1. Pojam meunarodnog krivinog prava Pojam meunarodnog krivinog prava nije dovoljno odreen. Ima nekoliko razliitih znaenja. Najstarije i najue znaenje je ono koje se odnosi na prostorno vaenje krivinog zakonodavstva jedne zemlje. Pod pojmom meunarodnog krivinog prava podrazumeva se skup meunarodnih akata koja za drave koje su ih prihvatile sadre obavezu da predvide odreena ponaanja u svom krivinom zakonodavstvu kao krivina dela. Pojam me.kriv.dela se moe shvatiti: - u irem smislu to su sva ponaanja za koja je meunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijana i da nacionalnim krivinim zakonodavstvima budu predviena kao krivina dela. To mogu biti krivina dela kao to su: trgovina ljudima, meunarodni terorizam, ilegalni promet droge... - u uem smislu pod me.kriv.delima se podrazumevaju ona za koja se posle Drgog svetskog rata sudilo od strane Me.vojnog suda u Nirnbergu (1946) i Tokiju (1948), a koja su dobila svoju potvrdu usvajanjem etiri enevske konvencije. To su tri kategorije kr.dela: ratni zloini, zloini protiv mira i zloini protiv ovenosti. U me.kr.dela spada i zloin genocida koji je uveden Konvencijom o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. Statut Me.vojnog suda je predviao i odreena pravila o krivinoj odgovornosti za ta krivina dela koja su kasnije potvrena od strane Organizacije UN i poznata su pod imenom tzv. Nirnberkih principa. Najvanije meunarodne konvencije koje nalau dravama potpisnicama propisivanje me.kr.dela su: enevska konvencija iz 1949, dva dopunska protokola uz te konvencije iz 1977, Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. Ove konvencije su ratifikovane i od strane Srbije. Sada se sve vie govori o me.kr.pravu kao nadnacionalnom krivinom pravu koje treba da primenjuje me.krivini sud. Pojam me.krivinog prava treba shvatiti u najirem smislu, pa ono obuhvata i meunarodne aspekte krivinog prava i krivinopravne aspekte me.javnog prava, ali i supernacionalno krivino pravo koje je tek u nastajanju. 2. Znaaj odnosa meunarodnog prava i krivinog prava za meunarodno krivino pravo Postoji razliito gledanje na pojam, mogunosti i budunost me.krivinog prava u zavisnosti od toga da li se posmatra sa aspekta me.prava ili sa aspekta krivinog prava.

Docsity.com

Dok su teoretiari krivinog prava skeptini u pogledu toga da li uopte postoji me.kr.pravo koje sadri neto vie od obaveze drava da u svoje zakonodavstvo unesu odreene krivinopravne odredbe, teoretiari me.prava su ve optimisti u tom pogledu. U toku svog razvoja krivino pravo civilizovanih zemalja dostiglo je visoke standarde. Razlike izmeu krivinog prava i me.javnog prava, predstavljaju prepreku za ustanovljenje me.krivinog prava koje treba da bude spoj te dve grane prava. U teoriji je prisutno shvatanje koje me.pravu odrie karakter prava. Govori se o pravu u nastajanju. Prepreka za formiranje i razvoj me.kriv.prava je i suverenitet drava. Upravo u oblasti me.kriv.prava postoji realna opasnost po suverenitet drava, jer ideja o supernacionalnom me.krivinom pravu koje bi vailo za sve graane sveta, moe se zloupotrebiti u cilju ogranienja suvereniteta slabijih drava. Nastojanja da se suverenitet odreenih drava ogranii moe se obrazlagati i opravdanou ustanovljavanja supernacionalnog meunarodnog krivinog prava. Ta nastojanja imaju uporite u injenici da neke zloine drave ne kanjavaju jer su i same umeane u to. Prihvatljivo reenje je univerzalni me.krivini sud i me.kriv.kodeks koji bi vaio za graane svih drava. Ne moe se negirati postojanje me.kriv.prava kao naune discipline i kao pozitivne grane prava. Me.krivino pravo obuhvata i krivinopravne aspekte me.prava i meunarodne aspekte krivinog prava. Pojam me.krivinog prava treba da obuhvati i supernacionalno me.kriv.pravo, o kome ima osnova da se govori naroito posle stupanja na snagu Statuta Me.kriv.suda (1.jula 2002.). Me.krivino pravo je po svom nainu nastanka me.pravo, ali je po svojoj prirodi i ciljevima krivino pravo, pa zato u njemu moraju da vae ista osnovna naela kao i u krivinom pravu. 3. Naelo zakonitosti Univerzalna deklaracija o pravima oveka iz 1948. sadri naelo zakonitosti, po kome niko ne sme biti osuen za krivino delo zbog injenja ili proputanja koja nisu bila krivino delo po nacionalnom ili meunarodnom pravu u vreme kada su uinjena. Naelo zakonitosti obino se izraava latinskom formulacijom nulum crimen, nulum poena sine lege i znai da niko ne moe biti kanjen za neko ponaanje, ako pre nego to ga je preduzeo ono nije bilo zakonom predvieno kao krivino delo i ako nije za isto bila zakonom propisana kazna.

Docsity.com

Kroz naelo zakonitosti krivino pravo obavlja svoju garantivnu funkciju koja je znaajna sa aspekta prava i sloboda graana i ostvarivanje principa pravne drave. Pravna drava ne samo da titi graane krivinim pravom, ona ih mora zatititi i od krivinog prava. Upravo naelo zakonitosti slui spreavanju samovoljnog kanjavanja bez zakona ili na osnovu neodreenog ili nejasnog zakona. U osnovi garantivne funkcije nalazi se samoogranienje dravne prinude u oblasti krivinog prava i ona treba da stvori oseaj sigurnosti u jednom drutvu da niko nee biti samovoljno krivino gonjen. Sve je to samo donekle vailo za medjunarodno krivino pravo. Umesto naela zakonitosti bilo je priznato stvaranje prava putem obiajnog prava, to je omoguavalo arbitrernost. Polazilo se od pretpostavke da se medj.krivino pravo nee direktno primenjivati, ve da prethodno mora biti inkorporisano u krivino pravo pojedinih zemalja. Izuzetno, direktna primena medj.prava dozvoljena je u sluajevima kada nacionalno pravo ne predvidja kao krivino delo neko ponaanje oko koga postoji saglasnost da se radi o tekom krivinom delu. Statut medj.krivinog suda iako predstavlja pomak u pravcu kodifikacije medj.krivinog prava, ne ispunjava stroge krivinopravne standarde koji se postavljaju u vezi sa naelom zakonitosti. Statut deklarativno usvaja naelo zakoitosti, pa formulie naelo nullum crimen sine lege i zabranjuje analogiju, a u sluaju nepreciznih odredaba predvia da treba pribei tumaenju koje je povoljnije za uinioca. Naelo zakonitosti u krivinom pravu ima etiri segmenta: 1. nulla poena sine lege scripta iskljuuje primenu nepisanog, obiajnog prava 2. nulla poena sine lege praevia sadri zabranu retroaktivne primene krivinog zakona. Lex praevia znai da nema krivinog dela i krivine sankcije ako to nije bilo propisano zakonom pre nego to je krivino delo uinjeno 3. null poena sine lege certa predstavlja naelo odreenosti koje nalae da krivinopravne norme u to veem stepenu budu odreene i precizne 4. nulla poena sine lege stricta sadri zabranu stvaranja prava putem analogije. Lex stricta znai da krivini zakon obuhvata samo ono na ta se odnosi a ne i sline situacije. 4. Naelo legitimnosti Naelo legitimnosti znai da krivino pravo i krivinopravna represija moraju u celini biti opravdani i nuni. To se moe rei i za medj.krivino pravo. Legitimnost znai opravdanost i prihvatljivost odreenih ustanova i normi. Ostvarivanje ovog naela zavisi od ubeenja graana o tome da li su odreene

Docsity.com

institucije i norme opravdane. Za pojam legitimnosti je od presudnog znaaja vrednosni element, legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog ponaanja ili stanja sa odreenim sistemom vrednosti. Nelegitimnost neke krivinopravne norme nije dovoljan razlog da se ona ne primenjuje, ve razlog za to da se ona to pre izmeni i uskladi sa zahtevima legitimnosti. Prema tome, naelo legitimnosti je pre svega od znaaja za stvaranje krivinog prava, a samo izuzetno i za njegovu primenu. U oblasti me.krivinog prava zbog nepostojanja preciznih pravnih normi postavlja se pitanje da li se moe pouzdati u naelo legitimnosti. U medj.pravu postoje norme koje spadaju u tzv. ius cogens odn. norme koje se sa aspekta legitimnosti ne mogu osporavati ni onda kada nisu pisane. Njihova direktna primena, ako nije re o tome da su preuzete u nacionalna krivina zakonodavstva, ne moe se prihvatiti u medj.krivinom pravu kada se radi o ustanovljavanju krivinih dela i krivinih sankcija. I kada se radi o najteim zloinima oni najpre moraju biti predvieni medj.aktom i za njih mora biti propisana sankcija. 5. Naelo individualne subjektivne odgovornosti U savremenom krivinom pravu opte je prihvaen princip individualne i subjektivne odgovornosti koji, u stvari, proizlaze iz samog pojma i prirode krivice. Ovo naelo ima dva svoja dela: - jedan se odnosi na to da neko moe odgovarati za svoje postupke samo ako je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema uinjenom delu subjektivna odgovornost - drugi se odnosi na zabranu odgovornosti za postupke drugih lica, svako je odgovoran samo za svoje postupke, za ono to je uinio individualna odgovornost. Razvoj odgovornosti u krivinom pravu je tekao od kolektivne ka individualnoj. Naelo individualne subjektivne odgovornosti znai da svako odgovara samo za svoje postupke prema kojima ima odreeni psihiki odnos i zbog kojih mu se moe uputiti drutveno-etiki prekor. U nekim sluajevima dolazi do izvesnih odstupanja od ovog naela. U medj. krivinom pravu odstupanje od ovog naela predstavlja komandna odgovornost. Iz ovog naela proizlazi i zahtev da se zakonskim opisima krivinih dela obuhvate samo ona ponaanja koja je mogue izbei, koja se jednom apstraktnom uiniocu prosenih sposobnosti objektivno mogu uraunati. Kao krivina dela treba predvideti samo ona ponaanja koja su podobna da budu osnov za individualnu, subjektivnu odgovornost.

Docsity.com

6. Naelo solidarnosti i uzajamnog poverenja meu dravama Ovo naelo je specifino za medj. krivino pravo i nije poznato u internom krivinom pravu. Ono polazi od koncepcije relativnog suvereniteta drava i dobrovoljnog prenoenja nekih funkcija u oblasti krivinog prava na medjunarodnu zajednicu. Naelo solidarnosti i uzajamnog poverenja meu dravama dolo je do izraaja prilikom osnivanja Medjunarodnog krivinog suda. Medjutim, kako su taj sud prihvatile samo neke zemlje to ukazuje na relativnost ovog naela. Iako bi suzbijanje kriminaliteta trebalo da bude van politikih uticaja i bude shvaeno kao zadatak koji je u interesu svih zemalja i ova oblast je pod politikim uticajem nekih zemalja to vodi izostajanju solidarnosti meu dravama. Upravo u politikoj sferi treba traiti objanjenje za injenicu to je ovaj princip u stvarnosti jo daleko od toga da se ostvaruje u potpunosti. Odnosi meu dravama politikog karaktera nuno se odraavaju i u oblasti me.kriv.prava. Ozbiljna prepreka ostvarenju ovog naela je postojanje dva paralelna meunarodna pravna poretka: jedan koji vai za mone i uticajne zemlje i drugi koji se primenjuje na male zemlje. 7. Naelo humanosti Naelo humanosti u krivinom pravu ima dva aspekta: - prvi znai da zatitna funkcija krivinog prava mora biti humanistiki orijentisana, odnosno da se krivinim pravom pre svega tite najvanija dobra oveka. Krivino pravo, ma koliko njegove sankcije u relativnom smislu bile humane, ne moe biti humanistiki orijentisano ukoliko nije usmereno na zatitu oveka i njegovih najvanijih dobara, ukoliko zatita drugih dobara nije podreena tom cilju. Medj.kriv.pravo ima za cilj da zatiti osnovna dobra celog oveanstva. - drugi aspekt je ono to se uobiajeno podrazumeva pod naelom humanosti u krivinom pravu, a to je da u odnosu na uinioca krivinog dela, krivino pravo i krivine sankcije treba da budu, koliko je to mogue, humane. Isticanje ovog naela esto ima ideoloke motive da se krivino pravo i kazna prikau humanijim nego to stvarno jesu. Ipak, realizacija ove ideje je ograniena karakterom krivinog prava i krivinih sankcija. Ona ima svoje granice koje lee u injenici da su krivine sankcije, a posebno kazna, nuno nehumane i da sadre odreeno zlo i zato naelo humanosti u krivinom pravu i u medj.kriv.pravu treba shvatiti kao tenju da se izbegne nepotrebna humanost.

