2.

С И С Т Е М Д Р Ж А В Н Е У П Р А В ЕИ О С Н О В Е П Р Е К Р Ш А Ј Н О- М А Т Е Р И Ј А Л Н О Г П Р А В А

Проф. др Петар Кунић

1.

ПОЈАМ УПРАВЕ

Ријеч управа има два основна значења.1. Овим термином означава се круг субјеката који су у оквиру државног

апарата, а која се разликује од других вршиоца државних активности по томе што им је повјерена функција управе.

2. Овим термином означава се одређена врста активности која се неким специфичним обиљежјима разликује од осталих државних активности.

Првим се означава управа у организационом смислу, док се другим означава управа у материјалном смислу.

ДРЖАВНА УПРАВА

Под државном управом подразумијевамо ону дјелатност коју врше органи државне управе.

ЈАВНА УПРАВА

Термин јавна управа обухвата већи број вршиоца управних активности.

КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНЕ УПРАВЕ

Упара има пресудну улогу за развој једне заједнице и треба да омогући: - ефикасно остваривање права и интереса грађана- заштиту људских права- заштиту јавног интереса- побољшање квалитета живљења

2.ИЗВРШНА ВЛАСТ

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ

Извршна власт је институционализована у виду владе, министарстава. У систему подјеле власти управа је више везана за владу као орган извршне власти а мање за парламент као орган законодавне власти.

У правној држави за владу важи принцип да чини све оно што јој није изричити забрањено, док за управу важи принцип да ради само оно за шта је важећим правним нормама изричито овлаштена. Влада усмјерава и усклађује рад управе.

ИЗВРШНА ВЛАСТ У БиХ

Извршну власт у БиХ чине два колегијална органа: Предсједништво и Савјет министара.Предстједништво представља институцију колективног шефа државне заједнице, док Савје министара представља политичко-извршни орган БиХ.

ПРЕДСЈЕДНИШТВО

Предсједништво обавља извршну власт, води спољну политику, извршава одлуке Скупштине БиХ, предлаже годишњи буџет.

САВЈЕТ МИНИСТАРА

Савјет министара чине: предсједавајући Савјета министара, министри и замјеници министара (2/3 из Федерације БиХ а 1/3 из РС). Предсједавајући Савјета министара именује Предсједништво, уз накнадну сагласност Представничког дома.

Министартски савјет је задужен за спровођење одлука у областима које су у надлежности институција БиХ: спољна политика, спољна трговина, царинска, монетарна политика, финансирање институција, политика имиграције, избјеглишта и давање азила.

Савјет министара може доносити одлуке ако су на сједници присутна најмење 4 члана Савјета министара од укупно 6 чланова Савјета. Одлуке доноси консензусом оних чланова који су присутни. Уколико се консензус не постигне у року од 7 дана, о спорном питању тражи се став Предсједништва БиХ. Савјет доноси коначну одлуку у року од 14 дана од дана након што је добијен став Предсједништва.

Савјет министара има 3 службе: правну, административну и материјално-финансијску службу.

ОРГАНИ УПРАВЕ И УПРАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У БиХ

На нивоу државне заједнице БиХ постоји само један облик државних органа управе и то-министарства којих има укупно 6, и то:

1. Министарство за људска права и избјеглице2. Министарство за трезор институција БиХ3. Министарство за европске интеграције4. Министарство иностраних послова5. Министарство цивилних послова и комуникација6. Министарство вањске трговине и економских односа.

3.ИЗВРШНА ВЛАСТ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Према Уставу Републике Српске власт се заснива на принципу подјеле власти- на законодавну, извршну и судску. Законодавну врши Народна скупштина, извршну Влада, а судску правосудни органи.

ВЛАДА И ЊЕНА ОВЛАШТЕЊА

Влада у оквиру свое надлежности спроводи политику Репубике, поред закона извршава и друге прописеи опте акте Народне скупштине у складу са Уставом, доноси уредбе, одлуке. Може овластити Агенцију за државну управу да донесе подзаконске акте који се односе на државну управу. Доноси Кодекс државних службеника на приједлог Агенције. Предлаже план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун. На приједлог Агенције поставља и разрјешава функционере. Врши надзор над радом министарстава. Стара се о интересима Републике у питањима која су делегирана Министарском савјету. Влада заступа Републику као правно лице, управља непокретностима у државној својини.

