go slo ven ske di vi zi je –
jed na ~e ta iz Pe }i – bi li an ga ̀ o va ni u Cr noj Go ri, ta~ ni je
Be ra na ma, iz ko man de Bi toq ske di vi zij ske obla sti u Vr hov -
nu ko man du su 31. ok to bra sti gle no ve ve sti o upa du al ban -
skih pqa~ ka {a u ki ~ev ski srez, oda kle su od ve li vi {e od 250
gr la krup ne i sit ne sto ke. Ve ro vat no je za to ve} 1. no vem -
bra Vr hov na ko man da iz da la na re -
|e we ko jim je bi lo pred vi |e no da se
sa Ko so va, kao po sa da u No vim obla -
sti ma, pre me sti Pr va var dar ska
bri ga da Ju go slo ven ske di vi zi je. We -
ne sna ge tre ba lo je da u za pad noj Ma -
ke do ni ji sme ne sna ge Ohrid skog od -
re da, ko ji je tim na re |e wem u{ao u
sa stav Ju go slo ven ske di vi zi je. Po red
Var dar ske bri ga de, iz sa sta va Ju go -
slo ven ske di vi zi je iza {li su je dan
di vi zi on poq ske ar ti qe ri je, jed na
pi o nir ska ~e ta, za vo ji {te, po jed no
ode qe we mu ni ci o ne i pro vi jant ko -
lo ne. Po ~ev {i od 5. no vem bra te
sna ge pre {le su pod di rekt nu ko man -
du mi ni stra voj nog. Ia ko je te ̀ i {te
bi lo na za pad noj Ma ke do ni ji, je dan
ba ta qon sa poq skom ba te ri jom od -
re |en je za po sa du u [ti pu.
Pri li ke u Ma ke do ni ji po ste pe -
no su se sta bi li zo va le, pa je po ~et -
kom no vem bra voj vo da @ivo jin Mi -
{i} na re dio da se od red voj vo de Jo -
va na Ba bun skog ras for mi ra. Ti me je
we go vim ~et ni ci ma, pre te ̀ no `i te qi ma Ma ke do ni je, bi lo
odo bre no „neo gra ni ~e no od su stvo“ i do zvo qe no da se vra te
svo jim do mo vi ma, ko ji su za vre me bu gar ske oku pa ci je u ve }i -
ni slu ~a je va ra zo re ni i opqa~ ka ni, dok su wi ho ve po ro di ce
do sta pro pa ti le.
Me |u tim, me |u al ban skim, tur skim i uop {te mu ha me -
dan skim sta nov ni {tvo, Ko so va, Me to hi je, po gra ni~ nih de -
lo va Ma ke do ni je pre ma Al ba ni ji i se ver ne Cr ne Go re, ose -
}a lo se ja ko vre we. Ko man da me sta Pe} je 3. no vem bra ja -
vi la da je, upr kos pri su stvu i ra du pro tiv ni ka uje di we wa
Sr bi je i Cr ne Go re, ve }i na sta nov ni ka Pe }i bi la za uje di -
we we, dok su se Al ban ci dr ̀ a li re zer vi sa no. Ipak, iz vu -
~i trn skog sre za Zve ~an skog okru ga sti gla je vest da su Al -
ban ci na pa li op {ti nu u Pri lu` ju. Op {tin ski pan du ri i se -
o ska pa tro la uspe li su da od bi ju na pad bez gu bi ta ka. Na -
~el ni ci sre za i okru ga upu ti li su po zi ve za po mo} ko man -
dan tu Ju go slo ven ske di vi zi je, pr ven stve no zah te va ju }i voj nu
15. januar 2009.
feqton
Vojvoda Radomir Putnik
Srpska vojska u Metohiji
po mo} ra di raz o ru ̀ a wa sta -
nov ni {tva, ka ko al ban skog ta ko
i srp skog, jer „ne slu {a ju ni kog
a to }e sta ja ti sve do tle dok im
se oru` je ne odu zme“.
Voj vo da Ste pa Ste pa no vi}
je 5. no vem bra po no vio zah tev
Vr hov noj ko man di, ko ja se ve}
na la zi la u Ni {u, da se al ban sko
sta nov ni {tvo raz o ru ̀ a, jer su u
dre ni~ kom sre zu na o ru ̀ a ni al -
ban ski od met ni ci zba ci li sa
vla sti pred sed ni ke op {ti na,
pri ~e mu su po na vqa li da srp -
ska voj ska u tim me sti ma ne mo -
`e da po sta vqa pred sed ni ke
„kad }e ovo bi ti Al ba ni ja“. Na -
red nih da na al ban ski ot por
evo lu i rao je u otvo re ne na pa de
na srp sko sta nov ni {tvo Ko so va
i Me to hi je. Al ban ski od met ni ci su
upa da li u srp ska se la, od u zi ma li
oru` je i osta lu imo vi nu, na pa stvo -
va li `e ne i de voj ke. Ne pre kid no su
po na vqa li da je srp ska vlast pri -
vre me na i da }e te obla sti pri pa sti
Al ba ni ji.
Vr hov na ko man da je od mah re a -
go va la. Voj vo da Mi {i} je 7. no vem -
bra iz dao na re |e wa ko man dan tu Ju -
go slo ven ske di vi zi je da: mo ̀ e da
upo tre bi je dan pe {a dij ski puk za
raz o ru ̀ a we Al ba na ca na le voj oba -
li re ke Sit ni ce i da mo ̀ e, ako na |e
za po treb no, „uze ti i ta o ce od gla -
va ra i vi |e ni jih Ar na u ta i ove in -
ter ni ra ti.“
Razoru`awe
pobuwenika
Ko man dant Ju go slo ven ske di vi -
zi je je ve} su tra dan na re dio ko man -
dan tu Dva de set pr vog pe {a dij skog
pu ka da mir nim pu tem po ku {a raz o -
ru ̀ a va we po bu we nih Al ba na ca na
le voj oba li Sit ni ce, „a ako ne pri sta nu, on da upo tre bi ti
si lu.“ Pri pre me i po kret je tre ba lo oba vi ti u {to ve }oj
taj no sti, sa ma ak ci ja tre ba lo je da bu de mu we vi ta i u sa -
dej stvu sa po li cij skim vla sti ma, „Ar na ut ske ko lo vo |e i
ozlo gla {e ne pr va ke” tre ba lo je po hva ta ti i pre da ti „na -
~el ni ku okru ga Zve ~an skog na da qi za kon ski po stu pak“, a
za ple we no oru` je „sred stvi ma me {tan ske ko mo re pre ne ti
u Mi tro vi cu“.
Ak ci ja raz o ru ̀ a va wa za po ~e la je 9. no vem bra. U woj
su u~e stvo va le je di ni ce Pr vog ju go slo ven skog pu ka i Dva de -
set pr vog pu ka, kao i je dan poq ski i je dan ha u bi~ ki di vi zi -
on. Bi lo je pred vi |e no da se raz o ru ̀ a va we oba vi u Vu ~i -
tr nu i we go voj oko li ni, po tom u oko li ni Pri {ti ne, i za to
su bi le odvo je ne po seb ne sna ge. Pri li kom raz o ru ̀ a va wa
se la Gri ma, 12. no vem bra, jed na ~e ta Pr vog ju go slo ven skog
pu ka stu pi la je u bor bu sa po bu we ni ci ma. Bor ba je tra ja la
10 do 12 ~a so va, sa gu bi ci ma na obe stra ne. O to me je iz -
ve {te na Vr hov na ko man da, ko ja se ta da na la zi la u Be o gra -
du. Isto vre me no su je di ni ce Dva de set pr vog pu ka jo{ uvek
raz o ru ̀ a va le Rud nik i oko li nu. U se lu Ja bla ni ci ta ko |e su
vo |e ne vi {e ~a sov ne bor be sa po bu we ni ci ma. Sna ge Pr vog
ju go slo ven skog pu ka po la ko su uspe le da pro dru u se lo, uz
po dr {ku ar ti qe ri je. Iz ak tiv -
no sti ko je su je di ni ce an ga ̀ o -
va ne na raz o ru ̀ a wu oba vi le
do 14. no vem bra wi ho ve pret -
po sta vqe ne ko man de su za kqu -
~i le da je vre me za raz o ru ̀ a -
we bi lo ve o ma krat ko, da se
mno go vre me na gu bi lo za op ko -
qa va we se la i pre tre se ku }a,
da su po bu we ni ci ima li do voq -
no vre me na da oru` je sa kri ju
iz van se la, da je tre ba lo sme -
ni ti op {tin ske vla sti ko je su
bi le ak tiv ne za vre me au strij -
ske i bu gar ske oku pa ci je, a ina -
~e je wi ho va spre ma bi la ve o -
ma ni ska. Upr kos to me, za kqu -
~e no je da je ta ak ci ja po di gla
ugled srp skih vla sti u na ro du i
da je po no vo is ta kla po tre bu da
se for mi ra ju ja ke lo kal ne po li cij -
ske sna ge. Kao jed na od me ra pred -
lo ̀ e no je vid no na o ru ̀ a we svih no -
si la ca vla sti i po ve re ni ka. Ta ko |e
je pred lo ̀ e no da se ka sni je raz o ru -
`a ju Tur ci, Sr bi i Cr no gor ci, da se
uve du uzi ma we ta la ca, in ter ni ra we
i ra se qa va we al ban skih pr va ka i
wi ho vih po ro di ca. Pre ma na vo di ma
na ~el ni ka ko sov skog okru ga, od 16.
no vem bra spre mao se ma so van upad
al ban skih od met ni ka iz ple me na |a -
ko vi~ ke Ma le si je. Za tra ̀ e no je po -
ve }a we bro ja `an dar ma, jer tre nut -
ni broj od 59 ni je ni pri bli ̀ no bio
do vo qan, po {to je pre eva ku a ci je
1915. go di ne on iz no sio 250. U me -
|u vre me nu je Ohrid ski od red sti gao
na Ko so vo i ras po re dio se u gar ni -
zo ni ma u Pri {ti ni, Vu ~i tr nu, Mi -
tro vi ci i Rud ni ku.
Me |u tim, ko me {a we se ni je
ose }a lo sa mo me |u Al ban ci ma.
Zbog ~e stih ve sti da se spre ma ju
upa di iz Cr ne Go re, ali i iz stu -
de ni~ kog kra ja, voj vo da Mi {i} je 17. no vem bra na re dio
ko man dan tu Ibar ske di vi zij ske obla sti da se od jed nog
bro ja re gru ta Ju go slo ven ske bri ga de for mi ra po seb no
ode qe we sa za dat kom da pro kr sta ri te ri to ri jom po me -
nu te di vi zij ske obla sti i pri tom „po vra ti red i do vr {i
raz o ru ̀ a we“.
Na red nih da na do go dio se jo{ je dan in ci dent. U se lu
Cr ve na Vo da 18. no vem bra na pad nu ta je op {ti na. Na zah tev
ko man dan ta Ko sov ske di vi zij ske obla sti, 19. no vem bra iz
Pri {ti ne je upu }e na jed na ~e ta pe {a di je sa jed nom ha u bi -
com ka li bra 105 mm. Na kon {to je oba vi la za da tak, 24. no -
vem bra ko man dant Ohrid skog od re da iz neo je da su op {tin -
ske i po li cij ske vla sti pre te ra le sa zah te vom za voj nu po -
mo}, jer si tu a ci ja na te re nu ni je bi la to li ko dra ma ti~ na da
bi se zah te vao an ga ̀ man voj ske. Na osno vu tog, ali i dru gih
iz ve {ta ja, Ko man da Ju go slo ven ske di vi zi je skre nu la je pa -
`wu ko man di Ko sov ske di vi zij ske obla sti, ali i svo jim pot -
~i we nim je di ni ca ma, da se ubu du }e lo kal nim ci vil nim vla -
sti ma su ge ri {e da pra vil no or ga ni zu ju po li cij sku vlast, jer
je an ga ̀ man voj ske u odvo je nim de lo vi ma uve li ko uma wi vao
we nu bor be nu vred nost.
(Na sta vak u idu }em bro ju)
Bez raz o ru ̀ a va wa ar na ut skih po bu we ni ka ni -
je bi lo mo gu }e da se iz vr {i na re |e we Vr hov ne ko -
man de za for mi ra we in ten dant skih vo zo va, jer je
od tre bo va nih 380 ko la i 250 to var nih ko wa, sa
po sto je }im bro jem `an dar ma pri ku pqe no sa mo 30
ko la. Ta ko pred sed nik op {ti ne Ra ko{, Ali Aga Br -
la je vi} od `i te qa al ban skog se la Su {i ca ni je
uspeo da po ku pi to var ne ko we i rad ni ke za oprav -
ku pu ta Pe}–Ro ̀ a je, jer su me {ta ni za pre ti li oru -
`a nim ot po rom. On je za tra ̀ io voj nu po mo} za
raz o ru ̀ a we oko 600 lo kal nih, do bro na o ru ̀ a nih
Al ba na ca jer je, po we go vom mi {qe wu, to bio
pred u slov za nor mal no funk ci o ni sa we lo kal ne
vla sti. Sli~ ni iz ve {ta ji sti gli su i iz osta lih op -
{ti na tog sre za.
41
Vojvoda @ivojin Mi{i}
PRETWE
ORU@ANIM OTPOROM
15. januar 2009.42
duhovnost
Bez qubavi (Iz pisma sinu)
D
R a z m i { q a w a o s t v a r i m a o b i ~ n i m
a kle, ti mi sli{ da je mo gu }e pro ̀ i ve ti `i vot bez qu ba vi: ja ko
vo qom, uz blag ciq, pra ved no {}u i gnev nom bor bom pro tiv {te -
to ~i na? Pi {e{ mi:
„O qu ba vi bo qe je ne go vo ri ti; we u qu di ma ne ma. Qu bav je bo -
qe ne pri zi va ti; ko }e je pro bu di ti u bez du {nim sr ci ma?”...
Mi li moj! U pra vu si, i ni si. Ot klo ni, mo lim te, svo je ne str pqe -
we i pro nik ni u mo ju mi sao.
^o vek ne mo ̀ e ̀ i ve ti bez qu ba vi za to {to ona we mu pro si ja va i
~i ta vog ga pro ̀ i ma. Da ta nam je i od Bo ga i od pri ro de sa me. Ni je nam
do zvo qe no pro iz voq no me {e ta ri ti svo jim unu tra {wim sve tom, jed ne
du {ev ne si le po ti ski va ti i za me wi va ti ih dru gi ma, a po go to vu no vi ma
ko je nam ni su svoj stve ne. Mo gu }e je se be vas pi ta va ti, ali je ne mo gu }e
se be uni {ti ti i iz gra di ti po no vo, po sop stve noj vo qi. Osmo tri ka ko
pro ti ~e `i vot ~o ve kov. De te se pri vi ja ma te ri – zah te vi ma, o~e ki va -
wi ma, na dom, na sla dom, ute hom, smi re wem i za hval no {}u, i ako se sve
to sje di ni u pr vu i naj ne ̀ ni ju qu bav, sa mim tim se od re |u je i we go va
li~ na sud bi na. De te i{te svog oca, o~e ku je od we ga po zdrav, po mo},
za {ti tu i pu te vo di teq stvo, na sla |u je se we go vom qu ba vqu i od go vor -
no ga vo li. Ono se po no si ocem, po dra ̀ a va mu i ose }a u se bi we go vu
krv. Taj glas u we mu, po tom, zbo ri ~i ta vo ga `i vo ta, po ve zu ju }i ga sa
bra }om i se stra ma, i sa ~i ta vim ro dom. A ka da se ka sni je u we mu raz -
go ri mu {ka qu bav pre ma „woj” ( ili, na su prot, k}er ki na qu bav pre ma
„we mu”) on da se za da tak sa sto ji u to me da se ovo „bu |e we pri ro de”
pre tvo ri u istin sku „po se tu Bo ̀ i ju”, i da se ta kvo sta we stva ri pri -
hva ti kao sop stve na sud bi na. I ni je li pri rod no da i on vo li svo ju de -
cu onom qu ba vqu ko jom je u svo jim de ~i jim ~e ̀ wa ma o~e ki vao od svo jih
ro di te qa?... Ka ko `i ve ti bez qu ba vi? [ta mo ̀ e da je za me ni? ^i me
is pu ni ti onu stra {nu pu sto{ ko ja se bu di od we no ga od su stva?
Ne mo gu }e je ~o ve ku `i ve ti bez qu ba vi i za to {to je ona naj mo} -
ni ja oda bir na si la u `i vo tu. @ivot je sli ~an ogrom noj, ali na sve
stra ne pro to~ noj bu ji ci ko ja se ob ru {a va na nas i od no si nas sa so -
bom; ne va qa `i ve ti u sve mu {to ona no si, ne mo gu }e je da ti se tom ko -
vi tla vom ha o su do ga |a ja. Ko po ku {a ta ko u~i ni ti, pro }er da }e i iz gu -
bi ti se be: iz to ga ni {ta ne }e pro i za }i, jer }e pro pa sti u lu di lu. Tre -
ba iza bra ti: od bi ja ti isu vi {no ra di re la tiv no ne mno go ga, i upra vo
to, ne mno go go, tre ba pri vla ~i ti, ~u va ti, ce ni ti, ga ji ti, zbi ra ti i usa -
vr {a va ti. I na to me gra di ti sop stve nu li~ nost. Iz a bir na si la je
upra vo qu bav: to ona „vi {e vo li”, „pri hva ta”, „pri vi ja se”, ce ni, ~u -
va, uzi ma i uz vra }a ver no {}u. A vo qa je sa mo oru |e qu ba vi u tom `i -
vot no me ~i nu. Vo qa bez qu ba vi je pra zna, uve la, su ro va, na sil ni~ ka i,
{to je osnov no, rav no du {na pre ma do bru i zlu. Ona ubr zo `i vot pre -
tva ra u ro bi ja {ku di sci pli nu pod ko man dom po ro~ nih qu di. Na sve tu
po sto ji ve} ~i tav niz or ga ni za ci ja iz gra |e nih na ta kvim na ~e li ma. Ne -
ka nas Go spod sa ~u va od wih i wi ho vog uti ca ja...
Ne, ne mo gu }e nam je ̀ i ve ti bez qu ba vi: ona je ve li ki dar – da sa -
gle da mo bo qe, da ga iza be re mo, i da wi me `i vi mo. To je neo p hod na i
dra go ce na spo sob nost re }i „da”, pri hva ti ti i po ~e ti po ̀ r tvo va no
slu ̀ e we. Ka ko je stra {an `i vot ~o ve ka li {e no ga tog da ra! U ka kvu
pra zni nu, u ka kvu ga dost se pre tva ra we gov `i vot!
Ne mo gu }e je ~o ve ku pro ̀ i ve ti bez qu ba vi i za to {to je ona osnov -
na stva ra la~ ka si la ~o ve ko va. Pa ~o ve ko vo stva ra la {tvo ja vqa se ne
u pu sto {i i pro ti ~e ne u pro iz voq nom kom bi no va wu ele me na ta, ka ko
da nas mi sle mno gi po vr {ni ci! Ne, stva ra ti je mo gu }e sa mo pri hva tiv -
{i bo go sa zda ni svet, u{av {i u we ga, ura stav {i u we gov ~u de sni sklad
i sliv {i se sa we go vim ta jan stve nim pu te vi ma i za ko no mer stvi ma. A
za to je po treb na sva sna ga qu ba vi, ~i tav dar umet ni~ kog pr vo o va plo -
}e wa, pre pu {ten ~o ve ku. ^o vek ne stva ra iz pu sto {i: on stva ra iz ve}
stvo re no ga, iz su {tin sko ga, sa zda va ju }i no vo gra ni ca ma we mu svoj -
stve ne i da te pri ro de – spoq no-ma te ri jal ne i unu tra {we-du {ev ne.
Ro|en je 1169. godine kao sin velikog srpskog `upana Ste -
fa na Nemawe. Jo{ dok je bio mladi} `udeo je za duhovnim `ivo-
tom zbog ~ega se povukao u Svetu Goru gde se zamona{io. Bio je
veoma u~en, marqiv i revnostan. S vremenom je postao pojam
~e stitosti, mudrosti i dobre voqe. Izborio se za nezavisnost
srpske crkve i postao prvi arhiepiskop srpski.
Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a
potom i mnoge druge manastire, crkve i {kole. Dva puta je puto-
vao na poklowewe svetiwama u Svetu zemqu. Mirio je svoju
bra}u zava|enu oko vlasti, mirio Srbe sa susedima i dao ogro-
man doprinos utemeqewu srpske dr`ave i wene kulture.
Unosio je mir me|u balkanske narode, radio na wihovom
zbli`avawu i uzajamnom po{tovawu. Svom narodu je dao hri -
{}ansku du{u koja je ostala i posle propasti srpske dr`ave. Skon-
~ao je u Trnovu 12. januara 1236. godine. Kraq Vladislav je pre-
neo wegovo telo u Mile{evo, odakle ga je podigao Sinan pa{a i
spalio na Vra~aru, 27. aprila 1595. godine.
V E R S K I P R A Z N I C I15-31. januar
Pra vo slav ni
17. januar – Sveti Jevstatije Srpski
18. januar – Krstovdan
19. januar – Bogojavqewe
20. januar – Sabor svetog Jovana Krstiteqa
– Jovawdan
21. januar – Sveti Grigorije Ohridski
25. januar – Ikona Mlekopitateqica
27. januar – Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski
29. januar – ^asne verige svetog apostola Petra;
prepodobni Romilo Ravani~ki
Sveti Sava
43
18. ja nu ar 1880.
Na rod na skup {ti na Kne ̀ e vi ne Sr bi -
je usvo ji la je Pro je kat Za ko na za
ustroj stvo Voj ne aka de mi je. Istog da -
na Pro je kat je odo brio i knez Mi lan
Obre no vi}. Za kon o ustroj stvu Voj ne
aka de mi je stu pio je na sna gu po ~et kom
{kol ske 1880/1881. go di ne.
20. ja nu ar 1945.
U Be o gra du umro
voj vo da Pe tar
Bo jo vi}. U bal -
kan skim ra to vi -
ma bio je na ~el -
nik {ta ba Pr ve
ar mi je, a u Pr -
vom svet skom ra -
tu ko man do vao je
Pr vom ar mi jom u
bit ka ma na Ce ru i Dri ni. Za vre me
po vla ~e wa pre ko Al ba ni je bio je na
du ̀ no sti na ~el ni ka {ta ba Vr hov ne
ko man de. Uspe {no je ru ko vo dio Pr vom
ar mi jom u to ku i na kon pro bo ja So lun -
skog fron ta. Uo ~i ne ma~ kog na pa da
apri la 1941. sim bo li~ no je ime no van
za po mo} ni ka vr hov nog ko man dan ta.
20. ja nu ar 1921.
U Be o gra du je umro
voj vo da @ivo jin
Mi {i}. Bio je
po mo} nik na ~el -
ni ka Glav nog ge -
ne ral {ta ba ,
pre da vao stra -
te gi ju na Vi {oj
{ko li Voj ne aka de -
mi je. Naj zna ~aj ni je po be de ostva rio je
u Ku ma nov skoj i Ko lu bar skoj bi ci.
U~e stvo vao je u pri pre ma ma i re a li -
za ci ji pro bo ja So lun skog fron ta sep -
tem bra 1918. go di ne. No si lac je ve -
li kog bro ja do ma }ih i stra nih od li -
ko va wa od ko jih se is ti ~u Ka ra |or |e -
va zve zda sa ma ~e vi ma i or den le gi je.
22. ja nu ar
Dan Voj ne bol ni ce Ni{. Obe le ̀ a va
se kao uspo me na na dan ka da je 1878.
go di ne mi ni star voj ni, na pred log na -
~el ni ka sa ni te ta, ra di zbri wa va wa
1.000 bo le sni ka i ra we ni ka, do neo
ukaz o po ~et ku ra da Voj ne bol ni ce u
Ni {u
23. ja nu ar 1916.
Po ~e lo je sa hra wi va we srp skih voj -
ni ka u „Pla vu grob ni cu“. Pre voz srp -
skih voj ni ka iz al ban ske lu ke Va lo na
na gr~ ko ostr vo Krf oba vqen je u pe -
ri o du od 14. ja nu a ra do 21. fe bru a ra
1916. go di ne. Za tu pri li ku bi lo je
an ga ̀ o va no 80 tran sport nih bro do va
Fran cu ske, Ita li je i Ve li ke Bri ta -
ni je. Tran sport je obez be |i va lo
1.159 rat nih bro do va, od ko jih je 471
pod mor ni ca. Ukup no je pre ve ze no
158.564 voj ni ka i oko 15.000 ci vi la
iz be gli ca. Do 23. mar ta 1916. u Krf -
skom ka na lu sa hra we no je 4.847 srp -
skih voj ni ka i ofi ci ra.
24. ja nu ar 1879.
Na red bom mi ni stra voj nog Kne ̀ e vi -
ne Sr bi je ge ne ral {tab nog pot pu kov -
ni ka Jo va na Mi {ko vi }a po kre nut je
„list za voj ne na u ke, no vo sti i kwi -
`ev nost” „Rat nik”. Ovaj da tum se obe -
le ̀ a va kao Dan No vin skog cen tra
„Od bra na“.
29. ja nu ar 1969.
Skup {ti na SR Sr bi je usvo ji la vi {e
amand ma na na re pu bli~ ki Ustav. Wi -
ma su pre ci zni je de fi ni sa na pra va i
du ̀ no sti re pu bli ke u po slo vi ma
spoq ne po li ti ke, od bra ne ze mqe, za -
{ti te ustav nog po ret ka i dr ̀ av ne
bez bed no sti. Ra di se o ~i ta vom kom -
plek su pi ta wa ko ja su do ta da bi la is -
kqu ~i vo pra vo Fe de ra ci je. Po red
to ga, re gu li sa ni su i po slo vi ko ji, po
svo joj pri ro di, pri pa da ju Re pu bli ci
kao dr ̀ a vi, dok su ne ka pi ta wa pre -
pu {te na or ga ni ma au to nom nih po kra -
ji na da ih od re |u ju au to nom no.
31. ja nu ar
Dan ^e tvr te bri ga de Kop ne ne voj ske.
Obe le ̀ a va se kao Dan oslo bo |e wa
Vra wa od Tu ra ka 1878. go di ne. Dan
oslo bo |e wa Vra wa i Sve ti Ata na si -
je Ve li ki, ko ji se sla vi to ga da na (18.
ja nu ar po sta rom ka len da ru), bio je i
sla va Pr vog pe {a dij skog ak tiv nog pu -
ka „Kwa za Mi lo {a“. Pri pad ni ci
biv {e 78. mo to ri zo va ne bri ga de, ko -
ja je u{la u sa stav ^e tvr te bri ga de
Kop ne ne voj ske, obe le ̀ a va li su 31.
ja nu ar kao Dan je di ni ce.
31. ja nu ar
Sve ti Ata na si je Ve li ki, pa tron pe -
kar skih udru ̀ e wa. U voj sci Kra qe vi -
ne Ju go sla vi je sla va pe kar skih ~e ta.
DOGODILO SE...DOGODILO SE...^o vek ko ji stva ra mo ra da oslu {ne svet sku du bi nu i sam iz
we da za pe va. On mo ra na u ~i ti da sve sa gle da sr ce, da sa zr -
ca va qu ba vqu; da iza |e iz svo je ma le, li~ ne ko {u qi ce u sve -
tla pro stran stva Bo ̀ i ja, da u wi ma na |e Ve li ko – srod no –
sa pri pa da ju }e, da ose ti u we mu i da sa zda no vo iz drev nog i
ne de {e no iz pred ve~ no ga. Ta ko sto ji stvar u svim osnov nim
sfe ra ma ~o ve ko vog stva ra la {tva: u svim umet no sti ma i na u -
ci, u mo li tvi i u prav nom `i vo tu, u op {te wu qu di i u ~i ta voj
kul tu ri. Kul tu ra bez qu ba vi je mr tva, osu |e na i bez na de ̀ na
stvar. I sve ve li ko i ge ni jal no – sa zda no je iz sve sa gle da va -
ju }eg i po ju }eg sr ca.
Ne mo gu }e je ~o ve ku bez qu ba vi, za to {to se ono osnov no
i naj dra go ce ni je u we go vom ̀ i vo tu ot kri va upra vo sr cu. Sa mo
sve pro ̀ i ma ju }a qu bav ot kri va nam tu |u du {u ra di ta~ nog,
pro ni ~u }eg op {te wa, ra di uza jam nog raz u me va wa, ra di pri ja -
teq stva, ra di bra ka, ra di vas pi ta wa de ce. Sve je to ne do -
stup no qu di ma bez sr ca. Sa mo sve zra ~e }a qu bav ot kri va ~o -
ve ku we go vu Otax bi nu, to jest we go vu du hov nu ve zu sa rod nim
na ro dom, we go vu na ci o nal nu pri pad nost, we go vo du {ev no i
du hov no okri qe na ze mqi. Ima ti Otax bi nu je sre }a, a ima ti
je – mo ̀ e se sa mo qu ba vqu. Ni je slu ~aj no da su qu di mr ̀ we,
sa vre me ni re vo lu ci o na ri, od re da in ter na ci o na li sti. Mr tvi
u qu ba vi, oni su i Otax bi ne li {e ni. Sa mo sa zr ca va ju }a qu -
bav ot kri va ~o ve ku pri stup po bo ̀ no sti i Bo gu. Ne ~u di se, mi -
li moj, bez ver ju i ma lo ver ju za pad nih na ro da: oni su od Rim -
ske cr kve pri hva ti li iz daj ni re li gi o zni akt, ko ji po ~i we od
vo qe i za vr {a va se ra zum nom mi {qu i, pri hva tiv {i je, klo -
nu li su sr cem i iz gu bi li we go vo sa zr ca we. Ti me je bi lo pred -
o dre |e na re li gij ska kri za ko ju oni sa da pre ̀ i vqa va ju.
Ti sa wa{ o ja koj vo qi. To je do bro i neo p hod no. Ali ona
je stra {na i ru {i teq ska, ako ne iz ra sta iz pro du bqe nog sr -
ca. Ti `e li{ da slu ̀ i{ do bro me ci qu. To je do bro i va ̀ no.
Ali, ka ko }e{ shva ti ti svoj ciq, ako ne pre ko sve ra zum no ga
sr ca? Ka ko }e{ ga sa zna ti, ako ne sa ve {}u svo ga sr ca? Ka ko
}e{ is pra ti ti we nu ver nost, ako ne qu ba vqu? Ti `e li{ pra -
ved nost, i mi je svi mo ra mo iska ti. Ali ona od nas zah te va
umet ni~ ki li~ ni od nos u pri hva ta wu qu di; a za to je spo sob na
sa mo qu bav. Gnev na bor ba pro tiv {te to ~i na je neo p hod na i
ne sprem nost za to mo ̀ e od ~o ve ka u~i ni ti sen ti men tal nim iz -
daj ni kom. Ali taj gnev se mo ra ra |a ti iz qu ba vi, on mo ra da
bu de we no ova plo }e we da bi u woj na {ao oprav da we i me ru...
Evo za {to sam re kao da „je si i ni si u pra vu”.
I jo{: raz u mem tvoj pred log „da je bo qe o qu ba vi ne
go vo ri ti”. To je ta~ no, tre ba `i ve ti wo me, a ne go vo ri ti o
woj. Ali, raz mi sli. U sve tu se ori otvo re na i bez um na pro -
pa gand na mr ̀ wa, u sve tu se po di gla upor na i su ro va haj ka na
qu bav – na pad na po ro di cu, od ri ca we od Otax bi ne, gu {e we
ve re i re li gi je. Prak ti~ na rav no du {nost jed nih oven ~a na je
di rekt nom pro po ve |u mr ̀ we kod dru gih. Bez du {nost je na -
{la svo je apo lo ge te. Zlo ba je po sta la dok tri nom. A to zna ~i
da je do {ao ~as da se, ipak, pro go vo ri o qu ba vi i usta ne se
u we nu od bra nu.
Da, u qu di ma je qu ba vi ma lo. Oni su je is kqu ~i li iz svog
kul tur nog ~i na: iz na u ke, iz ve re, iz umet no sti, iz eti ke, iz po -
li ti ke i vas pi ta wa. Sled stve no to me, sa vre me no ~o ve ~an stvo
je u{lo u du hov nu kri zu, ne vi |e nu po svo joj du bi ni i raz ma hu.
Uvi dev {i to, shva tiv {i to, pri rod no je da se za pi ta mo ko }e
pro bu di ti qu bav u bez du {nim sr ci ma, ako se ve} sa ma ni je
pro bu di la iz `i vo ta i re ~i Hri sta, Si na Bo ̀ i je ga? Ka ko da
se to ga la ti mo mi, sa na {im ma lim qud skim si la ma?
Ali ta sum wa ubr zo ot pa da ako po slu {a mo glas na {eg
sr ca i we go ve mu dro sti, ko ji nas uve ra va ju da je Hri stos u
na ma i sa na ma...
Ne, mi li moj! Ne mo gu }e nam je bez qu ba vi. Bez we smo
osu |e ni, s ~i ta vo na {om kul tu rom. U woj je sva na {a na da i
na {e spa se we. I ne sa wa{ sa ka kvim ne str pqe wem ~e kam
tvo je pi smo sa gla {e wa.
Ivan A. IQIN
Iz kwi ge „Poju}e srce”, iz da va~ Sve ti go ra, 1998.
vremeplov
Pripremio Miqan MILKI]
li~nosti
15. januar 2009.44
Najsve-
stranija
li~nost
generalskog
kora
G e n e r a l J o v a n M i { k o v i }
R
General, ministar vojni, na~elnik
Glavnog general{taba, predsednik Srpske
akademije nauka, ~lan Srpskog u~enog dru{tva,
publicista i pokreta~ vojnog ~asopisa „Ratnik”,
bio je verovatno jedna od najsvestranijih
li~nosti svoga vremena
o |en 18. ju la 1844. u tr go va~ koj poro di ci u Ne go ti nu, ko ji se,
uz Kra gu je vac i [a bac, sma tra ko lev kom srp skog ge ne ral skog
ko ra, Jo van je osnov nu {ko lu i ~e ti ri raz re da gim na zi je u~io
u svom rod nom me stu, a pe ti i {e sti raz red gim na zi je za vr -
{io je u Be o gra du. Ar ti qe rij sku {ko lu (osno va na 1850) za -
vr {io je u Be o gra du 1865, kao ~e tvr ti u ran gu, i pro iz ve den je u
~in ar ti qe rij skog pot po ru~ ni ka.
Kao mlad ofi cir pri mio je du ̀ nost ru ko va o ca ~u ve nih Stra -
gar skih ba ru ta na (1865), a dve go di ne ka sni je po sta vqen je za
uprav ni ka. U go di ni aten ta ta na kne za Mi ha i la Obre no vi }a
(1868) po sta vqen je za ge ne ral {tab nog ofi ci ra pri Rud ni~ koj
okru ̀ noj voj sci, gde je ostao pet go di na (do 1873). Vre me do srp sko-
tur skih ra to va pro veo je kao vr {i lac du ̀ no sti ko man dan ta Ja go -
din ske bri ga de 1. kla se Na rod ne voj ske.
To kom Pr vog srp sko-tur skog ra ta (1876–1977), kao ma jor,
po sta vqen je za {e fa [ta ba Ibar ske voj ske i ko man dan ta ̂ a ~an -
ske bri ga de 1. i 2. kla se Na rod ne voj ske. Is ta kao se u te {kim i
kr va vim bor ba ma na Ga li po qu, Ja vo ru, Po gle du i Za sko ku, zbog
~e ga je una pre |en u ~in pot pu kov ni ka i po sta vqen za na ~el ni ka
[ta ba Ti mo~ kog ko ra (1877). Na toj du ̀ no sti na la zio se u Dru gom
srp sko-tur skom ra tu (1877–1978), na kon ~e ga je po sta vqen za na -
~el ni ka Ope ra tiv nog ode qe wa [ta ba Vr hov ne ko man de.
