carine

MISIJA I ULOGA CARINESadraj:

3UVOD

6RAZVOJ CARINA

9Pojam i znaaj carine

14CARINSKE PROCEDURE

15MISIJA I ULOGA CARINE

16MEUNARODNI DAN CARINE

18Vrste carina

23Obaveza plaanja carina

24Dokumenti koji prate carinsku robu

27Zakljuak

30Literatura

UVOD

Sa razvojem svetske trgovine u doba liberalizma, brzo je sazrela svest da prepreke, koje su pojedine drave uvele nakon narastanja nacionalnih ekonomija radi zatite svoje proizvodnje, odnosno zbog fiskalnih, politikih ili drugih interesa, ometaju nesmetani protok robe i usluga na globalnom nivou to je u velikoj meri smanjivalo profit, kao primarni interes u robnoj razmeni u XIX veku. Zbog toga su, ve krajem istog veka, a naroito u XX veku, dole do izraaja tendencije koje su se kretale u dva pravca. S jedne strane, dolazi do pokuaja liberalizacije meunarodne trgovine putem zakljuivanja sporazuma o uklanjanju trgovinskih, carinskih i vancarinskih barijera, dok.s druge strane dolazi do formiranja politikih i ekonomskih grupacija koje meusobno liberalizuju i uklanjaju, u okviru tih grupacija, sve barijere do odreenog nivoa koji meusobno ugovaraju, uz stvaranje jo vrih barijera za trgovinu prema treim zemljama - nelanicama.

Pod terminom fiskalna politika podrazumevamo nain kako vlada bira troenje svog budeta u cilju pruanja javnih usluga i roba gradjanima, esto ih nazivajui trokovima. Ove robe i usluge obuhvataju javnu infrastrukturu, edukaciju, zdravstvo, javnu sigurnost, pravosudje, itd. Vlada se zalae da pronadje najbolje metode za finansiranje ovih trokova preko raznih vrsta poreza kao to su: PDV, carinske takse, porez na lina primanja, porez na prihode korporacija, doprinos za socijalnu sigurnost, itd.. U toku implementacije poreskih politika, vlada se trudi da osigura nizak nivo poreskih optereenja i jednako tretiranje kako za biznise tako i za gradjane.Ciljevi fiskalnih politika se menjaju i mogu da obuhvataju:

1. Alokacija javnih prihoda (porezi). Mnoge vane delatnosti za funkcijonisanje drutva edukacija, zdravstvo, javna sigurnost, socijalna zatita, zatita ambijenta, javne investicije nebi bile mogue, ili se ne bi pruile na potrebnom nivou bez intervencije drave. Da bi se otklonile ovi nedostaci, fiskalna politika koristi priklpljene prihode u budetu i pomae finansiranje ovih aktivnosti.

2. Makroekonomska satabilnost. Ekonomije mnogih razavijenih zemalja esto su predmet mnogih stalnih trevenja. Eventualne stagnacije u ekonomiji esto se reflektuju na porodini budet, a nakon toga i na njihove trokove za robe i usluge. U njenim nastojanjima za eleminisanje ili smanjenje tavih gibanja, vlada koristi povremeno srestva fiskalnih politika kao poreske politike i javane rashode.

3. Podstrekivanje ekonomskog rasta. Izmedju izmena u porezima i javnih rashoda, vlada moe da pomogne stimulisanjem ekonomskog razvoja

4. Ponovna raspodela prihoda. Dobitnici vladinih prihoda upotrebljavaju prikupljene prihode radi osiguranja javnih penzija; minimalni nivo prihoda za bolesn i e osobe, iznemogla lica, starije osobe, itd. Drava koja daje visok prioritet ovim ciljevima, obino preporuuje upotrebu progresivnog sistema poreskih prihoda, znai da se oporezuju vie oni koji imaju vee prihode.

Carine i carinski sistem odredjene drave je od odgromnog znaaja za razvoj i zatitu domae privrede. Bez modernih carina i carinskog sistema ne moe se ostvariti ni privredni prosperitet zemlje, a niti njeno ukljuivanje u medjunarodne tokove. Carina je snaan izvor budetskih prihoda drave. Carina i carinski sistem moraju da se stalno menjaju, dopunjuju i usavravaju, sve u cilju da carina bude ekonomski faktor zatite i razvoja domae privrede. Na tom planu, drava ne moe imati samo autonomna reenja, nacionalna reenja, ve su u carinski sistem moraju inkorporirati i savremena medjunarodna reenja pre svega, predvidjena kod niza razvijenih drava, kao i reenja koja postoje u medjunarodnim organizacijama, pre svega u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). To je uslov, bez kojeg se ne moe razvijati domaa privreda, niti ukljuivati ista u medjunarodne privredne tokove. Carina ima posebnu ulogu i pri premoavanju carinskih i vancarinskih barijera koje postoje, posebno kod niza ekonomskih integracija, pa i carinska unija. U tim sluajevima, moraju se traiti odgovarajua pravna i ekonomska reenja kako bi robe i proizvodi iz zemalja koje se nalaze izvan takvih regionalnih ekonomskih integracija mogle da dopru i na tritu (na primer, putem zakljuivanja posebnih ugovora o carinskim preferencijama i drugih ugovora kojima bi se unapredila robna razmena izmedju zemalja ekonomske integracije i zemalja koje se nalaze izvan tih integracija). Primer za to je Evropska unija (EU) i privredna saradnja zemalja izvan EU sa ovom integracijom, gde se putem opte eme preferencijala nastoji unaprediti privredna saradnja EU sa odredjenim zemljama. Naa zemlja oekuje da uskoro i ona zakljui, poseban sporazum sa EU o asocijaciji i pridruivanju, sa perspektivom punopravnog ukljuivanja u Evropsku uniju.

RAZVOJ CARINA

Pri razmatranju posrednih ili indirektnih poreza treba razlikovati indirektne poreze na pojedinane potrone artikle, porez na promet i carine.

