UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

MRS/MSFI I NJIHOV ZNAČAJ ZA SRBIJU SEMINARSKI RAD

( N A Z I V P R E D M E T A )

MENTOR: STUDENT:

NOVI SAD, (NOVEMBAR, 2013.)

1

SADRŽAJ:

Sadržaj UVOD ............................................................................................................................... 2

HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U ZEMLJAMA EVROPSKE

UNIJE ............................................................................................................................... 3

UZROCI I ZNAĈAJ NASTANKA MEĐUNARODNIH RAĈUNOVODSTVENIH

STANDARDA .................................................................................................................. 4

ULOGA MEĐUNARODNIH PROFESIONALNIH ORGANIZACIJA U FUNKCIJI

FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA KORISNIKA ........................................................ 6

CILJEVI MEĐUNARODNIH RAĈUNOVODSTVENIH STANDARDA .................... 8

KONCEPTUALNI OKVIR MEĐUNARODNIH RAĈUNOVODSTVENIH

STANDARDA ................................................................................................................ 11

MRS I NJIHOVA PRIMENA U SRBIJI ........................................................................ 12

PRIMENA RAĈUNOVODSTVENE POLITIKE I FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE

NA BAZI MRS U NAŠOJ PRIVREDI .......................................................................... 14

ZAKLJUĈAK ................................................................................................................. 16

LITERATURA ............................................................................................................... 17

2

UVOD

Globalizacija svetskog tržišta nužno je nametnula potrebu za komuniciranjem

zajedniĉkim raĉunovodstvenim jezikom tzv. poslovnim jezikom izmeĊu subjekata u

vezi s finansijskim aranžmanima raznih zemalja sveta. Poslovanje multinacionalnih

kompanija na meĊunarodnom planu postavlja raĉunovodstvu zadatke koje u krajnjem

vidu znaĉe harmonizaciju, kako u pogledu metodologije, tako i u pogledu prezentacije

finansijskih izveštaja. Poboljšanje meĊunarodnih poslovnih odnosa i unapreĊenje

komuniciranja realizuje se, izmeĊu ostalog, harmonizacijom nacionalnih

raĉunovodstvenih sistema na meĊunarodnom planu, tj. internacionalizacijom

raĉunovodstvene prakse u vezi sa finansijskih izveštavanjem.

Kvalitetno raĉunovodstveno izveštavanje (jedinstvenim poslovnim jezikom) igra

kljuĉnu ulogu u funkcionisanju finansijskih tržišta i povećanju društvenog blagostanja.

Raĉunovodstveni standardi postaju obavezna osnova finansijskog izveštavanja. Proces

globalizacije i meĊunarodne integracije tržišta kapitala upravo iziskuju potrebu za

harmonizacijom finansijskih izveštaja raznih zemalja. ObezbeĊenje podataka i

informacija za uporedne analize, za internacionalizaciju protoka roba i kapitala tj.

nesmetano komuniciranje svih uĉesnika na svetskim tržištima kapitala je svrha

standardizacije u oblasti raĉunovodstvenog izveštavanja. Povećanje uporedivosti

raĉunovodstvenih praksi upravo se omogućuje MeĊunarodnim raĉunovodstvenim

standardima.

Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije,

prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni državni organi. Što se

tiĉe Medjunarodnih raĉunovodstvenih standarda oni su uglavnom u obliku normi

ponašanja i postupaka u profesionalnom radu raĉunovoĊa da bi njihove informacije o

poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane

korisnike tih informacija. Raĉunovodstveni standardi u sebi ukljuĉuju i norme

profesionalne etike raĉunovoĊa.

MeĊunarodni standardi ukomponovani u raĉunovodstvo omogućuju poslovno

meĊunarodno povezivanje sa poslovnim subjektima iz drugih zemalja i umnogome

olakšavaju raĉunovodstveno komuniciranje. Njihova dosledna primena omogućava

premošćavanje raĉunovodstvenih prepreka na putu sve slobodnije internacionalne

razmene roba, usluga i kapitala, kao i funkcionisanja meĊunarodnih finansijskih tržišta.

