mocnik - 3 teorije - institucija, drzava, nacija

Rastko Mo~nik

PrevelaBranka Dimitrijevi}

3 teorijeInÌ⁄ucijaNacijaDr`ava

teorije.....

.......................... InÌ⁄ucijaNacijaDr`ava

§ Sadr`aj §

¥ix¥ Predgovor autora

O IDEOLOGIJI¥003¥ Altiserova teza¥010¥ Ima li ideologija uop{te ikakvu egzistenciju? ¥015¥ Konceptualne sheme¥023¥ Teorija ideologije: teorija interpretacije¥026¥ Unutra{nja distance i sloboda govora¥033¥ Interpeliranost nije uslov za interpretaciju¥043¥ Identifikacija i »subjekt za kojeg se

pretpostavlja da veruje«¥047¥ Najzad: ideolo{ka interpelacija¥049¥ Fantazija¥056¥ Mehanizam ideolo{ke interpelacije

O NACIJI¥079¥ Izvor aporije: teorije ideologije¥090¥ Robinzonada¥097¥ Nacija: nulta institucija

u individualisti~kim dru{tvima ¥101¥ Identitet¥103¥ Ideolo{ka hegemonija¥106¥ Prvi dodatak: NEKE POLITI^KE

POSLEDICE OBRTA U PERSPEKTIVI¥109¥ Drugi dodatak: LUKA^ I KLASNA SVEST¥113¥ Tre}i dodatak: IZRICANJE IDENTITETA

O INSTITUCIJI¥131¥ Nekoliko re~i o terminologiji u

humanisti~koj nauci¥133¥ O izrazu »institucija« posebno¥137¥ Ne-celost dru{tvene strukture

i suplementarna priroda institucije¥141¥ Protivre~an zahtev

i njegove dru{tvenotvorne usluge¥147¥ Primer iz Korneja¥150¥ Institucija i njena spolja{nost¥152¥ Balkan u predstavi¥158¥ Balkan u strukturi¥165¥ Ideolo{ka slika u diskurzivnoj

reprodukciji strukture¥166¥ Identifikacija i subjektivacija¥170¥ Ideolo{ka hegemonija

i menjanje programa verovanja¥174¥ Prvi dodatak: POSLEDICE

LEVI-STROSOVOG PROPUSTA¥181¥ Drugi dodatak:

INSTITUCIONALNA HIPOKRIZIJA¥188¥ Tre}i dodatak:

SUPLEMENTARNE EKONOMIJE¥195¥ ^etvrti dodatak:

»VREMENSKI« BALKANIZAM¥197¥ Peti dodatak: Balkanizam u shemi i re~i

O ideoloÿ

ji

§ Al ti se ro va te za §¥ Altiserova (Althusser) sredi{na

teza o ideoloÿji: ¥»Sre di {na te za:

Ide o lo gi ja in ter pe li ra in di vi due u su bjek te«1 – je dan je odonih epo hal nih te o rij skih po te za ko ji nas pre me {ta ju u novpro blem ski ho ri zont, ne ka zu ju }i nam u ~e mu je tu no vite o rij ski pro blem. [ta to, na i me, tre ba da zna ~i in ter pe li ra?Al ti ser svoj kon cept ne de fi ni {e, on ga sa mo ob ja {nja va,ma da re ~i to; pa ra fra zi ra ju }i Sta ri za vet i po zi va ju }i se naNo vi, on ski ci ra me ta fo re o po li caj ci ma, pri ja te lji ma i pri -ja te lji ca ma, po mi nje Spi no zu (Spi no za) i Pa ska la (Pa scal); izsve ga to ga, mo ̀ e mo da iz vu ~e mo tek pre vod iz ra za na pri -rod ni go vor: ide o lo gi ja se ob ra }a po je din ci ma i po je din ka -ma, ob ra }a im se da bi joj se oni oda zva li, a oni se oda zi -va ju kao su bjek ti.

[ta bi, da kle, ne ko me ko me fran cu ski ni je ma ter njije zik2, tre ba lo da zna ~i dvo smi sle ni iz raz »en su jets«3? Al ti -ser jed nu dvo smi sle nost ob ja {nja va dru gom, ovo ga pu taigra ju }i na dvo stru ku zna ~enj sku vred nost iz ra za »re con -naître«. On i ona ko ji ma se ob ra }a pre po zna ju se kroz in -ter pe la ci ju kao adre sa ti, a kroz to (sa mo)pre po zna va nje do -bi ja ju pri zna nje da je su to u {ta su se oda zi vom us po sta vi li,na i me da su »adre si ra ni su bjek ti«; i to su bjek ti upra vo natom me stu ko je je ide o lo gi ja za njih, una pred, pred vi de la ira spre mi la, ta mo gde je ide o lo {ki dis kurs sta vio nji ho vuadre su, ta mo gde ih je ide o lo gi ja sme sti la.

Oda zi va ju }i se na ide o lo {ki go vor, in ter pe li ra ni iin ter pe li ra na se us po sta vlja ju kao su bjek ti ta ko {to se »na -|u« ta mo gde ih je ide o lo gi ja po sta vi la. In ter pe la ci ja, da kle,sa dr ̀ i ele gant nu kru ̀ nu struk tu ru ko ja je u isti mah struk -

‡ § 3 §

tu ra re flek siv no sti i asi me tri je. Al ti ser nam za pra vo ne ka zu jeni {ta vi {e. Obra zo va ni ~i ta lac i ~i ta telj ka kon sul to va }e, stim u ve zi, bar tri iz vo ra na ko ja ih upu }u ju te o rij ske aso -ci ja ci je: je dan od njih Al ti ser po mi nje, dru gi pre }ut ku je, ana tre }i ve ro vat no ni ne po mi {lja.

Ta tri »iz vo ra« (iz raz mi sli mo u teh ni~ ki fi lo lo {komzna ~e nju, ni ma lo fi lo zof ski) je su, ako mo gu da se iz ra zimme ta fo rom, ne ka kva »in fra struk tu ra« ko ja pra ti Al ti se rovtekst. Oni su »kon tekst« u od no su na ko ji se pro iz vo di Al -ti se rov tekst, i po kre }u te o rij ski u~in ci; s dru ge stra ne, isto -vre me no, oni su »osno va« na ko ju tekst svo jom pro duk ci -jom i sam de lu je, pre ra |u je je, na nov na ~in osve tlja va,omo gu }u je no vo »~i ta nje«. Na rav no, ovi »fi lo lo {ki re flek -si« ko ji se uz ~i ta nje po kre }u, kod sva kog »pro fe si o nal nog«~i ta o ca i kod sva ke is ku sne ~i ta telj ke, ko li ko su sa mo ni kli(jer spa da ju u te o rij ski »za nat«) to li ko mo gu da bu du i opa -sni: vr lo la ko se mo ̀ e de si ti da ~i ta telj ku i ~i ta o ca ta kvi re -flek si »osle pe« za tekst, za nje go vo pro duk tiv no do stig nu }ei do pri nos, te da se na met nu kao ne ka kav ali bi za »ne-~i ta -nje«. ^i ta lac i ~i ta telj ka, ko ji »pre po zna ju« od re |e ni mo tiv,i na slu te ne ku te o rij sku aso nan cu, ose te od jek, pri me te re -fleks, mo ra li bi da se od bra ne od is ku {e nja le njo sti i iz beg -nu po ku {aj da se iz tek sta jef ti no iz vu ku: »Pa to je ni {ta dru -go do ~ist Dir kem (Durk he im) u struk tu ra li sti~ kom `ar go -nu«, »Eto po le mi ke s He ge lom (He gel)«, »Ko ke ti ra nje s la -ka ni zmom!«4 Iz tih raz lo ga, mo ̀ da i ni je ba{ naj o pre zni jeako, od mah na po ~et ku, uve dem te o rij ske »pri zvu ke«: ia kobih ra do »igrao otvo re nim kar ta ma«; s dru ge stra ne, ta ko -|e, ni »eg ze ge za tek sta« ne bi bi la su vi {na.5

@ele li bi smo da utvr di mo ka ko de lu je te o rij ski kon -cept »ide o lo {ke in ter pe la ci je«, ta~ ni je, mo ̀ e li se iz ra zu upo -

§ Rastko Mo~nik § 3 teorije §§ 4 §

{te pri zna ti dig ni tet te o rij skog kon cep ta, i, ako se mo ̀ e, podko jim uslo vi ma. Sva ka ko je ohra bru ju }e to {to u tim pi ta -nji ma od mah na i la zi mo na osnov ne (i u mno go me sve vre -me »otvo re ne«) pre o ku pa ci je Al ti se ro vog te o rij skog ra da: naFroj da, He ge la i – do daj mo ov de jo{ je dan pro blem – naDir ke ma. Pr vom dvo ji com Al ti ser se eks pli cit no ba vi, po -sled njeg ni ne po mi nje. A upra vo on, na i me Dir kem, au tortra di ci je Fran cu ske {ko le,6 bi }e nam, u na stav ku, u mno go~e mu te o rij ski pu to kaz. Ukrat ko }e mo re zi mi ra ti pro ble ma -ti ku ta tri te o rij ska »po za din ska po lja«; po ~e }e mo s kra ja, jer}e ko or di na ta ko ju smo pr vu na ve li, na i me froj dov ska pro -ble ma ti ka, po nu di ti pre laz ka da ljoj te o rij skoj ob ra di.

A.Tre }i »iz vor« ko ji u Al ti se ro vom tek stu ne po sto ji,

je ste so ci o lo gi ja. Kru ̀ nost in ter pe la ci je ima, na i me, struk tu rupro ro ~an stva ko je se sa mo is pu nja va, bar pre ma kla si~ noj for-m u la ci ji u so ci o lo gi ji,7 dok tra di ci ja pro ble ma ti ke se ̀ e da -le ko una trag, sve do po ~e ta ka so ci o lo gi je po Dir ke mu.Ova »tre }a li ni ja« ko ju Al ti ser ne po mi nje, na ko ju mo ̀ dani ne po mi {lja, is po sta vi }e se u na stav ku na {e ras pra ve za -pra vo kao naj zna ~aj ni ja, a ve ro vat no te o rij ski i naj pro duk -tiv ni ja. Za ta kvo ~i ta nje mo ̀ e mo da na |e mo ~vr stu osno -vu u sa mom Al ti se ro vom tek stu, bar u dve iz ri ~i te te ze:

»1. te za: Ide o lo gi ja pred sta vlja ima gi na ran od nosiz me |u in di vi dua i nji ho vih re al nih eg zi sten ci jal nih uslo -va.«8 Go to vo bi mo glo da se ka ̀ e da upra vo ova form u la -ci ja »ne do sta je« u sta roj Dir ke mo voj te zi o »ko lek tiv nimpred sta va ma«. To jest, »ne do sta je« upra vo na onaj ka rak te -ri sti ~an na ~in ko ji tek sto vi ma obez be |u je pro duk tiv nost: uDir ke mo vom tek stu, sve je ta ko »po sta vlje no« da se jed na

§ O ideoloÿji § ‡ § 5 §

ova kva te za mo ̀ e une ti u tekst bez pro ti vre~ no sti, ia ko jeDir kem ne uno si, pa do nje ne do la zi. Ipak, Dir ke mo va te -za da in di vi due pri ma ju ko lek tiv ne pred sta ve kroz ri tu a le,da se ko lek tiv ne pred sta ve re pro du ku ju u in di vi du al nojpsi hi po je din ki i po je di na ca, kroz ri tu al ne prak se, »sa dr ̀ i«sva tri bit na Al ti se ro va mo men ta: in ter pe la ci ju, ima gi nar -nost i ma te ri jal nu eg zi sten ci ju ide o lo gi je. Na rav no, Al ti serni je tek pre veo Dir ke ma na sa vre me ni ji go vor. Ti me {to jeiz raz »ko lek tiv ne pred sta ve« za me nio iz ra zom »ide o lo gi ja«,i ti me {to je uveo niz no vih kon ce pa ta, on je ar ha i~ nomdir ke mov skom go vo ru od u zeo men ta li sti~ ki i spi ri tu a li sti~ -ki pri zvuk (taj pri zvuk ga je te o rij ski sa hra nio pre no {to jemo gao da io le afirm i {e svo je te o rij ske po ten ci ja le), a po go -to vo je ce lo kup nu pro ble ma ti ku ume stio u dru go te o rij skopo lje, u po lje isto rij skog ma te ri ja li zma.

»2. te za: Ide o lo gi ja ima ma te ri jal nu eg zi sten ci ju.«9

Bi lo bi su vi {no upo zo ra va ti na Dir ke mo vu »dru {tve nu ~i -nje ni cu«, na nje go vu »stvar« i na op {ti duc tus dir ke mov skeso ci o lo gi je. Ra di je }e mo ci ti ra ti jo{ jed nu Al ti se ro vu re ~e -ni cu, u ori gi na lu i kur zi vu: »…ide o lo gi ja (po se bi) ne ma spo -lja {nost, dok u isti mah (za na u ku) i ni je ni {ta dru go do spo lja -{nost.«10 Ako obra ti mo pa ̀ nju jo{ i na to da, u toj ve zi, Al -ti ser dva pu ta ko ri sti re~ »ri tual«11 – ima }e mo Dir ke ma ka -kav je mo gu} kra jem XX ve ka.12

B. Dru ga ve ziv na li ni ja vo di he ge lov skoj Aner ken nung,

sre di {njoj ka te go ri ji na stra te {kom me stu Fe no me no lo gi je du -ha;13 ona bi nam sa svim si gur no po mo gla da shva ti mo asi -me tri~ nost u struk tu ri in ter pe la ci je, njen u~i nak go spo da re nja (ikom ple men tar ni u~i nak »slu gan stva«, pod re |e no sti14). A


po mo gla bi nam i u de {i fro va nju Al ti se ro vog raz ma tra njaod no sa iz me |u Su bjek ta ide o lo gi je (ve li kim slo vom) te in -ter pe li ra nim i in ter pe li ra nom kao su bjek tom (ma lim slo -vom). Ta ob ra da je na i me pre ma Al ti se ro vim sop stve nim me -ri li ma »ide a li sti~ na«, jer »ne is to rij ske«, »tran scen den tal ne«,»op {te« struk tu re ide o lo {ke in ter pe la ci je ni je uspeo da po -ve ̀ e s (isto rij skim, spe ci fi~ nim) »re al nim uslo vi ma eg zi -sten ci je« ({to zna ~i, s kla snom bor bom), ni sa svag da {njom»ma te ri jal nom eg zi sten ci jom«, (zna ~i s prak sa ma i in sti tu ci -ja ma), a na ro ~i to ne s »pred sta vlja njem ima gi nar nog od no -sa« (ma {ta Al ti ser pod ti me mi slio). Al ti ser, da kle, ta~ no natom me stu gde bi pre laz mo gao da bu de lo gi~ ki mo gu}, pai te o rij ski o~e ki van, ni je uspeo da po ve ̀ e »op {te, ne is to rij -ske, trans-isto rij ske« struk tu re ide o lo gi je s nje nim po je di -na~ nim isto rij skim efek ti ma i na ~i ni ma de lo va nja. Ti me seuhva tio u naj ba nal ni ju, naj vi {e »pu bli ci sti~ ku« zam ku, po -tvr dio je naj tri vi jal ni ju za mer ku ko ja upra vo za Al ti se ra nebi sme la da va ̀ i, pao je u apo ri ju ne mo gu} no sti kon cep tu -a li za ci je od no sa iz me |u »struk tu re i isto ri je«. A to me sto je,kao {to je ve} re ~e no, he ge lov ski to pos.

I o to me }e u na stav ku jo{ bi ti re ~i, jer to je kla si~ -ni `ulj bez ma lo sva ke te o ri je »dru {tve ne struk tu re«. Iz ~i ta -nja dir ke mov ske so ci o lo {ke tra di ci je, iz po gle da na an tro -po lo {ku tra di ci ju15 ~ak se na me }e uti sak da je to ka men oko ji se sa pli }e sva ka mo gu }a kon cep tu a li za ci ja u term i ni ma»dru {tve ne struk tu re«. Za to bi smo `e le li da skre ne mo pa -`nju i na »dru gu li ni ju« na tom me stu.

C.Na »pr vu li ni ju« upo zo ra va Al ti ser sâm: Me ha ni zmi

»pri zna va nja, pre po zna va nja« kod Froj da su iden ti fi ka ci o ni


me ha ni zmi, i to se po du da ra s ide jom da ide o lo gi ja tre ba da»pred sta vlja« (ure |u je, »ma te ri ja li zu je«, tj. in sti tu ci o na li zu -je) po je din ~e ve i po je din ki ne ima gi nar ne od no se pre ma »re -al nim eg zi sten ci jal nim uslo vi ma«.16 Me |u tim, kod Froj daiden ti fi ka ci ja de lu je na ni vou »ja«, ne na ni vou su bjek ta. Aka ko bi on da ide o lo gi ja mo gla da in ter pe li ra in di vi due kaosu bjek te, ako im se ob ra }a na ni vou iden ti fi ka ci ja »ja«? Jo{ma nje bi smo mo gli sma tra ti da ih in ter pe li ra u17 su bjek teako nji ho vom »ja« do da je, u naj bo ljem slu ~a ju, jo{ po ne kuiden ti fi ka ci ju. – Kao {to smo ve} na ja vi li, na ovom me stuza u sta vi }e mo da lju ob ra du. ^i ni nam se, na i me, svr sis hod -nim da se dr ̀ i mo froj dov ske »or to dok si je« i da pr vo kre ne -mo od iden ti fi ka ci je i me ha ni za ma »ja«. Raz lo zi za ta kvustra te gi ju su, pre sve ga: ve za iz me |u isto rij skog ma te ri ja li -zma i psi ho a na li ze je kla si~ ni kli za vi te ren, na ko me su semno gi ve} okli znu li te sto ga tre ba bi ti ko rek tan, ~ak ve o -ma pe dan tan; da lje, sa ma Al ti se ro va te za u »sna ̀ noj« form -u la ci ji ve} u ho ri zon tu isto rij skog ma te ri ja li zma vo di u pro -ble me ko je u ovom tre nut ku ne bi smo bi li u sta nju da raz -re {i mo. Za to }e mo sma nji ti zah tev nost ko ju sa dr ̀ i Al ti se -rov po jam in ter pe la ci je, i za po ~e tak pret po sta vi ti da in ter -pe la ci ja de lu je is klju ~i vo na ni vou (ima gi nar nih »ja«) iden -ti fi ka ci ja, a ne na sim bo li~ noj rav ni su bjek ti va ci je.

Ako se rav na mo pre ma toj pret po stav ci, mo ̀ da }e -mo i usta no vi ti {ta bi za pra vo tre ba lo da zna ~i da su in di vi -due (za sa da }e mo za ne ma ri ti ta jan stve nu kva li fi ka ci ju »kaosu bjek ti«) »in ter pe li ra ne u« ne ku ide o lo gi ju. Po mo }i }e mose po mo} nim te za ma ko je Al ti ser uvo di ne ka ko uz gred,ma da su od od lu ~u ju }eg zna ~a ja:

»1. sva ka prak sa je mo gu }a sa mo pre ko ide o lo gi je iunu tar nje;


2. sva ka ide o lo gi ja je mo gu }a sa mo pre ko su bjek tai za su bjek te. «18

[ta bi tre ba lo da zna ~i ova ve za iz me |u prak se iide o lo gi je?19 Na pro sto ovo: za prak ti kan te (me |u ko jeubra ja mo ka ko ak tiv ne »agen te« ta ko i pa siv ne »pa ci jen te«de la) prak sa ima uvek ne ki smi sao, a taj smi sao je ide o lo {ki– ili, {i re ali i u~e ni je, on je ide o lo {ki po sre do van. U toj ve -zi re~ je, da kle, o smi slu (dru {tve nog) de la nja, prak ti ko va -nja, re~ je o smi sle no sti i po i ma nju na stra ni agen sa, i o po -i ma nju, shva ta nju, in ter pe la ci ji na stra ni »dru gih«, to jest nastra ni sa-pri pad ni ca i sa-pri pad ni ka dru {tva.

Ako stva ri ta ko po sta vi mo, sa ~u va li smo »me to di~ -no in di vi du a li sti~ ki« pri stup, {to je nu ̀ an tre nu tak u al ti se -rov skom iz vo |e nju (jer dru {tvo jo{ ni smo ni »sa sta vi li«), ani smo ni re kli ni {ta {to bi nas do ve lo u pro ti vre~ nost s te -zom o su bjek tu, ko ju smo, za sa da i pri vre me no, sta vi li uza gra du (uvi dev {i, na i me, da s njom ne mo ̀ e mo iz bo ri tiod mah).

U su prot no sti s te o ri ja ma ko je pi ta nje ide o lo gi jeau to mat ski (a da to ga ~e sto ni su ni sve sne) raz vi ja ju sa sta -no vi {ta in di vi due ko ja de la i go vo ri, mi sta je mo na sta no -vi {te »pa siv nog« po sma tra ~a, adre sa ta ili sa-pri pad ni ka dru -{tva. Ti me se ni smo ogre {i li o Al ti se ro vu pre mi su, ko japro ble mu pri la zi na oso vi ni »ide o lo {ki dis kurs – in di vi dua«:mi smo je sa mo po ti sli na pred-te o rij ski ni vo; za po ~e tak,ogra ni ~i }e mo se na od nos »dis kurs – in di vi dua«, pa i to }e -mo sve sti na pi ta nje shva ta nja po je di nih is ka za20.

S jed ne stra ne, mi smo da kle su zi li pro ble ma ti ku;usred sre di }e mo se pr vo sa mo na »in di vi duu« ko joj se ide o -lo {ki dis kurs ob ra }a. Za po ~e tak, ovaj pro blem raz ma tra }e -mo ~ak jo{ na iv ni je, ta ko re }i »pred-te o rij ski«; po stu pa }e mo


kao da se in di vi dui ob ra }a ne ka dru ga in di vi dua, kao da jere~ o dis kur ziv noj raz me ni bez kva li fi ka ci je. Pr vo }e mo po -stu pi ti kao da ne zna mo ka kav je »dis kurs« ko ji adre sant {a -lje adre sa tu, jer u ovom tre nut ku stvar no ne zna mo »{ta« bitre ba lo da bu de »ide o lo gi ja«. Po ku {a }e mo tek da pro iz ve de -mo nu ̀nost da taj na iv ni, tri vi jal ni dis kurs sva ki da {nje ko -mu ni ka ci je bu de ide o lo {ki dis kurs. Pra vi }e mo se kao da nezna mo o ~e mu da nas ve} i vrap ci po te o rij skim kro vo vi macvr ku }u, kao da nam ni je po zna to da je »ide o lo gi ja dru {tve -no ve zi vo«. Ni smo se jo{ po pe li na krov, jer pr vo tre ba daiz ra di mo ne ko li ko kon cep tu al nih mer de vi na. Me |u tim, uzsve ove re zerv e uz gred smo ipak pro {i ri li pro blem sko po lje,ta ko |e u pra vom al ti se rov skom du hu, jer na {a pre mi sa va ̀ ika ko za dis kur se ta ko i za prak su, za re ~i i za de la. Isti ni zavo lju, te o ri ju }e mo bar na po ~et ku raz vi ja ti sa mo u obla stigo vo ra, od no sno, {to ov de ni je sa mo po mod ni do da tak, uobla sti go vor nog de la, i ve} una pred tre ba da bu de ja sno dade duk ci je mu ta tis mu tan dis va ̀ e za sve vr ste de la.

Pre ma to me, na {e pr vo pi ta nje je pi ta nje in ter pe la ci je.

¥ Ima li ide o lo gi ja uop {te ika kvu eg zi sten ci ju?¥U pr vom

re du tre ba da se uve ri mo da ui sti nu »po sto ji« ne ko »po lje«do ga |ajâ, u~i na ka, ~i jom se ob ra dom mo ̀ e pro iz ve sti»pred met« ko ji bi smo `e le li da pro u ~a va mo.21 To po lje Al -ti ser opi su je ova ko: »…ide o lo gi ja (po se bi) ne ma spo lja {nost,a isto vre me no (za na u ku) i ni je ni {ta dru go do spo lja {nost.«22

Po sto ji li, da kle, ne {to {to sa mo za se be, po sma tra -no »iz nu tra {njo sti«, ne ma »spo lja {nost« – a {to za te o ri ju je -ste »spo lja {nost« (da kle mo gu} pred met spo zna je)? Ako bi -


smo da an ti ci pi ra mo, mo gli bi smo da ka ̀ e mo jo{ ra di kal -ni je: ne {to {to je sa sta no vi {ta te o ri je »spolj no« u od no su naonu in stan cu sa ~i jeg sta no vi {ta »ne ma spo lja {no sti«.

»Po sto ja nje« ne ~eg ta kvog mo ̀ e mo da po ka ̀ e mona sle de }em pri me ru.23 Slo ve na~ ki je zik po put mno gih je -zi ka ima mo gu} nost da »pre po zi cij sku usme re nost« iz ra ̀ a -va ili za vi snom re ~e ni com »da…« ili pre po zi cij skom ve -zom. Ta ko, mo ̀ e mo re }i: »uve ren/a sam da…« ili »uve -ren/a sam u…«, »sum njam da…«, ili »sum njam u…«; »ve -ru jem da…«, ili »ve ru jem u…« itd. Stil ske vred no sti raz li -~i tih is ka za ni su iste, mo gu da se raz li ku ju i ni jan se zna -~enjâ, ali ipak se, bar u na ~e lu, usme re nost re ~e ni ce, iz ra -`e na pre po zi cij skom ve zom, mo ̀ e iz ra zi ti i »da« re ~e ni -com. Po gle daj mo ne ko li ko pri me ra i vi de }e mo da je stvarvr lo za bav na:

(1) Ve ru jem u Bo ga.Ve ru jem da Bog po sto ji.(2) Ve ru jem u de mo kra ti ju.Ve ru jem da de mo kra ti ja ima bla go tvor no dej stvoko je joj se naj ~e {}e pri pi su je.(3) Ve ru jem u dru gar stvo.Ve ru jem da je dru gar stvo jed na od pr vih vred no sti:jed na od pr vih vr li na; ne {to na {ta se mo ̀ e mo oslo -ni ti; ne {to za {ta (se) vre di `r tvo va ti;…(4) Ve ru jem u isti nu.Ve ru jem da isti na na kra ju uvek iz la zi na vi de lo; da

je bo lje go vo ri ti isti nu ne go pri kri va ti je; da }e isti na po be -di ti; da se za isti nu vre di bo ri ti;…

Ka ko vi di mo, ne po sto ji ni ka kva una pred od re |e na»she ma« ka ko da pre po zi cij sku ve zu pro {i ri mo u re ~e ni cu s»da«. Svi is ka zi s pre po zi ci jom na pra vlje ni su po istom ka -


lu pu, dok se re ~e ni ce s »da« i te ka ko raz li ku ju. Pa ipak,upra vo re ~e ni ce s »da« {i ro ko raz vi ja ju to {to re ~e ni ce spred lo gom ka zu ju zgu snu to; za vi sne re ~e ni ce za pra vo ka -zu ju ka ko tre ba »raz u me ti« sa ̀ e ti je is ka ze, iz ra ̀ e ne s pred -lo gom. Me |u tim, ve} i pre po zi cij ske is ka ze ja ko do broraz u me mo, i obi~ no ne ma po tre be da se ko ri sti mo pa ra fra -za ma. Pre ma to me, pre po zi cij sku ve zu raz u me mo ia ko sa -ma po se bi ne da je za do vo lja va ju }e po dat ke. A to je mo -gu }e je di no ka da u in ter pre ta ci ji pre po zi cij ske ve ze ve}una pred zna mo {ta je to {to bi tre ba lo da bu de pred met ve -ro va nja u ve zi s ime ni com u pre po zi cij skom is ka zu. Go vo -re }i o »Bo gu« zna mo da je re~ o nje go voj eg zi sten ci ji; po -sto ja nju; go vo re }i o »de mo kra ti ji« zna mo da je re~ o efek -ti ma. Ako bi gla gol pre po zi cij skog usme re nja bio »uzdamse«, ta da u slu ~a ju »Bo ga« ne bi bi la re~ o po sto ja nju, ve},re ci mo, o »Bo` jem pro vi |e nju«, dok bi u slu ~a ju »de mo -kra ti je« i da lje bi la re~ o u~in ci ma, ia ko vi {e em fa ti~ no ne -go {to je to slu ~aj kod is ka za ve ro va nja.

