Misli i mišljenje su psihološke funkcije koje nam omogućuju

da putem misaonih operacija određujemo svojstva pojava i

otkrivamo odnose među njima, koje ne možemo otkriti čulima.

Suština mišljenja je u

shvatanju ili uviđanju odnosa.

Ljudi su jedina živa vrsta bida koja se bitno razlikuju odsvih drugih bida jer imaju razum. Zato se čovek zove homosapiens (lat. razuman čovek).

Pr. Čulima ne možemo saznati kako jabuka pada sa drveta ili kako je nastala Zemlja i sva bida na njoj.

Čovek je radoznalo bide i zbog toga je hteo sve saznati onjegovom okruženju. Pokušavao je to otkriti svojim čulima,ali ima neke stvari koje se ne mogu saznati tako.

Pa je tada čovek počeoda razmišlja. Što je višerazišljao, to je višesaznao i ta saznanje jeupotrebio u svoju korist.

Prema Spirmanu postoje 2 oblika mišljenja. Odnos između različitih korelata ili

uočavanje relacija (otkriti nepoznati element).

Mišljenje je sve ono

što se u glavi događa

(sećanje, predviđanje,

planiranje,

analiziranje,

zaključivanje,

zamišljenje,

veriovanje, maštanje,

snevanje, fantayiranje

itd.). Koristi se za

rešavanje problema,

zaključivanje i

donošenje odluka.

Kao što znamo životinja može da misli ali ne kao čovek. Čovek je sposoban da misli o onome štonije prisutno i što se ne može registrovati čulima. Tj. Čovek je sposban za apstraktno mišljenje.Apstraktno mišljenje je onaj oblik mišljenja u kome se elementi problema ne nalaze u opažajnompolju niti su dati u obliku konkretnih predstava ved se kao osnovna sredstva mišljenja pojavljujusimboli. Glavna sredstva abstratnog mišljenja su govor (reči) ili simboli (slova).

Tok i faze misaonog procesa: Uočavanje i shvatanje problema Stvaranje direkcije Javljanje hipoteze Proveravanje hipoteze

Govor je ljudska specifičnost, služi zasporazumevanje. O svakoj reči imamoneku misao. Misaoni sadržaj o bitnim,zajedničkim svajstvima nekog predmetaili vrste predmeta, bida i pojava jepojam.

Npr. pojam škola obuhvata karakteristikezajedničke svim školama.

Pored apstraktnog mišljenja imamo ikonkretno mišljenje. Konkretno mišljenje(očigledno, opažajno, situaciono) odnosi sena rešavanje problema pri čemu se koristeuglavnom elementi u opažajnom polju ilikonkretne predstave.

Ako posmatramo stepen realističnosti tj. poštovanja principa realnosti u mišljenju mišljenjemože biti realistično i imaginativno.

Realisticko mišljenje je oblik mišljenja kojim serešavaju svakodnevni životni problemi i u kome suelementi za rešavanje problema jasno odredjeni uvremenu i prostoru i čije se osobine morajuuzimati u obzir da bi se problem zaista rešio.

Npr. ako želimo da upišemo likovnu akademijumoramo uzeti u obzir realnu činjenicu o postojanjuili nepostojanju sopstvenog talenta.

Imaginativno mišljenje – obojeno maštom

Ako se posmatra ishod misaonog procesa, mišljenje se može podeliti i na stvaralačko i kritičko mišljenje.

Produktivno-stvaralacko mišljenje jestemišljenje čiji je ishod neka društveno priznatavrednost kojoj se može pridati svojstvooriginalnosti.

Kritičko-procenjivačko mišljenje je posebanoblik mišljenja čiji je ishod ili rezultatvrednovanje-evaluacija, (procena vrednosti)nečega sto je bilo predmet ili sadržajmišljenja. Svaki misaoni proces sadrži kritičkomišljenje. Predmet kritickog mišljenja, dakle,mogu biti sopstvene ili tudje ideje i produkti.

Ako se posmatra put kojim se krede mišljenje, tok misaonog procesa mišljenje se deli nakonvergentno i divergentno.

Konvergento mišljenje jeste mišljenje koje se zasniva na strogo logičnom sledu misaonihoperacija iz kojih proističe jedan jedini mogudi ishod ili zaključak.

Primeri:

b) VII=I (sa šibicama)

8:2=4

a) 8:2=?