Oblikovanje meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (MRS) predstavlja jednu od

glavnih poluga za prevazilaženje problema u raĉunovodstvenom komuniciranju izmeĊu

poslovnih subjekata u celom svetu. MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja

ĉine osnovu i za sastavljanje kvalitetnih finansijskih izveštaja i za razvoj dobre

raĉunovodstvene prakse, što doprinosi boljoj harmonizaciji finansijskog izveštavanja u

uslovima internacionalizacije biznisa. Uloga meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda

sastoji se u smanjenju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izveštaja poslovnih

subjekata pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanja barijera na putu meĊusobnog

razumevanja i komuniciranja.

3

HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE

Proces harmonizacije finansijskog izveštavanja u Evropi zapoĉeo je u Evropskoj

Ekonomskoj Zajednici, dakle u privredno najrazvijenijoj ekonomskoj integraciji na

starom kontinentu, donošenjem Ĉetvrte direktive (25.7.1978. godine) i njenom

implementacijom, u narednoj deceniji, u zemljama ĉlanicama. Pomenuta direktiva

reguliše formu i sadržinu seta finansijskih izveštaja (društva kapitala), koji ulaze u

sastav godišnjeg raĉuna: bilansa stanja, bilansa uspeha, aneksa, kao i njihovog vernog

pratioca - izveštaja o poslovanju. Ona je imala za cilj da kroz standardizaciju

finansijskog izveštavanja koja će obezbediti kvalitetne i uporedive informacije, pospeši

integracione procese u Evropskoj Ekonomskoj Zajednici. Naime, praksa je pokazala da

je ideja o jedinstvenom nadnacionalnom tržištu na kome nesmetano cirkulišu roba,

usluge, kapital i radna snaga teško ostvariva, pored ostalog i zbog velikih razlika u

formi i sadržini oficijelnih finansijskih izveštaja u državama ĉlanicama. Otuda i znaĉaj

Ĉetvrte direktive. Sliĉan je sluĉaj i sa Sedmom direktivom usvojenom 13.6.1983.

godine. Ona je imala za cilj da harmonizuje praksu finansijskog izveštavanja ĉlanica

zajedniĉkog interesa, tj. sastavljanje konsolidovanih godišnjih raĉuna.

Novo poglavlje u procesu standardizacije finansijskog izveštavanja u Evropi otvorila je

Uredba Saveta Evrope od 19.7.2002. godine. Ona se odnosi na sastavljanje

konsolidovanih finansijskih izveštaja, odnosno finansijskih izveštaja preduzeća koje

kotiraju na berzi u skladu sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima (MRS).

Paralelno sa tim, pod uticajem procesa globalizacije u nekim zemljama Evrope koje

nisu ĉlanice Evropske Unije poĉinju se direktno primenjivati MeĊunarodni

raĉunovodstveni standardi ili se usvajaju i primenjuju nacionalni standardi usklaĊeni sa

MRS. S tim u vezi interesantno je analizirati u kojoj meri harmonizacija finansijskog

izveštavanja doprinosi integracionim procesima u Evropi. Naime, na primeru Evropske

Unije, može se sagledati, na osnovu višedecenijskog iskustva u kojoj meri

standardizacija omogućuje:

efikasnije funkcionisanje tržišta kapitala,

racionalnije upravljanje multinacionalnim preduzećima (koncernima i

grupama),

lakši protok robe i usluga i

ocenu efekata prethodnih i donošenje novih mera ekonomske politike od

strane zajedniĉkih regulatornih organa na nivou ekonomske integracije.

Za razliku od direktiva ĉija je implementacija prepuštena državama ĉlanicama, uredbe u

Evropskoj Uniji predstavljaju direktan obavezujući regulatorni instrument. Uredba o

MRS obavezuje preduzeće ĉije akcije kotiraju na berzi i koja sastavljaju konsolidovane

godišnje raĉune da iste sastavljaju u skladu sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim

standardima poĉev od 1. januara 2005. godine. Osim toga, prepušteno je zemljama

ĉlanicama da dozvole ili zahtevaju da i druga preduzeća (koja ne kotiraju na berzi)

pripremaju i prezentiraju svoje konsolidovane godišnje raĉune u skladu sa MRS.