U go vo ru sta re re to ri ke, mo gli bi smo da ka ̀ e mo dane ka ko au to mat ski, bez po seb nog na pre za nja, pre po zna je -mo to pos na ko ji se iz raz s pre po zi cij skom ve zom »po zi va«,iz ko jeg cr pe smi sao. Taj to pos je za jed ni~ ki, op {ti, on je lo -cus kom mu nis, ko i nos to pos. Da kle, on je »iz van« nas, iz vanin ter pre ta; i u od no su na be sed ni ka ili be sed ni cu je »spo -lja«, pa go vor nik vr lo la ko mo ̀ e da pret po sta vi da }e mo is -kaz, upr kos ne do stat no sti po da ta ka, bez te {ko }a raz u me ti.

Op {te me sto je pre ma to me »iz van« onih s ko ji mase ko mu ni ci ra, dok u isti mah za njih ne po sto ji al ter na ti -va, da kle ne ma »spo lja {no sti«: ka zi va nje i raz u me va nje seod vi ja ju u ne pro ble ma ti~ noj sa mo-ra zu mlji vo sti. To jeuto li ko neo bi~ ni je u slu ~a ju is ka za kod ko jih do la zi u ob -


zir vi {e op {tih me sta isto vre me no (npr. na {i is ka zi 3 i 4): tuse, do du {e, mo gu pred la ga ti al ter na tiv ne in ter pre ta ci je, alinji hov ho ri zont je ve} una pred od re |en – upra vo bro jemme sta ko ja do pu {ta ju iz bor. ^ak i da in ter pret po gre {i i»iza be re« to pos ko ji ne od go va ra be sed ni ko voj i be sed ni ~i -noj na me ri, ne spo ra zum ni je ko ban, ne spo ra zu ma za pra voi ne ma. In ter pret u na stav ku la ko is pra vlja »gre {ku« – a mo -gu }e je i da be sed nik ili be sed ni ca pro {i re, pri la go de svo juin ten ci ju.

Sma tram da je na osno vu ovih pri me ra ja sno da po -sto ji ho ri zont ko ji je »iz van« onih s ko ji ma se ko mu ni ci ra,i to ta kav ko ji za njih »ne ma spo lja {nost«. Op {ta me sta supra vi pri mer na ko jem se to naj lak {e pre do ~a va. A upra voiz tog raz lo ga naj u pe ~a tlji vi je upo zo ra va ju na jed nu dru gute {ko }u ko ju na {a te o ri ja tre ba da sa vla da – i o ko joj, za ~u -do, Al ti ser uop {te ne go vo ri. Raz mo tri }e mo sa da ovu»dru gu te {ko }u«.

Do ka zu ju }i da po sto ji pod ru~ je do ga |a ja, u~i na ka ipo ja va, u ko me bi smo mo gli da iz gra di mo pred met sa zna -nja u skla du sa zah te vi ma ko ji bi, pre ma Al ti se ro vom iz vo -|e nju, omo gu }i va li te o ri ju ide o lo gi je, mi smo svo je »spo -znaj no po lje« po taj no ve} us po sta vi li i bar do ne kle struk tu -ri sa li. Sa sta vi li smo ga po obra scu ko ji je u `ar go nu po znatkao »herm e ne u ti~ ki krug«. Op {ta me sta su op {ta za one ko -ji ih pri hva ta ju, ko ji pri pa da ju dru {tve noj za jed ni ci u ko jojovi to poi va ̀ e, i u ko joj va ̀ e kao »op {ti«. Oni su za pri pad -ni ke i pri pad ni ce dru {tva sa mo-ra zu mlji vi, au to mat ski sepo kre }u u ko mu ni ka ci ji i de lu ju ne na me tlji vo i glat ko. Alito ta ko |e zna ~i da ono me ko tom dru {tvu ne pri pa da, ovame sta ne bi bi la sa mo-ra zu mlji va, ne bi de lo va la po se bi ido njih se ne bi do la zi lo uz to li ku sa gla snost. Da li na osno -


vu to ga tre ba da za klju ~i mo da je, bar u na ~e lu, sva ka ko -mu ni ka ci ja za tvo re na u »to pi~ ko dru {tvo«, da se ogra ni ~a -va na pri pad ni ke ta kve za jed ni ce – ali da je za one spo lja,za »aut saj de re« za tvo re na, ome |e na, pa ~ak i ne pri stu pa~ na,herm e ti~ na? To je pi ta nje u po sled nje vre me ja ko iz o {tre -no, na dnev ni red ga je sta vlja, pre sve ga, ame ri~ ka kul tur -na an tro po lo gi ja24, a iza zov no je za to {to vo di u kul tur nire la ti vi zam i pod ri va pret po stav ku o »ljud skim uni ver za li -ja ma« u ko je in tu i tiv no ve ru je mo i ko je su nam pri ra sle zasr ce jo{ iz ni za dru gih raz lo ga – i za ko je nas upra vo kul -tur ni re la ti vi zam ube |u je da su kul tur no od re |e ne, ogra ni -~e ne, da su tek »za pad nja~ ke« vred no sti ko je ne ma mo pra -vo na me ta ti dru gi ma. Ako te o ri ju ute me lji mo na ta kvimpre mi sa ma, mi smo je, pre ma ovim te o ri ja ma, za sno va li naide o lo {koj osno vi, na za pad nja~ kom kul tur no re la tiv nomvred no snom mo de lu.

Na ma ko ji `e li mo da raz vi je mo te o ri ju ide o lo gi je,ova vr sta re la ti vi zma je na ro ~i to opa sna jer nam pre ti daosta ne mo bez pred me ta, da }e nam se pred met ras pa sti preno {to ga sa sta vi mo. Na i me, pre ma jed noj od osnov nihpret po stav ki sva ke te o ri je ide o lo gi je, u istom dru {tvu de lu -ju raz li ~i te ide o lo gi je: ako bi smo pri hva ti li te zu kul tur nogre la ti vi zma, on da bi nam se u sva koj »kul tu ri« za seb no, »iz -nu tra«, is pre ~i la ista de struk tiv na pre pre ka ko ju kul tur ni re -la ti vi sti po sta vlja ju sa mo iz me |u raz li ~i tih kul tu ra. Za nasje, da kle, pi ta nje mno go dra ma ti~ ni je: kul tur ni re la ti vi sti suube |e ni da su po je di na~ ne »kul tu re« sra zmer no ho mo ge ni»pa ke ti«; a mi ni taj »pa ket« ne bi smo bi li u sta nju »upa ko -va ti«. Ono {to, pre ma kul tur nim re la ti vi sti ma, to bo ̀ e de fi -ni tiv no raz dva ja jed nu kul tu ru od dru ge, pre ma na {em mi -{lje nju iz nu tra bi na gri za lo sva ku kul tu ru po seb no.


Po ku {a }e mo u na stav ku da po ka ̀ e mo ka ko je upra -vo ova opa snost ne ra zu me va nja, ili ~ak su {tin skog ne spo ra -zu ma, raz log za dru {tve nu kon struk ci ju ve li kih »zgra da«ko je ne ki na zi va ju »kul tu ra ma«.25 Isto vre me no, po ku {a }e -mo da po ka ̀ e mo i da do ne spo ra zu ma i sli~ nih te {ko }a do -la zi ret ko – i to ne sa mo na ho ri zon tu po je di nih kul tu ra,ve} i iz me |u raz li ~i tih kul tu ra. Ukrat ko, po ku {a }e mo dapo ka ̀ e mo sle de }e: ia ko za raz u me va nje me |u lju di ma nepo sto je ne po sred no vi dlji vi raz lo zi, mi se, uglav nom, ipakraz u me mo. Do ovog op ti mi sti~ kog za klju~ ka ne do la zi moeven tu al nim raz vod nja va njem iza zov ne te ze kul tur nog re -la ti vi zma, ve} upra vo su prot no, ti me {to je za o {tra va mo.Kul tur ni re la ti vi zam je skep ti ~an u po gle du mo gu} no sti zako mu ni ci ra nje iz me |u raz li ~i tih kul tu ra; te o ri ja ide o lo gi jenas, da lje, is pu nja va sum njom da se mo ̀ e ko mu ni ci ra ti uokvi ru po je di na~ nih kul tu ra jer (ili: ako; ili: uko li ko) u sva -koj kul tu ri isto vre me no po sto je raz li ~i te ide o lo gi je. Pr viko rak iz ne vo lje u~i ni }e mo ta ko {to }e mo sum nju do ve stido kra ja: na i me, u sva kom po je di na~ nom ~i nu ko mu ni ka -ci je mo gu }e je sa svim oprav da no sum nja ti ho }e li se u~e -sni ci u pro ce su ko mu ni ka ci je uop {te spo ra zu me ti.26

Kul tur ni re la ti vi zam je re la tiv no no va do set ka27, alipro blem na ko ji pru ̀ a od go vor, u iz ve snom smi slu, je starpro blem28. U kla si~ nom ob li ku pred sta vio ga je ana li ti~ kifi lo zof Kvajn (Quine). U di men zi ji ko ja nas za ni ma, i kraj -nje po jed no sta vlje no, pro blem mo ̀ e mo da pred sta vi mo nasle de }i na ~in.29

¥ Konceptualne sheme ¥Je zik, ka ko ka ̀ e ova te o ri ja, ~i ne

iz ra zi ko ji se od no se na ne ki iz va nje zi~ ki pred met, da kle


re fe ren ci jal ni iz ra zi; i iz ra zi ko ji ozna ~a va ju oso bi ne pred -me ta pa ih, ta ko, pre ma oso bi na ma raz vr sta va ju u kla se, ito su pre di ka ti. Ako ka ̀ e mo da je pred met a »kru pan«, »cr -ven« i »okru gao«, ti me smo od svih pred me ta ovo ga sve ta»iz dvo ji li« je dan, na i me pred met a (re ci mo da je a ja bu ka),i svr sta li ga u tri kla se – u kla su krup nih pred me ta, u kla suru me nih pred me ta i u kla su okru glih pred me ta; me |u tim,re kli smo i vi {e – na i me da a po sto ji u pre se ku sve ove trikla se isto vre me no jer ima sve tri oso bi ne ko je ove kla se us -po sta vlja ju. Mo ̀ e mo da na sta vi mo da svr sta va mo a u ra znekla se (pred met je »sla dak«, a uz to je »plod«; spa da u pod-kla su »plo do va ko ji uspe va ju u na {im kra je vi ma«, da lje, upod-kla su »plo do va ko ji sa zre va ju u je sen« itd. Za mi sli mosad go vor nu za jed ni cu ko ja je ma la i sa mo do volj na i ne znada po sto je dru ga ~i ja pod ne blja, dru ga ~i je dr ve }e i da le kiplo do vi. U re~ ni ku ta kve go vor ne za jed ni ce, ne po sto jipre di kat »plod ko ji uspe va u na {im kra je vi ma« jer u nje nomdu hov nom ho ri zon tu ne po sto je dru gi kra je vi, te ni ozna -ka »na {i« ne ma ni ka kvog smi sla. Za mi sli mo da u tu za jed -ni cu do |e stra nac ko ji je ve} vi deo dr ga ~i je vo} nja ke ioku sio druk ~i je plo do ve – pa za to ima druk ~i ju »kon cep -tu al nu she mu«, ta kvu u ko joj po sto je pre di ka ti za vo }ar skeraz li ke: ne }e ga raz u me ti, a i on }e ima ti te {ko }a da raz u -me njih. Do da li se ili odu zme ne ki od pre di ka ta, uz dr mase ce lo kup na »kon cep tu al na she ma«, jer mo ̀ e mo da pret -po sta vi mo da su kon cep tu al ne she me sa me po se bi kon zi -stent ne, to jest da su »za o ku ̀ e ne« i »spo je ne«.

Kvajn, isti na, na vo di ova ko eg zo ti~ ne pri me re, alite {ko }e mo gu da se po ja ve ve} mno go bli ̀ e. [ta ako mi seka ̀ e da je ne ka ja bu ka »ka sna sor ta«?30. Ako se ne raz u -mem u vo }ar stvo shva ti }u, do du {e, da sa zre va ka sni je ne go


dru ge, »norm al ne« sor te – ali {ta je to {to tre ba da va ̀ i kaonorm al no? Sve je to jo{ slo ̀ e ni je ako se raz u mem u ja bu -ke, a do la zim iz kra je va gde si ja druk ~i je sun ce i ja bu ke sa -zre va ju u dru go do ba go di ne: ako ne bu dem uzi mao u ob -zir »kul tur nu raz li ku« (»kul tur nu« raz li ku ~ak u oba zna ~e -nja: u zna ~e nju po ljo pri vred ne kul tu re i u zna ~e nju mi sa o -ne kul tu re) mo gu da se uhva tim u si ste mat ski ne spo ra zum.Upra vo mo gu} nost si ste mat skog ne spo ra zu ma is ti ~e Kvajn:do nje ga do la zi u okol no sti ma ko je u~e sni ci sma tra ju »ide -al nim« – on da ka da su i za to {to su nji ho ve kon cep tu al neshe me kon zi stent ne i unu tra {nje ko he rent ne i ka da sma tra -ju da ima ju pot pu nu in form a ci ju.

Pre ma Kvaj nu, do ovih te {ko }a do la zi pri pre vo |e -nju na dru ge je zi ke.31 Do nald Da vid son (Da vid son) je po -le mi sao pro tiv sa me ide je »kon cep tu al ne she me«32 – i me -|u ko rak u nje go voj kri ti ci je upra vo sen za ci o na lan: po ka -zao je da do te {ko }a ko je opi su je Kvajn, do la zi i pri li kom ko -mu ni ci ra nja u okvi ru istog je zi ka. U sva koj ko mu ni ka ci ji su,na i me, u igri »ve ro va nja u po za di ni« (bac kgro und be li efs), da -kle »kon cep tu al ne she me«, i ta se ve ro va nja kod u~e sni ka uko mu ni ci ra ju nu ̀ no ne »po kla pa ju«, naj ~e {}e se ~ak i raz -li ku ju. Da vid son ovo pi ta nje re {a va ta ko {to po stu li ra po -sto ja nje fon da, ri zni ce ve ro va nja ko ja su sha red, tri vial andtrue, za jed ni~ ka, tri vi jal na i isti ni ta. Po la ze }i od ovih za jed -ni~ kih »tri vi jal nih« ve ro va nja mo gu se on da do ku ~i ti od -stu pa nja kod so fi sti ci ra ni jih i mo ̀ da eg zo ti~ nih ve ro va nja,ali ona ne pred sta vlja ju pro blem jer u~e sni ci u ko mu ni ka -ci ji po se du ju ~vr stu za jed ni~ ku osno vu. Nji ho vo po sto ja njeDa vid son ute me lju je me ta fi zi~ kim ar gu men tom da se nemo ̀ e za mi sli ti su prot na si tu a ci ja: na i me, si tu a ci ja da ljud -ske za jed ni ce `i ve u »ma sov noj za blu di«, na osno vu ne i sti -


ni tih ve ro va nja u po za di ni; isto ta ko se ne mo ̀ e za mi sli tiza jed ni ca ~i ji pri pad ni ci i pri pad ni ce ne pri hva ta ju bar ne -ka za jed ni~ ka osnov na ve ro va nja; upra vo iz ova dva raz lo -ga ova za jed ni~ ka isti ni ta ve ro va nja je su »tri vi jal na«.

U da ljoj ras pra vi, po la zi }e mo od pret po stav ke da seraz li ~i te ide o lo gi je mo gu do ne ke me re pred sta vi ti raz li ~i -tim poj mov nim, kon cep tu al nim she ma ma. Po ku {a }e moisto vre me no da po ka ̀ e mo da raz li ke u poj mov nim mre ̀ a -ma, ko ji ma raz li ~i te gru pe or ga ni zu ju svet, ni su pre pre ka zako mu ni ci ra nje pre ko gra ni ca ta kvih gru pa. Sta lo nam je presve ga do ovog dru gog, do za klju~ ka; pre mi sa o poj mov nimobra sci ma, iz ko je }e mo po ku {a ti da iz ve de mo svoj za klju -~ak, je ste do iz ve sne me re pro ble ma ti~ na, i sva ka ko se mo -`e kri ti ko va ti. Ipak, na la zim da se mo ̀ e bra ni ti od lu ka dasmo ovu pre mi su iza bra li za po la zi {te: na i me, za da tak smoti me pre ote ̀ a li ne go olak {a li. U do ka zi va nju za klju~ ka ko jibi smo hte li da iz ve de mo, mo ra }e mo da ob ra di mo niz te o -rij skih poj mo va – i upra vo ova te o rij ska ra di o ni ca je, bar mise ta ko ~i ni, naj vred ni ji do pri nos ove knji ge. Ko na~ no, niza klju ~ak ni ve }i na kon ce pa ta ko je }e mo pred lo ̀ i ti ne za -vi se, u pot pu no sti, od po la zne pre mi se: nju mo ̀ e mo ko ri -sti ti kao rub ni, kao gra ni~ ni pri mer, kao onu kraj nost ko jaobez be |u je da za klju ~ak va ̀ i i u dru gim pri me ri ma, ako ve}va ̀ i u tom, po se be, iz ra zi to ne po volj nom pri me ru.

No, pr vo tre ba da po ka ̀ e mo za {to Kvaj no va, ina ~edra ma ti~ na i in te lek tu al no iza zov na, hi po te za ne sto ji. Je -dan od po ka za te lja da u njoj ne {to {kri pi ve} je to {to se vr -lo te {ko na la ze stvar ni pri me ri ko ji bi je ilu stro va li. Kvajnu knji zi ope ri {e iz mi {lje nim pri me ri ma. Da vid son ne mo rani da ih tra ̀ i jer Kvaj na po bi ja na ~el no. Kvajn po la zi odpret po stav ke da »zna ~e nje« sa dr ̀ e je zi~ ki seg men ti od ko -


jih su sa sta vlje ne re ~e ni ce. On za pra vo po la zi od hi po te zeko ja se u `ar go nu na zi va »te o ri ja gra |e vin skih blo ko va«(bu il ding-block theory); zna ~e nje je zi~ kog iz ra za gra di se ta ko{to se je dan seg ment zna ~e nja sla ̀ e na dru gi. Pre ma Da vid -so no voj te o ri ji, me |u tim, zna ~e nje sa dr ̀ e is ka zi (ut te ran ces),zna ~i isto rij ski is ka zi re ~e ni ca (sen ten ces), to jest sre |e nih ni -zo va u ne kom je zi ku. I ov de }e mo se slo ̀ i ti s Da vid so no -vom te zom. Ipak, od stu pi }e mo od Da vid so na je dan ko rakuna zad i po tru di ti se da na |e mo ne ki pri mer ko ji bi od go -va rao Kvaj no voj te o ri ji.

Po ka za }e mo na dva pri me ra da si tu a ci ja ko ju opi -su je Kvajn ne ma po sle di ce ko je on o~e ku je. U pr vom pri -me ru, re~ je o pre vo du s jed nog na dru gi je zik u okol no -sti ma ko je od go va ra ju okol no sti ma Kvaj no vog »ra di kal nogpre vo da«; dru gi pri mer se ogra ni ~a va na je dan (i to ma ter -nji) je zik i do ka zu je jo{ ja ~u te zu: na i me da u~e sni ci u ko -mu ni ci ra nju ne tre ba da po zna ju »zna ~e nje« po je di nih je -zi~ kih seg me na ta da bi ih ipak uspe {no ko ri sti li i raz u me li.

1. pri mer: »na e sto go di {njak«En gle ska re~ »teen-ager« na slo ve na~ ki je zgod no

pre ve de na kao »najst nik, najst ni ca«, (»na e sto go di {njak, na e -sto go di {nja ki nja«). Re~ je zbir na ime ni ca, to jest, sa lo gi~ -kog sta no vi {ta pre di kat ko ji ozna ~a va gru pu ljud skih bi }a ugo di na ma sa zre va nja. Osnov ni ele ment pri tvo re nju re ~i jesu fiks bro ja ko jim se po vla ~e gra ni ce go di na ra ne mla do sti.Na en gle skom je zi ku, ovaj su fiks je -teen: nji me se tvo rebro je vi od »thir teen«, tri na est, do »ni ne teen«, de vet na est. Naslo ve na~ kom po sto ji od go va ra ju }i su fiks -najst: ima ju gabro je vi od »enajst« (je da na est) do »de vet najst« (de vet na est).^i ta lac i ~i ta telj ka ve} su mo gli da pri me te u ~e mu je »kva -


ka«: gru pe se ne po kla pa ju. Kad je en gle ski je zik u pi ta nju,u gru pu spa da ju mla di lju di iz me |u tri na e ste i de vet na e stego di ne, na slo ve na~ kom, ovaj pre di kat ob u hva ta oso be iz -me |u je da na e ste i de vet na e ste go di ne. U àr go nu: eks ten -zi ja en gle skog pre dik ta je uà od eks ten zi je slo ve na~ kogpre dik ta. Kvajn o~e ku je da }e u ta kvoj si tu a ci ji do }i do ne -spo ra zu ma, do ne ka kve in ter kul tur ne ka ta stro fe: me |u tim,ne de {a va se ni {ta sli~ no. Pre vo |e nje te ~e sa svim glat ko, ini ko me ne pa da na pa met da {pe ku li {e ka ko omla di na uSlo ve ni ji do du {e br ̀ e sa zre va, ali ipak osta je u pu ber te tu doiste go di ne kao i u En gle skoj. Je zi~ ki is kaz se upo tre bom~e sto eman ci pu je od eti mo lo gi je, a i lo gi ka go vo ra je po -vr {ni ja od lo gi ke lo gi ~a ra.

2. pri mer: »klen«33

Slo ve na~ ki pri dev »klen, -a, -o« je dan je od onih iz -ra za ko ji pri ~i nja va ju ra dost do brim go vor ni ci ma i za da jumu ke lo gi ~a ri ma. Be sed ni ci kle nog slo ve na~ kog je zi ka uì -va ju u toj re ~i jer je sa ma po se bi kle na; lo gi ~a re mu ~i izistog raz lo ga – jer je ele ment u kla si ko ju kao pre di katozna ~a va.

Stil ske i lo gi~ ke oso bi ne iz ra za do volj no su o~i gled -ne – ali {ta ta re~ za pra vo zna ~i?

Stan dard ni na ~i ni za utvr |i va nje zna ~e nja re ~i sudi stri bu ci ja i, kao po mo} no sred stvo, eti mo lo gi ja.

Di stri bu ci ja re ~i »klen« iz ne na |u ju }e je uska, aliuto li ko o{tri ja. Slo ve na~ ki pra vo pis iz 1962. go di ne na vo -di sle de }e pri me re: »kle no ì to«, »klen rod«, »klen stil«. Izove di stri bu ci je za pra vo se ne mo ̀ e ta~ no iz ve sti zna ~e nje,ali mo ̀ e se pret po sta vi ti da ovaj iz raz zna ~i ne {to do bro,~ak vr lo do bro, od li~ no. Pred sta vlja, da kle, ne ku be li nu na


vr hu po zi tiv ne se man ti~ ke le stvi ce. Ali, bu di mo opre zni:iz raz se ko ri sti u tri re gi stra, a ti re gi stri ni su ni ma lo ne vi ni.»P{e ni ca«: ma te ri jal no bo gat stvo, eko nom ske struk tu re;»rod«: srod stve ne struk tu re; »stil«: ko mu ni ka ci o ne struk tu -re. Re~ se di stri bu i {e pre ko tri re gi stra, za ko je Le vi-Stros(Lévi-Stra uss) ka ̀ e da su osnov ni re gi stri ili kru ̀ ni to ko viu sva kom dru {tvu: raz me na do ba ra, raz me na `e na34, raz -me na re ~i. Ona obe le ̀ a va ono naj bo lje {to se mo ̀ e is ti snu tiiz eko nom skih, srod stve nih i sim bo li~ nih struk tu ra: ono ~i -me se te struk tu re pu ne i is pu nja va ju, obe le ̀ a va nji hov te -los i nji ho vu to ta li za ci ju. Ni je ~ud no {to je iz raz se man ti~ -ki pra zan: obe le ̀ a va do pu nja va nje i is pu nja va nje si ste ma uko ji ma mo ̀ e da se po ja vlju je, ozna ~a va ono »ni {ta« ko jetim si ste mi ma tre ba pri do da ti da bi po sta li ce li, pu ni i do -pu nje ni. Ozna ~a va ono {to se u Me la ne zi ji i u an tro po lo -gi ji na zi va ma na.35 Ozna ~a va sa mo ni klu ve li ~an stve nostpri ro de (»p{e ni ca«), ple me ni tu mo} kul tu re (»stil«) i ta jan -stve nu sna gu ono ga {to pre la zi li ni ju ko ja raz dva ja pri ro duod kul tu re, sva bla ga harm o ni~ nih spa ja nja i nji ho vog ple -me ni tog plo da (»rod«).