ПРАВА, ОБАВЕЗЕ, ИЗБОР И НАЧИНОДЛУЧИВАЊА

Владу чине предсједник, два потпредсједника и министри.Предсједник Републике предлаже Народној скупштини мандатара за

предсједника Владе у року од 10 дана од дана усвајања оставке, игласавања неповјерења или скраћивања мандата Народне скупштине, а нова Влада мора бити изабрана у року од 40 дана од дана предлагања за кандидата за предсједника нове Владе. За вријеме трајања Владе предсједник Владе може на основу мишљења предсједника Републике и предсједника Народне скупштине вршити промјене у саставу Владе.

Мандатор излаже Народној скупштини програм Владе и предлаже њен састав. Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Влада и чланови Владе су одговорни Народној скупштини. Народна скупштина може на приједлог најмање 20 посланика изгласати неповјерење Влади. Влада и сваки њен члан могу Народној скупштини поднијети оставку.

Влада извјештава Народну скупштину о свом раду, а нарочито о вођењу политике, извршавању закона, других прописа, о извршењу буџета Републик и слично.

Влада ради и одлучује на сједницама. Влада именује секретара који руководи стручном службом Владе. Влада доноси уредбе, одлуке, рјешења и закључке.

ОРГАНИ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Државни орган представља институт са прецизно утврђеним правима и дужностима који дјелује независно од промјена лица у свом саставу. Елементи организације: људи, циљ, средства, организациона структура и одређени степен самосталности.

ОБИЉЕЖЈА ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

Су:1. ауторитативно заснивање управноправних односа2. заштита јавног интереса3. могућност непосредне примјене силе (полиција, војска)4. специфичан вид оснивања (устав или закон)5. специфичан вид утврђивања дјелокруга и надлежности пргана управе6. непостојање својства правног лица, јер органи управе нису самосталне

јединице већ дио државне организационе цјелине7. самосталност у раду

ВРСТЕ ОРГАНА УПРАВЕ

1. Централни и нецентрални органи дрћавне управе.2. Виши и нижи органи управе3. Самостални органи управе и органи управе у саставу самосталних органа

управе.4. Федерални или заједнички органи управе.5. Општи и посебни органи управе.6. Оружани и ненаоружани органи управе.

ЦЕНТРАЛНИ И НЕЦЕНТРАЛНИ (ЛОКАЛНИ) ОРГАНИ УПРАВЕ

Подјела органа управе на централне и нецентралне врши се према територији на којој поједини органи управе остварују своју надлежност.

Централни органи управе остварују своју надлежност на читавој државној територији, а нецентрални на дијелу државне територије.

ВИШИ И НИЖИ ОРГАНИ УПРАВЕ

Овлаштења виших органа управе су овлаштења која се претпостављају и за њих није неопходан законски основ.

САМОСТАЛНИ ОРГАНИ УПРАВЕ И ОРГАНИ УПРАВЕ У САСТАВУСАМОСТАЛНИХ ОРГАНА УПРАВЕ

Под самосталним органима управе сматрају се они органи управе који нису под контролом неког другог органа управе већ су подвргнути непосредној контроли владе.

Органи управе у оквиру самосталних органа управе представљају такве органе који се образују за обављање одређених послова државне управе.

ФЕДЕРАЛНИ ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКИ ОРГАНИ УПРАВЕ И ОРГАНИ УПРАВЕ ФЕДЕРАЛНИХ ОДНОСНО ДРУГИХ КОНСТИТУТИВНИХ ЈЕДИНИЦА

Федерални органи управе су заједнички органи федерације и њених федералних јединица, који се образују за обављање послова из надлежности федерације.

Органи управе федералних јединица се образују за обављање послова из надлежности федералних јединица на територији федералне јединице.

ОПШТИ И ПОСЕБНИ ОРГАНИ УПРАВЕ

Критериј је начин одређивања надлежности.Општи органи управе се формирају за обављање свих врста управних

послова, док се посебни формирају ради обављања управних послова одређене врсте.

ОРУЖАНИ И ЦИВИЛНИ ОРГАНИ УПРАВЕ

Оружани органи управе се формирају у области одбране земље (војска) и у области унутрашњих послова (полиција). Сви остали органи управе који не могу употребљавати физичку принуду означавају се као цивилни.

ОБЛИЦИ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

Најчешћи организациони облици органа управе су: министарства, управе и инспекторати, а најчешћи облици управних организација су заводи и дирекције. Министарства се образују за вршење управних послова у једној или више управних грана. Управна грана представља шири круг ауторитативних управних послова који чине цјелину у оквиру сектора државне управе. Под сектором државне управе подразумијева се заокружена скупина управних послова који чине засебну цјелину у оквиру управног система.