U go di ni Ber lin skog kon gre sa (1878), ka da je tre ba lo „unov -
~i ti” re zul ta te srp sko-tur skih ra to va, Mi {ko vi} je sa sa mo 34
go di ne po sta vqen za mi ni stra voj nog u ka bi ne tu Jo va na Ri sti }a,
jed nog od naj ve }ih di plo ma ta ko je je Sr bi ja ikad ima la. We gov pr -
vi mi ni star ski man dat obe le ̀ en je, sem osta log, po kre ta wem voj -
nog li sta „Rat nik”, ~i ji je pr vi broj iza {ao 24. ja nu a ra 1879. go -
di ne. Ta da je, kao |e ne ral {tab ni pot pu kov nik, iz re kao mi sao ko ja
je u{la u ana le voj ne {tam pe: „Voj ska je bez svo ga li sta, kao ~o vek
bez go vo ra”.
Od ja nu a ra 1881. do apri la 1888, pu kov nik Mi {ko vi} je oba -
vqao du ̀ no sti na ~el ni ka Ge ne ral {tab nog od se ka Glav nog ge ne ral -
{ta ba, na ~el ni ka [ta ba ko man de Ak tiv ne voj ske, ko man dan ta Drin -
ske, a po tom i [u ma dij ske di vi zij ske obla sti i po ~a snog a|u tan ta
kra qa Mi la na Obre no vi }a. U to ku srp sko-bu gar skog ra ta (1885)
bio je ko man dant Drin ske ope ra tiv ne di vi zi je. Za na ~el ni ka Glav nog
ge ne ral {ta ba po sta vqen je 1888. go di ne, gde je ostao oko dve go di -
ne. Sa te du ̀ no sti po me ren je na me sto gu ver ne ra ({e fa ad mi ni -
stra ci je) kra qa Alek san dra Obre no vi }a do pro gla {a va wa we go vog
pre vre me nog pu no let stva (1893). Na kon to ga, po no vo se vra tio na
du ̀ nost na ~el ni ka Glav nog ge ne ral {ta ba do 1896, ka da je dru gi put
po stao mi ni star voj ni u ka bi ne tu \or |a Si mi }a. U ~in ge ne ra la
una pre |en je 1894. go di ne.
Ka da je Si mi }e va vla da pa la (1897), ge ne ral Mi {ko vi} je
pen zi o ni san. Kao raz log za pen zi o ni sa we ve o ma po zna tog, pri -
zna tog i sve stra nog ge ne ra la u we go voj 54. go di ni, na vo di se od -
bi ja we po nu de kra qa Alek san dra Obre no vi }a da po tre }i put
za u zme po lo ̀ aj na ~el ni ka Glav nog ge ne ral {ta ba.
U dru goj po lo vi ni 19. i po ~et kom 20. ve ka stvo re na je u Kra -
qe vi ni Sr bi ji we na na u~ na, kul tur na i voj na eli ta. Toj eli ti, mo -
`e se slo bod no re }i, pri pa da li su i srp ski ge ne ra li. Oni su ima -
li iz u zet no obra zo va we ste ~e no u ze mqi i ino stran stvu. Po ste -
pe nu pro sve }e no sti bi li su, ka ko to ne ki sa vre me ni ci oce wu ju,
„eli ta eli te srp ske dr ̀ a ve i dru {tva”. Ne pre sta na pri sut nost u
po li ti~ kom i kul tur nom ̀ i vo tu Sr bi je do ne la je ne kim ge ne ra li ma
zna ~aj ne na u~ ne po ~a sti i zva wa. Da bo me, me |u wi ma je i ge ne ral
Jo van Mi {ko vi}.
Uz po me nu te ve o ma vi so ke i od go vor ne du ̀ no sti u Voj sci, ge ne -
ral Mi {ko vi} je bio ve o ma ak ti van i u gra |an stvu. Bio je re do van
~lan Srp skog u~e nog dru {tva, ~lan i pred sed nik Srp ske aka de mi je
na u ka (1900–1903), pred sed nik dru {tva Cr ve nog kr sta (1896) i Sa -
ve za stre qa~ kih dru ̀ i na. Bio je i po ~a sni ~lan Srp skog le kar skog
dru {tva. Apri la 1901. iza bran je za do ̀ i vot nog ~la na Se na ta.
Srp ski ge ne ra li su se isti ca li i u spi sa teq stvu. De la ko ja su
stva ra li naj ~e {}e su bi la u ve zi sa voj nom te ma ti kom, ali ni je za -
ne mar qiv ni broj de la iz obla sti pri rod nih na u ka, fi zi ke i he mi -
je. Jo van Mi {ko vi} je osta vio 19 bi bli o graf skih je di ni ca iz tak -
ti ke, isto ri je ra to va, et no gra fi je, pu to pi sa i voj ne ge o gra fi je.
Isto ri ~a ri i sa vre me ni ci su ~e sto isti ca li mo} i ugled srp -
skih ge ne ra la. Sti ca li su or de we i ra zne dru ge po ~a sti, ali u tom
„ko ra ~a wu kroz sve tlo” bi lo je i „ta me”. Ia ko su do se gli naj vi {e
voj ne vr ho ve, ni su se mo gli sma tra ti imu} nim qu di ma. U svo jim
spi si ma, sli~ no za pi si ma ne kih svo jih sa vre me ni ka, ge ne ral Mi -
{ko vi} sli ko vi to is ti ~e da su „ge ne ra li bi li qu di sa sjaj nom uni -
for mom, ve li kim de li ma i ~e sto pra znom ke som”.
I za i sta, osnov na pla ta od 10.104 di na ra go di {we, pred vi -
|e na Za ko nom iz 1883, ni je pro me we na ni Za ko nom iz 1901. go di -
ne. U rat nu kam pa wu za Pr vi bal kan ski rat (1912) ge ne ra li su
u{li sa pla ta ma od pre tri de ce ni je. Isti na, ima li su do da tak na
ko wa i mom ka u ukup nom iz no su od 495 di na ra, a ge ne ra li na du -
`no sti ko man dan ta di vi zi je do da tak od 3.600 di na ra. Ka da su uve -
de ni ~i no vi ar mij skog ge ne ra la i voj vo de, pla ta je po ve }a na na
12.000, od no sno 15.000 di na ra. Tu pr vu krat ko je pri mao sa mo
kraq Mi lan, a dru gu je, sa ~i nom voj vo de, Ra do mi ru Put ni ku do neo
Pr vi bal kan ski rat.
U po ro di~ nom `i vo tu ge ne ral Mi {ko vi} ni je bio mi qe nik
sre }e. O`e nio se Kru nom, k}er kom Mi lo ja P. Bla znav ca, tr gov ca
iz Bla zna ve. Imao je dva si na, Bog da na i Vo ji na, ko ji su pre mi nu -
li kao mla di }i. Vo jin je bio ofi cir.
Ge ne ral Jo van Mi {ko vi} je od li ko van sa de set do ma }ih i se -
dam stra nih od li ko va wa. Ka sar na u ko joj je sa da sme {te na Voj na
aka de mi ja no si we go vo ime.
Umro je u Be o gra du 2. no vem bra 1908. go di ne.
Kr sman MI LO [E VI]
^asopisi
Voj no de loU no vom bro ju op {te voj nog na u~ no-te o rij skog ~a -
so pi sa Voj no de lo mo ̀ e te pro ~i ta ti o fe no me no lo -
gi ji sa vre me nog te ro ri zma i o prav nim osno va ma
u~e {}a JNA u ra to vi ma 1990–1991. na pro sto ru
SFRJ. U ru bri ci Me |u na rod ni od no si na la zi se
tekst o evrop skoj kom po nen ti ge o po li ti~ kog po lo ̀ a -
ja Sr bi je. Me |u te ma ma su i Obra zov ni pro fil
ofi cir skog ka dra kao de ter mi nan ta mo ra la Voj ske
i Sa vre me ne psi ho lo {ke ope ra ci je oru ̀ a nih sna ga. Mo ̀ e te ~i ta ti
o mo de lu u~e {}a sna ga Voj ske Sr bi je u mi rov nim ope ra ci ja ma Uje -
di we nih na ci ja.
Voj no teh ni~ ki gla snikStru~ ni i na u~ ni ~a so pis Mi ni star stva od bra ne
Re pu bli ke Sr bi je iz pro {lo go di {weg bro ja ok to -
bar–de cem bar pre zen tu je Voj no teh ni~ ki in sti tu t, ko -
ji je pro sla vio {est de ce ni ja ra da, ali i Teh ni~ ku
slu ̀ bu Voj ske Sr bi je ko ja je 15. sep tem bra obe le ̀ i -
la svoj dan. U Gla sni ku se ana li zi ra efi ka snost
funk ci o nal nih ra dio-ko mu ni ka ci o nih cen ta ra, ali
i mo gu} no sti pri me ne po li a mid-po li e ti len ske fo -
li je za kon zer va ci ju teh ni~ kih sred sta va. Tu su i te me o `i ro sko pu,
kao osnov nom mer nom ele men tu si ste ma upra vqa wa, i o pa tent noj
za {ti ti po ver qi vih po da ta ka. Pri ka za ni su iz ve {ta ji sa na u~ no-
stru~ nog sku pa YU IN FO 2008, Me |u na rod nog sa ve to va wa „Ener ge -
ti ka 2008”, Pe tog me |u na rod nog sim po zi ju ma iz kon stru i sa wa, ob -
li ko va wa i di zaj na „Kod 2008” i sa 11. me |u na rod ne kon fe ren ci je
ICDQM 2008. Iz ru bri ke Sa vre me no na o ru ̀ a we i voj na opre ma
iz dva ja mo tek sto ve o bes pi lot noj le te li ci Cor mo rant, pro tiv ten -
kov skoj vo |e noj ra ke ti za tur ski he li kop ter T-129 i si stem za za -
{ti tu ve li kih avi o na MAN TA DIRCM.
Re vi ja za bez bed nostDe cem bar ski broj stru~ nog ~a so pi sa o ko rup ci ji
i or ga ni zo va nom kri mi na lu Re vi ja za bez bed nost
do no si stru~ ne tek sto ve o or ga ni zo va nom kri mi na -
lu kao naj o pa sni jem ob li ku ugro ̀ a va wa bez bed no -
sti dr ̀ a ve, o po li ti~ koj ko rup ci ji i o pro ble mi ma
de fi ni sa wa or ga ni zo va nog kri mi na la u za ko no dav -
stvu Re pu bli ke Sr bi je. U ~a so pi su je ana li zi ra na i
di ho to mi ja te ro ri zma i or ga ni zo va nog kri mi na la
iz ugla na ci o nal ne bez bed no sti.
No vi gla snikVoj no stru~ ni in ter vi dov ski ~a so pis No vi gla -
snik u no vom bro ju raz ma tra pi ta wa pri go vo ra sa -
ve sti u ko rist ja ~a wa si ste ma od bra ne, pro ce ne
efi ka sno sti oklop nih je di ni ca u na pa du, pla ni ra -
we ope ra ci ja sna ga ViP VO, ali i pla ni ra we od -
bra ne u Na tou i EU. Mo ̀ e te pro ~i ta ti i tekst o ulo -
zi li de ra u voj nim sa sta vi ma, a u ru bri ci Stra ne
ar mi je o ne ma~ kim voj nim je di ni ca ma za psi ho lo {ke ope ra ci je. Ru -
bri ka Tra di ci je do no si za pis o oklop nim je di ni ca ma u Kra qe vi ni
Ju go sla vi ji.
In for ma tiv ni bil ten pre vo daNo vi broj In for ma tiv nog bil te na pre vo da do no -
si pri lo ge – Stra te gi ja na ci o nal ne od bra ne Sje di -
we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va i Pr va stra te gi ja od bra ne
Ka na de. Me |u pre vo di ma su i iz bo ri iz fon da ~a so -
pi sa i no vi na Cen tra za voj no na u~ nu do ku men ta ci ju i
in for ma ci je, ali i pri mer raz vr sta va wa poj mo va
pre ma uni ver zal noj de ci mal noj kla si fi ka ci ji.
M. I.
45
46 15. januar 2009.
ste go di ne Voj ske Sr bi je po ne se po ru~ nik Sa {a Pe tro vi}, pri pad nik
Spe ci jal ne bri ga de, sja jan sta re {i na i tak mi ~ar. Re zul ta ti ko ji su
ga pre po ru ~i li stru~ nom `i ri ju sa dr ̀ a ni su, pre sve ga, u ~i we ni ci
da je Sa {a dr ̀ av ni pr vak u ga |a wu iz voj ni~ kog pi {to qa (20+20
me ta ka), sa no vim re kor dom Sr bi je u toj di sci pli ni ko ji sa da iz no si
358 kru go va.
Sa svo jim klu bom „Pan ~e vac 1813” osvo jio je i ti tu lu ekip nog
pr va ka Sr bi je. Da je re~ o iz u zet no da ro vi tom strel cu do ka zao je i
na Sport skom pr ven stvu Voj ske Sr bi je, gde je u ve li kom fi na lu osvo -
jio jo{ jed nu {am pi on sku ti tu lu. Ni zu zlat nih od li~ ja, pro {le go di -
ne je do dao i naj sjaj ni ju me da qu sa pr ven stva Voj vo di ne.
Po ru~ nik Sa {a Pe tro vi} je pri pad nik Spe ci jal ne bri ga de Voj -
ske Sr bi je, a we go ve is ku sne ko le ge iz elit nog sa sta va ka ̀ u da je
sta re {i na sa vre me nog ko va, stru ~an, mar qiv, po u zdan i do mak si -
mu ma po sve }en po zi vu. Kra se ga ple me ni te qud ske oso bi ne ko je se
opi su ju su per la ti vi ma. Stre qa {tvo je we gov sport, a voj ni~ ki pi -
{toq po seb na strast. Upor no tre ni ra i s pra vom se na da da }e ove
go di ne ostva ri ti za pa ̀ e ne re zul ta te i na me |u na rod nom pla nu.
U naj u ̀ em kru gu kan di da ta za zva we spor ti ste go di ne Voj ske
Sr bi je na {li su se ta ko |e sjaj ni tak mi ~a ri: sta ri ji vod nik Igor Vu -
ko vi}, pri pad nik Gar de, re pre zen ta ti vac u ori jen ti rin gu, po bed nik
na dr ̀ av nom pr ven stvu i Ku pu Sr bi je. Po ru~ nik Dra gan Mi ~i}, pri -
pad nik Spe ci jal ne bri ga de je ostva rio od li~ ne re zul ta te u kik-bok -
su. Osvo jio je bron za nu me da qu u di sci pli ni lou-kik na Evrop skom
STRELAC I PADOBRANCI
I z a b r a n i s p o r t i s t a i s p o r t s
Pet na e sti put uza stop ce bi }e pro gla {e ni
spor ti sta i sport ska eki pa go di ne me |u
pri pad ni ci ma Voj ske. Za pa ̀ e ni re zul ta ti
kan di da ta na do ma }oj i me |u na rod noj sce ni
u~i ni li su svo je, kon ku ren ci ja je bi la
`e sto ka, a pre su di le su ni jan se. Stru~ ni
`i ri, ko jim je pred se da vao na{ po zna ti
va ter po li sta i sa ve zni ka pi ten Ne nad
Ma noj lo vi}, za naj u spe {ni jeg tak mi ~a ra u
pro {loj se zo ni oda brao je po ru~ ni ka Sa {u
Pe tro vi }a, dr ̀ av nog pr va ka i re kor de ra
u ga |a wu iz voj ni~ kog pi {to qa, dok je na ziv
naj bo qe eki pe do de lio „Ne be skim vi dra ma”.
Spe ci jal na pri zna wa pri pa la su na ~el ni ku
Voj ne aka de mi je ge ne ral-ma jo ru mr Vi do sa vu
Ko va ~e vi }u, za iz u zet ni do pri nos raz vo ju
i me |u na rod noj afir ma ci ji na {eg voj nog
spor ta, i za stav ni ku Go ra nu To do ro vi }u
ko ji je osvo jio re kord za Gi ni so vu kwi gu.
Iove go di ne u ak ci ji ma ga zi na „Od bra na” iza bra ni su naj u spe -
{ni ji spor ti sti Voj ske Sr bi je. Ima ju }i u vi du uspe he na do ma }oj
i me |u na rod noj sce ni, `i ri se na {ao na „slat kim mu ka ma” da
po va ̀ e }im kri te ri ju mi ma od va ga wi hov u~i nak.
Ima li smo, kao i pret hod nih se zo na, mno {tvo tak mi ~e wa, sr -
~a nih bo ra ca, ve {tih tak ma ca, re kor da i re kor de ra ko ji se ras po -
zna ju po to me {to no se voj ni~ ku uni for mu ili su pro fe si o nal no ve -
za ni za Mi ni star stvo od bra ne, Ge ne ral {tab, je di ni ce i usta no ve,
sve jed no.
Di za ni su pe ha ri, sla vi le se me da qe, ~u le su se po hva le ~ak i
na naj vi {em ni vou, me |u zva ni~ ni ci ma CISM (Me |u na rod ni sa vet za
voj ne spor to ve). Voj ska Sr bi je je ~lan te ugled ne or ga ni za ci je. Na {a
de le ga ci ja bo ra vi la je i u pe kin {kom Olim pij skom se lu to kom naj ve -
}e svet ko vi na spor ta.
Uspe si su tim zna ~aj ni ji {to na {i spor ti sti tre ni ra ju po red
svo jih re dov nih oba ve za i za da ta ka. Na me |u na rod nim tak mi ~e wi ma
~e sto se su o ~a va ju sa ~i we ni com da mo ra ju nad ma {i ti se be, jer su
im ri va li qu di ~i ji je je di ni za da tak da tre ni ra ju i po be |u ju. Ta ko je
u go to vo svim di sci pli na ma. Na ma ni je ciq uspeh po sva ku ce nu, ve}
ja ~a we ba ze iz ko je }e ni }i kva li tet.
[am pi on i re kor der
U tom sa zna wu i ohra bru ju }im po be da ma pro te kao je i ovo go di -
{wi iz bor naj bo qih. Stru~ ni `i ri se opre de lio da na ziv spor ti -
{am pi o na tu odr ̀ a nom u Por tu a ga li ji, Me |u na rod nom tur ni ru u Ze -
mu nu i Pr ven stvu Sr bi je. ^lan je eki pe Kop ne ne voj ske ko ja je bri -
qi ra la u Ni {u. Sta ri ji vod nik Go ran ̂ e gar je po zna to atlet sko ime.
Pro {le go di ne ostva rio je po be de na Me |u na rod nom ma ra to nu u
Ohri du, od no sno tr ci u Sa ra je vu. Se ni or ski je pr vak Voj vo di ne u
kro su na 6.000 me ta ra.
[am pi o ni na ne bu
Me |u eki pa ma jed na je po di gla po bed ni~ ku za sta vu. Re~ je o „Ne -
be skim vi dra ma”, ko je ne tre ba po seb no pred sta vqa ti. Na wi ho voj
stra ni je sve – tra di ci ja, is ku stvo, duh za jed ni {tva, en tu zi ja zam, po -
bed ni~ ki men ta li tet... Ni ka da se ni su pre da va li, ni ka da na pu {ta li
po pri {te sport ske bor be. Vr hun ski do me ti obu ke 63. pa do bran skog
ba ta qo na Spe ci jal ne bri ga de Voj ske Sr bi je vi dqi vi su i na tak mi -
~ar skom pla nu. Po seb no ple ni ~i we ni ca da ogrom no i sve ko li ko
is ku stvo pre no se na mla |e ta ko da se ve} ui gra nom ti mu stal no pri -
kqu ~u ju no vi ~la no vi. Za wi ho vu bu du} nost za i sta ne tre ba bri nu ti.
Oni su pra ve vi dre, br zi, tem pe ra ment ni, sna la ̀ qi vi, rad ni... U
svom sa sta vu ima ju i jed nu {ar mant nu da mu, vr snog pa do bran ca za -
stav ni ka Rad mi lu \u ri}.
To kom pro {le go di ne nad mo} no su osvo ji li Me mo ri jal ni kup
„Pot pu kov nik Go ran Osto ji} i svi pa li bor ci”. Na ve li kom Me |u -
na rod nom tak mi ~e wu Na ci o nal ne gar de SAD – Rod aj lend osvo ji li
su dru go me sto. Jo{ je dan na ziv vi ce pr va ka i jed no tre }e me sto
na la ze su u wi ho vom zbi ru uspe ha. Re~ je o me |u na rod nom tak mi ~e -
wu Kup Bo ra i dr ̀ av nom pr ven stvu odr ̀ a nom u Ki kin di, di sci pli -
na grup ni li ko vi.
Vo |a eki pe je pot pu kov nik Slo bo dan Jo va no vi}, a teh ni~ ki ru -
ko vo di lac ma jor Vla di ca Kr sti}. Tak mi ~ar ski deo „Ne be skih vi dri”
~i ne ka pe tan Go ran Sto ja no vi}, za stav ni ci Rad mi la \u ri}, Mi ro -
qub Ja ni }i je vi} i Si ni {a Mi }i}, sta ri ji vod nik pr ve kla se Ra de
Ra |e no vi} i sta ri ji vod ni ci Ne boj {a Jan dri} i Dar ko Ka ~a ven da.
Spe ci jal na pri zna wa
Opet u du hu tra di ci je, `i ri ovo go di {we ak -
ci je za iz bor spor ti ste go di ne je do de lio spe ci -
jal na pri zna wa. Re~ je o do me ti ma ko je za vre |u ju
sva ko po {to va we, a ne na la ze se u pred vi |e noj
kon ku ren ci ji.
Spe ci jal no pri zna we pri pa lo je ge ne ral-
ma jo ru mr Vi do sa vu Ko va ~e vi }u, na ~el ni ku Voj ne
aka de mi je, za iz u ze tan do pri nos raz vo ju i me |u -
na rod noj afir ma ci ji na {eg voj nog spor ta. Ge ne -
ral Ko va ~e vi} je mno go u~i nio da se spor ti sti ma
Voj ske Sr bi je omo gu }i u~e {}e na ve li kim evrop -
skim i svet skim smo tra ma, a ne mer qiv je we gov
do pri nos or ga ni za ci ji iz u zet no uspe le kon fe ren -
ci je Me |u na rod nog sa ve ta za voj ne spor to va
(CISM), odr ̀ a noj u Be o gra du. Ge ne ral Ko va ~e vi}
je vi {e go di {wi {ef na {e de le ga ci je u CISM, gde
u`i va vi sok ugled, a za hva qu ju }i we go vom ra du
oda ta su mno ga pri zna wa spor tu i spor ti sti ma
Voj ske Sr bi je.
Za stav ni ku Go ra nu To do ro vi }u, pri pad ni ku
63. pa do bran skog ba ta qo na, ta ko |e je do de qe no
spe ci jal no pri zna we. Po zna ta je we go va te {ka
po vre da za do bi je na na obu ci, a jo{ po zna ti ja
sr ~a na bor ba sve stra nog spor ti ste i ~o ve ka pu -
nog du ha da usta ne iz in va lid skih ko li ca. Do ka -
zu ju }i da na da ni ka da ne umi re, a pre da ja ne po -
sto ji u sve sti pra vog voj ni ka, Go ran je pro {le
go di ne na ne bu iz nad Slo ve ni je iz veo pa do bran -
ski skok u tan de mu, sa vi si ne od 8.350 me ta ra
k a e k i p a g o d i n e V o j s k e S r b i j e
Stru~ni `iri
Ovo go di {wi ̀ i ri za iz bor spor ti ste i sport ske eki pe go -
di ne imao je pet ~la no va. Bi la je za stu pqe na re~ stru ke, na u ke,
jav no sti... @iri ju je pred se da vao na{ po zna ti va ter po lo re -
pre zen ta ti vac i pro sla vqe ni se lek tor Ne nad Ma noj lo vi}, sa -
da {wi sport ski di rek tor „Par ti za na”. Te {ko je po bro ja ti sve
pe ha re i me da qe ko je je osvo jio to kom igra~ ke ka ri je re sa „cr -
no-be li ma”, ali ra di je se se }a ono ga {to je osvo jio na ~e lu dr -
`av ne re pre zen ta ci je. Ostao je upam }en kao sa ve zni ka pi ten u
pe ri o du od 2000. do 2004. go di ne, ka da je „osvo jio sve {to se
osvo ji ti mo ̀ e”: dve zlat ne me da qe sa evrop skih pr ven sta va,
sre br nu i bron za nu me da qu sa olim pij skih iga ra, sre br nu i
bron za nu me da qu na svet skim pr ven stvi ma... Od 2005. go di ne je
bio di rek tor Va ter po lo sa ve za Sr bi je.
Pu kov nik mr Bran ko Bo {ko vi} je na ~el nik cen ta ra Voj ne
aka de mi je i Mi ni star stva od bra ne, ne za bo rav ni ma ra to nac,
re kor der, no si lac pr vog zva wa voj nog spor ti ste go di ne.
Ve li ki do pri nos ra du ̀ i ri ja dao je i pu kov nik Zo ran [}e -
ki}, osve do ~e ni stru~ wak, na ~el nik re fe ra ta za fi zi~ ku obu ku
u Upra vi za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba VS.
Ra den ko Mu tav xi}, za me nik glav nog i od go vor nog ured ni ka
ma ga zi na „Od bra na”, i Bran ko Ko pu no vi}, ured nik u na {em ma -
ga zi nu, upot pu ni li su sa stav `i ri ja.
{to je no vi svet ski re kord me |u pa ra ple gi ~a ri ma i po da tak za Gi -
ni so vu kwi gu ko ja je za be le ̀ i la we gov re zul tat. Su tra dan se ve}
na {ao pred no vim iza zo vom, pod vo dom sa ro ni la~ kom opre mom...
Da kle, ima mo se ~i me po no si ti i ko me ~e sti ta ti.
Ma ga zin „Od bra na” oda }e im pri zna we za wi hov u~i nak, jav -
no i sve ~a no uru ~i ti pri zna wa, opet po tra di ci ji, 23. ja nu a ra u sa -
li Do ma Gar de na Top ~i de ru sa po ~et kom u 14 ~a so va.
Bran ko KO PU NO VI]
SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE
r a s p i s u j e
KONKURS
za prijem kandidata na selektivnu obuku
I USLOVI KONKURSA:
Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu briga-
du mogu konkurisati profesionalni oficiri i podofici-ri iz jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i po-
sebne uslove:
a) Op{ti uslovi:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa;
– da nisu osu|ivani;
– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-
lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;
– da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi.
b) Posebni uslovi:– da nisu stariji od 28 godina;
– da imaju „povoqne” slu`bene ocene tokom slu`be;
– da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najma-
we vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);
– da su psiho-fizi~ki sposobni za obavqawewe padobranske
slu`be (po nalazu nadle`ne vojno-lekarske komisije);
– da su pliva~i.
II NA^IN KONKURISAWA :kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u Spe-
cijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nih komandi
brigada, wima ravnim ili vi{im;
uz molbu, kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju;
izjavu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~ne
kwige ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe o
izvr{enoj proveri fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokazate-
qima; uverewe od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv
wega ne vodi krivi~ni postupak i mi{qewe komandanta ranga bri-
gade ili vi{eg;
po pristizawu molbi i analize istih kandidati koji zadovo-
qe op{te uslove konkursa }e dobiti poziv preko pretpostavqene
komande, sa ta~nim datumom i vremenom radi upu}ivawa na lekar-
ski pregled za padobranca (pregled se realizuje na IVM – VMA
Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pregled
traje 2 (dva) dana.
kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i
koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku
(privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo).
Selektivna obuka je planirana u periodu od 16. marta do12. juna 2009. godine.
Konkurs je otvoren do 15. februara 2009. godine.
49
UPRA VA VOJ NE PO LI CI JE
GE NE RAL [TA BA VOJ SKE SR BI JE
r a s p i s u j e
KONKURS
za pri jem pod o fi ci ra u voj nu po li ci ju Voj ske Sr bi je
ra di po pu ne ti mo va za pro tiv di ver zi o nu za {ti tu
Ra di po pu ne pro tiv di ver zi o nih ti mo va u je di ni ca ma voj ne
po li ci je, Upra va voj ne po li ci je G[ VS ras pi su je kon kurs za pri -
jem pod o fi ci ra na rad u ti mo vi ma za pro tiv di ver zi o nu za {ti tu u
sle de }im Voj nim po {ta ma:
VP 3162, Ni{
VP 2834, Be o grad
VP 2282, Be o grad
VP 6007, Pan ~e vo
USLO VI KON KUR SA:
Kon ku ri sa ti mo gu pod o fi ci ri iz Mi ni star stva od bra ne RS
i je di ni ca Voj ske Sr bi je ko ji is pu wa va ju sle de }e op {te i po seb ne
uslo ve:
a) Op {ti uslo vi– da je kan di dat dr ̀ a vqa nin Re pu bli ke Sr bi je;
– da ni je osu |i van i da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po -
stu pak;
– da je psi ho fi zi~ ki zdrav i spo so ban za rad u ti mo vi ma za
pro tiv di ver zi o nu za {ti tu bez ogra ni ~e wa.
b) Po seb ni uslo vi– da kan di dat ima rad no is ku stvo u Voj sci od naj ma we tri go -
di ne;
– da ne ma ne ga tiv nih slu ̀ be nih oce na i da su mu po sled we
dve slu ̀ be ne oce na naj ma we „vr lo do bar“;
– da kan di dat ima po lo ̀ en vo za~ ki is pit naj ma we B ka te go -
ri je;
– da kan di dat do bro voq no pri sta je da ra di u ti mo vi ma za
protvdi ver zi o nu za {ti tu;
– kan di dat ko ji kon ku ri {e za rad u VP 2282, Be o grad, tre ba
uspe {no da za vr {i se lek tiv nu obu ku (osim za kan di da te iz spe ci -
jal ne bri ga de).
Na ~in kon ku ri sa wa:Kan di da ti ko ji is pu wa va ju uslo ve Kon kur sa mol be pod no se
Voj noj po {ti 1120, Be o grad, re dov nim pu tem pre ko ko man de svo je
je di ni ce. Uz mol bu se pri la ̀ u sle de }i do ku men ti:
– krat ka bi o gra fi ja u ko joj oba ve zno na ve sti kon takt te le fon,
– iz ja va, ko ju je ove rio nad le ̀ ni sta re {i na, da do bro voq no
`e li da ra di u ti mo vi ma za pro tiv di ver zi o nu za {ti tu i da pri -
hva ta ras po red po po tre bi slu ̀ be,
– po tvr da od nad le ̀ nog su da da ni je osu |i van i da se pro tiv
we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak,
– po tvr da da se pro tiv kan di da ta ne vo di po stu pak pred VDS,
– po pu wen Upit nik za vr {e we bez bed no sne pro ve re,
– mi {qe we ko man di ra ~e te,
– mi {qe we or ga na voj ne po li ci je iz je di ni ce,
– ove re na fo to ko pi ja dve po sled we slu ̀ be ne oce ne,
– kar ton osnov nih i li~ nih po da ta ka KOLP-1 (do bi ja se od
per so nal nog or ga na iz je di ni ce),
– fo to ko pi ja uve re wa o za vr {e nim kur se vi ma u Voj sci Sr -
bi je,
– fo to ko pi ja voj ne le gi ti ma ci je.
Na kon kurs mo gu kon ku ri sa ti i pod o fi ci ri `en skog po la.
Po sle pri je ma mol be za pri jem na rad u pro tiv di ver zi o ne
ti mo ve kan di dat se upu }u je nad le ̀ noj voj no le kar skoj ko mi si ji.
Ne pot pu ni i ne kom plet ni do ku men ti kan di da ta ne }e bi ti raz -
ma tra ni, ne }e se vra }a ti do ku men ti kan di da ti ma ko ji ne bu du iza -
bra ni.
Do dat ne in for ma ci je o ra du u ti mo vi ma za pro tiv di ver zi o -
nu za {ti tu i po treb nom pro fi lu pod o fi ci ra mo gu se do bi ti na
te le fon 23-957.
Kon kurs je otvo ren do po pu ne upra ̀ we nih for ma cij skih me sta.
VP 6234, PAN ̂ E VO
r a s p i s u j e
PI SME NO
NAD ME TA WE
Za oba vqa we fo to graf skih i sni ma teq skih uslu ga
za po tre be VP 6234, Pan ~e vo, u 2009. go di ni.
USLO VI
1. Pra vo u~e {}a ima ju sva do ma }a li ca i pred u zet ni ci ko ji
su za oba vqa we fo to graf skih de lat no sti upi sa ni u sud ski re gi -
star, a ko ji ni su sud ski ka ̀ wa va ni i ko ji pri hva ta ju oba ve zu da:
bez na dok na de fo to gra fi {u i sni me ak tiv no sti VP 6234 u zo ni
od go vor no sti, i to 40 an ga ̀ o va wa u to ku 2009. go di ne i iz ra de do
2.000 fo to gra fi ja u bo ji, stan dard nog for ma ta 13 h 18 cm, sa tih
ak tiv no sti i iz vr {e do de set sni ma wa na ve de nih ak tiv no sti.
2. Iz ra di po dve fo to gra fi je u bo ji, for ma ta 3,5 h 4,5 cm, za
sva kog voj ni ka za voj ni~ ke do ku men te. Ce na po je di na~ ne fo to gra -
fi je ne mo ̀ e bi ti ve }a od 10 di na ra.
3. Iz ra di ti fo to gra fi je u bo ji stan dard nog for ma ta 13 h 18
cm u to ku fo to gra fi sa wa voj ni ka po wi ho voj sop stve noj `e qi i
zah te vu. Po je di na~ na ce na na ve de nih fo to gra fi ja ne mo ̀ e bi ti
ve }a od 80 di na ra.
4. Sva na ve de na fo to gra fi sa wa oba vi }e se is kqu ~i vo na
osno vu po zi va ko ji je upu tio pred stav nik Ko man de VP 6234, Pan ~e vo.
5. Svi na ve de ni uslo vi u ce li ni pred sta vi }e sa stav ni deo
ugo vo ra.
6. Pre do sta vqa wa po nu de u~e sni ci nad me ta wa du ̀ ni su da se
oba ve ste o uslo vi ma nad me ta wa i da po nu de usa gla se pre ma tim
uslo vi ma. O uslo vi ma nad me ta wa po nu |a ~i se mo gu oba ve sti ti u
pro sto ri ja ma Do ma Voj ske Sr bi je u Pan ~e vu od 12 do 13 ~a so va
sva kog rad nog da na ili po zi vom na te le fon 013/326-166,
013/326-492.
SA DR@AJ PO NU DE I PO STUP KA NAD ME TA WA
1. Po nu da tre ba da sa dr ̀ i na ziv i ta~ nu adre su po nu |a ~a,
do kaz o upi su u sud ski re gi star, do kaz da po nu |a~ ni je sud ski ka -
`wa van i da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak (na ve de ni
do ka zi mo gu se do sta vi ti u ori gi na lu ili ove re noj fo to ko pi ji).
2. Po nu |a ~i su du ̀ ni da u po nu di na ve du ce nu u di na ri ma, sa
za ra ~u na tim PDV-om od 18 %.
3. Ne kom plet ne i po nu de pri sti gle po sle ro ka, te po nu de ko je
ni su usa gla {e ne pre ma uslo vi ma za nad me ta we ne }e bi ti raz ma -
tra ne.
4. Kraj wi rok za do sta vqa we po nu da je 2. fe bru ar 2009. go d.
5. Pi sme ne po nu de sla ti na adre su VP 6234, Pan ~e vo, Ba va -
ni {tan ski put bb, u za pe ~a }e nom omo tu sa na zna kom „PO NU DA ZA
FO TO GRA FI SA WE – NE OTVA RA TI”.