Ni eti mo lo gi ja nas ne osta vlja na ce di lu. Pru ̀ a namdve mo gu} no sti. Ili re~ po ti ~e od ko re na »kli ti« i »ka li ti«;ili od ro man ske re ~i »aci a le«, »je klo«.36 »Iz gle da«, pi {e Bez laj»da je u slo ve na~ kom je zi ku do {lo do me {a nja iz me |u na -{e re ~i }klen, oklen} ko ju po ve zu je mo sa sta ro slo ven skim }k(vi di kli ti) i re ~i }je klen, oceln} ko ja do la zi od }a ci a le}«. Do»me {a nja«, do kon tak ta iz me |u pri ro de i kul tu re do {lo jena pra vom me stu: na me stu mo }i pri rod nog kli ja nja i ~e -li~ ne sna ge kul tu re.

U~e sni ci u ko mu ni ci ra nju ne mo ra ju da zna ju ni {taod sve ga to ga; sa mo dej stvo iz ra za, nje go vi u~in ci, po u zda -


no }e ih na vo di ti na is prav nu upo tre bu, is prav no raz u me -va nje. Ko ri {}e nje i raz u me va nje mo gu }i su, ia ko »zna ~e -nje« po je di nih seg me na ta mo ̀ da i ni je ja sno, iz raz lo ga {toni ko ri {}e nje ni raz u me va nje ne za vi se od »zna ~e nja« po je -di nog seg men ta. Ako zna ~e nje pri pi su je mo is ka zi ma, a nepo je di nim seg men ti ma ni ti ni zo vi ma seg me na ta ko je ni kone bi iz re kao (ili: »pre« no {to bi ih iz re kao), tj. re ~e ni ca -ma, ovi pro ble mi se uop {te ne is po lja va ju.

Evo {ta je raz log. Ako bi smo po la zi li od re ~e ni ce,da kle od po ve za nog ni za seg me na ta na ne kom je zi ku, mo -gli bi smo da se po mog ne mo gra ma ti kom ili re~ ni kom. [tose ti ~e re~ ni ka, uve ri li smo se da nam ne da je do volj no ob -ja {nje nje: ve} o re ~i »klen« ni je nam re kao bog zna {ta, a ome ta fo ri ba{ ni {ta. Pa ni gra ma ti ka nam ne ka ̀ e mno go: re -ci mo da nam po ma ̀ e da pre po zna mo »do bro sklo pljenniz«; naj zad, ~ak i to je ve} na pu {te na pe dan te ri ja jer raz u -me mo i is ka ze ko ji pre ma pra vi li ma knji ̀ ev ne gra ma ti keni su »is prav ni« – i to ne za to {to bi smo na nji ma hte li da sedi vi mo ne kom »ana ko lu tu«; raz u me mo, ta ko |e, one is ka -ze ko je ~i ni sa mo je dan iz raz – i to ne za to {to smo spo sob -ni da ih »is kon stru i {e mo« kao »elip ti~ ne re ~e ni ce«. Se ti mose jo{ i ta ko zva nih »dvo smi sle nih« re ~e ni ca. ^om ski(Chomsky) ka ̀ e da se mo gu ana li zi ra ti po mo }u dva raz li -~i ta ni za tran sform a ci ja; nji ho va gra ma ti~ ka struk tu ra je,da kle, dvo stru ka. A ka ko zna mo da ima ju dvo stru ku gra -ma ti~ ku struk tu ru? Po to me {to su dvo smi sle ni. Ali, ka kozna mo da su dvo smi sle ni? Ta ko {to pi ta mo go vor ni ka-slu -{a o ca na ma ter njem je zi ku (na ti ve spe a ker-he a rer). A ka ko onpre po zna je dvo smi sle nost?37 O~i to nam je za ovaj sva ko -dnev ni po sao po treb na ~vr {}a te o ri ja ko ja se ne }e osla nja tisa mo na gra ma ti ku i re~ nik.


Ako bi smo, da kle, po la zi li od po je di na~ nih seg me -na ta, mo gli bi smo da se po mog ne mo je di no re~ ni kom, {tone bi bi lo do volj no ni za po je di na~ ne seg men te ni za ceoniz. Ako bi smo po la zi li od re ~e ni ca, mo gli bi smo da se po -mog ne mo re~ ni kom i gra ma ti kom, ali obo je za jed no bi li binam ne do volj ni. Po treb no nam je {i re po lje, tra ̀ i mo vi {eele me na ta.

Je dan ele ment smo ve} uve li: kon cep tu al ne she meili ve ro va nja u po za di ni, po za di ne ve ro va nja. Oni ne po -sto je ni u gra ma ti ci ni u re~ ni ku. Po ku {a li smo da ih sme -sti mo u »kul tu ru«, ali smo za nju utvr di li da je po ma losum njiv epi ste mo lo {ki po stu lat. Bi }e mo sto ga opre zni ji, za -pra vo skrom ni ji. Ka ̀ i mo, da kle, da ve ro va nja u po za di niula ze u igru pri li kom ko mu ni ka ci o nog do ga |a ja.38A {ta jenaj ma nji ko mu ni ka ci o ni do ga |aj? Ka da, re ci mo, ne ko ne -ko me ne {to ka ̀ e. Ka da, da kle, iz go vo riv {i re ~e ni cu iz go -vo ri (sre |en) niz seg me na ta na ne kom je zi ku. A to je upra -vo is kaz: »isto rij ski« na stup re ~e ni ce, ni za seg me na ta, da kle»do ga |aj« ka da ne ki kon kret ni go vor nik ili go vor ni ca ob -ra }a ju }i se ne koj kon kret noj oso bi u ne kom kon kret nomtre nut ku ne {to ka ̀ u. Ali, ovim »do ga |a jem« stva ra se jo{ne {to: stva ra se si tu a ci ja is ka zi va nja.39

Pre ma to me, kad ima mo is kaz i si tu a ci ju is ka za sve ro va njem u po za di ni, ta da, ve ru jem, ras po la ̀ e mo s do -volj no ele me na ta da ne {to raz u me mo. Naj zad, to je sva ki -da {nje is ku stvo. Tri vi jal no i ba nal no is ku stvo, i pre o sta jenam sa mo da ga te o rij ski ob ja sni mo.

¥ Teorija ideoloÿje: teorija interpretacije ¥Tre ba uze ti u

ob zir da }e mo se i te ka ko la ko na }i u }or so ka ku bu de mo


li neo pre zno po hi ta li u na zna ~e nom prav cu. Ne vo lja mo -è da nas sna |e ka ko na stra ni si tu a ci je ta ko i na stra ni ve -ro va nja u po za di ni.

Go vo re }i o si tu a ci ji, te {ko }a je u ovo me: me |u ele -men ti ma ko ji je us po sta vlja ju, na la zi se i is kaz ko ji è li moda raz u me mo. Tre ba lo bi da is kaz raz u me mo iz si tu a ci je;tre ba, da kle, pr vo da raz u me mo si tu a ci ju ka ko bi smo mo -gli da raz u me mo is kaz. Ali, u stva ra nju si tu a ci je u~e stvu je isâm is kaz; ako è li mo da raz u me mo si tu a ci ju, tre ba lo bi dapret hod no raz u me mo is kaz. Na {li smo se u za ~a ra nom kru -gu: is kaz raz u me mo na osno vu si tu a ci je, a si tu a ci ju raz u -me mo na osno vu is ka za.

Go vo re }i o ve ro va nju u po za di ni te {ko }a je u ovo me.Pri hva ti li smo Da vid so no vu te zu da su ve ro va nja ko ja suzna ~aj na za ko mu ni ci ra nje, »tri vi jal na i za jed ni~ ka« ({to seti ~e nji ho ve isti ni to sti, o to me bar za sad ne tre ba da vo di -mo ra ~u na)40. Ko ri ste }i na{ re~ nik, re kli bi smo da ve ro va -nja pri pa da ju za jed ni ci, ko ju »odr ̀ a va ju na oku pu«, i dapo je di nac i po je din ka ve ru ju u njih kao pri pad ni ci za jed ni -ce; u od no su na in di vi du al nog pri pad ni ka i pri pad ni cu za -jed ni ce ve ro va nja su, pre ma to me, »spolj na«. U isti mah,ona su sa ma po se bi ra zu mlji va i au to mat ska: po kre }u se sa -ma od se be, kao ne {to {to pot pu no ne pa tvo re no i »in ter no«pri pa da po je din cu i po je din ki. Opi sa li smo si tu a ci ju ka da jein di vi dua ve} uspe {no in ter pe li ra na u ide o lo gi ju. No ka kosmo ra ni je re kli, na i me da su ve ro va nja u po za di ni, da kleide o lo gi ja, uslov za raz u me va nje, mo ra mo da se su o ~i mo sasle de }im pi ta njem: da li on da po je di nac i po je din ka »raz u -me ju« je di no is ka ze, iz re ~e ne unu tar ho ri zon ta ide o lo gi je uko ju su in ter pe li ra ni, dok dru ge raz u me ju sa mo sa sta no vi -{ta ove ide o lo gi je, da kle mo ̀ da i »po gre {no«, druk ~i je ne -


go {to su bi li iz re ~e ni, mi {lje ni? Da li, pre ma to me, ko mu -ni ci ra nje mo ̀ e da bu de uspe {no sa mo u ho ri zon tu iste ide -o lo gi je? Je smo li se do ve li u si tu a ci ju ko ja je jo{ mno go go -ra od »kul tur nog re la ti vi zma«, je smo li se do ve li u si tu a ci -ju ide o lo {kog au ti zma?

U skla du s na {im me to do lo {kim po stup kom uvekbi ra mo naj ne po volj ni ju hi po te zu. Kraj nju, rub nu hi po te zu»ko ja nam obez be |u je da }e na {a iz vo |e nja va ̀ i ti i za svedru ge ma nje dra sti~ ne mo gu} no sti ako va ̀ e za oda bra nora di kal no po la zi {te. Ovim iz bo rom po stu pak za pra vo se bi~i ni mo lak {im, jer se obe ra di kal ne hi po te ze (hi po te za o»za ~a ra nom kru gu« si tu a ci je is ka za i hi po te za o »ide o lo -{kom au ti zmu«) uza jam no is klju ~u ju.

Ako, na i me, va ̀ i hi po te za o »ide o lo {kom au ti zmu«,on da se si tu a ci ja is ka zi va nja ne mo ̀ e za tvo ri ti u »za ~a ra nikrug«: po sto ji, na i me, ne {to spo lja na {ta se tran sak ci je is ka -zi va nja »od no se«, ne {to {to ih »iz va na« po dr ̀ a va, ne {to na{ta se osla nja ju po stup ci is ka zi va nja i iz ~e ga cr pu po stup ciin ter pre ta ci je.

Ako pak va ̀ i hi po te za o »is ka zi va~ kom kru gu«, on -da ne mo ̀ e da sto ji hi po te za o »ide o lo {kom au ti zmu«: si -tu a ci ja is ka zi va nja je u tom slu ~a ju ne ka kva cre a tio ex ni hi lo,stva ra nje ni iz ~e ga, ko ja sa ma iz se be pro iz vo di uslo ve svo -je mo gu} no sti, zna ~i i uslo ve raz u me va nja. Ni je to ver bal -na gim na sti ka: ako is kaz ili niz is ka za us po sta vlja ju si tu a ci -ju is ka zi va nja, on da po sta vlja ju i me sto oda kle se is kaz iliniz mo gu raz u me ti i, kao {to mo ̀ e mo da pret po sta vi mo,ti me us po sta vlja ju i adre sa ta – to jest in di vi duu ko joj se ob -ra }a ju »sme {ta ju« na to pro iz ve de no me sto in ter pre ta ci je.

Si tu a ci ja je sad za pra vo pa ra dok sal na: ni jed na odovih hi po te za ni je nam po vo lji, ali bi }e do volj no da sa ~u -


va mo jed nu ota ra siv {i se dru ge. U sva kom slu ~a ju, ne mo -ra mo da se opre de li mo ko ja je »ma nje« zlo. Po ka za }e mo,na i me, da ne sto ji ni jed na od hi po te za. Jer, obe po la ze odpret po stav ke ko ja im je za jed ni~ ka. Ta ko, ova za jed ni~ kapret po stav ka omo gu }u je sva ku hi po te zu za seb no kao nji -ho vu apo ri~ nu di le mu u ko joj }e mo se iz gu bi ti ako hi po -te ze po sta vi mo za jed no. Sto ga je naj jed no stav ni je da na -pad ne mo sa mu pret po stav ku ko ja je obe ma hi po te za ma za -jed ni~ ka: na i me, dvo stru ku pret po stav ku o »in ter pe la ci ji isu bjek ti va ci ji«. Ova pret po stav ka go vo ri dve stva ri: pr vo daje uspe {na in ter pe la ci ja u jed nu ili dru gu ide o lo gi ju uslovza spo ra zu me va nje, za ko mu ni ka ci ju; i da lje, da je in ter pe -la ci ja me ha ni zam su bjek ti va ci je.

Po ka za }e mo: pr vo, da in ter pe li ra nost u ne ku ide o -lo gi ju ni je uslov za raz u me va nje is ka za, iz re ~e nih u ho ri -zon tu te ide o lo gi je; da lje, da je uslov za raz u me va nje ne kapo seb na iden ti fi ka ci ja ono ga i one ko ji ma se ob ra }a mo; naj -zad: da su me ha ni zmi iden ti fi ka ci je do volj ni da ob ja sne iin ter pe la ci ju, pod uslo vom da ih od go va ra ju }e ra{ ~la ni modo pun skim kon cep tu al nim me ha ni zmom.

¥ Unutra{nja diÌanca i sloboda govora ¥Ka ko hi po te za o

»ide o lo {kom au ti zmu« (ko mu ni ci ra nje je mo gu }e sa mo uistom ide o lo {kom ho ri zon tu) ta ko i hi po te za o »za ~a ra nomis ka zi va~ kom kru gu« (ko mu ni ka ci ja uop {te ni je mo gu }a:ako ho }e mo da raz u me mo is kaz, tre ba pr vo da raz u me mosi tu a ci ju is ka zi va nja, a nju ne mo ̀ e mo da raz u me mo akopret hod no ni smo raz u me li is kaz) do vo de nas u }or so kak jernam una pred pod me }u po i ma nje pre ma ko jem bi »ele -


men ti ko mu ni ka ci je« (si tu a ci ja, is kaz, ve ro va nje u po za di -ni) tre ba lo da bu du me |u sob no ne za vi sni. A to ne sto ji: is -kaz je spo so ban da sam »pro iz ve de« svo je (re le vant no) ve -ro va nje u po za di ni, iz ko jeg se mo ̀ e raz u me ti i si tu a ci ja; sdru ge stra ne, is kaz je spo so ban da na osno vu istog ve ro va -nja u po za di ni »pro iz ve de« raz li ~i te vr ste si tu a ci ja. Pre mato me, ko mu ni ka cij ski ele men ti za vi se je dan od dru gog, je -dan dru gog ar ti ku li {u – i upra vo iz ovog raz lo ga, obi~ no jedo volj no da »dr ̀ i mo« je dan da bi smo do se gli i dru ga dva.Po ka za }e mo to pr vo na ni vou in tu i ci je; po ka za }e mo da se»ista« si tu a ci ja is ka zi va nja mo ̀ e pro iz ve sti na osno vu raz li -~i tih ve ro va nja u po za di ni; i da se »istim« ve ro va njem u po -za di ni mo gu pro iz ve sti raz li ~i ti u~in ci si tu a ci je.

To nam na pr vi po gled kom pli ku je za da tak jeruno si opa snu »neo d re |e nost« u po lje u ko je na sto ji moune ti ne {to ana li ti~ ke po u zda no sti. A po lje mo ̀ e da nam seu~i ni »neo d re |e no« i neo d re di vo sa mo ako ko mu ni ka cij -ske ele men te za mi {lja mo kao po re |a ne ce pa ni ce, kru te itvr de, »dr ve no« na sla ga ne jed ne na dru ge. Ako, pak, ne sle -di mo pret po stav ku ce pa ni ca, ako, na pro tiv, za mi sli mo dasu ele men ti me |u sob no uklo plje ni, po ve za ni41, is pre ple te -ni, mo }i }e mo te o ri ju po sta vi ti ta ko da }e u njoj bi ti i me -sta za pro mi {lja nje ko mu ni ka cij skog stva ra la {tva ~i me se, naj -zad, sva kog da na su sre }e mo. Na vod na »neo d re |e nost« za -pra vo nam olak {a va za da tak jer po ka zu je da od no si iz me |uko mu ni ka ci o nih ele me na ta ni su sta ti~ ki i me ha ni~ ki ve}di na mi~ ni i »or gan ski«. Ako opet an ti ci pi ra mo, mo gli bi -smo ka za ti ova ko: svi ko mu ni ka ci o ni ele men ti su in ter su -bjek tiv nog ka rak te ra, za to se za njih le pi ne {to »pro tej sko«,pro men lji vo, ali upra vo za to je sam ko mu ni ka ci o ni do ga -|aj »pro duk ti van«, to kom od vi ja nja pro iz vo di svo je sop -


stve ne uslo ve mo gu} no sti – a ka ko su ti uslo vi in ter su bjek -tiv ni u~in ci, oni su do stup ni u~e sni ci ma u ko mu ni ka ci ji.

Za in tu i tiv ni uvod po za ba vi }e mo se s dva pa ra »{a la«(froj dov ski Witz): nji ho vi me ha ni zmi su »u pa ro vi ma jed na -ki«, dok se u~in ci kod sva kog pa ra si ste mat ski raz li ku ju.

1. pri mer: ista si tu a ci ja, raz li ~i ta ve ro va nja u po za di niKod pr vog pa ra42 »ko mu ni ka ci o na si tu a ci ja« je u

oba slu ~a ja ista: od bi ja nje, za fr kant ski od go vor. I me ha ni -zam je vr lo sli ~an. Ali ve ro va nje u po za di ni, spon ta na me -ta fi zi ka, raz li ku ju se.

Pa stor `e li da sa ~u va ne za do volj nog ame ri~ kog se -lja ka od gre {nih mi sli i bez bo ̀ nih re ~i: Bo lje bu di za hva landra gom Bo gu, ko ji ti je dao ze mlju.« – »Da ste sa mo vi de liu ka kvom je sta nju bi la ka da mi ju je pre dao!«

Je vrej ski kro ja~ me se ci ma ni je sa {io po ru ~e ne pan -ta lo ne, i kad ih je kroz po la go di ne ko na~ no do neo na ru -~i o cu, ovaj mu pri go vo ri: Bog je za {est da na stvo rio ceosvet, a te bi je za bed ne pan ta lo ne tre ba lo {est me se ci!« –»Je ste, ali po gle daj te sa mo ka kve su ove pan ta lo ne – a ka -kav je svet! «

Pr vi vic de lu je na po za di ni »pro te stant ske eti ke«ko rekt ne raz me ne, po {te nog ugo vo ra i he ro i zma pro duk -tiv nog ra da ko ji me nja svet. Dru gi, pak, na po za di ni re zig -ni ra ne iro ni je pro go nje nog na ro da.43 Pa ipak, ne tre ba dase bu de pro te stant da bi se kon zu mi rao pr vi vic, kao {to ni{a lji vost dru gog ni je do stup na sa mo pri pad ni ci ma je vrej skeve re. Na pro tiv: po mi nja nje pa sto ra u pr vom i ver sko-et -ni~ ke pri pad no sti {naj de ra u dru gom slu ~a ju tre ba sa mo dapo ja ~a ju hu mo ri sti~ ki u~i nak – ali vi ce vi bi funk ci o ni sa li ibez to ga. Na kra ju kra je va, sa svim je sve jed no ko joj na ci ji


i ve ri, i da li uop {te bi lo ko joj, pri pa da ju pri po ve da~ i onajko se sme je.

2. pri mer: isto ve ro va nje u po za di ni, raz li ~i ti u~in ci si tu a ci jeDva pri ja te lja {e ta ju uli com, jed nog od njih na pad -

ne pas ko ji gla sno la je. Dru gi pri ja telj ga smi ru je: »Pas ko jila je ne uje da!« – »Znam, ali da li to zna i ovaj pas?«

Psi hi ja tri su po sle du gog le ~e nja, pri me nju ju }i svena u~ ne me to de, iz le ~i li bo le sni ka ko ji je za mi {ljao da je zr -no p{e ni ce. Je dan od le ka ra ko ji su ga le ~i li po no sno ga is -pra ti do iz la za a iz le ~e ni pa ci jent ohra bre no od la zi u svet.Kad, evo ga ka ko se kroz ne ko li ko mi nu ta tr ~e }i vra }a:»Na pu tu sto ji pe tao!« – »Ali ti zna{« – »Na rav no, znam dani sam zr no – ali da li to zna i pe tao?”

Ve ro va nje u po za di ni je u oba vi ca »te sko ba u po -gle du zna nja Dru gog«; raz li ku ju se u~in ci si tu a ci je: dok pr -vi pa ro di ra pi ta nje »kul tur nog re la ti vi zma« (pas valj da nepri pa da is toj »to pi~ koj za jed ni ci« ko joj pri pa da ju {e ta ~i),dru gi re flek si vi za ci jom gno se o lo {kog pro ble ma uz dr ma va sa -mu on to lo {ku si gur nost su bjek ta. Pr vi se od no si sa mo na pi -ta nje »dru {tve ne ak ci je” i na ra ~un me |u sob nih o~e ki va nja– dru gi opo vr ga va sa mu »bit« go vo re }eg su bjek ta. Pr vioba ra ve be rov sku so ci o lo gi ju, dru gi je glo sa la ka nov skepsi ho a na li ze.

Po gle daj mo sad jo{ i oba pa ra za jed no.Kod pr vog pa ra smo re kli da ne tre ba bi ti ni pro te -

stant ni Je vre jin da bi se shva ti la {a la; i do da li smo da po -mi nja nje re li gij skih ko or di na ti »ja ~a hu mo ri sti~ ki u~i nak«.Za {to ga ja ~a? Raz log je te o rij ski zna ~a jan. Te o rij ski, na i -me, ni je to li ko va ̀ na jed no stav na kon sta ta ci ja da se vi ce vimo gu raz u me ti i iz van nji ho vog re li gij skog ho ri zon ta.


Mno go je zna ~aj ni je {to se mo gu is ka za ti, {to se ~ak mo gu smi -sli ti unu tar nji ho vog ide o lo {kog ho ri zon ta. Sim pa ti ja ko ju po sleod go vo ra ose }a mo pre ma se lja ku ili kro ja ~u, u mno go mepro iz la zi iz sve sti da go vo re iz unu tra {njo sti ide o lo gi je, ko jaje u obe pri ~i ce ~ak iz ri ~i to pred sta vlje na kao ide o lo gi jago spo da re nja (ide o log vla da ju }e ide o lo gi je vs. njen »su -bjekt«; onaj ko na ru ~u je vs. onaj ko ra di). Deo u~in ka ko jinas uve se lja va je u to me {to je se lja ku i {naj de ru uspe lo data ko re }i »uhva te Bo ga za bra du«. Frojd (Freud) bi re kao dase pod u~in kom tih {a la oslo ba |a deo psi hi~ ne ener gi je ko jaje po treb na za o~u va nje bo go bo ja ̀ lji vo sti, po {to va nja ka -rak te ri sti~ nog kvi je ti zma obe re li gi je. Na i me, upo re |u ju }ibo` je de lo s plo do vi ma ljud skog tru da, se ljak i kro ja~ bez -ma lo su po zva li Bo ga na od go vor nost za re zul ta te nje go vogra da.

Pri to me ovi vi ce vi ni su blas fe mi~ ni. Na pro tiv – i uto me je dru ga di men zi ja nji ho vog me ha ni zma. Bog je, isti -ni za vo lju, u po re |e nju s nji ma po ma lo pot ce njen, dok surad ni ci uz dig nu ti na ni vo da mo gu da se po re de sa Stvo ri -te ljem. Pa ipak, {a le ne do vo de u pi ta nje »ap so lut nost«Bo` jeg de la: upra vo su prot no, pri zna ju mu nje go vu ve li -~an stve nost – i upra vo iz tog pri zna nja cr pu onaj vi {akvred no sti ko ji ve} sam ~in po re |e nja do da je ljud skom pro -iz vo du. Iz to ga pro iz la zi dru gi deo {a lji vo sti, nje gov »lo gi~ -ni« deo; bez o bra zni ci ma uspe va da »se de na dve sto li ceisto vre me no«: stvo re nom sve tu pri zna ju ap so lut nost, ali gaipak re la ti vi zu ju; Stvo ri te lja re la ti vi zu ju, osta vlja ju }i ga ipakna tro nu bo` jem. Pro ti vre~ nost u go vo ru uvek mo ̀ e da za -go li ca: go vor ni ci ma uspe va da pr vo pro iz ve du pro ti vre~ -nost na ne do pu sti vom me stu – a on da s nje po ski da ju44 jo{i mo ral nu ko rist.


Me ha ni zmi u pr vom pa ru vi ce va de lu ju upra vo ta -ko {to »iz nu tra« na gri za ju nji hov »in ter pe la tiv ni ho ri zont«,ali ga ne ru {e; gre bu po ru bu, ali ga ne pro bi ja ju. De lu ju,da kle, u pro sto ru »unu tra {nje dis tan ce« ko ji sa mi otva ra ju.Ove dve {a le afirm i {u slo bo du go vo ra ko ja de lu je unu tar ide -o lo {kog ho ri zon ta: na mer no smo upo tre bi li taj na{ ina ~eomi lje ni prav ni iz raz, ko ji u prav nom dis kur su ozna ~a vapra vo da se isto vre me no ostva ru ju, »prak ti ku ju«, svi mo -gu }i ide o lo {ki ho ri zon ti, a da ni je dan od njih ne u`i va ni -ka kvu od dr ̀ a ve in sti tu ci o na li zo va nu pred nost.45 Mo gu} -nost da se dr ̀ av na in sti tu ci ja slo bod ne ko eg zi sten ci je us -po sta vi »iz van« sva kog ide o lo {kog ho ri zon ta po la zi od to -ga da je i unu tar ide o lo {kog ho ri zon ta go vor nik »slo bo -dan«. Ako go vor nik ne bi imao mo gu} no sti da iz nu tra »re -la ti vi zu je« svoj sop stve ni ide o lo {ki ho ri zont, in sti tu ci ja»ide o lo {ki ne u tral nog« dr ̀ av nog pro sto ra ko eg zi sten ci jeuop {te se ne bi mo gla ni za mi sli ti, jer se ne bi mo gla za -mi sli ti »spo lja {nost« jed nog ili dru gog kon kret nog ho ri -zon ta. Slo bo da go vo ra u prav nom smi slu mo gu }a je sa moako se mo ̀ e pro iz ve sti kon cept »ide o lo {kog ho ri zon ta«({to se isto rij ski de {a va s pro iz vod njom kon cep ta »re li gi jeuop {te«, to jest poj ma ko ji sa ̀ i ma sve mo gu }e po je di na~ -ne re li gi je), to jest sa mo ako se po jam »ide o lo gi je« mo ̀ euni ver za li zo va ti. A to ne bi bi lo mo gu }e ako bi su bjektostao za ro blje nik svo je ide o lo gi je, ako bi mu sop stve naide o lo gi ja u ko ju je »in ter pe li ran« sa mo ni klo de lo va la kao»uni ver zal na« – ili, ta~ ni je, kao »uni ver zum« ko jem se nemo ̀ e za mi sli ti al ter na ti va.