Konaĉno, države mogu dozvoliti ili zahtevati da sva preduzeća svoje (individualne)

godišnje raĉune pripremaju u skladu sa MRS.

Mere ekonomske politike koje usvajaju organi Evropske Unije usmere su na kreiranje

poslovnog ambijenta (okruženja) u kome posluju privredni subjekti. Naznaĉeni okviri, u

4

odreĊenoj meri, se reperkutuju na finansijsku situaciju i zaraĊivaĉku sposobnost

preduzeća. Skup svih preduzeća predstavlja u suštini privredu ne samo zemlje kojoj

pripadaju, već i privredu Evropske Unije ako se ona posmatra kao jedna nadnacionalna

regionalna ekonomska celina. Iz te ĉinjenice proistiĉe potreba da nadležni organi

Evropske Unije periodiĉno ocenjuju efekte usvojenih mera zajedniĉke ekonomske

politike. Jedan od osnovnih izvora informacija za pomenutu ocenu su i odreĊeni

statistiĉki podaci do kojih se dolazi agregiranjem informacija iz individualnih

finansijskih izveštaja. Sasvim razumljivo da će informacije do kojih se dolazi na ovaj

naĉin biti pouzdane i relevantne samo ako su ti finansijski izveštaji, koji su osnov za

njihovo izvoĊenje standardizovani.

Slobodna cirkulacija robe i usluga na zajedniĉkom tržištu Evropske Unije podrazumeva

pored ostalog, mogućnost poslovnih partnera, pre svega kupaca i dobavljaĉa iz razliĉitih

država ĉlanica da u poslovno-pravnoj komunikaciji budu meĊusobno informisani o

finansijskoj poziciji i zaraĊivaĉkoj sposobnosti. Ovaj deo informacione funkcije

finansijskog izveštavanja, takodje se može efikasno i pouzdano realizovati ako se

zasniva na kvalitetnim i pouzdanim harmonizovanim finansijskim izveštajem.

U prethodnim pasusima izneti su korisni efekti standardizacije finansijskog izveštavanja

na integracione procese u Evropskoj Uniji koja obuhvata 25 od ukupno 83 države

koliko ih ima u Evropi. Da sumiramo to su:

povećanje efikasnosti tržišta kapitala i poslediĉno pospešivanje

privrednog rasta,

pouzdana ocena rezultata rada koncerna i s tim u vezi efikasnije

upravljanje složenim interesom,

doprinos izgradnji kvalitetnog informacionog sistema za ocenu efekata

mera ekonomske politike i na bazi toga donošenje novih dispozicija i

olakšavanje poslovno-pravne komunikacije izmeĊu poslovnih partnera,

pre svega kupaca i dobavljaĉa iz razliĉitih država ĉlanica, što je u

funkciji slobodne cirkulacije robe i usluga.

UZROCI I ZNAČAJ NASTANKA MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA

Pojavom koncerna kao i sve ĉešćim uplitanjem države u privredne tokove javlja se

potreba za jednoobraznim knjigovodstvom i jedinstvenom bilansnom šemom.

Interesantno je da sve do Prvog svetskog rata nije ni postojala potreba za jedinstvenom

bilansnom šemom niti jedinstvenim kontnim okvirom. Smatrano je, ĉak, da takav kontni

okvir nije ni moguće postaviti. Vodjenje poslovnih knjiga, sastavljanje, prezentacija,

dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja je danas, u svakoj državi, detaljno

regulisano zakonskom, profesionalnom i internom regulativom. Pitanje obaveza i naĉina

vodjenja poslovnih knjiga i polaganja raĉuna u preduzećima odreĊenih pravnih formi je

u većini zemalja regulisano trgovaĉkim zakonodavstvom (nemaĉki Handelsgetzbuch,

francuski Code de commerce, Trgovaĉki zakon Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine)

ili obligacionim pravom (švajcarski Obligationenrecht). Izuzetak ĉini Italija, gde se

odredbe o voĊenju knjiga i polaganju raĉuna nalaze u graĊanskom zakonodavstvu

(Codice civile). Budući da su se rešenja nacionalnih zakonodavstava znaĉajno

5

razlikovala, pokrenuto je više inicijativa za harmonizaciju ovih pitanja na

meĊunarodnom nivou.