6. Jav no otva ra we po nu da re a li zo va }e se u pro sto ri ja ma Ko -
man de VP 6234, Pan ~e vo, da na 4. fe bru a ra 2009. go di ne u de vet
~a so va, uz pri su stvo po nu |a ~a.
7. Naj po voq ni ji po nu |a~ bi }e oba ve {ten o iz bo ru u ro ku od
7 (se dam) da na od da na nad me ta wa.
50 15. januar 2009.
UK
R[
TE
NE
RE
^I
A
O
B
A
V
G
[
M
T
S
X
R
R
S
R
A
O
N
\
A
Q
Lw
S
K
USPRAVNO:
1. Za tu pqen, 2. Je dan od na zi va za ka nu, 3. Kow (u na rod noj pe smi), 4. Po lo vi na
obi~ nog ko ra ka, 5. @en sko ime, Eli za be ta, 6. Mu {ko ime, Ti ne od mi la, 7. Ime
slo ve na~ kog pi ja ni ste Ber ton ce qa, 8. Evrop ska re ka, 9. \a vo li, 10. In for ma -
ci o na teh no lo gi ja (skr.), 11. Sta ro gr~ ka bo gi wa qu ba vi i le po te (mit.), 12.Ime
pi sca Ane gre ta, 13. Osnov na ta ri fa (skr.), 14. Za nos, ek sta za, 15. Iz mi ri va ti,
16. Li~ na za me ni ca, 17. Qu di ko ji kr pe ko tlo ve i dru ge me tal ne su do ve, 18.
[pan ski fud ba ler, Da vid, 21. Me sto na Cr no gor skom pri mor ju, 22. Sta nov nik
Sko pqa, 24. Bo ja za ko su, ka na, 25. Ara bqa ni, 26. Vr sta bu na ra za pit ku vo du,
28. ^okot vi no ve lo ze, 29. Na pa sti, po hr li ti, 30. Sta ro rim ski pi sac i isto ri -
~ar, Kor ne li je, 31. Kro ja~ ki za {tit nik za prst, 33. Mu sli man sko mu {ko ime, 34.
Po ka zna za me ni ca, 36. Me sto u Slo ve ni ji, 37. Na pu sti ti ka kav pro stor, 39.
Deo slo ̀ e ni ca sa zna ~e wem ~e ga spo red nog ili dru gog, 41. Ra sa pa sa, 42. Me -
sto u Bo ki Ko tor skoj, 43. Ime slav nog atle ti ~a ra Ba re la, 44. Pre liv za ko la ~e
i sl, 46. Dr ve ni plug, 47. Vr sta po kri va ~a, de ka, 48. Umak, aj mo kac, 49. Ozna ka
Ar kan za sa (SAD), 50. Ime biv {e so vjet ske glu mi ce Are pi ne, 52. Li~ na za me ni -
ca, 53. Au to-ozna ka Ja go di ne, 54. Od re~ na re~ ca.
VODORAVNO:
17. Ka pe ta no va `e na, ka pe ta ni ca, 18. Mu kao, pri gu {en, 19. Hri {}a ni ne ka to -
li~ ke ve re, po seb no pro te stan ti, 20. Mor ski gre ben, 21. Ka to li~ ki ka lu |e ri,
re dov ni ci, 23. Mu zi~ ki zvuk, 24. U~i teq gla di ja to ra u Sta rom Ri mu, 25. Na se qe
na ju ̀ nim ob ron ci ma Fru {ke Go re, 26. Mu {ko ime, Ar se ni je od mi la, 27. To -
kom, u do ba tra ja wa, 30. Za stup nik, za go va ra~, 32. Si }u {ni biq ni ili `i vo -
tiw ski or ga ni zmi ko ji leb de u vo di no {e ni vo de nom stru jom, 33. Go vo ran ci ja,
pra zno go vo re we, 34. Grad u En gle skoj, 35. Au to nom na oblast (skr.), 36. Ao rist
(skr.), 37. Je ste! da, 38. Ame ri~ ka glu mi ca, Mak, 39. Re ka u Ru si ji, 40. Stu dent -
ski kul tur ni cen tar (skr.), 41. Na se qe u op {ti ni Alek si nac, u Ni {av skom okru -
gu, 42. Ulog u po ke ru, 43. Kriv (zast.), 44. Upi {i te: qp, 45. Re ka u Ita li ji,
46.Sta ri no vac u Evro pi, 47. Me sto u Ba na tu, 48. Po kri ti pot pu no po vr {i nu
ne ~e ga, 50. Tr go va~ ki obi ~aj, uzan sa, 51. Vr sta vi na, pe nu {a vac, 52. Mu {ko
ime, 53. Sme sa za pra vqe we sve }a, 54. La ti ni ca (skr.), 55. Mla |e ka me no do -
ba, neo li tik, 56. Li~ na za me ni ca, 57. Ni ska zr na ko ja se pre me }u ru ka ma ili
bro je pri mo li tvi ili ra di za ba ve, 58.Pro tiv na stav ka u kwi go vod stvu, 59.
Srp ski glu mac.
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide
Pripremio @arko \OKI]
RE [
E W
E I
Z P
RO
[L
OG B
RO
JA
- V
O D
O RA
V N
O: Q
i q
a na D
ra -
gu ti no vi}, I
], ute ra ti, Ro ma, opis, O
ta, ta q
i ga ti, Ra di voj Ko -
ra}, uko so, O
ZN
A, EZ, r, ana li, na, TN
T, Ge, v, GS
, I
z u din, A
O,
va lo ri zo va ti, Eko, mol, Ko ze de la vi ta, I
A, ava tar, dr, a, O
R,
Liv, rk, Re der, U, A
m, br ko, ma tor, kri sti ja
ni ja
, an te na ti, oon,
etar, ka la, do no sac, vl, Vla di mir, M
a ja
kov ski.
ZANIMQIVOSTI
@RTVA
BOMBARDOVAWA
Ruski majstor Osip Vajn{tajn
bio je i urednik sovjetskog {a -
hov skog ~asopisa [ahmatni li -
s tok pre Drugog svetskog rata.
Po ginuo je u Drugom svetskom ra -
tu za vre me nema~kog bombar-
dovawa Lewingrada.
TEMA:
QUBOJEVI]
Kao me|unarodni majstor,
Mihajlo Stojanovi} je 2004. go-
dine diplomirao na Sportskoj
aka de mi ji u Beogradu sa radom
„Stvarala{tvo Qubomira Qu -
bo jevi}a”.
{ah
STUDIJA
A. Trojicki, 1932.
IZABRANA PARTIJA
PRI^A
O PO[TEWU
Planinc – Najdorf
Vajk an Ze, 1973.
1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4
Sf6 5. Sc3 a6 6.Lg5 Sbd7 7.f4 e6
– Albine, nudim ti remi, upao si
u analizu!
To su bile re~i koje je mogao da
izgovori samo ro|ak vladike Niko-
laja, srpski velemajstor Dra{ko Ve-
limirovi}, a be{e to 1975. godine
na {ampionatu Juge u Novom Sadu –
dakle ne radi se o ovoj partiji. Ali,
usledio je odgovor – „slovenske
du{e” – dostojan pravog xentlmena:
– Ne mogu da prihvatim, Dra{ko,
jer sam izgubqen!
Taj protagonista vite{kog shva ta -
wa {ahovske borbe i besprekornog
ka raktera, napustio je ovaj svet 16.
de cembra 2008. godine, kako je obja -
vqe no na jednom slovena~kom inter-
net-sajtu, u svojoj 64. godini, u jednom
stara~kom domu. Zaslu`io je da bude
predstavqen u ovoj rubrici, tim pre
{to je za protivnika imao velikog
igra ~a. Svim malo boqe obave{te -
nim {a histima znana je Najdorfova
va rijanta Sicilijanke, kojom se u ovoj
par tiji slavni Argentinac li~no bra-
ni protiv slovena~kog, beskom pro -
mi snog napada~a.
8.Df3 Le7 9. 0-0-0 Dc7 10.Ld3 h6
Umesto ovoga {to je „El grande
Mi guel” vukao, Planinc bi odmah
10…b5
11.Dh3 Sc5 12.The1 Tg8
Beli: Kc1, Dh3, Td1, Te1, Ld3, Lg5,
Sc3, Sd4, a2, b2, c2, e4, f4, g2, h2
Crni: Ke8, Dc7, Ta8, Tg8, Lc8,
Le7, Sc5, Sf6, a6, b7, d6, e6, f7,
g7, h6
13.e5! de5 14.fe5 hg5 15.ef6 Lf6
16. Sd5 Dd8 17.Lh7 Th8 18.Sf5! g4
19.Dg3 Kf8 20.Sf6
1:0
Na 20…Df6 21.Dd6 Ke8 22.Sg7
Dg7 23.Dd8 mat.
Be li: Kf6, La7, a5
Cr ni: Ke4, Lh7, c6, c7
Be li na po te zu.
Ra zno boj ni su lov ci i za vr {ni ca ja -
ko „mi ri {e na re mi”.
1. Lc5 Lf5 2. a6 Lc8 3. a7 Lb7 4. Ke6
To je iz nu di ca, jer ako kraq od stu pi
4...Kd3 ne }e ima ti vre me na da spre ~i
ma ne var Kd7-c7-b8.
4...La8 5. Kd7 Kd5 6. Kc8! Kc5 7.
Kb8 Kb6 8. Ka8
Bi lo je va ̀ no da cr ni pe {ak osta ne
na c6!
1:0
RE KLI SUSvaki Fi{erov potez je za
ni jansu ja~i nego {to izgle-
da.
Tajmanov
OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA
1/1 ~etvrta kori~na strana
1/1 tre}a strana (unutra{wa)
1/1 ostale unutra{we strane
1/4 unutra{we strane
1cm/ stubac unutra{we strane
22 x 30 cm
42.000,00
18.000,00
10.000,00
450,00
1300,00
250,00
60.000,00
22 x 30 cm
19,8 x 26 cm
19,8 x 26 cm
9,5 x 13 cm
1 x 6,3 cm
1 x 13 cm
1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane
Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i)
1cm/ 2 stupca unutra{we strane
1/1 druga i tre}a kori~na strana
31.000,00
45.000,00
39.000,00
1/2 unutra{we strane
Ustupawe prostora za ubacivawe priloga
Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja.
Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 –15 %, {to sereguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %
Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}ebiti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.
Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedamdana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na e-mail adresu [email protected]
Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo{tamapani), koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.
M a g a z i n „ O D B R A N A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Tel: 3241-026; 3241-009Telefaks: 3241-363
@iro-ra~un: 840-49849-58
Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu
Cenovnik oglasnog prostorava`i od 1. septemba 2007. godine
19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm
C E N O V N I K O G L A S N O G P R O S T O R A
900,00
OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili profesijom koju je trebalo zaslu`iti, odslu`iti i neobe{~astiti. Ka`u, `ive}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo `ivimo toliko brzo ih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOM
i PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojom
profesijom u porodi~no nasle|e.
Oficirska sabqa i paradni bode`i
kroz vreme i sve~anosti
Paradni bode`i• kopneni
• vazduhoplovni• mornari~ki
cene sabqi • standardna ... 36.000,00 + PDV• posrebrena ... 39.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 42.000,00 + PDV
NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu
– • paradni bode` (zaokru`iti)
Ime i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________
Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2
paradnih bode`a• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV• posrebren..... 25.000,00 + PDV
15 mese~nih rata
Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]
S p e c i j a l n i p r i l o g
ARSENAL25
H A U B I C E 1 0 5 M I L I M E T A R A .
O K L O P N O V O Z I L O ( 8 H 8 ) – L A Z A R
Novi
srpski
brend
N E K I N O V I R O B O T I
Mehani~ka
mula
Vremeplov
Oklop no vo zi lo (8h8) – la zar
Novi srpski brend 2
He kle ro vi no vi mo de li pu {a ka
Po meri specijalaca90 10
Ne ki no vi roboti
Mehani~ka mula 13
Izra el ski an ti ba li sti~ki si stem
Erou-2
Odbrambene
vatrene strele 21
Protivbrodske rakete
Le te }a tor pe da 23
Haubice 105 milimetara
Vremeplov „stopetice” 28
pripremili
Mira [vedi}
Vladimir Po~u~
2
O K L O P N O V O Z I L O ( 8 H 8 ) – L A Z A R
Novi srpski
brend
NPo kon cep ci ji i teh ni~ kim
re {e wi ma, vo zi lo la zarpri la go |e no je za bor be nu
upo tre bu u je di ni ca ma
pe {a di je i spe ci jal nim
je di ni ca ma, ko je se mo gu
an ga ̀ o va ti na za da ci ma
u pro tiv te ro ri sti~ kim
ope ra ci ja ma i mi rov nim
mi si ja ma Uje di we nih
na ci ja. Na ro ~i to uspe {no
mo ̀ e se ko ri sti ti u
ur ba nim sre di na ma,
na se qe nim me sti ma,
is pre se ca nom ze mqi {tu
sa sla bi jim put nim
ko mu ni ka ci ja ma, gde se
o~e ku ju za sed na i pre pad na
dej stva te ro ri sti~ kih i
po bu we ni~ kih oru ̀ a nih
gru pa, na o ru ̀ a nih la kim
pe {a dij skim na o ru ̀ a wem,
au to mat skim ba ca ~i ma
gra na ta, ru~ nim ba ca ~i ma
ti pa RPG-7 ili vo |e nim
pre no snim
pro tiv ten kov skim
ra ke ta ma.
e dav no je na sa stan ku po vo dom or ga ni -
za ci je ̂ e tvr tog me |u na rod nog saj ma na -
o ru ̀ a wa i voj ne opre me u Be o gra du –
Part ner 2009 na ja vqe na pro mo ci ja
no vog do ma }eg vi {e na men skog oklop nog
to~ ka {kog vo zi la BVT 8808-SR MRAP (8x8) –
la zar, ko je je pro jek to va lo pred u ze }e Ju go -
im port – SDPR. Vi {e od tri de ce ni je od po -
ja ve bor be nog vo zi la pe {a di je – BVP M-80,
a dve i po de ce ni je od na stan ka BOV-a (4h4),
na stra ni ca ma ko je sle de pred sta vqa mo taj
do ma }i slo ̀ e ni bor be ni si stem, pr vi u kla -
si to~ ka {kih na o ru ̀ a nih vo zi la u Sr bi ji.
Upotreba LazaraDa bi se iz be gle mo gu }e ne do u mi ce o
vr sti i ti pu vo zi la la zar, shod no usvo je -
nim re {e wi ma, naj pre tre ba na gla si ti da
je ono pr ven stve no na me we no za upo tre bu
u pe {a dij skim je di ni ca ma (ba ta qoni, bri -
ga de Kop ne ne voj ske) za br zo pre vo ̀ e we
voj ni ka do me sta bor be nih dej sta va. Po seb -
no je zna ~aj no {to se sa vo zi la mo ̀ e dej -
stvo va ti for ma cij skim na o ru ̀ a wem, u ku -
po li ili oru ̀ noj sta ni ci, ali i li~ nim na -
o ru ̀ a wem po sa de, ko ju ~i ni de set voj ni ka.
Voj ni~ kom ter mi no lo gi jom re ~e no, la zar
je ste „vi{enamenski na o ru ̀ a ni oklop ni
tran spor ter, to~ ka{, vi so kog ni voa ba li -
sti~ ke i pro tiv min ske za {ti te, ali i ve li -
ke pre gled no sti”.
Zbog kon struk cij skih re {e wa hod nog
de la i ba zne va ri jan te la za ra (o~e ku je se
da }e pro iz vod na ce na se rij skog vo zi la bi -
ti kon ku rent na za stra na tr ̀ i {ta), oklop-
no telo vo zi la mo glo bi da se ko ri sti i za
pro jek to va we na men skih vo zi la za iz vr {a -
va we po seb nih bor be nih za da ta ka. Ono
pri pa da kla si vo zi la ot por nih na dej stvo
15. januar 2009.
u su prot sta vqa wu bez bed no snim iza zo vi -
ma i pret wa ma, ukqu ~u ju }i i sprem nost za
bor bu pro tiv te ro ri zma, ali i u~e {}e u
mi rov nim ope ra ci ja ma Uje di we nih na ci ja.
Po seb na pa ̀ wa po sve }e na je i stu di ji o ce -
ni no vih vo zi la BVT (ili skra }e ni ca OVT)
u od no su na we go vu efi ka snost, na ro ~i to
pri li kom opre de qi va wa za ku po vi nu u ino -
stran stvu ili za raz voj do ma }eg bor be nog
pro iz vo da.
Nad le ̀ ni su za kqu ~i li da je po treb -
no usvo ji ti ba zno vo zi lo, na ~i joj osno vi
bi se do gra |i va li ele men ti na o ru ̀ a wa i
opre me, za ~e ti ri osnov na mo de la – bor -
be no vo zi lo pe {a di je, iz vi |a~ ko, ko mand no
i sa ni tet sko vo zi lo. Wi ma bi se opre ma li
me ha ni zo va ni ba ta qo ni, ko ji za sa da u na -
o ru ̀ a wu ima ju BVP M-80/M-80A, a ta ko |e
im sle di mo der ni za ci ja. O pla no vi ma Mi -
ni star stva od bra ne i Ge ne ral {ta ba Voj ske
Sr bi je, na ro ~i to ka da je re~ o opre ma wu i
mo der ni za ci ji sa sta va u 2009. go di ni, ali
i uvo |e wu u ope ra tiv nu upo tre bu od go va -
ra ju }eg bor be nog vo zi la, jav nost je vi {e
pu ta oba ve {ta va na.
vo zi la – bor ba na o ru ̀ a ne po sa de i ukrc -
nog ode qe wa iz oklo pqe nog vo zi la. Skra -
}e ni ca BVT 8808-SR MRAP ozna ~a va for -
mu lu we go vog po go na – (8h8), vre me ka da je
za vr {en funk ci o nal ni mo del – (08, od no -
sno 2008. go di nu), po re klo vo zi la – (SR –
Sr bi ja) i da je la zar ot po ran na za sed na
dej stva i mi ne – (MRAP).
Potrebe Vojske Srbije
Na osno vu Tak ti~ ke stu di je Opre ma we
Voj ske Sr bi je oklop nim vo zi li ma to~ ka {i -
ma, ko ju je u ok to bru 2007. go di ne iz ra di la
Upra va za pla ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta -
ba Voj ske – J-5, ana li zi ra ni su svi re le -
vant ni fak to ri ko ji uti ~u na od lu ku o na -
bav ci bor be nog oklop nog to~ ka {kog vo zi la
– iz uvo za ili raz vo jem na osno vu sop stve -
nog pro jek ta. Is pi ti va na su ino stra na re -
{e wa u toj obla sti, ra to vod stvo, mo gu} no -
sti srp ske pri vre de, za tim, ka rak te ri sti ke
voj no-po li ti~ ke i bez bed no sne si tu a ci je u
okru ̀ e wu Sr bi je, mo gu }i mo de li dej sta va i
ulo ga na {ih oklop nih je di ni ca i pe {a di je
mi na, uz isto vre me nu za {ti tu po sa de od za -
sed nih dej sta va, {to je u stru~ noj li te ra tu -
re po zna to kao MRAP (Mi ne Res si stant Am -bush Pro tec ted Ve hic le), a pre ma po je di nim
svoj stvi ma i vr sti vo zi la MRAV (Mul ti Ro leAr mor ve hic le).
Vo zi lo la zar ni je BVP na me wen me ha -
ni zo va nim je di ni ca ma (me ha ni zo va ni ba ta -
qo ni u bri ga da ma Kop ne ne voj ske), u ko ji ma
}e, i u na red nom pe ri o du zna ~aj no me sto
ima ti BVP zbog re spek ta bil nog na o ru ̀ a wa,
na gu se ni~ nim ili to~ ka {kim hod nim ure |a -
ji ma. Za to se vo zi la ti pa la zar i vo zi la ti -
pa AFV kom ple men tar no do pu wa va ju u pro -
gra mi ma mo der ni za ci je mno gih stra nih ar -
mi ja. Shod no to me, BVP la zar mo ̀ e bi ti i
kan di dat za opre ma we Voj ske Sr bi je.
Pre ma re ~i ma glav nog pro jek tan ta dr
Ne na da Mi lo ra do vi }a i glavnog konstruk-
tora Petr Marinkovi}a, vo zi lo je do bi lo
ime po kne zu La za ru, ko ji je, na ~e lu oklo -
pqe nih ko wa ni ka, vo dio Srp sku voj sku u
Ko sov skoj bi ci, na Vi dov dan 1389. go di ne.
Na taj na ~in, sim bo li~ no su na gla {e ni
osnov na na me na i fi lo zo fi ja kon cep ci je
3
brend
24
4
za ra pre ve den je u pro to tip, a to kom sep -
tem bra i ok to bra pro {le go di ne iz vr {e na
su osnov na ve ri fi ka ci o na is pi ti va wa
glav nih pro jek to va nih ka rak te ri sti ka tog
si ste ma vo zi la.
Na broj nim pri ka zi ma la za ra po ten -
ci jal nim ino stra nim kup ci ma u no vem bru
2008. po tvr |e ne su pro jek to va ne ka rak te -
ri sti ke vo zi la, a mno ge su i do dat no una -
pre |e ne. Pri kaz je or ga ni zo van i za pri -
pad ni ke Mi ni star stva od bra ne i Voj ske
Sr bi je 22. de cem bra, na pro mo tiv nom sa -
stan ku za or ga ni za ci ju saj ma Part ner
2009, ~i ji je su or ga ni za tor Ju go im port –
SDPR. Na toj ma ni fe sta ci ji pr vi put }e bi -
ti iz lo ̀ en la zar.
Tre nut no nad le ̀ ni za opre ma we Voj -
ske ana li zi ra ju vo zi lo ka ko bi de fi ni sa li
we go vu mo gu }u ulo gu u si ste mu od bra ne Re -
Ne za vi sno od po me nu tih ak tiv no sti
Mi ni star stva i Ge ne ral {ta ba, u Jav nom
pred u ze }u Ju go im port – SDPR, na osno vu
is tra ̀ i va wa svet skog tr ̀ i {ta, ana li ze
po ten ci jal nih ku pa ca, a u skla du sa prav -
ci ma raz vo ja oklop nih vo zi la to~ ka {a na -
me we nih za iz vr {a va we broj nih tak ti~ kih
za da ta ka u raz li ~i tim oru ̀ a nim su ko bi ma,
na ~i we na je Stu di ja iz vo dqi vo sti za raz -
voj vi {e na men skog oklop nog bor be nog vo -
zi la to~ ka {a, rad ne ozna ke BVT 8808-SRMRAP 8x8. Od fe bru a ra 2008, ka da je na
ba zi Stu di je usvo je na kon cep ci ja vo zi la
la zar, kre a tiv ni tim in ̀ e we ra Ju go im por -
ta pri pre mao je po treb nu do ku men ta ci ju.
Iz ve de ne su i od go va ra ju }e ma te ri jal ne
pri pre me ka ko bi se do Vi dov da na 2008.
go di ne sa sta vio funk ci o nal ni mo del vo zi -
la. Kra jem av gu sta funk ci o nal ni mo del la -
15. januar 2009.
For ma cij sko na o ru ̀ a we BVT la zar sme -
{te no je u pro stor iz me |u uprav nog ode qe wa
(ka bi ne) i bor be nog ode qe wa (ukrc na po sa da).
Kor pa la ke ku po le LK-08 osta vqa do voq no pro -
sto ra za pro la zak ~la no va po sa de du ̀ i nom vo -
zi la, ali i za sme {taj do dat nih bor be nih po tre -
ba, au to mat skog ba ca ~a gra na ta, RBR, pre no snih
PO VR ma qut ka-M, re zer ve mu ni ci je i ra ke ta.
Kon struk ci ja omo gu }a va in sta li sa we vi {e mo -
de la na o ru ̀ a wa i iz bo ra tu re la, oru ̀ nih sta -
ni ca ku po la, u za vi sno sti od osnov ne na me ne.
Na la za ru su pred vi |e ne sle de }e va ri jan te oru -
`nih sta ni ca i na o ru ̀ a wa:
– mo du lar na deolimi~no oklo pqe na tu re -
la M-06 sa mon ta ̀ no-de mon ta ̀ nim po sto qi ma
na ko je se, u za vi sno sti od na me ne vo zi la i ope -
ra tiv nih po tre ba, mo gu ugra di ti mi tra qez 7,62
mi li me ta ra M-86A sa elek tri~ nim oki da wem,
mi tra qez – pu {ko mi tra qez 7,62 mi li me ta ra M-
84, mi tra qez 12,7 mi li me ta ra M-87, au to mat -
ski ba ca~ gra na ta ABG 30 mi li me ta ra M-93 i au -
to mat ski top 20 mi li me ta ra M-55
– da qin ski upra vqa na oru ̀ na sta ni ca
ili la ka ku po la sa in te gri sa nim si ste mom na o -
ru ̀ a wa, ko ji ob u hva ta kom bi na ci ju na ve de nih
oru` ja za mo du lar nu tu re lu
– la ka ku po la LK-08 sa au to mat skim to pom
20 mi li me ta ra M55 (al ter na tiv no au to mat ski
top 30 mi li me ta ra M-86) i spreg nu tim mi tra -
qe zom 7,62 mi li me ta ra M-86A
– ra ket ni si stem PO VR ma qut ka-2 sa PAS
(po lu a u to mat ski si stem na vo |e wa), po sta vqe nih
u dvo stru kim lan se rima. Po mo} no na o ru ̀ a we u
toj va ri jan ti su mi tra qez 7,62 mi li me ta ra M-86
ili 12,7 mi li me ta ra M-87, ili ABG 30 mi li me -
ta ra M-93.
U svim va ri jan ta ma oru ̀ nih sta ni ca (plat -
for me, tu re le ili ku po le) pred vi |e na je ugrad -
wa ~e ti ri BDK (ba ca ~a dim nih ku ti ja, de sno i le -
vo (2h2 BDK). Ukup na bor be na ma sa ku po le ne bi
pre la zi la 2 to ne, a pre~ nik ko tr qa ~e 1.600 mi -
li me ta ra, {to obez be |u je ugrad wu i te ̀ ih oru |a
(jed no cev ni ili dvo cev ni mi no ba ca~ 120 mi li -
me ta ra, po put fin sko-{ved skog AMOS, ru skih
NO NA i VE NA, ha u bi ca 122 mi li me ta ra, od no -
sno top-ha u bi ca 152/155 mi li me ta ra).
Komplet naoru`awa„Lazar” lako prolazi ~estar
Dejstvo kroz
pu{karnicu
Pu{karnice za deset ~lanova posade.
Zapa`a se i modularni oklop
i pre pad na dej stva te ro ri sti~ kih i po bu -
we ni~ kih oru ̀ a nih gru pa, na o ru ̀ a nih la -
kim pe {a dij skim na o ru ̀ a wem, au to mat skim
ba ca ~i ma gra na ta, ru~ nim ba ca ~i ma ti pa
RPG-7 ili vo |e nim pre no snim pro tiv ten -
kov skim (PT) ra ke ta ma, ta ko |e i na de o ni -
ca ma pu ta na prav cu kre ta wa i pa tro li ra -
wa, ~esto mi ni ra nih pro tiv ten kov skim mi -
na ma, i im pro vi zo va nim eks plo ziv nim na -
pra va ma, ko je se ak ti vi ra ju sa dis tan ce.
La zar pri pa da kla si vo zi la MRAP,
ali pre ma po je di nim svoj stvi ma, po put po -
kre tqi vo sti, va tre ne mo }i, tran spor tu
qud stva u za {ti }e nom pro sto ru, bli zak je i
kla si vo zi la MRAV. Pre ma na vo di ma ~a so -
pi sa Mi li tary Tec hno logy, evrop ske ze mqe
pla ni ra ju da do 2012. go di ne iz dvo je 21,5
mi li jar di evra za opre ma we kop ne nih sna -
ga, od ~e ga }e 55,3 od sto sred sta va bi ti na -
me we no za la ka, sred wa i te {ka bor be na
oklop na vo zi la pe {a di je.
Pri li kom pro jek to va wa la za ra po -
seb no se vo di lo ra ~u na o we go voj po kre -
tqi vo sti, si ste mu oklop ne za {ti te i za {ti -
te od PT mi na, po li va lent no sti i efek tiv -
no sti va tre ne mo }i. Pred vi |e no je i da vo -
zi lo, po red tri stal na ~la na po sa de (vo -
za~, ni {an xi ja ope ra ter i ko man dir), pre -
vo zi jo{ de set bo ra ca, ko ji mo gu jed no stav -
no i br zo da iza |u iz vo zi la (u ro ku od 10
se kun di) kroz zad wa dvo kril na vra ta i da
budu za naj kra }e vre me sprem ni za dej stvo.
Po po tre bi vo zi lo se mo ̀ e na pu sti ti i
kroz dva krov na otvo ra ili kroz dvo ja bo~ -
5
25
pu bli ke Sr bi je, a re zul ta ti }e bi ti po zna -
ti to kom 2009. go di ne.
Konstrukcijska
re{ewa
Po kon cep ci ji i te hnni~ kim re {e wi -
ma, vo zi lo la zar pri la go |e no je za bor be -
nu upo tre bu u je di ni ca ma pe {a di je i spe ci -
jal nim je di ni ca ma, ko je se mo gu an ga ̀ o va ti
na za da ci ma u pro tiv te ro ri sti~ kim ope ra -
ci ja ma i mi rov nim mi si ja ma Uje di we nih na -
ci ja. Na ro ~i to uspe {no mo ̀ e se ko ri sti ti
u ur ba nim sre di na ma, na se qe nim me sti ma,
is pre se ca nom ze mqi {tu sa sla bi jim put -
nim ko mu ni ka ci ja ma, gde se o~e ku ju za sed na
na vra ta, jer ne ma smet wi u vi du pre gra da
iz me |u pro sto ra za po sa du i is krc nog ode -
qe wa, zbog wi ho ve funk ci o nal ne ve ze.
Osnov ni de lo vi BVT la zar je su –
oklop no te lo ko je po ~i va na kru toj {a si ji,
ku po la, na o ru ̀ a we, mo tor sa ure |a ji ma,
tran smi si ja, hod ni deo sa osam to~ ko va na
~e ti ri kru ta po gon ska mo sta, sred stva ve ze
i sred stva za osma tra we, te ure |aj za ga -
{e we po ̀ a ra. Pred wa stra na vo zi la iz -
ra zi to je za ko {e na una zad, bo~ ne stra ne
nag nu te su pre ma sre di ni po uz du ̀ noj osi
vo zi la, od po ja sa gor we plo ~e ka sre di ni
kro va, a ni ̀ i red plo ~a ka sre di ni po da.
Pa tos ima ob lik slo va V zbog efi ka sni je
za {ti te od de to na ci ja mi na. Unu tra {wi
Turele za ABG 30 mm i mitraqez 12,7 mm
„Lazar” savla|uje uspone do 60 odsto
Kretawe na bo~nom nagibu do 30 odsto
Kon struk ci ja vo zi la i ma sa oklop nog
te la (16,3 to ne iz no si sop stve na ma sa la -
za ra) pred sta vqa po god nu plat for mu za
raz voj vi {e na men skih vo zi la – ko mand nog,
sa ni tet skog, lo gi sti~ kog (za do tur bor be -
nih po tre ba), in ̀ i we rij skog, za raz mi ni -
ra we, te gqa ~a. Po go dan je i za in sta li sa -
we ar ti qe rij skih oru |a sred weg ili ve }eg
ka li bra za va tre nu po dr {ku – mi no ba ca ~a
120 mi li me ta ra, ha u bi ce 122 mi li me ta ra
ili top-ha u bi ce 152/155 mi li me ta ra – uz
od go va ra ju }e mo di fi ka ci je i pri la go |a va -
we kon struk ci je toj na me ni, uz mo gu} nost da
ukup na bor be na ma sa vo zi la do stig ne 25 do
28 to na, {to obez be |u ju ~vr sta kon struk -
ci ja ra ma {a si je i oklop no te lo.
Pokretqivost vozila
Iz u ~a va wem ino stra nih mo de la i is -
ku sta va u mo de lo va wu teh ni~ kih re {e wa po -
go na i osla wa wa vo zi la, za la za ra je oda -
bra na for mu la po go na 8h8, sa kru tim mo -
sto vi ma za {ti }e nih po lu o so vi na to~ ko va i
li sna tim gib we vi ma, ~i me se obez be |u je
~vr sto }a kon struk ci je {a si je, vi so ka pro -
hod nost van pu te va i do pri no si za {ti ti od
mi na i IED. Si stem za cen tral nu re gu la ci ju
pri ti ska u pne u ma ti ci ma to~ ko va (ru ku je vo -
za~ sa svo ga me sta) do dat no olak {a va pri -
pro stor or ga ni zo van je ta ko da su na pred u
uprav nom ode qe wu (ka bi ni) sme {te ni ko -
man dir i vo za~, is pod la ke ku po le ni {an -
xi ja ope ra ter, a iza wih, na dva re da in -
di vi du al nih pre klop nih se di {ta, u bor be -
nom ode qe wu is krc no ode qe we po sa de.
Mo tor je sme {ten is pod ka bi ne i de lom u
ka bi ni. Po sa da je izo lo va na od we go ve bu -
ke i tem pe ra tu re.
Po seb nost la za ra pred sta vqa ju er go -
nom ski pro fi li sa na pre klop na se di {ta,
oka ~e na o krov nu plo ~u, {to je zna ~aj no pri -
li kom kre ta wa vo zi la po ne rav ni na ma i u
slu ~a ju ja ~ih di na mi~ kih uda ra ili de to na ci je
mi ne is pod vo zi la. Voj ni ci u la za ru mo gu
udob no da sede, opre mqe ni pan cir nim ba li -
sti~ kim i tak ti~ kim pr slu ci ma i li~ nim na o -
ru ̀ a wem. Se de li cem okre nu ti ka bo~ nim
pro zo ri ma, ko ji su od ba li sti~ kog sta kla ve -
li kih po vr {i na, a is pod wih se na la ze pu -
{kar ni ce. Na oba bo ka vo zi la ima po pet
pro zo ra i pu {kar ni ca, a na zad wim vra ti ma
jo{ dva. Ta kav ras po red obez be |u je do bru
pre gled nost te re na oko vo zi la, la ko uo ~a va -
we opa sno sti, ali i br zo otva ra we va tre iz
li~ nog na o ru ̀ a wa (au to mat ska pu {ka, ru~ ni
ba ca~ ra ke ta, snaj per ska pu {ka, snaj per ska
pu {ka 12,7 mi li me ta ra – cr na stre la, BGA30 mi li me ta ra, pu {ko mi tra qez) u za vi sno -
sti od je di ni ce u ko ju je vo zi lo ras po re |e no.
la go |a va we guma to~kovo sa sta vu pod lo ge,
tvr do }i i struk tu ri tla, a uma wu je vi bra ci -
je i di na mi~ ke uda re pri li kom pre la ska
pre ko ne rav nih de o ni ca, te sma wu je ne po -
`eq no pro kli za va we to~ ko va u po je di nim
si tu a ci ja ma.
U vo zi lo je ugra |en di zel-mo tor od
400 (raz ma tra se i op ci ja od 440) kow skih
sna ga, me ha ni~ ka tran smi si ja (6 + 1 ste pen
pre no sa, opciono mo ̀ e da bude hi dro me ha -
ni~ ka). La za rom se upra vqa po mo }u hi dro -
po ja ~i va ~a na dva pred wa pa ra to~ ko va.
Ko~ ni ce su hi drop ne u mat ske sa dvo kru ̀ nim
si ste mom i ABS ure |a jem. Osla wa we je iz -
ve de no po mo de lu sklo po va to~ ko va u tan -
dem (2h2), s cen tral nom re gu la ci jom pri ti -
ska (od 0,19 do 4,8 ba ra). Sma wi va wem
pri ti ska u pneumaticima pre na i la ska na
me ku pod lo gu, pe sak ili sne ̀ ni po kri va~ po -
boq {a va se pri a wa we za ze mqi {te i sni -
`a va pri ti sak na tlo.