Docsity.com

8. Naelo pravednosti i srazmernosti Krivino pravo obavlja jednu vanu i korisnu funkciju za pojedinca i drutvo, a to je zatitna funkcija. Granice toj zatiti postavlja upravo naelo pravednosti i srazmernosti. Kazna i druga krivina sankcija koja se primenjuje prema uiniocu krivinog dela mora biti pravedna i srazmerna uinjenom delu. Pri tome se mora voditi rauna i o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoraivu granicu prilikom odmeravanja kazne. Nije prihvatljivo da se krivine sankcije propisuju i primenjuju ne obazirui se na neke opte ideje pravde i pravinosti, da se po cenu krenja tih naela, a time i krenja sloboda i prava graana, ostvaruje to efikasnija zatita. Naelo pravednosti i srazmernosti predstavlja i branu jednom gledanju na krivino pravo, koje je izvesno vreme bilo ak dominirajue u odreenim zemljama, a to je da drutvo ima pravo da razliitim oblicima tretmana menja linost uinioca krivinog dela, a sa ciljem da vie ne vri krivina dela. To je ponekad podrazumevalo i drastine zahvate u duevni i telesni integritet uinioca koji uopte nisu bili u srazmeri sa uinjenim krivinim delom. Danas je naelo pravednosti i srazmernosti ponovo postalo jedno od osnovnih naela krivinog prava. Ono je od znaaja ne samo za njegovu primenu, ve i za njegovo stvaranje. U oblasti medj.kriv.prava zastupa se miljenje da bez ostvarivanja naela pravednosti, nije mogue ni postii i odravati meunarodni mir. Neke pojave u medj.kriv.pravu stvaraju sumnju u pogledu ostvarenosti ovog naela. Osnivanje ad hoc tribunala samo za odreene zloine i uinioce, namee prigovor selektivne prirode koji predstavlja grubo krenje ovog naela. 10. Razvoj meunarodnog krivinog dela O zaecima me.krivinog prava se moe govoriti jo u antikom Rimu, a na neke njegove elemente nailazi se i u srednjovekovnom pravu. Pre Drgog svetskog rata me.kr.pravo je bilo u nastajanju i sastojalo se iz dela me.ugovornog obiajnog prava koji se odnosi na piratstvo, ropstvo, regulisanje oruanih sukoba. Meunarodnopravni ugovori koji se zakljuuju u drugoj polovini 19. i poetkom 20. veka i obiajnopravne norme odnosile su se na drave i nisu obavezivale pojedince. Stav da pojedinca moe biti subjekat meunarodnog prava nije bio

Docsity.com

prihvaen u to vreme, a predstavljao je uslov za razvoj meunarodnog krivinog prava. Prvi put je priznavanje pojedinca kao subjekta meunarodnog prava uinjeno u Versajskom mirovnom ugovoru 1919.g. i time se prvi put zauzima izriit stav o individualnoj krivinoj odgovornosti zbog povrede normi me.prava. Veliki znaaj za razvoj meunarodnog krivinog prava imalo je suenje u Nirnbergu. Tome je prethodio sporazum u Londonu 1945.g. kojim je osnovan vojni tribunal i iji je sastavni deo i Statut tog tribunala. Taj statut izvrio je veliki uticaj na dalji razvoj me.krivinog prava, a posebno njegove odredbe koje se odnose na tri grupe kr.dela. Kao krivina dela u nadlenosti Me.vojnog tribunala predvieni su: - zloini protiv mira - planiranje, pripremanje, zapoinjanje ili voenje agresorskog rata ili rata kojim se kre meunarodni ugovori, sporazumi ili garantije, ili uestvovanje u nekom zajednikom planu ili zaveri za izvrenje bilo kog od tih dela - ratni zloini povrede ratnih zakona i obiaja. Takve povrede obuhvataju ubistvo, zlostavljanje ili odvoenje na prinudni rad ili za koji drugi cilj civilnog stanovnitva okupirane teritorije ili u okupiranu teritoriju, ubistvo ili zlostavljanje ratnih zarobljenika ili lica na moru, ubijanje talaca, pljakanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova, varoi i sela... - zloini protiv ovenosti ubistvo, istrebljenj, porobljavanje, deportacija i ostala neovena dela izvrena protiv bilo kojeg stanovnitva pre ili za vreme trajanja rata ili proganjanje na ratsnoj, politikoj ili verskoj osnovi... Statut Me.vojnog suda je dobio svoju potvrdu kroz tzv. Nirnberke principe. Do daljeg razvoja me.kr.prava dolo je kroz usvajanje odreenih me. konvencija kojima su ustanovljena odreena me.kr.dela. Od meunarodnih akata kojima sse predviaju elementi odreenih krivinih dela treba izdvojiti: 1. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948. godine 2. enevske konvencije iz 1949. godine sa dva dopunska protokola 1977. godine 3. Konvencija za zatitu kulturnih dobara u sluaju oruanog sukoba iz 1954. godine 4. Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1965. godine 5. Konvencija o spreavanju i kanjavanju krivinih dela protiv lica pod meunarodnom zatitom ukljuujui diplomatske agente iz 1973. godine 6. Evropska konvencija o kanjavanju terorizma iz 1977. godine 7. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemijskog oruja i njihovom unitavanju iz 1993. godine Odreeni znaaj u razvoju meunarodnog krivinog prava imaju i rezolucije i deklaracije Generalne skuptine UN. Nesporan znaaj za meunarodno krivino

Docsity.com

pravo imaju i rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima su osnovani ad hok tribunali za bivu Jugoslaviju i Ruandu, iako rasprave o pravnoj prirodi i legalnosti ovih akata i dalje traju. 11. Vremensko vaenje medjunarodnog krivinog prava Zbog nepostojanja kodifikacije i preciznog regulisanja ta predstavlja me.kriv.delo postavlja se pitanje, da li je mogue primeniti pravilo da vai onaj zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela i da li je mogue da se dozvoli primena kasnijeg zakona koji je blai za uinioca. esto je teko odrediti koji je zakon vaio u vreme izvrenja kriv.dela. To se posebno javlja ako bi se polo od toga da se i obiajnim pravom mogu stvarati norme me.krivinog prava. Kada se radi o meunarodnim konvencijama kojima se ustanovljava obaveza drave da predvide odreena ponaanja kao krivina dela, prihvaeno je da ona vae tek od momenta njihove ratifikacije. Tada se na ta krivina dela koja su uneta u interno zakonodavstvo primenjuju opta pravila o vremenskom vaenju krivinog zakonodavstva. U Statutu Stalnog me.kriv.suda uinjen je napredak povodom regulisanja ovog pitanja. Propisano je da je sud nadlean samo u odnosu na krivina dela koja su izvrena posle stupanja na snagu Statuta, a to vai i za drave koje naknadno pristupe Statutu. Takvo reenje je posledica i pravila me.ugovornog prava da se me.ugovori ne mogu retroaktivno primenjivati. Nadlenost tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu je retroaktivno odreena jer do njegovog osnivanja nije dolo ugovornim putem, ve ih je osnovao Savet bezbednosti kao prinudnu meru. Nije dozvoljeno odstupiti od opteg priznatog naela u svim savremenim krivinopravnim sistemima da se krivinopravna norma ne moe retroaktivno primenjivati, osim ako je blaa za uinioca, posebno ako se odnosi na kriminalizaciju nekog ponaanja. 12. Teritorijalni princip vaenja krivinog zakonodavstva Teritorijalni princip je osnovni princip prostornog vaenja krivinog zakonodavstva. Ostali principi se primenjuju samo u sluajevima kada se ne moe primeniti teritorijalni princip, odn. kada je krivino delo uinjeno u inostranstvu. U me.kriv.pravu teritorijalni princip je nesporan, dok ostali principi imaju znaaj samo kada se supsidijarno primenjuje nacionalno krivino pravo drave koja bi inae imala nadlenost pod uslovima da to pravo nije u suprotnosti sa Rimskim statutom i me.pravom.

Docsity.com

Prema teritorijalnom principu kriv.zakonodavstvo Srbije se primenjuje na sva krivina dela koja su uinjena na teritoriji Srbije nezavisno od dravljanstva uinioca. Krivino zakonodavstvo Republike Srbije vai za svakog ko na njenoj teritoriji uini krivino delo. Teritorijalni princip je proiren principom zastave broda i principom registracije aviona, to znai da krivino zakonodavstvo Srbije vai i za svakog ko uini krivino delo na domaem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrenja dela i za svakog ko uini krivino delo u domaem civilnom vazduhoplovu dok je u letu ili u domaem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvrenja krivinog dela. Nae krivino zakonodavstvo u smislu primene teritorijalnog principa ine sve krivinopravne odredbe sadrane u krivinim zakonima i sporednom krivinom zakonodavstvu. Nae krivino pravo predvia mogunost da se krivino gonjenje stranca koji je uinio krivino delo na teritoriji Srbije, pod uslovom uzajamnosti, ustupi stranoj dravi. U pogledu ustupanja krivinog gonjenja stranoj dravi stranca koji ima prebivalite u stranoj dravi, a delo je uinio na naoj teritoriji, uslov je da je uinjeno krivino delo za koje je predviena kazna zatvora do 10 godina ili krivino delo ugroavanja javnog saobraaja. Kada je delo uinjeno na naoj teritoriji, a u stranoj dravi je pokrenut ili dovren krivini postupak, krivino gonjenje u Srbiji preduzee se samo po odobrenju republikog javnog tuioca. Izuzetak od primene ovog principa predvia me.javno pravo, a odnosi se na lica koja uivaju diplomatski imunitet za koja vai njihovo nacionalno zakonodavstvo. Pod pojmom teritorije Srbije podrazumeva se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica i vazduni prostor nad njima. 13. Realni princip Primena realnog (zatitnog) principa dovodi do toga da se krivino pravo jedne drave primenjuje na sva krivina dela uinjena na tetu te drave ili njenih graana. Razlikujuse dve vrste realnog principa: primarni i supsidijarni. 1. Primarni realni princip Nae krivino zakonodavstvo vai za svakog ko u inostranstvu uini neko krivino delo protiv ustavnog ureenja i bezbednosti RS (izuzimajui krivino delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje, razdora i netrepeljivosti), ili uini krivino delo falsifikovanja novca, ako se falsifikovanje odnosi na domai novac. To znai da je previena primena realnog ili zatitnog principa vaenja krivinog zakonodavstva. Re je o tzv. primarnom realnom principu prema kome se nae

Docsity.com

krivino zakonodavstvo bez nekih dodatnih uslova primenjuje na svakog ko u inostranstvu izvri neko od navedenih krivinih dela. U svim sluajevima realni princip je primaran i obligatoran, tj. vai princip apsolutne primene naeg prava. Nae krivino pravo bie primenjeno i onda kada je uinilac u inostranstvu osuen i kaznu izdrao. Strano krivino pravo u ovim sluajevima nema nikakav znaaj, a strana sudska presuda ima znaaja samo utoliko to e kazna koja je izdrana u inostranstvu uraunati u kaznu koju izrekne domai sud. 2. Supsidijarni realni princip - Krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji u inostranstvu uini prema naoj zemlji krivino delo i kad nisu u pitanju krivina dela navedena u lanu 7. KZ. Vai i za stranca koji uini bilo koje krivino delo protiv dravljanina Srbije. U oba sluaja je potrebno da se stranac zatekne na teritoriji nae zemlje ili da joj bude ekstradiran. U oba sluaja primenjuje se realni princip koji je supsidijarni (uslovnog) karaktera, jer se primenjuje samo ako su ispunjeni uslovi iz l.10 KZ. Za razliku od primarnog realnog principa, ovde nema potrebe za primenom naeg prava ako je dolo do primene stranog krivinog prava. 14. Personalni princip Nae krivino zakonodavstvo vai i za dravljanina Srbije i kad u inostranstvu uini neko krivino delo, osim krivinih dela navedenih u lanu 7. KZ, ako se zatekne na teritoriji nae zemlje ili joj bude ekstradiran. Ovom odredbom predvia se (aktivni) personalni princip za vaenje naeg krivinog zakonodavstva. Prema tom principu nae krivino zakonodavstvo se primenjuje na nae dravljane koji u inostranstvu uine krivino delo i onda kada se radi o bilo kojem krivinom delu, a ne samo o onima koja su obuhvaena primarnim realnim principom. Krivino zakonodavstvo Srbije primenice se i na uinioca koji je postao dravljanin Srbije poto je uinio krivino delo. Razlog za primenu ovog principa je da nai dravljani dolaskom u Srbiju ne bi izbegli odgovornost za krivina dela uinjena u inostranstvu, s obzirom na to da ne mogu biti ekstradirani. 15. Univerzalni princip Prema univerzalnom principu krivino zakonodavstvo Srbije vai i za stranca koji prema stranoj dravi ili prema strancu uini u inostranstvu krivino delo za koje se