Raĉunovodstveni standardi pretpostavljaju koncepte koji se koriste za konvertovanje

raĉunovodstvenih evidencija u pouzdane raĉunovodstvene izveštaje tj. unificirana

pravila za eksterno izveštavanje. Oni predstavljaju vrhunsko dostignuće u teoriji i

praksi, a oslanjaju se na raĉunovodstvenim naĉelima, tj. predstavljaju njihovu detaljniju

razradu: njih treba prihvatiti kao metodološka uputstva. Raĉunovodstveni standardi su

proistekli iz prakse inicijativom profesionalnih organizacija samih raĉunovoĊa, u svrhu

olakšavanja i unapreĊivanja prakse raĉunovodstvenog informisanja o ekonomskim

entitetima i u njihovim okvirima. Bitan cilj primene i korišćenja raĉunovodstvenog

standarda jeste obezbeĊenje što pouzdanijeg raĉunovodstvenog informisanja. Uslov da

raĉunovodstveni standardi mogu odigrati svoju pravu ulogu jeste postojanje zaista

zainteresovanih korisnika za istinito i fer raĉunovodstveno informisanje. Po samoj

prirodi stvari, takvi korisnici raĉunovodstvenog informisanja mogu iskljuĉivo postojati

u uslovima dominacije privatne svojine nad ekonomskim entitetima, dominacije

ekonomskih zakonitosti na tržištu i efikasne stvarno pravne države.

Raĉunovodstven standardi mogu da budu produkti: profesionalnih raĉunovodstvenih

asocijacija, poreskih zakona (koji mogu iziskivati raĉunovodstvene koncepte za poresko

izveštavanje koji se razlikuju od koncepata redovnog finansijskog izveštavanja) i

zakonski ustanovljenog kontnog plana koji iziskuje raĉunovodstvene koncepte i

izveštaje (naroĉito u zemljama sa francuskim govornim podruĉjem).

Cilj raĉunovodstvenih standarda je ostvaren ako finansijski izveštaji daju istinitu i

objektivnu tzv. fer informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena

raĉunovodstvenih standarda omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o

finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zaraĊivaĉke

sposobnosti, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija kao

što su: akcionari, menadžment, zaposleni, investitori, banke kreditori i drugi. Pre nego

što se finansijski izveštaji obelodane široj javnosti oni podležu preispitivanju od strane

nezavisnih ovlašćenih struĉnjaka kao što su revizori. Njihovo mišljenje na finansijske

izveštaje raĉunovoĊe nekog ekonomskog subjekta je merodavno u smislu toga da li su

ovi finansijski izveštaji istiniti i objektivni ili nisu. Suština je u tome da se dobije

pouzdana potvrda o doslednoj primeni raĉunovodstvenih standarda u svim segmentima

koji su obuhvaćeni finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji obuhvataju i opis

primenjenih raĉunovodstvenih politika koje treba da su konzistentne da bi podaci bili

uporedivi. Za pravilnost i taĉnost prezentiranja finansijskih izveštaja primarna

odgovornost leži na rukovodstvu preduzeća. Za finansijsko izveštavanje postoji

konceptualni okvir koji treba da prate raĉunovodstveni standardi kao opšte prihvaćeni

teorijski principi u oblasti raĉunovodstva. Konceptualni okvir koji je raĉunovodstvena

profesija razvila u razliĉitim zemljama polazi od toga da finansijski izveštaji treba da

budu korisni onima kojima su namenjeni.

U uslovima globalizacije svetske privrede i tržišta kapitala, sve je ĉešći sluĉaj da se

produkti raĉunovodstva u jednoj zemlji koriste u raznim drugim zemljama. To znaĉi,

razlozi koji ĉine poželjnim nacionalne raĉunovodstvene standarde su relevantni i za

internacionalne. Evidentan pritisak za meĊunarodnu standardizaciju dolazi od strane

6

onih koji regulišu, pripremaju i koriste finansijske izveštaje, budući da imaju u vidu

prednosti koje se njome ostvaruju.