ПОСЕБНЕ УПРАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Управне организације се образују за обављање стручних и са њима повезаних управних послова. Према томе, овдје се не ради о органима управе, већ о посебној врсти државних организација које се не образују за вршење власти већ ради обављања одређених стручних послова. Могу се образовати у саставу

министартсва али и самостално. Најчешћи облици управних организација су : заводи и дирекције.

АГЕНЦИЈА ЗА ДРЖАВНУ УПРАВУ

Агенција за државну управу је самосталан и независан орган државне управе коју оснива Влада. Агенцију чине директор, три истакнута стручњака из области државне управе и секретар, а именује их Влада на основу јавног конкурса.

Агенција- надлежности:- установљење јединствених правила и процедура за избор, постављење и

именовање државних службеника- предлагању именовања руководећих државних службеника чији избор врши

Влада на основу јавног конкурса- припремања кодекса државних службеника- предлагању начина и програма полагања стручних испита за пријем

кандидата за државну управу.

ОРГАНИ УПРАВЕ НА НИВОУ ЕНТИТЕТА

ОРГАНИ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Министарства : одбране, унутрашњих послова, просвјете, финансија, правде, управе и локалне самоуправе, индустрије и технологије, здравља и социјалне заштите, енергетике и рударства, пољопривреде, шумарства и водопривреде, саобраћаја и веза, науке и културе, трговине и туризма, за урбанизам, стамбено-комуналне дјелатности, грађевинарство и екологију, за питања бораца, жртава рата и рада, за економске односе са иностранством, за избјеглице и расељена лица, вјера, породице, омладине и спорта.

Републичке управе: за геодетске и имовинско правне послове, царина, пореска управа, девизни инспекторат.

Управне организације: Републички завод за статистику, за архивску грађу, за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, хидрометеоролошки завод, завод за цијене, педагошки завод, завод за планирање, завод за стандардизацију, патенте, мјере и драгоцјене метале, секретаријат за законодавство, за избјеглице и хуманитарну помоћ, дирекција за робне резерве, дирекција за путеве, дирекција за воде, дирекција за цивилну ваздушну пловидбу, дирекција за производњу и промет наоружања и војне опреме, дирекција за обнову и изградњу стамбеног простора у Републици Српској, дирекција за послове сукцесије бивше Југославије, фонд за запошљавање, обуку и јавне радове и Републичка дирекција за приватизацију.

ОРГАНИ УПРАВЕ У ФЕДЕРАЦИЈИ БиХ

Министарства: одбране, унутрашњих послова, правде, финансија, енергетике, рударства и индустрије, промета и комуникација, социјалне политике, расељених лица и избјеглица, здравства, образовања, науке, културе и спорта,

трговине, просторног уређења и околине, пољопривреде, водопривреде и шумарства.

Федералне управе су: за питања бораца и инвалида домовинског рата, за геодетске и имовинско-правне послове.

Федералне управне организације су: завод за статистику, метеоролошки завод, архив, завод за програмирање, дирекција робних резерви.

УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВНИХ ОРГАНА УПРАВЕ

Послови: нормативно-правни, студијско-аналитички, управно-надзорни, управни, информатички, финансијско-материјални, документациони, статистичко-евиденциони, стручно-оперативни, канцеларијски, занатски, манипулативни.

На основу Уредбе о начелима за унутрашњу организацију и систематизацију радних мјеста сваки орган доноси одговарајући Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.

ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ

Формирају се унутар организационе структуре органа управе. Разликују се двје врсте организационих јединица, и то: основне и унутрашње.

Основне се формирају за вршење послова из једне или више области. У министарствима се формирају под називом ресори, а у посебним организацијама сектори. Унутрашње организационе јединице се образују према врсти и карактеру послова, под називом: одјељења, одсјеци или групе. Могу носити и други назив као што су: центар, служба, рачуноводство, дактилобиро и сл.

Радом ресора руководи помоћник министра, радом сектора руководи помоћник секретара, радом одјељења руководи начелник одјељења, радом одсјека руководи шеф одсјека, радом групе руководи руководилац групе, радом секретаријата руководи секретар.

ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ВАН СЈЕДИШТА ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

Министарства могу у подручним јединицама обављати сљедеће послове: управни надзор, рјешавање у управним стварима у првом степену, у другом степену, послове надзора.

Циљ организовања обављања послова ван њихова сједишта је препознатљив, а то је приближавање органа државне управе грађанима ради ефикаснијег и рационалнијег обављања послова.