Docsity.com

po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna. Uslovi za primenu univerzalnog principa su da se stranac zatekne na naoj teritoriji, a ne bude ekstradiran stranoj dravi, kao i da je delo kanjivo po zakonu zemlje u kojoj je uinjeno. Sud ne moe izrei teu kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno. Jedan od uslova za primenu univerzalnog principa je da se radi o krivinom delu i prema stranom zakonu. U vezi sa tim postoji jedan izuzetak, prema kom ako je u pitanju delo koje se u vreme kada je izvreno prema optim pravnim naelima priznatim u meunarodnom pravu smatra krivinim delom, u tom sluaju se gonjenje moe preduzeti samo po odobrenju republikog javnog tuioca. Univerzalni princip se ne primenjuje u sluaju lakih krivinih dela. Dodatni uslov za primenu ovog principa je i da radi o krivinom delu za koje se moe izrei zatvor u trajanju 5god ili tea kazna. Prilikom odmeravanja kazne postoji jedno ogranienje, a to je da sud ne moe izrei teu kaznu od kazne koju predvia krivino zakonodavtsvo zemlje u kojoj je krivino delo uinjeno. 16. Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog, personalnog i univerzalnog principa Odredbe KZ predviaju posebne ulove pod kojima nee doi do primene supsidijarnog realnog, personalnog i univerzalnog principa. Njihov cilj je da se izbegne povreda principa ne bis in idem. Primena stranog prava treba da iskljui mogunost primene naeg prava. Personalni, supsidijarni i univerzalni princip nee biti primenjeni i krivino gonjenje se nee preduzeti, ako je: 1. uinilac potpuno izdrao kaznu na koju je u inostranstvu osuen; 2. uinilac u inostranstvu pravnosnanom presudom osloboen ili mu je kazna zastarela ili oprotena; 3. prema neuraunljivom uiniocu u inostranstvu izvrena odgovarajua mera bezbednosti; 4. za krivino delo po stranom zakonu za krivino gonjenje potreban zahtev oteenog, a takav zahtev nije podnet. U tim sluajevima nema razloga za primenu naeg krivinog zakonodavstva, odnosno opravdano je uvaiti primenu stranog krivinog zakonodavstva. Za primenu supsidijarnog realnog, personalnog i univerzalnog principa potrebno je da bude ispunjen jo jedan uslov, a to je da se za za krivino delo kanjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno. Ako se po zakonu zemlje u kojoj je delo uinjeno za to krivino delo ne kanjava, krivino gonjenje se moe preduzeti

Docsity.com

samo po odobrenju republikog javnog tuioca. Obavezno je i uraunavanje pritvora, svakog drugog lienja slobode u vezi krivinim delom, svakog drugog lienja slobode u ekstradicionom postupku i kazne koju je uinilac izdrao na osnovu presude inostranaog ili me.krivinog suda u kaznu koju izrekne domai sud. Uraunavanje kazne izdrane po presudi stranog suda obavezno je kod primene svih principa. Kada je re o primeni supsidijarnog realnog principa, personalnog i univerzalnog, uraunavanje kazne izdrane u inostranstvu dolazi u obzir samo ako je uinilac delimino izdrao kaznu, jer ako ju je izdrao u celini do krivinog gonjenja nee doi. 17. Mesto izvrenja krivinog dela Odreivanje mesta izvrenja neophodno je zato to od toga zavisi reavanje vie pitanja. Utvrivanje mesta izvrenja je naroito vano kod krivinih dela ija se radnja izvrenja preduzima u jednom mestu, a posledica nastupa u drugom (distanciona krivina dela). Postoje tri teorije u reavanju pitanja koje e se mesto smatrati mestom izvrenja krivinog dela: 1. teorija delatnosti, 2. teorija posledice, 3. teorija ubikviteta. Dok je za prve dve za mesto izvrenja relevantna ili radnja izvrenja ili posledica, kod tree teorije mestom izvrenja se smatra i jedno i drugo mesto. Na krivini zakon prihvata teoriju ubikviteta za koju se koristi i naziv teorija jedinstva (mesta radnje i mesta posledice). Kao mesto izvrenja krivinog dela smatra se kako ono mesto gde je preduzeta (ili proputena) radnja, tako i mesto gde je u celini ili delimino posledica nastupila. Kod krivinih dela neinjenja, mesto radnje je, osim mesta u kome je nastupila posledica, i ono mesto gde je uinilac bio duan da radi, tj.mesto u kome je blagovremenim preduzimanjem radnje mogao da otkloni nastupanje posledice. Ukoliko se izvrilac poslui prirodnim silama, ivotinjom i tehnikom napravom, mestom izvrenja se smatra i ono mesto gde je dolo do dejstva tih sila, odnosno naprava. Kod pokuaja krivinog dela, kao mesto izvrenja smatra se ne samo ono mesto u kome je preduzeta radnja, ve i ono mesto u kome je posledica prema umiljaju uinioca trebalo da nastupi. Sauesnik je krivino delo uinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju sauesnitva.

Docsity.com

19. Meunarodno krivino delo (opti pojam) Prilikom odreivanja opteg pojma me.krivinog dela mogui su razliiti pristupi. U teoriji me.krivinog prava i u praksi dva tribunala SB dola je do izraaja anglosaksonska koncepcija opteg pojma krivinog dela koji polazi od toga da ono ima dva elementa: objektivni i subjektivni. Opti pojam medj.krivinog dela obuhvata iste one elemente kao i opti pojam kr.dela, a to su: radnja, predvienost u zakonu, protivpravnost i krivica. Poto i me.kr.delo preuzimanjem iz me.izvora u nacionalno zakonodavstvo mora biti predvieno zakonom, onda se ni u tom pogledu ne javljaju sutinska odstupanja. Jedino kada me.kr.pravo primenjuje krivini sud, medj.kr.delo ne mora biti predvieno zakonom ve odgovarajuim aktima suda (Statut i Elementi kr.dela). U oblasti protivpravnosti osim to primena nekih osnova iskljuenja protivpravnosti zbog prirode me.kriv.dela ne dolazi u obzir, moglo bi se govoriti o malom broju osnova specifinih samo za me.kriv.pravo (npr.represalije). Na planu krivice specifinost je to to se kao jedini oblik krivice kod meunarodnih kriv. dela u uem smislu javlja umiljaj.U medj.kr.pravu je mogu i eventualni umiljaj. Najvaniju specifinost u oblasti krivine odgovornosti za medj.kr.dela predstavlja tzv. komandna odgovornost ija je osnovna karakteristika da se moe odgovarati i za nehat i ako se radi o umiljajnom krivinom delu. Vanu specifinost prilikom odreivanja opteg pojma medj.kr.dela treba videti u njegovom zatitnom objektu. Re je o dobrima koja su od interesa za celu meunarodnu zajednicu. "Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica

Aktivni forumas Postovi: 261 Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56 Cash on hand: 99.00 [Donate] Has thanked: 0 time Have thanks: 0 time

Docsity.com

Re: Medjunarodno krivicno pravo - obradjena materija (skripta)

od Ribica 29 Apr 2010 15:06

20. Osnovi iskljuenja meunarodnog krivinog dela Materija iskljuenja postojanja kriv.dela u me.kr.pravu tek je u nastajanju. Tek sa pojavom Rimskog statuta moe se ozbiljnije govoriti o osnovima koji iskljuuju postojanje krivinog dela. Taj statut sadri odredbe koje ne prave razliku izmeu osnova koji iskljuuju protivpravnost, krivicu ili predstavljaju osnov za osloboenje od kazne. Statut regulie neuraunljivost, actiones liberae in causa, nunu odbranu, krajnju nudu i prinudu. Takoe sadri odredbe o stvarnoj i pravnoj zabludi i nareenju pretpostavljenog. Kako Statut ne predvia sankcije koje se mogu primenjivati prema licima koja su uinila krivino delo u objektivnom smislu, a koja nisu krivino odgovorna, praktian znaaj u pogledu toga koji je element u pojmu krivinog dela iskljuen je mali. Jedan deo autora u me.kr.pravu pod uticajem anglosaksonskog kr.prava ne govori o elementima iskljuenja k.d. ve o osnovima za odbranu. U me.kr.pravu se koristi i termin krivina odgovornost shvaena u irem smislu kao skup svih neophodnih uslova za primenu kazne. Zato se u Statutu i nuna odbrana smatra osnovom koji iskljuuje krivinu odgovornost a ne protivpravnost. Ostvaljena je mogunost primene i onih osnova koji nisu propisani Statutom. Specifini za oblasz me.kr.prava kao osnovi su represalije i humanitarna intervencija. 21. Nuna odbrana Rat je sam po sebi osnov iskljuenja protivpravnosti. Dozvoljeno je ubiti neprijatelja ili mu unititi imovinu ako je to u skladu sa me.ratnim pravom. Krivino delo je samo ono to nije dozvoljeno me.ratnim pravom. Meutim, i u nekim od tih sluajeva moe biti iskljueno postojanje krivinog dela, npr. zabranjeno je liiti ivota ratnog zarobljenika, ali ako su ispunjeni uslovi za nunu odbranu krivino delo nee postojati. Institut nune odbrane regulisan je odredbom Statuta me.kr.suda po kojoj nuna odbrana postoji ako je u vreme izvrenja dela uinilac reagovao razumno da bi sebe ili drugo lice, a u sluaju ratnog zloina, i imovinu koja je neophodna za

Docsity.com

njegov ili opstanak drugog lica ili imovinu koja je od znaaja za izvrenje vojnog zadatka, odbranio od neposredno pretee i protivpravne upotrebe sile na nain koji je srazmeran stepenu opasnosti po njega, drugo lice ili imovinu koju titi. Nuna odbrana je dozvoljena u sluaju napada na ivot ili telo, a samo kada se radi o ratnom zloinu i u odnosu na imovinu. Nuna odbrana kao osnov iskljuenja krivinog dela ima najvei praktini znaaj kod ratnog zloina. Na nunu odbranu se mogu pozivati pojedinci, a ne drava. Ako bi drava bila napadnuta ona ima pravo da se barni, pa to ne bi predstavljao zloin protiv mira. Silu treba shvatiti kao napad u smislu uobiajenom kod nune odbrane u domaem krivinom pravu. Sila u smislu nune odbrane obuhvata, osim fizikog napada i pretnju da e se neposredno upotrebiti sila. Opasnost da e se sila neposredno upotrebiti, mora zaista postojati. Napad koji mora biti protivpravan mora se odbijati na nain koji je srazmeran stepenu opasnosti po napadnuta dobra. Nuna odbrana je ograniena principom srazmernosti. Uneto je i eksplicitno ogranienje u smislu da uestvovanje u odbrambenoj operaciji vojnih snaga, samo po sebi, ne predstavlja osnov za iskljuenje krivine odgovornosti. Ta odredba je potrebna i iz razloga da se ne bi meala individualna nuna odbrana, sa kolektivnom odbranom u defanzivnoj vojnoj operaciji. 22. Krajnja nuda i prinuda U me.kriv. pravu je sporno da li krajnja nuda i prinuda iskljuuju postojanje krivinog dela. Ovi instituti su od strane teorije i prakse slabo razraeni u me.kr.pravu. Statut stalnog me.kr.suda je trebalo da rei osnovne dileme u vezi ovih instituta i da propie uslove za njihovu primenu. Meutim, Statut nije ispunio oekivanja u tom pogledu. Statut istom odredbom obuhvata i prinudu i krajnju nudu i to ini tako da se te dve situacije ne mogu jasno razlikovati. Tvrdi se da je takva odredba Statuta o krajnjoj nudi i prinudi posledica kompromisa koji je proizaao iz nefleksibilnih pogleda predstavnika zemalja koje su usvojile Statut. U meunarodnom krivinom pravu je preovladalo shvatanje koje potie iz anglosaksonskog prava, a to je da krajnja nuda i prinuda ne mogu biti osnov koji iskljuuje krivino delo, posebno ako je dolo do liavanja ivota nevinog lica, ve da se njihovo dejstvo ograniava iskljuivo na oblast odmeravanja kazne. Rimski statut u ovom pogledu oznaava prekretnicu i vie se priklanja reenju koje je esto u evropskom kontinentalnom pravnom sistemu, a to je da krajnja nuda iskljuuje postojanje krivinog dela. Krajnja nuda odn. prinuda kao osnov iskljuenja krivine odgovornosti postoji