Najveća korist koja dolazi od harmonizacije bila bi uporedivost meĊunarodnih

finansijskih informacija. Ta uporedivost bi eliminisala sadašnje nesporazume oko nivoa

pouzdanosti „stranih“ finansijskih izveštaja i otklonila jednu od najvažnijih prepreka

meĊunarodnim tokovima kapitala. Sledeća prednost harmonizacije, bila bi ušteda

vremena i novca koji se sada troše na konsolidovanje divergentnih finansijskih

informacija kada se zahteva više od jednog seta izveštaja da bi se prilagodili razliĉitim

nacionalnim zakonodavstvima ili praksi. Treće, bitno poboljšanje od harmonizacije bila

bi tendencija da se raĉunovodstveni standardi širom sveta podignu na najveći mogući

nivo i budu konzistentni sa lokalnim ekonomskim, pravnim i društvenim prilikama.

Nasuprot, i pored harmonizacije i koristi koje bi od nje imale pomenute interesne grupe,

postoje brojne i ozbiljne prepreke za njeno ostvarenje, kao i evidentno izražen

kriticizam akademskih krugova. Tako je još 1971. (pre nego što je osnovan Komitet za

meĊunarodne raĉunovodstvene standarde), poznati teoretiĉar Irving Fantl odbacio

donošenje meĊunarodnih standarda kao suviše jednostavno rešenje za problem koji je

suviše kompleksan. Obrazložio je da je raĉunovodstvu, kao društvenoj nauci, svojstvena

fleksibilnost koja omogućava prilagodljivost kao glavnu vrednost. Zatim, takoĊe je

istakao tri prepreke meĊunarodnoj standardizaciji raĉunovodstva:

1. razlike u nacionalnim specifiĉnostima i tradicijama,

2. razlike u potrebama razliĉitih ekonomskih okruženja, i

3. izazov standardizacije nacionalnom suverenitetu.

ULOGA MEĐUNARODNIH PROFESIONALNIH ORGANIZACIJA U FUNKCIJI FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA KORISNIKA

Ekonomski rast i razvoj poslovnih subjekata je nezamisliv bez meĊusobne saradnje u

meĊunarodnim okvirima. Sve do skora veoma ĉesto su razlike poreske, državne,

politiĉke, carinske, lingvistiĉke, kulturne, socijalne, ekonomske i druge, predstavljale

barijere u sferi meĊunarodnih ekonomskih odnosa. Razlike u raĉunovodstvenim

sistemima pojedinih zemalja predstavljaju osnovne teškoće na putu ubrzanja procesa

harmonizacije. Prisutne su razlike izmeĊu evropskih raĉunovodstvenih sistema i onih u

azijskim zemljama, razlike izmeĊu ameriĉkog raĉunovodstvenog sistema i onog koji se

primenjuje kod većeg broja evropskih zemalja, itd. IzmeĊu ostalog razlike se odnose

kako na naĉin pripreme, tako i na naĉin prezentacije finansijskih izveštaja. Mnogi

poslovni subjekti pripremali su dvojne oblike finansijskih izveštaja i to: jedne shodno

propisima nacionalne regulative, a druge za potrebe inostranih korisnika, finansijskih

tržišta uz primenu meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (tj. da prevode bilansne

pozicije na jezik razumljiv u meĊunarodnom komuniciranju). U poslednje vreme

pomenute barijere su priliĉno prevaziĊene ili pak ne predstavljaju tako krupne probleme

kao što su nekad bile. U regulisanju ekonomskih odnosa izmeĊu subjekata razliĉitih

zemalja je izmeĊu ostalog, veoma bitna raĉunovodstvena teorija i praksa i finansijsko

izveštavanje. Harmonizacija finansijskog izveštavanja ima za cilj da se pri sastavljanju i

7

prezentaciji finansijskih izveštaja razlike svedu na minimum poslovnih subjekata iz

razliĉitih zemalja uĉesnika na finansijskim tržištima.

