1

UNIVERZITET "SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I

MEUNARODNU SARADNJU

SMER

POSLOVNI SISTEMI U TURIZMU I HOTELIJERSTVU

TEMA

SPORTSKI DOGAAJI KAO FAKTORI RAZVOJA SPECIFINIH VIDOVA TURIZMA

MENTOR: STUDENT: Prof. dr. Verka Jovanovi Aleksandar Gvozdi

Br. Indeksa M 9285/08

BEOGRAD

2011

2

SADRAJ

1. Uvod ...3

2. Savremena kretanja na turistikom tritu i tendencija razvoja

turistikog trita ......................................................................................5

2.1 Najvanije karakteristike turistikog kretanja u 2008 oj godini.......................9

2.2 Stanje u 2009-toj godini i svetska ekonomska kriza............................................12

2.3 Stanje u 2010-toj godini......................................................................................16

2.4 Perspektive razvoja turizma u Svetu....................................................................17

3. Tematski turizam...............................................................................................20

3.1 Vrste tematskog turizma......................................................................................22

3.2 Sportski turizam...................................................................................................29

4. Veliki sportski dogaaji kao turistika atrakcija...............................................33

4.1 Olimpijske igre....................................................................................................35

4.1.1 Istorijat i savremeni olimpizam..............................................................................41

4.1.2 Uticaj na turistiki bilans zemlje domaina...........................................................45

4.2 Univerzijada.............................................................................................................51

4.2.1 Istorijat i savremeni tokovi univerzitetskog sporta.................................................54

4.2.2 Uticaj Univerzijade na razvoj turizma sa primerom Beograda.............................57

4.3 Svetska i kontinentalna prvenstva najatraktivnijih sportova.....................................59

5. Mali sportski dogaaji kao faktori razvoja turizma...................................................62

6. Harmonija i konflikt u odnosu sporta i turizma........................................................64

7. Benefiti sportskih dogaaja nakon njihovog zavretka.............................................65

8. Perspektive daljeg razvoja sportskog turizma............................................................68

9. Zakljuak ....................................................................................................................70

10. Literatura .................................................................................................................72

11. Prilozi........................................................................................................................75

3

1. UVOD

U doba velike svetske ekonomske krize i pomame za sticanjem kapitala trae se novi

naini koji mogu doprineti ekonomskom jaanju i stabilnosti trita i drave. Obzirom

da je turizam jedan od glavnih pokretaa ekonomskih tokova dananjice, logino je da

se tu trae nove perspective razvoja. S toga je uraeno i ovo istraivanje koje povezuje

dve ekonomski jake grane koje mogu u kombinaciji doneti pristojan benefit. Te grane

su turizam i sport, dobro skopani u velikim i malim sportskim manifestacijama.

Predmet istraivanja su uticaji koje veliki i mali sportski dogaaji imaju na razvoj

turizma zemlje domaina sportske manifestacije, i u kojoj meri se kroz ekonomske,

infrastrukturne, marketinke i druge benefite ogleda pozitivan i eventualno negativan

uticaj sportskih deavanja i sam sportski turizam na turistiku destinaciju. U radu

postoji i osvrt na stanje turistikog poslovnog sveta za vreme svetske ekonomske krize i

nakon nje radi komparacije i pokazatelja uticaja vidova sportskog turizma, kao nove

forme tematskog turizma, koja je sve ineresantnija za zahtevnog savremenog turistu.

Cilj rada jeste utvrivanje naina i stepena uticaja sportskih manifestacija na razvoj

turizma i ekonomije zemalja organizatora. Takoe, cilj rada je da se pokau naini na

koje sportski turizam donosi pozitivnu afirmaciju nekih lokacija kao turistike

destinacije i nakon zavrene sportske manifestacije.

U radu su koriene sledee nauno- istraivake metode:

Metod statistike obrade podataka kojom su prikupljeni podatci analizirani, to kao

krajnji cilj ima donoenje zakljuka i sudova o postojeem stanju. Izvori podataka su

razliiti nauni i statistiki radovi istaknutih autora iz srodnih oblasti koje se bave

datom problematikom i podatci sa kojima raspolau razliite institucije.

Deduktivna metoda je koriena u optem pristupu definicijama i znanjima da bi se iz

njih izdvojili bitni faktori koji odreuju pojavu sportskog turizma kao znaajnog vida

savremenog turizma.

4

Metod komparacije obuhvata uporeivanje analiziranih prikupljenih podataka iz

razliitih oblasti, sa podatcima koji bi mogli biti modifikovani nakon implementacije

odreenih predloga. Poreenje podataka ima vaan cilj jer se polazi od predpostavke

da su osnove i mogunosti za razliite pojave iste.

Metod analize polazi od sadanjih efekata ka izuavanju uzroka. Analiziranje

raspoloivih i odabranih podataka je utemeljeno na poveanju koristi za dravu ,

drutvo u celini, prirodno okruenje i na nainima na koje se ti rezultati mogu uporediti.

Sa obzirom da nastanak i postojanje pojedinih pojava, kakve su pojave u turizmu,

nikada nisu uslovljene postojanjem samo jednog uzroka, u obzir a u postupak analize

treba uzeti i mnotvo razliitih uzroka i faktora.

Metod prikaza: prikupljeni, analizirani i obraeni podaci prikazuju se putem teksta,

grafikog i tabelarnog prikaza, slika, skica i ilustracija.

U radu je koriena i metoda istorijskog istraivanja vezana za same sportske

dogaaje.

Glavna hipoteza stratekog pozicioniranja sportskog turizma

U radu se polazi od glavne hipoteze da strategija turistikog razvoja poiva na novim

ponudama koje e zainteresovati novog, aktivnijeg turistu i sa posebnim akcentom na

sportski turizam kao potencijalni novi nain stvaranja novih turistikih destinacija.

Turistiki razvoj kako u Svetu, tako i kod nas, proizvodi dobitke ali i namee trokove

koje je cilj smanjiti i kroz odgovarajuu politiku razvoja, investicija i marketinga.Ovi

negativni trokovi se mogu eliminisati a u velikoj meri poveati dobitci i uposlenost,

kao i dalja afirmacija ne samo kroz sportski turizam ve i kroz druge vidove koji mogu

pratiti velike i male sportske dogaaje. Uporedo, masovni turistiki razvoj prati i

negativna posledica, poput uticaja na sredinu ili zapostavljanje nekih ve postojeih

tradicionalnih vidova turizma.Veliki izbor sportskih aktivnosti, kao i njihova razliitost

donose iroke mogunosti potencijalnim turistikim destinacijama da to iskoriste i

postanu atraktivne novim turistima, iako nemaju nekih drugih turistikih atrakcija.

Takoe se dokazuje da su investicije u turizam isplative obzirom na veliki priliv koji

turisti donose.

5

Sem toga, veliki i mali sportski dogaaji ne doprinose samo svom razvoju ve i nose

iru dobit velikom broju prateih faktora, pa i samoj dravi domainu. Danas, kada Svet

izlazi iz ekonomske krize, trai naine da podigne izvozne i investicione mogunosti,

pri emu je sportski turizam jedna od korisnijih privrednih grana.

2. SAVREMENA KRETANJA NA TURISTIKOM TRITU

I TENDENCIJA RAZVOJA TURISTIKOG TRITA

Turistiko trite postaje dominantno u poreenju sa drugim tritima roba i usluga u

Svetu i obuhvata kako meunarodna tako i domaa kretanja. Jo od pedesetih godina

prolog veka tendencija razvoja turizma kao privredne grane je u usponu. I danas postoji

primetan uspon u novim vidovima turizma koji se iz dana u dan sve vie razvijaju i

evoluiraju pratei potrebe novog, savremenog turiste. Tokom vremena, stalno rastui

broj destinacija je otvorio mogunost za stalan rast investicija u turizam, pretvarajui

moderan turizam u glavni pokreta socio-ekonomskog razvoja kroz stvaranje novih

radnih mesta, preduzetnitva koje prati turistike usluge kao i infrastrukturni

razvoj(tab.1).

DOMAI I

MEUNARODNI

TURIZAM

MEUNARODNI

TURIZAM

BROJ TURISTA 4,5 MILIJARDI 697,6 MILIONA

UKUPNA POTRONJA

TURISTA

3 BILIJARDE USD 477,3 MILIJARDI USD

Tabela 1. Broj turista i njihova ukupna potronja u 2000.-toj godini

Doprinos turizma svetskoj ekonomiji je procenjen na 5 %. Doprinos turizma u

smanjenju broja nezaposlenih je jo i vei i procenjuje se na 6-7% svih svetskih radnih

mesta i to ne samo direktno u turizmu ve i mesta vezanih za podrku turistikoj

industriji.

6

Najbolji nain za merenje uticaja domaeg i meunarodnog turizma na nacionalne

ekonomije je preko TSA* odobrenog od strane komisije za statistiku pri Ujedinjenim

Nacijama. TSA ili Satelitski obraun turizma je ekonomski informacioni sistem pomou

kog se moe meriti uticaj turizma na nacionalnu ekonomiju.

Slika 1. Meunarodni dolasci turista od 1950-2005, izvor UNWTO

Kada govorimo o raspodeli meunarodnog turizma u Svetu, dominantno mesto zauzimaju tri glavna regiona: Evropa, Amerika i Istona Azija sa Pacifikom. Ova tri regiona su 2000.-te godine apsorbovala 92,2% od ukupnog prihoda realizovanog od meunarodnog turizma. Evropski turistiki region zauzima superiorno prvo mesto kada je re o ueu u turistikom prometu i realizovanom prihodu (sl.1). *The 2008Tourism Satellite Account (TSA) RecommendedMethodological Framework.

7

Slika 2. Svetska turistika kretanja, izvor UNWTO

Naravno da turizam nije statina forma koja se ne menja i ne prilagoava vremenu i

potrebama. Dananji turista se u velikoj meri razlikuje od preanjih i danas nije

dovoljno da lep krajolik bude sve to initi turistiku ponudu neke destinacije. S toga

kako se menjaju potrebe turiste tako se menjaju i dopunjuju turistike destinacije.

Naravno, nalaze se naini da se formiraju i neke nove ponude koje stvaraju i nove

destinacije. To je, rekao bih i glavna tendencija savremenog turizma: bogaenje

postojih ponuda novim sadrajima i otkrivanje novih, atraktivnih ponuda koje bi

zadovoljile dinamiku i potrebe modernog turiste.

Danas se turizam definie kao sredstvo individualnog i kolektivnog ispunjenja, faktor

odrivog razvoja, korisnik kulturne batine i korisna delatnost za zemlje i drutva

domaine.

8

Slika 3. Odnos meunarodnih dolazaka sa predvienim dugogodinjim prosekom, izvor

UNWTO

UNWTO predvia da e se u budunosti, usled svega gore navedenog, javiti vea

konkurentnost na turistikom tritu, to e dovesti do manje stope rasta turistikog

prometa(sl.3) Sve zahtevniji potroai e zahtevati stalne inovacije proizvoda, potragu

za novim iskustvima, doivljajima i emocijama, kao i putovanja radi edukacije,

rekreacije i sporta, a ne samo puke zabave i odmora radi. Takvom turisti pogoduju krai

odmori, sa smanjenim trokovima, kako samog odmora tako i u nainu rezervisanja i

dobijanja informacija o destinaciji (putem interneta).

Tendencije razvoja kojim se kree turistiko trite i budui trendovi su sledei :

Kontinuirani rast ponude i tranje.