Upra vo za to {to je iz unu tra {njo sti ide o lo {kog ho ri -zon ta taj ho ri zont mo gu }e re la ti vi zo va ti, za to {to se od nje -ga mo ̀ e od le pi ti a da ga se pri to me ne mo ra na pu sti ti, mo -


gu }e je ko mu ni ci ra ti pre ko gra ni ca ide o lo {kih ho ri zo na ta.To je i raz log da te za »ide o lo gi ja je dru {tve na ve za« ni ti je ti -vi jal nost, ni ti vo di u pro ti vre~ nost. U dru {tvi ma sa vi {e ide -o lo gi ja, te za bi vo di la u pro ti vre~ nost, jer bi u nji ma ide o -lo gi je de lo va le na dru {tvo raz dva ja ju }e, a ne po ve zu ju }e; udru {tvi ma ili, ta~ ni je, u seg men ti ma za ko je bi smo pret po -sta vlja li da u nji ma de lu je sa mo »jed na« ide o lo gi ja, te za bibi la tri vi jal na. Ali, ni je ta~ no ni jed no ni dru go: za to jer jei u kri lu »sa mo jed ne« ide o lo gi je su bjekt »slo bo dan«.46

O »ce ni« te slo bo de go vo ri dru gi par {a la. Zbogmo gu} no sti ko mu ni ka ci je pre ko gra ni ca ide o lo {kih ho ri -zo na ta, kod sva kog po je di na~ nog ko mu ni ka ci o nog ~i napo sta vlja se pi ta nje u okvi ru ko jeg ide o lo {kog ho ri zon ta gatre ba in ter pre ti ra ti. Pas mo ̀ e da pri pa da za jed ni ci u ko jojva ̀ i da »pas ko ji la je ne uje da«; a mo ̀ e da pri pa da i za jed -ni ci u ko joj, re ci mo, va ̀ i na ~e lo da se na pro tiv ni ka pr votre ba iz la ja ti i ta ko ga upo zo ri ti da }e bi ti na pad nut. – »Pe -tlov ska« {a la je sva ka ko ja ko me ta fi zi~ ki obo je na. Ali u na -{e svr he mo gli bi smo je raz u me ti na sle de }i na ~in: upra voza to {to pe tao pri pa da is toj za jed ni ci kao i iz le ~e ni pa ci jent,obo ji ca zna ju da se ~o vek mo ̀ e kla si fi ko va ti kao »zr no«. Ini je sa mo po se bi ra zu mlji vo da je ova kla si fi ka ci ja »po gre -{na« – do kaz: pa ci jent se oslo bo dio za blu de i do ko pao seisti ne tek po sle du go traj nog vas pit no-obra zov nog pro ce sau in sti tu ci ji. Pe tao tu {ko lu ni je po la zio – za to je sa svim ve -ro vat no da ne »zna« i da jo{ uvek po gre {no »ve ru je«. To jeta ko |e ce na slo bo de sa ve sti – a, kao {to to to li ko ~e sto bi -va – i u ovom slu ~a ju pla }a je onaj dru gi.


¥ InterpeliranoÌ nije uslov za interpretaciju ¥Dru gi par

vi ce va za ov da {nju po ble ma ti ku mo ̀ e mo da upo tre bi mojo{ ne po sred ni je. Pr vi vic te ma ti zu je pi ta nje od no sa iz me -|u »re ~i i de la« (pred sta vlja ju }i od go va ra ju }e re ~i »la ja -njem«): u na {em re~ ni ku re kli bi smo da »re ~i« mo gu da bu -du sa svim »iskre ne«, ali ne mo gu da nam bu du od ne ke po -seb ne po mo }i dok ne zna mo na ko joj po za di ni ve ro va nja,na ko joj po za di ni to po sa, tre ba da ih raz u me mo. Ovu do -dat nu in form a ci ju, ka ko nam su ge ri {e na{ pri mer, mo ̀ e moda do bi je mo pre ma »si tu a ci ji«: sa ~e ka }e mo da vi di mo ka ko}e se po na {a ti »pas ko ji go vo ri«. – Dru gi pri mer uvo di pi -ta nje sa zna nja, da kle in stan cu ko ja – bi lo pri su stvom bi lood su stvom –ne ka ko »bez u slov no« de term i ni {e ne sa mo ko -mu ni ka ci ju ve} upra vo ce lo ku pan in ter su bjek tiv ni od nos.

Kar te su, ta ko, na sto lu. Osta je nam sa mo jo{ da ihpo gle da mo.

U sve mu to me mo ra }e mo da bu de mo ma lo vi {e»teh ni~ ki«. Pr vo }e mo na ne ko li ko pri me ra po ka za ti ka kote ~e in ter pre ta ci ja.47

(5) Ne ka cve ta sto ti nu cve to va!Is kaz nam ne stva ra te {ko }e jer zna mo da ga je iz -

re kao Mao Ze dong. Ka ko (5) pri pi su je mo emi nent nompo li ti~ kom go vor ni ku, in ter pre ti ra mo ga kao de li} po li ti~ -kog dis kur sa i au to mat ski ga ~i ta mo »me ta fo ri~ no«. Od mahtre ba do da ti da is kaz (5) u ori gi na lu ima do da tak ko ji obez -be |u je od go va ra ju }u in ter pre ta ci ju, ~ak i ka da ne bi smozna li ko je au tor. Ka rak te ri sti~ na pe da go gi~ nost ma o i sti~ -kog dis kur sa opre mi la je pr vi me ta fo ri~ ni deo i »bu kval -nom« do pu nom:


(5/) Ne ka cve ta sto ti nu cve to va, ne ka uspe va hi lja -du {ko la mi {lje nja!

Kod (5/) je vi {e ili ma nje ja sno da is kaz afirm i {e ne -ko po seb no po li ti~ ko sta no vi {te u de ba ti o ide o lo {koj i kul -tur noj po li ti ci.

Ako smo se u in ter pre ta ci ji (5) po mo gli in stan comgo vor ni ka, u ne kom dru gom is ka zu mo ̀ e mo da se po -mog ne mo in stan com adre sa ta:

(6) Za ka sni li smo na voz za Eu re ku.Ako mi (6) ka ̀ e ko le ga na pe ro nu `e le zni~ ke sta ni -

ce u San ta Ro si, zna }u da mi se ob ra }a kao put ni ku ko ji jekre nuo vo zom u Eu re ku u se ver noj Ka li for ni ji.48 Ako,pak, (6) pro ~i tam u na slo vu ko men ta ra u dnev nom li stuDe lo (oda kle sam uzeo pri mer), zna }u da au tor iz ra ̀ a va za -bri nu tost zbog to ga {to dr ̀ a va ka sni s uklju ~i va njem uevrop ski pro gram teh no lo {kog is tra ̀ i va nja. Tre ba da obra -ti mo pa ̀ nju i na sle de }e: pri vid no, in ter pre ta ci ja (6) za vi siod re fe ren ta ime na »Eu re ka«; ako se iz raz od no si na grad,pret hod ni deo is ka za va lja raz u me ti do slov no; ako se od no -si na is tra ̀ i va~ ki pro gram, po ~et ni deo tre ba raz u me ti me -ta fo ri~ no. U ovoj vr sti ana li ze, do {li bi smo do »go vor ni ko -vog zna ~e nja is ka za«, pu tem po stup ka ko ji je raz vio PolGrajs (Paul Gri ce).49 Ia ko je Graj so va te o ri ja od li ~an ana li -ti~ ki alat, ~i ni mi se da se u sva koj ko mu ni ka ci ji is ka zi ipakin ter pre ti ra ju »u pa ke tu«, to jest li ni jom naj ma njeg ot po ra:po la zi mo od, slo bod no re ~e no, »kon tek sta ko mu ni ka ci je«,od ko mu ni ka ci o ne si tu a ci je – i obi~ no je do volj no da od -re di mo sa mo je dan per ti nen tan aspekt te si tu a ci je. Ako binas ne ko pi tao za {to (5) in ter pre ti ra mo ta ko a ne druk ~i je,od go vo ri li bi smo: »Jer je to re kao Mao Ze dong, vo |a ki -ne ske re vo lu ci je, du go go di {nji pred sed nik NR Ki ne, te o -


re ti ~ar mark si zma-le nji ni zma.. « U slu ~a ju (6), da li bi smosle de }e ob ja {nje nje: »Jer mi je to re kao sa put nik s ko jimpu tu jem u se ver nu Ka li for ni ju... «, ili bi smo ka za li: »Jer samto pro ~i tao u in form a tiv nom i po li ti~ kom li stu, u ko men -ta ru ko ji se obi~ no ba vi po li ti kom ove dr ̀ a ve... «

Na ve {}e mo jo{ ne ko li ko pri me ra ko ji po tvr |u judo sa da {nje iz vo |e nje – ka ko bi smo u na stav ku s vi {e uspe -ha mo gli da ga ospo ri mo.

Uzmi mo da smo pro ~i ta li tekst u ko jem se (5) pri -pi su je Klo du Lo re nu (Cla u de Lor ra i ne). Iz tek sta bi smo ve -ro vat no shva ti li i ko je bio Klod Lo ren: fran cu ski sli kar ~i jisu pej sa ̀ i to li ko odu {e vi li en gle sko plem stvo da je svo jepar ko ve po ~e lo da ure |u je po nji ho vom uzo ru. Ro man ti -ka je za vo le la taj kon cept par ko va pa su en gle ski vr to vi po -~e li da li ~e na »ne tak nu tu pri ro du«. Na o ru ̀ a ni ovom in -form a ci jom in ter pre ti ra li bi smo (5) kao pra-dok tri nu jar dina l’ an gla i se.

A sad za mi sli mo da je (5) iz go vo rio Pu Ji. Ovaj po -da tak nam ne bi mno go po mo gao. Ako bi nam se ob ja sni -lo da je Pu Ji bio po sled nji ki ne ski car, do ne kle bi smo na -pre do va li u in ter pre ta ci ji, ali tek do di le me: da li je to re -kao u vre me dok je bio na »pre va spi ta nju« ili ka sni je, kadse po sve tio ba {to van stvu? To kom pre va spi ta va nja mo gaoje, re ci mo, da na vo di pred sed ni ka Maa, i u tom slu ~a ju (5)mo ra li bi smo da ovaj is kaz in ter pre ti ra mo kao is kaz po li ti~ -kog dis kur sa; ka sni je, ka da je bio ba {to van, mo gao je da gaiz go vo ri u zna ~e nju hor ti kul tur ne dok tri ne. Bio bi nam,da kle, po tre ban bar jo{ po da tak o to me ka da je to re kao.

Iz gle da da sve vi {e gre zne mo u em pi ri zam: tra ̀ i mosve vi {e ~i nje ni~ nih po da ta ka. Sa gle daj mo jo{ jed nu mo -gu} nost:


(5”) Drug @da nov je re kao: »Ne ka cve ta sto ti nucve to va.«

Onaj ko zna ko je bio @da nov, i ko po zna je `da no -vi zam, us pro ti vio bi se da (5”) ni je ta ~an is kaz jer @da novta ko ne {to ni je re kao, ni je mo gao da ka ̀ e, pa ~ak i da jene {to sli~ no re kao, ni je ta ko mi slio, itd. (Ko ne zna za @da -no va, ve ro vat no ne bi imao poj ma ka ko da (5”) tu ma ~i).Ali upra vo svo jim pro ti vlje njem po ka zao bi da je (5”) od go va ra -ju }e in ter pre ti rao. Na i me, pro ces in ter pre ti ra nja i ospo ra va njaau tor stva od vi ja se ova ko: atri bu ci ja (5) »dru gu @da no vu«sme {ta is kaz u ne ku od re |e nu de ba tu u ne koj od re |e nojpo li ti~ koj sre di ni; ta kvim sme {ta njem do la zi do in ter pre ta -ci je ko ja je za tim osno va za ospo ra va nje is prav no sti atri bu -ci je; upra vo po gre {na atri bu ci ja je klju~ za onu in ter pre ta ci ju ko -ja omo gu }u je ospo ra va nje au tor stva. In ter pre ta ci ja ne te ~e naoso vi ni »go vor – iz va nje zi~ ka re al nost«, ve} u di men zi ji is -ka za i nje go vih ve ro va nja u po za di ni. Ta ve ro va nja od re |u juko mu ni ka ci o nu si tu a ci ju, zna ~i fi gu re go vor ni ka, adre sa ta,te ma ti ke – i, na po slet ku, zna ~e nje.

O to me da se is kaz in ter pre ti ra na osno vu ve ro va -nja u po za di ni, da kle na ide o lo {koj osno vi, mo ̀ e mo da seuve ri mo na pri me ru is ka za bri tan skog pre mi je ra Di zra e li ja(Dis ra e li):

(7) I’ ve clim bed to the top of the greasy po le.50

Mo glo bi se re }i i uop {te no: »Je dan bri tan ski pre -mi jer je svo ju ka ri je ru opi sao ovim re ~i ma: (7). Ali ovaj is -kaz ne bi smo mo gli pri pi sa ti go spo |i Ta ~er (Thatcher) ia -ko je bi la pre mi jer, pa i ne ko dru gi bi te {ko mo gao da jeupo tre bi za opis svog uspo na: bi la bi to »ne u ku sna« me ta -fo ra, i to za to {to ve ro va nje u po za di ni u ko jem (7) do bi ja


smi sao, uklju ~u je i ve ro va nje da je pe nja nje na dr vo »mu -{ki« pod vig.

Ovaj test po ka zao nam je jo{ ne {to zna ~aj no: Akois kaz (7) `e li mo da »raz u me mo kao {to je mi {ljen«, da kleme ta fo ri~ no, mo ra mo bi ti spo sob ni da »uklju ~i mo« niz ve -ro va nja, po ve za nih s od go va ra ju }im fol klor nim obi ~a jem.Me |u nji ma je i ve ro va nje da je ovaj na ~in {e pu re nja »mu -{ka stvar«. In ter pre ti ra ju }i (7), na ovo ve ro va nje ni smoobra ti li po seb nu pa ̀ nju; ve ro vat no nam ni je ni pa lo na pa -met; ali, to po seb no ve ro va nje ipak spa da u ve ro va nje upo za di ni ko je smo pri li kom in ter pre ti ra nja (7) na ne ki na -~in »pre u ze li kao svo je«. Do kaz da smo ovo po seb no »ma -~o« ve ro va nje stvar no ne ka ko »pri svo ji li” je ste u to me {tobi smo ose ti li ne la go du ako bi (7) ne ko upo tre bio u ve zi sgo spo |om Ta ~er.51 Da kle, u in ter pre ta ci ji, ve ro va nja u po -za di ni pre u zi ma mo »u pa ke tu«, a da ni smo nu ̀ no »sve sni« svihnje go vih sa sto ja ka.

To je ina ~e u skla du s na {om po ~et nom hi po te zomda je ide o lo gi ja u od no su na u~e sni ke u ko mu ni ka ci ji ne -{to »spo lja {nje«, i ~ak je dra ma ti~ no po tvr |u je.

Ia ko »pre u zi ma nje u pa ke tu« ve ro va nja u po za di nimo ̀ e da bu de zna ~aj na po lu ga za ma ni pu la tiv ne re to ri~ neefek te, ono ni je ta kve pri ro de da in ter pre ta jed nom za u veki ne po pra vlji vo za ku je za pa ket ko ji je, sva ka ko ne na mer noi ve ro vat no ne sve sno, in ter pre ta ci jom na to va rio na se be.

(8) Pa ri ski grof je na sled nik fran cu ske kru ne.Ne mo ram da bu dem mo nar hist da bih in ter pre ti -

rao (8). Ni in form a ci ja da je Fran cu ska re pu bli ka, ne ba came u bez dan be smi sla. Na pro sto, znam da se pod od re |e -nim uslo vi ma mo ̀ e po ve ro va ti u smi sle nost is ka za (8).


Ve ro va nja ko ja su po treb na da bih in ter pre ti rao (8)uzi mam kao mo gu }a, a ne kao nu ̀ na. A do pu {tam ih i »upa ke tu« jer ne mo ram da bu dem upu }en u sve ge ne a lo {kesup til no sti ko je bi igra le ulo gu da ne ko, ako bi se is pu ni liod re |e ni uslo vi (ma da ni su is pu nje ni) bu de »pa ri ski grof« iisto vre me no fran cu ski pre sto lo na sled nik, na rav no ako biuop {te bi lo fran cu ske kru ne i fran cu skog pre sto la.

A to ima da le ko se ̀ ne po sle di ce. Uzmi mo sle de }iis kaz:

(9) im me mor her ba rum quod est mi ra ta iu ven ca52

Pe sma pe va o dvo ji ci mla dih pa sti ra ko ji su se tak -mi ~i li u pe va nju. Pe va li su to li ko le po da su »ju ni ce od za -di vlje no sti za bo ra vi le da pa su«. U na {em »kul tur nom ko -smo su” u ta kvoj re ak ci ji ju na di te {ko bi smo vi de li pri zna -nje za maj stor stvo po et ske per form an se. Ali ni {ta nam nesto ji na pu tu da do pu sti mo mo gu} nost ve ro va nja u ko smo -su da i estet sko ~u lo ju ni ca mo ̀ e da bu de ar bi tar ele gan ci -je. Iz to ga sle di da je in ter kul tur na ko mu ni ka ci ja ipak mo -gu }a! Po go to vo ako po gle da mo am bi jent na ve de nog sti hako ji nam za pra vo da je klju~ za in ter pre ta ci ju jer re kon stru -i {e ce lo kup ni se man ti~ ki ho ri zont – i mo ̀ da bi i naj o ko re -li jeg et no cen tri stu ube dio da ipak ima ne ~eg u to me. Ova -ko pe va sta ri pe snik:

im me mor her ba rum quos est mi ra ta iu ven cacer tan tis, quorum stu pe fac tae carm i ne lynces,et mu ta ta su os requierunt flu mi na cur sus53

Sti ho vi go vo re o u~in ci ma po et ske prak se. Ona jeto li ko sna ̀ na i sve mo} na da se za tren ume {a la u sa mu pri -


ro du. De lu je na mr tvu pri ro du (flu mi na: re ke, po to ci) i naì vu pri ro du (iu ven ca, lynces); u ì voj pri ro di de lu je ka ko nadi vlje (ri so vi) ta ko i na do ma }e ì vo ti nje (kra ve). Estet skiu~i nak ob u hva tio je sve ko li ku pri ro du, ka ̀ e pe sma. Po to -me ka ko je pe snik ras po re dio u~in ke vi di mo da se po sta raoza gra da ci ju: pr vo po mi nje do ma }u ì vo ti nju ko ja ì vi s pa -sti ri ma i naj pre bi smo od nje o~e ki va li »ljud sku« ose tlji vost;za tim di vlju ì vo ti nju ko ju ni je ni ma lo la ko ga nu ti; i nakra ju »mr tvu« pri ro du, ì vah ne po to ke ko ji ma se ne mo ̀ etek ta ko upra vlja ti i za u sta vlja ti ih. Pre po zna je mo or fi~ kito pos, i pri zna je mo da je umet ni~ ki sa vr {e no ar ti ku li san.In ter kul tu ral nost se, na kra ju kra je va, is pla ti.

Ka ko u in ter pre ta ci ji tek do pu {ta mo da su ve ro va njau po za di ni mo gu }a a ne mo ra mo da ih pri hva ti mo kao nu -`na, ko mu ni ka ci ja je mo gu }a i pre ko ide o lo {kih ba ri je ra,iz me |u raz li ~i tih ide o lo {kih dis kur sa i iz me |u raz li ~i tih»kul tu ra«. Ti me smo iz be gli opa snost od »ide o lo {kog au ti -zma« ko ji nam pre ti. Ako pret po sta vi mo da su ne ko me koje in ter pe li ran u od re |e nu ide o lo gi ju, nje na ve ro va nja ve -ro vat no »nu ̀ na«, sa da {njim raz ma tra njem smo ta ko |e po -ka za li da in ter pe li ra nost u ide o lo gi ju ko joj pri pa da ne ki dis kurs,ni je uslov za raz u me va nje is ka za u tom dis kur su.

S dru ge stra ne, utvr di li smo da ve ro va nja u po za di -ni do pu {ta mo »u pa ke tu« i da in ter pret ne mo ra da nu ̀ nobu de »sve stan« svih ve ro va nja ko ja de lu ju u po za di ni ko jaje osnov da is kaz do bi je smi sao. Ova »ve za na tr go vi na« uko mu ni ka ci ji sva ka ko u iz ve snoj me ri re me ti in ter kul tur nuidi lu ko ju smo mo ̀ e bi ti na sli ka li.

De lo va nje ve ro va nja u po za di ni mo gli bi smo da za -mi sli mo ova ko. Ona ve ro va nja ko ja su ne po sred no po ve -za na sa smi sle no {}u is ka za ko ji se in ter pre ti ra, u in ter pre ta -


ci ji se na la ze u fo ku su pa ̀ nje in ter pre ta. No, ~ak i sa ma»pa ̀ nja« mo ̀ e da bu de de kon cen tri sa na, ne i zo {tre na i sl.Ako pi ta mo in ter pre ta za {to is kaz raz u me na je dan a ne nadru gi na ~in, on od mah mo ̀ e da is tak ne svo ja »fo ku si ra na«ve ro va nja i na ve de ih kao ar gu ment za svo je raz u me va njeis ka za. [to se vi {e uda lja va mo od fo ku sa, ve ro va nja sve vi -{e to nu u si vi lo a ne ka od njih, ako ne i ve }i na, mo gu daza u vek osta nu za tam nje na. (Da vid son, re ci mo, na vo di ve -ro va nje da »po sto je ma kro fi zi kal ni pred me ti« kao pri merve ro va nja ko je je u po za di ni na {e bez ma lo ce lo kup ne sva -ko dnev ne ko mu ni ka ci je, ia ko ni ka da ne iz la zi na vi de lo,ni ka da se po seb no ne eks pli ci ra, jer se ni ka da ni ne do la ziu si tu a ci ju da bi smo na nje ga mo ra li po seb no da se po zi -va mo.)

Mo ̀ e mo da pret po sta vi mo da su »pa ke ti ve ro va -nja«, ve ro va nja u po za di ni, ko li ko-to li ko kon zi stent na ilida bar ni su pro ti vre~ na. Re kli bi smo da je nji ho va struk tu -ra »re to ri~ na« a ne lo gi~ na. Ne jed na ka »fo ku si ra nost« ve ro -va nja odav no je ve} osno va za re to ri~ ki ar ti zam (po mo }usa mih po se bi ra zu mlji vih ve ro va nja su ge ri {u se ma nje sa -me po se bi ra zu mlji ve za in te re so va ne te ze). Ta ko |e, mo -`e mo da pret po sta vi mo (o to me }e mo ras pra vlja ti u na stav -ku) da je upra vo ne rav no mer no »pri su stvo«, »pri seb nost«,»osve {}e nost«, ve ro va nja osno va za me ha ni zme ide o lo {kein ter pe la ci je. Ni je te {ko pret po sta vi ti da se ne ko »la tent no«ve ro va nje od onih ve ro va nja u po za di ni, ko je je in ter pretpri li kom in ter pre ta ci je is ka za do pu stio kao »mo gu }e«,»doj mi« in ter pre ta, »na met ne mu se« – i in ter pe li ra ga u ide -o lo gi ju ko joj is kaz pri pa da.

Za sad tek po ku {a va mo da raz ot kri je mo ele men teko ji ~i ne po lje op {te pro ble ma ti ke in ter pre ta ci je i po seb ne


pro ble ma ti ke ide o lo {ke in ter pe la ci je. Spo zna ju da u in ter -pre ta ci ji uvek do pu {ta mo vi {e ne go {to mi sli mo, mo ̀ e mona i me pro {i ri ti: ni je nu ̀ no da je u po je di na~ nom is ka zu »uigri« sa mo jed no ve ro va nje u po za di ni. S ob zi rom na {i ro -ku struk tu ru ve ro va nja u po za di ni, bi lo bi ~ak ce pi dla ~e njeba vi ti se pi ta njem gde ne ko po seb no ve ro va nje u po za di nipre sta je i gde po ~i nje ne ko dru go. Si tu a ci ja je mno go kon -fu zni ja, mut ni ja, ras te glji vi ja, neo d re |e ni ja: upra vo u to meje spe ci fi~ nost ljud ske ko mu ni ka ci je, ko ja mo ̀ e da bu depri bli ̀ na, ko ja tr pi is pra vlja nje, u ko joj za blu da (bar naj ~e -{}e) ni je (ili bar ne bi tre ba lo da bu de) sud bo no sna. Upra -vo za to {to je ne spo ra zum uvek mo gu}, obi~ no ni je ko ban.I upra vo ova stal na mo gu} nost ne spo ra zu ma, gre {ke, upra -vo ta ne pre ci znost osno va je ko ja na po slet ku mo ̀ e da nasdo ve de do spo ra zu me va nja, raz u me va nja, ko eg zi sten ci je:osno va je za sa rad nju u ko mu ni ka ci ji, za charity of in ter pre -ta tion, {i ro ko gru dost u in ter pre ta ci ji, za to le ran ci ju i bla go -na klo nu pa ̀ nju.