Docsity.com

kada neko lice ostvari elemente krivinog dela otklanjajui istovremenu pretnju njemu ili drugom licu. Licu koje se poziva na ovaj osnov iskljuenja krivine odgovornosti ili nekom drugom licu, mora pretiti smrt ili teka telesna povreda. Pretnja moe poticati: - od strane drugih lica, gde bi se radilo o prinudi odn. pretnji - od drugih okolnosti van kontrole tog lica, gde bi se radilo o krajnjoj nudi. Otklanjanje pretnje mora biti uinjeno na nain koji je neophodno potreban da bi se izbeglo zlo kojim se preti, to treba tumaiti kao kod krajnje nude u naem krivinom pravu odn. da se opasnost na drugi nain nije mogla otkloniti. I uslov istovremenosti treba shvatiti kao u naem pravu. Uslov je i da lice koje otklanja opasnost od sebe ili drugog nije imali nameru da nanese vee zlo od onog koje je pretilo. Primena ovog osnova najpre dolazi u obzir u odnosu na ratni zloin. 23. Neuraunljivost, actiones liberae in causa i uzrast Rimski statut predvia i neuraunljivost kao osnov koji iskljuuje krivinu odgovornost. Uslovi za postojanje neuraunljivosti su postojanje duevne bolesti ili duevnog poremeaja koji iskljuuje sposobnost uinioca da shvati nedozvoljenost svog ponaanja ili sposobnost da upravlja svojim ponaenjem. Ova odredba predvia i intoksikaciju odn. upotrebu alkohola, droga i sl. koja takoe mora dovesti do istih posledica na psihikom planu. U vezi sa intoksikacijom kao osnovom za neuraunljivost predvien je institut actiones liberae in causa. Ako se uinilac sam voljno stavio u stanje intoksikacije, a znao je ili zanemario mogunost da u takvom stanju moe preduzeti ponaanje koje je krivino delo iz nadlenosti Suda, njegova krivina odgovornost nee biti iskljuena. Statut ne predvia institut bitno smanjene uraunljivosti, jer statut u oblasti odmeravanja kazne ne poznaje institut ublaavanja kazne. Krivinu odgovornost iskljuuje i nedovoljan starosni uzrast. Za krivina dela iz nadlenosti Me.kriv.suda ne moe odgovarati lice koje u vreme izvrenja kriv.dela nije navrilo 18 godina. To ne iskljuuje odgovornost takvom lica prema nacionalnom krivinom pravu, ako je tim pravom predviena. 24. Stvarna i pravna zabluda Stvarna zabluda iskljuuje krivinu odgovornost ukoliko negira umiljaj odn.

Docsity.com

subjektivni element. Ona mora da se odnosi na konstitutivne elemente bia krivinog dela. Statut poznaje samo stvarnu zabludu o bitnim obelejima bia krivinog dela. Odredba o stvarnoj zabludi se ne odnosi na stvarne okolnosti koje bi kada bi zaista postojale dovele do primene nekog od osnova iskljuenja protivpravnosti krivinog dela kao to je npr.nuna odbrana. Neotklonjiva stvarna zabluda odn. kada uinilac nikako nije mogao da ima pravilnu predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja ulazi u bie krivinog dela, iskljuuje i umiljaj i nehat. Otklonjiva stvarna zabluda ne iskljuuje nehat, pa izuzetno, krivina odgovornost moe postojati ako Statut predvia i nehatnu odgovornost (kod komandne odgovornosti). Uinilac mora biti u zabludi u pogledu neke injenice, odn. stvarne okolnosti od koje zavisi postojanje krivinog dela, odn. mora biti biti u zabludi u pogledu stvarne okolnosti koja se moe podvesti pod neko bitno obeleje bia krivinog dela. Pravna zabluda u smislu da uinilac ne zna da je odreeno ponaanje predvieno Statutom kao krivino delo nije osnov koji iskljuuje krivinu odgovornost. Postojanje pravne zablude je teko zamisliti kod veine krivinih dela iz nadlenosti Me.krivinog suda. Pravna zabluda je mogua kod ratnog zloina, posebno ako se ima u vidu brojnost oblika ovog kr.dela. Mogua je i u pogledu komandne odgovornosti. Odredba o pravnoj zabludi Statuta dozvoljava mogunost iskljuenja krivine odgovornosti ako pravna zabluda iskljuuje subjektivni element krivinog dela. Taj izuzetak ublaava osnovno reenje koje polazi od toga da pravna zabluda ne iskljuuje krivinu odgovornost. Pravna zabluda iskljuuje krivinu odgovornost i kod nareenja pretpostavljenog kada potinjeni nije znao kada je nareenje protivpravno, a nareenje nije bilo oigledno protivpravno, to se moe primeniti samo kod ratnog zloina. 25. Nareenje pretpostavljenog Na izvrenju nareenja pretpostavljenog zasniva se cela organizacija i funkcionisanje oruanih snaga jedne zemlje. Izvrenje nareenja moe nekada biti u koliziji sa dunou potinjenog da potuje krivinopravne norme. Izbor za potinjenog moe biti teak i dilema oko toga koja dva interesa dati prednost u sluaju njihovog sukoba, za posledicu je imala dve razliite doktrine. Prema jednoj, nareenje pretpostavljenog u potpunosti iskljuuje krivino delo potinjenog, dok prema drugoj nareenje pretpostavljenog ne samo da ne

Docsity.com

iskljuuje krivino delo, nego ne umanjuje ni krivinu odgovornost potinjenog. Danas dominira kompromisno reenje. Nareenje pretpostavljenog je u retkim pravnim sistemima opti osnov iskljuenja protivpravnosti krivinog dela. U naem krivinom pravu ovaj osnov ima ogranien domet i javlja se kao osnov iskljuenja protivpravnosti samo kod krivinih dela uinjenih u vrenju slubene dunosti u Vojsci Srbije. Potrebno je da se nareenje tie slubene dunosti i da se ne odnosi na izvrenje krivinog dela za koje se moe izrei 5g. zatvora ili tea kazna. Prema Rimskom statutu nareenje pretpostavljenog ne iskljuuje postojanje krivinog dela. injenica da je krivino delo iz nadlenosti Suda izvrilo lice koje je postupalo po nareenju vlade ili vojnog ili civilnog naredbodavca, ne oslobaa to lice krivine odgovornosti. Izuzetno, ako su kumulativno ispunjena tri uslova koji je postupao po nareenju pretpostavljenog nee biti krivino odgovoran, a to su uslovi: 1. da je lice koje je izvrilo krivino delo imalo pravnu obavezu da postupa po nareenju vlade ili drugog naredbodavca 2. da to lice nije znalo da je nareenje protivpravno 3. da nareenje nije bilo oigledno protivpravno. Primena ovog osnova je iskljuena kada se radi o genocidu i zloinu protiv ovenosti jer se polazi od neoborive pretpostavke da se nareenje da se izvri jedno od dva krivina dela smatra oigledno protivpravnim, pa zato nije ispunjen jedan od tri uslova. Kako zloin agresije nije jo u nadlenosti Suda, primena ovog osnova svodi se samo na ratne zloine. 26. Represalije Represalije predstavljaju mere kojima se odgovara na protivpravne akte jedne zemlje takoe krenjem pravila meunarodnog prava. One su krajnje sredstvo da se jedna drava odvrati od protivpravnih delatnosti. One mogu pod odreenim uslovima predstavljati i osnov koji iskljuuje protivpravnost meunarodnih krivinih dela. Uslovi za primenu represalija su: 1. ne mogu doi u obzir genocid i zloini protiv ovenosti 2. moraju biti srazmerne 3. moraju biri krajnje sredstvo (ultima ratio) 4. moraju biti nareene od strane najvieg dravnog i vojnog vostva Srazmernost mora postojati u kvantitativnom (teina posledica) i kvalitativnom (tip povrede prava) smislu. Krajnje sredstvo znai da se one mogu primenjivati tek poto su iscrpljena sva

Docsity.com

druga sredstva za spreavanje protivpravnih akata. Zahtev da upotrebu odobri najvie vostvo postoji usled toga to su represalije vrlo ozbiljan korak za koji odgovornost snosi i drava. Ukoliko pojedinci preduzmu represalije uz potovanje uslova, bie iskljueno postojanje meunarodnog krivinog dela. U suprotnom radi se o nedozvoljenim represalijama za koje je predviena meunarodna krivinopravna odgovornost. Iako ima miljenja da su pod odreenim uslovima represalije prema civilima dozvoljene, to se ne moe prihvatiti usled postojanja enevskih konvencija koje to izriito zabranjuju. Samo izuzetno i uz potovanje svih gore navedenih uslova, posebno onog da je u pitanju zaista krajnje sredstvo moglo bi se govoriti o iskljuenju postojanja krivinog dela. Ovaj osnov iskljuenja postojanja krivinog dela nije predvien u Rimskom statutu. 27. Humanitarna intervencija Kako ne postoje prihvatljivi argumenti koji bi ili u prilog dozvoljenosti vojne intervencije u inostranstvu od strane jedne ili vie zemalja u korist grupe dravljanja napadnute zemlje, koncept humanitarne intervencije predstavlja pokuaj da se pozivanjem na zatitu ljudskih prava opravda bilo kakva vojna intervencija i krenje povelje UN. Ovaj osnov postao je posebno aktuelan u vezi sa agresijom NATO na SRJ. U situaciji kada je bilo evidentno masovno vrenje me.krivinih dela i kada se nije mogao pronai neki drugi pravni osnov koji bi iskljuio postojanje krivinih dela, pribeglo se od strane onih koji su agresiju vrili, pozivanju na humanitarnu intervenciju. I u naoj i u stranoj literaturi u oblasti me.prava vladajue je shvatanje koje ne prihvata humanitarnu intervenciju kao osnov iskljuenja me.krivinih dela, a posebno ne kao osnov koji bi iskljuio postojanje agresije. Ne moe se masovna povreda odnosvnih ljudskih prava stanovnitva neke zemlje pravdati zatitom bilo ijih ljudskih prava. Meunarodno pravo predvia malobrojne sluajeve kada je vojna intervencija opravdana, dok sve ostalo, kao i humanitarna intervencija predstavlja agresiju. Iako je me.pravo posle Drugog svetskog rata do danas preduzimanjem vojnih intervencija bilo vie puta kreno pozivanjem na humanitarnu intervenciju i ljudska prava, to ne znai da je pravo na humanitarnu intervenciju postalo deo obiajnog prava. 28. Napad NATO na SRJ i osnovi iskljuenja krivinog dela

Docsity.com

Opti pojam krivinog dela i osnovi njegovog iskljuenja treba da vae i u me.kriv.pravu. I kod krivinopravne analize vojne intervencije NATO na SRJ potrebno je utvrditi da li su ostvarena etiri opta elementa krivinog dela. 1. Prvi element je radnja krivinog dela. Bez obzira na to koji je pojam radnje krivinog dela usvojen, preduzete delatnosti ispunjavaju uslove koji se trae za radnju krivinog dela. 2. Na drugom mestu treba utvrditi ostvarenost bitnih elemenata bia krivinog dela. Osim me.kr.dela u uem smislu, bila su ostvarena i bia drugih krivinih dela kao to je povreda teritorijalnog suvereniteta, meunarodni terorizam, pokuaj ubistva efa drave, ugroavanje lica pod me.zatitom i dr. 3. Trei obavezan element k.d. je protivpravnost, pa je zato potrebno razmotriti da li je iskljuena protivpravnost uinjenih krivinih dela. - nuna odbrana to se tie ovog osnova, nijedna zemlja lanica NATO nije bila napadnuta, niti je napad neposredno predstojao od SRJ - krajnja nuda kao argument zagovornika vojne intervencije navodi se humanitarna katastrofa i zatita ljudskih prava. Pitanje opasnosti i srazmernosti kod krajnje nude, nisu bili ispunjeni. - nareenje pretpostavljenog primena ovog osnova ne dolazi u obzir u mnogim krivinim zakonodavstvima, pa i u naem, kod tekih krivinih dela a posebno kod ratnih zloina - izriit osnov iskljuenja protivpravnosti potrebno je utvrditi nije li u nekom drugom pravnom aktu predvien neki osnov iskljuenja protivpravnosti. Jedini osnov te prirode je onaj koji je predvien u Povelji OUN u vezi sa im uslovi nisu ispunjeni jer nedostaje odluka SB - prirodnopravni argumenti imaju veze sa pitanjem krajnje nude. Kako postojee pravo ne dozvoljava preduzimanje vojne intervencije, ima onih koji smatraju da se to pravo moe zasnovati na nekom prirodnom pravu ili na obiajnom me.pravu. Analizom osnova iskljuenja protivpravnosti, pokazuje da se postojanje delikata ne moe na taj nain iskljuiti, pa da postoji protivpravnost i u krivinopravnom i u meunarodno-pravnom smislu. 4. etvrti element je krivica odn. krivina odgovornost. Kako se radi o umiljajnim krivinim delima, postavlja se pitanje da li je on postojao kod onih koji su naredili i izvravali napad na SRJ. Ako bi se i prihvatilo tvrenje naredbodavca ove oruane akcije da im cilj nije bilo vrenje me.kr.dela, to ne iskljuuje njihov umiljaj. - neuraunljivost i pored toga to ima indicija za primenu ovog osnova, teko se moe tvrditi da su vodei politiari najuticajnijih zemalja sveta bili neuraunljivi. - stvarna zabluda nije bilo zablude u pogledu postojanja okolnosti stvarnog