РУКОВОЂЕЊЕ ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА УПРАВЕ

СИСТЕМИ РУКОВОЂЕЊА

Су: линијски, функционални и штабно-линијски систем.

ЛИНИЈСКИ СИСТЕМ

Линијски систем заснива се на пирамидалној структури надређености и подређености.

ФУНКЦИОНАЛНИ СИСТЕМ

Функционални систем почива на диференцијацији унутрашње организационе цјелине према сличности функција, односно активности које се обављају. Потчињени добијају наређења према домену стручности са више налогодавних мјеста.

ШТАБНО-ЛИНИЈСКИ СИСТЕМ

Штабно-линијски систем је комбиновани систем два претходна система. Наредбодавни пут се креће као у линијском систему. Штабови имају савјетодавну улогу и немају право наређивања.

ПРИНЦИП МОНОКРАТСКОГ РУКОВОЂЕЊА

Осим страјешине који се налази на врху пирамидалне структуре у органима формираним према монократској варијанти раде и друга лица, тзв. помагачи старјешина (замјеници, помоћници, посебно овлаштена лица)

НИВО ЗАЈЕДНИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА

Министарством на нивоу заједничких институција руководи колегијално тијело састављено од министра и два замјеника министра. Министре и његове замјенике именује Предсједавајући вијећа министара уз сагласност Представничког дома.

ЕНТИТЕТСКИ НИВО

РЕПУБЛИКА СРПСКА

У Републици Српској досљедно је спроведен монократски принцип руковођења. Радом министарства руководи министар. Министар представља министарство, организује и обезбјеђује законито и ефикасно обављање послова и одлучује о правима, дужностима и одговорности запослених. Одговоран је за свој рад и рад министарства. Он доноси подзаконске и управне акте, интерне акте, издаје поједниачне налоге и врши надзор и контролу над радом запослених лица. Министар може имати замјеника који га замјењује у његовом одсуству. Замјеника министра поставља Влада на вријеме од 4 године. У министарству се постављају

помоћници министра који руководе одређеним ресорима. Министарство може имати и секретара.

Радом управе и републичке управне организације руководи директор. Директора именује влада на четири године.

ФЕДЕРАЦИЈА БиХ

И у овом ентитету је спроведен монократски тип руковођења. На челу министарства налази се министар, који руководи радом министарства и одговоран је за рад тог министарства. Министра именује предсједник Федерације уз сагласност потпредсједника Федерације, након консултације са премијером. Именовање потврђује Представнички дом Парламента Федерације. Министар именује замјеника.Помоћник министра непосредно руководи одређеним подручјем рада.Управом и управном организацијом руководи директор којег именује Влада на шриједлог министра. Секретар министратсва непосредно руководи сложенијим пословима. Поставља га Влада на приједлог министра.

4.ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ДРУГИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У БиХ

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ПРЕМАПАРЛАМЕНТАРНОЈ СКУПШТИНИ

Државна управа на нивоу заједничких институција БиХ не успоставља са Парламентарном скупштином непосредне односе, већ те односе успоставља посредством Савјета министара. Савјет министара дужан је једном годишње поднијети извјештај Парламентарној скупштини, укључујући и извјештај о буџету.

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ПРЕМАПРЕДСЈЕДНИШТВУ

Предсједништво нема никакавих овлаштења према органима државне управе из оквира заједничких институција БиХ.

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ПРЕМАСАВЈЕТУ МИНИСТАРА

Органи државне управе на нивоу заједничких институција су фактички стопљени са Савјетом министара. Вијеће министара чине предсједник и министри.

ПОЛОЖАЈ УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Државна власт заснива се на систему подјеле власти на законодавну, извршну и судску. Уставотворну и законодавну власт врши Народна скупштина.

Републику представља предсједник Републике. Извршну власт врши Влада, а судску судови. Уставност и законитост штити Уставни суд.

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ПРЕМА НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

Управа је правно и политички зависна од Скупштине. Скупштина издаје начелне ставове и смјернице у вези са радом управе.

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

Заснивају се на правима и дужностима утврђеним уставом, законом и другим прописима. Одвијају се преко Владе. Органи државне управе обавезни су да предсједнику дају обавјештења, објашњења, и податке из свог дјелокруга. Они извршавају акте предсједника Републике.

ОДНОС УПРАВЕ ПРЕМА ВЛАДИ

Влада утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других републичких органа и организација. Поставља и разрјешава функционере. Усклађује и усмјерава рад министарстава. Врши надзор над радом министарстава. Министарства и управне организације дужни су да подносе извјештаје о свом раду Влади.