Broj ni pe sni~ ki po stup ci, re ci mo tro pi, cr pu upra -vo iz mo gu} no sti ko je otva ra plu ra li zam ve ro va nja u po za di -ni.54 Lep rub ni pri mer, gde je »pre kla pa nje« ve ro va nja upo za di ni ogra ni ~e no na dve di men zi je i za to na ro ~i to iz ra -`e no, je su oni tro pi ko je Fon te nje (Fon ta i ner) na zi va »si -lep se«. 55

Kao »me ta fo ri~ nu si lep su« na vo di stih ko ji Ra sin(Ra ci ne) u »An dro ma hi« sta vlja u usta Pi ru:

(10) Brûlé de plus de feux que je n}en al lu mai.56

Sa vre me ni ~i ta lac i ~i ta te lji ca ve ro vat no bi po go di lida ju na ka mu ~i `ar ne u sli {e ne lju ba vi, i bi li bi u pra vu. Alisa mo de li mi~ no. To pos ko ji smo mi, sa vre me ni ci, usvo ji li


u ro man ti~ noj re dak ci ji, od go va ra sa mo po lo vi ni ove kla -si ci sti~ ke fi gu re. Da bi smo kon zu mi ra li i dru gu po lo vi nu,po treb na nam je »isto rij ska«, to jest mi to lo {ka in form a ci ja ogo vor ni ku, za pra vo o nje go vim po stup ci ma po sle za u zi ma -nja Tro je. Stih cr pe smi sao upra vo iz te dvo stru ko sti, zgu -snu te u re ~i »feux«, »va tra«. Ako bi smo ga raz u me li sa mo naosno vu kon ven ci o nal ne me ta fo re o »va tre noj lju ba vi«, mo -gli bi smo mo ̀ da ~ak i da za klju ~i mo da je go vor nik svo je -vre me no bio ve li ki lju bav nik, da je `a rio i pa lio, a sad jeko na~ no na i {ao na onu ko ja ume da mu odo li. To ne bi bi -lo da le ko od ba nal no sti. Ali u toj dvo stru koj va tri, u va trine u sli {e ne lju ba vi i Tro je u pla me nu, u ~i jem je spa lji va njuu~e stvo vao, zgu {nja va se ju na ko va dra ma, buk ti ko na~ naprav da okrut ne sud bi ne.57

Do sad smo utvr di li sle de }e:- in ter pre ta ci ja zna ~e nja is ka za za vi si od ve ro va nja u

po za di ni na ko ja in ter pret pro jek tu je is kaz ko ji in ter pre ti ra;in ter pre ta ci ja se od vi ja kao da se in ter pret pi ta: »[ta tre bave ro va ti da bi ovaj is kaz imao smi sla?«;

- shva tiv {i smi sao is ka za in ter pret do pu {ta kao mo gu -}a ona ve ro va nja na osno vu ko jih je is kaz smi slen; ova ve -ro va nja do pu {ta »u pa ke tu«, zna ~i da ni je sve stan »svih« ve -ro va nja ko ja ~i ne ve ro va nja u po za di ni (a ne ma ni raz lo gaza pret po stav ku da je spi sak ve ro va nja u po za di ni ko na ~an);

- vr lo je mo gu }e da se isti is kaz »~i ta« na osno vuraz li ~i tih ve ro va nja u po za di ni; u tom slu ~a ju, is kaz ima vi -{e mo gu }ih zna ~e nja.

Uvo |e njem dva no va kon cep ta – iden ti fi ka ci je i in -stan ce iden ti fi ka ci je – na sto ja }e mo da ova sa zna nja ma lobo lje or ga ni zu je mo.


¥ Identifikacija i »subjekt za kojeg se pretpoÌavlja daveruje« ¥

Pr vo `e li mo da ob ja sni mo sva ki da {nju ko mu ni ka -ci ju. Na me ra nam je da iz ra di mo kon cep tu al ni apa rat ko jine bi ba{ od mah tra ̀ io da se od lu ~i mo ka ko da stvar nokon cep tu a li zu je mo Al ti se ro vo in tu i tiv no po ve zi va nje in -ter pla ci je sa su bjek ti va ci jom. Pi ta nje mo ̀ e mo i da pre o kre -ne mo i ka ̀ e mo ova ko: haj de da pri hva ti mo Al ti se ro vutvrd nju da su in di vi due u sva koj pri li ci ve} i su bjek ti;uzmi mo, da kle, da su »uvek ve}« in ter pe li ra ni u ne ku ide -o lo gi ju. A on da se upi taj mo ka ko po je din ke i po je din ci utim okol no sti ma ko mu ni ci ra ju.

Ne tre ba pret po sta vlja ti da se in ter pe la ci ja u sva kompo je di na~ nom ~i nu ko mu ni ka ci je de {a va po no vo, ni da usva kom ~i nu po seb no i iz no va tre ba da se ob na vlja, re pro -du ku je. Ti me bi smo po sta vi li su vi {e te ̀ ak uslov za uspe -{nost ko mu ni ka ci je: na i me, tra ̀ i li bi smo da u pro ce su ko -mu ni ka ci je u naj ma nju ru ku do la zi do ob na vlja nja in ter pe -la ci je da bi se u~e sni ci u ko mu ni ka ci ji »raz u me li«. A to bibi la sa mo une ko li ko ela sti~ ni je form u li sa na te za o »ide o lo -{kom au ti zmu«.

Po mo }i }e mo se onim te o ri ja ma ko je ka ̀ u da dis -kurs sam us po sta vlja svog adre sa ta, da dis kurs od re |u je me -sto sa ko jeg se mo ̀ e »raz u me ti«.58 Pre ma to me, in ter pretna sto ji da se po sta vi na to me sto, tra ̀ i po zi ci ju s ko je bimo gao do ku ~i ti smi sao is ka za, oda kle bi is kaz iz gle dao smi -sle no. Iz pret hod nog iz vo |e nja pro iz la zi da je to ono me -sto oda kle se mo ̀ e do }i do ve ro va nja u po za di ni, da je toosno va na ko joj is kaz do bi ja smi sao. To je me sto sa ko jegsu ova ve ro va nja »do sti ̀ na«. Do ve ro va nja naj lak {e do la zionaj ko na pro sto ve ru je u njih. Pre ma to me, ve ro va nja su


do sti ̀ na pre ko ne ke in stan ce ko ja za stu pa ve ru ju }eg; pre -ko me sta ko je je za pra vo me sto ve ru ju }eg.

Ve ro va nju u po za di ni pri pi sa }e mo za to in stan cuve ro va nja »u« is ka ze ko ji ~i ne po za di nu. Tu in stan cu na -zva }e mo »su bjekt za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je«. Mo ̀ daje to fik ci ja, ali ona je struk tur na, da kle i de lo tvor na fik ci -ja. To bi mo gao da bu de »su bjekt« ko ji ve ru je sve {to tre -ba ve ro va ti da bi ne ki is kaz imao smi sao. Bio bi to ta ko re -}i »ide al ni in ter pe li ra ni« u po lje ve ro va nja ko je je osno vasmi sle no sti ne kog is ka za.

Ovu in stan cu ide al nog ve ru ju }eg pri pi su je mo ve -ro va nju u po za di ni »u ce lo sti«; re kli smo, uo sta lom, da ide -al ni ve ru ju }i ve ru je »sve« {to tre ba ve ro va ti da bi is kaz do -bio smi sao: ve ru je, da kle, i ono {to ni je ne po sred no vi dlji -vo iz sa mog, jed nom ste ~e nog, smi sla is ka za. Mo ̀ e mo mupri pi sa ti i »la tent na« ve ro va nja.

In ter pret se, pre ma to me, u pro ce su in ter pre ta ci jepo sta vlja na me sto »su bjek ta za ko jeg se pret po sta vlja da ve -ru je«. Pa ipak, on se s tom in stan com ne iden ti fi ku je: dok»su bjekt za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je«, pre ma na {ojfik ci ji »stvar no« ve ru je, in ter pret sa mo do pu {ta da su ve ro -va nja u po za di ni mo gu }a. In ter pret ve ru je uslov no, tek ko -li ko da mu is kaz pre ne se svoj smi sao: on ne mo ra da »stvar -no« ve ru je. In ter pret se sa mo po sta vlja na me sto su bjek tave ro va nja, ali se s njim u pot pu no sti ne iden ti fi ku je. Na tome sto se po sta vlja uslov no, jer i ve ro va nja pre u zi ma na se -be sa mo uslov no.

Mo ̀ e mo se po {te de ti ovo li ke ras pri ~a no sti ako jed -no stav no ka ̀ e mo: in ter pret se uslov no iden ti fi ku je sa su bjek tomza ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je.

In stan com »su bjek ta za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je«


i te zom da se in ter pret s njim iden ti fi ku je, i to sa mo uslov -no, ob u hva ti li smo sve ele men te na ko je smo na i la zi li u do -sa da {njoj ana li zi pro ce sa ko mu ni ka ci je:

- »pa ket« u pri ro di ve ro va nja u po za di ni; da kle ionaj deo ve ro va nja u po za di ni ko ji za in ter pre ta (i za go -vor ni ka) osta je »la ten tan«;

- »do sti ̀ nost« ve ro va nja ia ko ih in ter pret do pu {tasa mo kao mo gu }a; ti me smo iz be gli i »ide o lo {ki au ti zam«.

Sad mo ̀ e mo da pret po sta vi mo da se i go vor nik,go vor ni ca iden ti fi ku ju sa »su bjek tom za ko jeg se pret po sta -vlja da ve ru je«. Oni »ra ~u na ju« na nje ga jer on je po sred -ni~ ka in stan ca ko ja obez be |u je mo gu} nost uspe {ne ko mu -ni ka ci je. Pi ta nje da li se oni s tom in stan com iden ti fi ku juuslov no ili bez u slov no, na ovom ste pe nu ras pra ve za pra voje ire le vant no. Ne tvr di mo da je raz li ka iz me |u bez u slov -ne i uslov ne iden ti fi ka ci je pot pu no isto {to i raz li ka iz me -|u »iskre nog« i »ne is kre nog« go vo ra. Po lje je mno go {i re,mno go za mr {e ni je, vi {e di men zi o nal no, pro stra ni je - ta koda su prot nost »iskre nost/ne is kre nost« ne od re |u je ni nje -go ve rub ne vred no sti. Du ̀ ni smo da osta vi mo pro stor za»fi gu ra tiv ni« go vor, za {a le, za po et ske u~in ke, za hi po te ze,za do set ke i, za {to ne, za »be smi sle«, za ka lam bu re. Ali ipakmo ̀ e mo da ka ̀ e mo da »iskre ni« go vor pret po sta vlja »bez -u slov nu« iden ti fi ka ci ju sa su bjek tom ve ro va nja. Tad be sed -nik ili be sed ni ca ve ro va nje iz ra ̀ a va ju »iskre no«, oni »ui sti -nu« ve ru ju itd. To ne is ti ~em oba zi ru }i se na eti ku (ko ja,uo sta lom, do pu {ta i {a lu, me ta fo ru i sl.: pre se tre ba bo ja tigo vor ni ka ko ji ne zna ju za {a lu59) – ve} zbog ide o lo {kogsmi sla ko ji do bi ja »iskre nost« u gra |an skoj in di vi du a li sti~ -koj sre di ni, u vre me »iskre no sti i au ten ti~ no sti«60 ko je je ivre me »po li ti ke pri zna va nja«61.


Kon cept »su bjek ta za ko jeg se pret po sta vlja da ve -ru je« iz gra di li smo po ugle du na La ka no vog (La can) »su -bjek ta za ko jeg se pret po sta vlja da zna«.62 I La ka nov »su -bjekt za ko jeg se pret po sta vlja da zna« struk tur no je me sto,me sto ko je ~i ni oslo nac za tran sfer u psi ho a na li ti~ koj si tu a -ci ji. Funk ci ja ko ja to me sto ~vr sto po dr ̀ a va je iden ti fi ka ci -ja. La kan she ma ti zu je ana li ti~ ki pro ces po mo }u »iz vr nu teosmi ce«, ~i ja je »gor nja« pe tlja iz vr nu ta pre ma unu tra, a po -lo vi na te pe tlje ide du` rav ni ko ja je »de cen tri sa na, de pla si -ra na« u od no su na ski cu. Ovo »pre sa vi ja nje« stva ra rub, ataj rub ili pre sek ilu stru je »iden ti fi ka ci ju«.63 U La ka no vojkon cep tu a li za ci ji, ana li ti~ ki pro ces po ~i nje zah te vom ko jimse su bjekt ob ra }a ana li ti ~a ru, zah tev skli zne du` li ni je iden -ti fi ka ci je i sti ̀ e do ta~ ke tran sfe ra (»su bjek ta za ko jeg sepret po sta vlja da zna«), na toj ta~ ki se okre ne i vra }a se su -bjek tu kao nje go va ne sve sna è lja.

La ka no va she ma Ide o lo {ka in ter pe la ci jaZ: zah tev (za smi slom) Z: zah tev (za smi slom)T: ta~ ka pre no sa I: iden ti fi ka ci ja

– princip interpelacijeI: iden ti fi ka ci ja T: su bjekt za ko jeg se

pret po sta vlja da ve ru je/zna@: èlja @: èlja

F: (in di vi du al na) fan ta zi jai: ide ol {ka in ter pe la ci ja


I@

TZ

Ii

F

@T

Z

Mi ov de »sva ki da {nju« ko mu ni ka ci ju ilu stru je moistom she mom, ma da se pro ces ko mu ni ka ci je od vi ja u su -prot nom sme ru od ana li ti~ kog pro ce sa. Po ~i nje in ter pre to -vim zah te vom, ko ji je sva ki da {nji zah tev za smi slom. Tajzah tev se usme ra va du` iden ti fi ka ci o ne li ni je ka in stan ci su -bjek ta za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je. In ter pre tov zah tev se»od bi ja« od te in stan ce, na njoj se »okre ne« i vra }a se in ter -pre tu kao smi sao. Iden ti fi ka ci ja je sa mo uslov na, ta~ ka»tran sfe ra« je ta~ ka ide al nog ve ru ju }eg, a to {to se in ter pre -tu vra }a, sa mo je »smi sao ko mu ni ka ci je« ko ji in ter pret »raz -u me«. Ne sve sna è lja nam u toj she mi ni je po treb na.

¥ Najzad: ideolo{ka interpelacija ¥La ka no va she ma, ko ju

smo pri la go di li svo joj na me ri, po ma ̀ e da se ta~ ni je utvr deuslo vi pod ko ji ma do la zi do ide o lo {ke in ter pe la ci je u pra -vom smi slu. Po ~et ni uslov za pra vo ni je te {ko utvr di ti: iden -ti fi ka ci ja sa »su bjek tom za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je« utom slu ~a ju ne bi tre ba lo da bu de sa mo uslov na, ona tre bada bu de bez u slov na. Ako je iden ti fi ka ci ja bez u slov na, on dave ro va nja u po za di ni in ter pret ne bi vi {e pri hva tao sa mo kao»mo gu }a« ve ro va nja ve} bi ih uzi mao kao »nu ̀na« ve ro va -nja; dru gim re ~i ma, in ter pret, adre sat, onaj ko me se ob ra }a,po ~i nje »ui sti nu« da ve ru je u ve ro va nja iz po za di ne is ka za.

[ta je to {to je po treb no da iden ti fi ka ci ja po sta ne»bez u slov na« mo ̀ e se ra za bra ti iz La ka no ve she me: tre ba daje po dr ̀ a va ne sve sna è lja. Dvo stru ka pe tlja iden ti fi ka ci jesa da se od vi ja ova ko: zah tev za smi slom na ne koj ta~ kipod stak ne ne sve snu è lju, ko ja do vo di do iden ti fi ka ci je sa»su bjek tom za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je«; pro ces se


od te ta~ ke od bi ja i vra }a se in ter pre tu kao in ter pe la ci ja. In -ter pret ko me se ob ra }a mo, adre sat, je ste pre ma ovoj pre -zen ta ci ji ak ti van ~i ni lac u pro ce su in ter pe la ci je, nje go va (in -di vi du al na, idi o sin krat ska, ne za men lji vo po je di na~ na) ne -sve sna è lja od lu ~u ju }a je po lu ga u in ter pe la ci ji, a zah tev zasmi slom je po la zni pod sti caj ko ji po je din ca na pro sto gur neu in ter pe la cij sku zam ku.

Ta ko smo bar na ~el no udo vo lji li zah te vi ma Al ti se -ro ve form u la ci je. »Ide o lo gi ja« (ovaj iz raz je, ka ko sa da vi -di mo, jo{ pri li~ no neo d re |en) uhva ti po je din ce i po je din -ke ta mo gde su naj vi {e »in di vi du al ni«, u nji ho voj ne sve snojè lji, a uhva ti ih kao ne {to {to in di vi due-sa-è ljom ve} ina -~e je su, na i me, kao su bjek te. Ako se to ta ko po sta vi, vi {ene ma te {ko }a s di le mom da li ide o lo gi ja in ter pe li ra in di vi -due »u« ili »kao« su bjek te. Mo ̀ e se, na i me, za mi sli ti dapro ces u ko jem in di vi dua do la zi do la ka nov skog »sim bo li~ -nog re gi stra« i on da se »su bjek ti vi zu je«, ni je ni ma lo druk -~i ji: sa ma ne sve sna è lja se kon sti tu i {e u in ter su bjek ti vomod no su (po ma lo ba nal no re ~e no: u pro ce su »ko mu ni ka ci -je«) pa se u in di vi duu ko ja po sta je su bjekt, è lja usa |u je kao»è lja Dru gog«.

î ni se da smo ti me ve} sa vla da li onaj opa san pre -laz iz me |u »dru {tve ne rav ni« i »in di vi du al ne rav ni«, iz me -|u isto rij skog ma te ri ja li zma i psi ho a na li ze, ko ji se sto go di -na ni je mo gao pre mo sti ti, ve ro vat no zbog so ci o lo {ke sen -ke u ko ju ga je po ti snu la dir ke mov ska tra di ci ja ti me {to jepo lje na u ke o dru {tvu, so ci o lo gi je, us po sta vi la upra vo is -klju ~i va njem in di vi du al no-psi ho lo {ke rav ni. Ne mo} da setaj pre laz pre va zi |e iri ti ra la je hu ma ni sti ku od sa mog po -~et ka sa vre me ne so ci o lo gi je, i skri vi la je da se mno gi okli -znu na tom to li ko pri ma mlji vom i opa snom pu tu.64


Pa ipak, ne ma mo se ~e mu ra do va ti: ni mi ni smouspe li da ga pre va zi |e mo, a sve {to smo uspe li je da ovupro ble ma ti ku zgu sne mo u jed nu ta~ ku. Pun ctum pro ble maje ono me sto na ko me zah tev »pre la zi« u è lju, ta mo gdezah tev »po kre }e« ne sve snu è lju ili ta mo gde dru {tve ni od -nos »po ni re« u psi hi~ ki pro ces. Dru gim re ~i ma: to je ta~ kagde se »otva ra« ona di men zi ja ko ja je de pla si ra na, po me re -na u od no su na ra van dvo stru ke pe tlje: Ta di men zi ja sestvar no mo ̀ da mo ̀ e ja sno pred sta vi ti »tre }om di men zi -jom«, ali nju mo ra mo, kao {to upo zo ra va La kan, u stva rimi sli ti u dve di men zi je – jer su obe pe tlje po lo vi na osmi ce»u sva koj ta~ ki pri kop ~a ne jed na na dru gu«.

Tra ̀ i mo, zna ~i, me sto gde se (dru {tve ni) zah tev ar -ti ku li {e (ne sve snom) è ljom, ta~ ku ko ja pri pa da dve ma rav -ni ma – si ste mu dve ju di men zi ja po vr {i ne i tre }oj di men zi -ji, ko ja omo gu }u je »pre sa vi ja nje«. Ta~ ku ko ja je upi sa na uoba pro sto ra, u dvo di men zi o nal ni pro stor dru {tve nih pro -ce sa i u tre }u di men zi ju ne sve snih pro ce sa, ta~ ni je: ta~ kuko ja je u oba re gi stra »jed na ka”, kru ta, ko ja je me |u nji mata ko re }i spe ~e na spo na.

¥ Fantazija ¥U tra ̀ e nju »pre la za« iza bra li smo »to po lo {ki«

put, pu {ta mo da nas vo di La ka no va she ma. Mo glo bi sepri go vo ri ti da smo za te o rij ski kri te rij upra vo uze li »estet -sko« me ri lo – ele gan ci ju La ka no ve she me. To bi smo, opet,mo gli da opo vr ga va mo ti me {to bi smo ka za li da je »ele gan -ci ja« sa mo kon cep tu al ni mi ni ma li zam – i da sve dok ne mapo tre be ne uvo di mo no ve kon cep te; da ima mo po ve re njeu kon cep tu al nu pri ro du La ka no ve she ma ti za ci je. Ovo dru -


go sto ji, a ono pr vo ba{ i ne, jer }e mo vr lo br zo uve sti novkon cept. A mo }i }e mo da ga uve de mo upra vo za to {to smosu zi li me sto na ko jem nam je po tre ban, {ta vi {e, to smo me -sto ~ak i ta~ ka ma, punk tu al no, od re di li.

Dr ̀ a }e mo se, da kle, te to pi~ ke ni ti, a vi de }e mo ka -sni je ho }e li nam ovaj pri stup do ne ti i ne {to vi {e. Za sad bi -smo ra do utvr di li mo ̀ e li se ta~ ni je od re di ti me sto ko jeisto vre me no pri pa da sve snoj rav ni smi sla i ne sve snom re gi -stru è lje. Do tog »me sta« ili, ta~ ni je, do ele men ta ko ji struk -tur no sto ji na tom me stu, do la zi Frojd u svom spi su »Osno vi ma«, ras pra vlja ju }i o od no su iz me |u »fa sa de sna«, ko jaje pri pu {te na u svest, i »sne va~ kih mi sli« ko je osta ju ne sve -sne. On pi {e:

Bi lo bi ipak po gre {no ka da bi smo sma tra li da fa sa de sno -va ni su ni {ta do po gre {ne i ne ka ko ar bi trar ne re vi zi je ko -je na sa dr ̀ a ju sno va oba vlja sve sna in stan ca na {eg du hov -nog ì vo ta. U po sta vlja nju fa sa de sno va, ~e sto se ko ri stefan ta zi je è lja ko je su u sne va~ kim mi sli ma pri sut ne uuna pred iz gra |e nom ob li ku i ko je su po pri ro di iste kaoi to li ko pri klad no na zva ni sno vi-na-ja vi, ko ji su nam po -zna ti iz bud nog sta nja. Za fan ta zi je è lja, ko je u no} nimsno vim ot kri va ana li za, ~e sto se is po sta vlja da su po na -vlja nja ili pri la go |e ne va ri jan te pri zo ra iz de tinj stva; ta -ko, u ne kim slu ~a je vi ma, fa sa da sno va ne po sred no raz -ot kri va pra vo je zgro sno va, iz vi to pe re no do da ci ma dru -gog ma te ri ja la.65

Ve} u Tu ma ~e nju sno va (1900. go di ne) Frojd je upo -zo rio da »po sta vlja nje fa sa de sna« po se ̀ e, ako je to ika komo gu }e, za »onom tvo re vi nom ko ja je ve} na ras po la ga nju


u gra di vu sne va~ kih mi sli. Ele ment u sne va~ kim mi sli mako ji imam na umu, obi~ no opi su jem /iz ra zom/ »fan ta zi ja/Phan ta sie/«.66

Fan ta zi ja je, da kle, ele ment ko ji isto vre me no pri pa -da ka ko po ti snu tim ne sve snim »mi sli ma sna« ta ko i u svestpri pu {te noj »fa sa di sna«. U toj fa sa di, u tom na li~ ju sna, fan -ta zi ja slu ̀ i kao gra di vo za »po sta vlja nje«. Po sta vlja nje fa sa -de, or ga ni za ci ja na li~ ja, pre ma Froj du je re zul tat po seb nogpro ce sa ko ji na zi va se kun dar na ob ra da, se kun da e re Be a be i -tung.67

Se kun dar na ob ra da68 ob je di nju je gra di vo sna; ma -te ri ju ko ja se, eto, na |e pri ru ci (i ko ju pre u zi ma iz gra di vami sli i sno va) smu} ka u ne ka kvu ra zum nu ce li nu; to {to ~i -ni se kun dar na ob ra da, Frojd opi su je pa ra fra zom svog omi -lje nog od lom ka iz Haj nea (He i ne): »svo jim ri ta ma i dronj -ci ma po pu nja va pra zni ne u struk tu ri sno va«.69 Ras pra vlja -ju }i o se kun dar noj ob ra di, Frojd okle va gde bi, u spe ci fi~ -nu to pi ku sno va, va lja lo sme sti ti to ob je di nja va nje ili, ka kota ko |e ka ̀ e, tu ten den ci o znu re vi zi ju sne va~ kog gra di va. UTu ma ~e nju sno va i u spi su »O sno vi ma« on se kun dar nu ob -ra du pri do da je sne va~ kim ope ra ci ja ma. Pre ma toj te o ri ji,sne va~ ke ope ra ci je iz sne va~ kih mi sli is kon stru i {u stvar nesno ve po mo }u ~e ti ri »~i ni o ca« – po mo }u kon den za ci je,pre me {ta nja, zah te va pre zen ta ci je i se kun dar ne ob ra de. Ase kun dar na ob ra da se ve} u ova dva nje go va spi sa ja vlja kaonaj ma nje zna ~a jan ~i ni lac u sne va~ koj ope ra ci ji i, ka ko ka -`e Frojd, ni je ~ak ni nu ̀ no pri sut na u sva kom snu.