Uloga i važnost odreĊenih meĊudržavnih i meĊunarodnih profesionalnih organizacija na

podruĉju harmonizacije raĉunovodstva oduvek su bile izuzetno cenjene. Kada se govori

o uticaju organizacija na tendencije harmonizacije finansijskog izveštavanja po pravilu

se istiĉe uloga odreĊenih tela u okviru Ujedinjenih nacija. Praktiĉno delovanje poĉinje

formiranjem „Grupe eksperata“ 1976. godine u sklopu komisije za transnacionalne

korporacije, koja je vremenom bila pripremila „minimum“ podataka u finansijskim

izveštajima poslovnih subjekata.

Organizacija za Evropsku ekonomsku saradnju (OECD) je formirana da ostvari širok

spektar ciljeva, izmeĊu ostalog i ekspanziju multilateralne svetske razmene izmeĊu

zemalja ĉlanica i neĉlanica. U okviru OECD formiran je Komitet za meĊunarodna

ulaganja, s ciljem izmeĊu ostalog i standardizacije raĉunovodstvene prakse u zemljama

ĉlanicama OECD. Svi napori OECD na polju harmonizacije ne mogu se zanemariti.

Bitno je ukazati i da se posebno istiĉu izvesna tela u okviru Federation des Experts

Comptable Europens, Confederation of Asian Pacific Accountants – CAPA, ASEAN i

posebno Evropske Unije, ĉije direktive predstavljaju visok stepen unifikacije

raĉunovodstvenih sistema širom sveta. MeĊutim, stoji ĉinjenica, da najveća zasluga za

dosadašnja dostignuća na podruĉju harmonizacije na najširim prostorima zemljine kugle

pripada MeĊunarodnoj federaciji raĉunovoĊa (International Federation of Accountants –

IFAC).

Prva meĊunarodna raĉunovodstvena asocijacija na evropskom tlu, osniva se 1951.

godine u Parizu kao Unija ovlašćenih raĉunovodstvenih i ekonomskih eksperata (UEC).

Kao posledica velikih neusaglašenosti brojnih odredaba trgovaĉkog, a posebno

statusnog prava, što je znaĉajno ometalo slobodno kretanje lica, roba i kapitala, odnosno

stvaranje zajedniĉkog tržišta i harmoniĉan razvoj privreda zemalja ĉlanica Evropske

ekonomske zajednice (osnovane Rimskim ugovorom 25. marta 1957. godine), Savet

EEZ je pristupio donošenju Direktiva Saveta sa ciljem ujednaĉavanja nacionalnih

propisa neophodnih za ostvarivanje ciljeva Zajednice.

IASB objavljuje svoje standarde u vidu niza objava koji se nazivaju MeĊunarodnim

standardima finansijskog izveštavanja (MSFI). Po njihovom stvaranju, IASB je usvojio

telo MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (IAS) koje je objavljivao njegov

prethodnik, Odbor Komiteta za MeĊunarodne raĉunovodstvene standarde. Tokom svog

postojanja IASB je objedinio 156 raĉunovodstvenih tela iz 114 zemalja, i izradio veliki

broj standarda. Naša zemlja je postala ĉlanica 1997. godine.

Ciljevi IASB-a su, pored ciljeva IASC-a, da razvija, u interesu javnosti, jedinstveni niz

visokokvalitetnih, razumljivih i primenjivih globalnih raĉunovodstvenih standarda, da

podstiĉe usvajanje i strogu primenu tih standarda, i da aktivno saraĊuje sa nacionalnim

postavljaĉima standarda kako bi se usaglasili nacionalni raĉunovodstveni standardi i

MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja i da bi se dobila visokokvalitetna

rešenja.

8

CILJEVI MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA

Osnovna odlika MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (MRS) je to da se bave

samo suštinskim pitanjima raĉunovodstvenog izveštavanja. Komitet za meĊunarodne

raĉunovodstvene standarde (International Accounting Standards Comitee – IASC) ulaže

ogroman napor da standarde uĉini što jednostavnijim, kako bi se omogućilo da budu

primenljivi u što većem broju zemalja. MRS nemaju za cilj da zamene zakonsku ili

profesionalnu regulativu raĉunovodstva ni u jednoj pojedinaĉnoj zemlji. Ĉlanovi IASC

imaju samo obavezu da, tamo gde je nacionalna regulativa, po svim bitnim pitanjima,

usaglašena sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima, tu ĉinjenicu navedu.