Poveana diversifikacija destinacija i proizvoda

Znaajne demografske promene (starija populacija,promene u sastavu porodice)

9

poveana migracija stanovnitva

Povean broj individualnih putovanja (samostalno organizovanih)

Nove prilike za budui turizam u "low cost avio kompanijama i Internetu

(fleksibilnost i transparentnost)

Upotreba vikend kua ("2nd homes") u komercijalne svrhe

Zahteve savremenog turiste moraju pratiti trendovi razvoja turistike ponude da bi samo

trite moglo da se odri i dalje doprinosi u velikom nivou, kao i do sad, Svetskoj

ekonomiji.

.

2.1. NAJVANIJE KARAKTERISTIKE

TURISTIKOG KRETANJA U 2008. GODINI

Svedoci smo velikih ekonomskih, socijalnih i zdravstvenih promena koje utiu na

sve sfere privatnog i drutvenog ivota, ukljuujui turizam. Do 2008. godine promet

preko turistikog trita se uglavnom uveavao iz godine u godinu. Od 1950. nije bilo

globalnih ratova niti veih kriza koje bi uticale na svetski turistiki protok. Meutim,

2008. je po mnogo emu specifina, jer se u toj godini desila svetska ekonomska kriza

ije se posledice mogu osetiti i nakon tri godine.

Sama 2008. se ne moe nazvati neuspenom godinom, naprotiv, svetsko turistiko

trite je ostvarilo oko 924 miliona dolazaka. Turisti su za zadovoljenje svojih

turistikih potreba utroili 944 milijarde USD, odnosno 642 milijarde eura. U odnosu na

predhodnu, 2007. godinu, to ini uveanje od 2% turista i poveanje prihoda od 1,7%.

Evropa je u 2008 godini bila najvee turistiko trite sa 489 miliona inostranih

dolazaka (53%), Istona Azija i Pacifik sa 188 miliona dolazaka (20%), te Severna i

Juna Amerika sa 148 miliona dolazaka (16%), Srednji Istok sa 53 miliona turista i 6%

steskog prometa, te Afrika sa 47 miliona i 5% svetskih turista(sl.4).

10

Slika 4. Meunarodna turistika putovanja u 2008-oj godini

Najznaajnije turistike zemlje u svetu po broju posetilaca su bile :

Francuska,panija, SAD, Kina i Italija, Engleska, Nemaka, Urajina, Turska i

Meksiko.A po ostvarenim prihodima od turizma: Amerika, panija, Francuska, Italija,

Kina, Engleska, Nemaka, Australija, Austrija i Turska.

Zemlje sa najveim porastom prometa u 2008.-oj godini su bile :Honduras,

Nikaragva, Panama, Urugvaj, Koreja, Makao (Kina), Indonezija, Indija, Egipat, Liban,

Jordan, Maroko, Turska.

Slika 5. Prevozna sredstva turista u 2008-oj godini

Evropa 488 mn 53%

Azija i Pacifik 184 mn 20%

Amerika 147mn 16%

Bliski Istok 56 mn 6%

Afrika 47mn 5%

Put 42%

Avionom 47%

Vodom 7%

Zeleznica 4%

11

Kada su u pitanja apsolutne vrednosti, svi regioni su imali porast, kad je u pitanju

meunarodni turizam. Meutim realna situacija je tad a je porast u toku 2008. godine

mnogo slabiji nego to je bio 2007. sa izuzetkom srednjeg Istoka koji je imao porast od

ak 17%. Najvei udar usled svetske ekonomske krize je pretrpeo region Evrope, koji je

imao porast od svega 0,3%.

Veliki broj glavnih turistikih destinacija u Evropi je imao i negativan bilans u 2008,

kao to su Holandija (-8%), Francuska (-3%), Velika Britanija (-2%). A Nemaka (2%),

vajcarska(2%) i Austrija(6%) su imale pozitivan rast zbog Evropskog prvenstva u

fudbalu(sl.6).

Slika 6. Meunarodni dolasci od 2006 do 2009

Iako je dolo do velikih promena usled svetske ekonomske krize, nije dolo do

promena kada su u pitanju omiljene destinacije tako da se trend nije promenio.

12

Slika 7. Realizovani prihodi u 2008. godini

2.2 STANJE U 2009-TOJ GODINI I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

Negativan uticaj koji je proizvela svetska ekonomska kriza u 2008-oj godini, se

prenosi i na 2009. godinu. Pored svetske ekonomske krize situaciju je dodatno

pogorala i pandemija gripa tipa A(H1N1), pretvorivi 2009. godinu u jednu od najteih

godina za turistiku industriju.

Broj meunarodnih dolazaka turista je bio 880 miliona u 2009. godini. Taj broj

odgovara padu od 4,2% na godinjem nivou. A za period od januara do juna meseca ak

od 7% u odnosu na isti period prole godine. Rast se vratio u poslednjoj etvrtini

godine, posle etrnaest meseci negativne stope rasta. Turisti, usled ovakve situacije,

nisu se oseali sigurno pa su se pre odluivali na destinacije blie svom domu. Nekoliko

destinacija je izdralo krizu, ak i pokazalo blagi rast u prometu usled veeg priliva

domaih turista. Ovome su doprinele i mere mnogih Vlada koje su se trudile da ojaaju

domau ekonomiju boljom promocijom i olakicama za domae turistike destinacije.

Ovo je bio sluaj sa mnogim zemljama, meu kojima su Kina, Brazil i panija, gde je

domae trite, koje predstavlja veliki deo ukupnog turistikog trita, podiglo loe

rezultate kada je u pitanju meunarodni turizam.

13

Evropsko turistiko trite je okonalo 2009. godinu sa padom od 6% po broju

poseta nakon jako tekog prvog dela godine gde je pad bio ak 10%. Destinacije koje su

bile teko pogoene su one u Centalnoj, Istonoj i Severnoj Evropi. Dok su Zapadna,

Juna Evropa sa Mediteranom bolje prole kao atraktivnije zone za odmor.

Azija i Pacifik su pokazali izuzetnu mo oporavka jer prvom polovinom godine

su imali pad od 7%, da bi u drugoj polovini godine postigli rast od 3%. Ukupan rezultat

u 2009. za ovaj turistiki region je iznosio pad od 2%.

Ameriki turistiki region je pokazao dosta lo rezultat sa padom od 5%. Iako se

videlo poboljanje krajem godine na Karibima, ostali podregioni nisu zabeleili isti

trend zbog izbijanja epidemije Meksikog gripa koji je poveao lo uticaj recesije na

ekonomiju i turistiki bilans.

Srednji Istok je imao pozitivan rast u drugoj polovini 2009. godina, mada je to

dosta daleko u odnosu na nivoe rasta od predhodnih godina. Kraj 2009. ovaj region je

doekao sa padom od 6%.

Jedan od regiona koji je imao izuzetan uspeh u 2009.-toj godini je Afrika sa

rastom od 5%, gde je Sub-Saharski region izuzetno napredovao.

Slika 8. Svrha posete u 2009

.

odmor i rekreacija

51%

zdravlje, religijaQtr

27%

posao 15%

ne naznaceno 7%

14

Slika 9. Nain putovanja u 2009

. to se tie prihoda od turizma u 2009.-toj godini, podatci pokazuju sledee

brojke: 852 biliona USD ili 611 biliona eura u odnosu na 941 bilion USD tj. 640 biliona

eura iz 2008.godine. Svi regioni su pretrpeli pad u dobiti od turizma : Amerika 10%,

Evropa 7%, Azija i Pacifik 1%, Srednji Istok 1% i Afrika 4%. Svetski prosek gubitaka u

2009. je bio 5,7%. to se tie Azije i Pacifika pad je doao nakon pet veoma uspenih

godina. Po subregionima jedino je Okeanija (+5%) i Severo-Istona Azija (+1) imala

realan pozitivan uspeh. U ovim proraunima su uzete u obzir i fluktuacije izmeu dolara

i eura, jer je u 2008. dolar imao najniu vrednost u odnosu na euro, a u 2009. za samo

5% ojaao.

avionom 53%

put 39%

vodom 5%

zeleznica 3%

15

Slika 10. Prikaz udela trokova po proizvodu u turizmu u 2009

Trokovi posetilaca na smetaj, hranu i pia, lokalni prevoz, zabavu, oping je

vazan stub ekonomije mnogih destinacija, pri tom stvarajui radna mesta i anse za

razvoj lokalnog regiona(sl. 10). Za preko osamdeset zemalja priliv od meunarodnog

turizma je bio preko 1 biliona USD u 2009.-oj godini.

to se tie najtraenijih deset destinacija, u 2009. nije dolo do promene, u

odnosu na predhodnu godinu.

16

2.3 STANJE TURISTIKOG BILANSA U 2010.-TOJ GODINI

Rezultati turistikih pokazatelja do avgusta 2010. pokazuju da se meunarodni

turizam oporavio od pada od 4,2% koji je pretrpeo predhodne godine usled recesije i

pandemije meksikog gripa. U prvih osam meseci prole godine broj meunarodnih

turistikih poseta je prestigao oekivanja i dostigao nivo od istog perioda 2008. godine.

Prema poslednjem izdanju UNWTO World Tourism Barometer, dolasci izmeu januara

i avgusta su iznosili 642 miliona, za oko 40 miliona vie od istog perioda predhodne

godine (7% vie), i za million vie od istog perioda 2008 godine.

Iako oporavak jo uvek nedostaje u nekim delovima Evrope i Amerike, mnoge

destinacije su pokazale realan rast i postavile nove rekorde u poseti i prihodu od

turizma. Azija i Pacifik su pokazali otpornost ka ekonomskim fluktuacijama i

mogunost brzog oporavka. Do avgusta ovaj region je pokazao porast meunarodnih

dolazaka od 14%. U poreenju sa prekriznom 2008. godinom, ovaj region je u dobiti

od 10 miliona dolazaka stranih turista. Najvei broj destinacija je dostigao dvocifreni

rast, ak i preko 20%. Rast je bio jak i na Bliskom Istoku, od 16%. Afrika, koja je jedina

bila u pozitivnom bilansu 2009., je zadrala rast od 9%, zahvaljujui Svetskom

prvenstvu u fudbalu, odranom u Juno Afrikoj Republici. Amerika takoe je jedan od

regiona sa rastom od 8%. Evropa se oporavlja u dosta sporijem ritmu, od 3%, usled

nejednakog ekonomskog oporavka i uticaja koji je imao vulkanski pepeo u aprilu.

Naime dolo je do prekida avionskog saobraaja, koji je prvi izbor putnika kao

transportnog sredstva. Meutim, manoge destinacije su postigle pozitivan rast u periodu

od maja do avgusta i to u Zapadnoj Evropi (+4%), Centralnoj i Istonoj Evropi (+4),

Junoj Evropi i Mediteranu (+2%). Severna Evropa je jedini podregion koji je zabeleio

pad od 3%.

Ono to je dovelo do ovakvog rasta u 2010.-toj godini je:

Poveanje poslovne i potroake stabilnosti

Kamatne stope i inflatorna stopa ostaje na istorijski niskom nivou i oekuje se samo

umeren rast

17

Veliki meunarodni dogaaji su se odrali i privukli veliki broj turista-FIFA Svetsko

prvenstvo u fudbalu u Junoj Africi, Zimske Olimpiske igre u Kanadi i angaj Expo u

Kini

Duh saradnje i partnerstva koji je nastao u kriznim godinama se odrao

Fleksibilnost i adaptivnost koja je morala da se pokae u kriznim godinama je donela

nov nain prilagoavanja i izlaska u susret turistima

Iako se i u 2010.-toj osetio pritisak recesije, pandemije meksikog gripa, vulkanskih

erupcija i visokih cena goriva kao i teroristikih napada, osetio se rast koji obeava jo

vei uspeh u narednim godinama.