Prva kategorija poreza se javila mnogo ranije od poreza na promet i bila je predstavljena tradicionalnim potronim porezima. Danas su ovi porezi potisnuti, i u savremenim uslovima od mnogo veeg znaaja je porez na promet, kao opti porez na potrone artikle.

Porez na promet je postojao jo u sistemima starog Egipta, Vizantije i Rima. Zatim ga nalazimo u paniji od 1342.godine, da bi zatim naglo nestao iz poreskih sistema u svetu. U XVII i XVIII veku Engleska je, u odnosu na druge evropske zemlje, imala najbri industrijski razvoj. Razvoj manufaktura uzima pun zamah. Stvaraju se temelji tekstilne industrije. Poinje razvoj metalurgije. Trgovinski kapital sve vie ustupa mesto industrijskom kapitalu. Medjutim, jo uvek su jaka razna feudalna ogranienja. Na praksu privrednog ivota mnogo jai uticaj imaju merkantilistike ekonomske doktrine dravnog intervencionizma nego fiziokratske ideje o konkurenciji i ekonomskim slobodama. Buroazija jo nije izborila ekonomske slobode. U takvoj situaciji stvaralatvo Vilijema Petija ostalo je u krilu merkantilistikih ekonomskih uenja, ali je poelo i da se izdvaja iz tog uenja. Taj deo Petijevog stvaralatva koji je poeo da se izdvaja iz merkantilistikog ekonomskog uenja postavlja temelje klasine ekonomske misli. Kada je u pitanju uloga drave u privrednom ivotu, Peti je negde izmedju stavova razvijenog merkantilizma i stavova pristalica ekonomskog liberalizma Kenea i, posebno, Smita. Po njemu, drava treba da intervenie merama koje e unaprediti tehnologiju. Fiskalni i carinski doprinos pojedinaca treba da bude u skladu sa njihovom imovinom i uspenou poslovanja. Prilikom odredjivanja izvoznih carina, drava treba da vodi rauna o konkurentnoj sposobnosti domae robe, a uvozne carine moraju biti u funkciji zatite domae proizvodnje.

Do ponovne pojave dolazi tek posle I svetskog rata, kada je uveden u veem broju zemalja (Nemacka, Austrija, Belgija, Francuska, Italija...). Sad su porezp na promet uvele tek u periodu velike ekonomske krize 1929 - 1933.g. Osnovni uzrok ponovne pojave poreza na promet treba traiti u potrebi pribavljanja novih prihoda za rjeavanje finansijskih problema nastalih u toku I svj. rata.

U savremenoj finansijskoj teoriji se razlikuju tri osnovne varijante poreza na promet:

1. Jednofazni porez na promet predstavlja takvu varijantu PNP kod koga se zahvatanje vri samo u jednoj tano odredenoj fazi pri kretanju robe od proizvodaa do potroaa.

Svefazni porez na promet predstavlja takvu varijantu PNP gdje se vri oporezivanje prometa roba i usluga pri svakoj prometnoj fazi. Svefazni PNP se u principu javlja u dvije varijante, i to:

svefazni bruto PNP; Obraun se vri na osnovicu u koju su uli poreski iznosi iz ranijih oporezovanih faza (kumulativni efekti). Pored svefaznog bruto PNP postoji i viefazni PNP koji ne tereti sve faze prometa ve samo neke od njih;

svefazni neto PNP; Placeni porez u prethodnoj fazi prometa se oduzima iz poreske osnovice u narednoj fazi. Npr. porez na dodatu vrednost.

Porez na dodatu vrednost predstavlja najnoviju varijantu PNP, koja je nala svoju primenu tek 1954.g. u Francuskoj. Za njeno prakticno provodenje u delo posebno se zalagao njen idejni tvorac M.Laure. Porez na dodatu vrednost predstavlja porez cije je plaanje podijeljeno na parcijalna plaanja, koja se obavljaju u svakom stadiju procesa proizvodnje i distribucije na bazi dodate vrednosti u odredenom stadiju. U praksi su poznata dva naina putem kojih se provodi prakticna primjena ovog principa, i to tzv. sistem fizikih dedukcija i sistem finansijskih dedukcija. U prvom sluaju polazi se od fizike analize proizvoda i od odvajanja onih elemenata proizvoda koji su ve bili oporezovani u nekom ranijem stadiju. U drugom sluaju se kao polazna tacka uzima knjigovodstvena analiza, tj. vodi se racuna o ulaznim i izlaznim knjigovodstvenim pozicijama stadija, a zatim se izdvaja ona vrednost koja nosi karakter novostvorene vrijednosti u odredenom stadiju. Znai, porezu je podlona samo nova vrijednost koja je dodana proizvodu, koji je predmet prodaje.

Pojam i znaaj carinePri razmatranju indirektnih poreza, svakako ne treba izgubiti iz vida carine, budui da ova kategorija prihoda po svojim osnovnim karakteristikama predstavlja indirektne poreze. Carine su javne dabine, koje drava naplauje prilikom prelaska robe preko dravne granice od vlasnika robe i to u domaoj valuti. S obzirom na ulogu, ciljeve kao i tehniku obrauna carine se dele u nekoliko kategorija. Tako, prema pravcu kretanja robnog prometa treba razlikovati sledee kategorije carina: uvozne, izvozne i tranzitne carine. Uvozne predstavljaju najvaniju kategoriju carina, budui da se plaanje carina na izvoz praktikuje samo u posebnim sluajevima. Tranzitne carine predstavljaju istorijsku kategoriju, jer se jo od Barselonske konferencije 1921.godine ne primenjuju.

Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao mogua zatita domae proizvodnje od negativnog uticaja svetskog trita, je carina. Polazei od toga da je carina nastala kao iskljuivo fiskalni instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, dolo se do toga da carina postaje osnovna mera zatite domae proizvodnje.Carina je dabina koja se naplauje na stranu robu koja se uvozi na carinsko podruje odreene zemlje ili se sa tog podruja izvozi. To je iznos davanja uvoznika robe u domaoj valuti po osnovu uvoza odnosno prelaska robe preko carinske linije jedne drave, odnosno prelaska preko granice. Carina je u principu troak poslovanja uvoznika, mada se najee prevaljuje, prilikom kalkulacija cene, na potroaa. Karakteristike carine su sledee:carina je dabina;carina je po pravilu troak uvoznika;carina je dravni prihod (fiskus) koji naplauje drava;carina moe biti instrument zatite domae proizvodnje.

Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne i izvozne carine. Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno fiskalni karakter i predstavljale znaajan izvorni prihod drave. Meutim, na visokom nivou razvoja meunarodne podele rada, kada je bespotedna konkurencija neposredno stvarala uslove za polarizaciju svetskih ekonomskih tokova na razvijene i manje razvijene, carina je dobila izuzetno vanu funkciju zatite domae proizvodnje. Savremena ekonomska istorija sveta je ne samosaznanjem, ve i neposrednim uticajem carine kao glavnog instrumenta za zatitu nacionalnog ekonomskog prostora. Dinamian razvoj proizvodnih snaga u kapitalizmu i nastanak savremeno organizovanih drava doveo je do promene funkcije carine. Povremene ekonomske krize u ciklinom kretanju proizvodnih snaga i njihov uticaj na meunarodne tokove robe doprinele su da carine postanu dominantan i najznaajniji instrument kojim se obezbeuje zatita domae proizvodnje. Tako carina, od iskljuivo fiskalnog karaktera, dobija karakter znaajnog instrumenta privredne politike koji obezbeuje razvoj proizvodnih grana, dugorono poveava efikasnost nacionalne proizvodnje i doprinosi obezbeenju dinaminog razvoja zemlje.

Prema nainu obrauna mogu se razlikovati: carine po vrednosti i speceficne carine. Carine po vrednosti se izraavaju u procentu od vrednosti robe, a specifine se utvruju na bazi posebnih mernih jedinica (kg, l,...).

Od posebnog znaenja je kategorizacija carina na: fiskalne i zatitne carine. U praksi je teko utvrditi ta dominira: ekonomsko-politicka ili fiskalna komponenta carine. Karakteristino je da su jo u Antickoj Grkoj i Rimu carine predstavljale vrlo znaajan izvor prihoda. Fiskalni karakter carina dolazio je do izraaja i u feudalizmu, kada je ubiranje prihoda, koji su imali karakter carina bilo motivisano kretanjem roba iz mesta u mesto u unutranjem prometu (cestarina, mostarina, pratnja i sl.).

U kasnijem razvoju naroito od perioda merkantilizma carine dobijaju ekonomsko-politike zadatke, posebno u okvirima protekcionistike politike. Carine predstavljaju nesumnjivo izuzetno znaajan elemenat protekcionistike politike, budui da se uvode na proizvode stranog porekla i to uz primenu visokih carinskih stopa.

U savremenim uslovima ekonomsko-politike komponente dolazi do izraaja kroz protkcionistiku politiku, politiku platnog bilansa, valutnu politiku i sl.

U funkciji fiskalnog instrumenta osnovni nedostatak carina sastoji se u nestabilnosti prihoda. U znatnom broju zemalja carine imaju karakter iskljuivo dopunskog prihoda. Pri razmatranju fiskalnog aspekta carina, ne treba zanemariti injenicu, da se carine kao prihod relativno lako ubiru i da carinski obveznici pruaju naplati carina relativno mali otpor. Iznos plaene carine se uraunava u cenu uvezenog proizvoda i carinski obveznik ga po pravilu prevaljuje na konanog potroaa. Carine se naplauju i uz relativno manje trokove nego to je sluaj sa ubiranjem drugih prihoda, a u prvom redu direktnih poreza.

U principu carinske tarife mogu da budu zasnovane na fiskalnim kriterijima ili na kriterijima protekcionizma odnosno zatite domace proizvodnje. Ukoliko je primarni cilj carinske politike obezbedenje prihoda, neophodno je pri ustanovljavanju carinske tarife voditi racuna o tome, da carinsko optereenje bude relativno nisko, da bi se na taj nain stimulativno delovalo na uvoz. Ne trega izgubiti iz vida ni zatitnu komponentu carina i njenu zastupljenost u tekuoj ekonomskoj politici.

Carina je odreen iznos u domaoj valuti koji vlasnik robe plaa dravi prilikom prelaska robe preko dravne granice. Ona predstavlja najstarije i najprihvatljivije sredstava spoljnotrgovinskog politike. Naziv carina se koristi za vrstu posrednog poreza koji se napauje u spoljnotrgovinskom prometu. Carine predstavljaju za due vreme nepromenjiv instrument spoljnotrgovinske politike. To znai da se carine ne mogu brzo menjati i bez odgovarajue zakonodavne, u pravilu vremenski dugake procedure.U modernom smislu, carina se smatra dabinom (posrednim porezom) koji se naplauje, najee, na uvoznu robu u vidu odredjenog iznosa, a po utvrdjenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zatite domae privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina koja se naplauje na robu koja se izvozi iz zemlje i to najee, iz socijalnih razloga. Na primer, naplatu ovakve carine u Indiji koja je uvedena na itarice i neke druge prehrambene artikle, kako bi se spreio izvoz istih roba. Na taj nain, omoguava se putem ove carine zadravanje istih roba na indijskom tritu, u cilju prehranjivanja domaeg stanovnitva. Iz tih razloga, ovakve izvozne carine, nazivaju se i socijalnim carinama.Savremena carina ima ulogu pre svega da zatiti domau proizvodnju i da joj omogui adekvatniji i uspeniji razvoj. Ovo je iz razloga, to se sa naplatom carine na robu koja se uvozi u carinsko podruje jedne drave smanjuje njena preterana konkurencija na tritu zemlje uvoza. Domai kupac je motivisan, vrlo esto, da se opredeljuje za kupovinu domae robe, pod uslovom da je ista priblinog kvaliteta ili ak i malo loija od inostrane uvozne robe, na koju je naplaena carina. Ovo i zbog injenice, da je domaa roba ne samo to je jeftinija u odnosu na inostranu, nego i iz razloga to je esto za nju obezbedjen adekvatniji i bri servis, a nekada i kupovina na kredit.