La zar mo ̀ e da ko ri sti pne u ma ti ke runflat, sa ce lu lar nim ili ulo {ci ma dru ga ~i jeg
pro fi la za po ve }a we ot por no sti na pe ne -
tra ci ju od ma lo ka li bar skih pro jek ti la, {to
obez be |u je na sta vak vo ̀ we i pri li kom
o{te }e nih gu ma. Zna ~aj na ka rak te ri sti ka
to kom sa vla |i va wa pre pre ka, ka na la pod -
vod nog ras kva {e nog ze mqi {ta, du bqeg bla -
ta, je ste da vo zi lo ima ~e krk sa vi tlom za
6 15. januar 2009.
Iskrcno odeqewe spremno za borbu
wu je efek tiv nost ku mu la tiv nog mla za RBR sa
fak to rom 0,6 i uma wu ju gu bi ci vo zi la za oko
3,5 pu ta strane pro ce ne). Ta kva kon struk ci -
ja, me |u tim, sma wu je ma ne var ske mo gu} no sti
vo zi la, upo tre bu li~ nog i osnov nog na o ru -
`a wa, te we go vu ukup nu funk ci o nal nost.
Pod na plo ~a oklop nog te la je V pro fi la, ra -
di po ve }a wa za {ti te od PT mi na i dru gih
eks plo ziv nih na pra va is pod pa to sa ili to~ -
ko va vo zi la.
Po je di ne ana li ze go vo re da se da nas, u
kri znim re gi o ni ma oru ̀ a nih su ko ba, bes kon -
takt ne PT mi ne ko ri ste oko 80 od sto u od no su
na uku pan broj upo tre bqe nih mi na. Teh no lo -
gi ja ak ti vi ri wa sa dis tan ce je uz na pre do va -
la – mo ̀ e bi ti elek tron ska, po mo }u mo bil -
nih te le fo na, op ti~ ka, vi bra ci o na. Ia ko je
za {tit no svoj stvo po da od eks plo zi je {est ki -
lo gra ma TNT, {to pre ma stan dar du STA NAGpred sta vqa pri sto jan III nivo za~tite, po sto je
mo gu} no sti da se ot por nost vo zi la do dat no
po ja ~a (dvo sloj ni, raz mak nu ti, oklop raz li ~i -
te tvr do }e, ke vlar, po li e ster).
Po di za we ni voa efi ka sno sti za {ti te
la za ra bi }e uslo vqe na do dat nim zah te vi -
ma, shod no na me ni vo zi la i we go vom ope ra -
7
25
Prema zahtevu na ru ~i la ca mo`e da se
primeni pa ket spe ci jal ne opre me:
– ure |aj za kli ma ti za ci ju sa kom pre so -
rom, split system– ra dio ure |aj VVF op se ga, sna ge 15 W
i UMR (ure |aj za me |u sob ni raz go vor po sa de)
– fil tro ven ti la ci o ni ure |aj (FVU) za
stva ra we nad pri ti ska u vo zi lu (za spre ~a -
va we pro do ra RH kon ta mi na na ta) sa fil te -
rom za pre ~i {}a va we va zdu ha
– ko mand no-in for ma ci o ni si stem
(KIS) sa si ste mom za na vi ga ci ju (na ba zi
GPS)
– pa no ram ska op to e lek tron ska iz vi -
|a~ ko-osma tra~ ka mer na spra va (TOMS),
sta bi li zo va na u dve rav ni, sa ugra |e nom
CCD TV ka me rom, ter mo vi zij skom ka me rom
i la ser skim da qi no me rom.
U stan dard ni pa ket opre me uve de ni su
i pri ru~ ni alat za te ku }e odr ̀ a va we pod -
si ste ma vo zi la (mo to ra, na o ru ̀ a wa, hod nog
de la), {an ~a ni alat za iz ra du za klo na i rad
oko vo zi la, ma skir na mo bil na mre ̀ a, ce -
ra da, sa ni tet ski kom plet za pr vu po mo},
kom plet za de tek ci ju pri sut no sti RH kon ta -
mi na na ta i pri bor za de kon ta mi na ci ju.
Specijalna oprema
Ukrcavawe odeqewa kroz zadwa vrata
Mesto komandira (ispred je KIS)
sa mo i zvla ~e we, bez po mo }i dru gih vo zi la.
Sa vu~ nom si lom od 10 kp la zar mo ̀ e da po -
mog ne dru gim vo zi li ma u sli~ noj si tu a ci ji.
Vo zi lo po sti ̀ e mak si mal nu br zi nu na
pu te vi ma do 90 ki lo me ta ra na ~as i ostva -
ru je au to no mi ju kre ta wa do 600 ki lo me ta ra.
Ima vi so ku pro hod nost pre ko raz li ~i tih
pre pre ka – mo ̀ e da sa vla da uz du ̀ ne na gi be
do 60, a bo~ ne do 30 od sto, ver ti kal ne pre -
pre ke od 0,63 me tra, rov {i ri ne do dva i gaz
vo de du bi ne do 1,3 me tra. Pri li kom is pi ti -
va wa di na mi~ kih ka rak te ri sti ka, la zar je
po sle sa vla da va wa za da tog uz du ̀ nog na gi ba
od 60 od sto, sa vla dao isti na gib kre }u }i se
bo~ no u od no su na na gib, {to je po tvr di lo
we go vu vi so ku sta bil nost i ba lans ma se vo -
zi la, ia ko je re la tiv no vi so kog pro fi la od
2,4 me tra.
Je di ni ne do sta tak la za ra je ste iz o sta -
nak am fi bij no sti vo zi la. Plov nost pred sta -
vqa zna ~aj nu oso bi nu bor be nih vo zi la na
na {em ge o stra te gij skom pro sto ru, jer se Sr -
bi ja na la zi na evrop skom hi dro ~vo ru (ima
du ̀ e od 1.000 ki lo me ta ra plov nih re ka i
ka na la, oko 3.500 ki lo me ta ra osta lih re ka,
broj ne rib wa ke, je ze ra i hi dro a ku mu la ci je).
Uko li ko bi se u ka sni joj fa zi iz ra de pro to -
tip ske par ti je vo zi la pre va zi {ao po me nu ti
pro blem, zna ~aj no bi se po ve }a le we go va
tak ti~ ka i ope ra tiv na po kre tqi vost. U tom
slu ~a ju, za o~e ki va ti je da se po ve }a i we go -
va ce na za oko 25 od sto.
Balisti~ka
i protivminska
za{tita
Vi sok ni vo oklop ne za {ti te la za ra
ostva ren je pri me nom oklop nog te la od li -
mo va pan cir nog ~e li ka, ali i za{titnih sta -
ka la na pro zo ri ma vo zi la. Na taj na ~in,
obez be |e na je ba li sti~ ka za {ti ta IV ni voa
pre ma stan dar du STA NAG 4569 – sa pred we
stra ne vo zi la, a sa bo~ nih i osta lih stra na
II ni voa. Pri me nom do dat nog kom bi no va nog
oklo pa slo ̀ e ne kom po zit ne struk tu re, ko ji
se mon ti ra pre ko osnov nog oklo pa, po sti ̀ e
se ba li sti~ ka za {ti ta V ni voa sa pred we i
IV ni voa sa osta lih stra na vo zi la.
Uko li ko se na ru ~i o ci vo zi la od lu ~e za
vi {i ste pen za {ti te i za za {ti tu od HE ATpro jek ti la, po seb no sa vre me nih RBR ti pa
RPG-7, ko ji u da na {we vre me pred sta vqa ju
naj o zbiq ni ju pret wu oklop nim vo zi li ma, na
la za ra }e bi ti po treb no ugra di ti i si stem
eks plo ziv nog reaktivnog oklo pa u vi du ku ti ja
ERO, ko je bi se mon ti ra le pre ko do dat nog
oklo pa osnov ne struk tu re. Ma sa ERO mo gla
bi bi ti oko 1,5 do 2 to ne, ali bi u tom slu -
~a ju efi ka snost dej stva ku mu la tiv nih pro jek -
ti la RBR bi la znat no sma we na.
Al ter na ti va to me mo gu bi ti i do dat ne
re {et ka ste, mre ̀ ne ili {ip ka ste ogra de,
ne ka vr sta ka ve za oko vo zi la, ko ji ma se uma -
tiv nom an ga ̀ o va wu. I ame ri~ ka voj ska tran spor tu je la -
ka oklop na vo zi la sa osnov nim oklo pi ma do o~e ku ju }ih
re jo na i ta mo ih na knad no okla pa do dat nim pa ke tom
oklo pa pre po ~et ka ope ra ci ja.
Umesto zakqu~ka
Uko li ko nad le ̀ ni u Mi ni star stvu od bra ne i Voj -
sci Srbije usvo je vi {e na men sko oklop no vo zi lo BVT8808-SR MRAP 8x8 – la zar kao pro to tip za raz voj i mo -
der ni za ci ju jedinica, po tom pri hva te we go vu se rij sku
pro iz vod wu, uz od re |e ne mo di fi ka ci je ko ji ma bi se po -
boq {ao ukup ni bor be ni kva li tet vo zi la, efek ti po srp -
sku voj sku bi li bi zna ~aj ni.
Na taj na ~in, naj pre bi se opre mi le i mo der ni zo -
va le pe {a dij ske je di ni ce u bri ga da ma Kop ne ne voj ske,
spe ci jal ne je di ni ce, iz vi |a~ ki sa sta vi i je di ni ce voj ne
po li ci je, a even tu al no i `an dard me ri je (MUP). Uz ta kva
vo zi la na {a pe {a di ja bi bi la mo bil ni ja i br ̀ e bi sti -
za la do me sta iz vr {a va wa bor be nih za da ta ka. Pri to me
bi ima la znat no ma we gu bit ke u od no su na do sa da {wi
pre voz ka mi o ni ma. Pred sta vqa la bi i re spek ta bil ni jeg
pro tiv ni ka sna ga ma ko je bi even tu al no ugro ̀ a va le bez -
bed nost i od bra nu Sr bi je.
8
La zar bi bio i so lid no re {e we sa vre me nog
bor be nog vo zi la to~ ka {a u na {im jedinica ma, po -
li va lent nih mo gu} no sti, po de san za u~e {}e u raz -
li ~i tim mi rov nim mi si ja ma i od bra nu ze mqe.
Vo zi lo bi mo glo da po slu ̀ i i kao po de sna
plat for ma za ugrad wu te ̀ ih oru |a za va tre nu po -
dr {ku u ~e ta ma za po dr {ku pe {a dij skih i me ha ni -
zo va nih ba ta qo na (mi no ba ca ~a 120 mi li me ta ra
sa ku pol skom ugrad wom i pu we we pre ko za tva ra ~a,
sli~ no fin sko-{ved skom si ste mu AMOS, ru skom
NO NA i VE NA, ha u bi ca 122 mi li me ta ra, top-ha u -
bi ca 152/155 mi li me ta ra ili ra ket nih i kom bi -
no va nih to pov sko-ra ket nih si ste ma PVO) u jedini-
cama KoV-a.
Pro iz vod wa no vog vo zi la do pri ne la bi i
raz vo ju od bram be ne in du stri je Sr bi je, we nih in -
sti tu ta i pred u ze }a, ali i pod sta kla ko o pe ra ci ju
sa ino stra nim part ne ri ma i pro iz vo |a ~i ma na o -
ru ̀ a wa i voj ne opre me.
I psi ho lo {ki efe kat na pri pad ni ke Voj -
ske Sr bi je, ali i gra |a ne Sr bi je, u smi slu ja -
~a wa po ve re wa u dr ̀ av ne in sti tu ci je i Voj sku,
ne bi bio za ne mar qiv.
Va qa pod se ti ti da se ula ga wa u na bav ku BVP
to~ ka {ke ver zi je po put la za ra vi {e stru ko is pla te
(ce na sli~ nih vo zi la na svet skom tr ̀ i {tu je u pr o -
se ku od 2,5 do pet mi li o na do la ra, ma da ima i jef -
ti ni jih po nu da), po seb no zbog ~i we ni ce da no vo
do ma }e vo zi lo pru ̀ a mo gu} nost da is krc ni deo po -
sa de vo di bor bu li~ nim na o ru ̀ a wem iz vo zi la u
za {ti }e nom po lo ̀ a ju.
Mi lo sav C. \OR \E VI]
Alek san dar LI JA KO VI]
Mi lo qub TRI FU NO VI]
Takti~ko-tehni~ke karakteristike
Sop stve na ma sa vo zi la 16,3 to ne
Bor be na ma sa sa do dat nom oklop nom za {ti tom 25 do 28 to na
Po sa da 3 + 10 ~la no va
Mo tor di zel, sna ge 400 do 440 kow skih sna ga
Me wa~ je me ha ni~ ki (6 + 1 ste pen) sa re duk to rom i blo ka dom to~ ko va
(op ci ja hi dro me ha ni~ ka tran smi si ja)
Upra vqa we je me ha ni~ ko sa hi dro po ja ~i va ~em pre ko pr va dva pa ra to~ ko va
Osla wa we vo zi la ~i ni tan dem ras po red 2h2 to~ ka sa li sna tim
gib we vi ma i hi dra u li~ nim amor ti ze ri ma
Gu me su 15.00 - 21 PR 12 (sa cen tral nom re gu la ci jom pri ti ska 0,19 dp 4,8 ba ra)
Ko~ ni ce su hi drop ne u mat ske sa dvo kru ̀ nim si ste mom ko ~e wa, ABS ure |aj
Mak si mal na br zi na
Au to no mi ja kre ta wa:
Elek tri~ ni iz vo ri
90 ki lo me ta ra na ~as
600 ki lo me ta ra
dva aku mu la to ra od 143
Ah, na pon mre ̀ e 24 V
Di men zi je vo zi la
Me |u o so vin ski raz mak
du ̀ i na 7.250 mi li me ta ra
vi si na do kro va 2. 350 mi li me ta ra
{i ri na 2.400 mi li me ta ra
Tra ga to~ ko va 2.030 mi li me ta ra
430 mi li me ta ra
au to mat ski top 20 mi li me ta ra M-55
Kli rens naj ma wi od tla
1.500 + 2.000 + 1.400 mi li me ta ra
Na o ru ̀ a we
spreg nu ti mi tra qez 7,62 mi li me tar M86A ,2h2 BDK
Sa vla |u je pre pre ke uspon 60 od sto
bo~ ni na gib 30 od sto
pri la zni ugao – pred wi 60 ste pe ni
pri la zni ugao – zad wi 75 ste pe ni
ver ti kal na pre pre ka 0,63 me tra
gaz vo de 1,3 me tra du bi ne
rov od 2 me tra {i ri ne
Dva specijalca
{tite „Lazara”
15. januar 2009.
9
Ru si ja je voq na da iz ve ze bor -
be ne he li kop te re Mi-28H (no} ni lo -
vac) Ve ne cu e li i dru gim ze mqa ma, iz -
ja vio je ge ne ral ni di rek tor pro iz vo -
|a ~a tih he li kop te ra kom pa ni je „Ver -
to qo tij Ro sij” An drej [i bi tov. U iz -
ja vi za no vi na re on je na veo da do sa -
da kom pa ni ja ima 12 na rux bi na za te
he li kop te re iz ra znih ze ma qa, me |u
ko ji ma i Ve ne cu e le.
I ne ke azij ske dr ̀ a ve su iz ra -
zi le na me ru da ku pe te he li kop te re.
[i bi tov je po seb no iz dvo jio Tur sku kao mo gu }eg kup ca, jer Ita li ja ka sni u is po ru ci bor be nih
he li kop te ra toj ze mqi, zbog ~e ga bi mo gla da se obra ti Ru si ji. On je do dao je da je pro iz vod ni
po ten ci jal kom pa ni je do vo qan da pod mi ri te na rux bi ne.
Di rek tor „Ro sver tol kom pa ni je” Bo ris Squ sar iz ja vio je da je do go vor o pro da ji Ve ne -
cu e li „no} nih lo va ca” po stig nut to kom pro {lo go di {we po se te ve ne cu e lan skog pred sed ni ka
Uga ^a ve za wi ho voj kom pa ni ji. On ni je, me |u tim, ni {ta re kao o bro ju na ru ~e nih he li kop te ra,
ni ti o ro ko vi ma wi ho ve is po ru ke, iz ra ̀ a va ju }i, ipak, na du da }e pr vi ru ski he li kop te ri bi -
ti is po ru ~e ni Ve ne cu e li sle de }e go di ne .
Ki na, ko ja usko ro {a qe rat ne bro -
do ve u vo de So ma li je ka ko bi po mo gla u
od bra ni bro do va od na pa da pi ra ta, sa -
op {ti la je da raz ma tra mo gu} nost iz grad -
we no sa ~a avi o na ka ko bi za {ti ti la svo -
je in te re se i te ri to ri ju.
„No sa ~i avi o na su sim bol sve u kup ne
na ci o nal ne sna ge jed ne ze mqe, uz spo sob no -
sti ko ju ima rat na mor na ri ca”, re kao je no -
vi na ri ma u Pe kin gu port pa rol ki ne skog mi -
ni star stva od bra ne Hu ang Su e ping. „Ki na
ima ve li ku te ri to ri ju na mo ru. Ne pri ko sno -
ve na je od go vor nost na {ih oru ̀ a nih sna ga
da za {ti te na {u te ri to ri ju na mo ru i bra ne
na{ su ve re ni tet, pra va i in te re se”, do dao
je ki ne ski zva ni~ nik. Hu ang je uka zao da, uzi -
ma ju }i u ob zir sve re le vant ne fak to re, Ki na
ozbiq no is tra ̀ u je i raz ma tra mo gu} nost iz -
grad we no sa ~a avi o na.
Di rek tor od se ka za rat nu mor na ri cu u
ki ne skom Ge ne ral {ta bu Ma Lu ping uma wio
je, pak, zna ~aj mi si je u So ma li ji, tvr de }i da
je wen pre vas hod ni ciq da za {ti ti bro do ve
ko ji plo ve pod za sta vom Ki ne, kao i one ko ji
pre vo ze hu ma ni tar nu po mo}.
„Ki ne ski bro do vi }e bi ti u prat wi
bro do va ko ji plo ve Aden skim za li vom i
mi si ja ne na go ve {ta va pro me ne u stra te -
gi ji ki ne ske voj ske”, na veo je ki ne ski voj -
ni zva ni~ nik.
Rusija izvozi borbene helikoptere Venecueli Kina razmi{qa o
izgradwi nosa~a
aviona
Antirake tni {tit pretwa za Belorusi ju
In sta li ra we ame ri~ kog si ste ma pro ti vra ket ne
od bra ne u ̂ e {koj i Poq skoj pred sta vqa pret wu bez bed -
no sti Be lo ru si ji, iz ja vio je be lo ru ski pred sed nik Alek -
san dar Lu ka {en ko.
Lu ka {en ko je re kao da „an ti ra ket ni {tit”, ko ji
SAD na me ra va ju da raz me ste u te dve ze mqe pred sta vqa
pret wu Be lo ru si ji, jer bi bio kod be lo ru skih gra ni ca i
za to {to je pro tiv be lo ru skog sa ve zni ka – Ru si je.
„Te ra ke te mo gu da bu du ne sa mo za uni {ta va we ra -
ke ta dru gih dr ̀ a va, ne go i da na no se uda re po objek ti -
ma, iz me |u osta log, nu kle ar nim oru` jem”, re kao je pred -
sed nik Be lo ru si je. Lu ka {en ko je do dao da za sa da ne ma raz go vo ra o kon tra po te zi ma sa be -
lo ru ske stra ne, jer ze mqa jo{ ne ma pro ti vra ket nu od bra nu i ne iz ve sno je da li }e je bi ti, a
dru go, za to je po tre ban ve li ki no vac, ko ji Be lo ru si ja „na `a lost, da nas jo{ ne ma”.
Me |u tim, is ta kao je on, u slu ~a ju da se po ja vi re al na opa snost za Be lo ru si ju „sred stva
mo gu bi ti pro na |e na”. „Mi }e mo u~i ni ti sve da osi gu ra mo na {u bez bed nost, ali za sa da ta -
kve opa sno sti ne ma”, re kao je be lo ru ski pred sed nik.
Bra zil i Fran cu ska pot pi sa le su spo ra zum vre dan 8,6 mi -
li jar di evra, ko ji }e Bra zi lu obez be di ti teh no lo gi ju za raz voj in -
du stri je na o ru ̀ a wa i pr vu la ti no a me ri~ ku nu kle ar nu pod mor ni -
cu. Iz vor iz de le ga ci je fran cu skog pred sed ni ka Ni ko le Sar ko zi ja
re kao je da spo ra zum, ko ji ukqu ~u je i 50 he li kop te ra i ~e ti ri kon -
ven ci o nal ne pod mor ni ce, vre di oko 8,6 mi li jar di evra, ali bra -
zil ski zva ni~ ni ci ni su po tvr di li tu ci fru.
Bra zil ski pred sed nik Lu i{ Iwa cio Lu la da Sil va po zdra -
vio je spo ra zum, ko ji je po tvr dio zna ~aj Bra zi la i do dao da }e voj -
ni tran sport ni he li kop te ri i pod mor ni ce omo gu }i ti Bra zi lu bo -
qu za {ti tu svo jih iz vo ra i te ri to ri je.
Lu la je pro {le ne de qe pred sta vio no vi stra te {ki od bram -
be ni plan, ~i ji pri o ri te ti su za {ti ta Ama zo na i no vo pro na |e nih,
ogrom nih re zer vi naf te du` we go ve oba le. „Ne ra di se o na o ru -
`a wu za na pad na bi lo ko ga, ve} o voj noj od bram be noj mo }i”, re -
kao je Lu la na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re sa Sar ko zi -
jem u Rio de @ane i ru.
Odgovor Rusije na
povla~ewe {tita
Brazil i Francuska potpisale vojni sporazum
Ru si ja je sprem na da de li mi~ no pre -
sta ne da raz vi ja stra te {ko na o ru ̀ a we
uko li ko SAD od u sta nu od po sta vqa wa
ra ket nog {ti ta u Evro pi, iz ja vio je ko -
man dant ru skih stra te {kih sna ga ge ne ral
Ni ko laj So lov cov.
„Uko li ko Ame ri kan ci od u sta nu od
pla no va o raz me {ta wu {ti ta u is to~ noj
Evro pi i dru gih ele me na ta pro ti vra ket -
ne stra te {ke od bra ne, mi }e mo od go vo -
ri ti ade kvat no”, re kao je So lov cov.
Pre ma we go vim re ~i ma, Ru si ji jed -
no stav no vi {e ne }e bi ti po tre ban niz
sku pih pro gra ma.
Ame ri~ kim pla nom za raz me {ta we
pro ti vra ket nog {ti ta ob u hva }e no je po -
sta vqa we pre sre ta ~a ra ke ta u Poq skoj i
ra da ra u ^e {koj. Va {ing ton tvr di da mu
je {tit po tre ban ka ko bi se za {ti tio od
even tu al nih na pa da Ira na ili Se ver ne
Ko re je, ali Mo skva po sta vqa we {ti ta
vi di kao pret wu Ru si ji.
25
ADa je H&K re no mi ra na
fir ma ko ja se ce ni i po {tu je
{i rom sve ta sve do ~i i
~i we ni ca da su pri li kom
kon ver zi je po nu di li i no vo
re {e we u ka li bru
7,62 h 51 mi li me ta ra – HK417.
Taj mo del di rek tan je od go vor
i kon ku ren ci ja SCAR,
jer su spe ci jal ne
je di ni ce zah te va le
oru` je i u tom
ka li bru.
uze li naj bo qe od svih pri ja vqe nih mo de la i
sklo pi li ~u ve nu ame ri~ ku pu {ku M16.
Ne po sred no pred ban krot, fir ma ko ja
je kon stru i sa la M16 uspe la je da pro da pro -
to tip ta da na da le ko zna nom Colt-u, a oni su
pre u ze li i kom ple tan pro jek tant ski tim.
Ulo ̀ i li su sve` ka pi tal i ot klo ni li ne do -
stat ke pa je pro iz vod wa za po ~e la. Me |u tim,
i ta pu {ka je od bi je na na kon kur su. ̂ ak je ta -
da {wi pred sed nik Xi mi Kar ter bio an ga -
`o van kao mi rov ni su di ja iz me |u fir me Colti Ge ne ral {ta ba.
Ne u spe le mo di fi ka ci je
Colt je tra ̀ io da se po no ve te sti ra wa
oru` je i od mah je po ~e la agre siv na me dij ska
kam pa wa. Bio je sum wiv i sam mo to kam pa we.
Tvr di li su da su pro iz ve li oru` je ko je ne
tre ba uop {te da se ~i sti. Me dij ska kam pa -
wa is ko ri {}e na je za pro laz ka sa mom vr hu
Ge ne ral {ta ba. Na kra ju su do bi li do zvo lu i
za po ~e li pro iz vod wu.
10
Po meri
specijalacame ri ka, je di na ve le si la, i da nas mu ku
mu ~i sa stre qa~ kim oru` jem, ia ko su
po zna ti i pri zna ti pro iz vo |a ~i va tre -
nog oru` ja. Po sle Dru gog svet skog ra ta
u pe {a dij skim je di ni ca ma ima la je naj -
vi {e vr sta ka li ba ra. Jo{ ta da su we ne po -
za din ske je di ni ce ima le pro ble ma oko
snab de va wa.
Da bi se stvo rio je din stve ni ka li bar
za Ali jan su, ra s pi san je me |u na rod ni kon -
kurs za stre qa~ ko oru` je ame ri~ ke voj ske.
Pri ja vi lo se ne ko li ko mo de la, do ma }ih i
stra nih, a na te sti ra wu naj bo qe re zul ta te
po ka zao je bel gij ski FN FAL. Ta kvo
sta we Ame ri kan ci ni su bi li
sprem ni da pri zna ju. Za to su
H E K L E R O V I N O V I M O D E L I P U [ A K A
15. januar 2009.
11
ra bi nu M4. Ali, ni on ni je uspeo da pro me -
ni uve re we da se M16 mo ra za me ni ti. Pre -
ma zva ni~ noj ver zi ji, Kop ne ne sna ge Ame ri -
ke tre ba lo bi da se u naj bli ̀ oj bu du} no sti
opre me no vim HM8 pu {ka ma, ia ko se ~ak i
one do vo de u pi ta we. Po red to ga, pr ve za -
me ne ko je su po nu |e ne za M16 i M4 – a to su
A3 i A4 (SOP MOD i SO COM) – ni su u`i va -
le po ve re we spe ci ja la ca.
Nem ci pro tiv
Bel gi ja na ca
Na svet skom tr ̀ i {tu po ja vi la se no va
pu {ka, ko ja je na kon kur su u Ame ri ci po be -
di la ~ak i G36. Re~ je o bel gij skom FN FNC,na zva nom SCAR. Ia ko su G36 i SCAR dve ve -
o ma kva li tet ne pu {ke, ni jan se su od lu ~i le
da po be di bel gij ski kan di dat.
Hec kler & Koch pred u zeo je ta da no vu
stra te gi ju pa je po nu dio po voq nu ce nu (za -
hva qu ju }i prin ci pu kon ver zi je po sto je }eg
oru` ja), ali i pro mo vi sao ame ri~ ki po nos.
Ta kav na ~in po prav ke ve} po sto je }eg oru` ja
stru~ wa ci ma u H&K uop {te ni je bio no vost
jer su pri te kli u po mo} En gle zi ma ka da su
pre iz ve snog vre me na „do te ra li” en gle ski
po nos L85.Pr vo je po nu |e no re {e we za ma lo vi -
{e fa vo ri zo van ka ra bin M4. Pro ble ma -
ti~ ni prin cip ra da, ko ji je bio pri me wen
na M4 (di rekt no dej stvo ga so va na ~e lo za -
tva ra ~a), za me wen je po zaj -
mi com ba rut nih ga so va sa
kli pom krat kog ho da (a to je
sli~ no i kod G 36 pu {ke). Taj
si stem obez be |u je da se do -
wi deo san du ka sa ru ko hva -
tom, se lek to rom paq be i te -
le skop skim kun da kom (ko ji je
ve o ma omi qen kod Ame ri ka -
na ca, a kod osta lih iza zi va
od re |e ne sum we, kao {to su
do voq na ~vr sto }a oslon ca,
a za tim i re {a va we pro ble -
ma ti~ ne si tu a ci je kun da kom)
za dr ̀ i, jer no vi si stem ra -
da ta~ no sta je u do wi deo
san du ka.
Si stem sa vr {e no funk ci o ni {e kod
svih du ̀ i na ce vi ko je fir ma H&K nu di, u dve
ka ra bin ske i dve pu {~a ne ver zi je – 267 mm
(10,5 in ~a – ekvi va lent krat kom ka ra bi nu
CAR-15), 368 mm (13,5 in ~a – kao du gi ka ra -
bin M4), 419 mm (16,5 in ~a – sred wa va ri -
jan ta) i 508 mm (20 in ~a – kao M16).
Cev je iz ra |e na teh no lo gi jom hlad nog
ko va wa, ka rak te ri sti~ nom za tu fir mu, od
naj kva li tet ni jih ~e li ka, ta ko da se po sti ̀ e
ve o ma dug rad ni vek. Po mi wu se i ka rak te -
ri sti ke da i po sle 20.000 is pa qe nih me ta -
ka ne sma wu je pre ci znost i po ~et nu br zi nu.
U no vi kom plet uvr {en je i no vi ro ta ci o ni
za tva ra~ sa se dam is pu sta, te po vrat na
opru ga, pri ~e mu je po seb na pa ̀ wa po sve }e -
na po ve }a wu po u zda no sti iz vla ka ~a i we go -
ve opru ge.
Ka da je za me wen gor wi i pred wi deo
oru` ja, kon struk to ri su is ko ri sti li da
oru` je opre me i sa „Pi ca ti ni je vim” {i na -
ma – sa do we i obe bo~ ne stra ne po sta vqe -
na je {i na sred we du ̀ i ne, a sa gor we stra -
ne ce lom du ̀ i nom. Na wih se mo gu po sta vi ti
raz li ~i ti op to e lek tron ski ure |a ji za ni {a -
we we i osma tra we, ali i osta la po ma ga la
po put pred weg tak ti~ kog ru ko hva ta, ba te rij -
ske lam pe i sli~ no. Uslov je da ima ju si stem
mon ti ra wa STA NAG 1913.
Za hva qu ju }i „Pi ca ti ni je vim” {i na ma,
sa do we stra ne omo gu }e no je po sta vqa we i
pot cev nih ba ca ~a gra na ta ko je ko ri ste sna ge
Na toa. Tre nut no je me |u wi ma naj za stu pqe -
ni ja ame ri~ ki M203, dok za wim ne za o sta je
ni ne ma~ ki AG 36/AG-C, od no sno naj no vi ji
AG416, ko ji ima ve li ku pred nost u od no su
na do sa da {we ti po ve, jer se no vi ne ma~ ki
ba ca~ gra na te otva ra u stra nu i mo ̀ e da ko -
ri sti svu mu ni ci ju istog ka li bra, bez ob zi -
ra na wi ho vu du ̀ i nu. Na taj na ~in po ras tao
je mo gu }i iz bor mu ni ci je.
Me |u ta kvu mu ni ci ju spa da i ona ko ju
ko ri ste unu tra {we sna ge bez bed no sti (po -
li ci ja i an ti te ro ri sti~ ke je di ni ce), po put
ne u boj nih gra na ta, su za vac ili flr{, ko ji
se ko ri ste za raz bi ja we de mon stra ci ja. Po -
red pot cev nih ba ca ~a uspe {no se mo ̀ e mon -
U to vre me za po ~eo je i rat u Vi jet na -
mu. Ame ri kan ci su sku po pla ti li me dij sku
kam pa wu ko ju je po kre nuo Colt. Uvi dev {i gre -
{ku, u toj fir mi po ~e li su da usa vr {a va ju
pu {ku M16 i ubr zo se, kao no vi na, uz wu po -
ja vio i pri bor za ~i {}e we. Pu {ku, me |u tim,
ni su pri hva ti li ame ri~ ki voj ni ci. Spe ci jal -
ci su ima li ve o ma lo {e mi {qe we o M16 sve
dok se ni je po ja vio mno go bo qi mo del pod
ozna kom M4. Ni to ni je do pri ne lo da se
pro me ni mi {qe we o ame ri~ koj M16.
Naj ve }i uda rac pu {ka je do ̀ i ve la u
Ira ku, ka da su ame ri~ ke ze le ne be ret ke ko -
ri sti le PPS 41 (~u ve ni {pa gin iz Dru gog
svet skog ra ta) to kom pre tre sa Fa lu xe. Uo -
bi ~a je na sli ka sa ra ti {ta bi la je ta da –
ame ri~ ki voj nik na le |i ma no si ka ra bin
M4, a u ru ci dr ̀ i ne ki od mo de la AK.
Prin cip ra da M16 bio je od u vek pro -
ble ma ti ~an – ba rut ni ga so vi od vo di li su se
di rekt no na gla vu za tva ra ~a i tu se ta lo ̀ i -
li, pa ako se pu {ka ni je re dov no ~i sti la do -
la zi lo je do za sto ja. Ako se i ~i stio za tva -
ra~, ni je se mo gao o~i sti ti uza ni ka nal, sme -
{ten u unu tra {wo sti san du ka, kroz ko ji se
od vo de ba rut ni ga so vi na sa mo ~e lo za tva -
ra ~a.
Ka sni je mo di fi ka ci je do ne le su ma wa
po boq {a wa pu {ke, ali ni su pre va zi |e ni
osnov ni pro ble mi. Za to se kod svih mo de la
au to mat skih ju ri {nih pu {a ka po sle M16 ni -
je pri me wi vao wen prin cip ra da – od vo |e -
wa ba rut nih ga so va di rekt no na ~e lo za tva -
ra ~a. Po red pro ble ma sa od vo |e wem ba rut -
nih ga so va te {ko }e je stva rao i okvir pu {ke.
Ame ri kan ci su po je di na re {e wa uspe {no
na met nu li u Na tou, pa se sa sli~ nim pro ble -
mom su o ~a va ju mno ge ze mqe ko je su u na o ru -
`a we usvo ji le tu pu {ku.
Da bi ipak za {ti ti li M16, Ame ri kan -
ci su na je di noj uspe {noj va ri jan ti po nu di li
van se rij sku pre ci znost te pu {ke. Re~ je o ka -
25
HK416
Refleksni ni{an
HK417
ti ra ti i sa~ ma ri ca pum pa ri ca Ma ster key ili
po lu a u to mat ska sa~ ma ra HM - 26.
Za me na okvi ra
Fir ma H&K po ku {a la je da pre va zi |e
i pro blem okvi ra pu {ke. Po sle po li mer nih
okvi ra ko ri sti li su naj pre le gu ru alu mi ni ju -
ma, ko ja je bi la 250 gra ma te ̀ a od po li me -
ra, ali su se, na kra ju, opre de li li za ~e li~ -
ni okvir, ko ji je od 30 do 50 od sto ~vr {}i i
po u zda ni ji pri li kom upo tre be. Taj pro gram
ni je no vi na, jer je re no mi ra na fir ma du go
pri sut na na ame ri~ kom tr ̀ i {tu – ~e li~ ni
za kri vqe ni „ba na na” okvir ko ji ima ka pa -
ci tet od 30 me ta ka i pri la go |en je usad ni ku
kod M16 i M4 mo de lu oru` ja. Za ta kve okvi -
re stru~ wa ci H&K opre de li li su se jer su
po ka za li do bre re zul ta te. I pri li kom „do -
te ri va wa” en gle skog M85 raz vi li su ta kav
okvir. On se po ka zao po u zda nim, jer po sle
is pa qe nih po la mi li o na me ta ka u svim kli -
mat skim uslo vi ma (kon ti nen tal ne, pu stiw ske,
ar ti~ ke kli me) ni je se de for mi sao.