Docsity.com

karaktera od kojih zavisi postojanje krivinog dela - pravna zabluda ne moe se prihvatiti da su uinioci bili u zabludi u pogledu zabranjenosti onoga to ine - kompulzivna sila i pretnja SAD su vrile pritisak na svoje saveznike ali to nije bilo u meri koja bi iskljuila krivinu odgovornost - osnov koji je istican u teoriji da pojedinci koji deluju u ime drave kao njeni organi ne mogu biti krivino odgovorni. 29. Pokuaj krivinog dela i dobrovoljni odustanak Kako u me.krivina dela u uem smislu spadaju veoma teka krivina dela, opravdano je njihovo kaanjavanje i u sluaju da ona ostanu u pokuaju. Pitanje kanjavanja pokuaja meunarodnih krivinih dela bilo je reeno samo za krivino delo genocida jer je Konvencija o spreavanju i kanjavanju genocida iz 1948.g. izriito predviala i kanjavanje pokuaja genocida. U pogledu ostalih me.kriv.dela, do usvajanja Statuta me.krivinog suda, odreivanju pojma pokuaja k.d. i njegovog kanjavanja nije se pridavala panja. Statutom me.kr.suda propisano je da je pokuaj me.krivinih dela koja su u nadlenosti suda kanjiv. Pokuaj je odreen kao preduzimanje radnje kojom se zapoinje izvrenje krivinog dela koja predstavlja bitan korak u pravcu dovrenja dela. To znai da pokuajem nisu obuhvaene pripremne radnje i zapoinjanje radnje izvrenja koje nije bitno za dovrenje dela. Da bi se utvrdilo gde zapoinje pokuaj mora se uvek imati u vidu konkretno bie krivinog dela. Za pojam pokuaja bitno je i to da krivino delo mora ostati nedovreno zbog okolnosti koje su nastupile nezavisno od namere uinioca. Pokuaj podrazumeva postojanje umiljaja iako se to izriito ne trai. Statut Me.krivinog suda predvia i dobrovoljni odustanak od pokuaja k.d. Ako uinilac odustane od izvrenja k.d. ili na drugi nain sprei dovrenje k.d., nee biti odgovoran za pokuaj krivinog dela, pod uslovom da je od izvrenja k.d. odustao dobrovoljno i u potpunosti. 30. Sauesnitvo Meunarodna krivina dela po svojoj prirodi esto vre dva ili vie lica. Neka od njih se vre i tako to se koriste organizacije i delovi dravne strukture. Usvajanjem Rimskog statuta i u oblasti sauesnitva uinjen je znaajan napredak. I statuti dva tribunala SB sadre odredbu koja navodi neke radnje sauesnitva koje izjednaava sa radnjom izvrenja, a to su: planiranje, podstrekavanje,

Docsity.com

nareivanje, izvrenje i pomaganje. Rimski statut pravi razliku izmeu izvrilatva i sauesnitva. Tri su oblika izvrilatva: neposredno izvrilatvo, posredno izvrilatvo i saizvrilatvo. Iako se nareivanje smatra radnjom sauesnitva, tu bi se i u nekim sluajevima moglo raditi i o posrednom izvrilatvu. Zajedno sa nareivanjem navodi se i podstrekavanje. Kao laki oblik sauesnitva navodi se i pomaganje koje se moe ispoljiti u tri forme. Kao subjektivni uslov za pomaganje se postavlja to da se radnja pomaganja preduzima u cilju olakanja izvrenja krivinog dela. Predvien je i specifian oblik sauesnitva koji se sastoji u bilo kakvom drugom doprinosu izvrenju krivinog dela od strane grupe koja deluje sa zajednikim ciljem. Takav doprinos mora biti sa umiljajem i ispunjavati jedan od dva uslova: 1. da se doprinos ostvaruje sa ciljem podupiranja kriminalne delatnosti ili kriminalnog cilja grupe kada takva delatnost ukljuuje izvrenje k.d. iz nadlenosti Suda 2. da uesnik mora znati za nameru grupe da izvri krivino delo. Kod ovog oblika sauesnitva postavlja se najnii prag u pogledu onoga to je potrebno da se preduzme da bi postojalo sauesnitvo. Tu je presudan subjektivni element, odn. zajedniki cilj. Bilo koja radnja moe prerasti u radnju sauesnitva u sluaju postojanja zajednikog cilja. Sauesnitvo je kanjivo i u pokuanom krivinom delu. 31. Komandna odgovornost Osnovno pravilo u krivinom pravu je da svako odgovara za svoje postupke, a jedan od osnovnih principa krivinog prava je i princip individualne, subjektivne odgovornosti. Naredbodavac se smatra izvriocem krivinog dela. Meutim. komandna odgovornost je jednim svojim delom u suprotnosti sa tim naelom. Prave razloge za uvoenje komandne odgovornosti treba videti u tome da je po pravilu veoma teko dokazati da je nadreeni naredio izvrenje krivinog dela. Komandna odgovornost je 1977. uneta u Dopunski protokol I uz enevske konvencije. Ona je u tom protokolu neprecizna i kao oblik odgovornosti je u suprotnosti sa osnovnim principima krivinog prava. Zastupnici doktrine komandne odgovornosti polazei od odredaba Dopunskog protokola izjednaavaju neposrednog izvrioca i naredbodavca s jedne strane i komandanta koji je znao ili nije znao, ali je mogao da zna da e njegov potinjeni izvriti, ili da je izvrio ratni zloin, pa nije preduzeo sve mere u granicama svoje moi da sprei takvo delo. To se ne bi moglo prihvatiti i nije jasno ta je bila intencija Dopunskog protokola. Da intencija Dipunskog protokola nije bila izjednaavanje onoga ko

Docsity.com

odgovara po osnovu komandna odgovornosti sa naredbodavcem odn. izvriocem krivinog dela jeste i to to se alternativno uz krivinu govori i o disciplinskoj odgovornosti. Teolokim tumaenjem moglo bi se doi do prihvatljivog reenja, a to je da krivinu odgovornost treba predvideti kada je pretpostavljeni znao da e njegovi potinjeni izvriti krivino delo pa to nije spreio, a disciplinsku odgovornost kada on to nije znao, ali je na osnovu raspoloivih informacija mogao zakljuiti. Protokol se odnosi samo na ratne zloine. I Statuti Tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu predviaju komandnu odgovornost. Odredba o komandnoj odgovornosti u dva statuta tribunala proiruje komandnu odgovornost i na genocid, to ne predvia Konvencija. Prema toj odredbi injenica da je bilo koje krivino delo iz nadlenosti Tribunala bilo uinjeno od strane potinjenog ne oslobaa njegovog pretpostavljenog krivine odgovornosti, ako je znao ili je mogao da zna da e potinjeni izvriti krivino delo ili da ga je izvrio, a pretpostavljeni je propustio neophodne mere da sprei izvrenje takvog dela ili da kazni njegove izvrioce. Tuilac ovih tribunala u svojim optunicama esto se poziva na komandnu odgovornost. Za jedno isto krivino delo moe odgovarati i vie pretpostavljenih u tzv. lancu komandovanja. Statut stalnog me.kr.suda zadrao je i onaj deo komandne odgovornosti koji izjednaava komandanta sa izvriocem i onda kad on nije znao da snage pod njegovom komandom vre krivino delo ili se spremaju da ga izvre i onda kada ne preduzme potrebne mere da se izvrioci kazne, odn. kada propusti da delo prijavi nadlenim vlastima. Dakle, komandant odgovara i za nesvesni nehat za umiljajna krivina dela. Statut pravi znaajnu razliku izmeu komandne odgovornosti vojnih komandanata i drugih civilnih stareina. Tako za civilne stareine postavlja stroe uslove za njihovu komandnu odgovornost, odn. zahteva se postojanje najmanje svesnog nehata u odnosu na delo koje vri potinjeni. 32. Komandna odgovornost i nacionalno krivino pravo Krivini zakonici evropskih zemalja, kao ni krivinopravna teorija do nedavno nisu poznavali institut komandne odgovornosti. Primese objektivne odgovornosti postoje kod odgovornosti za krivina dela uinjena putem sredstava javnog informisanja gde urednik, izdava ili proizvoa odgovaraju za krivino delo autora, to se moe uporediti sa komandnom odgovornou. Teko se moe objasniti prodor ovog instituta u savremeno me.kr.pravo, a jedan od razloga su i problemi koji se javljaju u pogledu dokazivanja da je neko imao ulogu naredbodavca. To nije dovoljan razlog koji bi opravdao odustajanje od uobiajenih standarda u krivinom pravu.

Docsity.com

Komandna odgovornost je svoje mesto u novom KZ nala kao zasebno krivino delo, a ne kao oblik odgovornosti. Ipak komandna odgovornost nije u celini neprihvatljiva jer se na jedan njen deo mogu primeniti postojei instituti krivinog prava. Re je o situaciji kada vojni ili civilni pretpostavljeni znajui da njegov potinjeni priprema izvrenje krivinog dela, to hoe ili na to pristaje, a bio je duan i mogao je da preduzme mere kojima bi to spreio, pa delo bude izvreno. Re je o umiljajnom kr.delu proputanja kod kojeg se takav stareina moe izjednaiti sa izvriocem odn. naredbodavcem krivinog dela jer se radi o tome da nije eksplicitno naredio izvrenje krivinog dela, ali je dopustio zato to je to hteo ili zato to je na to pristao. Onaj deo komandne odgovornosti gde nedostaje umiljaj odn. gde se trai samo nesvesni nehat nespojiv je sa prirodom me.kr.dela u uem smislu koja su uvek umiljajna. Upravo taj deo komandne odgovornosti omoguava objektivnu odgovornost i predstavlja rezervno reenje kojim se mogu pokriti svi oni sluajevi u kojima ne postoje dokazi o tome da je pretpostavljeni naredio ili na drugi nain uestvovao u izvrenju krivinog dela ili da je znao da njegovi potinjeni pripremaju izvrenje krivinog dela pa da to nije spreio. Pretpostavljeni koji nije znao da e njegov potinjeni izvriti delo, pa ak i kada je dozvoljavao tu mogunost, ali je olako drao da do toga nee doi, ne moe se izjednaiti sa onim ko je naredio izvrenje tog dela. To bi bila odgovornost za postupke koja u krivinom pravu nije dozvoljena. On ne bi smeo zbog toga to je bio komandant potinjenima, a ni na koji nain nije uestvovao u ostvarivanju krivinog dela, biti sa njima izjednaen. Ako jeste onda je on ili saizvrilac ili sauesnik. Ratifikacija Rimskog statuta i od strane nae zemlje otvara pitanje uvoenja komandne odgovornosti i u nae krivino zakonodavstvo u meri u kojoj to nije nespojivo sa elementarnim principima krivinog prava. Osnovni problem kod komandne odgovornosti je taj to ona izjednaava nehatno propuanje da se sprei izvrenje k.d. ili prijavi njegov uinilac sa umiljajnim izvrenjem k.d. koje nije spreeno odn. prijavljeno. To se u krivinom pravu ne moe prihvatiti. Ako se ideja komandne odgovornosti dosledno sprovede dolazi se do neprihvatljivog zakljuka da se pretpostavljeni kanjava ne zato to nije spreio delo, ve zato to nije znao za njegovo izvrenje. Reenje se mora traiti u odustajanju od shvatanja da je komandna odgovornost nuno institut opteg dela, posebno kada se radi o nehatu. Ono za ta se mogu nai odreeni argumenti je propisivanje posebne inkriminacije nehatnog proputanja da se preduzmu odreene mere od strane pretpostavljenog. Komandna odgovornost u krivinom pravu moe biti prihvatljiva samo kao odgovornost za proputanje da se sprei