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ОРГАНА УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Могу се посматрати кроз два вида:- Хоризонтални (односи органа на истом нивоу)-заснивају се на међусобним

правима и обавезама утврђеним законом.- Вертикални (однос између виших и нижих органа)-заснивају се на принципу

надређености и подређености.

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И СУДОВА

Сукоб надлежности између органа државне управе и судова рјешава уставни суд. У контексту односа управе и судова посебно су значајна два института, и то: институт правосудне управе и институт судске контроле управе.

ПРАВОСУДНА УПРАВА

Правосудна управа обухвата активности органа управе који се односе на организовање и праћење рада судова. Послове правосудне управе чине двије групе послова и задатака. У прву групу уврштавају се послови које обавља министарство (спровођење закона,праћење и проучавање рада судова, просљеђивање притужби на рад судова предсједнику суда). У другу групу уврштавају се послови које обавља министар (прописивање судског пословника, утврђивање орјентационих мјерила о потребном броју судија, постављање и разрјешавање судских тумача).

ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ И ЈАВНОГ ТУЖИЛАШТВА

Јавни тужилац може користити четири ванредна правна средства, и то: понављање управног поступка, захтјев за заштиту законитости, поништавање и укидање по праву надзора, оглашавање рјешења ништавним.

Чести су контакти јавног тужиоца и органа државне управе за унутрашње послове у фази која претходи поступку због сумње за учињене деликте.

ОДНОС УПРАВЕ ПРЕМА ГРАЂАНИМА

Најважније обавезе државних органа управе у односу на грађане према Закону о административној служби у управи Републике Српске су: да грађанима омогуће отвраривање њихових права и обавеза, да им дају потребне податке и обавјештења, да им пружају правну помоћ, да поштују људску личност.

5.УЛОГА УПРАВЕ У ОСТВАРИВАЊУ УСТАВНИХ ПРАВА, СЛОБОДА И

ДУЖНОСТИ

Теорија управног права полази од обима слобода и права, те можемо посматрати:-права негативног статуса-негативни статус обухвата правну ситуацију грађанина у коју државна власт не смије дирати. То су неповредивост живота, слобода мисли и говора, штампе, савкести и вјероисповијести.-права позитивног статуса-позитивни статус обухвата правну ситуацију у оквиру које грађанин може захтијевати од државне власти одређено чињење и дјеловање. Назначени статус обухвата једнакост и равноправност грађана.-права активног статуса-активан статус обухвата право грађанина да учествује у политичком и друштвеном животу.

6.МОДЕЛ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Према Закону о локалној самоуправи општина се дефинише као основна територијална јединица у којој грађани остварују локалну самоуправу. Постоје двије категорије послова које општина обавља, и то:

- послови изворног дјелокруга (послови у складу са Законом)- послови из пренесеног дјелокруга (послови повјерени општини од стране

Републике)Општина доноси програм развоја, буџет и завршни рачун, организује комуналну полицију, стара се о изградњи и одржавању локалних путева, предузима мјере заштите човјекове околине.

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ОПШТИНЕ

Скупштина општине, начелник општине и општинска управа.Скупштина општине је представничко тијело локалне самоуправе, а чине је одборници. Скупштину представља предсједник. Скупштина доноси статут, пословник о раду. Скупштина општине има секретара који се именује на 4 године.Начелник општине је носилац извршне власти и руководилац је општинске управе. Он предлаже статут, спроводи политику општине, оснива општинску управу, именује и разрјешава руководиоце, обавјештава министра локалне управе и самоуправе до 31.марта текуће године о извршавању општинске политике.Општинска управа припрема прописе са скупштину општине и начелника, обезбјеђује примјену закона, припрема нацрте одлука, рјешава у прекршајном поступку.

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА ГРАДА

Скупштина града, градоначелник и градска управаСкупштину града чине градски одборници који се бирају на период од 4 године. Надлежности скупштине града утврђују се Законом и статутом.Градоначелника бирају грађани на период од 4 године. Он заступа и представља град. Има замјеника. Градоначелник предлаже статут, одлуке скупштини.Градска управа примјењује прописе скупштине града и градоначелника, обезбјеђује примјену закона, рјешава у прекршајном поступку.

7.ЛОКАЛНА САМОУПРАВА У ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ

Територијалну организацију БиХ чине кантони, те општине и градови као јединице локалне самоуправе.

ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Општинска управа Општина осигурава услове за поштовање и заштиту људских права, управља општинском имовином, обавља комуналне дјелатности, осигурава јавни ред и мир,. Општинско вијеће припрема усвајање статута општине, врши избор општинског начелника, усваја општински буџет. Општински начелник је носилац извршне власти. Он именује и смјењује општинске службенике, спроводи општинску политику.

Градска управаОрганизациону структуру града чине градско вијеће и градоначелник.Градско вијеће је састављено од једнаког броја одборника из сваке општине. Доноси статут, буџет. Градоначелник је носилац извршне власти. Спроводи општинску политику, именује и смјењује градске функционере.

8.

ОБИЛЦИ КОНТРОЛЕ УПРАВЕ

ПРАВНА КОНТРОЛА УПРАВЕ

Дијели се на унутрашњи у спољашњу. Унутрашњу контролу чини управна (административна) контрола. Спољашњу контролу управе чине парламентарна контрола, владина контрола, судска контрола и посебни облици контроле.

УПРАВНА КОНТРОЛА УПРАВЕ

Одвија се унутар саме организационе структуре управе, гдје један орган управе надзире рад и акте другог органа управе.

ХИЈЕРАРХИЈСКА КОНТРОЛА УПРАВЕ

Виши органи управе врше контролу над вршењем управе од стране нижих органа управе.

СТАРАТЕЉСКА КОНТРОЛА

Произилази из старатељског односа државе према свим институционалним облицима јавног карактера коју држава врши преко органа државне управе.

ИНСТАНЦИОНА КОНТРОЛА

Остварује се поводом жалбе.

НАДЗОРНА (СЛУЖБЕНА) КОНТРОЛА

Надзор, односно службену контролу овлаштени орган врши по службеној дужности, односно самоиницијативно.

СУДСКА КОНТРОЛА УПРАВЕ

Појам и значај судске контроле- Настала је као допуна управној контроли у циљу уклањања њених слабости. Активира се искључиво по захтјеву за пружање правне заштите, а не по службеној дужности.Неки елементи специфичности судске контроле- Обиљежја судске контроле су формална (наводе се органи и поступак по коме се контрола врши) и материјална обиљежја (постојање захтјева за правну заштиту).Контрола редовних судова- У управном спору суд може поништити правни акт, а може и ријешити управну ствар. Суд може одлучивати о накнади штете.Управно судска заштита уставом зајамчених слобода и права- Има два облика: заштита уставом зајамчених слобода и права када су они повријеђени коначним

појединачним актом и заштита уставом зајамчених слобода и права када су повријеђени радњом службеног лица.Посебна судска заштита када су слободе и права повријеђена појединачним коначним актом- Механизам судске заштите покреће се захтјевом лица. Да би до спора дошло морају бити испуњени одређени услови: да се ради о појединачном акту, да су актом повријеђена права и слободе, да против тог акта недостаје свака друга судска заштита.Посебна судска заштита када су слободе и права повријеђена радњом службеног лица- Покретање посебног поступка захтијева одређене услове: да је посриједи радња службеног лица у државном органу, да се радњом вријеђају слободе и права.

СПОР ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ ПРОУЗРОКОВАНЕ РАДОМ УПРАВЕ

Одговорност државе за штету насталу по основу службене грешке- Оштећени се захтјевом обраћа држави за штету причињену од стране њихових службених лица. Држава која је штету надокнадила има могућност регреса према лицу које је штету причинило. Службено лице може одговарати за штету својом имовином. Ту се држава јавља као јемацНормативна рјешења у нашем правном систему- Претпсотавке за одговорносст државе за штету су: незаконит и неправилан рад, постојање штете, узрочна грешка између почињене службене грешке и настале штете.Надлежност за рјешавање захтјева за накнаду штете- Оштећени подноси захтјен за накнаду штете посебној комисији коју образује функционер који руководи државним органом. Комисија се изјашњава у року од два мјесеца. Уколико се права оштећеног не уваже у цјелости спор преузима суд.Право регреса од службеног лица које је починило штету- То је право службеног лица које је штету причинило да намири износ исплаћене накнаде за штету исплаћену трећем лицу.Одговорност за штету без грешке- Ради се о одговорности државе Само вршење службе, а не грешка у вези са тим вршењем, представља основ за подношење захтјева за накнаду штете.

ПАРЛАМЕНТАРНА КОНТРОЛА

Представља више политичку него правну контролу. Састоји се у оцјени политичке цјелисходности рада управе. Базира се више на врх управне пирамиде.

ВЛАДИНА КОНТРОЛА УПРАВЕ

Представља „мјешавину“ правне и политичке контроле. Влада се јавља као контролни орган путем контроле аката управе и путем контроле рада управе.