Za po tre be mor na ri~ kih je di ni ca H&Kraz vio je no vi okvir, ka pa ci te ta 20 me ta ka,
ko ji je na fi ni {u pre svu ~en spe ci jal nom ma -
som, ot por nom na sla nu vo du ko ja spre ~a va
r|a we.
Sve pre prav ke bi le su is pla ti ve, jer je
na bav na ce na ta kvog oru` ja bi la ni ̀ a u od -
no su na HM8 sa od go va ra ju }om ce vi, a po -
stig nu ta je ve }a je po u zda nost i jed no stav ni -
je odr ̀ a va we ne go kod M4. I obu ka na no vim
kon ver zi ra nim mo de li ma bi la je br ̀ a, jed -
no stav ni ja i jef ti ni ja, jer je do wi deo oru` -
ja ostao isti kao kod M4.
15. januar 2009.12
OSNOVNI TT PODACI Od go vor kon ku ren ci ji
Da je H&K re no mi ra na fir ma ko ja se
ce ni i po {tu je {i rom sve ta sve do ~i i ~i we -
ni ca da su pri li kom kon ver zi je po nu di li i
no vo re {e we u ka li bru 7,62 h 51 mi li me ta -
ra – HK417. Taj mo del di rek tan je od go vor i
kon ku ren ci ja SCAR, jer su spe ci jal ne je di ni -
ce zah te va le oru` je i u tom ka li bru.
Pu {ka HK417 ko ri sti kla si ~an okvir
od 20 me ta ka za raz li ku od sta ri jeg HK G3mo de la. Po red to ga, mo del 416 la ko se mo -
`e pre pra vi ti u 417, gde se me wa ka li bar,
ali ne i du ̀ i na ce vi. Pro me nom na kun da ku
do bi je se pre kla pa ju }i kun dak, ne {to sli~ -
no mo de lu G 36, a na taj na ~in ve o ma ma lo
i kom pakt no oru` je du go sve ga 600 mi li me -
ta ra sa otvo re nim i 450 sa pre klo pqe nim
kun da kom.
Ka da bi se za ne ma rio raz voj no vog met -
ka, ko ji su osmi sli li Ame ri kan ci, pro blem i
iz gled bu du }e pu {ke i ka ra bi na za po tre be
ame ri~ ke voj ske bio bi ve} re {en. Tre nut no
se u ame ri~ kim spe ci jal nim je di ni ca ma na
ra ti {ti ma u Ira ku i Av ga ni sta nu ko ri sti od -
re |e ni broj kon ver zi ra nih HK416.
U slu ~a ju da no vi ka li bar 6,8 h 43 SPC(da nas pred sta vqa mo ̀ da i naj u spe {ni ji
kom pro mis iz me |u po sto je }ih 5,56 h 45 mm i
7,62 h 51 mm), ko ji su do ne kle pri hva ti li i
sa mi ame ri~ ki spe ci jal ci, za do vo qi sve po -
tre be i te sto ve, mo ̀ da }e se u ru ka ma ame -
ri~ kih voj ni ka na }i opet ne ka no va pu {ka
ili kon ver zi ja sta re ili ~ak HM8 ili SCAR,u za vi sno sti od to ga ko ja }e br ̀ e uspe ti da
pri la go di no vi ka li bar svo me oru` ju.
I{tvan PO QA NAC
HK417
HK416
HK417
Tandem
okvir
vre |e nih u ru {e vi na ma. Vi {e ti mo va is tra -
`u je i ko ri {}e we ro bo ti zo va nih ure |a ja za
~i {}e we ce vo vo da, ka na li za ci o nih i ven ti -
la ci o nih si ste ma, te za pro tiv te ro ri sti~ ku
za {ti tu.
Skra }e ni ca MU LE aso ci ra i na jed nu,
ve} du ̀ e vre me na za bo ra vqe nu to var nu `i -
vo ti wu – mu lu. U broj nim ra to vi ma – ame ri -
~ kom gra |an skom, Pr vom i Dru gom svet skom
ra tu, ali i u sa vre me nim ra to vi ma – ko ri -
sti la se za tran sport hra ne, bor be ne opre -
me i na o ru ̀ a wa, po seb no u pla nin skim pre -
de li ma. Za to ni je ni ~ud no {to je dan od pro -
je ka ta pod se }a na me ha ni~ ku mu lu i kre }e se
na ~e ti ri no ge.
Borbeni juri{ni
roboti
U pro jek tu vi {e na men ske plat for me
MU LE re~ je o vo zi li ma na da qin sko upra -
vqa we, ko ja se ko ri ste u pe {a di ji (Un man -ned Gro und Com bat Ve hic le – UGCV). Me |u
wi ma su bor be ni na pad ni ro bo ti, vo zi la na
da qin sko upra vqa we za iz vi |a we, au to mat -
ski po kret ni si ste mi za pro tiv min sku bor bu
i si ste mi za sa te lit sku ko mu ni ka ci ju, na vi -
13
N E K I N O V I R O B O T I
25
Mehani~ka
mula
SSa raz vo jem in for ma ti~ kih i osta lih
na u~ nih obla sti uz na pre do va la su is -
tra ̀ i va wa u ro bo ti ci i za mir no dop -
ske i za voj ne po tre be. Mno gi mir no -
dop ski pro jek ti mo gu se uspe {no pre o -
ri jen ti sa ti za voj nu svr hu. Sve vi {e je-
pro je ka ta ro bo ta ko ji ne ma ju di rekt nu bor -
be nu upo tre bu, ali is tra ̀ i va wa u tom prav -
cu ne pre sta ju. U obla sti ne bor be nih ro bo -
ta, po sle ro bo ta bol ni ~a ra, na sta vqe na su
is tra ̀ i va wa u obla sti tran spor ta i lo gi -
sti ke. Ni je sa mo re~ o vo zi li ma za tran -
sport na to~ ko vi ma ili gu se ni ca ma ve} i o
ro bo ti ma ko ji ho da ju. Za jed ni~ ki na ziv za tu
oblast je ste vi {e na men ska upo tre bqi va sa -
o bra }aj na sre d stva za lo gi sti ku i opre mu
(Mul ti fun cti on Uti lity/Lo gi stics and Equ ip mentVe hic le – MU LE). Re~ je, pre sve ga, o ro bot -
skim vo zi li ma (bez vo za ~a) ko ji ma se upra -
vqa sa da qi ne.
Ta kva vo zi la mo gu se upo tre bqa va ti za
pre voz opre me, mu ni ci je, go ri va, re zer vnih
de lo va i za osta le lo gi sti~ ke za dat ke. Dru gu
vr stu ~i ne ro bot ska vo zi la za is pi ti va we i
~i {}e we min skih po qa. U wih spa da ju i
tran sport na sred stva za iz vla ~e we ra we -
ni ka, ga {e we po ̀ a ra i pro na la ̀ e we po -
No vo me sto ro bo ti zo va nih
ure |a ja u voj noj ve {ti ni
Tra ga we za uni ver zal nom
bor be nom plat for mom
Tvor ci no ve te o ri je
ra to va wa ima ju u vi du
in te gra ci ju ma lih i ve }ih
ju ri {nih ro bot skih vo zi la
na da qin sko upra vqa we i
wi ho vo ko ri {}e we kao
po dr {ku bor be nim
oklop nim vo zi li ma sa
po sa dom u tak ti~ kim
dej stvi ma Ame ri~ ki
kop ne ni na pad ni si stem
bu du} no sti ob je di ni }e
po dat ke iz si ste ma za
osma tra we boj nog po qa
na bes pi lot nim le ti li ca ma,
vi {e funk ci o nal nim ro bo ti ma
i sa so fi sti ci ra nim
ure |a ji ma za iz vi |a we
Bor be ni si stem bu du} no stiFCS je za ame ri~ ku Kop ne nu
voj sku naj va ̀ ni ji pro gram
mo der ni za ci je i opre ma wa
za na red ne de ce ni je
ga ci ju i upra vqa we ar ti qe rij skom va trom.
Po me nu ti pro jek ti su u fa zi te sti ra wa do
2010. go di ne. Bor be ni ro bo ti – sa mo hod ne
plat for me, na se bi ima ju osma tra~ ke na -
pra ve (ka me re i sen zo re), na vi ga ci o ne i
dru ge pod si ste me za ori jen ta ci ju, ure |a je za
ot kri va we mi na, na o ru ̀ a we i osta lu
po treb nu opre mu. Osmi {qe ni su
ta ko da se mo gu ko ri sti ti vi -
{e na men ski – i za bor be ne i
za ne bor be ne po tre be. Pro -
ce wu je se da }e u na o ru ̀ a wu
i opre mi sa vre me nih kop ne nih
voj ski bi ti u na red nih 15 do 20
go di na. Ame ri~ ki stru~ wa ci, da kle,
na me ra va ju da na pra ve uni ver zal nu ro -
bo ti zo va nu plat for mu, ko ja je mo ̀ e da no si
raz li ~i te bor be ne i ne bor be ne si ste me.
Jed no ta kvo vo zi lo, od no sno plat for -
ma MU LE, te {ka oko 2,5 to na, te sti ra se na
po li go nu Ve li ka pre ri ja (na do mak Da la sa u
Tek sa su, SAD). Vo zi lo ima {a si ju na lik ma -
wem oklop nom vo zi lu sa {est to~ ko va. Sva -
ki to ~ak ima sa mo sta lan po gon, {to omo gu -
}a va kre ta we po raz li ~i tom ze mqi {tu. Na
{a si ji su sen zor ski ure |a ji, si stem za glo -
bal no po zi ci o ni ra we (GPS) i osta li eks pe -
ri men tal ni ure |a ji. Vo zi lom upra vqa ope -
ra ter, be ̀ i~ nom ve zom. On no si {lem sa
vi zi rom na ko me se pro jek tu je sli ka ko ju do -
sta vqa ju sen zo ri i ka me re na vo zi lu. Ure -
|a ji za upra vqa we, u ob li ku kon zo le za kom -
pju ter ske igri ce, sme {te ni su u ko mand no
vo zi lo. Sve se kon tro li {e pre ko Xbox 360kon tro lo ra, po ve za nih na kom pju ter sa pro -
ce so rom Pen ti um III (Xbox je fir ma ko ja pro -
iz vo di ve o ma kva li tet ne be ̀ i~ ne kon tro lo -
Sma tra se da }e po me nu ti ro bo ti do -
pri ne ti raz vo ju tak ti~ kih po stu pa ka pri li -
kom ra to va wa u ur ba nim sre di na ma. Zbog
to ga je DAR PA uvr sti la ro bot ska vo zi la MU -LE i u pro je kat Ur ba ni iza zov (DAR PA Ur banChal len ge). Pro je kat se na sta vqa raz vo jem
sen zo ra sa soft ve rom za pre po zna va we
obje ka ta na bo ji {tu – vo zi la, ze mqi {ta, dr -
ve }a, qu di, zgra da i na o ru ̀ a wa. U
tom prav cu raz vi ja se i 3D LA -DAR (la ser ra dar) si stem. On
tre ba da omo gu }i tro di men zi -
o nal ni pri kaz bo ji {ta, a po -
ve zan je sa ure |a jem za od re -
|i va we ko or di na ta staj ne ta~ -
ke GPS. U tro di men zi o nal nom
pre gle du po vr {i ne ze mqi {ta ko ja
se osma tra, da je de taq ne vi zu el ne to po -
graf ske po dat ke i ge o graf sku mi kro po zi ci ji
obje ka ta.
Varijante
Po red bor be ne va ri jan te ro bo ta po -
sto je jo{ dve – tran sport no i MU LE vo zi lo
za pro tiv min sku bor bu. Pro tiv min ski ro bot
ima ra dar ko ji de tek tu je mi ne u ze mqi (gro -und-pe ne tra ting ra dar) i mo ̀ e da ne u tra li {e
min ske elek tron ske kom po nen te. U pro jek tu
je i va ri jan ta la kog ju ri {nog ro bo ta (As sa ultLight) za pro tiv ten kov sku bor bu. On bi bio
na o ru ̀ an pro tiv ten kov skim ra ke ta ma, ali i
la kim mi tra qe zom za dej stvo pro tiv pe {a -
di je ko ja pra ti ten ko ve.
Po gon MU LE UGV (Un man ned Gro undVe hic le) ro bo ta je hi brid ni elek tro-di zel
mo tor. Sva ki to ~ak po seb no po kre }e elek -
tri~ ni mo tor, dok di zel-mo tor da je po gon ge -
ne ra to ru ko ji stva ra stru ju. Ka ko ka ̀ u kon -
struk to ri, na ro bo tu MU LE bi }e ugra |e no
jo{ de se tak raz li ~i tih ala ta za odr ̀ a va we
in sta la ci je i me ha ni~ kih de lo va.
Kom pju ter ima tri se ta – za au to nom ni
na vi ga ci o ni si stem (ANS), upra vqa we vo zi -
lom (VMS) i za upra vqa we va trom (Bat tleCom mand System).
Raz ra |e na je bor be na upo tre ba ro bo -
ta MU LE, a obez be |i va we po kre ta je di ni ca.
Oni su to kom 2008. go di ne po sta li osnov ni
~i ni o ci upra vqa wa po kre ti ma kon vo ja vo -
zi la – svim vo za ~i ma u ko lo ni do stup ni su
po da ci ko je ro bot do bi je sen zo ri ma. Na taj
na ~in, sva ki vo za~ ima isti pre gled sta wa
na pu tu i u {i rem okru ̀ e wu, kao i ope ra ter
na ro bo tu MU LE.
Pred lo ̀ e no je da se ta kvi ro bo ti ma -
sov ni je ko ri ste na red nih {est go di na – oko
6.000 ko ma da – po seb no za dej stva u ur ba -
nim sre di na ma. ̂ e te bi ima le po dva bor be -
na ro bo ta. To omo gu }a va da se po da ci do bi -
je ni osma tra wem po mo }u sen zo ra au to mat ski
pro ra ~u na va ju i pre ci zno od re de ko or di na te
dej stva pro tiv ni~ kog oru |a ili oru` ja.
Ope ra tiv ci u kop ne nim sna ga ma ame -
ri~ ke voj ske u Ira ku sma tra ju da je ro bot
MU LE ve} sa da spre man za bor be nu upo tre -
15. januar 2009.14
re za kom pju ter ske igri ce). Pro gram je iz ra -
|en na Li nux plat for mi. U ko mand nom vo zi li
na la ze se ure |a ji ko ji ma se mo ̀ e zu mi ra ti
sli ka sa ka me ra, od re di ti da qi na do ci qa
i na vo di ti ar ti qe rij ska va tra na po kret ne
ci qe ve, uko li ko po sto ji op ti~ ka vi dqi vost.
To je je dan od pro je ka ta Od bram be ne
agen ci je za na pred ne pro jek te i is tra ̀ i va -
wa (DAR PA – De fen se Advan ced Re se arch Pro -jects Agency) ame ri~ kog Mi ni star stva od -
bra ne. Agen ci ja je sme {te na u Ar ling to nu, u
dr ̀ a vi Vir xi ni ja. Kod ro bo ta na da qin sko
upra vqa we ti pa MU LE naj ~e {}e se pri me -
wu je teh no lo gi ja ko ja je ra ni je raz vi je na na
bes pi lot nim le ti li ca ma.
Pro je kat plat for me MU LE za po ~eo je
2001. go di ne, a pre mi jer no je upo tre bqen
2008. go di ne. Re a li zo van je sa mo 80 od sto.
Ne ~e ka ju }i da se pro je kat za vr {i, Ko p ne na
voj ska SAD i Kor pus mor na ri~ ke pe {a di je
na ru ~i li su 6.000 ta kvih vo zi la za dej stva u
Ira ku i Av ga ni sta nu. Bor be ni deo pro jek ta
za taj pro stor na zvan je kop ne no vo zi lo bez
vo za ~a (Un man ned Gro und Ve hic les – UGVs).Tri ro bo ta ti pa SWORDS (Spe ci al We a ponsOb ser va ti on Re mo te Di rect-Ac ti on System) is po -
ru ~e na su u ju nu 2008. go di ne sna ga ma u Ira -
ku, a na o ru ̀ a ni su mi tra qe zom M249. Pr -
vo va tre no kr {te we do ̀ i veo je ro bot ko ji je
do de qen Tre }em ar mij skom pe {a dij skom di -
vi zi o nu za osma tra we u mi rov nim i za {tit -
nim ope ra ci ja ma. Sli ~an ro bot, na zvan Gla -
di ja tor, is po ru ~en je Ko r pu su mor na ri~ ke
pe {a di je u Ira ku.
U ame ri~ kim kop ne nim sna ga ma po -
sto ji ro bot sko ode qe we (Ro bot Squ ads).Je di ni ca m o ̀ e sa mo stal no iden ti fi ko -
va ti pro tiv ni~ ke ci qe ve, pro ve ra va ti gde
se na la ze sop stve ni i pro tiv ni~ ki voj ni -
ci i ko mu ni ci ra ti sa svim de lo vi ma bor -
be nog po ret ka u to ku dej stva. Pri me nom
te vr ste ro bot skih si ste ma sma wu ju se
qud ski gu bi ci – iz vi |a ~i vi {e ni su u pr -
vim bor be nim re do vi ma. Efi ka sni je je i
upra vqa we va trom. Ame ri~ ka voj ska po -
~e la je da ko ri sti pr ve kop ne ne bor be ne
ro bo te u isto ri ji ra to va wa 2007. go di ne.
Robotsko odeqewe
Multifunction Utility-Logisticsand Equipment Vehicle
(MULE)
Prikaz kretawa
MULE robota
wu je da se po na {a kao `i vo ti wa na raz li -
~i tim vr sta ma te re na. Hi dra u li~ ne no ge mo -
gu da ap sor bu ju udar ce i za hva qu ju }i do brim
sen zo ri ma odr ̀ a va ju rav no te ̀ u pro me nom
ko ra ka.
Ugra |en kom pju ter kon tro li {e kre ta -
we, ser vo-ure |a je i broj ne sen zo re. Kon -
trol ni si stem upra vqa po kre ti ma no gu, ba -
lan som te la, ori jen ta ci jom u pro sto ru i na
ze mqi {tu i re gu li {e ra ci o nal nu po tro {wu
ener gi je. Sen zo ri za kre ta we pra te po lo ̀ aj
te la ro bo ta, si lu ko ja se ko ri sti za ho da we,
do dir sa tlom, ras po red i po kre te te re ta.
Ste reo-si stem osma tra wa kon tro li {e kon -
fi gu ra ci ju ze mqi {ta, a la ser skim `i ro sko -
pom se odr ̀ a va rav no te ̀ a. Osta li sen zo ri
pro ve ra va ju po lo ̀ a je te la u od no su na
spoq no okru ̀ e we, upra vqa ju hi dra u li~ nim
de lo vi ma, me re tem pe ra tu ru, ka pa ci tet ba -
te ri ja i osta le po dat ke neo p hod ne za funk -
ci o ni sa we.
Eks pe ri men tal ni mo del kre }e se br zi -
nom od ~e ti ri do pet ki lo me tra na sat, sa -
vla |u je raz li ~i te na gi be ze mqi {ta, {qun -
ko vi to, ka me ni to i pe {~a no tlo, kre }e se i
po le de noj po vr {i ni, a mo ̀ e po ne ti te ret
bu, jer je test pro {ao bez pro ble ma. On do -
no si zna ~aj ne no vi ne ko ji ma se bor be na dej -
stva kop ne nih sna ga, po seb no na ni vou
osnov ne bor be ne je di ni ce, ~i ne efi ka sni -
jim. Zbog to ga ko man dan ti sna ga u Ira ku za -
ne ma ru ju fi ne se ko ji ma in ̀ i we ri, tvor ci
ro bo ta, `e le da kom ple ti ra ju pro je kat. In -
`e we ri ma je va ̀ no i da fi na li zu ju ko ma n d -
no vo zi lo, ali i osta le aspek te upra vqa wa
ro bo tom ra dio-ve zom. Ro bo ti su do bro pri -
hva }e ni me |u ame ri~ kim voj ni ci ma i Ira ku
i Av ga ni sta nu.
^etvorono`ni
nosa~ tereta
Ame ri~ ka kom pa ni ja Bo ston daj na miks(Dyna mics) ne dav no je pri ka za la ro bo ta ko ji
bi tre ba lo da za me ni to var nu `i vo ti wu, mu -
lu ili ma gar ca, na ko ga pod se }a ro bot ti pa
MU LE, a ko ga je kom pa ni ja na zva la Big Dog.
Ro bot iz gle da kao ~e li~ na ku ti ja du ̀ i ne me -
tar, vi si ne 75 san ti me ta ra, sa dva pa ra no -
gu sli~ nih pred wim no ga ma ma gar ca. No ge su
okre nu te jed ne pre ma dru gi ma. Big Dog ho da,
tr ~i, sa vla |u je uz br di ce i niz br di ce i odr -
`a va rav no te ̀ u ~ak i po ve o ma gru bom te re -
nu. Ni sna ̀ an uda rac no gom ne mo ̀ e da ga
obo ri. Ugra |e ni kom pju ter, uz po mo} raz li -
~i tih sen zo ra, kon tro li {e po kre te, dok pra -
vac kre ta wa mo ̀ e da se za da je da qin skom
ko man dom. Kre }e se br zi nom od oko pet ki -
lo me ta ra na sat, sa vla |u je uspon od 35 ste -
pe ni i no si ko ri stan te ret od 60 ki lo gra ma.
Kom pa ni ja Bo ston daj na miks se na da da }e ga
usa vr {i ti to li ko da ga ame ri~ ki voj ni ci mo -
gu ko ri sti ti kao to var nu `i vo ti wu.
No vu po ro di cu vi {e na men ske ro bot ske
plat for me ~i ne ro bo ti ti pa Big Dog, ~i ji se
raz voj od vi ja pod okri qem fir me Bo ston daj -na miks, a fi nan si ra ga Agen ci ja DAR PA. Za
raz li ku od gu se ni ~a ra i to~ ka {a, ~e tvo ro -
no ̀ ni ro bot na li ku je mu li, me {an cu iz me |u
ko wa i ma ga ri ce. Mo ̀ e da ho da ili tr ~i, pe -
we se i spu {ta po ne pri stu pa~ nom te re nu.
Za po gon se upo tre bqa va ben zin ski mo tor,
ko ji po kre }e hi dra u li~ ki si stem za kre ta we.
Eks pe ri men ti {e se i sa mo to rom ko ji po kre -
}e gas. Ro bot ima tri mo to ra, od ~e ga su dva
elek tri~ na. Za i sta li ~i na ̀ i vo ti wu i u sta -
od oko 145 ki lo gra ma. Pro to tip je, naj pre,
te sti ran u la bo ra to rij skim uslo vi ma, na
nor mal noj po vr {i ni, ka me nim koc ka ma i za -
le |e nom po du. Je dan od te sto va sa sto jao se u
to me da ope ra ter sna ̀ no {ut ne no gom ro -
bo ta dok se kre }e po le du. Ro bot je iz dr ̀ ao
pro me nu rav no te ̀ e iza zva nu udar cem i
vra tio se u nor ma lan po lo ̀ aj.
Sle de }e te sti ra we iz ve de no je u re al -
nim te ren skim uslo vi ma, na glat koj {u mo vi toj
za rav ni, po ko joj je opa lo li {}e, du ̀ i ne oko
de set ki lo me ta ra, sa te re tom od 135 ki lo -
gra ma. Te sti ra ni su lak i ubr zan hod, pro me -
na prav ca kre ta wa, iz ba ci va we iz rav no te -
`e udar cem sa stra ne i kre ta we po le du.
Sle de }a pro ve ra oba vqe na je usa vr {e nim
ro bo tom, na zva nim „ho da ju }i si stem za po -
dr {ku je di ni ce ran ga vo da” (Leg ged Squ adSup port System – L3), ko ji ima po gon na plin -
ski mo tor. Ro bot je no sio te ret od 180 ki lo -
gra ma, na re la ci ji od 30 ki lo me ta ra, raz li -
~i te kon fi gu ra ci je ze mqi {ta, u dnev nim
uslo vi ma. Pro ve ra va no je ka ko sen zo ri ro -
bo ta re a gu ju na raz li ~i tu pod lo gu, ka ko no si
i vu ~e te ret i iz be ga va dr ve }e is pred se be.
Na kra ju je te sti ran ro bot na ga sni po gon,
15
25
ARV-A (Ar med Ro bot Ve hic le – As sa -ult) je ste bor be ni mo del ro bo ta za sno -
van na plat for mi MU LE, ko ja se ko ri -
sti za pre nos te re ta. Ro bo tom voj ni ci
mo gu upra vqa ti ru~ no, ra dio kon tro -
lom, ali po sto ji i au to nom ni rad u ko me
on sam pra ti voj ni ke. ARV-A je bor be na
ver zi ja te ret nog ro bo ta na o ru ̀ a na ra -
ke ta ma du gog do me ta, au to mat skim to pom
i mi tra qe zi ma. Po pis na o ru ̀ a wa na
ARV-A ~i ni ga jed nom od naj o pa sni jih ro -
bot skih plat for mi.
ARV-A
Za ko ri {}e we na o ru ̀ a wa sa ro bot skih
plat for mi na pra vqe no je uni ver zal no po -
sto qe, na ko je se mo gu po sta vi ti mi tra qe zi,
ba ca ~i bi ber-spre ja, lan se ri gra na ta i lan -
se ri pro tiv ten kov skih ra ke ta Hel lfi re. Na
„Gla di ja to ru”, tak ti~ kom ze maq skom vo zi lu
na da qin sko upra vqa we, ko je se ko ri ste u
Kor pu su mor na ri~ ke pe {a di je u Ira ku, na -
me {ten je vi {e na men ski ju ri {ni lan ser
(Sho ul der-la un ched, Mul ti-pur po se As sa ult We a -pons – SMAW). SMAW je na me wen za uni {tva -
we bun ke ra, dej stvo po oklop nim vo zi li ma
ili po for ti fi ka cij skim utvr |e wi ma. Na is-
to po sto qe mo gu }e je po sta vi ti i mi tra qe ze
M240 i M249, la ki pre no sni si stem za za -
di mqa va we, si stem za raz mi ni ra we i pra -
vqe we pro la za u pre pre ka ma. Re~ je o la kom
si ste mu u tran sport noj ku ti ji, ko jeg ina ~e no -
si je dan voj nik na le |i ma. Pre upo tre be ku -
ti ja se po sta vi na ze mqu, otvo ri i na wu se
utvr di lan sir na cev u ko ju se po sta vi ra ke ta.
Na ra ke tu se po ve ̀ e tra ka sa no sa ~i ma eks -
plo ziv nih pu we wa. Kad se ra ke ta is pa li u
prav cu pre pre ke ona za so bom vu ~e tra ku sa
eks plo zi vom. Na kon {to se pre ba ci pre ko
pre pre ke ak ti vi ra se pu we we ~i jom eks plo -
zi jom se pra vi pro laz u pre pre ka ma. Eks plo -
zi ja u min skom po qu ak ti vi ra i mi ne, pra ve -
}i ta ko pro laz za kre ta we voj ni ka.
Po me nu to na o ru ̀ a we, sen zo ri i ala -
ti pred vi |e ni su za la ke MU LE plat for me.
Za te {ke plat for me pred vi |e na su ve }a
oru |a kao {to su mi no ba ca ~i, lan se ri pro -
tiv ten kov skih ra ke ta i osta la oru |a ve }eg
ka li bra.
MU LE plat for ma sa da qin skim upra -
vqa wem tre ba da bu de uni ver zal no po sto -
qe za vi {e na men sku pri me nu raz li ~i tih
sen zo ra, oru |a i oru` ja, sred sta va za ko -
mu ni ka ci ju, ~i me se obez be |u je ko or di na -
ci ja ili sa dej stvo bor be nih ~i ni la ca u tak -
ti~ koj si tu a ci ji.
Univerzalno postoqe
Platforma MULE robota
op te re }en te re tom od po la to ne. I taj test
po ka zao je da ta kva vr sta ro bo ta mo ̀ e da se
is ko ri sti u slo ̀ e nim i u eks trem nim uslo -
vi ma. Sa te re tom je ma {i na tr ~a la i ho da la
na iz me ni~ no pet na e stak ki lo me ta ra, na tem -
pe ra tu ri od 48 ste pe ni Cel zi ju sa, u vo di,
bla tu, po ki {nom i sne ̀ nom vre me nu, u dnev -
nim i no} nim uslo vi ma. Na kon svih te sto va
za kqu ~e no je da ro bot mo ̀ e sle di ti voj ni ka,
obez be di ti ori jen ta ci ju i od re |i va we staj -
ne ta~ ke po mo }u GPS-a. Ta ko |e raz u me i gla -
sov ne ili ko man de po kre ti ma ru ku. Voj ni ci
ko ji su te sti ra li ro bo ta go vo ri li su u {a li
da raz u me i pan to mi mu.
Ro bo tom se ne mo ra upra vqa ti xoj sti -
kom ili po mo }u ne ke dru ge kon zo le. On se
po na {a au to nom no i u du hu za po ve sti vo di -
~a. La ser ski sen zo ri obez be |u ju ori jen ta -
ci ju u od no su na okol ne ob jek te. Sle de }i te -
sto vi bi }e jo{ slo ̀ e ni ji.
Sen zor ni ko ji ma je ro bot opre mqen
br zo de tek tu ju pro me ne ze mqi {ta, {to mu
obez be |u je ak tiv no ba lan si ra we, ~ak i kad
je sna ̀ nim udar cem iz ba ~en iz rav no te ̀ e.
Pre ma re ~i ma di rek to ra pro jek ta Mar ka
Raj ber ta, rav no te ̀ u obez be |u ju ~e ti ri no ge
ko je su stal no u po go nu. Kon tro li {e ih spe -
ci jal no pro jek to van ra ~u nar. Ro bot mu la
mo ̀ e sa vla |i va ti us po ne i pad te re na do 35
ste pe ni. Naj bo qe se po na {a ako je op te re -
}en te re tom ko ji je jed nak we go voj ma si. Naj -
ve }i pro blem pred sta vqa kre ta we ro bo ta
uz ste pe ni ce, po seb no po stra ni i bo~ no.
Ro bo ti ~ar Dar vin Kol dvejl sa uni ver -
zi te ta u Sal for du (Ve li ka Bri ta ni ja) is ti -
~e da su pred no sti ro bo ti zo va ne mu le br zo
i sta bil no kre ta we i re a go va we na pro me -
nu rav no te ̀ e, za hva qu ju }i in te li gen tom
soft ve ru ko ji po kre }e ra ~u nar.
Tre}a vrsta robota
Ro bo ti ko ji se kre }u bez to~ ko va ili
gu se ni ca je su ti pa RHex. Ume sto stan dard -
nog po kret nog de la ima ju sa vi je ne opru ge
bez zglo bo va. Ta kav po gon obez be |u je sta -
bil nu po kre tqi vost na ra zno li kom te re nu
– ka me wu, rav nom po qu, pe sku, ve ge ta ci ji,
ali i na pra go vi ma ̀ e le zni~ kih pru ga i pod
vo dom. Ta ko |e se wi me da qin ski upra vqa.
Ope ra ter je uda qen oko 600 me ta ra i ko -
ri sti kon zo lu sa xoj sti kom i upra vqa~ ke
ta ste re. Po dat ke do bi ja po mo }u lin ka sa
sen zo ra na ro bo tu, spoq ne ka me re i ure -
|a ja za ori jen ta ci ju (ili na vi ga ci ju na vo -
di). Za ori jen ta ci ju se ko ri sti GPS ure |aj,
a za na vi ga ci ju od go va ra ju }i tro di men zi o -
nal ni sen zo ri ko ji go vo re o po lo ̀ a ju ro -
bo ta na vo di ili u du bi ni.
Za voj ne po tre be raz vi ja ju se i ro bo ti
ko ji mo gu da se kre }u po ver ti kal nim po vr -
{i na ma, po put zi do va vi {e sprat ni ca, ili da
se pe wu po dr ve }u. To su ro bo ti ti pa Ri SE. Za
pe wa we ko ri ste me ha ni~ ke mi kro kan xe ili
va ku um ske si saq ke. Te {ki su oko dva ki lo -
gra ma, a du ̀ i na im je oko 25 san ti me ta ra,
dok br zi na kre ta wa iz no si do tri me tra u
se kun di. Eks pe ri men tal ni mo de li ima ju dva
elek tri~ na mo to ra. Kre ta we i ori jen ta ci ja
se pra te ra ~u na rom, ko ji obez be |u je i ko mu -
ni ka ci ju iz me |u ro bo ta i ope ra te ra, od no -
sno pre nos sli ke i po da ta ka ko je pri ma ju ro -
bot ski sen zo ri. Sen zo ri su po ve za ni na jed -
nu mer nu je di ni cu, gde se po da ci upo re |u ju
ka ko bi se obez be di li po lo ̀ aj i kre ta we ro -
bo ta pre ko kon ta ka ta ko je ro bot ima na no -
ga ma. Raz ma tra se i mo gu} nost da se sle de }a
ge ne ra ci ja ro bo ta Ri SE kre }e po ver ti kal nim
po vr {i na ma po mo }u su ve ad he zi je.
Robot GvardijumIz ra el ta ko |e ima ro bo te u voj nim je -
di ni ca ma. Oni vi de i u mra ku, ni ka da ne
spa va ju na stra ̀ i, a mo gu da no se vi {e od
300 ki lo gra ma te re ta. „Gvar di jum“ je ro bot
na da qin sku kon tro lu, vo zi lo ko me ne tre ba
vo za~. Raz vi la ga je fir ma „G-Ni us Un ma -ned Gra und Si stems“. Vla sni {tvo je iz ra el -
ske voj ske i usko ro }e se na }i u pr vim bor -
be nim re do vi ma, za jed no sa bes pi lot nim le -
te li ca ma i osta lim si ste mi ma za ~i je upra -
vqa we ni je po tre ba qud ska ru ka.
Re~ je o ~e tvo ro to~ ka {u ko jim upra vqa
~o vek iz po seb ne ko mand ne so be, ko ja se na -
la zi da le ko od boj nog po qa. Ro bot na se bi
mo ̀ e da ima ka me re, opre mu i sen zo re za
no} no osma tra we, ali i te {ko na o ru ̀ a we.
Ro bo tu je sma we na mo gu} nost sa mo -
stal nog upra vqa wa, a pra te }i pro gra mi ra -
ne pu ta we, „gvar di jum“ mo ̀ e sam da pa tro -
li ra du` ogra |e nog pro sto ra ili kroz grad,
jer ima spo sob nost da se sna |e na ras kr sni -
ca ma, u sa o bra }a ju i s ozna ka ma na pu tu. Ka -
me ra, na ~i ji sni mak se „osla wa“, mo ̀ e da
ske ni ra oko li nu u kru gu od 360 ste pe ni.
Sen zo ri ko ji su ugra |e ni u vo zi lo {a qu upo -
zo re we ope ra te ru ~im na i |e na bi lo {ta
sum wi vo. Na taj na ~in ope ra ter mo ̀ e da
pre u zme kon tro lu nad wim u bi lo kom tre -
nut ku – is pred se be ima dva vi deo-ekra na i
xoj stik, ali i vo lan i pe da le za gas i ko~ ni -
cu. „Gvar di jum“ ko {ta oko 600.000 do la ra, a
s ugra |e nim si ste mom za kon tro lu ce na mu
do sti ̀ e i do ne ko li ko mi li o na do la ra, u za -
vi sno sti od to ga ko ja opre ma }e bi ti in sta -
li ra na na vo zi lo.
15. januar 2009.