U tek stu »Ein Tra um als Beweismittel« /Sno vi kaosred stvo do ka zi va nja/ (1913.) Frojd se ve} ko le ba da li se -kun dar na ob ra da uop {te spa da u sne va~ ku ope ra ci ju. Ova -ko ka ̀ e:


Se kun dar nu ob ra du ko ju oba vlja sve sna in stan ca, ov deubra ja mo u sne va~ ku ope ra ci ju. Ali sve i da je od nje iz -dvo ji mo, ne bi smo ni ma lo pro me ni li svo ju kon cep ci ju.U tom slu ~a ju tre ba lo bi da ka ̀ e mo: sno vi u ana li ti~ -nom smi slu ob u hva ta ju sne va~ ku ope ra ci ju u pra vomsmi slu, za jed no sa se kun dar nom ob ra dom pro iz vo da teope ra ci je.70

Go di ne 1923. Frojd se ko na~ no od lu ~u je da se kun -dar nu ob ra du iz u zme iz sne va~ ke ope ra ci je:

Po stup ci sne va~ ke ope ra ci je (ko joj bi bi lo pot pu no po -gre {no pri pi si va ti bi lo ka kav }stva ra la~ ki} ka rak ter) u zna -~aj noj me ri kon den zu ju la tent ne sne va~ ke mi sli, iz vi to pe reih pre me {ta njem psi hi~ nog in ten zi te ta i ure de ih ta ko da semo gu vi zu el no pred sta vi ti; ali, jo{ pre form i ra nja ma ni fest -nih sno va, /la tent ne sne va~ ke mi sli/ pod vr ga va ju se ipro ce su se kun dar ne ob ra de, ko ja po ku {a va da no vom pro -iz vo du da ne ka kav smi sao i ko he rent nost. Stro go go vo -re }i, taj po sled nji pro ces ni je deo sne va~ ke ope ra ci je.71

Za {to se Frojd dvo u mi72 gde da sme sti se kun dar nuob ra du? Pr vo za to {to ga ome ta nje go va sop stve na me ta fo -ra ko jom od nos ne sve sno/sve sno mi sli po uzo ru na »slo je -ve« ko ji se sla ̀ u je dan vrh dru gog, a ne kao »dvo stru koupi si va nje« istih ele me na ta. Za tim, za to {to mu (na ro ~i to uokvi ru ove me ta fo re) stva ra pro ble me dvo stru ka pri ro dase kun dar ne ob ra de. Se kun dar na ob ra da je, na i me:

1. s jed ne stra ne, ve} in ter pre ta ci ja: in ter pre ti ra pro -iz vod sne va~ ke ope ra ci je, da kle ne spa da u sne va~ ku ope -ra ci ju u pra vom smi slu;


2. s dru ge stra ne, iz vi to pe re na in ter pre ta ci ja: a naosno vu te ka rak te ri sti ke za pra vo bi tre ba lo da spa da u sne -va~ ku ope ra ci ju.

Se kun dar na ob ra da je ne ka kva »pr va, pre li mi na r nain ter pre ta ci ja«73; ona je isto vre me no »za in te re so va na« in -ter pre ta ci ja, in ter pre ta ci ja s po seb nom na me rom: pro iz vo -di, na i me, »smi sao ko ji je ko li ko god je to mo gu }e da le kood stvar nog smi sla /sno va/«; njen u~i nak je »za se nju ju }ene ra zu me va nje sne va~ kih mi sli«.74

Do {li smo do stvar no pa ra dok sal nih za klju ~a ka: ia -ko po mo }u se kun dar ne ob ra de do bi ja mo tu ma ~e nje – totu ma ~e nje je ten den ci o zno, zbu nju ju }e, po gre {no. Bez togtu ma ~e nja sno vi su »be smi sle na hr pa frag men ta r nog gra di -va«; tu ma ~e njem do bi ja mo smi sao, ali ka ko taj smi sao ni je»pra vi«, nji me gu bi mo upra vo – smi sao.

U ~e mu je je di ni »mo tiv« za se kun dar nu ob ra du? –u zah te vu za in te li gi bil no {}u gra di va sna. A u ~e mu je je di nodo stig nu }e se kun dar ne ob ra de? – u to me {to kri vo tvo ri, fal -si fi ku je ono {to bi u sno vi ma tre ba lo raz u me ti. Kroz se kun -dar nu ob ra du, in te li gi bil nost po sta je pre pre ka za raz u me va nje.

Upra vo ona ope ra ci ja ko jom sne va~ ko gra di vo po -sta je ra zu mlji vo, isto vre me no one mo gu }u je raz u me va nje.

Ali pa ra doks je ui sti nu sa mo pri vi dan. »Raz u me va -nje«, na i me, ov de ima dva raz li ~i ta zna ~e nja: ono raz u me -va nje ko je in te li gi bil na ope ra ci ja se kun dar ne ob ra de svo -jom in ter pre ta ci jom one mo gu }u je, je ste raz u me va nje ono -ga {to je za Froj da »pra vi« smi sao sno va, a to je ne sve sna `e -lja ko ja se is po lja va kroz sno ve i ne sme da pro dre do sve -sti. A {ta je on da onaj smi sao ko ji pro iz vo di se kun dar na ob -ra da i ko ji je »ko li ko god je to mo gu }e da le ko od stvar nogsmi sla sna«?


Taj smi sao Frojd ob ja {nja va ana lo gi jom:

/Se kun dar na ob ra da/ po stu pa sa sne va~ kim sa dr ̀ a jemko ji ima pred so bom upra vo na isti na ~in kao {to na {anorm al na psi hi~ na de lat nost uop {te po stu pa sa sva kimper cep cij skim sa dr ̀ a jem ko ji joj se nu di. Taj sa dr ̀ aj raz -u me na osno vu an ti ci pa ti vih ide ja, i u sa mom tre nut kuper cep ci je ure |u je ga na osno vu pret po stav ke da je taj sa dr -`aj in te li gi bi lan... Po zna to je da ni smo spo sob ni da vi di -mo niz ne po zna tih zna ko va ili da ~u je mo niz ne po zna -tih re ~i a da per cep ci ju od mah ne kri vo tvo ri mo na osno vuzah te va za in te li gi bil no {}u...75

Froj do va per cep cij ska ana lo gi ja pod se }a nas na dru -gu ana lo gi ju, i ona je te o rij ska: se kun dar na ob ra da, na i me,»po stu pa sa sne va~ kim sa dr ̀ a jem upra vo na isti na ~in kao{to na {a norm al na« in ter pre ta tiv na de lat nost uop {te po stu -pa sa sva kim go vor nim ni zom ko ji joj se nu di. Ta ko je barpre ma te o ri ji in ter pe ta ci je, ko ju smo ma lo ~as pred sta vi li. Ina{ in ter pret raz u me na osno vu pret po stav ke da je ko mu -ni ka ci o ni niz in te li gi bi lan. Pre ma ovoj te o ri ji, ni smo spo -sob ni da... ~u je mo niz... re ~i a da per cep ci ju od mah ne pri -la go di mo »na osno vu zah te va za in te li gi bil no {}u«. Sve sele po ukla pa, na {a in ter pre ta tiv na de lat nost uop {te de lu jeana log no, kao {to de lu je po seb na in ter pre ta tiv na de lat nostse kun dar ne ob ra de. No, ka ko se in ter pe ta tiv na de lat nostod vi ja u ide o lo gi ji, vr lo la ko pod le ̀ e mo is ku {e nju da ide -o lo gi ju pro gla si mo za »se kun da e re Be ar be i tung«76 ko ja in -di vi du al ne `e lje idi o sin kra zi je pre ra |u je pre ma zah te vi madru {tve nog smi sla i osmi {lja va ih pre ma zah te vi ma da tedru {tve ne ide o lo gi je.


Ipak, ne sme mo se ola ko pre da ti tom is ku {e nju.Raz log za uz dr ̀ a nost vi dljiv je iz is prav ke ko ju smo upra -vo une li u Froj do vu iz vor nu form u la ci ju: Froj dov iz raz»kri vo tvo ri ti« ubla ̀ i li smo upo tre biv {i iz raz »pri la go di ti«.Na i me, ako bi smo Froj do vu kon cep ci ju se kun dar ne ob ra -de me ha ni~ ki pre ne li u te o ri ju ide o lo gi je, do bi li bi smo jo{jed nu va ri jan tu te o ri je o »ide o lo gi ji kao po gre {noj sve sti«.Ele ment u od no su pre ma ko jem je ide o lo gi ja na vod no»po gre {na«, »isti na” ko ju ide o lo gi ja na vod no »kri vo tvo ri«,bio bi u tom slu ~a ju ne sve sna `e lja. Ta kav me ha ni~ ki pre -nos do neo bi nam i te ka ko skro man re zul tat: s jed ne stra -ne bi smo do {li do za klju~ ka da je svest uvek »po gre {nasvest« u od no su na svo ju ne sve snu »isti nu«; s dru ge stra netvr di li bi smo da je ide o lo gi ja sle pa za svo ju sop stve nu isti -nu, ko ju mo ̀ e da ot kri je te o rij ska ana li za. To bi u naj bo -ljem slu ~a ju bi le ta u to lo gi je, jer te ze sa mo eks pli ci ra ju to{to je ve} ob u hva }e no u froj dov skom kon cep tu sve sti i umark si sti~ kom kon cep tu ide o lo gi je; a bi le bi i te o rij skiopa sne eks pli ka ci je ovih kon ce pa ta, jer struk tur ne od no se»svest/ne sve sno« ili »ide o lo gi ja/in ter su bjek tiv ni od no si«ni je pre po ru~ lji vo mi sli ti u term i ni ma »isti ne i ne i sti ne«.77

Na rav no, Frojd mo ̀ e da za pi {e da se kun dar na ob -ra da »iz vi to pe ra va, fal si fi ku je« gra di vo ko je ob ra |u je. Ka koga za ni ma od nos iz me |u ma ni fest nih sno va i ne sve snih»sne va~ kih mi sli«, on pri klad no utvr |u je da »sne va~ ka ope -ra ci ja« or ga ni zu je ma ni fest ne sno ve ta ko da bu du {to uda -lje ni ji od ne sve sne `e lje ko ja se kroz njih is po lja va. U tomsmi slu, ma ni fest ni sno vi, re zul tat zgu {nja va nja, pre me {ta -nja, zah te va pre zen ta ci je i se kun dar ne ob ra de, ui sti nu »de -form i {u« ne sve sne sne va~ ke mi sli. Me |u tim, Frojd u tojve zi ne go vo ri ni {ta o to me ka kvi su ti fal si fi ka tor ski »zah -


te vi za in te li gi bil no {}u« i oda kle do la ze. Ta~ no, do la ze odsve sne in stan ce i u slu ̀ bi su cen zu re – ali oda kle ih cr pesve sna in stan ca, u ~e mu je nji ho va »ga ran ci ja«? Frojd go vo -ri o »smi sle no sti« i »ko he rent no sti«: ali {ta je me ri lo smi sle -no sti i ko he ren ci je? Ka ko sve sna in stan ca »zna« {ta mo ̀ e dava ̀ i kao smi sle no i ko he rent no, a {ta ne?

U od go vo ri ma na ova pi ta nja, mo ra mo pri pa zi ti dase ne uhva ti mo u za ~a ra ni krug. Za zah te ve za in te li gi bil -no {}u ko ji se au to mat ski is po lja va ju kroz se kun dar nu ob ra -du, u na {em te o rij skom po lju bi smo ta ko re }i au to mat skipret po sta vlja li da do la ze od ide o lo gi je u ko ju je in ter pretin ter pe li ran. Sa mo zah te vi ide o lo gi je ko joj in ter pret pri pa -da, de lu ju na nje ga au to mat ski, sa mo ni klo, sa mo ra zu mlji -vo. Ali ako bi smo pre br zo za klju ~i va li u tom prav cu, uple libi smo se u kru ̀ no za klju ~i va nje: re zul tat bi bio da in di vi -duu mo ̀ e da in ter pe li ra sa mo ona ide o lo gi ja u ko ju je ve}(bio) in ter pe li ran. Za to }e mo u ovom tre nut ku od lo ̀ i tiod go vor na pi ta nje oda kle do la ze i na {ta se osla nja ju »zah -te vi za in te li gi bil no {}u«.78

¥ Mehanizam ideolo{ke interpelacije ¥Sa da ve} mo ̀ e mo

da opi {e mo ka ko te ~e in ter pe la ci ja.S Froj dom smo utvr di li da je fan ta zi ja onaj ele ment

ko ji u isti mah pri pa da ka ko rav ni ne sve snih »mi sli« èljâ,ta ko i rav ni in te li gi bil ne fa sa de. Kao ele ment ko ji slu ̀ i zapre laz iz me |u dru {tve nog zah te va za smi slom i in di vi du al -ne è lje, na {li smo, da kle, froj dov ski kon cept. Ta ko |e, zna -mo gde da taj kon cept sme sti mo u she mi ko ju smo pri re -di li pre ma La ka nu: na onu ras kr sni cu gde mo ̀ e da se po -kre ne in di vi du al na è lja i da po dr ̀ i iden ti fi ka cij ski od nos


ko ji tad po sta je »bez u slo van«, za o kre }e se oko ta~ ke tran -sfe ra i vra }a se in ter pre tu kao ide o lo {ka in ter pe la ci ja.

Pre ma to me, ako se u pro ce su in ter pre ta ci je u in -ter pre tu po kre ne ne ka in di vi du al na fan ta zi ja è lja, ta nje go -va ne sve sna è lja bi }e po sred nik u od no su iden ti fi ka ci je sa»su bjek tom za ko jeg se pret po sta vlja da ve ru je«. Iden ti fi ka -cij ski od nos sad vi {e ne }e bi ti sa mo »uslo van«, ve} }e po -sta ti »bez u slo van« – a ve ro va nja, pri pi sa na »su bjek tu za ko -jeg se pret po sta vlja da ve ru je« na met nu }e se in ter pre tu kaonu ̀ na. Dru gim re ~i ma: in ter pre tov zah tev za smi slom po -go di }e u nje go vu in di vi du al nu fan ta zi ju i za to }e »pre }i« udo dat ni deo kri vu lje ne sve sne è lje da bi se, okre nuv {i seoko in stan ce tran sfe ra, vra tio in ter pre tu kao ide o lo {ka in ter -pe la ci ja.

Me sto na ko me mo ̀ e da se de si da se in ter pre tovzah tev za smi slom su da ri s fan ta zi jom, mo ̀ e mo da od re di -mo ta~ ni je: fan ta zi ju mo ̀ e da »po kre ne« ne ko ve ro va njeko je na stu pa u ve ro va nju u po za di ni pri pi sa no »su bjek tu zako jeg se pret po sta vlja da ve ru je«. Kao {to smo ve} re kli, in -ter pre ta nje gov zah tev za smi slom mo ̀ e da na ve de da »pro -su |u je« na ko jem bi ve ro va nju u po za di ni is kaz imao smi -sla. Pre ma po stup ku ko ji smo opi sa li, on po ku {a va da is kazosmi sli na ra znim ve ro va nji ma u po za di ni. Kad in ter pretpo go di po za di nu ko ja is po ru ~u je smi sao, mo ̀ e mu se iz ne -na da u~i ni ti da is kaz sa dr ̀ i ~ak i vi {e od re spek ta bil nog imo gu }eg smi sla: mo ̀ e mu se raz ot kri ti da is kaz sa dr ̀ i ne -mi no van, nu ̀ an, mo ̀ da ~ak i sa mo ra zu mljiv smi sao. Da -kle, {~e pa la ga je in ter pe la ci ja.

Po ka za }e mo na dva pri me ra ka ko is kaz mo ̀ e dapo kre ne ta kav in ter pe la cij ski efe kat.


(11) Vald hajm (Waldheim) i Au stri jan ci du bo kopo vre |e ni.79

Pre di kat ni iz raz »po vre |e ni« u ovom is ka zu je ne kavr sta si lep se ko ja isto vre me no ob u hva ta dva zna ~e nja: »bi tipo vre |en kao po je di nac, u svo jim li~ nim ose }a nji ma« i »bi -ti po vre |en kao na ci ja, kao gra |an sko te lo, u me |u na rod -nim in te re si ma dr ̀ a ve«. Ka ko je na pi san, is kaz su ge ri {e daje mo gu }a i vr sta po vre |e no sti u ko joj se obo je pre pli }e:ka da su gra |an ke i gra |a ni li~ no po vre |e ni zbog udar cako ji je na net nji ho vom pred stav ni ku (ko ga upra vo zbog sa-ose }a nja us po sta vlja ju u ne ku po seb nu, bli ̀ u, vi {e em fa ti~ -nu vr stu pred stav ni ka), i ka da je, iz istog raz lo ga, nji hovpred stav nik po vre |en kao pred stav nik ce lo kup nog po vre -|e nog te la. Ova kva vr sta po vre |e no sti stvar no je mo gu }a iupra vo oko nje mo ̀ e da se oku pi za jed ni ca ko ja sad po sta -je za jed ni ca na taj po se ban na ~in »po vre |e nih«. Struk tu ratvo re nja za jed ni ce je kru ̀ na, ali za to ni {ta ma nje de lo tvor -na: afirm i sa la se na au strij skim iz bo ri ma ka da je Vald hajmiza bran, ia ko je in form a ci ja o nje go voj de lat no sti za vre mera ta sti gla u jav nost u vre me pred iz bor ne kam pa nje. Iza branje upra vo zbog to ga: u toj po seb noj vr sti po vre |e no sti ko jase ja vi la u au strij skoj jav no sti, la ko pre po zna je mo froj dov -ski ein zi ger Zug, je dan je di ni (unar ni) po tez.80 Kod tog ob -li ka iden ti fi ka ci je ja od »oso be objek ta« po zajm lju je sa moje dan po tez. U ovom slu ~a ju taj po tez je upra vo po seb navr sta »po vre |e no sti«, ili, da bu de mo pre ci zni ji, po vre |e no -sti ko ja po ti ~e od po ni ̀ e nja. Na kri ti~ no me sto gde se po -kre }e ne sve sna `e lja, na na {oj she mi bi smo u tom slu ~a jupo sta vi li fan ta zmu »po ni ̀ e nog oca«.

(12) Ne mi slim da di ram in va li da.81


Is kaz la ko mo ̀ e da po kre ne ne ku od fan ta zi ja, po -ve za nih s ka stra ci o nim kom plek som. Za ni mlji vo je da bi seis kaz, ka ko gla si u ori gi na lu, mo gao shva ti ti i ne ka ko druk -~i je, bla go rod ni je – ali bi i u toj su prot noj in ter pre ta ci ji is -kaz bio u do broj me ri isti. Ori gi nal na form u la ci ja mo gla bi,na i me, da bu de i elip ti ~an iz raz ko ji bi u raz vi je nom ob li -ku mo gao da se re kon stru i {e ova ko: »Ne }u da di ram in va -li da ako za tra ̀ im od Du ka ki sa da ob ja vi svo ju zdrav stve nukar to te ku – jer, ko li ko znam, Du ka kis je sa svim zdrav«. I uovoj do bro na mer noj in ter pre ta ci ji, osta je pret po stav ka dane {to tu ni je ka ko tre ba ako ~o ve ku tre ba psi hi ja trij ska po -mo}, te da to ~o ve ka dis kva li fi ku je itd. Ka stra ci o ne fan ta -zi je, na i me, mo gu da iza zo vu obe in ter pe ta ci je.82

Napomene:

1 Lo u is Alt hus ser i dru gi, Ide o lo gi ja in estet ski u~i nek, Can kar je va za -lo ̀ ba, Lju blja na, 1980, str. 72.

2 Marx te o rij sku pro duk ci ju upo re |u je s u~e njem stra nog je zi ka,na ko jem se naj pre iz ra ̀ a va mo ta ko {to re ~e ni ce pre vo di mo sama ter njeg je zi ka, a stvar no nji me vla da mo tek kad, iz ra ̀ a va ju }ise na tom je zi ku, za bo ra vi mo na ma ter nji je zik. Po tre ba da se u te -o rij skom dis kur su oslo ni mo na na tiv nu kom pe ten ci ju, ne ka kodo slov no pred sta vlja Marxovu me ta fo ru i au to mat skom iro ni -jom upo zo ra va na be li nu u kon cep tu al nom po lju.

3 Sin tag mu tre ba da raz u me mo kao {to smo je pre ve li: »u su bjek -te«; ili, ka ko bi smo ta ko |e mo gli da je pre ve de mo: »kao su bjek -te«?

4 I ov de, u te o ri ji u u`em smi slu, tre ba se rav na ti pre ma na ~e lu lec -tio dif fi ci lis; to je u mno go ~e mu kla si~ na form u la ci ja sa da {njeeti~ ke ko mu ni ka ci o ne mak si me o charity of in ter pre ta tion, {i ro ko -


gru do sti u in ter pre ta ci ji: bo lje je pret po sta vlja ti da tekst po ku {a -va da nam ka ̀ e ne {to {to ne o~e ku je mo, ne go da ga tr pa mo uiz an |a le i po zna te obra sce.

5 O osnov noj am bi va len ci ji hu ma ni sti~ kog pre da nja po ku {ao sam,isti na u po le mi~ kom to nu, da pi {em u: Eks tra va gan tia II. Ko li kofa {i zma?, Lju blja na, 1995.

6 Mo ̀da upra vo za to {to je u fran cu skoj {ko li s jed ne stra ne ne -ka ko »norm a li zo van«, a s dru ge stra ne »li kvi di ran«, Durk he im jeza Alt hus se ra svo je vr stan »pro blem«. U Alt hus se ro vom tek stu jeDurk he im pri su tan de kla ra tiv no, ali ne i pro blem ski; cf. od lo maks po ~et ka spi sa »Le njin i fi lo zo fi ja«: »Stvar no bi tre ba lo da ima -mo pri li~ no hra bro sti da bi smo iz ja vi li da fran cu ska fi lo zo fi -ja…mo ̀ e da se spa se pred svo jom sop stve nom isto ri jom sa mone kim ve li kim mi sli o ci ma na ko je se oko mi la, kao {to su Com -te i Durk he im, ili oni ma ko je je pre kri la za bo ra vom, kao {to suCo ur not, Co u tu rat…« Durk he im je za pra vo ozbi ljan pro blemza fran cu ski struk tu ra li zam u ce li ni. Uo sta lom, struk tu ra li sti~ kimaj sto ri bi li su to ga i sve sni sa zdra vom iro ni jom i lu cid no {}u.Cf. od lo mak iz Lévi-Stra us so vog de la Tri stes tropiques (Tu ̀ ni tro -pi): »Ta ko je za po ~e la mo ja du go traj na in tim nost s an glo-ame -ri~ kom et no lo gi jom, ko ju sam ~i ta njem za ~eo iz da lji ne, a ka sni -je ne go vao odr ̀ a va njem li~ nih kon ta ka ta, in tim nost ko ja je iza -zva la ta ko te {ke ne spo ra zu me. Pr vo ve} u Bra zi lu, gde su uni -ver zi tet ski na stav ni ci od me ne o~e ki va li da }u im po mo }i u pro -u ~a va nju dir ke mov ske so ci o lo gi je – na to ih je na vo di la po zi ti -vi sti~ ka tra di ci ja ko ja je u Ju ̀ noj Ame ri ci vr lo `i va, ali i `e lja dase fi lo zof ski ute me lji ume re ni li be ra li zam kao uo bi ~a je no ide o -lo {ko oru` je ko jim se oli gar hi je su ko blja va ju s li~ nom vla {}u. Asti gao sam ta mo u sta nju otvo re ne po bu ne pro tiv Durk he i ma ipro tiv sva kog po ku {a ja da se so ci o lo gi ja upo tre bi u me ta fi zi~ kesvr he. … Ka sni je su mi ~e sto za me ra li da to bo ̀ e slu ̀ im an glo-sak son skoj mi sli. Ka kva bu da la {ti na! Ne sa mo {to sam u to vre -me vi {e od iko ga bio ve ran dir ke mov skoj tra di ci ji – u ino stran -stvu u tom po gle du ne gre {e, a po vrh sve ga su pi sci ko ji ma ra -do pri zna jem svoj dug, Lowie, Kro e ber, Bo as, vr lo da le ko odone ame ri~ ke fi lo zo fi je po uzo ru na Ja me sa i Deweya (i sa da ta -


ko zva nog lo gi~ kog po zi ti vi zma) ko ja je odav no za sta re la.« (Tri -stes tropiques, Plon, Pa ris, 1955, str. 64.)

7 Ro ber K. Mer ton, »The self-ful fil ling prophecy« (Pro ro ~an stvoko je se sa mo is pu nja va), pr vi put ob ja vlje no u An ti och Review, le -to 1948, do stup no u: So cial Theory and So cial Struc tu re (Dru {tve -na te o ri ja i dru {tve na struk tu ra), Free Press, New York i Lon -don, 1949, 1957, 1968 (tre }e pro {i re no iz da nje).

8 Lo u is Alt hus ser, op. cit., str.66.9 Lo u is Alt hus ser, op. cit., str. 68.10 Lo u is Alt hus ser, op. cit., str. 76.11 Cf.: op. cit., str. 74.12 Ti me }e mo se {i re ba vi ti u na stav ku, za to na ovom me stu sa mo

ova uz gred na na po me na.13 Ge org W. F. He gel, Fe no me no lo gi ja du ha, (B) Sa mo o sve {}e nje,

IV Isti na si gur no sti sa mo ga se be, A. Ne za vi snost i za vi snost sa -mo o sve {}e nja: go spo da re nje i slu gan stvo. (»Bor ba za pri zna njena `i vot i smrt.«)

14 Alt hus ser iz ri ~i to upo zo ra va na eti mo lo gi ju iz ra za su bi ec tus, su jet,i ko ri sti je te o rij ski: »su bjekt« je eti mo lo {ki »onaj ko je pot ~i njen,pod re |en; po da nik«; na fran cu skom je zi ku to je zna ~e nje je zi~ -ki jo{ `i vo.

15 Ome |i }e mo je is klju ~i vo ori jen ta ci je ra di: od Malinowskog pre -ko Rad clif fe-Browna do Firt ha, Le ac ha i Gluc kma na, pa ~ak iMa u ri cea Bloc ha.

16 Jer, pre ma La ca no voj kon cep tu a li za ci ji iden ti fi ka ci o ni me ha ni -zmi spa da ju upra vo u ima gi nar ni re gi star. Ako bi smo se za gre ja liza ovu li ni ju kon cep tu a li za ci je, mo ra li bi smo na rav no od mah dado da mo da je ide o lo gi ja isto vre me no i sa ma deo tih »re al nih eg zi -sten ci jal nih uslo va«. To bi nam stva ra lo iz ve sne te {ko }e ko je bi -smo, me |u tim, s ne {to ver bal ne gim na sti ke mo gli da sa vla da mo.Ako ve} ne bi smo hte li da ver ba li zu je mo, on da bi smo na toj ta~ -ki za tra ̀ i li po mo} kod Mar ce la Ma us sa, ko ji pre ma iz ri ~i tojLévi-Stra us so voj in ter pre ta ci ji uz »dru {tve nu ~i nje ni cu svo gau~i te lja i uja ka Durk he i ma ubra ja i »ne ga tiv nu pred sta vu« o toj~i nje ni ci (na zi va ju }i je s tim do dat kom »to tal na dru {tve na ~i nje -ni ca« – vi de ti: slov. pre vod »Uvod u de lo Mar ce la Ma us sa«, str.