√I=I

a) mišljenje koje dovodi do stvaranjaobjektivne tvorevine – stvaralačko mišljenje.

b) mišljenje koje ne dovodi do stvaranjaobjektivne tvorevine – sanjarenje i maštanje.

Divergentno mišljenje podrazumeva produkciju ideja, elastičnost mišljenja, otkrivanjenovih puteva rešenja jednog istog problema. Ovo mišljenje je dominantno u umetnostiali je neophodno i u mnogim fazama naučnog rada.

Deduktivno mišljenje – kada se iz opštih pravila izvode konkretni primeri

Induktivno mišljenje – kada se iz konkretnih primerra izvode opšta pravila

Deduktivno i induktivno mišljenje

Kognitivne faze razvoja – razvoj se odvija u 4 faze, koje se razlikuju prema načinu detetovogrezonovanja. Svaki stadijum reflektuje kvalitativno različiti stadijum rezonovanja irazumevanja sveta. Stadijumi se odvijaju u fiksirnim sekvencama, pri tome se postignudaranijih stadijuma koriste u novim, predstavljaju njihovu bazu. Ipak postoje individualnerazlike u brzini kojom deca prolaze kroz stadijume (maturacija i iskustvo), prelaz iz jedne fazeu drugu je postepen i deca obično pokazuju znake obe faze tokom perioda tranzicije.

Razvoj mišljenja

Pijaže je smatrao da su deca aktivni učesnici sopstvenog kognitivnog razvoja, deca otkrivajui konstruišu znanje kroz sopstvenu aktivnost.

Kognitivni razvoj počinje sa nekoliko osnovnih šema – kognitivnih struktura kojima

identifikujemo i interpretiramo objekte, događaje i druge informacije u okolini. Suočeni sa

novim informacijama deca se trude da ih prilagode postojećim šemama – asimilacija. Ali

ponekad je to nemoguće. (pr. nepoznati muškarac nije tata.) Kada ga roditelji ili netko

drugi ispravljaju ili kada sami otkriju da nešto ne može da se asimilira koriste proces

akomodacije, postojeće šeme se menjaju i kreiraju nove. Cilj je adaptirati se naokruženje.

Senzomotorna faza – od rođenja do 2.

godine, deca počinju da razumjevaju svet

preko čula i sopstvenih motornih

aktivnosti. Na rođenju ponašanje je

refleksno, s vremenom postaje

kompleksno i evoluira u inteligentno

ponašanje. Ipak inteligencija je od akcije

ne od misli, odnosi se na objekte koji su

prisutni i u trenutku opazivi, dete uči da

odgovori i manipuliše objektima, te da ih

koriste u svrsishodnim aktivnostima.

Na rođenju deca nisu sposobna da

razmišljaju i nisu u mogućnosti da

diferenciraju sebe od ostalih objekata

u okolini. Objekti postoje dok ih vide.

Najveće dostignuće je razvoj

postojanosti objekta – odnosno

razumevanje da oni postoji i kada ih

beba ne vidi, na kraju perioda dete je

sposobno da mentalno predstavi

objekat u njegovom odsustvu.

Preoperacionalna faza – od 2. do

7. godine, period brzog razvoja

jezika, dete je u mogućnosti da

predstavi objekte u rečima i

slikama. Mišljnje je

jednodimenzionalno – dete može

da misli samo o jednom aspektu.Takođe deca još ne mogu da

izvode mentalne operacije koje

prate zakone logike – ne poseduju

konzervaciju. Mentalno ne mogu

da se vrate u predhodnu fazu

akcije.

Konkretne operacije – od 7. do 11/12godine, deca postepeno savladavajuprepreke logičkog mišljenja povezanih sapredoperacionalnim periodom, njihovomišljenje je manje egocentrično i shvataju dase pogledi drugih mogu razlikovati odnjihovih. Mogu se decentrirati – razmotritidve ili više dimenzija u isto vreme, shvatajukoncept reverzibilnosti i stiču konceptkonzervacije. Ipak mogu da upotrebe logičkeoperacije samo za konkretne probleme kojedirektno opažaju.

Formalne operacije – od 11/12 godinepa na dalje, adolescenti moguprimeniti reverzibilnost i konzervacijuna abstraktne, verbalne ili hipotetičkesituacije i probleme u bududnosti,sadašnjosti ili prošlosti. Tinejdžerimogu da shvate apstraktne koncepte.Ne dostižu svi ovaj stepen, alisrednjoškolsko obrazovanje, nauka imatematika ga podstiču.

Osterman Monika II-1