Carina pored tog primarnog dejstva, ima i sekundarnu ulogu, tj. da se ne moe zanemariti ni njen fiskalni efekat da ona predstavlja i znaajan izvor prihoda drava i njenog budeta. U ranijim periodima, ovaj je odnos bio obrnut, pa je primarna uloga carina bila fiskalna, a sekundarna zatita domae proizvodnje. To se, medjutim, moe rei i danas za niz drava, azijskog i afrikog kontinenta, kod kojih su stope u carinskoj tarifi enormno visoke i kreu se u rasponima od 150% - 300% (primer, Sudan, Arapska Republika Sirija, Maroko i neke druge), pa ak i kod nekih drava amerikog kontinenta (Brazil, Peru, Kolumbija, Bolivija) gde uvozne carinske stope prelaze procenat od 100%.CARINSKE PROCEDUREZadatak carinske slube je da pomiri svoje dve, u sutini suprotstavljene uloge: da omogui maksimalno brz protok robe i putnika, a da pritom sprei sve oblike prekograninog kriminala: meunarodni terorizam, krijumarenje ljudi i ilegalne migracije, krijumarenje oruja, krijumarenje narkotika, krijumarenje komercijalne robe.

Ovaj zadatak je mogue ispuniti samo uz: integrisano upravljanje granicom, naknadne kontrole, analizu rizika, kao i uz primenu savremenih carinskih procedura.

Integrisano upravljanje granicom ima za cilj da obezbedi otvorene i maksimalno bezbedne granice. Za ostvarenje ovog cilja neophodno je obezbediti: bolju saradnju i koordinaciju svih slubi na graninim prelazima, saradnju sa drugim slubama u zemlji, kao i saradnju sa carinskim administracijama drugih zemalja. Drugim reima, neophodno je revidirati zastarele sporazume i zakljuiti nove sa carinskim administracijama od stratekog znaaja i obezbediti meunarodnu razmenu informacija.

Naknadna kontrola podrazumeva proveru ispravnosti deklaracije i posle putanja robe. Glavna promena u novom postupku naknadne kontrole (eksterne revizije) je pomeranje mesta na kome se vri kontrola carinske robe i dokumentacije. Sada je mogue kontrolu obaviti u prostorijama deklaranta ili u prostorijama drugog privrednog subjekta ukljuenog u poslovni odnos. Pored ostalog, naknadna kontrola predvia mogunost da se, i posle putanja robe, a radi provere tanosti podataka u deklaraciji, izvri kontrola komercijalnih dokumenata i podataka u vezi sa uvozom i izvozom te robe ili u vezi sa naknadnim komercijalnim poslovima sa tom robom.

Elektronsko podnoenje dokumenata omoguava uvoznicima i pediterima da podnesu dokumentaciju putem Interneta, ime se postie:

ubrzanje postupka,

uteda sredstava,

smanjenje broja greaka,

prihvatanje i prosleivanje podataka pre prispea robe,

razmena dokumenata sa drugim carinskim slubama.

MISIJA I ULOGA CARINE

Misija carinske slube, kao jedne od osnovnih stubova nae drave, je:

efikasno spreavanje krenja carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih i deviznih propisa,

efikasna naplata uvoznih dabina, brz i lagan protok robe i putnika, zatita bezbednosti i zdravlja graana Srbije.

Da bi ispunila svoju misiju, carinska sluba Srbije se neprestano razvija i oblikuje po ugledu na najsavremenije carinske sisteme u svetu. Ve danas se moe rei da je carinska sluba profesionalna, efikasna i nepristrasna, to dokazuje sve vee poverenje graana. Ispunjavanjem svoje misije carinska sluba omoguava da se:

obezbede sredstva za nesmetano funkcionisanje drave, odbranu zemlje, zatitu ivota i zdravlja ljudi i ivotne okoline, sprei nelegalan uvoz opojnih droga, oruja, municije, radioaktivnih i zaraenih roba, sprei iznoenje kulturno-istorijskog blaga nae zemljeunapredi razvoj trgovine i turizma. Carinska sluba Srbije ima dve podjednako vane uloge, a to su fiskalna i bezbednosna uloga.

Fiskalna uloga se ogleda kroz obraun, naplatu i prinudnu naplatu carine, PDV-a, akciza i drugih uvoznih dabina.

Bezbednosna uloga se manifestuje kroz carinski nadzor i kontrolu uvoza, izvoza i tranzita robe za koju je:

zabranjen uvoz ili provoz, propisane posebne mere radi sigurnosti, potrebne mere zatite ljudi i ivotne sredine, potrebna zatita prava intelektualne ili industrijske svojine.

Mere carinskog nadzora i kontrola unoenja, iznoenja i tranzita sprovode se nad robom koja predstavlja:

zatiene biljne i ivotinjske vrste (CITES konvencija), otpad (Bazelska konvencija), nacionalno blago, odnosno dela istorijske, umetnike ili arheoloke vrednosti.

Bezbednosna uloga se ogleda i kroz carinski nadzor i kontrolu robe koju putnici nose sa sobom, kao i kroz kontrolu unoenja i iznoenja dinarskih i deviznih sredstava u meunarodnom putnikom i pograninom prometu sa inostranstvom.

MEUNARODNI DAN CARINE26. januar se obeleava kao Meunarodni dan carine jer je na taj dan, 1953. godine odr\ana prva sednica Saveta za carinsku saradnju.

Savet za carinsku saradnju, sto je zvanini naziv Svetske carinske organizacije (SCO), je 1952. godine osnovalo 17 evropskih zemalja. Danas je to globalna meunarodna organizacija u koju su u;lanjene 164 zemlje najrazliitijih socijalno-ekonomskih nivoa sa svih kontinenata, koje obavljaju 98% meunarodne trgovine. Jedina je meunarodna organizacija koja se na globalnom nivou bavi problematikom carina. Oko 80% lanstva cine zemlje u razvoju ili tranziciji.