2.4 PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA U SVETU

Tokom prole decenije, meunarodna turistika industrija je imala razloga za

pompezne prognoze budueg razvoja od 4,0% po godini (UNWTO). Grafikon ispod

koji je izradio UNWTO je moda stvorio laan oseaj sigurnosti da je vreme

nestabilnosti u prolosti. Na alost bili smo svedoci da u takvim vremenima nita nije

sigurno, pa ni turistiko trite, ma koliko ono bilo perspektivno.

Slika 11. prognoza UNWTO do 2020. godine

18

Masovni turizam, kao fenomen, poeo je posle Drugog Svetskog Rata i, usled

delovanja odreenih faktora koji su mu ,,dali krila uetvorostruio je broj turista za

period od trideset godina i predvieno je da se taj broj udvostrui ponovo do 2020.-te

godine(sl. 11).

Faktori rasta masovnog turizma su bili sledei :

niski nivoi trinih nestabilnosti

ekonomski rast

relativno niske cene energenata

globalizacija, povezivanja i ekonomska zavisnost

razvoj ekonomije znanja

razvoj srednje klase

demografske promene

promene u potroakom drutvu

pad trokova putovanja

porast broja i raznovrsnosti distributivnih kanala

stvaranje novih destinacija i porast investicija u turizam

Onda je dola finansijska kriza , skoro preko noi, i uinila da postojei razlozi

rasta turistikog profita jednostavno nestanu. Mada se prognozira da, nakon prestanka

ekonomske krize i stabilizacije svetskog ekonomskog trita, e ovi faktori ponovo

poeti da utiu na rast turistikog kolaa koji je velik deo svetske ekonomije. Na

primeru 2010. to se moe i videti.

Predpostavlja se da e 2020. godine u meunarodnom turizmu uestvovavti 1,6 biliona

ljudi, sa tri vodea regiona :

Evropa sa 717 miliona turista

Istona Azija i Pacifik sa 398 miliona turista

Amerika sa 282 miliona turista

Istona Azija, Pacifik, Srednji Istok i Afrika bi trebalo da imaju rekordan porast

kao oblasti koje nude neto novo i egzotino, i to 5% godinje. Dok se za ostatak Sveta

prognozira rast od 4%. Evropa i Amerika e beleiti pad i prognozira se da Evropski

19

region, iako i dalje vodei, e imati udeo od 46%, za razliku od 1995. godine gde je

uestvovala sa 60%(sl. 12).

Slika 12. Indikatori rasta globalnog turizma

Naravno ovo su procene, koje e se ostvariti ukoliko ne doe do situacija kakve su

se desile 2009. i 2010. godine u vidu kriza, zdravstvenih i prirodnih katastrofa koje u

velikoj meri utiu na turistiki bilans.

20

3. TEMATSKI TURIZAM

Turizam je promenljiva, dinamina, delatnost koja se prilagoava potrebama

savremenog drutva. Menja se zbog mnogih razloga uslovljenim drugaijim nainom

ivota, ivotnim tempom, stilom i standardom, zatim radnim vremenom i injenicom da

se ne mora putovati jednom godinje na duzi period, ve da odmor moe trajati krae u

nekoliko navrata godinje. Tako je i masovni turizam doiveo transformaciju u vidu

novih diverzifikovanih oblika turizma, odnosno tematskih oblika turizma.

Tematski turizam predstavlja specializovane forme turistikih putovanja koje su se

formirale tokom poslednjih godina, gde svaki oblik ima svoju posebnu temu i cilj.

Teme su raznovrsne i nalaze se na razliitim destinacijama irom Sveta. Moe se rei da

koliko ima razliitih interesovanja kod ljudi, toliko ima destinacija za tematski turizam.

Tematski turizam u stvari predstavlja specijalizovane oblike turizma.

Obzirom da dananji tempo ivota donosi promenjenog turistu koji ima specifina

interesovanja i ne putuje samo odmora radi, ve i da ispuni svoja interesovanja i potrebe

za novim iskustvima i znanjima, bilo je neophodno formirati destinacije koje mogu

pruiti vie od pukog odmora. Aktivan nain ivota podrazumeva i aktivan odmor.

Turista je danas veliki izvor prihoda za svaku zemlju, stoga se svaka organizacija trudi

da prui nov turistiki proizvod koji e za konkurentnu cenu pruiti nova iskustva,

saznanja, emotivne i senzitivne doivljaje novom, izuzetno zahtevnom turisti. Formiraju

se turistike destinacije sa specifinim prostorom, atrakcijskim motivima i puno irom

ponudom sa mogunou izbora.

Primeri najeih oblika tematskog turizma ukljuuju avanturu, kulturu i umetnost,

vodeni turizam, hranu i pie, istorijsko naslee, eko-turizam, medicinu i stomatologiju,

Miscellaneous, ruralni turizam, religiju, sport i ilegalne aktivnosti koje su predmet

interesovanja svaremenog turiste . Svaka od ovih interesnih grupa tematskog turizma

ima svoje podgrupe. Kultura i umetnost ukljuuje i izdavatvo, naslee, knjievnost,

muziku, pop kulturu, tematske parkove vezane za knjievna dela i drugo(sl. 13).

21

Prirodni i ruralni turizam ukljuuje poljoprivredu, posetu dunglama, selima, i

divljim predelima. Neke ekstremnije forme turizma podrazumevaju posete mestima

nesrea, ratnih razaranja, siromanih kvartova, geta i slino.

Slika 13. Tematski park Harija Potera

Oigledno je da se turistike destinacije u mnogome menjaju i postaju specifine da

bi zadovoljile potrebe turista i privukle to vei prihod. Ove destinacije privlae manji

broj turista koji individualno i u svojoj reiji dolaze na ta mesta, u nadi da e osetiti duh

mesta i uticaj lokalnog stanovnitva sa to veom ekolokom svesti i brizi o sredini(sl.

14). Ono to je vano je autentinost doivljaja. S toga se investicije u te destinacije ne

svode samo na infrastrukturu i smetajne kapacitete ve i na ouvanje duha, tradicije i

kulture date destinacije. Naravno i na formiranje specifinih sadraja ukoliko nema ve

postojeih turistikih potencijala, kao kod tematskih parkova.

Slika 14.Morne Trois Pitons Nacionalni Park,Dominikanska Republika

22

3.1 VRSTE TEMATSKOG TURIZMA

Obzirom na interesovanja i elje turista, tematski turizam se razvija na brojnim

resursima i najraznovrsnijim aktivnostima. I podele su takoe raznovrsne prema

potrebama, aktivnostima, lokacijama, transportnom sredstvu i drugo. esto se radi o

kombinacijama koje su poeljne, jer se povecavaju mogunosti koje prua jedna

destinacija. Vrste tematskog turizma zavise i od starosnih grupa turista ili dela sezone

koji se koristi za ovaj vid odmora. Tematski turizam je u osnovi turizam posebnih i

promenljivih interesovanja savremenog turiste koji obuhvata irok spektar aktivnosti

koje zahtevaju novu, posebnu klasifikaciju.

Avanturistiki i ekstremni turizam

Avanturistika putovanja su vrsta tematskog turizma koja ukljuuju istraivanja ili put

u udaljene, egzotine i negostoljubive zone. Ovoj oblasti turizma raste popularnost, jer

turisti trae drugaije naine da provedu odmor. Ovaj vid turizma ukljuuje aktivnosti

poput planinarenja, bandi dampinga, mountine biking, splavarenja, ekstremnog

peaenja i penjanja. Neki neobini oblici avanture ukljuuju posete mesta prirodnih

nepogoda i posete geta.

Ekstremni turizam je vrsta tematskog turizma koja podrazumeva putovanja na opasna

mesta kao to su planine, dungle, pustinje, peine i sline lokacije, ili uee u opasnim

dogaajima. Ekstremni turizam se preklapa sa ekstremnim sportom, jer dele glavni

razlog uestvovanja a to je adrenalinska groznica i veliko uzbuenje zbog ekstremnog

rizika koji se preuzima. Razlika izmeu ova dva elementa je u profesionalizmu, jer u

ekstremnom sportu ne moe uestvovati svako, dok ekstremni turizam je dostupan svim

zainteresovanim. Ekstremni turizam je grana koja se jako razvija pogotovo u zemljama

biveg Sovjetskog Saveza i zemljama June Amerike. Dok je za razvoj tradicionalnog

turizma neophodna investicija u hotele,puteve i infrastrukturu, ekstremni turizam

zahteva puno manji poetni kapital. Sem toga ekstremni turizam moe biti i dodatak

tradicionalnom turizmu, pa tako u Rusiji moete preletati MIG-ovima pri velikim

brzinama, roniti pod ledom ili u Ukrajni obii ernobil.

Dodatno ekstremni turizam omoguava putnicima da posete mesta koja se nalaze na

listama opasnih lokacija i ne preporuljivih za posetu, poput Somalije, Iraka i drugih

lokacija.

23

Svemirski turizam je putovanje u svemir radi rekreacije, odmora ili u poslovne svrhe.

Orbitalni svemirski turizam je ipak nedostupan irokim masama i veoma je skup, i

jedino Ruska Svemirska Agencija omoguuje ovakav odmor. Mada do 2013. se ovakva

putovanja nee obavljati jer su obustavljena usled nedostatka mesta u atlovima zbog

poveanja broja posade svemirske stanice.

Kulturno- istorijsko naslee

Izdavaki turizam promovie nezavisne knjiare kao turistiku destinaciju. Projekat je

poeo 2003. godine, a ideja je pisca i predavaa Lerija Portclina koji je vodio studente i

zainteresovane putnike na ture u druge gradove radi obilaska manjih knjiara i izdavaa

koji nisu pripadali velikim lancima i nudili su neki novi uvid u knjievnost i literaturu.

Ovaj vid turizma odgovara kolama, bibliotekama, grupama italaca i organizacijama

koje dele isto interesovanje i imaju mogunosi za dnevne izlete. Takoe je povoljan i za

knjiare i izdavae koji na ovaj nain predstavljaju svoje proizvode i privlae ljubitelje

knjiga u svoje sredine pospeujui ekonomiju manjih mesta.

Kulturni turizam je definisan kao pokretanje osoba do kulturnih atrakcija koje su van

njihovog prebivalita sa namerom da prikupe nove informacije i iskustva kojima

zadovoljavaju potrebe za kulturom. Ovaj oblik tematskog turizma, ije je interesovanje

vezano za kulturu regiona ili zemlje, ukljuujui i nain ivota ljudi na toj destinaciji,

njihovu istoriju, umetnost, arhitekturu, religiju, i druge elemente koji oblikuju njihovo

kulturno i istorisko naslee. Ovaj vid turizma ukljuuje urbane zone, posebno

istorijske, ili velike gradove i njihove kulturne ustanove poput muzeja i pozorita.

Takoe moe podrazumevati turizam u ruralnim podruijima sa tradiciom koja se

iskazuje putem festival i rituala, i vrednostima koje nisu uobiajene i koje se mogu

svugde videti a deo su njihovog naina ivota. Generalno je potvreno da turisti koji

uivaju ovaj vid turizma troe znaajno vie od standardnog turiste. Ovaj oblik turizma

je jedan od najpopularnijih vidova turima po celom Svetu.

Turizam naslea je grana tematskog turizma orijentisana ka kulturnom nasleu

turistike destinacije. Ovo su putovanja pri kojima se oseti duh mesta i aktivnosti koje

24

autentino reprezentuju istoriju tog mesta. Ova grana se poslednjih godina jako razvija

usled visoke specijalizacije meu turistima i same ponude. Ovaj vid turizma je dobra

kombinacija avanture, kulture, istorije, arheologije i druenja sa lokalnim

stanovnitvom(sl. 15). Turizam kulturnog naslea je vaan zbog vie razloga: zbog

pozitivnog socio-ekonomskog uticaja, uspostavljanja i jaanja identiteta, pomae

ouvanju kulturnog identiteta i drugo. Mnoge takve destinacije se trude da ouvaju

kulturne resurse, obezbede tana tumaenja lokalnih obiaja, prue autentino iskustvo

i varaju vrednost kulturnim resursima. Turizam naslea ukljuuje posete istoriskim i

industrijskim lokacijama koje mogu obuhvatiti kanale, pruge, bojna polja i drugo.