244); pre ma sop stve nim re ~i ma u »Te le snim teh ni ka ma« (vi de ti:slov. prev., str. 210 do le: spe ci fi ka teh ni~ kog de la je u to me »{toga nje gov iz vr {i lac ose }a« na je dan od re |en, mo gli bi smo re }i in -sti tu ci o na li zo van na ~in) ima »su bjek tiv nu per cep ci ju« (to jest, Alt -hus se ro vu in di vi du al nu pred sta vu«) dru {tve ne ~i nje ni ce kao kon -sti tu tiv nu u toj ~i nje ni ci (u toj me ri kon sti tu tiv nu da je us po sta -vlja u nje noj raz li ~i to sti u od no su na dru ge dru {tve ne ~i nje ni ce).Po vrh to ga bi se is po sta vi lo da u toj per spek ti vi mo ra mo da go -vo ri mo o ide o lo gi ja ma u mno ̀ i ni, {to bi nam ve ro vat no olak {a -lo kon cep tu a li za ci ju opa snog pre la za od »struk tu re« ka »isto ri ji«,a k to me bi smo i kla snu bor bu (bar sve nje ne »pred sta ve«, »re -pre zen ta ci je«, da kle ide o lo {ke me ha ni zme) sra zmer no la ko uve -li. Za o bi la znim pu tem pre ko isto rij sko-ma te ri ja li sti~ kog kon -cep ta kla sne bor be, ko ji bi smo za ~i ni li la ka nov skim kon cep tomre al nog, mo gli bi smo da iz beg ne mo i pre pre ku »iden ti fi ka ci ja(ima gi nar ni re gi star) – su bjek ti va ci ja (sim bo li~ ni re gi star)«, jer binam »upad re al nog«, tj. kla sne bor be, obez be dio »{u plji nu« (ili,u du hu ovog hi po te ti~ nog iz vo |e nja, »ru pu«) u sim bo li~ nom,{to bi smo on da po pu ni li (ili, opet u du hu, »za pu {i li«) iden ti fi ka -ci o nom »ilu zi jom« – i ta ko bi smo se opet bez bed no vra ti li ide -o lo gi ji. – Ta ko bi smo mo gli da po stu pi mo, ali ne }e mo. Ako bi -smo, na i me, kre nu li tim la god nim pu tem, u{te de li bi smo se bido sta tru da, ali bi smo se od re kli te o rij skog de la ove knji ge. ^i -ta lac i ~i ta telj ka, ko ji ma se ova pre ~i ca u~i ni pri vla~ nom, naovom me stu knji gu mo gu da od lo ̀ e na stra nu. Pa ipak, po zi vamih na druk ~i ju od lu ku, na od la ga nje kroz ko je se ple te `e lja – re -ci mo, u svom te o rij skom ot klo nu.

17 To je dru gi mo gu }i pre vod za pred log »en«.18 Lo u is Alt hu ser, op. cit., str. 72. Uz gred tre ba da upo zo ri mo da

bi smo po mo }u pr ve te ze u al ti se rov sko te o rij sko po lje mo ̀ damo gli da uklju ~i mo »fi lo zo fi ju prak se«. Ova kvo ume {ta nje bi,na rav no, iz ko re na pre ra di lo »fi lo zo fi ju prak se«, na ro ~i to bi jojod u ze lo njen hu ma ni sti~ ki na boj, da kle upra vo nje nu fi lo zof skupre mi su, i po ka za lo bi se da ogra ni ~e nost i ko na~ na ide o lo {kapri ro da ove fi lo zo fi je pro iz la ze iz to ga da u njoj ne ma (i da u njojne mo ̀ e da se raz vi je) te o ri je ide o lo gi je: to zna ~i da je u njojmla do mark si sti~ ki »ge ne ri~ ki ~o vek« ume tak na me stu ne do sta -


ju }e te o ri je su bjek ta. Ovo ste no graf sko pro mi {lja nje isto vre me -no nas upo zo ra va da upr kos na {eg gor njeg te o rij skog »sla blje nja«jo{ ni smo iz go vo ri li po sled nju re~ {to se ti ~e pro ble ma su bjek tai ide o lo gi je – i da }e mo mo ra ti da se na ne koj ta~ ki ob ra de po -no vo vra ti mo al ti se rov skoj te zi u nje nom ja kom vi du, ko je iz ra -`a va dru ga go re na ve de na te za. Za sa da, za do vo lji }e mo se ti meda svo jom »sla bom« va ri jan tom ne za lu ta mo u pro ti vre~ nost s mo -gu }im im pli ka ci ja ma ja ke Alt hus se ro ve te ze.

19 Kao {to }e ~i ta telj ka i ~i ta lac ubr zo utvr di ti, u iz vo |e nju ko je sa -da do la zi, na pro sto se in spi ri {e mo Clif for dom Ge ert zom. Ide jasa ma je do du {e sta ra i mo ̀ e mo je pri pi sa ti Maxu Weberu i nje -go voj te o ri ji »dru {tve nog de la nja«, ko ja je »in ter pre ta tiv na« kaoi Ge ert zo va. Kod obe iz vo |e nje se od vi ja na sle de }i na ~in. Iz vr -{i o ci dru {tve nih de la svo ja de la iz vr {a va ju za to {to u nji ma vi desmi sao, i za to {to o~e ku ju da }e bi ti smi sle na (da }e ima ti isti smi -sao) i za dru ge pri pad ni ke i pri pad ni ce dru {tva. »Smi sao« je, da -kle, in te gral ni deo dru {tve nih de la, {ta vi {e, on je nji ho va ne pa -tvo re na dru {tve na di men zi ja. (So ci o lo {ki `ar gon ko ri sti mo upra vozbog nje go ve pred-te o rij ske pri ro de: na i me, na me ra nam je date o ri ju tek pro iz ve de mo.) Iz bo ga te ob ra de pro ble ma de la nja uana li ti~ koj fi lo zo fi ji za pra vo mo ̀ e mo da shva ti mo da tre ba bi ti~ak i ra di kal ni ji: ve ro va nja (»smi sao«) ~ak se na la ze pre (dru {tve -nog) de la, jer bez njih se de lo ne mo ̀ e ni za mi sli ti. Sva ki da {nja si -tu a ci ja, u ko joj obi~ no mo ̀ e da se bi ra iz me |u vi {e mo gu }ih de -la, ta kvo gle da nje ne pod sti }e ve} ga po tvr |u je: mo gu }a su na i -me ili raz li ~i ta de la s raz li ~i tim smi slom ili pak raz li ~i ta de la sistim smi slom. U oba slu ~a ja, od nos iz me |u de la i nji ma pri pi -sa nog (dru {tve nog) smi sla (da kle, »ve ro va nja«) u na ~e lu je isti.

20 Pre u zi ma mo term i no lo gi ju ko ju su afirm i sa li Bog dan Le {nik upre vo du Au sti no vog de la How To Do Things With Words - Ka -ko na pra vi mo kaj z be se da mi ([KUC/FF, Lju blja na, 1990) i Re -na ta Za dra vec-Pe {ec (Prag ma ti~ no je zi ko slo vje – Osnov ni poj mi,Cen ter dis kur ziv nih {tu dij, Pe da go {ki in {ti tut, Lju blja na, 1994).

21 Da bi se ob ja sni la ova pri li~ no na iv na epi ste mo lo {ka pre mi sa tre -ba re }i da je na{ pro jekt do du {e »vi kov ski« (cf. Gian Bat ti sta Vi -co, »De no stri tem po ris stu di o rum ra ti o ne« (O na stav nom pro -gra mu na {eg vre me na), 1706), ali da bi smo isto vre me no bar u


funk ci ji nad zo ra hte li da sa ~u va mo »na tu ra li sti~ ku« ilu zi ju hu ma -ni sti ke (kao {to ju je, re ci mo, dra sti~ no form u li sao Rad clif fe-Brow; cf. po go vor Bo ja na Ba ska ra uz slo ve na~ ki pre vod Struk tu -re in funk ci je v pri mi tiv ni dru ̀ bi). Na po {to va nje ove ilu zi je naskra jem kra je va oba ve zu je Mi ni star stvo Re pu bli ke Slo ve ni je zana u ku i kul tu ru, ko je je de li} is tra ̀ i va nja u toj knji zi fi nan sij skipo dr ̀ a lo, a po mo glo je i iz da va nje ove knji ge. Na ovom me stu`e lim da mu na to me za hva lim. - Me ce ni na zva ni~ na na tu ra li -sti~ ka o~e ki va ja me do du {e - upr kos hu ma ni sti~ kom us po sta vlja -nju ovog tek sta - ne do vo de u mo ral nu di le mu; po put onih ko jise ba ve pri rod nim na u ka ma, i mi svo jim te o rij skim po stup ci mapo ku {a va mo da »or ga ni zu je mo ot por ma te ri je«, da kle, po pe rov -ski re ~e no, da sen zi bi li zu je mo svoj apa rat za (kuh nov ski re ~e no)»iz van pa ra dig mat sku« fal si fi ka ci ju.

22 Lo u is Alt hus ser, op. cit.,str. 76.23 Pa ra zi ti ram na pret hod nom de lu; cf. »Ka ko ver ja me no«, u: Be se -

da be se do, [KUC, Lju blja na, 1985, str. 27 ss.24 Bo as itd. do Ge ert za.25 Kul tur nim re la ti vi sti ma isto vre me no da je mo za pra vo i pod sti -

~e mo ih. U pra vu su ka da pret po sta vlja ju da po sto je »ho ri zon tismi sla«, »to pi~ ka dru {tva«, »ide o lo {ki kru go vi«; gre {e, me |u tim,kad tvr de da su ovi »ho ri zon ti, kru go vi« za pra vo »kul tu re«. Barpo na {em mi {lje nju, re la ti vi sti~ ka hi po te za je s jed ne stra ne »vi -{e isti ni ta« ne go {to sa ma mi sli: na re la tiv nost na i la zi mo ra ni je, ane tek na gra ni ci ne ke »kul tu re«. S dru ge stra ne, re la ti vi sti~ ka hi -po te za je skroz na skroz po gre {na: »kul tu ra« je ve} ide o lo {ko re {e -nje pro ble ma re la ti vi zma, a ne raz log za te o rij ski }or so kak.

26 Me to do lo {ki ov de po dra ̀ a va mo po stu pak ko ji je Do nald Da -vid son pro na {ao za re {e nje jed ne dru ge apo ri je, na i meQuinovog pro ble ma »ra di kal nog pre vo da«. O to me }e mo ras -pra vlja ti u na stav ku.

27 Sa ma (prem da krat ka) isto ri ja sa vre me nog kul tur nog re la ti vi zmaza pra vo je iro ni ~an ko men tar na nje go vu dok tri nu. Ova isto ri jas jed ne stra ne po tvr |u je kul tur no-re la ti vi sti~ ku te zu o raz li ~i to -sti kul tu ra; s dru ge stra ne opo vr ga va kom ple men tar nu te zu pre -ma ko joj, na vod no, ko mu ni ka ci ja iz me |u raz li ~i tih kul tu ra ni je


mo gu }a. Sa da {nji kul tur no-re la ti vi sti~ ki »trend« je na i me uvoz izSAD; a u SAD se kul tur ni re la ti vi zam raz vio na osno vu iz Evro -pe uve ze nih post mo der ni sti~ kih i poststruk tu ra li sti~ kih ide ja - iu sve zi s »do ma }om« tra di ci jom kul tur ne an tro po lo gi je, ko ja jeta ko |e bi la po sle di ca uvo za iz Evro pe, sa mo {to po ti ~e s kra ja19. ve ka. Naj no vi ja tran sak ci ja je do du {e jo{ sve ̀ a, ali uzo rak jenaj ve ro vat ni je uvek isti: Evro pi se iz Ame ri ke vra }a nje na sop -stve na sli ka, sa mo {to je uve }a na do gro tesk nih di men zi ja. Ame -ri ka je uve ~a va ju }e sta klo u ko me se uve }a no ogle da mra~ no na -li~ je Evro pe. - To je, do du {e, mo ra li sti~ ko po jed no sta vlji va nje,ali po en ta je da me |u kul tur ni ne spo ra zum mo ̀ e da bu de pro -duk ti van, ali plo dan je sa mo ako ga po sma tra mo kri ti~ ki. A »kri -ti~ nost« je mo ̀ da opet sa mo kul tur no spe ci fi~ na cr ta mo der neEvro pe.

28 Ako bi smo hte li da bu de mo eru di ti, mo ra li bi smo da ka ̀ e mo daje kul tur ni re la ti vi zam ve} vr lo star. Pre gled nje go vih pra-ob li -ka bio bi po u ~an bar uto li ko {to bi nas upo zo rio da je sa vre me -ni kul tur ni re la ti vi zam sa mo va ri jan ta ide o lo {ke sa mo za lju blje -no sti ko ja je ka rak te ri sti~ na za gru pe ~i ji eko nom ski i dru {tve nisi stem omo gu }u ju vi sok ste pen usa mlje no sti i sa mo do volj no sti.Kod ta kvih gru pa je et no cen tri zam »sa mo ni kao«. Ta kve za jed -ni ce te {ko ko mu ni ci ra ju »pre ma spo lja«, obi~ no za po dr {ku ta -kvoj ko mu ni ka ci ji tre ba da iz gra de kom plek sne ide o lo {ke kon -struk ci je. Te kon struk ci je ni su nu ̀ no i »kse no fo bi~ ne«. Stu di jeo »pr vom kon tak tu« pri li kom upa da evrop ske ci vi li za ci je po ka -za le su da ova sra zmer no usa mlje na dru {tva isti na ose }a ju pro -blem s ko mu ni ka ci jom pre ma spo lja, ali da upra vo za to {to imto pred sta vlja pro blem, ona tra ̀ e i re {e nja. U ide o lo gi ja ma tihdru {ta va, ve} po sto ji kla si fi ka ci o ni mo del ko jim »in te gri {u« ra di -kal no »stra no«. (O to me le po i ube dlji vo pi {e i Lévi-Stra uss uknji zi ko jom je po ~a stvo vao pet sto tu go di {nji cu evrop skog pro -do ra u Ame ri ku: Hi sto i re de lynx, Plon, Pa ris, 1991.) Kul tur ni re -la ti vi zam bi smo vr lo krat ko od re di li kao »et no cen tri zam ka kavje mo gu} u ho ri zon tu uni ver za li sti~ ke ide o lo gi je«. U kon tek stusvet skog ko mu ni ci ra nja i svet skog pri vred nog si ste ma, et no cen -tri zam de lu je bit no druk ~i je ne go, uzmi mo, kod sta nov ni ka Us -


kr {njih ostr va, kod sta rih Gr ka (»He le ni i Varv a ri«), kod sta rihSlo ve na (Varv a ri su bar go vo ri li, ia ko varv ar ski, dok su »Nem ci«bi li ne mi) ili kod ame ri~ kih pra sta nov ni ka ko ji su ve ro va li da }ena kra ju vre me na pre ko mo ra do }i be li bog. Kul tur ni re la ti vi -zam zbog svo je unu tra {nje pro tiv re} no sti de lu je skroz na skrozam bi va lent no, jer s jed ne stra ne po zi va na po {to va nje raz li ~i to -sti, dok s dru ge slu ̀ i u po dr {ku ide o lo gi ja ma »kul tur nog di fe ren -ci ja li zma« ko je su pre ma Ba li ba ru pra vi sa vre me ni ra si zam. Sa -muel P. Hun ting ton (u sa da ve} iz vi ka nom ~lan ku: »The clashof ci vi li za ti ons?«, Fo re ign Af fa irs, str. 72, 3, le to 1993; na po me nauz na po me nu: me sto iz ri ca nja je iro ni~ no: »fo re ign af fa irs«, »spolj -ni po slo vi«, spolj ni su s ne kog »unu tra {njeg« ili re ci mo »do ma -}eg« sta no vi {ta, ko je je u ovom slu ~a ju sta no vi {te svet skog he ge -mo na, SAD) pre te }i je pri mer ka ta stro fal nih kraj njih po sle di catog gle da nja. S dru ge stra ne, zva ni~ na po li ti ka NR Ki ne je po -sle po ko lja na tr gu Ne be skog mi ra za stu pa la sta no vi {te da suljud ska pra va za pad nja~ ki pro na la zak ko ji se ne mo ̀ e ne po sred -no pri me nji va ti na dru ge sre di ne. - Ako bi smo ve} tra zi li isto rij -ski »iz vor«, mo ̀ da bi smo ga na {li kod ca ra Ju li ja na Apo sta ta; nje -go va she ma je sva ka ko po u~ na: ju da i zam je do bar za Je vre je, slo -bod nom ~o ve ku pri li ~i sun ~a na re li gi ja, a hri {}a ni su mon stru mijer ho }e da uni ver za li zu ju je vrej sku sek tu.

29 Willard van Orm an Quine, Word and Ob ject, M.I.T. Press,Cam brid ge, Mass., 1960.

30 S dru ge stra ne go di {njeg kru ga go vo ri mo, re ci mo, o »ja roj p{e -ni ci« (mla da p{e ni ca); po sto je i ja re ko ko {ke (mla de ko ko {ke)ko je ni su ni ma lo ja ro sne, kao {to ovaj iz raz ~e sto shva ta ju de ca(bi }e zbog za ~i ka va nja s »ja ro snom zmi jom i be snim pu ̀ em«;upra vo to pre kla pa nje iz me |u raz li ~i tih is ku stve nih re gi sta raupo zo ra va na kob nu ulo gu »kon cep tu al nih she ma«).

31 Ko se ba vi pre vo |e njem zna }e ko li ko je bio u pra vu. Ka ko bi -smo, uzmi mo, pre ve li fran cu ski iz raz »af fle u rer« ova re~ na i mezna ~i to {to tre ba da u~i ni te usna ma ka da da mi po lju bi te ru ku,bar ako se na |e te na dvo ru Lu ja XIV ili u Pro u sto vom ro ma nu:na dla ni ca ne sme da se iscma ~e, a ni je pri stoj no ni da se po lju -bac fin gi ra, ru ~i cu pro sto tre ba »af fle u rer«.


32 Do nald Da vid son, »On the very idea of a con cep tual sche me«(O sa moj ide ji kon cep tu al ne she me), u: Pro ce e dings and Adres sesof the Ame ri can Phi lo sop hi cal As so ci a tion, 47, 1974; re zi mi ra no u:Inquiries in to Truth and In ter pre ta tion (Is tra ̀ i va nja o isti ni i in ter -pre ta ci ji), Cla re don Press, Oxford, 1984.

33 klen, -a, -o je dar, je zgro vit; u: dr Stan ko [kerlj, dr Ra do mirAlek si}, dr Vi do Lat ko vi}, Slo ve na~ ko-srp sko hr vat ski re~ nik, Dr ̀ av -na za lo ̀ ba Slo ve ni je, Lju blja na, Pro sve ta, Be o grad, 1964; prim.prev.

34 O pret po sta vlje nom sek su al nom {o vi ni zmu ove Lévi-Stra us so veform u la ci je pi sa li smo u po go vo ru uz: Bog dan Le {nik, Su bjekt uana li zi, ISH, Lju blja na, 1997.

35 O kon cep tu ma na, cf.: Cla u de Lévi-Stra uss, »Uvod u de lo Mar -ce la Ma us sa«, u: Mar cel Ma uss, Esej o da ru i dru gi spi si, [KUC,Lju blja na, 1996. Cf. i moj po go vor uz knji gu.

36 ^e lik; op. cit.; prim. prev.37 Pre ma Chom skom, dvo smi sle nost ni za on pre po zna je ta ko {to

»in tu i tiv no« zna da se mo ̀ e tvo ri ti po mo }u dva raz li ~i ta ni zatran sform a ci ja; ovu »in tu i ci ju« Chomsky na zi va »je zi~ ka kom pe -tent nost«. Ob ja {nje nje je do du {e do sled no, ali je i kru ̀ no: kop -~a u kru gu je »pra zni« kon cept je zi~ ke kom pe tent no sti, u ko mebi smo, ako bi smo hte li da bu de mo zlo }ud ni, mo gli da pro ~i ta -mo skri ve nu pret po stav ku da je sva ki na tiv ni go vor nik spon ta ni~om ski ja nac. No, ozbilj ni ji pri go vor bio bi sle de }i: uzmi mo daob ja {nje nje Chom skog va ̀ i za »gra ma ti~ ki dvo smi sle ne« ni zo ve;a oni su sa mo jed na po seb na vr sta dvo smi sle no sti - ~ak i vr stako ju go vor ni ci i go vor ni ce obi~ no iz be ga va ju. Ve }i na prak ti~ -nih dvo smi sle no sti je druk ~i ja - uzmi mo »si tu a ci o ne« dvo smi sle -no sti. ^e sto su na mer ne, po ne kad su lap su si, kat kad su hu mo ri -sti~ ne: ve za ne su za »si tu a ci ju« i iz nje ih i raz u me mo. Po de fi -ni ci ji su, da kle, iz van do ma {a ja gra ma ti ke. Ako pak ra di ka li zu je -mo svo je sta no vi {te, mo ̀ e mo da ka ̀ e mo da gra ma ti~ ke dvo smi -sle no sti uop {te ne spa da ju u po ja ve ko je su ov de pred met na {egin te re so va nja: dis kur ziv no, na ni vou is ka za, ove dvo smi sle no stina i me de lu ju upra vo svo jom dvo smi sle no {}u. Pre ma to me, ~om -ski jan ska kom pe ten ci ja je uslov da uop {te de lu ju - na i me kao si -


tu a ci o no, a ne gra ma ti~ ki dvo smi sle ni iz ra zi. (Jed no sta van pri -mer: »ibis re di bis non mo ri e ris in bel lo«; zna ~e nje za vi si od to ga dali od re~ ni ob lik »non, ne« spa da u isti pret hod ni ~vor kao »re di -bis, vra ti }es se« ili od re |u je ver bal nu fra zu »mo ri e ris in bel lo,umre }e{ u ra tu«; u pr vom slu ~a ju iz raz zna ~i »oti }i }e{, vra ti ti sene }e{, po gi nu }e{ u ra tu«; u dru gom: »oti }i }e{, vra ti }e{ se, ne }e{po gi nu ti u ra tu«.)

38 Za kom plek sni ju te o ri ju »ko mu ni ka cij skog ~i na« vi de ti: Va le rijI. Tju pa, »On to lo gi ja kom mu ni ka cii«, Di skus, 5-6, No vo si birsk,1998.

39 Ov de uz naj bo lju vo lju ne mo ̀ e mo da upo tre bi mo na {u re~:»po lo ̀ aj«, na i me, pre zna ~i dr ̀ a nje ko je za u zi ma ju be sed nik ilibe sed ni ca; »go vor ni po lo ̀ aj« pre je po lo ̀ aj sa ko jeg ne ko go vo -ri; »si tu a ci ja«, me |u tim, ob u hva ta ka ko be sed ni ka i be sed ni cuta ko i one ko ji ma se ob ra }a. Ob u hva ta obo ji cu, obo je, obe, za -jed no s od no som u ko jem su. Za pra vo ob u hva ta i vi {e od to ga:ob u hva ta i »te mu«, pred met raz go vo ra, mo ̀ da i »ka nal«, put ko -mu ni ka ci je, na po slet ku ~ak i teh no lo gi ju ko mu ni ka ci je. Ne bi{te ti lo na {oj ras pra vi, na pro tiv, ~ak bi do pri ne lo nje noj ele gan ci -ji, ka da bi smo si tu a ci ji is ka za do da li i ve ro va nja u po za di ni. (Re -na ta Za dra vec-Pe {ec, op. cit., u istom zna ~e nju ko ri sti iz raz »po -lo ̀ aj spo ra zu me va nja«; u ovoj ve zi, »po lo ̀ aj« od go va ra jer u njojdo bi ja in ter su bjek tiv nu di men zi ju - me ni, me |u tim, »spo ra zu -me va nje« zvu ~i su vi {e in te lek tu a li sti~ ki; tu bih ra do, ve} sa mimre~ ni kom, iz ri ~i to upo zo rio na kom plek snost »si tu a ci je«, ko jaob u hva ta i emo ci o nal ne, ~ul ne itd. ele men te, ~ak i »on to lo {ke«ele men te, kao {to }e mo vi de ti u na stav ku; struk tu ra »si tu a ci jeko mu ni ka ci je« us po sta vlja svo je ele men te, do vo di ih ta ko re }i ubiv stvo va nje, dok »spo ra zu me va nje« u ne kom smi slu ve} pret -po sta vlja su bjek te i pred me te spo ra zu me va nja; uo sta lom, pi ta njeosta vljam otvo re no, da jem sa mo svoj do pri nos.)

40 Na kra ju kra je va, Da vid so no vu te zu jed no stav no bi smo mo glida pri hva ti mo u ce li ni. Ali mo ra li bi smo da je oslo bo di mo nje -nog em pi ri zma. »Isti ni tost« ve ro va nja Da vid son za pra vo me ri uz»~ul ne po dat ke« za ko je do ka zu je da su u ve }oj ili ma njoj me ripo u zda ni. Me |u tim, ov de nam je po treb na ja ~a te o ri ja jer tre ba


uze ti u ob zir i ta kva ve ro va nja kao {to je, re ci mo, da je Eli za be -ta II kra lji ce En gle ske i [ot ske »bo` jom mi lo {}u«. Pro vi zor nomo gli bi smo da se po mog ne mo te zom Ma u ri cea Bloc ha da kodlju di de lu ju dva kog ni tiv na si ste ma: onaj ko ji ure |u je od nosdru {tva pre ma pri ro di; i onaj ko ji ure |u je od nos dru {tva pre mase bi. Ve ro va nja ko ja pri pa da ju pr vom kog ni tiv nom si ste mu, em -pi rij ski su, ili ta~ ni je, teh ni~ ki is prav na (ra di je bi smo iz be gli fi lo -zof ski po jam isti ne), dok ve ro va nja dru ge vr ste ima ju ima justruk tu ru ve ro va nja ko ja se sa ma is pu nja va ju: »ako lju di ve ru juda je ne ka si tu a ci ja re al na, on da je u svo jim po sle di ca ma za i stare al na«. Ve ro va nja dru ge vr ste (dru {tve na ve ro va nja) form u li sa lismo u du hu Ro ber ta Mer to na (op. cit.); Ma u ri ce Bloch ko ri stidruk ~i ji re~ nik i pi {e o re pro duk ci ji dru {tve nih od no sa (ne jed -na ko sti) po mo }u kul tur no spe ci fi~ nih ve ro va nja i ri tu a la ko ji teod no se re pre zen tu ju i ta ko ih odr ̀ a va ju i ob na vlja ju (»The cir -cum ci sion ri tual in history: towards a theory of the tran sform a -tion of ideology« Ob red obe zi va nja kroz isto ri ju: ka te o ri ji tran -sform i sa nja ide o lo gi je), pogl. 8 u: From Bles sing to Vi o len ce.History and Ideology in the Cir cum ci sion Ri tual of the Ma ri na of Ma -da ga scar (Od bla go slo va pre ma na si lju. Isto ri ja i ide o lo gi ja ob re -da ob re zi va nja kod na ro da Ma ri na na Ma da ga ska ru), Cam brid geUP, Cam brid ge itd., 1986)1988, 1989); »The past and pre sent inthe pre sent« (Pro {lost i sa da {njost u pro {lo sti) u: Ri tual, History,and Power /Ob red, isto ri ja i mo}/, At hlo ne Press, Lon don -Atlan tic Hig hlands, 1989.)