Pod okriljem SCO doneto je 12 medjunarodnih konvencija i veliki broj preporuka iji je zajedniki cilj pojednostavljivanje i usaglaavanje carinskih procedura a samim tim ubrzanje prometa roba preko graninih linija uz istovremeno pojaavanje kontrola.

SCO obezbeuje saradnju izmedju carinskih administracija i primenu medjunarodnih carinskih instrumenata, a zaduena je i za pruanje neophodne tehnike pomoi u izgradnji kapaciteta svojih lanica sa ciljem poveanja efikasnosti rada njihovih carinskih slubi.

Saradnja sa ovom organizacijom je od izuzetnog znaaja zbog injenice da se direktno uestvuje u stvaranju efikasnog carinskog okruenja i vri stalna razmena iskustava i auriranje opsteprihvaenih standarda.

Vrste carinaDanas se, kod mnogih zemalja i u njihovim carinskim sistemima, mogu sresti mnoge vrste (oblici) carina. Carine se mogu klasifikovati prema sledeim kriterijumima: Pravcu kretanja robe na uvozne, izvozne i provozne carine;

Svrsi kojoj carina slui na fiskalne, ekonomske ili zatitne i socijalno politike carine;

Nainu obrauna carine na carine od vrednosti, specifine i kombinovane;

Nainu propisivanja carina na autonomne, konvencionalne (ugovorne) i kombinovane carine i

Prema specifinom ekonomsko politikom dejstvu ma prohibitivne (zabanjujue), retrozivne (borbene), preferencijalne (povlaujue), diferencijalne, antidampinke i kompenzatorne carine.Carine prema pravcu kretanja robe.dele se na;

Uvoznim carinama se smatraju one koje se naplauju pri uvozu roba u odredjenu dravu (carinsko podruju). Danas se smatra, da sve savremene drave imaju ovu vrstu carina. Uvozna carina moe da ima razliite svrhe i motive naplate. Kod nekih carinskih sistema, ista se napauje u cilju zatite, kod drugih u cilju ubiranja prihoda (fiskalnog karaktera), kod treih u cilju roba, bez obzira iz kojih se razloga i pobuda naplauje (da li iz razloga zatite domae proizvodnje, naplate u cilju punjenja budeta i dr.). Izvozne carine predsavljaju danas retkost i zavode ih neke drave u svoj carinski sistem iz isto finansijkih (fiskalnih) ili socijalno politikih razloga. One su danas nepoeljne, generalno, to sputavaju medjunarodnu robnu razmenu, odnosno izvoz domaih roba na inostrana podruja. Izvozne carine bi bile destimulativne po izvoz, pa se i ne uvode u carinske sisteme niza zemalja. Tako na primer, ove carine ima Indija na itarice, aj i druge ivotne namirnice, kako bi iste namirnice bile zadrane na tritima Indije u cilju prehranjivanja domaeg stanovnitva. Medjutim, ova se carina moe uvesti i iz isto monopolistikih i fiskalnih razloga, kao to je uinio ile na alitru. Provozne ili tranzitne carine su prolost i savremene drave su jo od 1921. godine, usvajanjem Barcelonske konvencije o slobodi trnzita, iste ukunuli. One nisu poeljne za otvorenu medjunarodnu robnu razmenu, jer su direktna brana medjunarodnim privrednim robnim razmenama, obzirom da bi se robe nepotrebno trtitale carinama u tranzitu (provozu) preko odredjenih carinskih podruja. Podela carina prema svrsi kojoj ona slui je na fiskalne ili finansijske carine, ekonomske ili zatitne carine i socijalno politike. Fiskalne carine imaju za cilj ubiranje prihoda za dravni budet. Na primer, ako bi neka severno-evropska drava uvela carinu na juno voe, kafu i sl. i sl., to bi predstavljalo fiskalnu carinu jer ona ne bi u tom sluaju, imala zatitni karakter po domau proizvodnju, obzirom da ne bi titila nijednog postojaeg, a ni potencijalnog proizvodjaa. Naplata carine na one robe koje se trenutno u zemlji ne proizvode, ali se u bliskoj prespektivi oekuje takvih ili slinih roba (na primer, proizvodnja kompjutera i sl.), predsavljala bi ne fiskalnu, ve zatitnu carinu. Suprotno, ako se neka roba ne moe u odredjenoj zemlji ni u bliskoj prespektivi proizvoditi (a u momentu uvoza iste ili sline robe u zemlji ne proizvodi), takva bi naplaena carina u tom sluaju, imala fiskalni karakter. Zatitne ili ekonomske carine se prepoznaju po viim carinskim stopama. One imaju prevashodno zadatak da tite domau proizvodnju od produktivnijih inostranih konkurenata. Bitno je da se domai proizvodja osposobi u nekom buduem vremenu bez carinske zatite uspeno takmii sa inostranim proizvodjaem. Stoga carinska stopa ne sme biti neuereno visoka, jer bi takav nivo carine u potpunosti zaustavio uvoz. U tom sluaju zatitne carine prelaze u prohibitivne carine koje se po svom ekonomskom dejstvu izjednaavaju sa embargom.Prema nainu obrauna carine se dele na carine od vrednosti, specifine i kombinovane carine. Kombinovane ili meovite carine se jo u teoriji nazivaju i pokretnim carinama i predstavljaju poseban vid kombinovanja carina od vrednosti i specifinih carina. Tako postoje tri vrste kombinacija carina od vrednosti i specifinih carina:

U carinskoj tarifi je za neke robe predvidjena naplata carine po jedinici mere (specifina carina), a za druge robe carina po vrednosti;

U carinskim tarifama za pojedine vrste robe predvidja se naplata carina i po jedinici mere i po vrednosti i

Carina se u Carinskoj tarifi za neke proizvode naplauje po vrednosti, a prema predvidjenoj stopi, tako da naplaena carina ne moe biti manja od specifine carine, jer bi se u tom sluaju naplatila specifina carina. U sluaju da je carina od vrednosti vea od specifine carine, onda bi se samo ona obraunvala na uvoznu robu. Ovakav sluaj kombinovane carinske tarife postojao je u Italiji, gde je kombinovanje zasnovano na principima carina od vrednosti i specifine carine.