Ve ro vat no gra |a ni u bu du} no sti ne }e
stra ho va ti od ve li kih ro bo ta, kr ca tih ra -
ke ta ma i mi tra qe zi ma, ve} od mi ni ja tur nih
nad zor nih i {pi jun skih ure |a ja. Ka me ri s
mi kro fo ni ma, ugra |e noj u mi ni ja tur ni ro -
bot RC Dra gonFly, ma lo {to }e pro ma }i, dok
}e pri sut nost ro bo ta za si gur no pro ma }i
ono me ko ga pro ma tra. Na me wen je za pro -
na la ̀ e we une sre }e nih u ka ta stro fa ma.
RC Dra gonFly
16
DelFly Micro
Robot Mosquito-anti-militant bionichornet – Izrael
Climbing-
robot-koji se
pewe uz zid
Hedge podvodni
robot
Hedge robot
Caterpillar
I bri tan ski pro iz vo |a~ oru` ja „BAEsi stems” po kre nuo je kon struk ci ju elek tron -
skih ro bo ta za ame ri~ ku voj sku i Na to, ko ji
bi slu ̀ i li kao „iz vi |a ~i”. Voj ni ci }e ih no -
si ti sa so bom do pr vih bor be nih li ni ja, a
za tim }e ih ma lim vo zi li ma tran spor to va ti
{to bli ̀ e ne pri ja te qu. Ro bo ti }e ta da iz -
la zi ti i kre ta ti se sa mi kroz zgra de i ru -
{e vi ne ka ko bi ot kri li po ten ci jal ne mi ne,
sklo ni {ta ili za se de.
Pro jek ti pr vih ro bo ta-pa u ka su u za vr -
{noj fa zi. Na u~ ni ci se na da ju da }e se usko ro
po ja vi ti i elek tron ski lep ti ri. Po je di ni }e
bi ti opre mqe ni ma lim ka me ra ma ili sen zo -
ri ma za ot kri va we he mij skog, bi o lo {kog ili
ra di o ak tiv nog oru` ja. Voj ni ci }e na svo jim
mo ni to ri ma mo }i da pra te wi ho vo kre ta we.
Di rek tor bri tan skog pro gra ma ro bo ta
za voj ne po tre be Stiv Ska le ra na ja vio je da
}e bi ti pro iz ve de no vi {e raz li ~i tih ro bo -
ta ko ji }e mo }i da sa ra |u ju. Ne ki }e bi ti si -
}u {ni, du ̀ i ne tri de se tak cen ti me ta ra. Svi
}e za jed no ula zi ti u istu zgra du ka ko bi oba -
vi li raz li ~i te za dat ke. Sva ki ro bot, ka da
za po~ ne se rij ska pro iz vod wa ko {ta }e, oko
140 evra.
Ame ri~ ke oru ̀ a ne sna ge ubr za no ra de
i na raz vo ju ro bo ta ko ji bi mo gli da se upo -
tre be u slo ̀ e nim bor be nim si tu a ci ja ma za
spa sa va we ra we nih i po vre |e nih. Eks pe ri -
men ti {e se sa pro to ti pom hi dra u li~ nog ro -
bo ta ko ji bi mo gao da spa sa va ra we ne voj -
ni ke u si tu a ci ja ma u ko ji ma je to pre vi {e
opa sno za qu de. Kom pa ni ja Vek na ro bo tiksraz vi la je ~o ve ko li kog ro bo ta, sa sna ̀ nim,
hi dra u li~ nim „ru ka ma“ i no ga ma sa ugra |e -
nim gu se ni ca ma, ko je mo gu da sa vla |u ju raz -
li ~i te te re ne, pe wu se i spu {ta ju ste pe ni -
ca ma – ro bot Ber. Pod se }a na ~o ve ka u kle -
~e }em sta vu, s tim {to ume sto bu ti na i ce va -
ni ca ima gu se ni ce. Spe ci jal ni si stem za
odr ̀ a va we rav no te ̀ e omo gu }a va mu da se
kre }e i sa sklo pqe nim i sa is pru ̀ e nim no -
ga ma. U us prav nom sta vu vi sok je me tar i 80
san ti me ta ra, ali ako sa vi je no ge u ko le ni ma,
a u ku ko vi ma se nag ne sa svim na pred, Berznat no sma wu je pro fil, {to je zna ~aj no za
bor be ne si tu a ci je. We go ve hi dra u li~ ne ru ke
de lu ju sli~ no kao vi qu {kar, ali sa ne ̀ ni -
jim po kre ti ma, a mo gu da po dig nu i no se te -
ret od 227 ki lo gra ma, naj du ̀ e sat.
Ope ra ter na bez bed noj uda qe no sti
kon tro li {e ro bo ta da qin skom ko man dom, a
po mo }u vi deo-ka me ra i mi kro fo na mo ̀ e da
vi di i ~u je {ta se do ga |a na li cu me sta. Kom -
pa ni ja Vek na ro bo tiks o~e ku je da bi te sti ra -
we ro bo ta, u re al nim uslo vi ma, mo glo da
po~ ne za pet go di na.
Ostali roboti
I u Ja pa nu se ra z vi ja ju ro bo ti raz li -
~i tih na me na. Fir ma Hi ta ~i ne dav no je pri -
ka za la usa vr {e nu ve r zi ju eks pe ri men tal nog
ro bo ta Imju (EMI EW). On ima trup, gla vu i
ru ke, ali ume sto no gu ima dva to~ ka. Do wi
si stem za kre ta we pre -
u zet je sa ame ri~ ke
plat for me za in di vi -
du al ni pre voz „Se gvej”,ko ja ima sa mo dva pa -
ra lel na to~ ka, a rav -
no te ̀ u odr ̀ a va usa vr -
{e nim ser vo mo to ri ma
i sen zo ri ma. Imju je po -
ka zao iz van red nu po -
kre tqi vost i pri li~ nu
spret nost ru ku. Ugra |e -
ni sen zo ri omo gu }a va ju
mu da vi di i pra vo vre -
me no iz beg ne pre pre ke.
Po mo }u sen zo ra
ro bot mo ̀ e, me |u ra z -
li ~i tim zvu ci ma, od re -
di ti oso bu ko ja mu se
ob ra }a, sa raz da qi ne
od oko me tra. Po {to
ima i ure |aj za sin te zu go vo ra, Imju mo ̀ e da
go vo ri pri li~ no pri rod nim gla som. Po se du -
je fond od oko sto ti nu re ~i. We go ve ru ke
ima ju {est ste pe ni slo bo de, {to obez be |u je
sa svim pri rod ne po kre te, a {a ka ma mo ̀ e
da pri hva ta i dr ̀ i ob jek te. Za sa da slu ̀ i
sa mo za de mon stra ci ju i eks pe ri men te. Fir -
ma Hi ta ~i }e ga, naj ve ro vat ni je, za po sli ti
kao tu ri sti~ kog vo di ~a ili re cep ci o ne ra.
Ne dav no je i ja pan ski Na ci o nal ni in -
sti tut za sa vre me nu in du strij sku teh no lo gi ju
pri ka zao pro to tip ro bo ta HRP-2, ko ji go vo -
ri, ~u je i raz u me ver bal ne ko man de. Ia ko su
mu po kre ti po ma lo kru ti i spo ri, a glas mo -
no ton, ro bot mo ̀ e da, po mo }u da qin ca na
gru di ma, ukqu ~i te le vi zor ili do ne se pi }e.
Za ne ko li ko go di na ~o ve ko li ki ro bot mo gao
bi da do bi je po sao po mo} ni ka u mno gim do -
ma }in stvi ma.
Ja pan ski Na ci o nal ni in sti tut raz vi ja
i ro bo ta Pro met, ko ji oba vqa raz li ~i te po -
slo ve, re a gu je na ko man de, pre po zna je i hva -
ta tro di men zi o nal ne pred me te. Ka da mu za -
tra ̀ i te kon zer vu hlad nog pi }a on od la zi do
fri ̀ i de ra, otva ra vra ta, uzi ma pi }e, za -
tva ra vra ta i do no si pi }e do sto ~i }a u dne -
v noj so bi. Po kre ti su mu spo ri, ali kon stru -
k to ri ka ̀ u da je to za to {to je po de {en na
naj spo ri ju br zi nu.
Ro bot mo ̀ e i bez mi kro fo na da shva ti
ka da se we mu ob ra }a, a funk ci o ni {e ta ko
{to o~i ma po sma tra oko li nu. Na we mu se
vi di ka ko uza jam no de lu ju re gi stra ci ja po -
kre ta i vi zu el no pre po zna va we. Pred vi |e no
je da se ko ri sti za po mo} qu di ma sa te {ko -
}a ma u kre ta wu. Kon struk to ri ka ̀ u da ro -
bot mo ̀ e da opo na {a ve }i nu qud skih po kre -
ta, osim tr ~a wa, ali pro iz ve di bu ku zbog
me tal ne kon struk ci je. Pro met je spre man za
upo tre bu, pa bi ve} 2010. mo gao da po ma ̀ e
u do mo vi ma i kan ce la ri ja ma {i rom sve ta.
17
SWORDS – si stem za iz vi |a we,
osma tra we i spe ci jal na oru` ja (Spe ci -al We a pons Ob ser va ti on Re con na is san ceDe tec ti on Systems) je ste bor be ni ro bot
ko ji pred sta vqa pi o ni ra no ve vr ste
ra to va wa – bor ba s pro tiv ni kom vo di
se ure |a ji ma za da qin sko upra vqa we.
To ni je pa met no oru` je, ve} su ro gat za
voj ni ka na boj nom po qu. Ro bot po se du -
je ve li ku pre ci znost, {to po ve }a va
we go vu bor be nu efi ka snost. Mo ̀ e da
po go di me tu ve li ~i ne nov ~i }a, sa 328
jar di. U jed nom te stu, SWORDS je
ostva rio 70 od 70 po go da ka u cen tar.
SWORDS je ste naj o pa sni ji ro bot
ko ji je na ru ~i la ame ri~ ka voj ska za
bor be ne ope ra ci je u Ira ku. Opre mqen je ka me ra ma i oru` jem, a po ma ̀ e voj ni ci ma u ur ba -
nim bor ba ma, gde su qud ski gu bi ci naj ve }i. Ro bot, me |u tim, ni je oprav dao o~e ki va wa. We -
gov au to nom ni si stem za upra vqa we za ka zao je i ro bot je pu cao on da ka da ni je tre ba lo – u
ba zi. Pro iz ve de ni ro bo ti po sla ni su na do ra du, a po sto ji mo gu} nost i da SWORDS po sle
pre prav ki ne no si oru` je.
SWORDS25
SWORDS robot kog je
naru~ila ameri~ka vojska za
borbene operacije u Iraku
LAND Robot BigDog andController
Robotika
Ro bot-ri ba, opre mqe na sa ne ko li ko
sen zo ra, ko ju su ne dav no pred sta vi li ja pan -
ski na u~ ni ci, mo ̀ e se ko ri sti ti za po sma -
tra we ri ba u oke a nu ili za ot kri va we o{te -
}e wa naft nih plat for mi. Na pra vqen po
uzo ru na „koi”, jed nu vr stu ja pan skog ukra -
snog {a ra na, be lo-cr ve no-zlat ni ro bot na
da qin sku kon tro lu pli va i mr da re pom kao
pra va ri ba. Ve {ta~ ki {a ran, du ga ~ak 80
san ti me tra, mo ̀ e da ko ri sti sen zo re u usti -
ma ka ko bi me rio kon cen tra ci ju ki se o ni ka u
vo di, {to je zna ~a jan fak tor za zdra vqe ri -
ba, is ta kao je vo |a pro jek ta Te cuo I}i ki za ki
iz fir me „Rjo mei Gi ken” u Hi ro {i mi. [a -
ran-ro bot ko {tao je 30 mi li o na je na
(250.000 do la ra). Ve }i na ro bo ta ra di na
elek tri~ ni po gon, {to zna ~i da na se bi no se
ba te ri je ili je po ve zan ka blo vi ma.
Stru~ wa ci sa Uni ver zi te ta u Tek sa su
eks pe ri men ti {u sa dve vr ste ve {ta~ kih mi -
{i }a, ko ji kao iz vor ener gi je ko ri ste me ta -
nol. Pr va vr sta za sni va se na spo sob no sti
`i ce od ni kla i ti ta ni ju ma, pre svu ~e ne pla -
ti nom, da se sa vi ja i is pra vqa ka da pla tin -
ski po kri va~ do |e u do dir sa me ta no lom, vo -
do ni kom i ki se o ni kom. Pla ti na re a gu je sa
po me nu tim ga so vi ma stva ra ju }i to plo tu ko ja
sa vi ja `i cu. Ka da se ga so vi uklo ne, `i ca se
vra }a u pr vo bit ni ob lik. Dru gi eks pe ri men -
tal ni ve {ta~ ki mi {i} na pra vqen je od na -
no cev ~i ca pre svu ~e nih ka ta li za to rom. Na -
u~ ni ci ka ̀ u da taj mi {i} ni je sna ̀ an po put
pret hod nog, ali ima po ten ci jal da ga pre tek -
ne. Eta nol re a gu je sa ki se o ni kom i ka ta li za -
to rom stva ra ju }i elek tri~ ni na boj ko ji iza -
zi va eks pan zi ju plo ~i ce od na no cev ~i ca. Ve -
li ka pred nost tog mi {i }a ogle da se u to me
{to isto vre me no de lu je i kao kon den za tor
ko ji se na pu ni stru jom za ka sni je ko ri {}e we.
Strategija razvoja
Je dan od pro gra ma ame ri~ kih ro bot -
skih raz voj nih la bo ra to ri ja je ste i pro je kat
za ame ri~ ki na pad ni si stem kop ne ne voj ske
bu du} no sti – U. S. Army's Fu tu re Com bat Sys-tems – FCS, ko jim je de fi ni sa na stra te gi ja
za una pre |i va we bor be nih i ko -
mand nih si ste ma u ce lo kup nom
od bram be nom si ste mu. Stra te -
gij ski plan pred vi |a in te gri sa ni
bor be ni si stem, a do sa da je
ostva re no sa mo 80 od sto pro jek -
ta. Voj ni stru~ wa ci ko ji pra te
raz voj si ste ma FCS sma tra ju da
se po stig nu tim re {e wi ma jo{
uvek ne obez be |u je po kri ve nost
boj nog po qa in te li gent nim osma -
tra~ kim si ste mi ma, ali ni in te -
gra ci ja bor be nih si ste ma za dej -
stvo po pro tiv ni~ kim sna ga ma.
Pri to me, ima se u vi du in -
te gra ci ja po da ta ka iz si ste ma za
osma tra we boj nog po qa sa sa te -
li ta, iz bes pi lot nih le ti li ca,
mul ti funk ci o nal nih MU LE ro bo -
ta, oklo pqe nih ro bo ti zo va nih
vo zi la (Ar med Ro bo tic Ve hic les – ARV) ma se od
9,3 to ne. U raz voj nim pla no vi ma za cr ta no
je ob je di wa va we po da ta ka sa MU LE i ARV ro -
bo ta, ~i me bi se obez be di la wi ho va efi ka -
snost. Pred vi |a se i raz vi ja jo{ jed na va ri -
jan ta na o ru ̀ a nih la kih ro bo ti zo va nih ju ri -
{nih vo zi la ARV-A-L (Ar med Ro bo tic Ve hic le-As sa ult-Light) sa ure |a ji ma za iz vi |a we,
osma tra we bo ji {ta, utvr |i va we pro tiv ni~ -
kih ci qe va (Re con na is san ce, Sur ve il lan ce andTar get Ac qu i si ti on – RSTA), kao i za dej stvo po
wi ma va tre nim oru |i ma. Za to je na ziv kom -
plet nog pro jek ta Bor be ni si stem bu du} no sti
(Fu tu re Com bat Systems – FCS), bri gad ni bor -
be ni tim (Bri ga de Com bat Te am – BCT), kop -
ne no vo zi lo sa da qin skim upra vqa wem (Un -man ned Gro und Ve hic le – UGV), tim za in te -
gra ci ju (In te gra ted Pro duct Te am – IPT), ili
skra }e no FCS (BCT) UGV IPT.Tvor ci no ve te o ri je ra to va wa, uz po -
mo} ro bo ti zo va nih vo zi la, ima ju u vi du in -
te gra ci ju ma lih i ve }ih ju ri {nih ro bot skih
vo zi la na da qin sko upra vqa we i wi ho vo
ko ri {}e we kao po dr {ku bor be nim oklop -
nim vo zi li ma sa qud skom po sa dom. Pre o -
sta je jo{ da se utvr di sce na rio upo tre be
ro bo ta u bor be nim uslo vi ma – dej stva ti mo -
va, ~e ta i bor be nih gru pa – u tak ti~ kim okvi -
ri ma, li i u ope ra ci ja ma.
Borbeni sistem
budu}nosti
Raz vi ja we uni ver zal ne vi {e na men ske
ro bo ti zo va ne plat for me ob u hva }e no je {i -
rim pro jek tom – „Bor be ni si stem bu du} no -
sti”. Za pro je kat je sva ke go di ne pred vi |e no
iz dva ja we naj ma we oko 21 mi li jar de do la -
ra. Pro jek tom je pred vi |e na upo tre ba so -
fi sti ci ra nog ko mu ni ka ci o nog si ste ma i vo -
zi la sa i bez bez qud ske po sa de. FCS pod -
ra zu me va da se do 2010. go di ne od re |en
broj voj ni ka za me ni ro bo ti ma, ka ko bi se
uma wi le `r tve u bor be nim dej stvi ma i sma -
wi li fi nan sij ski tro {ko vi.
Ge ne ral pu kov nik Den Za ni ni, za mje nik
di rek to ra pro jek ta FCS ka ̀ e:
„Bor be ni si stem bu du} no sti tre ba da
una pre di efi ka snost je di ni ca u tak ti~ koj
bor be noj si tu a ci ji i voj ni ka u~i ni efi ka -
sni jim i bez bed ni jim ne go {to je to slu ~aj
da nas. Ovim se uve }a va ju {an se da voj nik
pre ̀ i vi bor bu”.
Pro je kat se usme ra va i na tre }u di -
men zi ju – va zdu {ni pro stor. Pred vi |a upo -
tre bu 18 bes pi lot nih le ti li ca u kop ne nim
sna ga ma. Da nas se rat ne mo ̀ e raz u me ti bez
in for ma ti~ ke di men zi je ko ja ob u hva ta po -
seb nu kom pju ter sku mre ̀ u. Ona obez be |u je
upra vqa we i ko ri {}e we ro bo ti zo va nih
bor be nih si ste ma. Ro bo ti zo va ne le ti li ce i
ro bot ska vo zi la mo gu se ko ri sti ti za iz vi -
|a~ ke de lat no sti, osma tra we bo ji {ta, utvr -
|i va we i se lek ci ju ci qe va, ali i dej stvo po
wi ma, pod pret po stav kom da uspe {no funk -
ci o ni {e kom pju ter ska in for ma tiv na i ko -
mu ni ka ci o na mre ̀ a.
Vi {e na men ske plat for me mo gu se ko ri -
sti ti i za lo gi sti~ ke po slo ve – do tur mu ni ci -
je sna ga ma u pr voj bor be noj li ni ji, sna b de -
va we hra nom, le ko vi ma, pre voz za li ha i pr va
me di cin ska po mo}. Mo gu se upo tre bi ti i za
ot kri va we min skih po qa, pra vqe we pro la za
za pe {a di ju i ten ko ve ili otva ra we pro la za
u for ti fi ka cij skim pre pre ka ma.
Kor po ra ci ja iRo bot ba vi se iz ra -
dom ro bo ta za in du strij ske, po li cij ske i
voj ne svr he. Naj bo qi kli jent im je ame -
ri~ ka voj ska, ko ja sve vi {e ro bo ta {a -
qe na front. SUGV je ste akro nim za
Small Un ma ned Gro und Ve hic le, ~i me se
po ku {a va na gla si ti sve stra nost tog ma -
log ro bo ta. On je, iz me |u osta log, pred -
vi |en i za no {e we oru` ja. Ame ri~ ka voj -
ska ga naj ~e {}e ko ri sti za is pi ti va we
pred me ta za ko je sum wa da su im pro vi -
zo va ne eks plo ziv ne na pra ve. Do voq no je
ma li da mo ̀ e sta ti u voj ni~ ki ra nac.
SUGV
15. januar 2009.18
Prototip
Gladiator robota
DragonRunnerrobot
Roboti vojnici
Pen ta gon pred vi |a da }e ro bo ti za de -
se tak go di na bi ti zna ~aj na bor be na sna ga u
bu du }im ame ri~ kim oru ̀ a nim sna ga ma. Is -
tra ̀ i va wa u toj obla sti i raz voj ro bo ta
kqu~ ni su deo na po ra ame ri~ kog voj nog ru -
ko vod stva da i da qe bu de vo de }a svet ska voj -
na si la i po bed nik u ra to vi ma 21. ve ka.
Pro je kat vre dan 127 mi li jar di do la ra –
„Bor be ni si stem bu du} no sti” – isto vre me no
je naj ve }i po je di na~ ni voj ni pro je kat u isto -
ri ji SAD. Pen ta gon pla ni ra da ulo ̀ i de se -
ti ne mi li jar di u au to ma ti zo va ne oru ̀ a ne
sna ge. Zbog tro {ko va pre o bra ̀ a ja voj ske do
2010. go di ne bu xet }e po ra sti za oko 20
pro ce na ta – sa tra ̀ e nih 419,3 mi li jar di
do la ra na 502,3 mi li jar de za 2010, ne ra -
~u na ju }i tro {ko ve ra to va wa. Ukup ni go di -
{wi tro {ko vi za no vo oru` je tre ba da po -
ra stu za 52 od sto – sa 78 mi li jar di na 118
mi li jar di do la ra.
Voj ni pla ne ri ka ̀ u da }e voj nik ro bot
u po ~et ku bi ti da qin ski na vo |en, a ka ko se
teh no lo gi ja bu de raz vi ja la ta ko }e ra sti i
wi ho va au to no mi ja.
Ro bot voj nik je san Pen ta go na ve} 30
go di na. Oni ko ji na tim pro jek ti ma ra de ka -
`u da }e tre ba ti naj ma we jo{ 30 go di na da
se pla no vi u pot pu no sti ostva re. Pro ce wu je
se da }e Pen ta gon do 2035. go di ne da ra z vi -
je ro bo ta ko ji }e iz gle da ti, mi sli ti i bo ri -
ti se kao voj nik.
Ro bo ti u bor bi mo gu da iz gle da ju i da
se kre }u kao qu di, trak to ri ili ten ko vi, bu -
ba {va be, gu se ni ce, ska kav ci ili da le te kao
{i {mi{, lep tir, pti ca ili se kre }u po put
zmi ja. Sa raz vo jem na no teh no lo gi je – na u ke o
ve o ma ma lim struk tu ra ma – oni mo gu po sta ti
ro je vi sit nih me ha ni~ kih stvo re wa. U Pen ta -
go nu je za cr ta no da bu du }i ro bo ti mo gu da te -
gle mu ni ci ju, a isto vre me no i sku pqa ju oba -
ve {te wa, pre tra ̀ u ju zgra de ili uni {ta va ju
bun ke re i pra ve pro la ze u min skim po qi ma.
Da nas ve} ne ko li ko sto ti na ro bo ta ra di na
ne u tra li sa wu min skih po qa u Ira ku, pre tra -
`u ju pe }i ne u Av ga ni sta nu, ali su i na o ru ̀ a -
na stra ̀ a u skla di {ti ma oru` ja.
U apri lu
2008. u Bag dad
je sti gla na o ru -
`a na ver zi ja
ro bo ta ba ca ~a
bom bi, ko ji je
spo so ban da is -
pa li 1.000 pro -
jek ti la u mi nu tu.
Kon tro li {e ga
voj nik sa lap-
top ra ~u na ra.
To je pr va ma -
{i na ko ja je za -
u ze la po lo ̀ aj na li ni ji fron ta.
Pro gra mi se ostva ru ju jo{ od 2000. go -
di ne ka da je Kon gres pri hva tio i odo brio
sred stva za pred lo ge da tre }i na vo zi la na
kop nu i tre }i na avi o na da le kog do me ta mo ra
da bu de ro bo ti zo va na u ro ku od de set go di na.
Pro je kat FCS oku pio je naj mo} ni je
kom pa ni je iz sek to ra voj ne in du stri je, po -
put Bo in ga, D`e ne ral daj na mik sa i Nor tropGra ma na. Nor trop Gra man je ve} te sti rao
bes pi lot ni, pot pu no au to ma ti zo van he li -
kop ter, ko ji tru pa ma na te re nu, u sva kom
tre nut ku, da je kom ple tan vi deo-sni mak boj -
nog po qa. Mre ̀ a upra vqa wa i ko man do va -
wa pru ̀ a i dru ge mo gu} no sti. Po mo }u bi o -
me trij ske teh ni ke mo gu }e je pra ti ti i zdrav -
stve no i psi hi~ ko sta we voj ni ka na bo ji {tu,
ali i is prav nost opre me. Si stem omo gu }u je
voj ni ci ma da po sma tra ju pro tiv ni ka, a da
su pri tom ne vi dqi vi. Ste ~e na is ku stva po -
ka zu ju da se pri me nom po me nu te teh no lo gi je
po ve }a va efi ka snost bor be nih dej sta va, a
qud ski gu bi ci sma wu ju do 30 od sto.
„Bor be ni si stem bu du} no sti” je za
ame ri~ ku kop ne nu voj sku naj va ̀ ni ji pro -
gram mo der ni za ci je i opre ma wa u na red -
nim de ce ni ja ma. Pla ni ra no je we go vo fi -
nan si ra we do 2030 go di ne. On ukqu ~u je i
ob je di wa va 14+1+1 si ste ma, ko ji se sa -
sto je od au to nom nih ze maq skih sen zo ra –
svo ju funk ci ju oba vqa ju bez qud skog nad zo -
ra (Unat ten ded Gro und Sen sors – UGS) –lan ser skih si ste ma za dej stvo na ci qe ve u
ne po sred nom okru ̀ e wu (Non-Li ne of Sight –La unch System - NLOS-LS), dve kla si~ ne bes -
pi lot ne le ti li ce u org ni za cij skom sa sta vu
vo da, ko mand ni bri gad ni tim (Bri ga de Com -bat Te am – BCTec he lons), dve kla se kop ne nih
vo zi la bez qud ske po sa de, ma lo vo zi lo na
da qin sko upra vqa we (Small Un man ned Gro -und Ve hic le – SUGV), vi {e na men sku plat -
for mu MU LE (Mul ti fun cti o nal Uti lity/Lo gi sticsand Equ ip ment Ve hic le – MU LE Va ri ants), osam
vo zi la sa qud skom po sa dom, di gi ta li zo va -
na mre ̀ a 14+1, ukqu ~u ju }i i voj ni~ ke po -
sa de 14+1+1.
FCS ob je di wa va sve voj ne ser vi se
ame ri~ ke voj ske u mre ̀ ni si stem nad si ste -
mi ma, raz vi jen kao upra vqa~ ki si stem za
Kop ne nu voj sku SAD. Pla ni ra no je da se
raz vi ja i u pot pu no sti za ̀ i vi 2030. go di -
ne. Te sti ra we teh ni~ kih kom po nen ti si ste -
No vi tip ro bo ta Dra gonFly je ste Bat. To je le te }a spra va, mo -
de li ra na ta ko da li ~i na {i {mi {a. Uni ver zi tet u Mi ~i ge nu do -
bio je za we gov raz voj od ame ri~ kog Mi ni star stva od bra ne oko
de set mi li o na do la ra. U slu ~a ju da po ~et ni re zul ta ti raz vo ja bu -
du do bri pred vi |e no je jo{ 12,5 mi li o na do la ra. Bat je za mi {qen
kao mi ni ja tur na le te }a spra va (du ga 15 san ti me ta ra), ko ja bi bez
po tre ba za ~o ve ko vom da qin skom in ter ven ci jom, mo gla le te ti iz -
nad pro tiv ni~ ke te ri to ri je i osma tra ti je sen zo ri ma.
Sen zo ri ukqu ~u ju dnev ne i no} ne ka me re, mi ni ja tur ni ra -
dar, de tek to re ra di o ak tiv nog zra ~e wa i raz li ~i tih ga so vi tih
sup stan ci, a mo gu de tek to va ti i bi o lo {ke otro ve. Ro bot mo ̀ e
da no si i ose tqi ve mi kro fo ne za de tek ci ju zvu ko va. Bat bi po -
kre ta la ba te ri ja ko ja se do pu wu je sun ~e vom ener gi jom. To bi mu
obez be di lo du gu au to no mi ju ra da.
Bat
25
Robot Spinyball
RXex robot
Bat – lete}a naprava modelirana
po uzoru na {i{mi{a
da pri pre mi ti mo ve ro bo ta za fud bal ski
tur nir. Fud ba le ri ma ni je sme ta lo o{tri je
ru ko va we. Ro bo ti su se kre ta li i {u ti ra li
sa mo stal no. Ni je bi lo `i ca i da qin skih
upra vqa ~a. Ro bo ti su iz gle da li kao qu di,
ali su im po kre ti bi li ne spret ni i gru bi.
Ta ker Bal~, je dan od or ga ni za to ra tur ni -
ra, o~e ku je da }e se na ro bo ku po vi ma stvo -
ri ti tim ro bo ta ko ji }e po be di ti pra ve
svet ske {am pi o ne u fud ba lu 2050. go di ne.
On ta ko |e ve ru je da }e ro bo ti usko ro
mo }i da po ma ̀ u qu di ma kod ku }e, {to ve}
~i ne ne me sti ma ude sa. U si mu la ci ji spa si -
la~ ke ak ci je, ro bo ti su sta vqe ni u na iz gled
sru {e nu zgra du. Oni mo ra ju da za o bi |u
pre pre ke, pop nu se ste pe ni ca ma do lut ki
ko je pred sta vqa ju `r tve.
„Po seb no su za ni mqi ve ze mqe po put
Ira na, ko je ima ju fan ta sti~ ne in ̀ e we re,
ali ne ma ju sa vre me nu kom pju ter sku teh no -
lo gi ju, ka me re i sli~ no. Teh no lo gi ja ko ja je
upo tre bqe na za pra vqe we wi ho vih ro bo ta
je sta ra pet go di na, ali wi ho vo in ̀ e wer -
sko i pro jek tant sko ume }e u pot pu no sti dr -
`i ko rak sa raz vi je nim ze mqa ma sve ta i
oni po sti ̀ u od li~ ne re zul ta te”, ka ̀ e Bal~.
Ju ni or ski tim iz Ira na bra ni {am pi -
on sku ti tu lu. Wi ho vi ro bo ti su re zul tat
efi ka snog in ̀ e wer stva i de lu ju pa met ni je
od osta lih na te re nu. ^lan ti ma, Amir He -
ra ba di, ka ̀ e da su pret hod no mo ra li da
po ra ze kon ku ren te kod ku }e da bi sti gli na
po sled wi Ro bo kup u fud ba lu.
Iran ski ro bo ti ima li su od li~ ne re -
zul ta te na Ro bo ku pu 2007. Po ra zi li su ti -
mo ve iz Ita li je, Ja pa na, Poq ske, Ma |ar -
ske i SAD. Ro bo kup 2008 odr ̀ an je u [an -
ga ju, u Ki ni, ne po sred no pre po ~et ka let -
wih olim pij skih iga ra u Pe kin gu.
Zna wa o kon stru i sa wu ro bo ta – me ha -
ni~ kog bi }a ko je ima au to no mi ju de lo va wa,
spo sob nost za kqu ~i va wa – ob je di wa va ju
me ha ni ku, in for ma ti~ ke na u ke, ali i raz -
voj soft ve ra, ko ji tre ba da omo gu }i funk -
ci o ni sa we in te li gent nog bor ca su tra {wi -
ce. Do me ti upo tre be ta kvih ro bo ti zo va nih
ure |a ja je su da le ko se ̀ ni i ve} pre va zi la -
ze na {u ma {tu.
Ni ko la OSTO JI]
15. januar 2009.20
ma po ~e lo je 2008. go di ne u Pr voj ju ri {noj
bri ga di i tra ja }e do 2015. go di ne. Do
2030. bi }e ugra |en u 15 bri ga da ame ri~ ke
voj ske. Do ta da }e se ras pra vqa ti o svim
aspek ti ma funk ci o ni sa wa Bor be nog si ste -
ma bu du} no sti, mo gu} no sti ma i na ~i nu pri -
me ne u tak ti~ kim i dru gim uslo vi ma. Po seb -
na pa ̀ wa usme ri }e se na ko ri {}e we vi {e
ti po va ro bo ta u slo ̀ e nim mi si ja ma (tak -
ti~ kim dej stvi ma), na pri mer, bes pi lot nih
le ti li ca za osma tra we, pre no {e we po da -
ta ka sa mo hod nim vo zi li ma bez qud ske po -
sa de unu tar zo ne bor be nih dej sta va i ko -
or di na ci ja sa osta lim de lo vi ma si ste ma.
Efikasnost,
ekonomi~nost i etika
Ka da je re~ o pro jek tu FCS, uz teh ni~ ke
ka rak te ri sti ke bor be nih si ste ma bu du} no -
sti, zna ~aj na je i we go va efi ka snost, eko -
no mi~ nost i eti ka upo tre be. Sa sta no vi -
{ta bu du }e upo tre be raz mi {qa se o pu noj
efi ka sno sti, ko ja se mo ̀ e po sti }i ako se
ro bo ti u~i ne au to nom ni u od no su na za dat -
ke ko ji se pred wih po sta vqa ju. Na u~ ni ci
ima ju u vi du zna ~a jan na pre dak na u ke, teh -
no lo gi je i in for ma ti~ kih sa zna wa u bu du} -
no sti. Na to ra ~u na i ame ri~ ko Mi ni star -
stvo od bra ne i Agen ci ja DAR PA, ko ja je, na
pri mer, jo{ u 2004. go di ni po nu di la mi li -
on do la ra teh ni ~a ri ma i in ̀ e we ri ma SAD
da iz ra de ro bot sko vo zi lo ko je }e ima ti
au to no man na vi ga ci o ni si stem i sa mo stal -
no pre va li ti pu ta wu od 241 ki lo me tra po
pu sti wi Mo ha va, od Ka li for ni je do Ne va -
de. Za tr ku, u ko joj ne sme bi ti in ter ven ci -
ja do fi ni {a, pri ja vqe no je 15 vo zi la.
Naj bo qe se po ka za lo vo zi lo ko je je sa ~i -
nio tim in ̀ e we ra sa Uni ver zi te ta Stan -
ford, u Ka li for ni ji. Wi ho vo vo zi lo au to -
nom no je pre {lo sta zu za {est sa ti i 53
mi nu te. Ciq tr ke bio je da se is pi ta ju mo -
gu} no sti ro bo ta na to~ ko vi ma za pri me nu u
voj nom tran spor tu.
U 2007. go di ni DAR PA je po sta vi la nov
iza zov pred ame ri~ ke in ̀ e we re i teh ni ~a -
re – ori jen ta ci ja u ur ba nom okru ̀ e wu.
Pro {lo go di {wa tr ka ni je bi la uspe {na –
ni je dan ro bot ni je uspeo da stig ne do ci -
qa. Sli~ no je bi lo i pro {le go di ne.
Ta kvim tr ka ma, Voj ska SAD na me ra va
da sti mu li {e stru~ wa ke za ro bo ti ku ka ko
bi ubr za la raz voj bor be nih vo zi la bez
qud ske po sa de. Plan Pen ta go na je ste da do
2015. go di ne tre }i na kop ne nih voj nih vo -
zi la bu de ro bo ti zo va na.