9.ДЈЕЛАТНОСТ И ФУНКЦИЈЕ ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

Основни задаци управе формулисани су Уставом Републике Српске и разрађени Закононом о административној служби у управи Републике Српске. Послови:Извршавање закона, Рјешавање у управним стварима,Вршење надзора.

НЕПОСРЕДНО ПРИМЈЕЊИВАЊЕ, ОДНОСНО ИЗВРШАВАЊЕ ЗАКОНА, ДРУГИХ ПРОПИСА И ОПШТИХ АКАТА

Влада врши преко уредбе владе. Уредбе се могу доносити под условом да постоји закон.

РЈЕШАВАЊЕ У УПРАВНИМ СТВАРИМА

Спроводи се доношењем рјешења а којим се одлучује у појединачној управној ствари. Управним актом се неком лицу признају извјесна права, односно намећу извјесне обавезе.

УПРАВНИ НАДЗОР

Дијели се на: управни надзор који врше органи управе и управни надзор који врше други органи. То је облик правног надзора. Имамо надзор над правним актима, над државним и недржавним субјектима.Врсте управног надзора- Надзор над законитошћу рада недржавних субјеката, над законитошћу аката недржавних субјеката, инспекцијски надзор.Надзор над законитошћу рада- Надлежни органи државне управа (министраство) предлажу и покрећу поступак за оцјену законитости аката, предлажу престанак рада предузећа.

ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Обавља се у области здравства, образовања, рада, тржишта, урбанизма, комуналних услуга, саобраћаја, пољопривреде, телекомуникација, електропривреде.Организација инспекцијских служби- Послове инспекцијског надзора врше министарства преко инспектора. Поједини послови инспекцијског надзора могу бити повјерени органима општине и града.Поступак вршења инспекцијског надзора- Огледа се у непосредном увиду у рад и пословање појединца и организација. Инспекторске послове може обављати лице које има високу стручну спрему одговарајућег смјера, положен стручни испит за рад у органима државне управе и одређени број година радног искуства. Инспектори немају обавезу да најављују свој долазак. Инспектор има право да

прегледа акте, саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица, прегледа пословне просторије, узима узорке роба, предузима мјере.Одговорност инспектора- Одговоран је инспектор за: пропуштање кориштења овлаштења која су му дата, ако не предложи или не покрене поступак пред надлежним органим, ако прекорачи границу својих овлаштења.Повјеравање инспекцијског надзора- Могу бити повјерени органима општине и градова.Врсте инспекцијских служби- Инспекција рада, санитарна, здравствена, просвјетна, комунална, тржишна, урбанистичка, пољопривредна, ветеринарска, сточарска, водопривредна, шумарска, техничке инспекције, саобраћајне инспекције, девизна инспекција, инспекције заштите од пожара и др.

10.АКТИ УПРАВЕ

ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА

Под актима управе подразумијевају се сви акти и радње које управа доноси односно врши у остваривњу своје функције. Дијеле се на правне акте управе и материјалне акте управе.

ОПШТИ АКТИ УПРАВЕ

Врсте општенормативних аката органа управе- Дијеле се на правилнике, наредбе и упутства. Правилником се разрађују поједине одредбе закона у циљу њиховог извршавања. Наредба представља општенормативни акт управе којом се наређује или забрањује поступање у одређеној ситуацији. Упутство представља општенормативни акт којим се прописује начин рада и обављања послова органа државне управе.Контрола уставности и законитости општенормативних аката управе- Поред уставних судова оцјену сагласности општенормативних аката органа управе са законом могу вршити и други државни органи (редовни судови).

11.УПРАВНИ АКТИ

ПОЈАМ УПРАВНОГ АКТА

Управни акт представља централни облик управног дјеловања.

ОБИЉЕЖЈА УПРАВНОГ АКТА

Управни акт садржи најмање три битна елемента, и то – конкретност, ауторитативност и правно дјеловање.Конкретност управног акта- Управни акт се односи на конкретну ситуацију и њиме се одлучује о конкретном друштвеном односу.

Ауторитативност управног акта- Означава могићност доносиоца управног акта да намеће своју вољу другом, којем је акт насловљен.Правно дјеловање управног акта- Кроз форму управног акта ствара се, мијења, укида, односно поништава или утврђује неки правни пропис.Доносилац управног акта- Закон о управним споровима доста прецизно одређује да доносилац управног акта може бити државни орган, предузеће или друга организација или установа и заједница у вршењу јавних овлаштења.Заснованост на закону- Управни акт је заснован на одговарајућем пропису чија се норма примјењује у конкретном слућају. Управни акт доноси овлаштени орган у складу са правилима одговарајућег законског поступка и у прописаној форми.Извршност управног акта- Означава могућност његовог извршавања против воље његовог адресата. Јавља се код оних аката којима се утврђује нека обавеза.Доношење у управним стварима- Произилази из чињенице да се управним актом рјешава у некој управној ствари.