Prema nainu propisivanja carine mogu biti: autonomne, ugovorne ili konvencionalne i kombinovane carine. Autonomnom carinom se smatra onaj oblik carine koju jedna drava zavodi samostalno, autonomno i nezavisno od medjunarodnih normi snagom svog suvereniteta. Ugovornim ili konvencionalnim carinama smatraju se one carine koje se propisuju na bazi dvostranih ili viestranih sporazuma, tj. konvencija iznedju dve ili vie drava. Tako se, na primer, Rimskim ugovorom o osnivanju Evropske ekonomske zajednice koji je potpisan u Rimu 25. marta 1957. godine, a koji je stupio na snagu 1. januara 1958. godine, propisano je stvaranje carinske unije izmedju drava lanica sa postepenim snienjem carinskih stopa pa sve do potpunog ukidanja carine izmedju drava zemalja lanica Evropske ekonomske zajednice. To se i ostvarilo i Evropska ekonomska zajednica je prerasla u carinsku uniju sa potpunim ukidanjem carina pri prometu robe izmedju lanica unije. Evropska unija (EU) ima zajedniku carinsku tarifu prema treim zamljama, a to je primer ugovorne ili konvencionalne carine. Kombinovane ili meovite carine predstavljaju kombinaciju autonomnih i ugovornih carina. Prema specifinom ekonomskom politikom dejstvu carine se dele na: prohibitivne (zabranjujue), retorzivne (ratnike ili borbene) carine, preferencijalne (povlaene ili povlaujue) carine, diferencijalne (ograniavajue ili oteavajue) carine, antidempike ili kompenzatorne carina. Prohibitivnim ili zabanjujuim carinama smatraju se one carine koje su toliko visoko izraene sa svojim enormnim carinskim stopama, da tako visoke stope praktino onemogavaju uvoz roba na trite zemalja. Na taj nain, ovako iste carine indirektno, posredno predstavljaju zabranu uvoza. To je sluaj, propisanih carinskih stopa u Carinskim tarifama niza zemalja u razvoju, azijskog i afrikog kontinenta, gde se one kreu i iznad stope 150% od vrednosti robe. Na taj nain, ovako visoke propisane carinske stope, ne samo da su fiskalne carine, nego su i prohibitivne, jer faktiki zabranjuju uvoz roba na trite tih zemalja. To je i loa strana prohibitivnih carina. Ona moe da prouzorkuje i meru revanizma od strane drave koja je pretrpela, pri uvozu svojih roba na ta trita, primenu ovako visoke carine, tj. da i ta drava, kao protivmeru uvede ratniku ili borbenu carinu, na robu koja je poreklom iz one drave koja je njenoj robi uvela prohibitivnu carinu. Retorzivne (ratnike ili borbene) carine se javljaju kao vrsta protivmere, tj. kada neka drava sa uveanom carinskom stopom ili oteanim, ikanoznim carinskim postupkom prema robi iz odredjene drave, dovede do toga da i ta druga drava se revanira na isti nain (vrati milo za drago), tj. primeni uveane carinske stope ili oteani carinski postupak toj istoj dravi, njenoj robi i prevoznim sredstvima. One se javljaju kao oblik pretnje i revanizma u medjunarodnim privrednim odnosima izmedju dve ili vie drava. Preferencijalnim carinama se smatraju one carine koje treba da pospee robnu razmenu, jer se putem istih vri snienje postojee stope carine iz Carinske tarife za odgovarajui procenat, a pri robnoj razmeni sa odredjenim zemljama koje su medjusobno predvidele ovakvu pogodnost putem zakljuanog sporazuma. Putem ovih carina se, dakle, stvaraju uslovi za uveaniju robnu razmenu izmedju odredjenih drava. To se postie najee, sniavanjem postojeih carinskih stopa u svojim carinskim tarifma, pri robnim razmenama izmedju odredjenih drava.Diferencijalna carina oteava robnu razmenu, to robu iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji poloaj u odnosu na robu iz drugih zemalja, jer na istu naplauje uveaniji iznos carina. Radi se o dodatnom optereivanju putem carina roba odredjene zemlje. Ona se moe pojaviti u dva oblika i to kao: Kao prohibitivna, gde ona faktiki onemoguava uvoz roba u jedno podruje iz razloga to je carinska stopa preterano visoko i Ona se pojavljuje kao retorzivna jer se uveana carinska stopa propisuje prema robi iz odredjene drave kao oblik protivmere.

Antidempinke carine su jedan oblik dopunskih carina koji se uvodi radi izjednaavanja cene inostrane robe koja se uvozi na neko trite i koja je cena takve uvozne robe nia od normalne, realne cene (demping cena), kada uvoz takve robe moe da nanese tetu privredi odredjene zemlje. Tada se u zemlji uvoza, naplauje dopunska, odnosno antidempika carina koja predstavlja razliku izmedju normalne, realne cene robe i cene robe koja se uvozi (demping cene).

Kompenzatorne carine predstavljaju takav oblik carina koje se uvode za robu koja je u zemlji porekla ili izvoza dobila odredjenu subvenciju, premiju u vidu stimulacije izvoza, pa se u cilju neutralisanja takvih subvencija naplauje kompenzatorna carina do iznosa istih subvencija. Obaveza plaanja carinaNa robu koja se uvozi u carinsko podruje plaa se carina po stopama utvrenim Carinskom tarifom. Carinska tarifa propisana je Zakonom o carinskoj tarifi. Izuzetno roba namenjena za korienje u sopstvenom domainstvu koju fizika lica unose u putnikom prometu ili primaju iz inostranstva u potanskom saobraaju, osim robe koja je osloboena po ovom zakonu plaanja uvoznih dabina, carini se po jedinstvenoj carinskoj stopi u visini od 10%.Vlada utvruje vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa.(Sadanja propisana vrednost iznosi 3.000 EURa.) Roba koja se uvozi podlee plaanju uvoznih dabina osim izuzetaka propisanih zakonom (l. 18 C.Z.) osim robe koja ne podlee plaanju uvoznih dabina i robe koja je osloboena plaanja carina.Roba na koju se ne plaaju uvozne dabine

Uvozne dabine se ne plaaju na:

Oprema po osnovu uloga stranog lica;

Reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva;

Predmete stranih izlagaa koji uestvuju na meunarodnim sajmovima i izlobama;

igove, patente, modele i dr.