Druga mogua forma ovog turizma su hodoaa, koja ukljuuju posetu religijskim

lokalitetima. Mnogi pripadnici Katolike vere dolaze u posetu Vatikanu. Veliki broj

Jevreja poseuju Izrael ili stecita Holokausta. Pripadnici Islama idu na hadiluke u

Meku, iako idu tamo prvenstveno iz religioznih razloga, te posete mogu biti i kulturno

bogaenje hodoasnika. Turizam naslea moe biti i poseta dramatizacijama istorijskih

dogaaja.

Slika 15. Piramide u Egiptu

Knjievni turizam je tip kulturnog turizma koji se bavi mestima i dogaajima iz

izmiljenih tekstova kao i ivotima njihovih autora. Ovo na primer moe biti praenje

25

rute kojom je putovao neki lik iz romana, poseujui specifine lokacije iz prie.

Knjievne turiste jako interesuje kako neka lokacija utie na pisanje a takoe i kako

pisano delo formira neko mesto. Da bi se postao knjievni turista potrebno je imati

ljubopitljiv um i naravno proitati roman. Pri poseti lokacija vezanih za nekog autora ili

delo, esto se poseuju i knjiare pa je i izdavaki turizam vezan za knjievni. Jedan od

fenomena koji privlai veliku panju su Tolkinova dela ,,Gospodari prstenova, pa su

jako poseeni delovi Novog Zelanda gde je delo ekranizovano.

Muziki turizam podrazumeva posetu nekom gradu da bi se prisustvovalo koncertu ili

festivalu. Ovakvi dogaaji privlae veliki broj turista, to utie veoma povoljno na

lokalnu ekonomiju. Ovaj tip turizma je vaan za manja mesta kao to je Gua i tamonji

Sabor trubaa, ali i za gradove poput Novog Sada zbog EXIT festivala.

Slika 16. EXIT festival u Novom Sadu kao primer muzikog turizma

Turizam pop-kulture podrazumeva putovanje i posetu lokacija vezanih za film i

vezanih za muziku ili knjievnost, ili bilo koji vid popularne zabave. Svesni smo iroke

popularnosti tv i filmskih javnih linosti pa se sve vezano za njih prati i budi veliko

26

interesovanje. Primer takvog turizma je poseta Grejslendu. Ili posete Los Anelesu i

Holivudu.

Kulinarski i vinski turizam

Kulinarski turizam definie traganje za jedinstvenim i nezaboravnim gustativnim

iskustvima. Mada ovaj vid turizma nije ogranien na gurmanska jela, ve povezuje i

autentinost poseene lokacije u kulinarskom smislu.

Vinski turizam se odnosi na turizam ija je svrha potraga za dobrim i kvalitetnim

vinima, esto i na samom mestu njihovog pravljenja. Vinski turizam se moe sastojati

od poseta vinarija, vinograda i restorana sa reputacijom ponude dobrih i retkih vina, kao

i organizovane ture festivalima vina. Mnogi vinogradarski regioni su pronali

finansijsku dobit u organizovanju ovakvih tura. Po ovom vidu turizma su poznate

panija, Portugal, Francuska, Italija, a u poslednje vreme i Australija, ile, Argentina,

Junoafrika Republika. I kod nas se ovaj vid turizma razvija, pa su nam poznate posete

Oplencu, Aleksandrovcu (Dani berbe), Vrcu ili Karlovcima (Groenbal).

Istorisko naslee

Arheoloki turizam je forma kulturnog turizma iji je cilj promocija arheolokih

istraivanja i ouvanje istorijskih lokaliteta. Arheoloki turizam moe ukljuivati sve

turistike proizvode koji vre promociju arheolokih dobara, kao to su posete

arheolokim iskopinama, muzejima, oivljavanja istorijskih dogaaja, i otkrivanje

starina odreenog mesta, festivali i drugo. Takvom turizmu pripadaju na primer

Lepenski Vir, Viminacijum i drugo.

Turizam vojnog naslea je vrsta tematskog turizma gde ljudi poseuju bive vojne

ustanove.

Ekoloki turizam

Ekoloki turizam je putovanje na osetljiva i zatiena mesta na koja se ne sme uticati i

ne mogu primiti veliki broj turista. Svrha ovakvog puta je da edukuje turistu u pravcu

ekoloke svesti i ouvanja a direktno poboljavajui ekonomiju i politiki uticaj

27

zajednice u cilju ouvanja datog predela. Generalno, ekoturizam se fokusira na

volontere i strunu javnost kao i edukativne ustanove. To su najee putovanja na

destinacije gde su flora, fauna i sama sredina glavna turistika atrakcija. Jedan od

ciljeva ekoturizma je da ponudi turistima uvid u uticaje koje ljudi imaju na okolinu i da

promene nain razmiljanja i svest o svetu koji nas okruuje. Naravno da ovaj vid

turizma ne sme imati uticaja na lokaciju na kojoj se deava id a se svi moraju pridravati

strogih pravila radi ouvanja osetljivih ekosistema. Kod nas postoji veliki potencijal za

ovaj vid turizma obzirom na ekoloke specifinosti i veliki broj moguih lokaliteta.

Geoturizam se bazira na geolokim specifinostima date lokacije uz upoznavanje i

ekolokih, kulturnih, istorijskih i drugih obeleija neke destinacije. Slian je

ekoturizmu ali puno obuhvatniji. Kroz ovaj vid turizma se upoznaje ne samo flora,

fauna i krajolik, ve i kulinarstvo, tradicija i obiaji. Ovo je najbolji nain

sveobuhvatnog upoznavanja destinacije. U geoturizam je takoe ukljuena odrivost i

ouvanje. Dobar primer ovog tipa tematskog turizma je poseta Nacionalnim parkovima

koji su po definiciji lokacije koje imaju specifinosti flore i faune, litografske,

hidroloke ali i antropoloke i istorijske specifinosti(sl. 17).

Slika 17. Nacionalni park Tara

Zdravstveni turizam

Medicinski turizam je termin koji oznaava putovanja radi zdravstvene zatite van

zdravstvenih sistema zemlje u kojoj se ivi. Putuje se radi bolje i jeftinije zdravstvene

usluge, od operacija, preko stomatolokih usluga do postupaka oplodnje i drugih usluga.

28

Usled ekonomske krize i visokih cena stomatolokih usluga u Evropi i region, svedoci

smo sve eeg dolaska kod nas radi zdravstvene zatite zuba.

Seoski turizam

Seoski turizam se bazira na aktivnom ueu u seoskom ivotu. Bilo koje selo moe biti

turistika atrakcija. Obzirom da se poljoprivredna proizvodnja menja i da sela naputaju

mladi ljudi, seoski turizam je idealan nain za popunjavanje budeta kako domainstava

koja se bave zemljoradnjom, tako i ne zemljoradnikih domainstava. Na ovaj nain se

oivljavaju mnoga naputena seoska domainstva i uva bogato kulturno naslee.

Turizam divljine se bazira na divljem ivotinjskom svetu kao glavnoj atrakciji.

ivotinje se posmatraju u prirodnom stanitu sa to manje uznemiravanja. To je jedan

od najvanijih vidova turizma Afrike, zemalja June Amerike, Australije, Indije,

Kanade, Indonezij, Malezije i drugih. Kod nas je taj vid turizma zastupljen pri

posmatranju ptica. A jedan od najunosnijih tura ovog vida tematskog turizma jesu

safari.

Nautiki turizam

Nautiki turizam je popularan nain kombinovanja ljubavi ka jedrenju i plovidbi sa

odmorom. Lep nain putovanja mada ne ba dostupan svima. Ovaj vid turizma

obuhvata i putovanja luksuznim brodovima i jahtama od luke do luke, sa razgledanjima

samih luka i okolnih znamenitosti. Tu su i splavarenja i ronjenje.

Religijski turizam

Religijski turizam, ili verski turizam, je tip turizma gde se iz verskih pobuda obilaze

sveta mesta. Verski turisti iz Severne Amerike godinje doprinesu sa 10 biliona USD

turistikoj industriji. Najmasovniji verski dogaaj koji privlai veliki broj vernika je

Hadiluk u Meki. Sem Hadiluka tu su i misionarska putovanja, krstake konvencije,

isposnitva, posete manastirima i posete verskim relikvijama i mestima. Sve religije su

zastupljene. Najmasovniji je Islam koji je specifian po erijatskim pravilima pa se taj

29

turizam naziva Halal turizam, jer se u hotelima ne slui pie i svinjetina i odvajaju se

prostorije za mukarce i ene. ak se obezbeuju i posebni letovi u kojima se obavlja

molitva.

Hobiji

Batovanski turizam je tip tematskog turizma koji ukljuuje posete botanikim batama

i vrtovima koji su znaajni u pogledu istorije batovanstva.

Postoji jo veliki broj tipova tematskog turizma ali ovi su najei. Napominjem da

tih tipova moe biti koliko i interesovanja i elja turista.

3.2 SPORTSKI TURIZAM

Ako je turizam u prolosti uglavnom bio dostupan samo privilegovanim slojevima

drutva, sa industrijalizacijom i modernizacijom, odnosno pojavom "vika" vremena

kod ljudi ali i sa poveanom eljom da se upoznaju druge, nove destinacije i naini

ivljenja, turizam je danas postao iroko rasprostranjena pojava dostupna svima, i

predstavlja jednu od osnovnih funkcija ispoljavanja slobodnog vremena savremenog

drutva. Za turizam, kao i za sport, karakteristina je specifina potreba da se bude

aktivan. Sport a naroito veliki sportski dogaaji, jo od antikih vremena u velikoj meri

utiu pozitivno, podstiui ljude na putovanje, pruajui im aktivno ili pasivno

uestvovanje u sportskim deavanjima. Sportske manifestacije koje pruaju zanimljiv

sadraj ali i mogunost aktivnog odmora svojim posetiocima, predstavljaju jednu od

glavnih komponenti sportskog turizma, a moda i najznaajniju u pogledu broja turista i

privrednog uticaja. Danas je sve jasnije izraen zajedniki interes-uticaj sporta i turizma

kao industrije usled ega je kao posledica nastao sportski turizam koji je koncipiran

razmatranjem sporta kao turistie atrakcije, odnosno isticanjem i definisanjem kvaliteta

30

sporta koji zajedno predstavljaju jedinstven doprinos turizmu.

Sportski turizam predstavlja veoma zanimljivu i rastuu oblast, koja ima jedinstvenu

sposobnost da privue veliki broj posetilaca, pruajui turistima koji trae sportski

doivljaj da doive sport i koji po svom obimu, sloenosti i potencijalu preti da izraste u

potpuno novu industrijsku oblast. U korist ovim tvrdnjama ide i izvetaj Svetske

turistike organizacije (WTO) iz 2000. godine, prema kojem je oblast sportskog turizma

u 1998. godini generisala 453milijardeUSD.

Sportski turizam je centar rasta i najbre rastui segment turistike industrije, koji je

2008. godine sa neverovatnih 600 billiona USD bio izuzetno uspean. Turisti ukljueni

u sport troe puno, borave due nego druge kategorije turista, i jesu grupa turista iju

panju treba privui.