Docsity.com

izvrenje odreenih me.kr.dela, a ne kao odgovornost za sama ta dela. 33. Komandna odgovornost u KZ Srbije Komandna odgovornost ima svoje opravdanje samo ako se shvati i to posebno njen nehatni deo kao odgovornost za krivino delo proputanja da se preduzmu mere koje je pretpostavljeni bio duan da preduzme i kojima bi se spreilo izvrenje odreenih krivinih dela, a ne kao odgovornost za dela koja nisu spreena. Krivino delo nespreavanja vrenja k.d. protiv ovenosti i drugih dobara zatienih me.pravom koje ima dva osnovna oblika i nehatni oblik. Radnja izvrenja prvog osnovnog oblika sastoji se u nepreduzimanju mera za spreavanje krivinih dela genocida, zloina protiv ovenosti i krivinih dela koja spadaju u kategoriju ratnih zloina. K.d. se moe izvriti samo proputanjem, pa se radi o pravom krivinom delu neinjenja. Izvrilac proputa da preduzme one mere koje je mogao i bio duan da preduzme za spreavanje k.d. Tu postoje dve situacije. U prvoj situaciji snage kojima on komanduje pripremaju izvrenje k.d., dok su u drugom zapoele izvrenje. U drugoj situaciji izvrilac nije spreio dovrenje k.d. To znai da ovo krivino delo nee postojati ni kada je krivino delo pokuano od strane potinjenih, a vojni zapovednik sprei dovrenje tog k.d. odn. delo ostane u fazi pokuaja. Da bi krivino delo postojalo neophodno je da usled proputanja doe do dovrenja nekog od navedenih k.d. Izvrilac moe biti vojni zapovednik koji komanduje snagama koje vre ili pripremaju neko od tih k.d. ili lice koje faktiki vri tu funkciju. Neophodno je da se radi o zapovedniku koji stvarno komanduje ili kontrolie snage, koji ima mo da sprei izvrenje k.d. Sama injenica da se neko formalno nalazi na odreenom poloaju nije dovoljna. Na subjektivnom planu zahteva se umiljaj i znanje da snage kojima izvrilac komanduje ili koje kontrolie pripremaju ili su zapoele izvrenje nekog od tih k.d. Drugi osnovni oblik razlikuje se od prvog samo po tome to se kao izvrilac javlja drugi pretpostavljeni, a ne vojni komandant ili lice koje faktiki vri tu funkciju. Radi se o civilnom pretpostavljenom koji najee obavljaju politike i druge funkcije. Kod oba umiljajna oblika izvrilac e se kazniti onom kaznom koja je propisana za k.d. koje nije spreeno. Nehatni oblik odnosi se na oba prethodna oblika. On obuhvata i svesni i nesvesni nehat. Za nesvesni nehat propisan je zatvor od 6 meseci do 5 godina. Tei oblik k.d. neprijavljivanja krivinog dela i uinioca ini slubeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi k.d. svog podreenog koje je on uinio pri

Docsity.com

vrenju svoje slubene, vojne ili ratne obaveze, a po zakonu se za to delo moe izrei zatvor od 30 do 40 godina. "Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi prizvale smeh..."

Ribica

Aktivni forumas Postovi: 261 Pridruio se: 14 Mar 2009 16:56 Cash on hand: 99.00 [Donate] Has thanked: 0 time Have thanks: 0 time

Re: Medjunarodno krivicno pravo - obradjena materija (skripta)

od Ribica 29 Apr 2010 15:07

34. Vrste krivinih sankcija za meunarodna krivina dela Meunarodno krivino pravo poznaje samo kaznu kao jedinu krivinu sankciju. To su ranije bile smrtna kazna i kazna lienja slobode. Me.vojni tribunali u Nirnbergu i Tokiju izrekli su veini odgovornih za uinjene zloine smrtnu kaznu koja je i izvrena. Danas se i u me.kr.pravu odustalo od smrtne kazne, tako da ad hoc tribunali za bivu Jugoslaviju i Ruandu, kao i Me.kr.sud poznaju samo kaznu lienja slobode. U Statut Me.krivinog suda nije uneta smrtna kazna, jer se veina zemalja bila protiv toga. Kao glavnu kaznu Statut Meunarodnog krivinog suda predvia kaznu zatvora do 30g. i doivotno lienje slobode. Kazna zatvora izrie se na pune godine. Ne moe biti kraa od 1 godine. Opti maksimum je 30 godina, a najtea kazna je doivotni zatvor. Statut ne predvia posebne minimume i maksimume kod pojedinih krivinih dela. Kazna zatvora se izdrava u zemlji koju odredi Me.krivini sud. Sud odreuje zemlju sa liste drava koje su izrazile spremnost da prihvate odreena lica.

Docsity.com

Kao sporednu kaznu Statut predvia i novanu kaznu. Uz kaznu zatvora moe se izrei i novana kazna. Maksimum novane kazne ne sme prei 75% vrednosti imovine osuenog lica po odbitku iznosa neophodnog da zadovolji finansijske potrebe osuenog lica. Predviena je i mogunost da se koristi sistem dani-novana kazna, u kom sluaju bi minimalan broj dana bio 30, a maksimalan 5 godina. Uz kaznu zatvora se kao sporedna kazna moe izrei i oduzimanje predmeta i imovine nastale iz uinjenog k.d. Pri tome se ne iskljuuju prava treih lica koja su postupala bona fidei. Pravna priroda oduzimanja predmeta i imovine pribavljene krivinim delom nije jasna. Iako se ne radi o kazni, Statut i ovu sankciju svrstava o kazni. 35. Odmeravanje kazne Statut Meunarodnog krivinog suda sadri odredbe koje se odnose na opta pravila za odmeravanje kazne, an uraunavanje pritvora u kaznu i na odmeravanje kazne za krivina dela uinjena u sticaju. Odredba Statuta govori samo o tome da e Sud u skladu sa Pravilima postupka i dokazivanja, ceniti okolnosti koje se tiu teine uinjenog krivinog dela i oklnosti vezane za linost uinioca. U izreenu kaznu zatvora se uraunava vreme provedeno u pritvoru i svako drugo liavanje slobode u vezi sa uinjenim krivinim delom. Kada je uinjeno vie krivinih dela u sticaju, Sud e izrei svaku pojedinanu kaznu i jedinstvenu kaznu za sva krivina dela. Jedinstvena kazna ne sme biti manja od najstroe pojedinane, niti sme prei opti maksimum od 30 godina. Sud moe primeniti apsorpciju odn. jedinstvena kazna ne sme biti manja od najstroe pojedinane kazne ili kumulaciju, ili odrediti neku kaznu koja se kree izmeu najstroe pojedinane kazne i zbira pojedinanih kazni. Kao jedinstvena kazna moe se izrei i doivotni zatvor u sluaju da je ona izreena za jedno od uinjenih dela u sticaju. Iako to nije izriito propisano kao uslov, mogunost da se kazna doivotnog zatvora izrekne u sluaju kada nije izreena ni za jedno krivino delo uinjeno u sticaju iskljuena je, jer onda propisano ogranienje da jedinstvena kazna ne moe prei 30 godina ne bi imalo svrhe. 36. Smanjenje izreene kazne Statut Meunarodnog krivinog suda predvia institut preispitanja izreene kazne

Docsity.com

u cilju njenog smanjenja koji ima slinosti sa institutom uslovnog otpusta. Uslov da je izdran odreeni deo izreene kazne ukazuje na srodnost ovog instituta sa uslovnim otpustom, ali drugi uslov koji se kumulativno zahteva nije vezan za dranje uinioca za vreme izdravanja kazne, ve za njegovo ponaanje pre izricanja kazne. Potrebno je da je osueni izdrao 2/3 izreene kazne odn. 25 godina zatvora u sluaju da je osuenom izreen doivotni zatvor. To je prvi uslov od koga nema izuzetka. Drugi uslov postavljen je alternativno. Potrebno je da je od strane osuenog pokazana stalna spremnost da sarauje sa Sudom u istrazi i u postupku i da dobrovoljno sarauje u primeni sudskih odluka u drugim sluajevima, a posebno ukae na to gde se nalaze predmeti na koje se moe primeniti novana kazna, oduzimanje predmeta odn. oduzimanje imovinske koristi to bi se moglo iskoristiti za naknadu rtvi krivinog dela. Kao ispunjenje drugog uslova mogu se smatrati i druge injenice koje pokazuju bitnu promenu okolnosti dovoljnih da se smanjenje kazne smatra opravdanim, a u skladu sa Pravilima postupka i dokazivanja. Posle prvog odbijanja da se kazna smanji Sud moe o tome ponovo odluivati u odreenim vremenskim razmacima. 37. Nezastarivost meunarodnih krivinih dela Gonjenje krivinih dela iz nadlenosti Meunarodnog krivinog suda i izvrenje izreene kazne za njih ne zastareva. U Rimski statut uneta je odredba koja iskljuuje zastarelost krivinih dela iz nadlenosti Suda. Konvenciju o nezastarivosti ratnih zloina i zloina protiv ovenosti ratifikovalo je samo 43 drave. Nae krivino zakonodavstvo imalo je ovu odredbu i pre usvajanja te konvencije. Iako ima miljenja da je ova odredba suvina jer bi se iz injenice da Statut ne predvia zastarelost krivinog gonjenja i izvrenje kazne i inae moglo doi do zakljuka da krivina dela iz nadlenosti suda ne zastarevaju. Ipak je unoenje ove odredbe opravdano iz vie razloga. Najpre se moe tvrditi da su i one zemlje koje ne iskljuuju zastarelost me.kr.dela iz nadlenosti Suda samom ratifikacijom Statuta to prihvatile. To je nuno i kod primene nekih drugih instituta npr. kod ekstradicije zemlje kojoj je upuen zahtev ne moe se pozivati na to da je prema njenom krivinom pravu gonjenje za uinjeno krivino delo zastarelo. 39. Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva Ratni zloini protiv civilnog stanovnitva moe biti izvren za vreme rata, oruanog

Docsity.com

sukoba ili okupacije. Propisani su mnogobrojni oblici radnje izvrenja ovog krivinog dela koji su postavljeni alternativno. Te radnje se mogu kvalifikovati kao ovo krivino delo samo ako se njima kre pravila meunarodnog prava. Radnje izvrenja ovog k.d. postoji ako je prema civilnom stanovnitvu nareena ili neposredno izvrena neka od radnji kao to su: 1. napad na civilno stanovnitvo, naselje, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu ili na pripadnike ili objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih misija 2. napad bez izbora cilja kojim se pogaa civilno stanovnitvo ili civilni objekti pod posebnom zatitom meunarodnog prava 3. napad na vojne objekte za koje se znalo da e prouzrokovati stradanje civilnog stanovnitva ili nanoenje tete civilnim objektima koje je u oiglednoj nesrazmeri sa oekivanim vojnim uinkom 4. telesne povrede, muenja, neovena postupanja, bioloki, medicinski ili drugi nauni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacija, ili druge radnje kojima se naruava zdravlje ili nanose velike patnje 5. raseljavanje ili preseljavanje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevoenje u drugu veru 6. prisiljavanje na trudnou, prostituciju ili silovanja 7. primenjivanje mera zastraivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno kanjavanje, protivpravna liavanja slobode i zatvaranja 8. liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje 9. proglaenje prava i radnji dravljana neprijateljske strane zabranjenim, suspendovanim ili nedoputenim u sudskom postupku 10. prisiljavanje na slubu u oruanim snagama neprijateljske sile ili u njenoj obavetajnoj slubi ili administraciji 11. prisiljavanje na slubu u oruanim snagama lica mlaeg od 18 godina 12. prisiljavanje na prinudni rad, izgladnjavanje stanovnitva, protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili unitavanje imovine u velikim razmerama koje nije opravdano vojnim potrebama. Radnja izvrenja ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva postoji i u sluajevima: 1. napad na objekte posebno zatiene meunarodnim pravom i objekte i postrojenja sa opasnom snagom kao to su brane, nasipi i nuklearne elektrane 2. gaanje civilnih objekata koji su pod posebnom zatitom meunarodnog prava, nebranjenih mesta i demilitarizovanih zona