Carina se ne plaa ni na robu koja se uvozi u slobodnu zonu radi obavljanja delatnosti u zoni. Meutim, ako je roba uvezena u zonu radi proizvodnje u zoni, gotov proizvod koji se iz slobodne zone stavlja na trite Republike Srbije, podlee plaanju carine. Visina carine obraunava se primenom carinske stope koja je utvrena Carinskom tarifom za gotov proizvod.

Zakonom je preuzeta obaveza da se nee naplaivati uvozne dabine za robu za koju je plaanje uvoznih dabina regulisano drugaije potpisanim i ratifikovanim meunarodnim ugovorima.

Dodatne carine

Vlada je ovlaena da propie dodatne carine na uvoz robe iz zemalja koja je propisala da sa robom srpskog porekla i sa njenim prevoznim sredstvima u plaanju carine ili u toku carinskog postupka postupa drugaije nego sa robom iz drugim zemalja (l. 396).Sezonske carinske stope

Vlada je u skladu sa svojim ovlaenjem propisala sezonske carinske stope za odreene poljoprivredne proizvode radi obezbeenja stabilnosti domae proizvodnje i domaeg trita. Sezonske stope carine naplauju se po stopi 20% od carinske osnovice.Carinski kontigenti

Carinski zakon sadri institut carinskog kontigenta (l. 397). Vlada u skladu sa ciljevima ekonomske politike moe doneti kriterijume na osnovu kojih se odreuje carinski kontigent. Uvoz robe po osnovu carinskog kontigenta moe biti uz snienu stopu carine odnosno bez plaanja propisane stope carine.

Dokumenti koji prate carinsku robuSva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog podruja mora prei preko carinskog prelaza, kao mesta koje je odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije.Lice koje unosi robu duno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice, ili drugog mesta koji odredi carinski organ. Pre dopreme i pre deklarisanja, uz odobrenje carinarnice, roba se moe pregledati, uzeti uzorci, a sve u cilju odreivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Roba dopremljena carinskom organu mora biti obuhvaena saetom dekleracijom.

Saeta dekleracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu, a ok za njeno podnoenje, carinski organ moe produiti najdue do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe.

Carinski organ moe, pre stavljanja robe u odreeni carinski postupak, odobriti i korienje komercijalnih i transportnih isprava, kao saete dekleracije, pod uslovom da sadre podatke neophodne za indentifikovanje robe.

U sluaju redovnog prevoza robe istim prevoznim sredstvom od strane istog lica, carinski organ moe dozvoliti da se podnese jedna dekleracija periodina), a na zahtev deklaranta moe odobriti i predhodno deklarisanje, ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre dopreme robe.

Radi breg obavljanja carinskih procedura, lice koje uvozi ili izvozi robu moe na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujue obavetenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, odnosno obavezujue obavetenje o poreklu robe. Ova obavezujua obavetenja imaju dejistvo odluke donete u upravnom postupku.

Pored standardizovane nacionalne saete dekleracije, u carinskom postupku se koristi i sledea vrsta dokumenata, i to:

Dokumenta propisana Konvencijom TIR;

Dokumenta propisana Konvencijom ATA;

Standardna meunarodna dokumenta JCI (jedinstvena

Evo osnovnih podataka o navedenim dokumentima koji su neophodni u carinskom postupku.

Dokumenta propisana Konvencijom TIR i ATA Obrasci TIR koriste se kao priznate dekleracije za prevoz carinske robe preko carinskog podruja, ili od jednog mesta u drugo mesto u carinskom podruju. Roba koja se prevozi pod TIR karnetima smatra se stranom robom, osim ako se ne utvrdi da ima domai status. ATA karnet je meunarodni carinski dokument kojji se koristi za pojednostavljivanje privremenog uvoza roba u stranu zemlju sa rokom vaenja do godinu dana. TIR i ATA karnete izdaje Privredna komora Srbije (TIR i ATA odeljenje).

Jedinstvena carinska isprava (JCI ) Jedinstvena carinska isprava je propisani obrazac i koristi se kao pisana carinska dekleracija, a podnosi se u setovima koji se sastoje od listova potrebnih za sprovoenje propisa za carinski postupak u koji se roba stavlja.

Dekleracija za carinsku vrednost

Za ovu dekleraciju propisan je poseban slubeni obrazac na kome se unose podaci o vrednosti uvezene robe u cilju naplate carinskih dabina i poreza na dodatu vrednost.