Barselona je poveala broj turista ak i 10 godina nakon Olimpijskih igara 1992.

godine, to su pratili i drugi gradovi panije. Barselona je posle Olimpijade sa

jedanaestog mesta prela na esto kao turistiki atraktivna. Sidnej je u dobiti 1,2 biliona

funti dodatnog biznisa koji je pratio Olimpijadu 2000.-te godine. Poveana je

poseenost i medijska panja to je donelo neverovatnih 2,5 biliona funti. Sportski

turizam je po mnogima din koji spava i jedan od glavnih pokretaa turizma nakon

ekonomske krize.

Svetski ampionati u fudbalu, Olimpijske igre i sl. privlae milione turista iz celog

Sveta.Sportski turizam je jedan od savremenih megatrendova u turizmu. Iako su sport i

turizam aktivnosti koje ljudi upranjavaju od najranijih vremena i koje se medjusobno

nalaze u vrstoj interakciji termin sportski turizam je novijeg datuma.

Prve studije i istraivanja koje tretiraju koncept sportskog turizma nastale su poetkom

90-tih godina prolog veka u SAD-u (Redmond, 1991, Kutrzman end Zauhar, 1995.).

Generalno gledano jedan od najbre rastuih segmenata turistike industrije su

putovanja povezana sa sportnom i fizikom aktivnou.

Generalno gledano postoje tri kategorije sportskog turizma:

posmatranje sportskih dogadjaja

poseta atrakcijama vezanim za sport

31

aktivno uee

Prva kategorija ili posmatranje sportskih dogadjaja (Sports Event Tourism)

ukljuuje velika sportska takmienja poput Svetskog prvenstva u fudbalu, Olimpijskih

igara, pozntih turnira u tenisu, trke formule 1 i sl. Ovo su dogadjaji koji izazivaju

interesovanje irom planete i predstavljaju prvorazredne turistike atrakcije. Primera

radi Svetsko prvenstvo u fudbalu u Americi 1994.godine privuklo je 50 miliona stranih

gostiju koji su potroili 100 miliriardi USD.

Druga kategorija sportskog turizma (Celebrity end Nostalgija Sport Tourism)

ukljuuje posete poznatim atrakcijama vezanim za sport. Ovde spadaju posete uvenim

sportskim halama poput Basketball Hall of Fame u Springfildu i Masausetsu, zatim

posete poznatim muzejima sporta poput NASCAR Museum u arlotu kao i posete

uvenim olimpijskim stadionima i sl. Drugi vid ovog tipa sportskog turizma ine

aranmani vezani za susrete turista sa poznatim i omiljenim sportistima.

Treu kategoriju sportskog turizma (Active Sport Tourism) ine turistika

putovanja radi neposrednog uea u sportskim aktivnostima. Ovde se u prvom redu

misli na individualna putovanja radi aktivnog odmora uz sport i rekreaciju. Opti je

trend u Svetu da ljudi danas sve vie panje i napora poklanjaju zdravlju i zdravom

nainu ivota. Bavljenje sportom usko je povezano sa ovim naporima.

Postoji irok spektar sportova koje turisti, zvisno od linih elja i afiniteta,

upranjavaju na turistikim destinacijama poev od golfa, tenisa, ribolova, skijanja i sl.

pa sve do ekstremnih sportova poput alpinizma, paraglajdinga, bandi dampinga,

planinskog biciklizma itd. Uglavnom se radi o amaterima koji se sportom bave iz hobija

i na njega troe deo svog godinjeg odmora i slobodnog vemena. Turistike destinacije

se trude da ponude potencijalnim posetiocima to bolje i raznovrsnije uslove za

bavljenje sportskim aktivnositma. Bazeni, teniski i golf tereni, fitnes centri i sl. postali

su standard u ponudi ozbiljnih hotela i odmaralita.

Snage globalizacije i demokratizacije znaajno su uticale na poveanje potronje i

razvojne procese, pa tako i na sportski turizam i turizam uopte. Na razvoj sportskog

turizma izmeu ostalog uticali su i iri demografski profil uesnika u sportu, poveanje

interesa ljudi u poboljanje zdravlja, poveanje potranje za aktivnim uestvovanjem u

32

fizikim aktivnostima za vreme odmora (aktivan odmor), rast interesovanja, ugleda i

uloge koju igraju sport i sportski dogaaji u modernom drutvu, kao i potencijal

sportskih dogaaja koji se moe iskoristiti u saradnjin sa turizmom.Sa pravom vizijom i

planom, odreena sportska manifestacija uz pomo sportskog turizma moe da donese

velike koristi u oblasti stanovnitva, infrastrukture i ekonomije podruju u kome se

manifestacija odrava, te stoga nije iznenaujue to se o sportskom turizmu govori kao

o efikasnom sredstvu za postizanje razvoja lokalne samouprave.

to se tie budunosti sportskog turizma, evidentan je njegov izuzetan rast i ovaj vid

tipskog turizma se smatra pokretaem turistikog trita nakon svetske ekonomske

krize, i predvia se dalji rast interesovanja za neki od tipova sportskog turizma(sl. 18).

Sem toga se smatra da e sportski turizam doprineti otvaranju novih radnih mesta,

obnoviti infrastrukture destinacija a ak i stvoriti mnoge destinacije.

Slika 18. Predvien rast sportskog turizma do 2020.-te godine

33

4. VELIKI SPORTSKI DOGAAJI KAO TURISTIKA ATRAKCIJA

Jo od davne 776. godine pre nove ere, kada su odrane prve Olimpijske igre svatila se vanost i prednosti takvih masovnih sportskih dogaaja. U poetku se tokom igara pokazivala mo i snaga, da bi kasnije sem tih prednosti, bila uoena ekonomska prednost koja je danas jedan od imperativa zbog kog postoji i borba za dobijanje zvanja grada domaina za bilo koju veliku sportsku manifestaciju.

Danas kada se formira novi turista, eljan novih iskustava, znanja i doivljaja,

zahtevniji i sa veim potrebama, neophodno je privui njegovu panju i zadovoljiti

njegove potrebe. Treba mu pruiti sve ono za im traga da bi se dolo do dobiti. Ono

to moe ispuniti sve te zahteve jeste sportski dogaaj koji moe i ne atraktivno mesto

pretvoriti u turistiku atrakciju.

Slika 19. Simbol Olimpijade u Pekingu

Svedoci smo da velike sportske manifestacije poput Olimpijskih igara,

Univerzijade, razliitih svetskih i kontinentalnih prvenstava, kupova i drugih velikih

takmienja privlae veliku panju, kako medijsku tako i samih turista. Od mesta koja

nisu turistiki interesantna, za vreme odigravanja takmienja postaju prave turistike

Meke i broj poseta se umnogostruuje. Sem te direktne posete, mesto dobija veliku

34

medijsku panju pa postaje interesantno i za poslovni turizam koji koristi kapacitete

izgraene u svrhu sportskog deavanja.

Sva velika sportska deavanja privlae i velike investicije, koje velikim delom

idu u turistike kapacitete i stvaranje novih ili obnavljanje vec postojeih turistikih

atrakcija, koje dopunjuju turistiku ponudu mesta i na koje turisti odlaze kada nema

nadmetanja. Dodatno je tu veliki aparat koji prati svako takvo takmienje u vidu

sportista i njihovih timova, novinara, volontera i mnogih drugih koji uestvuju u

organizaciji i praenju samog deavanja. To sve ini da se danas u vreme svetske

ekonomske krize i potrebe za svakim dolarom ili eurom, veliki gradovi sa ve

postojeom turistikom reputacijom bore za domainstvo nad velikim sportskim

deavanjima jer je to veliki kola kog se danas teko odriu, ak i bogati.

Usled potreba treninga, aklimatizacije i priprema za neko veliko sportsko

takmienje mogu biti dobar izvor turizma pre samog sportskog takmienja. Na primer,

procenjuje se da grad Loughborough (Univerzitetski grad na 120 severno od Londona)

moe profitirati za 5-10 miliona funti jer meunarodne sportske ekipe koriste sportske

kapacitete ovog grada za pripreme za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine i to ak

5 godina pre samih igara. Ovo moe delovati kao preterana procena ali Olimpijski tim

Velike Britanije je potroio million funti na pre Olimpisku pripremu za Olimpijske igre

u Atini, u sportskom kampu na Kipru 2004. godine.

Dobar primer grada koji gradi imid turistike atrakcije na osnovu sporta je

Melburn. Tokom godine se deavaju razliite sportske manifestacije, od Australian

Open-a u tenisu, preko biciklistikih trka, takmienja u golfu, konjikom sportu, auto

trkama , triatlonu, ragbiju, trkama formule 1 i drugim deavanjima.

Sportski turizam i sportska deavanja kao turistika atrakcija su jedan od

idealnih naina da se privuku turisti u turistiki anonimna mesta, jer je sam sportski

dogaaj dananjem turisti izvor svega onog to on zahteva i oekuje.

35

4.1 OLIMPIJSKE IGRE

Olimpijske igre (OI) (gr. ) su skup

meunarodnih sportskih takmienja u razliitim disciplinama koje su podeljene na

letnje i zimske. I zimske i letnje olimpijske igre odravaju se svake etiri godine.

Do 1992. odravane su u istoj godini, a od tada se odravaju naizmenino, svake dve

godine. Nekada se pogreno nazivaju i Olimpijadom, kako je u

antikoj Grkoj nazivano razdoblje izmeu dveju olimpijskih igara. Slubeni naziv

olimpijskih igara, npr. konkretno igara 2004. godine u Atini glasi: XXVIII Olimpijske

igre modernog doba.

Smatra se da su antike olimpijske igre prvi put odrane 776. p. n. e. u Olimpiji,

u Grkoj, i odravale su se sve do 393. n. e. Na poetku su se odravale samo u

Antikoj Grkoj, a oivljene su krajem 19. veka delovanjem francuskog barona Pjera de

Kubertena. Na njegov predlog je u Parizu 23. juna 1894. osnovan Meunarodni

olimpijski komitet (MOK), a prvi predsednik tog tela bio je Grk Demetrios Vikelas. Te

igre, odnosno Prve olimpijske igre modernog doba odrane su 1896. godine uAtini, i

od tada se odravaju svake etvrte godine. Izuzetak je bio u

vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Prve Zimske olimpijske igre odrane su

u amoniju u Francuskoj, 1924. godine.

Zimske olimpijske igre su se ranije odravale iste godine kada i letnje, zakljuno

sa 1992. godinom i igrama u Albervilu u Francuskoj. Tada je zbog glomaznosti

olimpijskog programa, ali i zbog zahteva monih TV kua odlueno da se razdvoje

termini letnjih i zimskih igara. Prve sledee Zimske olimpijske igre su odrane1994.

godine u Lilehameru u Norvekoj.

Olimpijski pokret koristi znamenja i simbole, od kojih mnoga predstavljaju ideje

i ideale koje je Pjer de Kuberten imao u svojim vizijama. Svakako najpoznatiji simbol

su olimpijski krugovi(sl. 20). Ovih pet meusobno povezanih krugova predstavlja

jedinstvo pet naseljenih kontinenata Afriku, Ameriku, Australiju, Aziju i Evropu, a boje

tih krugova koje su gledano s leva na desno: plava, uta, crna, zelena i crvena, izabrane

su jer svaka drava sveta ima na svojoj nacionalnoj zastavi bar jednu od tih boja.

36

Olimpijski krugovi su prvi put predstavljeni na Olimpijskim igrama u

Antverpenu, 1920. godine. Olimpijski krugovi se nalaze i na olimpijskoj zastavi koja se

podie i sputa prilikom otvaranja, odnosno zatvaranja olimpijskih igara, a u

olimpijski stadion se unosi dok se svira sveana olimpijska himna.