Tamo gde nacionalna regulativa odstupa od MRS, od ĉlanova IASC se zahteva da

ukažu odgovarajućim regulativnim organima na koristi koje pruža usaglašavanje

nacionalne regulative sa rešenjima sadržanim u MRS.

Sledi pregled promenjenih i novih MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda (Current

International Accounting Standards and SIC):

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja

MRS 2 Zalihe

MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine

MRS 8 Raĉunovodstvene politike, promene raĉunovodstvenih procena i

fundamentalne greške

MRS 10 DogaĊaji posle datuma bilansa stanja

MRS 11 Ugovori o izgradnji

MRS 12 Porezi na dobitak

MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema

MRS 17 Lizing

MRS 18 Prihodi

MRS 19 Primanja zaposlenih

MRS 20 Raĉunovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći

MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva

MRS 23 Troškovi pozajmljivanja

MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana

MRS 26 Raĉunovodstvo i izveštavanje planova penzijskih primanja

MRS 27 Konsolidovani i pojedinaĉni finansijski izveštaji

MRS 28 Investicije u pridružene entitete

MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama

MRS 31 Uĉešća u zajedniĉkim poduhvatima

MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija

MRS 33 Zarada po akciji

MRS 34 Periodiĉno finansijsko izveštavanje

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine

MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina

MRS 38 Nematerijalna imovina

MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje

MRS 40 Investicione nekretnine

9

MRS 41 Poljoprivreda

Tabela 1. Međunarodni računovodstveni standardi

Za razliku od standarda koji su izdati do kraja osamdesetih godina, u standardima koji

su izdati u novije vreme uvek se jasno navodi koji je cilj svakog standarda. Takva

promena strukture standarda jeste odraz promena koje se odvijaju u savremenoj praksi

preduzeća ĉija je delatnost raĉunovodstvo i revizija. Do pre desetak godina,

raĉunovodstvo i revizija su se uglavnom bavili podacima koji su pripadali periodu koji

je već prošao. Savremeno raĉunovodstvo i revizija se sve više okreću proceni efekata

budućih dogaĊaja na tekuće rezultate poslovanja i finansijski položaj preduzeća,

odnosno na samu procenu vrednosti preduzeća na tržištu.

MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja su:

MSFI 1 Prva primena MeĊunarodnih standarda finansijskog izveštavanja

MSFI 2 Plaćanje akcijama

MSFI 3 Poslovne kombinacije

MSFI 4 Ugovori o osiguranju

MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju

MSFI 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa

MSFI 7 Finansijski instrumenti: obelodanjivanja

MSFI 8 Segmenti poslovanja

Tabela 2. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja

U cilju donošenja standarda za globalnu primenu Odbor za MeĊunarodne

raĉunovodstvene standarde (IASB) objavio je meĊunarodne standarde finansijskog

izveštavanja. Prvi IASB-ov standard – MSFI 1 objavljen je u junu 2003. godine, sa

primenom od 1.1.2004. godine.

Primena IASB-ovih standarda se zahteva trenutno:

u oko 35 zemalja za sve domaće kompanije, kotiranje na berzi,

u 6 drugih zemalja za neke domaće kompanije,

veliki broj zemalja na ovim standardima zasniva svoju nacionalnu praksu.

Nekoliko zemalja, ukljuĉujući Australiju i Evropsku Uniju u 2002. godini izdalo je

saopštenja o primeni meĊunarodnih standarda od 1.1.2005. godine ili kasnije. Na

harmonizaciji meĊunarodne prakse u SAD rade IASB Odbor za finansijsko

raĉunovodstvene standarde u SAD. U cilju poklanjanja razlika izmeĊu MeĊunarodnih

standarda finansijskog izveštavanja i raĉunovodstvenih standarda Japana, IASB je

zapoĉeo razgovore o zajedniĉkim projektima sa odborom za raĉunovodstvene standarde

Japana.

