modeli i razumevanje druŠtvenih fenomena

Modeli I RAZUMEVANJE DRUŠTVENIH FENOMENA

20.11. 2013.

Zašto ova tema?Upotreba modela dominira velikim delomdruštvene nauke – lingua franca nauke.

U svetu je upotreba modela u eksplanatorne i prognostičke svrhe porasla dramatično od 80-ih, ali razumevanje uloga i funkcija modela naše istraživačke zajednice nije pratio taj trend.

Mi imamo očigledni neki svoj MODEL!!!

Model thinking

Zašto ova tema?

Model thinking

Šta su modeli?

Koherentan skup najbitnijih činioca društvenih pojava, koji kreativnim misaonim postupkom stvaraju mehanizam, koji nam pomaže da efikasnije razumemo, objašnjavamo i predviđamo.

Model thinking

Analogija ?!Modeli = Mape

Nisu realnost ali je predstavljaju; Oni su objekati - sredstva (fizička i mentalna); Oni su parcijalni – reprezentuju samo deo stvarnosti; Reprezentuju one delove stvarnosti koji su supstantivni i bez kojih se realnost ne bi mogla razumeti.

Model thinking

Zašto modeli?Maltusov eksponencijalni populacion model.Po njemu, stanovništvo se razmnožava brže

nego što raste proizvodnja hrane.

Uzlazni hod razmnožavanja čovečanstva ide

sledom geometrijske progresije (1, 2, 4, 8,

16, 32,...), a proizvodnja hrane linijom

aritmetičke progresije (1, 2, 3, 4, 5, 6,...).

Model thinking

Zašto modeli? Broj stanovnika raste brže nego količina resursa.

Posle određenog broja godina resursa će biti manje, a

stanovnika koji će ih koristiti više = oskudice.

Ovo stanje će se vremenom pogoršavati.

Mislioci tog vremena su došli do zaključka da je jedini

način da se izbegne ili odloži katastrofa smanjenjem priraštaja.

Model thinking

Zašto modeli? Maltusov model ima bitan nedostatak: nijedna realna

sredina ne može da održava na sebi neograničeno veliki

broj ljudi.

Maltusov eksponencijalni populacioni model nije realan, jer

ograničeni resursi (hrana,voda, vazduh) usporavaju rast

populacije. Populacija teži ka graničnom zasićenju. Drugi nedostatak je taj što linearne brzine rađanja i umiranja

nisu konstantne kao u pretpostavci Maltusovog modela

Model thinking

Vrste modela

Deskriptivni – eksplanatorni – prognostički;

Induktivni – deduktivni;

Linearni - nelinerani

Teorijski – matematički.

Model thinking

Linearni modeli Najednostavniji za razumevanje;

Matematička logika.

Model thinking

Linearni modeli Prodajete kuću m2

=1000 $

Cena se menja sa kvadraturom, preko 100m2 cena opada.

Model thinking

Model thinking

Model thinking

A person's height as a function of her age.

The height of a building as a function of the number of floors.

Which of the following are NOT linear?

Modeli zanimanja

Model thinking

Modeli preferencija - Diverse preference

Do not do unto others as you would they should do unto you. Their tastes may not

be the same.George Bernard Shaw

Neki ljudi vole burgere.

Neki vole italijansku hranu. Neki su vegeterijanci.

Model thinking

Diverse preferenceFundamentalne Instrumentalne

Odnose se na željene ishode Odnose se na sredstva za ostvarenje poželjnih ishoda

Grejpfrut, zdrava kolena, niži porezi

Dijeta, redovne vežbe, javne politike

Model thinking

• Ljudi koji imaju različite fundamentalne preferencije verovatno će težiti različitim vrednostima, iako mogu imati iste instrumentalne preferencije.(miting i kontramiting 90ih) • Ljudi koji imaju iste fundamentalne preferencije a različite instrumentalne, dele zajedničke vrednosti ali se ne slažu sa načinom realizacije. • U prvom slučaju razlika može praviti problem, u drugom može biti i korisna.

Spatial preference

Model thinking

Model thinking

Model thinking

Temperature of coffee

Size of a couch for the living room

Level of spice in Thai food

Single-peak model of preferences

Model thinking

Eksplanatorni modeli Eksplanatorni modeli objašanjavaju zašto se određeni fenomeni dešavaju odnosno koji su njihovi mehanizmi.

Eksplanatorni modeli ne pretenduju da budu apsolutno tačni, već predstavljaju jedno od mogućih rešenje slagalice društvenog fenomena.

Model thinking

Threshold models of collective behavior

Ovaj model je primenljiv u situacijama u kojima akteri imaju dve alternative, a dobici i troškovi zavise od toga koliki broj ljudi izabere koju alternativu. Glavni koncept je “prag” ili broj ljudi koji je neophodan da odabere jednu alternativu pre nego što određeni akter donese svoju odluku koju alternativu da izabere. Individua sama procenjuje da li je prag prevaziđen i da li se ostvaruju pretpostavke da dobici budu veći od gubitaka.

Model thinking


Poznajući preferencije, norme, motive i verovanja individue možemo utvrditi kako će se one ponašati? Međutim, to nije uvek slučaj. Razlog za konciprianje ovog modela upravo leži u činjenici da postoje grupe sa identičnim preferencijama a čije je ponašanje drugačije.