Slika 20. Olimpijski grb

Slubeni olimpijski moto je latinski izraz: Bre, vie, jae (lat.Citius, Altius,

Fortius). Ideali olimpizma su, verovatno, najbolje opisani u olimpijskoj izjavi:

Najvanije na olimpijskim igrama nije pobediti, nego uestvovati, kao to ni u ivotu

nije najvanija pobeda nego borba. Velik je ovek onaj ko ne osvaja neto bez asne

borbe.

Olimpijski plamen pali se u grkoj Olimpiji sunevom svetlou uz pomo

konkavnog ogledala. Zatim tako nastali plamen na olimpijskoj baklji nose hiljade

trkaa, tafetno, preko svih kontinenata, do grada u kojem e se odravati olimpijske

igre. Na kraju se plamen donosi do istaknutog mesta na olimpijskom stadionu na kom

e goreti za vreme odravanja igara.

Prvi put je plamen na otvaranju nekih Olimpijskih igara upaljen na Letnjim

olimpijskim igrama 1928. godine, a nain tafetnog prenoenja plamena bakljom uvden

37

je u sklopu priprema i otvaranja Letnjih olimpijskih igara 1936. godine. Tradicija

obilazaka svih 5 kontinenata je zapoeta 2004.

Brojne organizacije su ukljuene u organizaciju Olimpijskih igara. One zajedno

ine olimpijski pokret. Pravila i naela po kojima deluju regulisana su olimpijskom

poveljom.

Na elu olimpijskog pokreta je Meunarodni olimpijski komitet (MOK). MOK

se brine o tekuim pitanjima i donosi vane odluke, kao to su izbor grada domaina

Olimpijskih igara, program igara i druge odluke.

Tri grupe organizacija deluju i reavaju pitanja iz svoje nadlenosti:

Meunarodne sportske federacije su najvia tela u datom sportu,

(npr. FINA u plivanju, FIBA u koarci, FIFA u fudbalu, itd). Trenutno 35

meunarodnih sportskih federacija deluje unutar olimpijskog pokreta.

Nacionalni olimpijski komiteti, svaka zemlja lanica ima svoj olimpijski komitet

npr. Srbija ima Olimpijski komitet Srbije, itd. Svaki olimpijski komitet pojedine zemlje

lanice zastupa u svojoj zemlji olimpijski pokret, unapreuje njegova naela i pravila.

Trenutno pod okriljem MOK deluje 202 nacionalnih olimpijskih komiteta.

Organizacioni komitet olimpijskih igara formira nacionalni olimpijski komitet one

zemlje lanice koja dobije organizaciju igara. Organizacioni komitet se rasputa nakon

obavljenog zadatka, t. j. po zavretku olimpijskih igara (ne samim zatvaranjem igara,

nego sreivanjem celokupnog bilansa upravo odranih igara). Meutim, njegov zadatak

odmah nastavlja organizacioni komitet one drave koja organizuje naredne Olimpijske

igre.

Sportovi letnjih Olimpijskih igara

Streliarstvo: Postalo je Olimpijski sport 1900.godine.

Atletika: Postala je deo letnjih Olimpijskih igara od 1896. godine . Sadri sledee

discipline: trke od 100 do 10,000 metara, trke s preponama, tafetne trke, 20 i 50 km

brzog hodanja, maraton, skok u dalj, skok u vis, troskok, skok s motkom i desetoboj,

bacanje diska, bacanje koplja i bacanje kladiva.

38

Vodeni sportovi: podeljeni su u etiri discipline: skokovi u vodu, plivanje, umetniko

plivanje i vaterpolo.

Badminton: uveden je u Olimpijske igre 1992. godine u Barseloni.

Koarka: Je deo Olimpijskih igara od 1936.

Boks: Od 1904, boks je deo letnjih Olimpijada.

Kajak:Sastoji se od dve discipline na mirnim vodama i na brzacima. Posade su od

jednog, dva ili etiri kajakaa.

Biciklizam: deo je Olipijade od 1896. godine.

Konjiki sportovi : Od 1900. godine do 1912. su bili deo Olimpijskih igara.

Maevanje: Deo su letnjih Olimpijada od nastanka modernih igara.

Hokej na travi : je Olimpijski sport od 1908 ali je ukinut 1924. Meutim ponovo je

vraen 1928. godine.

Fudbal: Deo je Olimpijskih igara od 1896. enski fudbal je uveden 1996. godine.

Gimnastika: Podeljena je u tri discipline umetnika, ritmika gimnastika i trampolina.

Rukomet : Od 1936. godine je deo letnjih Olimpijada.

Dudo: Od Olimpijade odrane u Japanu 1964. ovaj sport je deo Olimpiskih sportova.

Veslanje: Olimpijski sport od 1900. godine.

Jedrenje: Je postala Olimpijski sport u Parizu 1900. godine.

Streljatvo: Od postanka modernih Olimpijskih igara ovaj sport je njen deo.

Stoni tenis: Olimpijski sport od 1988. godine.

Tekvando: od 2000.-te godine je Olimpijski sport.

Tenis: Tenis je deo letnjih Olimpijada od 1896.

Triatlon: Uveden je 2000. godine.

Odbojka: Ovaj sport ima dve discipline, odbojku na plai i u dvorani.

Dizanje tegova: prvi put se pojavilo 1896. godine na Olimpijadi.

Rvanje: deo su Olimpijskih sportova od modernih Olimpijskih igara.

39

Sportovi zimskih Olimpijskih igara

Biatlon: Ova disciplina se pojavila na Olimpijskim igrama 1960. godine.

Bob: sport sa dve discipline zastupljen na Olimpijadi od 1924. godine.

Karling: Takoe na Olimpijadama od 1924.

Hokej na ledu: Bio je deo letnjih Olimpijskih igara od 1920. ali je prebaen u zimske

od 1924.

Klizanje: Skijanje je jedan od popularnijih sportova na zimskim Olimpijskim igrama i

sastoji se od vie disciplina: umetnikog klizanja, brzog klizanja na kratke staze i brzog

klizanja

Skijanje: to je grupa sportova koju ine alpsko skijanje, kros, skijanje slobodnim

stilom, bording, skokovi i nordijsko kombinovano.

Domaini olimpijskih igra Letnje olimpijske igre Zimske olimpijske igre Godina Redni broj Grad domain Grad domain 1896 I Atina 1900 II Pariz 1904 III Sent Luis, Misuri 1906 Olimpijske meuigre Atina 1908 IV London 1912 V Stokholm 1916 Otkazane Berlin 1920 VII Antverpen 1924 VIII Pariz I amoni 1928 IX Amsterdam II Sent Moric 1932 X Los

Aneles, Kalifornija III Lejk Plesid, Njujork 1936 XI Berlin IV Garmi-Partenkirhen

1940 Otkazane Tokio Helsinki O Saporo Sent Moric Garmi-Partenkirhen

1944 Otkazane London O Kortina d'Ampeco 1948 XIV London V Sent Moric 1952 XV Helsinki VI Oslo

40

1956 XVI Melburn Stokholm VII Kortina d'Ampeco 1960 XVII Rim VIII Skvo Vali, Kalifornija 1964 XVIII Tokio IX Inzbruk 1968 XIX Meksiko siti X Grenobl 1972 XX Minhen XI Saporo 1976 XXI Montreal, Kvebek XII Inzbruk 1980 XXII Moskva XIII Lejk Plesid, Njujork 1984 XXIII Los

Aneles, Kalifornija (2) XIV Sarajevo 1988 XXIV Seul XV Kalgari, Alberta 1992 XXV Barselona XVI Albervil 1994 XVII Lilehamer 1996 XXVI Atlanta, SAD 1998 XVIII Nagano 2000 XXVII Sidnej 2002 XIX Solt Lejk Siti, Juta 2004 XXVIII Atina 2006 XX Torino 2008 XXIX Peking Hong Kong 2010 XXI Vankuver, Britanska Kolumbija 2012 XXX London 2014 XXII Soi 2016 XXXI Rio de aneiro

Slika 21. Spisak letnjih i zimskih Olimpijada

41

4.1.1. ISTORIJAT I SAVREMENI OLIMPIZAM

Pravi izvori o nastanku antikih olimpijskih igara su izgubljeni tokom vremena,

ali krue mnoge legende i predanja o njihovom nastanku. Jedna legenda govori da je

igre ustanovio sam Zevs kao proslavu svoje pobede, u bici za vlast nad ocem

Hronosom. Druga kae da je Herakle pobedio u jednoj trci u Olimpiji, pa je odluio da

se na tu uspomenu svake 4 godine odravaju takve trke.

Meutim, osim igara u Olimpiji odravale su se i druge sline igre. To su bile

Panateneje, Pitijske, Nemejske i Istmijske igre, ali su Olimpijske igre, spletom

politikih okolnosti, nadvladale 572. p. n. e. Sve te prie u vezi sa antikim igrama

dovode se u vezu sa starogrkim pojmom olimpijskog primirja, kada su, prema

legendama, grke drave prekidale meusobna neprijateljstva za vreme trajanja igara. A

prvi verodostojan zapis o odravanju Igara u Olimpiji datira iz 776. p. n. e., iako nije

sigurno da su to bile i prve igre u antikoj Grkoj. Neki istoriari su skloni zakljuku da

su se slina takmienja povremeno odravala ak i od 13. veka pre nove ere. Na poetku

su igre bile uglavnom dogaaj lokalnog znaaja, a do XV antikih olimpijskih igara

odravala se samo jedna disciplina trka na 1 stadij (neto manje od 185 m). Onda je

dodana trka na 2 stadija, a prva dugoprugaka trka, na 24 stadija (u metrikom sistemu

4.420 m), odrana je 720. p. n. e. ene nisu smele da se takmie, ak im nije bilo

dozvoljeno ni da budu gledaoci. Ipak, neudate ene su se smele takmiiti na Herajama,

igrama u ast boginje Here, koje su se isto odravale u Olimpiji svake etiri godine.

Ubrzo se je poeo poveavati i broj sportova: 748. p. n. e. uveden je pankraton

(kombinacija boksa i rvanja), 708. p. n. e. klasino rvanje i petoboj, 688. p. n. e.

pesnienje (kao dananji boks), 689. p. n. e. godine trke koija, itd. Bilo kako bilo, igre

postaju sve vaniji momenat u istoriji antike Grke, dostiui svoj vrhunac tokom 6. i

5. veka p. n. e.

Olimpijske igre su takoe imale veliki verski znaaj, odravane su u slavu vrhovnog

boga Zevsa kome je podignuta velianstvena statua u Olimpiji. Broj disciplina ubrzo je

narastao do dvadesetak, a same igre su se odravale nekoliko dana.

42

Olimpijski pobednici su uskoro postali osobe od velikog potovanja, ako je

trebalo, ruili su se i delovi gradskih bedema da bi pobednici mogli ui s pratnjom

prilikom povratka u rodni grad (zbog olimpijskog primirja gradovi nisu smeli ratovati),

te bili bi opevani u pesmama i podizali bi im se spomenici, a njihovi uspesi bili su i

materijalno nagraivani (raznorazne beneficije, osloboenje od poreza, itd). Ustalio se

ritam odravanja igara svake etiri godine, a vreme izmeu prolih i buduih igara

prozvano je Olimpijadom. Stari Grci su te periode Olimpijade koristili i kao jednu od

metoda brojanja godina.

Igre su polako gubile vanost tokom rimske vladavine nad Grkom iako su i tada

imale veliki ugled i znaaj. Meutim s jaanjem hrianstva, a pogotovo kad je ono

postalo dravna religija (391. godine) olimpijske igre su sve vie smatrane slavljenjem

paganskih boanstava i ostacima paganskih rituala, pa je konano 393. godine rimski

car Teodosije ukinuo olimpijske igre, prekinuvi tako gotovo 12-vekovnu istoriju ovog

sportskog dogaanja.