U svet skoj {tam pi raz vi la se di sku -
si ja o eti~ kim aspek ti ma pri me ne ro bo ti -
ke. Za stup ni ci pri me ne ro bo ti zo va nih
ure |a ja u voj ne svr he tvr de da se na taj na -
~in sma wu ju qud ski gu bi ci u oru ̀ a nim dej -
stvi ma i da su po boq {a ni aspek ti pro tiv -
te ro ri sti~ ke bor be. Pro tiv ni ci upo tre be
ro bo ta ka ̀ u da je ne hu ma no ko ri sti ti me -
ha ni~ ke voj ni ke i po li caj ce u gu {e wu ne re -
da i upo tre bqa va ti ih pro tiv qu di, jer ta -
da rat gu bi smi sao. Na u~ ni ci i in ̀ e we ri
vi de per spek ti vu ro bo ta u bu du} no sti, po -
seb no u osva ja wu ko smo sa.
Roboigre
Ne ko li ko hi qa da qu di oku pi lo se pre
dve go di ne u San Fran ci sku ka ko bi pro -
ve ri li teh no lo {ke mo gu} no sti vi {e od 800
ro bo ta. Svo je vr sne ro bo i gre po sta le su
iz log ro bo ti~ ke ino va ci je – li me ne igra~ -
ke ima le su tri mi nu ta da eli mi ni {u kon -
ku ren ci ju. Mno gi od bor be nih ro bo ta ima -
li su ob lik ten ka.
Ute me qi va~ ro bo i ga ra Dej vid Ka li -
kins ka ̀ e da ro bo ti mo gu da igra ju i fud -
bal – ka me ra pra ti kre ta we lop te i po zi -
ci ju ro bo ta su par ni~ kog ti ma. Stra te gi ja je
pro gra mi ra na u ra ~u na ru. Sva ki od ro bo -
ta ko {ta oko 1.000 do la ra.
Ro bo i gre u San Fran ci sku oku pi le su
250 ti mo va iz 30 dr ̀ a va – uglav nom su u~e -
stvo va li stu den ti ele k tro ni ke, ra ~u nar -
stva ili ro bo ti ke. Oni ve ru j u da su ro bo ti
ko ji mi sle i po na {a ju se kao qu di na zna ka
na {e bu du} no sti.
Svet ski {am -
pi o nat u ro bo ti~ -
kom fud ba lu – Ro -
bo kup 2007 – ko ji je
ne dav no odr ̀ an na
ame ri~ kom In sti tu -
tu za teh no lo gi ju u
Xor xi ji, po tvr |u je
da su in te li gent ni
ro bo ti ve} deo na -
{e stvar no sti. U
gim na sti~ koj sa li
In sti tu ta, vi {e od
1.700 sred wo {ko -
la ca i stu de na ta,
ali i wi ho vih pro -
fe so ra oku pi lo se
Robot Gunbot 530
Ellos-rescuebot
ZErou-2 je ve o ma sa vre men i,
pret po sta vqa se, efi ka san si stem,
ali je, u sva kom slu ~a ju, je di ni
ope ra ti van an ti ba li sti~ ki
si ste m od bra ne u za pad noj
he mis fe ri. Po svo jim od li ka ma
za o sta je za si ste mom put S-400,
po seb no u sfe ri mo bil no sti i
ra zno vr sno sti ci qe va, ali je
we go va pred nost iz u zet no
do bar ra dar i spe ci ja li za ci ja
za ba li sti~ ke ci qe ve.
Si stem je uspe {no umre ̀ en
sa ame ri~ kim ra ke ta ma
pa tri ot.
Za sa da je di ni ope ra tiv ni si stem an ti ba -
li sti~ ke od bra ne na Za pa du je ste si stem
erou (Ar row – stre la). On je na stao ne to -
li ko zbog po tre be za sa mo do ka zi va wem
dr ̀ a ve Izra el u obla -
sti vi so ke teh no lo gi je ko li ko zbog nu ̀ ne i neo p -
hod ne od bra na od ve li kog bro ja si ste ma ze -
mqa–ze mqa ko je po se du ju okol ne ne pri ja teq ske
arap ske dr ̀ a ve. A mo ̀ da je naj ve }a pret wa
Izra e lu ze mqa ko ja ba{ i ni je su sed, ali ko ja
se de ce ni ja ma do ka za la kao pr vo ra zred ni ne -
pri ja teq u re gi o nu – Iran.
U pra sko zor je iran skog ra ket nog, ali i nu -
kle ar nog pro gra ma, Izra el je mo rao da ima sa -
vre me ne an ti ba li sti~ ke si ste me ko ji ma bi bra -
nio svo je gra do ve i voj ne in sta la ci je. Izra el je,
do du {e, na o ru ̀ an ame ri~ kim si ste mi ma pa tri -
ot jo{ od vre me na Pr vog za liv skog ra ta, ali je
taj hva qe ni si stem imao, pre ma re ~i ma ta da -
{weg ko man dan ta izra el ske voj ske, u~i nak 0 od -
sto. Ta ko re }i pro ma {io je sve i ni je imao ni je -
dan po tvr |en po go dak, dok su Sa da mo vi ska do vi
ili po ga |a li za da te ci qe ve ili pa da li zbog teh -
ni~ kih ne do sta ta ka.
Su o ~en sa ta kvom si tu a ci jom Izra el je kre -
nuo u raz voj svog si ste ma, ali uz sve srd nu po dr -
{ku ame ri~ ke in du stri je.
Si stem erou-2 je ste pro iz vod izra el ske
ae ro ko smi~ ke kor po ra ci je IAI i deo na ci o nal -
nog si ste ma pro ti vra ket ne od bra ne „Ho ma“
(ogra da na he brej skom). Ope ra ti van je na dve lo -
ka ci je u Izra e lu – od 2000. na lo ka ci ji kod Tel
Avi va, a od 2002. ju ̀ no od Ha i fe. Ka ko se na -
vo di, tra ju ras pra ve o po sta vqa wu i tre }e ba -
te ri je do 2012. go di ne.
Dvostepena raketa
Si stem erou-1 za po ~et je 1988. u sa rad wi
sa ame ri~ kim mi ni star stvom od bra ne i Sek to -
rom stra te {ke od bra ne i ini ci ja ti ve – DSDI.Pro gla {en je za naj bo qe re {e we i kre nuo je u
pret pro duk cij sku fa zu.
No vom ra ke tom erou-2 po stig nu te su znat -
no bo qe per for man se, a 14 te sto va je po tvr -
di lo we nu mo gu} nost da za i sta pre sret ne i obo -
ri ciq. To kom {est te sto va si mu li ran je ra ket -
ni na pad, dok je sed mi bio pr vi test sa pra vom
ba li sti~ kom ra ke tom. To kom 2004. obo re na je
ra ke ta skad-B. Test je oba vqen na ame ri~ kom po -
li go nu Po int Mu gu, i ra ke ta je obo re na na vi si -
21
25
Odbrambene
vatrene strele
I Z R A E L S K I A N T I B A L I S T I ^ K I S I S T E M E R O U - 2
ubr za we i lan si ra we ra ke te, a dru gi za do -
dat no ubr za va we i po di za we na vi si nu.
Mak si mal na br zi na ra ke te je 2,5 ki lo me -
tra u se kun di ili 10.700 ki lo me tra na ~as.
Du ga je se dam me ta ra, te {ka 1.300 kg, a ima
pre~ nik 800 mi li me ta ra. Mak si ma lan do -
met je 70, a kraj wi 90 ki lo me ta ra. Ra ke ta
je to li ko pre ci zna da po ga |a ~e ti ri me tra
od ci qa ko ji le ti br zi nom ve }om od 3 km/s,
to jest do 10.800 km/~.
Erou-2 ni je pred vi |e na za bor bu pro -
tiv kr sta re }ih ra ke ta i pro tiv ni ko vih avi -
o na, jer je mi ni mal na ope ra tiv na vi si na le -
ta ra ke te osam ki lo me ta ra, a mak si mal na
50.000 me ta ra prak ti~ no u pod ru~ ju gde le -
te is kqu ~i vo ba li sti~ ke ra ke te u za vr {noj
fa zi pu ta we. Ta da na sce nu stu pa boj na gla -
va ko ja po se du je „vo zi lo – ubi cu ra ke te“. Sa -
15. januar 2009.
ni od 40 ki lo me ta ra. Pro pao je sle de }i test
na istom po li go nu sa dva si mul ta na na pa da,
av gu sta 2004. go di ne. Na i me, ra dar je ot -
krio i na ci qao ra ke tu, ali si stem ni je us-
peo da je obo ri u za vr {noj fa zi le ta. To je
bio raz log da se ob u sta ve da qi te sto vi.
Osa vre me we na ra ke ta „erou-2 Blok 3“
je u na red nom te stu, de cem bra 2005, uspe la
da obo ri si mu li ra ne ci qe ve, ali ni je ot -
kri ve no na ko joj vi si ni. Zva ni~ no za do voq -
ni uspe hom, stru~ wa ci SAD i Izra e la za -
po ~e li su fa zu „Blok 4“, ko ja jo{ tra je.
Tom ra ke tom su, iz gle da, naj vi {e bi li
odu {e vqe ni Ame ri kan ci, ko ji su apri la ove
go di ne od lu ~i li da mi ni star stvo od bra ne
pro du ̀ i fi nan si ra we raz vo ja i pro iz vod -
we si ste ma erou-2, s tim da Izra el za po~ ne
raz voj si ste ma erou-3, ko ji }e mo }i da oba -
ra ba li sti~ ke ra ke te sred weg do me ta pri
ve }im br zi na ma i vi si na ma. Vla da SAD je
pro du ̀ i la fi nan si ra we na pet go di na – do
2013. go di ne. Ove go di ne bi tre ba lo da bu -
de te sti ra na no va ra ke ta erou-3.
Si stem erou se pro iz vo di de lom u
SAD, gde je kom pa ni ja „Bo ing“ do bi la ugo vor
da pro iz vo di 50 od sto de lo va u SAD (elek -
tro ni ku, bu ster i re zer vo ar za go ri vo).
„Bo ing“ }e bi ti i za du ̀ en za nad zi ra we ra -
da osta lih 150 ame ri~ kih kom pa ni ja, a u
Izra e lu se za vr {no skla pa ra ke ta. Pr ve
kom po nen te su sti gle 2005. i ubr zo su efi -
ka sno sklo pqe ne.
Ba te ri ja stre la se sa sto ji od ~e ti ri do
osam lan se ra, sva ki sa {est lan sir nih ce -
vi, ra dar skim kon trol nim cen trom, cen trom
za ko mu ni ka ci ju, cen trom za kon tro lu va tre
i ra dar skim cen trom.
Po mo} ni vod si ste ma erou-2 sa sto ji se
od lan sir nog kon trol nog cen tra „le {ni ko vo
dr vo“ (Ha zel nut Tree – hej zel nat tri), mon ti -
ra nog na plat for mu ka mi o na, ko ji kon tro -
li {e ~e ti ri do osam lan sir nih pri ko li ca
sa ra ke ta ma. Lan sir ni si stem je mo bi lan, a
sa vre me na ko mu ni ka ci ja omo gu }a va da bu de
uda qen i do 300 ki lo me tra od me sta na ko -
me su ra da ri i kon trol ni cen tri. Vre me po -
treb no za raz me {ta we je je dan sat.
Ra ke ta je dvo ste pe na, sa ~vr stim go ri -
vom. Pr vi ste pen se ko ri sti za po ~et no
22
Izra el je po ku {ao da pro da si stem
erou In di ji, ali su SAD za bra ni le pro -
da ju ra ke ta ko je su u prin ci pu de lo vr hun -
ske ame ri~ ke teh no lo gi je, a ko ja se, ka ko
se pret po sta vqa, ko ri sti i u ame ri~ kom
an ti ba li sti~ kom pro gra mu. Za to su is po -
ru ~e ni sa mo ra da ri „ze le na je la“.
Tur ska je od lu ~i la da ku pi si stem za
po tre be svo je od bra ne, a ta pro da ja ukqu -
~u je i izra el ske sa te li te ofek, me |u tim,
sve to ~e ka odo bre we SAD. Ju ̀ na Ko re ja
je, ta ko |e, ob ja vi la da ima na me ru da ku pi
si stem erou-2 i to 36 ra ke ta i 6 ra da ra.
Poku{aji prodaje
Ka da se ot kri je ra ke ta, od mah se
po ka zu ju na ma pi me sto lan si ra wa, po -
zi ci ja ra ke te i we na tra jek to ri ja, za -
kqu~ no sa pred vi |e nim me stom uda ra.
Me sto uda ra se pri ka zu je kao elip sa ko -
ja se sma wu je ka ko se ra ke ta pri bli ̀ a -
va, pre ci zi ra ju }i me sto uda ra. Cen tar
upra vqa wa va trom isto vre me no pra ti
do 14 ci qe va – ne pri ja te qe vih ra ke ta.
Upravqawe vatrom
sto ji se od boj ne gla ve i upa qa ~a po ve za nog
za ter mal ni tra ga~. Boj na gla va je vi so ko ek -
splo zov na, frag men ta ci o na i sa usme re nim
uboj nim dej stvom od 50 me ta ra (de lo kor po -
ra ci je „Ra fa el“).
Po red ter mal nog, ra ke ta po se du je i in -
fra cr ve ni tra ga~, kao po dr {ku, i ra dar ski
tra ga~ za ma le vi si ne (pro iz vod „Raj te o na“).
Mo}ni radar
Ra dar za kon tro lu va tre i osma tra we
„ze le na je la“ (Gre en Pi ne – grin pajn) EL/M-2090, de lo IAI elek tron ske gru pe, je ste ra dar
sa elek tron skim ske ni ra wem u op se gu L, na
fer kven ci ji 500 do 1.000 MHz. Na la zi se
na pri ko li ci uz ko ju ide i ko mand ni cen tar
sa ge ne ra to rom i kli ma-ure |a jem. Ra dar
osma tra i vo di ra ke tu do bli zi ne od ~e ti ri
me tra od ci qa. Ina ~e, ti ra da ri su is po ru -
~e ni i In di ji u okvi ru pro jek ta an ti ba li -
sti~ ke od bra ne te ze mqe.
Cen tar upra vqa wa va trom – „li mu no vo
dr vo“ (Ci tron Tree – si tron tri), na la zi se na
pri ko li ci i, po sred stvom pri je ma po da ta ka
spo qa pre ko sa te li ta i da ta lin ko va, upra -
vqa ce lo kup nim si ste mom, ali i bor bom
pro tiv ra ke ta u smi slu po zi ci o ni ra wa, i
na red bi dej sta va de lo va ili ce lo kup ne ba -
te ri je. Ia ko pot pu no au to ma ti zo van, si stem
ima iz u zet no vred nu mo gu} nost da ope ra ter
pre u zme kon tro lu nad dej stvom u sva kom tre -
nut ku i fa zi ra da.
Cen tar ima kom pju ter ske rad ne sta ni ce
za ko or di na to ra si tu a ci je na ne bu, oba ve -
{taj nog ofi ci ra, ofi ci ra za po sto pe ra tiv -
nu ana li zu, ofi ci ra za re sur se, sta ri jeg
ofi ci ra za dej stvo (za me nik ko man dan ta) i
ko man dan ta sta ni ce. Sta ni ca po se du je ve li -
ku elek tron sku ma pu sa po zi ci o ni ra nim
pret po sta vqe nim i po tvr |e nim lan sir nim
zo na ma pro tiv ni~ kih ra ke ta obe le ̀ e nih po
pri o ri te tu.
Si stem je umre ̀ en uspe {no sa ame ri~ -
kim ra ke ta ma pa tri ot.
Erou-2 je ve o ma sa vre men i, pret po sta -
vqa se, efi ka san si stem. Ali u sva kom slu -
~a ju je di ni ope ra tiv ni an ti ba li sti~ ki si -
ste me od bra ne u za pad noj he mis fe ri. Mno go
hva qe ni bu du }i ame ri~ ki an ti ba li sti~ ki si -
ste me jo{ je na pa pi ru, ali su se Ame ri kan -
ci ve ro vat no od lu ~i li za umre ̀ a va we tog
si ste ma sa izra el skim erou-2.
Alek san dar KI[
Od na stan ka to kom
Dru gog svet skog ra ta
pro tiv brod ske ra ke te
pre {le su dug raz voj ni
put – naj pre kao
mo di fi ko va ne ne ma~ ke
bom be, pa „pri ru~ na“
re {e wa ti pa ra ke ta
brod–va zduh, do
spe ci ja li zo va nih
pro tiv brod skih ra ke ta.
Ta vr sta oru` ja
na pra vi la je pra vu
re vo lu ci ju u vo |e wu
po mor skih ope ra ci ja.
jef ti ni jih rat nih bro do va, ina ~e ne spo sob -
nih za opre ma we sna ̀ ni jom ar ti qe ri jom.
Na taj na ~in oni bi mo gli, u od re |e nim
uslo vi ma, da po sta nu opa sni ~ak i po ame -
ri~ ke no sa ~e avi o na, ko ji su u me |u vre me nu
do bi li le te li ce sa mla znim mo to ri ma, spo -
sob ne da iz ve du i nu kle ar ni udar u unu tra -
{wost SSSR.
Upra vo je bor ba pro tiv ve li kih ame -
ri~ kih rat nih bro do va, po put no sa ~a avi o -
na, od re di la obra zac po ko me su pro jek to -
va ne go to vo sve so vjet ske i ru ske pro tiv -
brod ske ra ke te, od pe de se tih go di na pro -
{log ve ka do da nas: sa ve li kim boj nim gla -
va ma, ne ret ko i nu kle ar nim (spo sob ne za
uni {ta va we ~i ta ve bor be ne gru pe), ve li kim
do me ti ma, naj ~e {}e nad zvu~ ne br zi ne, ta ko
da je to sve od re |i va lo i wi ho ve im pre siv -
ne di men zi je. Sli~ na si tu a ci ja bi la je i sa
pro tiv brod skim ra ke ta ma ko je se lan si ra ju
sa pa trol nih mor na ri~ kih avi o na.
Naj po zna ti je so vjet ske pro tiv brod ske
ra ke te iz pe ri o da hlad nog ra ta su P-5
P ter ka (SS-N-3 Shad dock na ra za ra ~i ma,
kr sta ri ca ma i lan se ri ma na kop nu), P-15
ter mit (SS-N-2 Styx na ra za ra ~i ma, ra ket -
nim ~am ci ma i lan se ri ma na kop nu), P-120
ma la hit (SS-N-9 Si ren na kor ve ta ma) i P-
500 ba zalt (SS-N-12 Sand box na no sa ~i ma
avi o na i kr sta ri ca ma).
23
25P R O T I V B R O D S K E R A K E T E
Pr ve pro tiv brod ske ra ke te na pra vi li su
Nem ci to kom Dru gog svet skog ra ta. Bi -
la je to se ri ja Hen schel Hs-293, sa boj -
nom gla vom u vi du bom be SC250, ma se
250 kg, opre mqe ne ra ket nim mo to rom
i kri li ma, ~i me se ostva ri vao do met od se -
dam i po ki lo me ta ra. Na vo |e we je bi lo ko -
mand no, ma da se eks pe ri men ti sa lo i sa dru -
gim si ste mi ma: sa ko mand no-`i~ nim i TV na -
vo |e wem. Ra ke ta se ko ri sti la sa avi o na
Dor ni er Do-217, He in kel He-177 i Foc ke WulfFw-200, a pr va uspe {na ak ci ja bi la je po ta -
pa we bri tan skog slu pa Egret u Bi skaj skom za -
li vu 25. av gu sta 1943. go di ne.
Na kon za vr {et ka Dru gog svet skog ra -
ta, ani mo zi tet iz me |u ve li kih si la pre ra -
stao je u hlad ni rat i ot po ~e la je be so mu~ na
tr ka u na o ru ̀ a wu. U SSSR-u je bi lo sa svim
ja sno da ako ̀ e le po sti }i glo bal nu do mi na -
ci ju mo ra ju da su stig nu za pad ne sa ve zni ke,
po seb no SAD u Rat noj mor na ri ci. Bio je to
iz u zet no te ̀ ak za da tak, s ob zi rom na sna gu
ko jom je Rat na mor na ri ca SAD iza {la iz
ra ta. Pr vi ko rak ko ji je pred u zet iden ti ~an
je onom ko ji je pred u ze la Ne ma~ ka pre ra ta,
a to je te ̀ wa da sa gra di {to je mo gu }e vi {e
pod mor ni ca, dok je dru gi ko rak, ta ko |e in -
spi ri san ne ma~ kim is tra ̀ i va wi ma – raz -
voj pro tiv brod skih ra ke ta. To je omo gu }i lo
zna t no po boq {a we na o ru ̀ a wa ma wih i
Le te }a tor pe da
Za pad je ta ko |e bio sve stan po ten ci -
ja la ko ji pru ̀ a ju pro tiv brod ske ra ke te.
Me |u tim, pr ve spe ci ja li zo va ne ra ke te po -
ja vi le su se tek se dam de se tih go di na pro -
{log ve ka, da kle, dva de se tak go di na na kon
po ten ci jal nih pro tiv ni ka. Od po ~et ka hlad -
nog ra ta pa do ta da, osnov no na o ru ̀ a we
~i ni la je brod ska ar ti qe ri ja, a pre la znim
re {e wem sma tra ne su ra ke te brod–va zduh
sred weg i ve li kog do me ta (RIM-24 Tar tar,RIM-2 Ter ri er i RIM-8 Ta los), ko je su se mo gle
ko ri sti ti i pro tiv bro do va, ali i ra ke te
va zduh–ze mqa, ta ko |e spo sob ne da se upo -
tre be i u pro tiv brod skoj bor bi (fa mi li ja
AGM-12 Bull pup). One ni su bi le to li ko te -
{ke kao ne ki ti po vi so vjet skih. Ame ri~ ke
ra ke te brod–va zduh/brod lan si ra ne su sa
jed no stru kih ili dvo stru kih lan se ra, ima le
su ve li ki bor be ni kom plet – iz me |u 40 i ~ak
120 ra ke ta, {to je na do me {ta va lo sla bi ju
boj nu gla vu u od no su na so vjet ske (ne ke su
mo gle no si ti nu kle ar ne boj ne gla ve).
Tre ba re }i da su i dru ge ra ke te
brod–va zduh sa svim spo sob ne da dej stvu ju i
po bro do vi ma (sa da {we ak tu el ne ame ri~ ke
Stan dard, a i dru ge ra ke te, ukqu ~u ju }i i ru -
ske). Me |u tim, po ra stom bro ja so vjet skih
pod mor ni ca i rat nih bro do va de pla sma na
do ni voa ra za ra ~a, ostva ren je za o kret i
te ̀ wa da se kon stru i {u ne {to ma we i pre -
ci zni je ra ke te. Kao po pra vi lu, za pad ne
pro tiv brod ske ra ke te su pod zvu~ ne, ali to
u od re |e noj me ri na dok na |u ju ma wim vi si -
na ma na ko ji ma se kre }u pre ma ci qu – ~i me
se te ̀ i {to ve }em sma we wu vre me na re ak -
ci je pro ti vra ket ne od bra ne bro da. Ma we
ra ke te pred sta vqa ju ma wi te ret za struk tu -
ru bro da i do pri no se we go voj sta bil no sti,
po seb no u te {kim uslo vi ma ne mir nog mo ra.
Naj ve }i broj tih ra ke ta ili wi ho ve una pre -
|e ne va ri jan te jo{ su u upo tre bi.
Paleta ruskih
re{ewa
So vje ti, a ka sni je Ru si, po kla wa ju iz u -
zet no ve li ku pa ̀ wu tom ti pu ra ke ta. Da nas
naj ve }a i naj ra zor ni ja pro tiv brod ska ra ke -
ta na sve tu je P-700 gra nit (SS-N-19 Ship -wreck), pri sut na na kr sta ri ca ma (kla si fi -
ko va ne i kao boj ni kr sta {i) Ad mi ral Na hi -
mov i Pe tar Ve li ki (20 ra ke ta u bor be nom
kom ple tu), no sa ~u avi o na Ku zwe cov (12 ra -
ke ta) i pod mor ni ca ma kla se Gra nit i An tej –
po Na tou Oscar I i II (ima ju 24 ra ke te, a u tu
gru pu ide i po to nu li Kursk). Pred sta vqa na -
sled ni ka ra ke ta P-5 i P-500.
Re~ je o ra ke ti ma se ~ak se dam to na, du -
`i ne 10 m i pre~ ni ka 0,85 m. Do met im je ta -
ko |e im pre si van – od 550 do 625 ki lo me ta -
ra. Boj na gla va ima ma su 750 kg, {to uz mak -
si mal nu br zi nu od dva i po ma ha stva ra
stra ho vit u~i nak na ci qu i di rekt no je upu -
}e na pro tiv ame ri~ kih no sa ~a avi o na. Pre -
stan kom hlad nog ra ta nu kle ar na boj na gla va
po vu ~e na je iz upo tre be. Si stem na vo |e wa
je vr lo za ni mqiv. Lan si ra se u gru pa ma od
~e ti ri do osam ra ke ta, gde jed na le ti na ve -
}oj vi si ni i svo jim ra da rom tra ̀ i i obe le -
`a va ciq za osta le ra ke te. One, pak, le te na
ma loj vi si ni (ne eks trem no ma loj kao za pad -
ne ra ke te), sa po vre me nim iska ka wem na ne -
{to ve }u vi si nu ka ko bi ote ̀ a le pro tiv ni ku
pra }e we i oba ra we. Sve ra ke te po ve za ne
su u mre ̀ u i au to mat ski se od re |u ju pri o ri -
te ti, a po uni {te wu jed nog ci qa, osta le ra -
ke te pre u sme ra va ju se na se kun dar ne (ci qe -
ve).
Ia ko upo la ma wa, ra ke ta P-270 mo -
skit (SS-N-22 Sun burn) pred sta vqa ta ko |e
vr lo opa snu al ter na ti vu P-700, uz to se i
iz vo zi, a to na ro ~i to za da je gla vo bo qe za -
pad nim pla ne ri ma (po red Ru si je, ko ri sni ci
su Ki na i Vi jet nam, a pre ma ne kim spe ku la -
ci ja ma i Iran).
Pro jek til P-270 je za mi {qen kao uni -
ver zal na ra ke ta ko ja se mo ̀ e lan si ra ti sa
Osim Ru sa, u raz vo ju ra ke te Brah Mosu~e stvo va li su i In dij ci. Ta ra ke ta pred -
sta vqa da qu mo di fi ka ci ju P-800 oniks
(ko ja bi tre ba lo da za me ni ra ke te P-270),
od ko je je za dr ̀ an po gon na ba zi ram-xet
mo to ra, a ugra |en je no vi si stem za na vo -
|e we. Od li ku je se ve li kom mak si mal nom
br zi nom – od 2,5 do 2,8 ma ha, do me tom od
120 do 300 km (u za vi sno sti od pro fi la
le ta) i boj nom gla vom od 200 ki lo gra ma.
Mo ̀ e da se lan si ra sa kop ne nih mo bil nih
lan se ra, bro do va, pod mor ni ca i avi o na.
Tre nut no ra ke te Brah Mos ko ri sti in -
dij ska mor na ri ca na ra za ra ~i ma kla se Raj -
put (mo di fi ko va ni so vjet ski ra za ra ~i kla -
se Ka {in II) i te sti ra ra ke tu za lan si ra we
sa pod mor ni ce kla se Ki lo. Kop ne na voj ska
je ve} uve la ra ke tu u upo tre bu, a RV i PVO
je te sti ra za lan si ra we sa avi o na Su-
30MKI.
Ru ska RM ta ko |e raz ma tra na bav ku
tih ra ke ta za no ve fre ga te kla se Gor {kov,
za ko je se o~e ku je da u|u u ope ra tiv nu upo -
tre bu 2009–2011. In dij ci vr {e pri ti sak
jer bi se na taj na ~in sma wi la ce na po je di -
na~ ne ra ke te.
Plod na sa rad wa
bro do va, kop ne nih lan se ra, avi o na i pod -
mor ni ca (ma da ova po sled wa va ri jan ta ni -
kad ni je uve de na u upo tre bu). Ia ko je si stem
na vo |e wa kla si~ ni ak tiv ni – ra dar ski, a
do met od 90 do 120 km (po boq {a na va ri jan -
ta 160 km), br zi na joj je tri pu ta ve }a (tri
ma ha na ve }oj vi si ni i 2,2 ma ha na vi si ni
od 20 m u ter mi nal nom sta di ju mu), za hva qu -
ju }i ram-xet mo to ru. To osta vqa od bra ni
na pad nu tog bro da krat ko vre me za re ak ci ju,
od 25 do 30 se kun di, {to je znat no kra }e u
od no su na za pad ne ra ke te kod ko jih taj pa ra -
me tar iz no si oko dva mi nu ta. Uz to, spo sob -
na je da iz vr {a va i cik-cak ma ne vre u re jo -
nu ci qa, ia ko su joj di men zi je ve }e, pre sve -
ga pre~ nik ko ji je dvo stru ko ve }i od za pad -
nih ra ke ta (od 0,8 m).
I ko na~ no, naj ma wa ru ska pro tiv brod -
ska ra ke ta je H-35 uran (SS-N-25 Switchbla -de). Pre ma mo gu} no sti lan si ra wa i do me tu
jed na ka je ra ke ti P-270, ali je pre ma br zi -
ni, vi si ni le ta i ma si boj ne gla ve u ran gu sa
za pad nim (br zi na oko 0,8 ma ha, vi si na 4-15
m i boj na gla va 145 kg). Otu da i na di mak
Har po on ski – po ame ri~ koj pro tiv brod skoj
ra ke ti Har po on. Po gon se sa sto ji od uo bi -
~a je nog bu ster ra ket nog i mar {ev skog tur -
bo ven ti la tor skog mo to ra, a si stem na vo |e -
wa je ak tiv ni – ra dar ski. Po sto je dve va ri -
jan te ko je se nu de za iz voz – uni ver zal na H-
35E i H-35U, na me we na sa mo avi o ni ma MiG-
21 i 29SMT, Su-30 i 35, te he li kop te ri ma
Ka-27 i 28.
Ra ke ta 3M-54E1 je pod zvu~ na pro tiv -
brod ska sa tur bo mla znim mo to rom, br zi ne
0,6-0,8 ma ha, sa boj nom gla vom 400 kg i do -
me tom 300 ki lo me ta ra. Mo del 3M-54E je ta -
ko |e pro tiv brod ska ra ke ta, ali se kod we
za raz li ku od 3M-54E, na uda qe no sti 20 km
od ci qa od ba cu je zad wi deo ra ke te sa tur -
bo mla znim mo to rom i ak ti vi ra dru gi ra ket -
ni mo tor ko ji po ve }a va br zi nu na 2,9 ma ha!
Vi si na le ta se pri to me sma wu je na tri–pet
me ta ra i ra ke ta se u ka rak te ri sti~ noj cik-
cak pu ta wi pri bli ̀ a va ci qu. Me |u tim, do -
met je sma wen na jo{ uvek od li~ nih 220 km,
a ma sa boj ne gla ve je 200 ki lo gra ma.
Kr sta re }a ra ke ta 3M-14E na me we na
je za lan si ra we sa pod mor ni ca i dej stva po
ci qe vi ma na kop nu. Za raz li ku od dru gih ra -
ke ta, za od re |i va we vi si ne ne ko ri sti se
ra dar ski vi si no mer, ve} onaj ko ji ra di na
prin ci pu me re wa pri ti ska va zdu ha. Na taj
na ~in ra ke ta se te ̀ e ot kri va, a ter mi nal ni
si stem na vo |e wa za sni va se na ko ri {}e wu
pri jem ni ka sa te lit skog si ste ma za od re |i -
va we po lo ̀ a ja GLO NASS – ru skoj al ter na -
ti vi ame ri~ kom GPS si ste mu. Do met i ma sa
boj ne gla ve su kao kod 3M-54E1.
Mo de li 91RE1 i 91RE2 su pod mor ni~ -
ka i brod ska va ri jan ta pro tiv pod mor ni~ -
kih ra ke ta. Tra jek to ri ja je ba li sti~ ka, a
po sti ̀ e se naj ve }a br zi na od dva i po od -
no sno dva ma ha (do met je 50 i 40 km re spek -
tiv no). Ume sto kla si~ ne boj ne gla ve no si
pro tiv pod mor ni~ ki tor pe do sa aku sti~ nim
sa mo na vo |e wem.
Za pad ni mo de li
Zbog dru ge „ciq ne gru pe“, za pad ne ra -
ke te znat no se raz li ku ju od ve }i ne so vjet -
skih, tj. ru skih. Me |u pr vim za pad nim pro -
tiv brod skim ra ke ta ma je fran cu ska Exo cet.Ona je pre {le dug raz voj ni put, po ~ev od
va ri ja na ta lan si ra nih sa bro da MM38,
avi o na AM39, pod mor ni ce SM39, do po -
boq {a nih iz se ri je MM40 i ko na~ no
MM40 Block 3. Ta po sled wa ra ke ta pred -
sta vqa ra di kal no po boq {a we u od no su na
pret hod ne, u sva kom po gle du. Ra ket ni mar -
{ev ski mo tor za me wen je tur bo mla znim,
ko ji obez be |u je po ve }a we do me ta sa 42 km
25
25
Da nas mo ̀ da naj za ni mqi vi ja ru ska
ra ke ta tog ti pa je 3M-54 klub (SS-N-27Siz zler). Za mi {qe na je kao uni ver zal na
ra ke ta, ko ja mo ̀ e da pri hva ti raz li ~i -
te boj ne gla ve, na me we ne ne sa mo za dej -
stva pro tiv bro do va, ve} i pro tiv pod -
mor ni ca (tor pe da), ali i pro tiv ci qe va
na ze mqi, u funk ci ji kr sta re }e ra ke te
po put ame ri~ kog To ma hawk-a. Mo gu }e je
i lan si ra wa sa bro do va i pod mor ni ca.
Ru ski to ma havk
(ver zi ja MM38) ili 70 km ( MM40) na ~ak
180 km, uz za dr ̀ a nu mo gu} nost ko ri {}e wa
sta ri jih lan se ra. Po red to ga, ra ke ta ima
po boq {an si stem ak tiv nog ra dar skog sa -
mo na vo |e wa, sa do dat nom mo gu} no {}u lan -
si ra wa na ci qe ve na ze mqi i sa pre ci -
znim GPS na vo |e wem. I ko na~ no, po seb na
pa ̀ wa po sve }e na je pre ̀ i vqa va wu, {to je
omo gu }e no upo tre bom stelt teh no lo gi je, u
po gle du sma we wa ra dar skog i IC od ra za.
Ra ke ta mo ̀ e da iz vo di ra di kal ne ma -
ne vre i da na pa da ciq sa raz li ~i tim, pre -
pro gra mi ra nim pu ta wa ma, ka ko bi „za o bi -
{la“ bli sku pro ti vra ket nu od bra nu bro da.
Po red to ga, boj na gla va opre mqe na je vr lo
inert nim ti pom eks plo zi va, ta ko da je ve -
ro vat no }a da }e je ne ko od bram be no sred -
stvo sa bro da de to ni ra ti, sve de na na mi -
ni mum. Ra ke te su ve} na ru ~i li fran cu ska
RM i ino stra ni kli jen ti.
Ako je Exo cet naj po zna ti ja, on da je
ame ri~ ka ra ke ta Har po on naj ra spro stra -
we ni ja za pad na pro tiv brod ska ra ke ta na
sve tu – ne ra ~u na ju }i so vjet sku P-15 i ki -
ne ske de ri va te. Pro iz ve de no ih je vi {e od
6.000, a pro da te su u 24 ze mqe (Exo cet „sa -
mo“ 3.300 u 32 ze mqe). Mo ̀ e se lan si ra ti
sa bro da (RGM-84), pod mor ni ce (UGM-84)
iz va zdu ha (AGM-84).
Ra ke ta je pro {la dug raz voj ni put i
na pra vqen je ve lik broj va ri jan ti.