Model thinking


Ukoliko članovi „grupe“ naprave istu bihevioralnu odluku - da učestvuju u protestima u Taksimu – onda, oni zaključuju, imaju ista uverenja i stavove povodom ovog pitanja. Međutim, oni nam ne daju odgovor zbog čega se, sa instrumentalne strane, oni odlučuju da protestuju. Da li to znači da svi oni koji nisu izašli da protestuju nemaju isti stav (fundamentalnu pref.) povodom ovog pitanja?!

Model thinking


Ovaj model se odnosi na agregaciju individualnih preferencija, a ne na to kako su ljudi do njih došli. On manipuliše sa situacijama u kojima postoje binarne odluke (pridružiti se protestima ili ne, ogovarati ili ne, aplaudirati ili ne). Individue se posmatraju kao racionalne.

Model thinking


Osnovno polazište se oslanja na benefite koje individua ima a koji zavise od broja ljudi koji su već doneli određenu odluku. Individualne razlike a ne sličnosti su u centru ovog modela. Različite individue mogu imati fundamentalne preferencije i motive da učestvuju u protestu ali se mogu razlikovati u tome koliki stepen bezbednosti oni smatraju neophodnim pre nego što izađu na ulicu.

Model thinking


Model thinking


Različite individue mogu zahtevati različiti stepen bezbednosti pre nego što izađu na protest ali i različite benefite od priključenja protestima. Ključni koncept za razumevanje ove varijacije jeste „PRAG - THRESHOLD“ U ovom slučaju, individuin prag za učestvovanje u protestu predstavlja broj ljudi koji on želi da vidi na trgovima pre nego što rizikuje i izađe i on. Setite se 90-ih i protesta.

Model thinking


Kako “radi” ovaj model? Radikalne osobe imaju veoma nizak prag. Vrlo često imaju prag 0% i to su upravo oni koji su spremni da izađu prvi i sami protestuju.

Model thinking


Konzervativnijim ljudima je, pak, potreban veći prag tj. veći broj ljudi koji su već odlučili da protestuju.

Model thinking


100 demonstranta 1 = 0% ; 2 = 1%; 3=2%; 4-3%; - 100 0% su oni koji prvi razbiju prozor; 1% su oni koji razbiju za njim drugi... Ekvilibrijum je 100.

Model thinking


Zamislite situaciju da nema nikog sa 0% ???

Model thinking


Jedan sa 0%:

1 0% „Delikvent razbio prozor“ 10000% „Veliki broj građana učestvuje protestima“

Model thinking


KO UČESTVUJE a ne samo koliko njih učestvuje? 90-ih godina su se ljudi okretali nacionalizmu jer su videli da su se mnogi „obrazovani ljudi“ već okrenuli.

Model thinking


Eksperimentatori su šimpanzu naučili da pomoću nekoliko usvojenih radnji dolazi do banana iz automata. Zatim su taj automat uneli u grupu kojoj je pripadao. Ipak šimpanaze, iako poznate po imitatorskom ponašanju, odlučile su da mu oduzmu banane koje je on dobijao neizražavajući želju da nauče i usvoje njegova znanja . Eksperimentatori, koji su znali da ovaj šimpanaza zauzima niski rang u grupi, uzeli su zatim šimpanzu koji je imao visoki rang i koji je bio poštovan. Kada su sa njim ponovili eksperiment rezultat je bio takav da su sve šimpanze, ugledajući se na njega, počele da rade isto. Šimpanze su dakle „učile ili imitirale samo one drugove koji stoje gore, a ne one koji stoje dolje“ (Supek, 1992:13).

Model thinking


Model thinking


Primena ovog modela u drugim slučajevima: Kada čekate na predavanju da se neko prvi javi da postavi pitanje? Kada prelazite ulicu ne pogledavši da li je zeleno? Kada procenjujete da li da idete na koncert grupe koje niste fan. Istraživano: širenje inovacija; glasina; štrajkova; glasanje; napuštanje „performansa“; migracije!!!

Model thinking

Tipping point model „Katrina was tipping poitn for Bush’s reputation“ „Dramatičan moment koji može sve promeniti odjednom“ Voda ima svoju tačku ključanja i pretvaranje u led. Društveni fenomeni imaju svoje tačke preokreta.

Model thinking

Tipping point model

Cena nekretnina u SAD linearno je rasla od 1963. do 2007. A onda ???

Model thinking

Tipping point model Daunov sindrom – rizik se dramatično

povećava oko 40 godine.

Model thinking

Model thinking

Model thinking

“ALL MODELS ARE WRONG BUT SOME ARE USEFUL”

George E. P. Box

Model thinking

Model thinking

Nikolas Nasim Taleb, Crni Labud.

Mark Granovetter, Treshold Models of Collective Behavior.

Scott E. Page and Elizabeth Suhay, A Decision Making Guide to the Michigan Civil Rights Initiative.

Scott E. Page, Complex Adaptive Systems: An Introduction to Computiational Models of Social Life.

Joshua M. Epstein, Why Model?

modeli i razumevanje druŠtvenih fenomena

Documents