Olimpijski duh i olimpijska ideja nisu umrli 393. godine. Ve su u 17. veku u

Engleskoj poele da se odravaju sportske priredbe izdaleka nalik drevnim starogrkim

igrama. Tokom sledeih vekova slina sportska dogaanja organizovana su i u

Francuskoj i Grkoj, ali to su bila mala takmienja, bez ikakvog meunarodnog znaaja.

Zanimanje za oivljavanje olimpijskih igara raslo je sredinom 19. veka usled otkrivanja

ostataka antike Olimpije.

Nekako u isto vreme baron Pjer de Kuberten istraivao je razloge francuskog

poraza u Francuskopruskom ratu (1870. 1871). Zakljuioje da je razlog poraza u

tome to francuski vojnici nisu imali potrebnu fiziku pripremljenost pa je nastojao to

poboljati. U Kubertenu je istovremeno zaivela elja o zajednitvu meu narodima,

elja o takmienju svetske mladosti, na sportskom, a ne na bojnom polju. Tako je ideja

o oivljavanju olimpijskog duha ponovo dobila svoj najdublji smisao.

43

Tokom kongresa na pariskom univerzitetu Sorboni, odranom od 16. jula do 23.

jula 1894. godine Kuberten je izneo svoju ideju pred meunarodnim auditorijumom i

uspeo je. Poslednjeg dana kongresa odlueno je da se prve olimpijske igre modernog

doba, tj. igre prve Olimpijade, odre 1896. godine u Atini, gde su i nastale pre vie od

2.600 godina. Radi organizacije igara utemeljen je Meunarodni olimpijski komitet

(MOK), a Demetrius Vikelas je, kao pripadnik grkog naroda, dobio ast da postane

prvi predsednik.

Letnje olimpijske igre 1896.,prve olimpijade modernog doba, bile su uspene.

Odrane su od 5. aprila do 14. aprila 1896. Iako je uestvovalo samo 285 sportista

(samo mukarci) iz 13 drava, a koji su se takmiili u 9 sportova i 43 sportske

discipline, bilo je to najvee meunarodno sportsko takmienje ikada odrano. Grke

voe i grka javnost su oekivali da e se olimpijske igre, kao nekad, odravati samo u

Grkoj, ali MOK je odluio drugaije, pa su igre II Olimpijade odrane 1900. u Parizu,

u Francuskoj. Ove igre su bile i mnogo vee: 24 zemlje uesnice, 1.225 sportista, meu

njima ena.

Nakon poetnog uspeha, olimpijske igre su imale potekoa. Igre odrane u Parizu,

1900. i Sent Luisu, 1904. bile su u senci svetskih izlobi koje su u tim gradovima tada

odravane. A i samo trajanje tih olimpijskih igara govori dosta: one u Parizu trajale su

pet i po meseci, a one u Sent Luisu neto preko etiri meseca i dvadeset dana. Kako se

Englezi ne bi razlikovali od Francuza etvrte igre, odrane u Londonu, trajale su od 27.

aprila do 31. oktobra 1908, preko 6 meseci, to je za dananje pojmove neshvatljivo.

Trajanje igara tako je variralo, neke su trajale krae, neke due da bi se sa igrama u

Los Anelesu 1932. i u Berlinu 1936. ustalilo vreme trajanja igara na dananjih 15 dana.

U spomen na prve Igre iz 1896. odrane su, takoe u Atini, 1906. godine, na

njihovu 10. godinjicu, tzv. meuigre. Iako su i te igre organizovane od strane MOK,

taj isti MOK ih ne ubraja meu ostale redovne olimpijske igre nego vie kao neku

jubilarnu proslavu.

44

Od 245 uesnika (samo mukih) iz 15 drava, 1896. u Atini, igre su narasle na

10.651 takmiara , i to 6.582 sportista i 4.069 sportistkinja iz 199 drava, 2000. u

Sidneju. Broj sportista na Zimskim igrama ipak je manji od broja sportista na letnjim:

oko 2.400 sportista i sportistkinja je u 78 disciplina uestvovalo na igrama u Solt Lejk

Sitiju, 2002. godine.

Sa preko 16.000 televizija i novinara (prisutnih u Sidneju) olimpijske su igre najvei

medijski dogaaj na svetu. Procenjuje se da je igre u Sidneju na televiziji gledalo oko

3,8 milijardi ljudi. Ali rast Olimpizma je i veliki, uz strah od terorizma, i najvei

problem samom olimpijskom pokretu. Iako su nastupi slavnih profesionalnih sportista,

te sponzorstva najveih svetskih multinacionalnih kompanija reili finansijske probleme

olimpijskih igara, injenica je da je ogroman broj sportista, novinara i gledalaca,

prevelik zalogaj za mnoge gradove koji bi rado organizovali olimpijske igre.

Slika 22. Detalj sa Olimpijade u Atini

45

4.1.2 UTICAJ OLIMPIJADE NA TURISTIKI BILANS ZEMLJE DOMAINA

Olimpijske igre su najvei sportski dogaaj na Svetu, pruajui putnicima

razliita aktivna, pasivna i posredna iskustva i aktivnosti. Ne postoji sumnja da

olimpijske igre su prekretnica za grad domaina koja obeleava period na pre i posle

Olimpijade, to se turizma tie. Takoe se mora rei da su danas igre nita vie do

instrumenta, dogaaja koji omoguuje gradu domainu da proiri turistiki kapacitet,

medijski dogaaj koji domaina smeta u centar turistikog interesovanja kako pre,

tokom tako i do deset godina posle Olimpijade. Olimpijada se moe smatrati

izgovorom ili podsticajem za sveobuhvatni proces analize grada u smislu turistike

atrakcije. Ovaj process poinje godinu dana nakon nominacije grada za domaina.

Jedan od vanih koraka je promocija grada u turistikom smislu. Ovaj poces ukljuuje i

ispitivanje predhodne turistike politike grada i pravac kojim treba da se kree u

budunosti.

Uticaj Olimpijskih igara na uspean turistiki bilas zemlje domaina se moe

videti na primeru panskog grada Barselone. Olimpijske igre su smestile Barselonu u

centar turistikog interesovanja, a turistika politika koja se bazirala na promociji je

ojaala poziciju Barselone tako da je ona turistiki centar Sveta i desetak godina nakon

Olimpijade. Zbog Olimpijade se obnovila sva postojea turistika infrastruktura, kako

kvalitativno tako i kvantitativno. Izgradili su se i novi kapaciteti. A taj process traje i

danas jer je Barselona doivela spektakularan rast u smislu turistike posete tokom

perioda od dvanaest godina (od 1990.-2002.). Same Igre u toku odigravanja privuku

veliki broj posetilaca, gledalaca, uesnika igara i olimpijski tim(tab.2). Tu su i

predstavnici medija i zvaninici mnogih zemalja. Ali uticaj Olimpijade na turizam

zemlje domaina je puno vei nakon odigravanja samih igara.

46

Grad domain posetioci olimpijski tim ukupno

Los Aneles 688,760 28,460 717,220

Seul 240,000 39,332 279,332

Barselona 422,666 55,000 477,666

Atlanta 895,557 72,543 968,000

Sidnej 418,000 57,000 475,000

Tabela 2. broj posetilaca na Olimpijadama

Nakon olimpijskih igara su usledili neki veliki dogaaji koji su se nadovezali na

postojei medijsku i infrastrukturalnu nadgradnju Barselone, koji su direktan rezultat

post olimpijskih pozitivnih efekata. Obzirom da je Barselona turistiki interesantna

lokacija, zahvaljujui Olimpijadi formiran je program ,,Barcelona Sports koji je

predstavio Barselonu interesantnom za ovaj vid tematskog turizma, pa je ona postala

grad domain sportskih manifestacija. Cilj programa je bio da privue 15 velikih

meunarodnih sportskih dogaaja koji bi se deavali godinu za godinom. Ovi dogaaji

privlae hiljade posetilaca irom sveta i omoguavaju veliki rast, to je pokrenuto

zahvaljujui Olimpijadi.

Barselona je dobar primer gde veliki sportski dogaaji mogu promeniti

turistiku percepciju samog grada. olimpijske igre su bile jedinstveni marketinki

instrument za predstavljanje grada domaina. to se tie statistikih podataka koji su

pokazatelj uticaja igara na turizam evo nekih glavnih pokazatelja. U 1990.-toj godini

Barselona je imala 118 hotela sa 10,265 soba i 18,569 kreveta. Dve godine kasnije,

1992. broj hotela je porastao na 148, sa 13,352 sobe i 25,055 kreveta. Ove cifre

pretstavljaju porast od 35%. Broj rezervacija soba u istom period je porastao sa 71% na

84%. Zahvaljujui ovim investicijama oseali su se pozitivni rezultati u 2001, sa

rezervisanim kapacitetima do 80% i 85% vie smetajnih kapaciteta.

47

1990 1992 2000 2001 2002

broj hotela 118 148 187 203 223

sobe 10,265 13,352 16,561 18,141 19,628

kreveti 18,569 25,055 31,338 34,303 36,901

Slika 23. turistiki pokazatelji u Barseloni

1990 1992 1998 1999 2000 2001

rezervacije 71% 64% 81,2% 80,6% 84% 79%

Slika 24. zauzetost hotelskih smetaja u Barseloni

Usled poveanja smetajnih kapaciteta, stvaraju se mogunosti da grad domain

Olimpijade bude organizator velikih deavanje i to ne samo sportskih ve i kulturnih,

poslovnih i drugog tipa. Poveanje smetajnih kapaciteta ide ruku pod ruku sa

poveanim interesovanjem i posetama. U 2001. bilo je 8 miliona noenja i 3,378,635

posetilaca. Analiza perioda 1990-2001. pokazuje skok u broju noenja od 110% i 95% u

broju posetilaca.

1990 1992 2000 2001

turisti 1,732,902 1,874,734 3,141,162 3,378,635

noenja 3,795,522 4,333,419 7,777,580 7,969,496

Slika 25. Broj noenja i poseta u Barseloni

Da bi se videlo da je taj uspeh rezultat olimpijskih igara evo poreenja

Barselone sa drugim velikim turistikim centrima za period od 1990-2000. godine.

48

Grad 1990 2000 Varijacija %

London 91,300,000 120,400,000 31,9

Paris 31,166,172 31,633,273 1.5

Dublin 15,359,000 16,898,000 10

Rome 12,915,225 14,781,281 14.4

Madrid 9,481,728 12,655,413 33.5

Berlin 7,243,638 11,412,925 57.6

Prague 4,524,000 7,921,953 75.1

Barcelona 3,795,522 7,777,580 104.9

Amsterdam 5,720,500 7,766,000 35.8

Munich 6,923,970 7,756,152 12

Tabela 3. Broj poseta velikim turistikim centrima i rast

Sa skoro 105%, rast posete Barseloni je spektakularan u poreenju sa direktnim

konkurentima(tab. 3).

Ono to pokazuje jo vei uticaj Olimpijade na turizam zemlje domaina je

transformacija vrste turizma koja je dominantna u gradu domainu. Naime Barselona je

bila industrijski i poslovni grad pa je privlaila poslovni svet. 1990. godine samo 23%

posetilaca Barselone su bili turisti koji dolaze odmora radi, dok je 70% posetilaca inilo

poslovni svet. Olimpijske igre su imale ulogu da promene sliku o Barseloni, to su i

uinile. Danas Barselona ima imid urbanog turistikog centra privlaei sve vie

turista. Nakon 1998. ovakve posete ine 63%. Barselona je iz sivog, industrijskog grada

pretvorena u Kopakabanu Mediterana.

Jo jedan interesantan uticaj Olimpijade na grad domain je uticaj na poreklo

posetilaca, koji postaju raznovrsniji i dolaze iz udaljenijih zemalja.