Docsity.com

3. dugotrajno i velikih razmera oteenje prirodne okoline koje moe tetiti zdravlju ili opstanku stanovnitva Za postojanje krivinog dela dovoljno je preduzimanje bilo koje od alternativno postavljenih radnji. To su heterogene radnje koje se mogu podeliti u dve grupe: 1. radnje koje su povezane sa nekom vojnom operacijom 2. radnje koje inae predstavljaju radnju nekog krivinog dela, a dobijaju karakter ratnog zloina zato to se vre za vreme oruanog sukoba ili okupacije. Tei oblik postoji kada se za vreme rata, oruanih sukoba ili okupacije nareuje ubijanje civilnog stanovnitva ili kada se to nareenje izvrava. Poseban oblik postoji kada se sopstveno civilno stanovnitvo preseljava na okupiranu teritoriju. Ratni zloin se moe izvriti nareivanjem ratnih zloina ili izvrenjem tih radnji. Izdavanjem nareenja delo je dovreno i nije potrebno da je nareenje i izvreno. Iako se ovo krivino delo po pravilu vri sa direktnim umiljajem, u nekim sluajevima dovoljan je i eventualni umiljaj. Norme me.prava od znaaja za ovo krivino delo sadrane su u obiajnom me.ratnom pravu i u me.konvencijama kao to su enevske konvencije iz 1949. i dopunski protokoli uz te konvencije iz 1977. 40. Ratni zloini protiv ranjenika i bolesnika Osnovna razlika u odnosu na krivino delo ratnog zloina prema civilnom stanovnitvu jeste u pogledu pasivnog subjekta. Ovde se kao pasivni subjekt javljaju ranjenici, bolesnici, brodolomnici, sanitetsko ili versko osoblje. Radnja izvrenja, pored oblika koji su identini sa radnjom ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva (vrenje telesnih povreda, muenja, neovenih postupaka, biolokih, medicinskih ili drugih naunih eksperimenata), moe se sastojati i u protivzakonitom i samovoljnom unitavanju ili prisvajanju u velikim razmerama sanitetskog materijala, sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih jedinica i ustanova, pod uslovom da to nije opravdano vojnim potrebama. Krivino delo se moe izvriti samo za vreme rata, oruanog sukoba ili ratna okupacije. I ratni zloin protiv ranjenika i bolesnika ima tei oblik koji postoji u sluaju kada se za vreme rata oruanog sukoba ili okupacije naredi da se prema ranjenicima ili bolesnicima vre ubistva, ili ko takvo delo izvri. 41. Zloini protiv ratnih zarobljenika

Docsity.com

Kod ovog krivinog dela predvieno je vie alternativno propisanih radnji izvrenja koje se mogu svrstati u tri grupe: 1. teak napad na ivot i telo ratnih zarobljenika (istovetno kao kod prvog oblika prethodnog krivinog dela) 2. prisiljavanje na vrenje slube u oruanim snagama neprijatelja 3. liavanje prava na pravilno i nepristrasno suenje. Delo postoji samo ako je neka od ovih radnji izvrena krenjem pravila meunarodnog prava. I ovaj ratni zloin ima tei oblik koji postoji onda kada se za vreme rata, oruanog sukoba ili okupacije naredi da se vre ubistva prema ratnim zarobljenicima ili kada se takvo delo izvri. Pojam ratnog zarobljenika je odreen me.pravom. Ovo delo se razlikuje od drugih i po tome to se moe izvriti i posle prestanka rata i oruanih sukoba. U odnosu na sva tri krivina dela ratnih zloina propisanih u KZ predviena je njihova nezastarivost, kako u pogledu gonjenja tako i u pogledu zvrenja kazne. 42. Krivino delo upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe Ovo krivino delo ini onaj ko za vreme rata ili oruanog sukoba naredi da se upotrebe borbena sredstva ili nain borbe koji su zabranjeni pravilima meunarodnog prava, ili ih sam upotrebi. Izvrilac je dakle kako neposredni izvrilac tako i naredbodavac. Da bi se u konkretnom sluaju utvrdilo da li su upotrebljena zabranjena sredstva ili zabranjen nain borbe, potrebno je imati u vidu niz meunarodnih akata i propisa, Martensovu klauzulu i odredbu lana 35. Dopunskog protokola uz enevske konvencije. Kvalifikovan oblik ovog krivinog dela postoji kada je usled vrenja osnovnog oblika dolo do smrti vie lica. Krivino delo ima i poseban oblik ija radnja izvrenja jeste pozivanje na upotrebu ili pripremanje upotrebe oruja ija je upotreba zabranjena. Krivino delo se moe izvriti samo s umiljajem, koji obuhvata i svest uinioca da je njegov postupak nedozvoljen, ali nije neophodna da bude svestan da kri pravila meunarodnog prava. Posledica dela iz stava 2 (smrt vie lica) moe biti obuhvaena kako umiljajem, tako i nehatom uinioca. 43. Krivino delo protivpravnog ubijanja i ranjavanja neprijatelja

Docsity.com

Osnovni oblik ovog krivinog dela vri onaj ko krei pravila meunarodnog prava za vreme rata ili oruanog sukoba ubije ili rani neprijatelja koji je odloio oruje ili se bezuslovno predao ili nema sredstava za odbranu. Osnovni oblik ovog krivinog dela moe se izvriti sa direktnim i eventualnim umiljajem. Umiljaj mora obuhvatiti kako liavanje ivota odnosno ranjavanje, tako i injnicu da je neprijatelj onesposobljen za borbu usled jedne od tri navedene okolnosti. Uinilac ne mora biti svestan da je svojim postupkom povredio pravila meunarodnog prava jer ta okolnost spada u objektivni uslov inkriminacije. Tei oblik postoji ukoliko je ubistvo neprijatelja izvreno na podmukao nain ili iz niskih pobuda dok najtei oblik postoji u sluaju kada je delo izvreno iz koristoljublja ili ako je ubijeno vie lica. Poseban oblik - kojim se inkriminie izdavanje nareenja da u borbi ne sme biti preivelih pripadnika neprijatelja, kao i voenje borbe protiv neprijatelja na toj osnovi. Dok kod posebnog oblika upravo izdavanje nareenja predstavlja radnju izvrenja, izdavanjem nareenja se ne moe izvriti osnovni oblik ovog krivinog dela. Lice koje bi takvo nareenje izdalo, odgovaralo bi kao podstreka. Krivinopravna zatita koju prua ova inkriminacija odnosi se i nasluajeve oruanog sukoba koji nema me.karakter. 44. Krivino delo protivpravnog oduzimanja stvari od ubijenih i ranjenih na bojitu Ovo krivino delo sastoji se u protivpravnom oduzimanju stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu. Unoenje elementa protivpravnosti je potrebno zato to postoje stvari ije je oduzimanje dozvoljeno (oruje, odreeni drugi predmeti). Osim neposrednog oduzimanja stvari od ubijenih ili ranjenih na bojitu, radnju izvrenja predstavlja i nareivanje da se vri oduzimanje. Izdavanjem nareenja delo je dovreno i nije potrebn da je nareenje i izvreno. Delo moe uiniti i civilno lice. Delo se moe izvriti samo sa umiljajem. Uinilac mora biti svestan protivpravnosti svoh delovanja, budui da je protivpravnost obuhvaena zakonskim opisom krivinog dela kao njegovo bitno obeleje. Tei oblik postoji kada je delo uinjeno na svirep nain ili kada je vrednost oduzetih stvari preko 450,000 dinara. Svirep nain pretpostavlja nanoenje intezivnih fizikih ili psihikih patnji rtvi. To znai da se tei oblik u tom sluaju moe izvriti samo prilikom oduzimanja stvari od ranjenih, a ne i od ubijenih. Najtei oblik postoji kada vrednost oduzetih stvari prelazi milion dinara.

Docsity.com

47. Zloin protiv ovenosti Nae krivino pravo do stupanja na snagu KZ nije poznavalo zloine protiv ovenosti kao posebnu kategoriju delikata, to ne znai da ponaanja koja spadaju u tu kategoriju delikata nisu u naem krivinom pravu bila inkriminisana. Posle donoenja Rimskog statuta, za zemlje koje su ga prihvatile, postoji obaveza da u svoje krivino zakonodavstvo unesu ovo krivino delo, pa je to uinjeno i u KZ Srbije. Zloinom protiv ovenosti smatra se preduzimanje navedenih radnji pod uslovom da su one preduzete kao deo ireg ili sistematskog napada uperenog protiv bilo kojeg civilnog stanovnitva. To su radnje: ubistvo, porobljavanje, prinudno preseljavanje, muenje, silovanje, prinuavanje na prostituciju. Radnjom izvrenja se smatra i proganjanje ili proterivanje na politikoj, rasnoj, verskoj, nacionalnoj, etnikoj, kulturnoj, polnoj ili nekoj drugoj osnovi koji su medj.pravom univerzalno priznati kao nedozvoljeni ili u vezi sa bilo kojim krivinim delom iz nadlenosti meunarodnog krivinog suda. Radnju izvrenja mogu initi i drugi slini nehumani postupci kojima se namerno prouzrokuju teke patnje ili ozbiljno ugroava zdravlje. Subjektivno obeleje bia krivinog dela je umiljaj, koji mora obuhvatiti i svest da se radnja izvrenja preduzima u okviru ireg ili sistematskog napada na civilno stanovnitvo. - Propisana je kazna zatvora od najmanje 5 godina ili zatvor od 30 do 40 godina. - Odredba o nezastarevanju se odnosi i na ovo krivino delo. Zloin protiv ovenosti ima odreene slinosti i sa krivinim delom genocida i sa krivinim delom ratnog zloina protiv civilnog stanovnitva. Najvanija razlika ovog k.d. u odnosu na ratni zloin prema civilnom stanovnitvu je u tome to je irelevantno da li se radnja krivinog dela vri za vreme oruanog sukoba ili u miru. Najvanija razlika izmeu genocida i zloina protiv ovenosti je u tome to se ne zahteva genocidna namera. Centralni element zloina protiv ovenosti je da se odreene radnje vre u okviru njega, sistematski, planski i masovno. Da bi ovo delo dobilo karakter medj.kr.dela, potrebno je da se i ono vri uz sudelovanje ili tolerisanje od strane drave ili neke politike organizacije.

Docsity.com

48. Zloin protiv mira (agresija) Zloini proitiv mira prvi put su odreeni u Statutu Meunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu kao: planiranje, pripremanje, zapoinjanje ili voenje agresorskog rata ili rata kojim se kre meunarodni ugovori, sporazumi ili garantije, ili uestvovanje u nekom zajednikom planu ili zaveri. Danas je u me.pravu agresija u svakom obliku zabranjena. Za odreivanje da li postoji agresija zaduen je Savet bezbednosti UN na osnovu ovlaenja iz glave VII Povelje UN. Regulisanju ove oblasti svoj doprinos dale su UN i preko Rezolucije Generalne skuptine 1974. godine. Prema ovoj rezoluciji prvootpoinjanje upotrebe oruane sile od jedne drave protivno Povelji predstavlja dokaz izvrenja akta agresije. Rezolucija navodi ta predstavlja akte agresije a to su: 1. invazija ili napad oruanih snaga jedne drave na teritoriju druge drave ili svaka vojna okupacija, makar i privremene, koja proizae iz takve invazije ili napada, ili aneksija teritorije ili dela teritorije druge drave upotrebom sile 2. bombardovanje teritorije neke drave od strane oruanih snaga druge drave ili upotreba ma kog oruja od strane jedne drave protiv teritorije druge drave; blokada luka ili obala jedne drave od strane oruanih snaga druge drave 3. napad oruanih snaga jedne drave na kopnene, pomorske ili vazduhoplovne snage, pomorsku ili vazdunu flotu druge drave 4. upotreba oruanih snaga jedne drave koje se s pristankom zemlje prijema nalaze na teritoriji ove poslednje, protivno uslovima predvienim u sporazumu, odnosno ostajanje tih snaga na teritoriji zemlje prijema i posle isteka sporazuma 5. radnja jedne drave koja svoju teritoriju stavi na raspolaganje drugoj dravi da bi je ova iskoristila za izvrenje akta agresije protiv tree drave 6. upuivanje od strane, odnosno u ime jedne drave oruanih bandi, grupa, neregularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge drave vre akte oruane sile toliko ozbiljno da se izjednauju sa gore pomenutim aktima. Rezolucijom se izriito naglaava da nikakvi razlozi bilo koje prirode ne mogu sluiti kao opravdanje za agresiju, te da agresija povlai meunarodnu odgovornost, a da agresorski rat predstavlja zloin protiv meunarodnog mira. Nae krivino pravo predvia postojanje krivinog dela agresivnog rata. Za agresiju e se kazniti onaj ko poziva ili podstie na agresivan rat, kao i ko naredi voenje agresivnog rata. 49. Nirnberki i Tokijski tribunal