ИЗВРШЕЊЕ УПРАВНОГ АКТА

Може се спроводити само према странци која је дужна испунити утврђену обавезу и то тек након истека рока у којем је странка могла извршити утврђену обавезу добровољно. Да би до принудног извршења могло доћи потребно је да постоји одлука којом се странци намеће нека обавеза и да странка у одређеном року није извршила своју обавезу добровољно. Законски рок је 15 дана од доношења рјешења.

ПРАВНОСНАЖНОСТ УПРАВНОГ АКТА

Правоснажност означава непромјењивост управног акта.Формална правоснажност- Везује странку и онемогућава јој да побија управни акт који је постао дефинитиван у редовном поступку. Правоснажан управни акт не може се више оспоравати редовним правним средствима (жалбом).Материјална правоснажност- Веже његовог доносиоца да не може опозвати, односно поништити, укинути и мијењати раније донијети управни акт.Објективна и субјективна правоснажност- Објективна правоснажност спречава надлежни орган да поново рјешава исти предмет све у циљу смањења трошкова који се не могу пребацивати на терет странака. Субјективна правоснажност узима у обзир аспект заштите правног положаја странке, тиме што забрањује поновно одлучивање о ствари.Дијелови управног акта који стичу својство правоснажности- Само његов диспозитив стиче својство правоснажности.Правоснажност и ванредна правна средства- За разлику од редовних правних средстава, која се могу користити увијек, ванредна правна средства могу се користити само у случају када су изричито законом предвиђена. То су случајеви аката који садрже грешку оборивости. Коначност представља такво својство правног акта када се против њега не може покренути жалба као редовно правно средство али се може покренути управни спор.

14.РАЗВОЈ ЈАВНЕ СЛУЖБЕ ПРЕМА ВАЖЕЋЕМ ПРАВНОМ РЕЖИМУ

Јавне службе означавају заједнички назив за установе, предузећа и друге облике организовања. Јавне службе могу основати јавноправна и приватноправна лица. Јавноправна лица су република, град, општина. Приватноправна лица су грађани.

УСТАНОВЕУстанове се оснивају у области: образовања, науке, културе, физичке културе, здравствене заштите. Акт о оснивању установе садржи: назив оснивача, назив и сједиште установе, дјелатност установе и начин обезбјеђивања средстава, права и обавезе оснивача. Унутрашња организација установе регулише се статутом. Органи установе су директор, управни и надзорни одбор. Влада Републике именује директора. Управни одбор броји најмање три члана. Надзорни одбор чине чланови именовани из реда запослених у установи.

ПРЕДУЗЕЋАЈавна предузећа покривају дјелатности у областима: инфраструктуре ( електропривреда, жељезнички и ПТТ саобраћај, ваздушни саобраћај, радио телевиуија), кориштења и управљања добрима од општег интереса (водопривреда, путна привреда, шумарство). Органи јавног предузећа су управни одбор као орган управљања, директор као орган пословођења и надзорни одбор као орган надзора. Предсједника и чланове управног одбора, директора и надзорни одбор именује и разрјешава Влада.

15.ОДНОС ОРГАНА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ ПРЕМА НЕДРЖАВНИМ

СУБЈЕКТИМА

Органи државне управе генерално имају према свим субјектима одређена посебна овлаштења која се манифестују кроз: тражење извјештаја, података, давање обавезних инструкција, упозоравање на неизвршавање повјерених послова те одређивање рока за њихово извршавање који не може бити дужи од 30 дана. Ако надлежни субјект који врши повјерене послове државне управе не поступи у складу са налозима овлаштеног органа управе, орган управе може покренути одговорност функционера који руководи радом те организације.

УПРАВНИ И СТРУЧНИ НАДЗОРРазликују се три основне врсте управног надзора: надзор над законитошћу рада, надзор над законитошћу аката и инспекцијски надзор.Стручни надзор се регулише законским прописима којима се уређују поједине области за чије се вршење оснивају установе односно предузећа.

САМОСТАЛНЕ НЕУПРАВНЕ ДРЖАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕЦентрална банка БиХ, Агенција за банкарство РС.