ZakljuakSpoljnotrgovinska razmena, kao oblik meunarodne podele rada, se sve vie proiruje, meunarodni ekonomski odnosi produbljuju, a svetska trgovina postaje znaajan inilac razvoja nacionalnih ekonomija. Oigledno je, takoe, da se internacionalizacija svetskog prostora sve vie iri, to svetsku reprodukciju procesa proizvodnje ini jedinstvenijom.Robna razmena se odvija po najstroijim pravilima koja vladaju na svetskom tritu, bez obzira na ostvaren nivo produktivnosti u proizvodnji. Putem svetskog trita ostvaruje se prometni proces gde se uporeuju sve razliitosti u uslovima privreivanja na domaem tritu. Na meunarodnom tritu, iako se po pravilu nastupa sa robom koja predstavlja najvii domet upotrebne vrednosti, razlike u stepenu cenovne konkurentnosti su znaajne. Savremeno svetsko trite ima razraena pravila kako se reavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom.Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao mogua zatita domae proizvodnje od negativnog uticaja svetskog trita, je carina. Polazei od toga da je carina nastala kao iskljuivo fiskalni instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, dolo se do toga da carina postaje osnovna mera zatite domae proizvodnje.Carina je dabina koja se naplauje na stranu robu koja se uvozi na carinsko podruje odreene zemlje ili se sa tog podruja izvozi. To je iznos davanja uvoznika robe u domaoj valuti po osnovu uvoza odnosno prelaska robe preko carinske linije jedne drave, odnosno prelaska preko granice.Carina je u principu troak poslovanja uvoznika, mada se najee prevaljuje, prilikom kalkulacija cene, na potroaa. Savremeni carinski sistemi poznaju uglavnom uvozne i izvozne carine. Carine su sve do pojave razvijenog kapitalizma imale dominantno fiskalni karakter i predstavljale znaajan izvorni prihod drave. Meutim, na visokom nivou razvoja meunarodne podele rada, kada je bespotedna konkurencija neposredno stvarala uslove za polarizaciju svetskih ekonomskih tokova na razvijene i manje razvijene, carina je dobila izuzetno vanu funkciju zatite domae proizvodnje. Savremena ekonomska istorija sveta je ne samosaznanjem, ve i neposrednim uticajem carine kao glavnog instrumenta za zatitu nacionalnog ekonomskog prostora.Postoji velika razlika izmeu nivoa vlasti koji donose poresku politiku, provode poresku politiku i na kraju onih nivoa koji dobijaju poreska primanja. Tako je drava odgovorna za donoenje trgovinske i carinske politike, ali nema znaajne izvorne prihode to je veliko ogranienje fiskalne politike kao jedne od makroekonomskih politika u dravi. Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da, u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu, plati propisanu sumu novca u korist drave. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplauje kada roba prelazi carinsku liniju. Cilj carine nije da povea dravni prihod, ve zatita domae proizvodnje, naroito one koja tek poinje da se razvija. Carine predstavljaju stabilan i dugoroan instrument regulisanja spoljne trgovine i zatite domaeg trita. U veini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. Carinska tarifa ne moe da se menja od sluaja do sluaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike.

Osnovna podela carina, po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno trite, je na uvozne, izvozne i tranzitne carine. Podela carina prema cilju primene je na zatitne, fiskalne, prohibativne i retorzivne. Takoe, carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne).

Moemo da zakljuimo na kraju da carine idu u budet, ali se uvode da bi se zatitila neka proizvodnja. Zatita bi trebalo da je privremena, recimo dok se neka proizvodnja ne osvoji. Potom je nepotrebna. Dakle, kada je re o spoljnoj trgovini, cilj bi trebalo da bude trgovina koja je potpuno slobodna, to e rei gde uopte nema carina.

Carina ima sve veu ulogu u medjunarodnim razmenama roba iz razloga da ona ne bude konica tih razmena, ve nasuprot, da bude u funkciji tih razmena. Carina, osim toga to predstavlja zanajni instrument zatite i razvoja domae privrede, ona je i snaan izvor budetskog prihoda drave. Taj njen fiskalni znaaj ne moe se zanemariti. ak i ako je carina u svom primarnom elementu zatitna, ona ispoljava i znaajan sekundarni element kao izvor prihoda drave. I obrnuto, postoje carinski sitemi, posebno nekih azijskih i afrikih zemalja, kod kojih je carina,pre svega, fiskalnog karaktera, gde su i njihove carinske stope u carinskim tarifama vlo visoke, tako da iste imaju primarni fiskalni cilj. Kod tih zemalja, carine se esto kreu i u rasponu od 150% do 300% od vrednosti uvezene robe. U naem carinskom sistemu je predvidjeno da plaanju carine ne podlee roba koja se izvozi , iznosi ili alje iz carinskog podruja nae zemlje sem ako u Carinskoj tarifi nije drugaije odredjeno. Vaei zakon o carinskoj tarifi iz 2001. godine, u svom normativnom delu, ne propisuje naplatu izvoznih carina, ve samo uvoznih carina. Ovo je razumljivo i zbog injenice da je naa privreda orjentisana na izvoz roba i da carinskim instrumentima treba da pospei i stimulira izvoz roba dozvoljenim merama koje nisu u suprotnosti odredbama Svetske trgovinske organizacije (na primer, carinskim preferencijalnima, povraajima carina drawback- om, povraajima drugih uvoznih dabina, slobodnim zonama i dr.), a ne da naplatom izvoznih carina potpuno destimulira izvoz. Izvoz i prodaja roba u inostranstvu nam je neophodan iz razloga poboljanja platnog bilansa nae zemlje, veeg deviznog priliva, razvoja domae proizvodnje, vee domae zaposlenosti.Literatura1. Spoljna trgovina, prof. dr Miodrag Stankovi, Beograd, 2005. godina.2. Medjunarodni ekonomski odnosi, prof. dr Stevo Kovaevi, Ekonomski falkutet u Kragujevcu, 2000. godina.

3. WWW.PKS (PRIVREDNA KOMORA SRBIJE).co.rs4. Fabinc Ivo: Zatitna politika u meunarodnim ekonomskim odnosima, Informator, Zagreb, 1970.5. Mencinger Joe: Efektivna carinska zatita Jugoslavije, privredna kretanja Jugoslavije, EIPF, Ljubljana, 1972. 6. Stojiljkovi Dragoljub: Trite i cene, Ekonomika, Ni, 1983.7. Stankovi Miodrag: Carinski sistemi i carinske politike, Naa knjiga, Beograd, 1987.8. Todorovi Tomislav: Uticaj carinskog sistema na formiranje proizvoakih cena, Savremena administracija, Beograd, 1980.9. Todorovi Tomislav i grupa autora: Porezi, carine i druge dabine, PROINKOM, Beograd, 1995.

ako se formira na posebnom nivou, kao i duini vremena njene primene koja obezbeuje racionalno ponaanje proizvoaa u osvajanju nove proizvodnje i postizanja uslova privreivanja koji ta osposobljavaju za meunarodnu konkurenciju

PAGE 2