41 Ve li ki sa vre me ni slo ve na~ ki pe snik I. G. Pla men jed nom odsvo jih ci klu sa u zbir ci @alost na maj na dao je na slov »Le sne zve -ze« (»Dr ve ne ve ze«).

42 Preu zi ma mo pre ma: Françoi se Ga det, Mic hel Pêcheux: La lan -gue in tro u va ble (Je zik ko ji se ne mo ̀ e na }i), Ma spe ro, Pa ris, 1981,str. 211 i ss; au to ri ga ko ri ste kao ilu stra ci ju raz li ke iz me |u an -glo sak son skog jo ke i je vrej skog Witz.

43 Mo ̀da tre ba upo zo ri ti i na da lje raz li ke: dok se pr vi vic kre }e uuni ver zu mu »in di vi du a li sti~ ke raz me ne«, dru gi se sme {ta u »uni -ver za li sti~ ku dez i lu zi ju«; ko na~ no, pr vi je »op ti mi sti~ ki«, dok jedru gi »s onu stra nu do bra i zla«.


44 Stra te gi ja upo re |i va nja i ti me pro iz vod nja »mo ral ne do bi ti« je usva kom od ova dva vi ca druk ~i ja - i u toj ra zli ci se is po lja va nji -ho va »ide o lo {ka« raz li ~i tost. »Pro te stant ska« {a la upo re |u je »ne -kad« (svet ka kvog je bog stvo rio) i »sad« (s re zul ta tom ljud skogin di vi du al nog ra da); struk tu ri ra se, da kle, na po za di ni gra |an skeide o lo gi je »pro gre sa u isto ri ji«. »Je vrej ska« {a la upo re |u je dva»sa da«: svet uop {te, de lo bo` je, i pan ta lo ne po seb no, de lo ljud -skih ru ku. Za to nje na lo gi~ na struk tu ra sa dr ̀ i do dat nu pe tlju ko -ja je ne ka kav »unu tra {nji ko men tar« na igru s re la ti vi za ci jom ap -so lu ta: ka ko pan tal ne pri pa da ju tom (to li ko ne sa vr {e nom) bo` -jem sve tu, nji ho vo sa vr {en stvo uto li ko vi {e za vre |u je di vlje nje.(Ova {a la je za pra vo su blim na: za {to se u njoj po mi nju »pan ta lo -ne« a ne re ci mo »sa ko«? Na pro sto za to {to se sa ko no si na ra me -ni ma, a pan ta lo ne na gu zi ci!)

45 Kla si~ nu form u la ci ju je dao 1. ~lan Bill of Rights, 1791: »Con gressshall ma ke no law re spec ting an esta blis hment of re li gion, or pro hi bi tingthe free excercise the re fo re abrid ging the fre e dom os spe ech, or of thepress;... « Kon gres ne }e do ne ti ni ka kav za kon o ozva ni ~e nju ne -ke re li gi je ni ti o za bra ni nje nog is po ve da nja ili o ogra ni ~a va njuslo bo de go vo ra ili {tam pe…«

46 Kao {to }e mo vi de ti u sle de }em po gla vlju, u to me je uslov zamo gu} nost te o ri je ide o lo gi je.

47 Do sad smo ne ula ze }i mno go u raz li ke pi sa li o »raz u me va nju« i»in ter pre ta ci ji«; od sa da }e mo iz raz »in ter pre ta ci ja« ko ri sti ti uteh ni~ kom smi slu ko ji sva ka ko tre ba ta~ ni je od re di ti; po tru di }use da od re |e nje po sta ne vi dlji vo iz na ~i na raz ma tra nja pro ble ma.Za sad ne ma mo mo gu} no sti da bu de mo od re |e ni ji.

48 Je zi~ ki ~i stu nac bi mo gao da na po me ne da je is prav ni pred log utom slu ~a ju »pre ma«, a ne »za«; ali pret po sta vi mo da go vo ri moko lo kvi jal nim go vor nim je zi kom, na slo ve na~ kom ili na en gle -skom, na ko jem bi se ko ri stio pred log »for«.

49 Paul H. Gri ce, »Lo gic and Con ver sa tion« /Lo gi ka i kon ver za ci -ja/ (1975), u: The Philosophy of Lan gu a ge /Fi lo zo fi ja jzi ka/, ur.A.P. Mar ti nich, Oxford UP, New York-Oxford, 1985; »Ut te -rer’s Me a ning and In ten tion« /Go vor ni ko vo zna ~e nje i in ten -ca/, (1969), idem.


50 »Po peo sam se na vrh za ma {}e nog dr ve ta.« - »Greasy po le« jeukra {e no dr vo ko ji se po sta vlja o pra zni ci ma i na nje ga se se o skimla di }i pe nju da bi po ka za li svo ju fi zi~ ku sna gu; da pod vig ne bibio su vi {e lak, dr vo se pre ma ̀ e ma {}u. Is kaz John Se ar le na vo dikao pri mer me ta fo ri~ nog iz ra ̀ a va nja (»Me tap hor« /Me ta fo ra/, uExpression and Me a ning. Stu di es in the Theory of Spe ech Acts /Iz razi zna ~e nje. Stu di je iz te o ri je go vor nog ak ta/, Cam brid ge UP,Lon don itd, dru go iz da nje 1981.)

51 Je dan od me ta fo ri~ nih is ka za ko je na vo di Se ar le (op. cit. je i ovaj:»Sally is a block of ice« - »Sa li je ko mad le da«; ~la nak je pr vi putiza {ao 1979. go di ne i is kaz je u to vre me bio ko li ko to li ko ne u -tra lan (ma da mo ̀ da ne ba{ uku san) pri mer me ta fo ri~ nog iz ra ̀ a -va nja; da nas je i po li ti~ ki ne ko rek tan. U da na {njoj ide o lo {kojkon junk tu ri ne mo ̀ e se pre vi de ti sek su al no {o vi ni sti~ ki pri zvukko ji uno si deo ve ro va nja u po za di ni kod Se ar lo vog pri me ra. Uto mo ̀ e mo da se uve ri mo ako pre o kre ne mo stvar: ako bi smo zamu {kar ca re kli da je »hla dan kao {pri cer«, bi la bi to po hva la nje -go ve hlad no krv no sti.

52 Vir gi li je, osma eklo ga, stih 2. U pre vo du Fra na Bra da ~a: »medpe tjem str me le so kra ve«.

53 »…slu {a ju }i pe smu za sta {e kra ve, ~ak je i ri se oma |i ja la pe sma, a pla nin ski po to ciza u sta vi {e svo je br za ke, pre sta {e da te ku.«

Vir gi li je, Bu ko li ka i Ge or gi ka, pre vod na slo ve na~ ki dr Fran Bra -da~, Ob zor ja, Ma ri bor, 1964, str. 52. - U ori gi na lu smo klju~ nere ~i pod vu kli; pe snik in je ve {to po sta vio na kraj sti ha.

54 Du mar sa is je u po gla vlju »O adap ti ra nom zna ~e nju« /»Du sensadap te«/ pri ku pio niz »od lo ma ka sve tov nih pi sa ca, ko ji su ta ko -re }i pre {li u po slo vi ce ma da im se obi~ no pri pi su je po gre {ansmi sao, a ne smi sao ko ji ima ju kod au to ra oda kle su uze ti«. Du -mar sa is je pri me tio upra vo po ja vu o ko joj ras pra vlja mo: da istere ~e ni ce u raz li ~i tim go vor nim si tu a ci ja ma, za sno va ne na ra znimve ro va nji ma u po za di ni, mo gu da do bi ju raz li ~i ta zna ~e nja. Naj -u pe ~a tlji vi ji pri mer ve ro vat no je stih iz Te ren ci ja (He a u ton ti mo -ru me nos I, 1, 25) ko ji je Karl Marx ne ka da oda brao za svoj `i vot -ni mo to: Ho mo sum, hu ma ni ni hil a me ali e num pu to. Obi~ no se


ci ti ra, pi {e Du mar sa is, ka da se è li na }i oprav da nje za ne ki gre -{ni po stu pak, u smi slu: »ô vek sam, ni {ta ljud sko ni je mi stra -no.« Te ren ci je je, me |u tim, ka ko upo zo ra va Du mar sa is, re ~e ni -cu upo tre bio u druk ~i jem smi slu. Fi lo zof ko ji se ras tu ̀ io nadsud bi nom svog su se da, ovim re ~i ma je od ba cio pri go vor {to seme {a u tu |e po slo ve. »ô vek sam«, pa ra fra zi ra Du mar sa is, »i za -to mi ni je tu |e ni {ta {to po ga |a dru ge lju de.« - Du mar sa is za -klju ~u je ras pra vu ti me {to uvo di raz li ku iz me |u »na vo |e nja od -lom ka kao au to ri te ta ko ji ne {to do ka zu je« i na vo |e nja »po zna tihre ~i ko ji ma da je mo no vo zna ~e nje, ono ko je od go va ra pred me -tu o ko jem è li mo da go vo ri mo«; u pr vom slu ~a ju tre ba sa ~u va tiau to rov smi sao, dok je dru go »pa ro di ja, ne ka kva igra re ~i ko ja je~e sto do pu sti va«. Ovim je uveo di stink ci ju ko ja }e u une ko li kostro ̀ em i raz vi je ni jem ob li ku ka sni je bi ti vr lo zna ~aj na i u ovojte o ri ji. (Du mar sa is /Ce sar Che snau, si e ur du Mar sa is/, Des tro pesou des différents sens /O tro pi ma ili o raz li ~i tim zna ~e nji ma/(1730), Flam ma rion, Pa ris, 1988, str. 212 i ss)

55 De fi ni {e ih ova ko: »Me {o vi ti tro pi ko je na zi va mo si lep se je sutro pi ka da istu re~ uzi ma mo isto vre me no u dva raz li ~i ta zna ~e nja; jed -no je pr vo bit no zna ~e nje ili bar zna ~e nje ko je va ̀ i kao pr vo bit no, ali usva kom slu ~a ju to je bar sop stve no zna ~e nje; dru go je fi gu ra tiv nozna ~e nje ili bar zna ~e nje ko je va ̀ i za fi gu ra tiv no, ia ko ni je uvek ta kvo;to se de {a va po mo }u me to ni mi je, si nek do he ili me ta fo re.« (Pi er reFon ta i ner, Les fi gu res du di sco urs /Go vor ne fi gu re/ (1821. do1827.), Flam ma rion, Pa ris, 1977., str. 105)

56 »U vi {e pla me na go rim no {to sam va tri za pa lio.«57 Ra ci ne se po sta rao za klju~; ceo od lo mak na i me gla si:

Je so uf fre to us les maux que j,ai fa it de vant Tro ie.Va in cu, chargé de fers, de re grets con sumé,Brûlé de plus de feux que je n,en al lu mai.

58 U ana li zi Pre {er no vog pe sni~ kog je zi ka, ve} smo ne ko li ko pu tapo ka za li (cf. Me se ~e vo zla to); po sled nji put u klu bu Youth Han di -cap ped De pri vi le ged, 3. 12. 1996. (na pri me ru so ne ta Ko mur je sre -~e dar bi la klo fu ta - »Ko me je {a mar bio dar sre }e«).

59 Onih ko ji pi {u do slov ne, ogo lje ne i jed no stav ne is ka ze: Gal lia estom nis di vi sa in par tes tres. Ta ko go vo re ge ne ra li. Ce zar ima olak -


{a va ju }u okol nost da je na pi sao i tekst o ana lo gi ji. Ali ote ̀ a va ju -}a okol nost za evrop sku tra di ci ju je {to se taj spis iz gu bio.

60 Li o nel Tril ling, Sincerity and Authenticity /Iskre nost i au ten ti~ -nost/, Harv ard University Press, Cam brid ge, Mass., - Lon don,1972. (Srp sko hr vat ski pre vod Bran ka Vu ~i ~e vi }a, Sa zve ̀ |a, No -lit, Be o grad, 1990.)

61 Char les Taylor, »The po li tics of re cog ni tion« /Po li ti ka pri zna va -nja/, u: Mul ti cul tu ra lism and the Po li tics of Re cog ni tion /Mul ti kul -tu ra li zam i po li ti ka pri zna va nja/, ur. Amy Gut man, Prin ce tonUniversity Press, Prin ce ton, 1992.

62 Jacques La can, Le se mi na i re XI. Les quatre con cepts fondamentaux dela psychanalyse, 1964, Se uil, Pa ris, 1973. U pre vo du na slo ve na~ -ki: [tir je te melj ni kon cep ti psi ho a na li ze, CZ, Lju blja na, 1980. Po -seb no gla va XVIII i sl.

63 La ca nov opis sa she mom cf. na str. 244, op. cit.; slov. pre vod str.359.

64 Gru pa za de ba te u an tro po lo {koj te o ri ji (Gro up for De ba tes inAn thro po lo gi cal Theory) u Man che ste ru or ga ni zo va la je 1989.god. ras pra vu o te zi »Kon cept dru {tva je te o rij ski za sta reo«.Marilyn Strat hern je bi la pr vi re fe rent ko ja je iz no si la ar gu men -te u ko rist ove te ze. Je dan od nje nih glav nih ar gu me na ta je bioda »kon cept dru {tva« te o rij ski po stu pak za tva ra u kru tu i ne sa -vla di vu su prot nost iz me |u »dru {tva« i »po je din ca« do vo de }i ti -me te o ri ju u }or so kak. Ta de ba ta je od svih sli~ nih de ba ta, ko jese or ga ni zu ju sva ke go di ne, naj vi {e po de li la u~e sni ke. U ko na~ -nom gla sa nju ko je isti na ima iro ni ~an ka rak ter, za te zu je gla sa -lo 45 u~e sni ka, pro tiv 40, a 10 se uz dr ̀ a lo. Broj uz dr ̀ a nih gla -so va bio je naj ve }i u vre me iz me |u 1988. (ka da su de ba te po ~e -le) i 1993. (po sled nja odr ̀ a na de ba ta). Od nos »za« i »pro tiv« bioje naj te {nji, a broj u~e sni ka u tom raz do blju bio je naj ve }i. - Za -ni mlji vo je, me |u tim, da ni ko od u~e sni ka ni je za stu pao stav da»dru {tvo« uop {te ni je te o rij ski kon cept - {to bi bi lo ele men tar noati se rov sko sta no vi {te (Alt hus ser ve} u Li re le Ca pi tal /Ka ko ~i -ta ti Ka pi tal/, Ma spe ro, Pa ris, 1965; kri ti~ ko iz da nje: PUF, Pa ris,1996., pi {e o »u~in ku dru {tva«). Cf.: Key De ba tes in Anthropology/Klju~ ne de ba te u an tro po lo gi ji/, ur. Tim In gold, Ro u tled ge,Lon don - New York, 1996, 1998.


65 Stav ko ji je Freud 1911. go di ne uneo u dru go iz da nje tek sta »Osno vi ma« iz 1901. (Stan dard Edi tion V, str. 667).

66 Stan dard Edi tion V, str. 491.67 Sig mund Freud, Tra um de u tung /Tu ma ~e nje sno va/, 1900, gla va

VI, deo I; u ob zir tre ba uze ti i gla vu VII iz tek sta »O sno vi ma«(1901).

68 Na en gle ski su je naj pre pre ve li secondary re vi sion: pre vod je do -du {e jed no stran, ali upra vo za to iz ri ~i to upo zo ra va na zna ~aj nudi men zi ju ove ob ra de, na i me to da mi sli sno va »re vi di ra«. Sa dase i u en gle skom je zi ku sve ~e {}e ko ri sti do slov ni ji pre vod ko jije pri klad ni ji: secondary ela bo ra tion.

69 Stan dard Edi tion V, str 490. He i ne o vi sti ho vi gla se:Mit se i nen Nac htmu et zen und Schla froc kfet zenStopft er die Lu ec ken des Weltnebaus.

Die He im ke hr, LVI IIFreud od lo mak na vo di i u 53. pre da va nju No vog ni za pre da va njaza uvod u psi ho a na li zu (1933).

70 Stan dard Edi tion XII, str 274-275.71 Sig mund Freud, »Psi ho a na li za«; en ci klo pe dij ski ~la nak za

Handworterbuch der Sexualwissenschaft /Pri ru~ ni re~ nik sek so lo gi je/(ur. M. Mar cu se, 1923.); Stan dard Edi tion XVIII, str. 241.

72 Fre u do vo ko le ba nje mo ̀ e mo da ilu stru je mo ako su o ~i ma ovadva od lom ka: »Da li da pret po sta vi mo da pr va in stan ca fak to rako ji kon stru i {u sno ve, - te ̀ nja ka zgu {nja va nju, nu ̀ nost da se za -o bi |e cen zu ra, zah te vi pre zen ta ci je psi hi~ kim sred stvi ma ko jesno vi ima ju na ras po la ga nju - sa sta vlja pri vre me nu sa dr ̀ i nu sno -va... a taj sa dr ̀ aj se po tom pre ra di ta ko da se {to vi {e sla ̀ e sa zah -te vi ma ne ke dru ge in stan ce? To je vr lo ma lo ve ro vat no. Na pro -tiv, tre ba da ka ̀ e mo da su ve} od sa mog po ~et ka zah te vi togdru gog ~i ni o ca je dan od uslo va ko je sno vi mo ra ju da za do vo ljei da taj uslov... ve} isto vre me no s dru gi ma in duk tiv no i se lek tiv -no de lu je na za li hu gra di va u sne va~ kim mi sli ma . « (Tu ma ~e njesno va, Stan dard Edi tion V, str. 499.) - »Ovim pod ru~ jem sne va~ -ke ope ra ci je ne }u se is crp no ba vi ti, za to }u sa mo da na po me nemda }e mo nje nu pri ro du naj lak {e da za mi sli mo ako pret po sta vi mo- ia ko ova pret po stav ka naj ve ro vat ni je ne od go va ra ~i nje ni ca ma


- da se po kre }e tek PO [TO je sa dr ̀ i na sno va ve} ob ra |e na«. (»Osno vi ma«, Stan dard Edi tion V, str. 666; pod vu ~e no i ve li kim slo -vi ma ve} u ori gi na lu.)

73 Stan dard Edi tion V, str. 666; cf. i »...sno vi za ko je bi smo mo gli daka ̀ e mo da su jed nom ve} bi li in ter pre ti ra ni, pre ne go {to se to -ga po du hva ti la bud na in ter pre ta ci ja.« Idem, str. 490.

74 Idem, str 490 i 660.75 Idem, str. 666, (kur ziv na{).76 Ovu te o ri ju sam stvar no po sta vio u: »Ideology and fantasy«, u:

The Alt hus se rian Legacy, ur. Ann Ka plan i Mic hael Sprin ker, Ver -so, Lon don-New York, 1995. Na kra ju tek sta sam, po {te no, na -veo }or so ka ke u ko je nas do vo di ova te o ri ja.

77 [to se ti ~e kon cep ta ide o lo gi je ko ji je pred met ove ras pra ve,upo zo ri }u sa mo na dve form u la ci je ko je su sa svim zgod no uhva -ti le pro blem tog kon cep ta: »To je sa mo ilu zi ja, ali nu ̀ na ilu zi -ja.« (Karl Marx u Grun dris se...) »Ako `e li mo da na od go va ra ju }ina ~in raz u me mo dru {tve nu ~i nje ni cu, mo ra mo da je poj mi moto tal no, to jest od spo lja kao stvar, ali kao stvar ~i ji neo dvo ji visa stav ni deo je su bjek ti vi (sve sni ili ne sve sni) do jam ko ji bi smoo njoj ima li ako bi smo... ovu ~i nje ni cu do ̀ i vlja va li kao na ti vi -sti... « (Cla u de Lévi-Stra uss, »Uvod u de lo Mar ce la Ma us sa«).

78 Ipak }u na br zi nu ski ci ra ti od go vor ko ji }u u na stav ku op {ir ni jeraz vi ti. Mo ̀ e se po la zi ti od tri ka rak te ri sti ke fan ta zi je: od to ga dapri pa da ka ko sne va~ kim mi sli ma ta ko i fa sa di sna, da je dvo stru -ko upi sa na; od to ga da je sa ma po se bi »be smi slen« (ili, ta~ ni je:»pred-smi slen« niz ozna ~i te lja; i od to ga da je fan ta zi ja ve} sa ma»fa sa da«, da ni je stvar na uspo me na na tra u ma ti~ nu sce nu ve}ekran ko ji u psi hi zmu toj uspo me ni »za tva ra put« (cf. pi smo Fli -es su, 2.5. 18897.; ta ko |e Tu ma ~e nje sno va, Stan dard Edi tion V, str.490). In ter pe la cij ski u~i nak u tom slu ~a ju pro iz la zi iz isto vre me -ne ar ti ku la ci je: in di vi du al ne fan ta zi je kao za le |e nog pred-smi -sle nog« (i za smi sao spo sob nog) ni za ozna ~i tlja; ta~ ke su bjek ti va -ci je u (»dru {tve nom«) sim bo li~ nom, de fi ni sa ne u nje nom form a -li zmu (tj. na rav ni ma te ri jal ne eg zi sten ci je ide o lo gi je); i od lom ka izve ro va nja u po za di ni ko ji je spo so ban pri ba vi ti in ter pre ta ci ju in -di vi du al ne fan ta zi je i ko ji ti me po pu nja va manj ka vost (»dru {tve -


nog«) re gi stra sim bo la. - Ka rak te ri sti ke fan ta zi je u toj ar ti ku la ci jide lu ju ova ko: ka ko fan ta zi ja ni je ne po sred no idi o sin krat ska in -di vi du al na »uspo me na«, in di vi duu ne za tva ra u nje nu idi o sin -krat sku isto ri ju; iz istog raz lo ga sa mo je form al na struk tu ra ko jaje spo sob na ge ne ri sa ti smi sao, ia ko je ne po sred no »bez smi sla«;za to je spo sob na »da bu de in ter pre ti ra na« - upra vo pre ma od -lom ku iz ve ro va nja u po za di ni ko ji se pro iz ve de u pro ce su ko -mu ni ka ci je; ka ko je fan ta zi ja dvo stru ko upi sa na, mo ̀ e da de lu jekao »spo na« na pre la zu, na ras kr sni ci iz me |u ne sve snog i sve snogna na {oj she mi.

79 Na slov na pr voj stra ni li sta De lo, 30. 4. 1987. Tekst go vo ri o od -lu ci da se Kur tu Waldheimu za bra ni ula zak u SAD, ko ju suame ri~ ke vla sti do ne le zbog osno va ne sum nje da je KurtWaldheim, u vre me za bra ne pred sed nik Sa ve zne re pu bli ke Au -stri je, kao ofi cir ne ma~ ke voj ske u Dru gom svet skom ra tu to -kom svo je slu ̀ be na Bal ka nu po ~i nio rat ne zlo ~i ne.

80 Sig mund Freud, Massenpsychologie und Ich-Analyse (Psi ho lo gi jama se i ana li za ja), (1921.), slov. prev. u: S. Freud i dru gi, Psi ho -a na li za in kul tu ra, ur. R. Mo~ nik i S. @i`ek, DZS, Lju blja na,1981, str. 40.

81 U ori gi na lu: »Lo ok, I}m not go ing to pick on an in va lid.« Ove re ~ije iz go vo rio Ro nald Re a gan za vre me pred iz bor ne kam pa njepro tiv de mo ka te Du ka ki sa. Ta da se sa zna lo da je Du ka kis u pro -{lo sti bio na psi hi ja trij skom le ~e nju. Re a ga no ve re ~i su do {le ujav nost ia ko je nje gov iz bor ni {tab po ku {ao da ih za ta {ka.

82 U ana li zi ovih u~i na ka tre ba bi ti opre zan, oslo ni ti se mo ̀ e sa mona kon kret nu ana li zu kon kret nih okol no sti. Za vre me jed ne odras pra va o za kon skom re gu li sa nju use lja va nja u Fran cu sku, ta da -{nji pred sed nik fran cu ske vla de Mic hel Ro card je iz ja vio: »LaFran ce ne pe ut pas ac cu e il lir to u te la misère du mon de. (Fran cu ska nemo ̀ e da pri mi sav jad i be du ovo ga sve ta.) « Na rav no, uhva ti lisu ga za re~, pa se is pra vio do dav {i: »...ma is el le do it en pren dre sapart. (...ali mo ra da pre u zme svoj deo.) « Ia ko do da tak sa mo eks -pli ci ra mi sao ko ju za pra vo ve} sa dr ̀ i pr vo bit na form u la ci ja, ovadru ga va ri jan ta se sma tra la »pri hva tlji vom«.


Rastko Mo~nik3 teorije© Rastko Mo~nik

Izdava~Centar za savremenu umetnost-BeogradSarajevska 3/VI, 11000 BeogradTel/fax: Æ011∞ 361 35 84E-mail:cca≠dijafragma.comwww.dijafragma.com

Izdava~ki savet CSUBBranislav Dimitrijevi}, Svebor Mid`i}, Dejan Sretenovi} (predsednik), Branimir Stojanovi}

Urednik izdava~kog programaSvebor Mid`i}

Urednik edicije »Vesela nauka«Branimir Stojanovi}

PrevodBranka Dimitrijevi}

Lektura i korekturaBranko Vu~i}evi}Radonja Leposavi}Dejan Sretenovi}

Design&Layout: Borut Vild

Prepress: ’ARTiJA

Tira`: 500

[tampaAkademija, Beograd, 2003

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

316.75141.7316.334.3321.01323.1172.1316.37

MO^NIK, RastkoÆTri teorije∞3 teorije: institucija, nacija, dr`ava / Rastko Mo~nik; prevela Branka

Dimitrijevi}. – Beograd: Centar za savremenu umetnost: [kola za istorijui teoriju umetnosti, 2003 (Beograd: Akademija). 217 str.; 21 cm. –(Edicija Vesela nauka)

Tira` 500. – Napomene uz svako poglavlje.

ISBN 86–84273–01–X

a) Ideologija b) Nacijac) Li~nost – Dru{tvod) Politi~ke institucijeCOBISS.SR–ID 109419276

mocnik - 3 teorije - institucija, drzava, nacija

Documents