49

Tako je Barselonu nakon Olimpijade posetio veliki broj turista iz Amerike u

odnosu na Francuze i Italijane koji su u neposrednoj blizini paniji.

Nakon igara se poveava i interesovanje za poslovni i kongresni turizam u gradu

koji je bio domain, usled promocije koji grad doivi zahvaljujui olimpijskim igrama.

Sem medijske promocije ovome doprinose i velike hale i centri koji se grade za potrebe

Olimpijade a posle se koriste u svrhu kongresnog turizma.

Sem ovoga na pozitivan turistiki bilans utiu i treninzi i faze u pripremi

sportista pred Olimpijadu. Procenjuje se da grad Loughborough (Univerzitetski grad

na 120 severno od Londona) moe profitirati za 5-10 miliona funti jer meunarodne

sportske ekipe koriste sportske kapacitete ovog grada za pripreme za olimpijske igre u

Londonu 2012. godine i to ak 5 godina pre samih igara. Londonski maraton e biti

puno poseeniji i sa vie uesnika jer e se trati po stazi kojom e se trati i olimpijski

maraton.

Slika 26. Olimpijsko selo u Barseloni

Jedan od najboljih pokaazatelja pozitivnog uticaja olimpijskih igara na turistiki

bilans grada domaina su broj turista. Barselonu 1990. godine, dve godine pre poetka

Olimpijade, je posetilo 1,7 miliona turista, do 2001. godine taj broj je porastao na 3,4

miliona.

50

Ovde su navedeni pozitivni rezultati, koji su najee takvi. Mada postoji i

drugaiji primer.

Olimpijske igre 1996. godine, odrane u Atlanti su bile organizacioni promaaj i

izostao je post olimpijski turistiki rast. To se pripisuje neadekvatnoj strategiji

promovisanja Atlante, tako da se pozitivan uticaj Igara osetio samo u toku odravanja

istih.

Igre same po sebi donose veliku dobit u turistikom smislu, i njihova korist se

moe osetiti i dug vremenski period nakon samih Igara. Olimpijada jeste dobar pokreta

mnogih pozitivnih promena, ali bie uspene samo ako se prilika iskoristi i dobro

isplanira strategija koja nije univerzalna ve specifina za svaki grad domain.

51

4.1 UNIVERZIJADA

Posle olimpijskih igra, Univerzijada je najvee i najmasovnije sportsko

takmienje koje se moe organizovati u jednoj zemlji. Odrava se svake druge godine u

nekom od gradova zemalja lanica Meunarodne federacije univerzitetskog sporta

(FISU). Sam naziv takmienja je spoj dve rei ,,Univerzitet i ,, Olimpijada, to se i

odnosi na sam koncept ovog prestinog takmienja jer je zamiljeno kao Olimpijske

igre samo za uesnike studentske sportske populacije.

Organizacija Univerzijade se dodeljuje po slinom principu kao i organizacija

olimpijskih igara i predstavlja veliku ast i odgovornost za dravu i grad kojima je

dodeljena.Kao i Olimpijada, Univerzijada se odrava leti i zimi. Letnja Univerzijada je

sastavljena od dvanaest obaveznih sportskih disciplina i to: atletika, koarka,

maevanje, fudbal, gimnastika, dudo, plivanje, skokovi u vodu, vaterpolo, stoni tenis,

tenis i odbojka. Svaka zemlja domain ima pravo na i do tri izborne sportske discipline

koje sama bira. Zimska Univerzijada se sastoji od sedam obaveznih sportskih disciplina

: alpsko skijanje, snowboarding, nordijsko skijanje sastavljeno od skokova, krosa i

kombinovano, karlinga, hokeja na ledu, trkako klizanje, umetniko klizanje i biatlon.

Takoe i na Zimskoj Univerzijadi postoji mogunost izbornih sportova koje bira

domain, u ovom sluaju se radi o jednom ili dva izborna sporta.

Slika 27. amblem Univerzijade

52

Kad su u pitanju zemlje lanice one su organizovane u Kontinentalne asocijacije.

Svaka Kontinentalna asocijacija ima svoje sedite i razliit broj zemalja uesnica sa

svojim studentskim sportskim asocijacijama.

Zvanini FISU amblem i amblem Univerzijade je inspirisan slovom 'U' to

simbolie Univerzitet, praen sa pet zvevdica koje simbolizuju pet kontinenata(sl. 27).

Univerzijada je masovno takmienje i prestino za same takmiare od kojih vie od

60% budu uesnici Olimpijade. Otuda sve vee interesovanje za uestvovanje na ovoj

manifestaciji(sl. 28 i 29).

.

Slika 28. Broj zemalja uesnica na Univerzijadi

Slika 29. Broj uesnika Univerzijade

53

Univerzijada je u velikoj meri slina Olimpijadi. Naravno Univerzijada pored

svega toga to nosi sa sobom gradu domainu, ipak na prvom mestu, posle svih ovih

godina predstavlja jedan veliki humano-sportski dogaaj. Mesto uporita fer borbi i

druenja mladih ljudi sa svih kontinenata i razliitih zemalja sveta. arenilo svake

Univerzijade je njena prava vrednost, taj skup razliitosti na jednom mestu bez

diskriminacija bilo koje vrste kojim se ponose generacije organizatora i uesnika. Ipak

je to sutina Univerzijada.

Sve pozitivne strane ekonomskog, turistikog, sportskog, marketinkog i

politikog uticaja Univerzijada na zemlje domaine su oigledne i podtiu nove gradove

i zemlje na kandidature i ozbiljne borbe i ulaganja da bi postigli cilj, a to je domain

univerzijade.

Sve ovo pokazuje da je Univerzijada tradicija koja se u dananjem svetu sve vie

isplati mada uspeva da zadri i svoju sutinu i na taj nain sauva svoju svrhu postojanja

sve ove godine.

A i porast njene popularnosti koja se ogleda u sve veoj obimnosti i veem broju

sadraja je dobar pokazatelj da se neke vrednosti nikad nee promeniti ni izgubiti.

54

4.2.1. ISTORIJAT I SAVREMENI TOKOVI UNIVERZITETSKOG SPORTA

Na poetku 19. veka, takmiarska sportska deavanja poinju da se odigravaju,

voena jednim od prvih tvoraca modernih Olimpijskih igara, Baronom Pierre de

Coubertin-om. To se desilo u Americi , Engleskoj i vajcarskoj gde su se odrale prve

univerzitetske igre. One su postepeno vodile do formiranja univerzitetske sportske

asocijacije, u Americi 1905. Za razliku od Olimpijskog pokreta koji se formirao 1894,

Meunarodna konfederacija studenata nije ustanovljena sve do 1919 godine. Sportski

komitet ove organizacije je pokrenuo prve Sportske Univerzitetske igre 1923. Mada je

to bio sam poetak jer prva prava Univerzijada je odrana tek 1959.

Jean Petitjean

Pretee univerzijada bile su prve Meunarodne studentske spotske igre u

Parizu maja 1923, iji je osniva bio Jean Petitjean. Igre su trebale da se zovu

Univerzitetska olimpijada , to se nije desilo zbog veta stavljenog od strane MOK-a

(Meunarodnog Olimpijskog Komiteta). Sledee godine se formirala Meunarodna

Konfederacija Studenata (ICS), na kongresu u Varavi. Nekoliko delegacija je

uestvovalo i pokret je poeo sa radom . Od 1925 do 1939, mnogi veliki sportski

dogaaji su organizovani od strane studenata i ICS: u Pragu (1925), Rimu (1927), pa

ponovo Parizu , Darmtatu (1930), Torinu (1933), Budimpeti (1935), Parizu (1937),

i Monaku (1939). Drugi Svetski Rat je prekinuo ovaj niz dogaaja, ali po uspostavljanu

mira , Francuska je ponovo pokrenula Svetske Univerzitetske Igre.

55

Usled hladnog rata univerzitetski sport je bio podeljen. 1949. godine, iako je

Meunarodna Studentska Unija (ISU) organizovala igre na kojima su malo zapadnih

zemalja uestvovale, predhodne godine je formirana Meunarodna Studentska Sportska

Federacija (FISU), u Luksemburgu, pod vodstvom Dr. Paul Schleimer-a, i

organizovane su prve Meunarodne Univerzitetske Sportske Nedelje , okupljajui 19

zemalja zapadne Evrope .

Paul Schleimer

d 1949. Godine dve studentske federacije organizuju svoje igre - IUS 1949. u

Budimpeti , 1951. u Berlinu i 1954. u Budimpeti , a FISU Sportske letnje nedelje

FISU : 1949. u Meranu , 1951. u Luksemburgu , 1953. u Dortmundu i 1955. u San

Sebastijanu . Od odravanja odvojenih igara odustaju obe federacije 1957. godine i

zajedno uestvuju na Univerzitetskim igrama Pariza (30. avgusta - 8. septembra

1957.) organizovanim povodom pedesetogodinjice Nacionalne unije studenata Pariza

poznate pod imenom "Igre Ujedinjenja". Od ovih igara je proistekla elja da se

organizuje svetski dogaaj na kom e uestvovati zemlje istonog i zapadnog bloka.

Nakon dve godine u Torinu je odrana, u organizaciji FISU, prva Letnja Univerzijada.

Kao i kod letnjih Univezijada, pretea su bile Meunarodne zimske studentske

sportske igre odrane 1928. godine u Kortini d Ampeco u Italiji. Pre Drugog

Svetskog Rata odrane su i zimske igre u Davosu 1930, Bardonekiji 1933, Sent

Moritzu 1935. Cel am Zeu 1937. i Trondhajmu 1939.

Meunarodni savez studenata (IUS) obnovio je zimske igre 1947. u Davosu .

Rascepom u svetskom studentskom pokretu Meunarodna Federacija Studentskog

Sporta (FISU) organizuje Zimske nedelje FISU 1951. u Badgatajnu , 1953. u Sent

56

Moricu , 1955. na Jahorini , 1957. u Obermergau i 1959. u Cel am Zeu . Meunarodni

savez studenata (IUS) je odrao svoje zimske igre u Pojani Braov 1951, Zemeringu

1953. i Zakopanima 1956. godine.

Ujedinjenjem razdvojenih studentskih organizacija u FISU 1959, prva Zimska

Univerzijada odrana je u amoniju 1960 godine.

FISU i ISU su se, 1959. godine, dogovorile da uestvuju u igrama

organizovanim u Torinu , od strane CUSI, Italijanske studentske sportske asocijacije .

Italijanski organizatori su krstili ove igre 1959 u Univerzijadu. Oni su stvorili zastavu

sa slovom 'U' okruenim zvezdama, to e biti zvanini simbol Univerzijade , i

zamenili su nacionalne himne na ceremonijama dodeli medalja sa studentskom himnom

Gaudeamus Igitur.

Na ovoj prvoj Univerzijadi, koja je spojila 43 zemlje, mnoge od kojih nisu bile

lanice FISU, su i ustanovljeni principi po kojima Univerzijada i dan danas funkcionie.

A glavni je da FISU posmatra svoje ciljeve bez obzira ili ikakve diskriminacije

politike ili rasne prirode. Od tog trena FISU organizuje Igre na Svetskom nivou.

Univerzijade i prvenstva su otvoreni za sve studente sportiste koji nisu bili van

univerziteta vie od godinu dana i koji imaju izmeu sedamnaest i dvadesetosam

godina. Svaka asocijacija koja pripada FISU moe prijaviti tim ili pojedinanog

takmiara.

Univerzijada predstavlja danas jedno od najveih sportskih takmienja pored

Olimpijade, moe se slobodno rei, njen pandam, koji je rezervisan za sportsku

studentsku populaciju i sve mlade ljude koji u sportu i druenju pobeuju nesuglasice

ve dugi niz