Docsity.com

Za osnivanje Nirnberkog tribunala od znaaja je Moskovska deklaracija koja je doneta jo u toku II svetskog rata posle Konferencije u Moskvi (1943.) kojom su se predstavnici drava koje su se borile protiv nacistiike Nemake saglasile da se posle rata sudi nemakim ratnim zloincima. Londonskim Sporazumom etiri velikih sila saveznika od 8.avgusta 1945. utvreno je da se ustanovi Meunarodni vojni tribunal za suenje ratnim zloincima iz II svetskog rata, a kao sastavni deo Sporazuma usvojen je i Statut tog tribunala. Meunarodni vojni tribunal koji je imao etiri sudije sastao se 1945. u Nirnbergu da bi zapoeo proces protiv glavnih ratnih zloinaca Treeg Rajha. Pred Tribunalom se nalo 24 optuenih. Ve 1946. suenje je zavreno i smrtna kazna koja je bila izreena 12 optuenih, 7 su bili osueni na duge vremenske kazne ili doivotnu kaznu zatvora, dok su trojica bili osloboeni. Uiniocima koji nisu bili na najvanijim poloajima u Treem Rajhu sudili su vojni tribunali etiri sile pobednice na osnovu Zakona br.10 Kontrolnog saveta za Nemaku. Me.vojni Tribunal za Daleki Istok osnovan je proklamacijom amerikog generala Daglasa Mak Artura. Tribunal je imao 11 sudija koje je imenovalo 11 zemalja. Specifinost suenje u Tokiju bilo je i izdvojeno miljenje trojice sudija u pogledu Statuta tog Tribunala, jer su zauzeli stav da taj Statut mora biti konzistentan sa obiajnim me.pravom. Na suenju u Tokiju koje je poelo 1946., a zavreno 1948., sudilo se 28 optuenih. Tribunalima u Nirnbergu i Tokiju se prigovara da su delili pobedniku pravdu i da su prekrili naelo legaliteta. Ipak, ova suenja su imala svoje opravdanje i bila su mnogo bolje reenje nego egzekucije u odnosu na pripadnike pobeene strane to je bila njihova alternativa. Na osnovu Statuta tribunala i Nirnberke presude postavljeni su principi me.krivinog prava tzv. Nirnberki principi koji su aktuelni i danas. 50. Osnivanje ad hoc tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu Meunarodni Tribunal za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede me.humanitarnog prava izvrene na teritoriji bive Jugoslavije osnovan je od strane Saveta bezbednosti 1993. Rezolucijom SB osnovan je ad hoc tribunal za Ruandu i usvojen Statut sa malim razlikama u odnosu na Statut Tribunala za bivu Jugoslaviju. Osnivajui ove tribunale SB je kao pravni osnov uzeo glavu 8 Povelje OUN to znai da je osnivanje Tribunala izjednaeno sa prinudnom merom radi uspostavljanja i ouvanja meunarodnog mira. Uzet je u obzir i l. 29 Povelje OUN koji ovlauje

Docsity.com

SB da osniva svoja pomona tela radi obavljanja svoje delatnosti. Postojanje pravnog osnova i ovlaenja SB da obrazuje ad hoc tribunale je sporno. SB moe da donosi obavezne odluke samo u granicama svoje nadlenosti, a ni u jednoj odredbi Povelje se ne pominje njegova nadlenost za stvaranje meunarodnih, a posebno ne krivinih sudova. Krivini sud ne moe imati karakter pomonog tela SB, jer se ta tela ne mogu obrazovati za poslove za koje ni sam SB nije nadlean. Osnivanje tribunala predstavlja prinudnu meru radi uspostavljanja i ouvanja me.mira, odn. radi se o ostvarivanju jednog politikog cilja. Tvrdi se da su ad hoc tribunali namenjeni da dele specijalnu pravdu parijama me.zajednice, dok stalni lanovi SB mogu da ine ta ima je volja. Jasno je da politiki ciljevi nisu smeli biti osnov za osnivanje jednog krivinog suda. Danas se sve manje raspravlja o tome da li je nain osnivanja dva ad hoc tribunala bio ispravan i pravno korektan. U svom dosadanjem radu Tribunal za bivu Jugoslaviju je pokazao da on ostaje specijalni pomoni organ SB koji se objektivno mora kretati u okviru globalne politike SB. I osnivanje Tribunala predstavlja jednu od ratnih mera pa je Tribunal u stvari disciplinska komisija SB. 51. Organizacija i osnovne karakteristike prava koje primenjuju ad hoc tribunali Tribunal za bivu Jugoslaviju je sastavljen od 16 stalnih sudija i istovremeno najvie 9 ad litem sudija od ukupno 27 izabranih ad litem sudija. Organi Tribunala su: sudska vea koja obuhvataju 3 sudea i 1 albeno vee, tuioca i sekretarijat tribunala koji obavlja poslove za sudska vea i za tuioca. Statutom Tribunala za bivu Jugoslaviju se ustanovljava njegova nadlenost za tri krivina dela: ratni zloin, zloin protiv ovenosti i genocid. Tribunal je nadlean za ta krivina dela koja su uinjena na teritoriji bive Jugoslavije poev od 1991. Dva najvanija kata na kojima se zasniva rad Tribunala su njegov Statut i Pravila postupka i dokazivanja. Karakteristike prava koje primenjuje Tribunal za bivu Jugoslaviju, vae i za Tribunal za Ruandu. U Statut Tribunala preuzeti su neki delovi odreenih me.konvencija. Potpuno je neregulisana itava oblast opteg dela krivinog prava bez koje je nezamisliva primena kr.prava u bilo kojoj evropskoj zemlji. Moe se konstatovati da su u oblasti materijalnog prava povreena tri osnovna principa krivinog prava: 1. nullum crimen sine lege potpuno odsustvo Opteg dela i povreda postulata lex certa kod Posebnog dela 2. nulla poena sine lege prihvaen sistem apsolutno neodreenih kazni, a u Pravilima postupka, a ne u Statutu, naknadno je od strane Tribunala dodata je

Docsity.com

doivotna kazna lienja slobode, to se ne bi smelo proisivati procesnom odredbom 3. nisu odreeni opti uslovi za krivinu odgovornost, a uvedena je i pretpostavka krivice kod komandne odgovornosti, jer pretpostavljeni odgovara za umiljajna kr.dela svojih potinjenih i onda kada za njih nije znao. U oblasti procesnog prava elementarna procedura se regulie Pravilima postupka i dokazivanja Tribunala i tu se odstupa od uobiajenih standarda, a mnoga pitanja uopte nisu regulisana. Posebno odluka tuioca o krivinom gonjenju nije ograniena nikakvim pravnim normama. Prvi predlog za osnivanje Tribunala za bivu Jugoslaviju je bio predlog ekspertske grupe OEBS iz 1993. koji je bio bolji u pogledu tri kljune stvari: primene domaeg prava, naina osnivanja Tribunala i vremena i poetka rada odn. nakon uspostavljanja mira. U situaciji kada su itave oblasti i pravni instituti neregulisani i kada se poziva na obiajno me pravo ili se oekuje da e Tribunal kroz precedente stvarati pravo, suvie je irok prostor za ostvarivanje politikih ciljeva. Pravo koje se pokuava stvarati je konglomerat obiajnog me.prava, odredaba nekih me.konvencija koje su esto nejasne, stavova jednog dela doktrine, stavova koje je Tribunal zauzimao prilikom reavanja konkretnih pitanja, komentara Me.komiteta Crvenog krsta enevskih konvencija itd. Pravo koje primenjuje Tribunal je heterogeno, nepotpuno i neodreeno i zato arbitrerno i nejednako. U konkretnim predmetima Tribunala suvie se naglaavaju politika pitanja i poltiki argumenti postaju dominantni. U novije vreme rad Tribunala daje vie osnova da sa njime bavi pravna teorija. Formiranje ova dva tribunala ubrzalo je proces osnivanja stalnog krivinog suda, jer se ne moe odgovoriti na pitanje zato tribunali postoje samo u sluaju bive Jugoslavije i Ruande, a ne i u brojnim sluajevima tekih povreda me.humanitarnog prava. Jedini ozbiljan argument koji moe koliko toliko da opravda osnivanje i rad Tribunala za bivu Jugoslaviju je injenica da u dravama nastalim na teritoriji bive SFRJ za vie od jedne decenije skoro da nije bilo ni jednog ozbiljnog suenja za zloine uinjene u toku graanskog rata iako postoji miljenje da su te zloine vrili pripadnici svih strana u tom ratu. 52. Stalni meunarodni krivini sud osnivanje i karakteristike prava koje e se primenjivati Generalna skuptina UN je 1948. godine zatraila od Komisije za meunarodno

Docsity.com

pravo da ispita mogunost osnivanja stalnog meunarodnog krivinog suda. Prvi nacrti dostavljeni su 1951. i 1953. godine, ali je ovo pitanje palo u drugi plan usled blokovske podeljenosti i Hladnog rata. Do obnove inicijative dolazi 1990. i 1992. godine, a Komisija GS podnosi nacrt statuta 1993. godine, koji je revidiran 1994. Generalna skuptina UN nakon toga osniva ad hoc komitet koji 1995. godine zakljuuje da se nastavi sa radom na statutu i priprema diplomatska konferencija i usvajanja konane verzije statuta. Na konferenciji odranoj u Rimu pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u julu 1998. godine usvojen je Statut tog suda. I za stalni me.sud kljuno pitanje za njegovu nezavisnost i ostvarivanje sudske funkcije je postojanje medj.kr.prava koje e taj sud primenjivati. Pre osnivanja stalnog medj.kr.suda se nije mogla uoiti ozbiljna namera da se stvori istinsko medj.kr.pravo. Stanje u pogledu prava koje je trebalo primenjivati bilo je pred osnivanje medj.kr.suda nezadovoljavajue. To se pravo moglo uporediti sa krivinim pravom koje je u Evropi postojalo u 18.veku. U poslednjem momentu su u Statut su unete odredbe kojima su regulisani neki osnovni krivinopravni instituti. Po prvi put su u medj.krivino pravo uneti neki instituti opteg dela koje nacionalna krivina prava poznaju ve nekoliko vekova. U Statutu su detaljno propisana krivina dela koja su u nadlenosti suda s tim to su ona jo vie precizirana usvajanjem Elemenata krivinih dela od strane Skuptine zemalja koje su prihvatile Statut. Statut sadri i odredbe koje su procesnog karaktera odn. kojima je propisan postupak pred Sudom, a detaljnije e ta materija biti regulisana Pravilima postupka i dokazivanja. Kako je zakljuno sa 11. aprilom 2002. godine 66 zemalja lanica (od 139 zemalja potpisnica) deponovalo instrumente ratifikacije, Statut Meunarodnog krivinog suda stupio je na snagu 1. jula 2002. godine. 53. Stalni meunarodni krivini sud nadlenost i organizacija Meunarodni krivini sud je stalno sudsko telo ije je sedite u Hagu. Sud je nadlean za voenje krivinog postupka u vezi sa etiri grupe meunarodnih krivinih dela: 1. krivinim delom genocida 2. krivinim delima protiv ovenosti 3. ratnim zloinima 4. krivinim delom agresije (kada budu ustanovljeni elementi krivinog dela agresije i uslovi nadlenosti).

Docsity.com

Meunarodni krivini sud je nadlean za navedena dela u sluaju kada je neko od tih krivinih dela uinjeno na teritoriji neke od zemalja koje su prihvatile Statut, ili je delo uinjeno od strane njihovog dravljanina. U sluaju da je re o zemlji koja nije prihvatila Statutu, mogue je da ona svojom izjavom prihvati nadlenost Suda samo za konkretan sluaj. Sud moe biti nadlean i u odnosu na sluaj kada krivino delo tuiocu prijavi Savet bezbednosti postupajui na osnovu odredaba glave VII Povelje UN. Sud ine sledea tela: 1. Predsednitvo 2. tri sudska odeljenja (albeno, sudee i ono koje vodi prethodni postupak) 3. Kancelarija tuioca 4. Sekretarijat Sud je sastavljen od 18 sudija s tim to na predlog Pred