Ak tu el na RGM/UGM-84D ima do met
140 km, dok va ri jan te za lan si ra we sa avi -
o na – AGM-84D i F ima ju do met od 220 i
Hr vat ski lan ser MOL – ka mi on
„Ta tra” sa ~e ti ri ra ke te RBS-15
Block II od 180 km ostva ru je se tur bo mla -
znim mo to rom ko ji ima go to vo dvo stru ko ve -
}i po ti sak u od no su na mo tor ra ke te Har -po on (400 ume sto 272 kg), ~i me se ta ko |e
ostva ru je i ve }a br zi na od go to vo je dan mah
na eks trem no ma loj vi si ni.
Ia ko im pre siv nih ka rak te ri sti ka,
Oto mat ni je ostva ri la uspeh ra ke ta Exo cet i
Har po on, pr ven stve no zbog pre stan ka hlad -
nog ra ta. Bio je pred vi |en am bi ci o zan pro -
gram da qeg raz vo ja. Tre ba lo je da bu de raz -
vi je na i nad zvu~ na va ri jan ta br zi ne 1,8 ma -
ha, ali se od we od u sta lo u ko rist ver zi je
Block III sa stelt oso bi na ma. Me |u tim, i od
we se od u sta lo i pre {lo na va ri jan tu BlockIV sa GPS na vi ga ci o nim si ste mom, ~i me je
omo gu }e no ostva ri va we kom plek snih tra jek -
to ri ja le ta ra di „va ra wa“ od bram be nih si -
ste ma bro da i ostva ri va wa po nov nog na pa -
da uko li ko pr vi iz bi lo kog raz lo ga ne uspe.
Ta ver zi ja je ope ra tiv na od 2008. go di ne.
I ko na~ no, ver zi ja Mi las, od no sno ra -
ke ta Oto mat opre mqe na pro tiv pod mor ni~ -
kim tor pe dom, za hva qu ju }i ko me se ostva -
ru je mak si mal ni do met od 55 ki lo me ta ra.
Ona se na la zi sa mo u bor be nom kom ple tu
ita li jan skih ra za ra ~a Du rand de la Pen ne,
jer je pre stan kom hlad nog ra ta, po mi {qe -
wu mno gih ko ri sni ka, u ve li koj me ri sma -
we na po tre ba za wi ma.
[ve |a ni, kao iz ne na |u ju }e sa mo stal -
na na ci ja po pi ta wu od bram be nih teh no lo -
gi ja, raz vi li su fa mi li ju pro tiv brod skih
ra ke ta RBS-15, lan si ra nih sa bro do va i
avi o na. Od 1985. do 2004. po ja vi le su se
tri va ri jan te te ra ke te, pa i da nas ak tu el -
na Mark. III, sa boj nom gla vom od 200 kg i
do me tom po ve }a nim sa ra ni jih 70 na 200
km (za hva qu ju }i po boq {a nom go ri vu za
tur bo mla zni mo tor i po ve }a nom ka pa ci te -
tu). Ta ko |e, do dat no GPS na vo |e we omo gu -
}a va im dej stvo po ci qe vi ma na ze mqi.
~ak 315 km. Za sve je za jed ni~ ka boj na gla va
ma se 221 kg i br zi ne 0,8 ma ha. Spe ci fi~ -
nost Har po on-a je mo gu} nost da se oda be re
pro fil na pa da, od no sno da ra ke ta po go di
ciq sa ma le vi si ne, iz nad vo de ne li ni je ili
na pad iz po ni ra wa, tj. udar u pa lu bu. Iz te
ra ke te raz vi je na je i AGM-84H/K SLAM, do -
me ta 280 km na me we na za dej stvo po ci qe -
vi ma na kop nu za ko je ni je „ren ta bil no po -
tro {i ti“ sku pqe kr sta re }e ra ke te BGM-109 To ma hawk ili AGM-84 ALCM.
Tre nut no naj ve }a za pad na pro tiv -
brod ska ra ke ta je ita li jan ska Oto mat.Kon cept je sli ~an kao i kod dru gih za pad -
nih ra ke ta, osim ~i we ni ce da ima dva bu -
ster-mo to ra i ne {to ve }e di men zi je (pre~ -
nik te la 400 mm i ma su 770 kg, sa boj nom
gla vom 210 mm, ko ja je in te re sant na po to -
me {to ima usme re nu eks plo zi ju pre ma do -
le, ~i me se te ̀ i ra za ra wu tru pa bro da
pre ma dnu). Do met ak tu el ne va ri jan te Mk2
Naj po zna ti ja upo tre ba so vjet skih ra ke ta i pr vo po ta pa we ne -
kog rat nog bro da ra ke tom lan si ra nom sa dru gog bro da de si lo se u
izra el sko-arap skom ra tu 1967, ka da su dva egi pat ska ra ket na ~am -
ca, so vjet skog po re kla kla se Ko mar, lan si ra la sve svo je ra ke te P-
15 na izra el ski ra za ra~ Ei lath (bri tan ska kla sa Z iz Dru gog svet -
skog ra ta). Ciq su po go di le tri ili ~ak sve ~e ti ri ra ke te i ra za -
ra~ je po to pqen. Izra el ski ra za ra~ ~ak ni je ni pri me tio egi pat -
ske ra ket ne ~am ce i iz ne na |e we je bi lo pot pu no.
Ki ne ske ra ke te HY-2, na za pa du po zna te kao Silk Worm, de ri va -
ti so vjet ske ra ke te P-15, od go vor ne su za dej stvo sa pro men qi vim
uspe hom to kom tzv. Tan ker skog ra ta osam de se tih, od no sno po mor -
skih dej sta va to kom ira~ ko-iran skog ra ta, ka da su bi le ko ri {}e ne
sa obe stra ne pro tiv pro tiv ni~ kih tan ke ra. Ira ~a ni su 1991. lan -
si ra li dve ra ke te pro tiv ame ri~ kog boj nog bro da Mis si o u ri, ali je
jed na obo re na ra ke tom Sea Dart sa bri tan skog ra za ra ~a Glo uc he -ster, a dru ga je pa la u mo re. Po ka za lo se da su te ra ke te pri li~ no
ose tqi ve na ome ta we i pred sta vqa ju lak ciq za oba ra we, ali ima -
ju re la tiv no ve li ku boj nu gla vu, efi ka sni ju pro tiv ve li kih ne bra -
we nih ci qe va, ti pa tan ker, ne go pro tiv dru gih rat nih bro do va.
Naj po zna ti ja i u lo kal nim ra to vi ma pro sla vqe na za pad na pro -
tiv brod ska ra ke ta je fran cu ska Exo cet. Ona je „od go vor na“ za po ta -
pa we bri tan skog ra za ra ~a Shef fi eld (ra ke ta ni je ni eks plo di ra la,
ve} iza zva la po ̀ ar), tran sport nog bro da Atlan tic Con veyor od 15.000
t i o{te }e we ra za ra ~a Gla mor gan (ta ko |e ni je eks plo di ra la, o{te -
}e wa je iza zva lo za pa qe no ra ket no go ri vo), to kom Fo kland skog ra -
ta sa Ar gen ti nom. U pr va dva slu ~a ja ko ri {}e na je va ri jan ta AM-39,
lan si ra na sa avi o na Su per Etan dard, dok je tre }a va ri jan ta MM38lan si ra na sa kop ne nog lan se ra. Ka sni je, ko ri sti li su je ira~ ki avi -
o na Mi ra ge F1 pro tiv iran skih tan ke ra i pro tiv ame ri~ kih bro do va.
Sa dve ra ke te AM39 po go |e na je fre ga ta Stark (kla se Oli ver Ha zardPe rry), ali je ona za hva qu ju }i pra vo vre me noj re ak ci ji po sa de i pot -
pu no ~e li~ noj kon struk ci ji nad gra |a „pre ̀ i ve la“ udar (ra za ra~ Shef -fi eld je imao nad gra |e od le gu re alu mi ni ju ma).
Ame ri kan ci su upo tre bi li Har po on za po ta pa we bar dve li -
bij ske kor ve te u ra tu 1986, a i iran ske fre ga te Sa hand, ko ja je po -
go |e na sa dve ra ke te. Ta ko |e, Iran ci su lan si ra li Har po on pro -
tiv ame ri~ ke kr sta ri ce Wa in wright, ali je ra ke ta „pre va re na“ si -
ste mom ma ma ca SR BOC. I ko na~ no, jed na ne ba{ sre} na epi zo da
de si la se de cem bra 1988, ka da je je dan ame ri~ ki F/A-18 lan si rao
Har po on to kom ma ne va ra u bli zi ni Ha va ja. Ta da je ra ke ta po go di la
in dij ski tr go va~ ki brod Ja gvi vek ko ji se gre {kom na {ao u za bra -
we noj zo ni. Sre }om, ra ke ta je bi la sa inert nom boj nom gla vom,
ali je usled uda ra po gi nuo je dan in dij ski mor nar.
15. januar 2009.
Rat na pri me na
Ra ke ta RBS-15 u kom ple tu
avi o na JAS-39 „Gri pen”Sa te sti ra wa – nor ve {ka ra ke ta NSM
26
27
39 Gri pen), a na bav ku ozbiq no raz ma tra
i Tur ska.
Wi ho vi su se di, Nor ve ̀ a ni, ta ko |e
tra di ci o nal no ori jen ti sa ni ka mo ru, vr -
lo ra no su za po ~e li raz voj pro tiv brod -
skih ra ke ta. Wi ho ve ra ke te ti pa Pen gu inspe ci ja li zo va ne su za bor bu pro tiv ma lih
i br zih ci qe va, ti pi~ no ra ket nih ~a ma ca.
Ra ke te su pro {le kroz vi {e mo di fi ka ci -
ja, to kom ko jih je do met po ve }a van sa 20,
na 35 (MK2), sve do 55 km (MK3). Pr ve dve
na me we ne su za lan si ra we sa bro do va,
ra ket nih to pov wa ~a, dok se tre }a lan si ra
sa avi o na. Na me we na je za po ga |a we ci -
qa tik iz nad ni voa vo de, ~i me se po sti ̀ e
mak si ma lan efe kat dej stva boj ne gla ve ma -
se 120 ili 130 kg (MK3). Na vo |e we je pa -
siv no IC, sa iz vo |e wem ra di kal nih ma -
ne va ra u re jo nu ci qa.
Da nas se te ra ke te na po vr {in skim
bro do vi ma za me wu ju naj no vi jim NSM (Na -
val Stri ke Mis si le), opre mqe nim tur bo mla -
znim mo to rom za po ve }a we do me ta na 185
km, sa boj nom gla vom od 125 kg, stelt oso -
bi na ma i ma som od sve ga 410 ki lo gra ma.
Me |u tim, to ni je sve. Per spek ti va NSM je
osi gu ra na u vi du po boq {a ne va ri jan te
JSM (Jo int Stri ke Mis si le), vi {e na men ske ra -
ke te ko ja bi mo gla da se sme sti unu tar pro -
sto ra za na o ru ̀ a we na no vim vi {e na men -
skim bor be nim avi o ni ma F-35 (Jo int Stri keFig hter), a sa svim mo gu }e i za Eu ro fig hter i
JAS-39 Gri pen.
Ki ne ski mo de li
U ovoj obla sti opro ba li su se i Ki -
ne zi. Tre ba re }i da su oni go di na ma in si -
sti ra li na de ri va ti ma so vjet skih ra ke ta
P-15 ter mit, ali su se osam de se tih go di na
i ka sni je, za jed no sa po ra stom eko nom ske
mo }i i na u~ nog po ten ci ja la, sve vi {e
„oslo ba |a li“ i stvo ri li ne ko li ko za ni -
mqi vih mo de la ra ke ta ko je su kon cep cij ski
sli~ ni je za pad nim re {e wi ma.
Naj ak tu el ni ja ki ne ska pro tiv brod ska
ra ke ta je YJ-62 (iz vo zna ozna ka C-602),
na me we na za na o ru ̀ a va we naj no vi jih ra -
za ra ~a kla se Type-052C (dva ~e tvo ro stru -
ka lan se ra, vr lo sli~ na kao na ra ke ta ma
Har po on i Exo cet MM40). Ra ke ta je sa vre -
me na, po go we na ra ket nim bu ste rom i tur -
bo mla znim mar {ev skim mo to rom, {to uz
re la tiv no ve li ku re zer vu go ri va obez be -
|u je do met od 280 km, vi so kom pod zvu~ nom
br zi nom 0,9 ma ha. Ima boj nu gla vu od 300
kg, {to je vi {e ne go ve }i na za pad nih ra ke -
ta, ali po je di no sti ve za nih za me to de po -
ve }a wa efi ka sno sti ni su po zna te. Ko ri -
sti iner ci jal no i GPS na vo |e we u re jon
ci qa i ak tiv no ra dar sko na vo |e we u ter -
mi nal noj fa zi na pa da, na oko 40 km od ci -
qa. O~e ku je se da }e ra ke ta u ka sni joj fa -
zi bi ti is ko ri {}e na za raz voj va ri jan te
za na pad na kop ne ne ci qe ve.
Se ba stian BA LO[
Naj ve }i uspeh je pro da ja li cen ce ne ma~ koj
kom pa ni ji Di ehl, ko ja }e pro iz ve sti od re -
|e nu ko li ~i nu za ne ma~ ku RM, pr ven stve no
za no ve stelt kor ve te kla se Bra unschwe ig,
fre ga te Bran den burg i F125. Tre nut no je u
raz vo ju ver zi ja Mark. IV, jo{ ve }eg do me ta
i sa iz me wi vim boj nim gla va ma.
Ra ke te sta ri je va ri jan te na la ze se i
u ne po sred nom okru ̀ e wu, ta~ ni je u RM Hr -
vat ske, ko ja ih je na sle di la od biv {e
SFRJ. Na i me, SFRJ je te ra ke te ku pi la
kao za me nu za so vjet ske R-15. Ko ri ste se
sa kop ne nih lan se ra MOL, na kor ve ta ma
kla se Kraq Pe tar Kre {i mir IV, a i na no -
vim ra ket nim to pov wa ~a ma kla se Hel sin ki(Ou lu i Kot ka), ko je bi tre ba lo da stig nu u
okvi ru aran ̀ ma na o na bav ci oklop nih vo -
zi la pa tri ja.
Po red [ved ske, te ra ke te ko ri ste
jo{ Ne ma~ ka, Fin ska i Poq ska. Na ru ~io
ih je i Taj land (za upo tre bu sa avi o na JAS-
Ra ke ta Har po on po ga |a ra za ra~ Efe kat Har po ona na ra za ra ~u
Jed na od
naj po zna ti jih
so vjet skih
pro tiv brod skih ra ke ta
iz pe ri o da hlad nog ra ta
je P-15 ter mit
25
ne. Ve} 1. ju la ne ma~ ka kop ne na voj ska na ru -
~i la je od fir me „Rajn me tal" (Rhe in me tall) raz -
voj usa vr {e ne ha u bi ce F.H.16. Kon struk to ri
su do 1930. go di ne stvo ri li pot pu no no vo
oru |e sa ce vi du ̀ i ne 28 ka li ba ra i mak si -
mal nim do me tom od 10.675 me ta ra. Sva
prob na ga |a wa bi la su stro go po ver qi va. Da
bi se pri krio raz voj no vog oru |a, ko ri sti la
se ozna ka le.F.H.18, te se ono pred sta vqa lo
sa mo kao do ra da sta rih sred sta va.
Ka da je 1935. go di ne ha u bi ca le.F.H.18do {la u fa zu se rij ske pro iz vod we, ob no va
ne ma~ ke rat ne ma {i ne ve} se pro vo di la bez
po seb nih bez bed no snih me ra. Ozna ka ha u bi -
ce, me |u tim, ni je pro me we na. Glav ni no si lac
pro iz vod we bi la je fa bri ka „Rajn me tal-Bor -sing" iz Di zel dor fa, ali zbog na rux bi ne od
4.000 oru |a u po sao su u{le i fa bri ke iz
Bor si gval da, Dort mun da i Mag de bur ga.
Brz rast ne ma~ ke si le ni su pra ti le
ba lan si ra ne na bav ke po treb nih sred sta -
va i za to se ar ti qe ri ja pre na o ru ̀ a la
pre po ~et ka ra ta na no va oru |a, ali ni su
po sto ja la vo zi la za vu ~u. Ne ma~ ka ar ti -
qe ri ja se to kom ra ta osla wa la na tra di -
ci o nal nu kow sku vu ~u zbog ne do stat ka mo -
tor nih vo zi la i go ri va. Za tran sport ha u -
15. januar 2009.28
H A U B I C E 1 0 5 M I L I M E T A R A
Osnov no sred stvo u in ven ta ru ne ma~ ke
di vi zij ske ar ti qe ri je to kom Dru gog
svet skog ra ta bi la su oru |a sa slu -
`be nim na zi vom – la ka poq ska ha u bi -
ca 10,5 san ti me ta ra le.F.H.18 (Le ic hteFeld ha u bit ze 18). Broj u ozna ci uka zu je
na go di nu na stan ka, ali to ni je bi lo ta~ no –
F.H.18 zva ni~ no se na la zi la na li sti sred -
sta va rat ne teh ni ke Ver mah ta od 28. ju la
1935, a ve za sa 1918. ko ri sti la se sa mo ra -
di ob ma ne stra nih po sma tra ~a u vre me ka da
se pri kri va la ob no va ne ma~ ke rat ne ma {i -
ne ri je po sle do la ska na ci sta na vlast.
Oru|e nema~ke
divizijske artiqerije
Po sle Pr vog svet skog ra ta Nem ci su
bi li ogra ni ~e ni ka da je re~ o ko li ~i ni rat -
ne teh ni ke. Ima li su pra vo sa mo na 84 ha u -
bi ce 105 mi li me ta ra F.H.16. Odo bre ni su i
pro iz vod ni li mi ti ko ji za tu ha u bi cu iz no se
14 oru |a za go di nu, is kqu ~i vo ra di za me ne
sta rih oru |a. Za bra nu raz vo ja kon tro li sa -
le su me |u sa ve zni~ ke ko mi si je.
Kon tro lo ri su pra ti li pri li ke u Ne -
ma~ kim fa bri ka ma do fe bru a ra 1927. go di -
Tri ha u bi ce ka li bra
105 mi li me ta ra
ima le su iz u zet no
zna ~aj no me sto u
na {im ar ti qe rij skim
je di ni ca ma od 1945.
do 2006. go di ne.
To su ne ma~ ko oru |e
M-18, za tim do ma }i
pro iz vod M56
i ame ri~ ka ha u bi ca
M2.
bi ce le.F.H.18 od 3,5 to ne bi lo je po treb -
no {est ko wa.
Po je di ne ha u bi~ ke ba te ri je ima le su
po lu gu se ni ~a re Sd.Kfz 11 od tri to ne i
Sd.Kfz.6 od pet to na. One su za je dan sat pre -
la zi le 40 ki lo me ta ra, a nor ma ti vi ma je bi -
lo pred vi |e no da ba te ri je sa kow skom vu -
~om to kom da na pre va le 40 ki lo me ta ra.
Nem ci su u rat u{li sa {i ro kim iz bo -
rom mu ni ci je 105 mi li me ta ra, od stan dard ne
tre nut no-fu ga sne FH Gr38 sa ma som 14,81
ki lo gra ma i 1,38 TNT, do pro boj ne, ku mu la -
tiv ne, te mu ni ci je za za di mqa va we. Osnov na
tre nut no-fu ga sna gra na ta (TF) ras tu ra la je
frag men te na 10 do 15 me ta ra od me sta po -
got ka na pred i bo~ no od 30 do 40 me ta ra.
Di rekt nim po got kom pro bi ja la je be ton sku
plo ~u od 30 san ti me ta ra. Pro boj ni me tak na
500 me ta ra da qi ne, pri uda ru u pan cir nu
plo ~u pro tiv ni~ kog ten ka pod uglom od 30°
pro bi jao je ~e lik de bqi ne do 50 mi li me ta -
ra. To kom ra ta iz ra |e ne su no ve vr ste TF
mu ni ci je, po tka li bar na i ku mu la tiv na.
Po ~et na bor be na is ku stva po ka za la su
da je le.F.H.18 bi lo po u zda no oru |e, ali se
za po tre be po dr {ke di vi zi je u ma ne var skom
ra tu tra ̀ io ve }i do met. Za to se od 1940.
go di ne pro iz vo di la ha u bi ca le.F.H.18M sa
dvo ko mor nom ga snom ko~ ni com. Na taj na ~in
se, uz po rast ma se oru |a za 55 ki lo gra ma,
obez be di lo ga |a we sa usa vr {e nim TF pro -
jek ti lom FH Gr Fern, ma se 14,25 ki lo gra ma,
sa 2,1 ki lo gra ma TNT eks plo zi va, do me ta
12.325 me ta ra. Ha u bi ca le.F.H.18M pro iz -
vo di la se do fe bru a ra 1945. go di ne. Pro -
iz ve de ne su ukup no 6.933 ha u bi ce F.H.18.
Pri mer ci pr vog mo de la na knad no su do bi li
du ̀ u cev sa ga snom ko~ ni com.
Is ku stva sa Is to~ nog fron ta go vo re da
se ha u bi ca te {ko pre ba ci va la sa po lo ̀ a ja
na po lo ̀ aj, u uslo vi ma ne do stat ka do brih
pu te va. Ni po lu gu se ni ~a ri ni su ima li sna ge
da iz vu ku ha u bi cu iz ru skog bla ta. Ka ko bi
pre va zi {li ogra ni ~e wa, kon struk to ri su
stvo ri li hi brid – cev i me ha ni zam ha u bi ce
po sta vqen je na la fet pro tiv ten kov skog to -
pa 75 mi li me ta ra Pak 40, sa po ve }a nim to~ -
ko vi ma. Na taj na ~in do bi li su u{te du u ma -
si od ~e tvr ti ne to ne. Iz me we na je i cev, jer
se br zo ha ba la, po seb no pri li kom ga |a wa
po tka li bar nom mu ni ci jom, ko ja je uve de na
1942. go di ne za bor bu pro tiv ru skih ten ko -
va T-34 i KV. Mo di fi ko va na ha u bi ca, ozna -
ke le.F.H.18/40, pro iz vo di la se od mar ta
1943. do mar ta 1945. go di ne. Iz fa bri ka je
iza {lo 10.245 pri me ra ka.
Sve ha u bi ce 105 mi li me ta ra to kom
rat nih go di na svr sta va ne su u puk od tri di -
29
25
Haubica M18 na me|uarmijskom takmi~ewu artiqeraca 1949. godine
Vu~no vozilo haubice – teretni kamion
„Praga” RV (6h4 ) ~ehoslova~ke
proizvodwe koji se proizvodio od
1935. do 1939. godine
ka oru |a bi la su u na o ru ̀ a wu oru ̀ a nih sna -
ga Ar gen ti ne, Au stri je, ^i lea, Fran cu ske,
Por tu ga la i [ved ske, na knad no pre pra vqe -
na na ame ri~ ku mu ni ci ju 105 mi li me ta ra.
Haubica M-18
u Jugoslaviji
U rat no do ba bor ci Na rod no o slo bo -
di la~ ke voj ske Ju go sla vi je (NOVJ) ret ko su
ima li pri li ku da u ple nu za tek nu ha u bi cu
105 mi li me ta ra le.F.H.18. Ne ma~ ke di vi zi je
bi le su naj ~e {}e sa li ste po sad nih je di ni -
ca na o ru ̀ a nih teh ni kom iz rat nog ple na.
No vo na o ru ̀ a we se sla lo na glav ne fron -
to ve. Od 1944. go di ne po ve }ao se broj
le.F.H.18, ali one su bi le do bro ~u va ne u du -
bi ni po ret ka ne ma~ kih sa sta va. Za to su tek
1945. go di ne, u po sled wim me se ci ma ra ta,
u je di ni ce NOVJ, zbog ra su la si la oso vi ne,
u{le ve }e ko li ~i ne ha u bi ca. One su se u to
vre me sma tra le iz u zet no vred nim ple nom –
u to vre me di vi zi je NOVJ ~e sto su ko ri sti -
le oru |a skrom nih ka li ba ra 45 i 76 mi li -
me ta ra. Ve }i ka li bri na la zi li su se u je -
di ni ca ma ar mij ske po dr {ke.
Dru gi di vi zi on iz sa sta va Ar ti qe rij -
ske bri ga de, je di ni ce di rekt no pod re |e ne
[ta bu ~e tvr te ar mi je, u za vr {nim bor ba ma
bio je na o ru ̀ an sa 12 ha u bi ca 105 mi li me -
ta ra. Kra jem apri la, u sa sta vu Pr vog di vi -
zi o na, for mi ra na je ba te ri ja od ~e ti ri ha -
15. januar 2009.
vi zi o na – sva ki sa tri ba te ri je od ~e ti ri
oru |a – pre ma pu noj ma te ri jal noj for ma ci -
ji od 36 oru |a. U sa sta vu ba te ri je bi la su
153 ko wa i 171 ~o vek. U mo to ri zo va nim,
od no sno od 1942. go di ne pan cer gre na dir -
skim di vi zi ja ma i ten kov skim di vi zi ja ma,
ima li su puk od dva di vi zi o na ha u bi ca sa
me ha ni~ kom vu ~om. Ba te ri je su ima le pet po -
lu gu se ni ~a ra i 21 ka mi on, au to mo bil i 119
bo ra ca. Od 1942. go di ne u de lu ten kov skih
di vi zi ja, ume sto jed nog di vi zi o na vu~ nih ha -
u bi ca, ko ri stio se di vi zi on sa mo hod nih
oru |a Sd.Kfz.124 iz ra |e nih po uzo ru na
le.F.H.18.
Pre ma for ma ci ji iz 1944. go di ne di -
vi zi o ni su, ume sto tri ba te ri je od ~e ti ri
oru |a, ima li dve ba te ri je od {est oru |a.
Kao re zer va vr hov ne ko man de for mi ra ni su
sa mo stal ni mo to ri zo va ni di vi zi o ni 105
mi li me ta ra sa gu se ni~ nim trak to ri ma RSO.
Mak si mal na br zi na vu ~e svo di la se na
skrom nih 17 ki lo me ta ra na ~as.
Osim Ver mah ta, ha u bi ce le.F.H.18 ko ri -
sti li su Fran ki sti u po znim fa za ma gra |an -
skog ra ta, a na li sti pred rat nih ko ri sni ka
bi le su Ho lan di ja i Ma |ar ska. To kom ra ta
Nem ci su ha u bi ca ma snab de va li Fin sku i
Slo va~ ku. Po sle ra ta ko ri {}e ne su u ^e ho -
slo va~ koj kao M18/40N na la fe tu ru ske ha u -
bi ce 122 mi li me ta ra M-30. Iz vor na ne ma~ -
30
Defile haubi~kih
baterija pred Titom
na paradi Pobede
1947. godine
Obuka na haubici M18/40,
1951. godine
u bi ce 105 mi li me ta ra. Osim rat nog ple na
le.F.H.18, ju go slo ven ski par ti za ni do bi li su
od sa ve zni ka jo{ 84 ko ma da, jer je Sa ve zni~ -
ka ar mi ja ima la pro ble ma oko na bav ke mu -
ni ci je. I u NOVJ pri li ke su bi le sli~ ne –
pred kraj ra ta, u jed nom di vi zi o nu 105 mi -
li me ta ra, na la zi la su se sa mo 24 met ka.
Pri mer ci le.F.H.18 u Ju go slo ven skoj ar -
mi ji, po sle ra ta, sma tra ni su za oru |a ve li -
ke vred no sti, jer su for mi ra ne de se ti ne di -
vi zi ja. Po je di ne su do bi le od So vje ta ha u bi -
ce 122 mi li me ta ra M38, a ne ke ne ma~ ke ha -
u bi ce pre i me no va ne u M18(n) (su fiks pred -
sta vqa akro nim dr ̀ a ve po re kla), od no sno
pre ci zni je M18/40(n) i M18/43(n). U po ~et -
ku su mo de li 43 ima li me tal ne to~ ko ve sa
gu me nom oblo gom, pri la go |e ne za vu ~u ko wi -
ma. Oni su na knad no za me we ni to~ ko vi ma sa
gu ma ma, za vu ~u mo tor nim vo zi li ma.
Pe {a dij ske di vi zi je po de qe ne su na
bo qe na o ru ̀ a ne i po pu we ne je di ni ce pr ve
va ri jan te, ko je su ima le di vi zi on od osam
ha u bi ca, a sa mo po ne ka od di vi zi ja dru ge va -
ri jan te ima la je ba te ri ju od ~e ti ri oru |a.
Dve ar mi je na stra te {ki pri o ri tet nim
prav ci ma – ^e tvr ta ar mi ja raz me {te na u
Slo ve ni ji i Pe ta ar mi ja u Ma ke do ni ji –
ima le su vla sti tu ar ti qe rij sku bri ga du u ko -
joj se na la zio ha u bi~ ki di vi zi on od 12 M18,
svr sta nih u tri ba te ri je od ~e ti ri oru |a.
Ar ti qe ri ja re zer ve Vr hov nog ko man do va wa
ima la je ha u bi~ ku bri ga du u Kra gu jev cu, sa
dva di vi zi o na M18.
O{te }e na oru |a br zo su re mon to va na,
a ne ka su `r tvo va na da bi se ob no vi lo {to
vi {e ha u bi ca. Ra ~u na lo se da }e Ju go slo ven -
ska ar mi ja – JA i ha u bi ce 122 mi li me ta ra
do bi ti iz Sa ve za So vjet skih So ci ja li sti~ kih
Re pu bli ka – SSSR. Za to se JA od 1946. do
1948. go di ne od re kla 55 ha u bi ca, ko je su po -
klo we ne oru ̀ a nim sna ga ma Al ba ni je.
U to vre me, ka da se u re vo lu ci o nar nom
za no su za mi {qa la Bal kan ska kon fe de ra ci -
ja, ~i ni lo se da te ha u bi ce ni su otu |e ne. Po -
sle re zo lu ci je In for mbi roa u le to 1948.
go di ne, sa ve zni {tvo sa Al ban ci ma se pre ko
no }i pre tvo ri lo u kri zu, na ivi ci otvo re nog
ra ta, i ha u bi ce M18 na {le su se na va tre -
nim po lo ̀ a ji ma usme re nim ka ju go slo ven skoj
gra ni ci.
Te ̀ ak po lo ̀ aj u ko jem se za te kla ju go -
slo ven ska od bra na pre po zna li su no vi sa -
ve zni ci iz Na toa. Od lu ~i li su da JA po mog -
nu na o ru ̀ a wem ko je se ko ri sti za za u sta -
vqa we o~e ki va nog ma sov nog pro do ra ten ko -
va i pe {a di je. Na li sti po klo na na {le su se
ve li ke ko li ~i ne ha u bi ca 105 mi li me ta ra
M2 i M3, ali one ni su is ti snu le M-18, ali
i teh ni~ ka do ku men ta ci ja za iz ra du ame ri~ -
ke mu ni ci je 105 mi li me ta ra. U sa sta vu po -
31
25Haubica M18/61 iz zbirke
Vojnog muzeja na izlo`benoj
postavci u Ka~arevu
Po me nu te tri ha u bi ce ko ri {}e ne su
{e zde se tih go di na u sa sta vu di vi zij ske ar -
ti qe ri je i u sa mo stal nim di vi zi o ni ma – sa
M18 bi lo je po pu we no de vet di vi zi o na od
24 oru |a. Pre ma po pi su od 31. de cem bra
1960. go di ne u JNA se na la zi lo 216 M18.
Od pla na re or ga ni za ci je Dr var-2, iz ve de -
nog 1964. go di ne, ha u bi ce 105 mi li me ta ra
u{le su u sa stav pe {a dij skih bri ga da, ko je
su do ta da ima le sa mo oru |a 76 mi li me ta ra
i mi no ba ca ~e 120 mi li me ta ra.
Ha u bi ce M18 pre ̀ i ve le su i na red ni
ta las mo der ni za ci je sre di nom se dam de se -
tih go di na pro {log ve ka. Ta da su u na o ru -
`a we uve de ne ha u bi ce 122 mi li me ta ra
D30 i JNA se pre u sme ri la na is to~ ne ka -
li bre. Ha u bi ce M18/61 na la zi le su se
1991. go di ne u ha u bi~ kim di vi zi o ni ma –
tri ba te ri je od {est oru |a, u sa sta vu mo -
to ri zo va nih i pe {a dij skih bri ga da rat nog
raz vo ja, a ak tiv ne je di ni ce ima le su D30
ili M56 od no sno, M2.
Ha u bi ce M18/61 po vu ~e ne su iz na o ru -
`a wa tek u vre me po sle rat ne re duk ci je vi -
{ko va 1996. go di ne, iz ve de ne na osno vu
Pod re gi o nal nog spo ra zu ma o kon tro li na o -
ru ̀ a wa. Ta da su u Voj sci Ju go sla vi je kao vi -
{ak pro gla si li i po vu kli iz na o ru ̀ a wa 51
ne ma~ ku ha u bi cu. Na li sti za pro da ju na {a -
lo se 36 ko ma da M18/61. Na li sti imo vi ne
Voj ske Fe de ra ci je Bo sne i Her ce go vi ne bi -
le su ~e ti ri M18/61, upo tre bqa va ne to kom
ra ta. Jed na od ha u bi ca, po sled wa u slu ̀ bi
na Bal ka nu i na sve tu, na {la se na li sti
imo vi ne pre da te 2007. go di ne je din stve nim
oru ̀ a nim sna ga ma BiH.
Alek san dar RA DI]
(Na sta vak u slede}em bro ju Ar se na la)
15. januar 2009.
~et nog pa ke ta po mo }i 1951. go di ne iz
Fran cu ske pri sti glo je 100 ko ma da re mon -
to va nih oru |a. U JNA to su bi le ha u bi ce sa
ozna kom M18/43 F(n)
Na taj na ~in uni fi ci ran je ka li bar i
mu ni ci ja u ve }i ni di vi zi o na za va tre nu po -
dr {ku. Na red ni ko rak pred sta vqa lo je
osva ja we pro iz vod we ha u bi ce M56 na sta le
po uzo ru na M18. Ame ri~ ka mu ni ci ja pri -
hva ti la se kao stan dard i za M56 i za 42
M18 ko je su ko ri sti le re zer ve ne ma~ kih
gra na ta. One su mo di fi ko va ne ugrad wom
ce vi, za tva ra ~a i ni {an ske spra ve sa M56 i
do bi le su ozna ku M18/61 bez ob zi ra na to
da li su bi le mo de li 40 ili 43. Do dat ni
broj od no si se na go di nu usva ja wa u na o ru -
`a we. Ra do vi na ha u bi ca ma za vr {e ni su
1965. go di ne i one su se ko ri sti le isto vre -
me no sa M2 i M56.
32
Takti~ko-tehni~ke karakteristike ha u bi ce M18
Ma sa oru |a na mar {u
Po qe dej stva po azi mu tu
Po qe dej stva po prav cu – 56 ste pe ni
Naj ve }i do met
– od –50 do +42 ste pe ni
Naj ve }a br zi na ga |a wa
Vi si na u mar {ev skom po lo ̀ a ju
Du ̀ i na ce vi – 2.706 mi li me ta ra
– 5.558 mi li me ta ra
– 2.706 mi li me ta ra
1.985 ki lo gra ma
– 10.675 me ta ra
– 470 me ta ra u se kun di
– 10.675 me ta ra
– 5.994 mi li me ta ra
Mak si mal na po ~et na br zi na gra na te
Du ̀ i na na va tre nom po lo ̀ a ju
Du ̀ i na u mar {ev skom po lo ̀ a ju
[i ri na na va tre nom po lo ̀ a ju
[i ri na u mar {ev skom po lo ̀ a ju
– 3.580 mi li me ta ra
– 2.010 mi li me ta ra
– 1.800 mi li me ta ra
Baterija M18/40 kori{}ena kao meta
na ve`bi na planini Golija 1977. godine