U praktiĉnom funkcionisanju, ĉeste i velike promene svakako da nameću pitanja u vezi

s razlozima ili povodom za menjanje sadržaja i prezentacije standarda, koji sa svoje

strane, sigurno zahtevaju prouĉavanje oko njihovog uhodavanja, a nesumnjivo nameću i

dopunske troškove. U tom smislu, razloga ima više, ali bitno je izneti tri

reprezentativna.

Jedan od razloga se povezuje sa rastućim brojem zemalja, odnosno nacionalnih

asocijacija u ĉlanstvu IFAC-a, odnosno Komiteta za meĊunarodne raĉunovodstvene

10

standarde. Ekonomski sistem, politiĉki sistem, zakonodavni sistem, sistem edukacije,

sociokulturne karakteristike pojedinih zemalja itd. Jednom reĉju okruženje, predstavlja

faktor nezaobilaznog uticaja koji stavlja nacionalni peĉat na raĉunovodstvo u svakoj

zemlji, nezavisno od opštih trendova u vezi sa povećanjem nivoa harmonizacije.

Ĉlanstvo u Komitetu, pored ostalog, znaĉi i mogućnost da se utiĉe na odluke u vezi sa

donošenjem standarda. Praktiĉno, ĉesto se dogaĊa da predstavnici malih i velikih

asocijacija budu jednako zainteresovani za uopštenije formulacije i stilske obrade

pojedinih standarda. MeĊutim, vrlo ĉesto se javljaju i vrlo suprotna gledišta. Praktiĉnim

usaglašavanjem gledišta, u svakom sluĉaju, nameće se potreba za revidiranjem

pojedinih standarda.

Pribavljanje potrebnog kapitala za poslovne svrhe, odnosno zainteresovanost entiteta da

svoje hartije od vrednosti plasiraju na svetskim berzama predstavlja takoĊe znaĉajan

povod za promene MRS. Prilikom emitovanja vrednosnih hartija ne treba gubiti iz vida

ĉinjenicu da se dobijaju najkvalitetnija finansijska sredstva (kapital), a da se pri tome ne

stiĉe nikakva odgovornost da preduzeće bilo kada otkupi ili na bilo koji naĉin povrati

novac od prodaje akcija, postaje sasvim oĉiglednim motiv preduzeća da kotiraju svoje

vrednosne hartije na svetskim efektivnim berzama. MeĊutim, berze za hartije od

vrednosti (efektivne berze), nameću svoja striktna pravila ponašanja u berzanskom

komuniciranju. Jedno od pravila, koje inaĉe ima izuzetan znaĉaj, odnosi se na pripremu

i prezentaciju finansijskih izveštaja. To znaĉi, efektne berze i ostale institucije, takoĊe

su nametnule pravila izveštavanja u vezi sa finansijskim poslovanjem. Naime, izveštaj o

reviziji finansijskih izveštaja kao pisani dokument ima bitnu ulogu u procesu

finansijskog izveštavanja; dopunjuje set finansijskih izveštaja u smislu odgovarajuće

dokumentacione podloge i ima moćnu informacionu ulogu za eksterne korisnike,

aktivne uĉesnike berzanskog trgovanja efektima.

Posebnu pažnju zavreĊuje veoma uticajna funkcija koju obavlja MeĊunarodna

organizacija – Komisija za hartije od vrednosti (International Organization of Security

Commissions – IOSCO). Osnovni zadatak ove meĊunarodne organizacije je „da

prevaziĊe nedovoljnu uporedivost finansijskih izveštaja u cilju sigurnijeg angažovanja

slobodnog kapitala“. Napori IOSCO-a u velikoj meri su podržani od strane više

državnih organa, agencija i profesionalnih organizacija. To nesumljivo iz razloga što

IOSCO ima presudan uticaj prilikom odluĉivanja o tome koji su MeĊunarodni

raĉunovodstveni standardi prihvatljivi i odgovaraju propozicijama kojima svetske berze

uslovljavaju kotiranje vrednosnih hartija. Zato su sasvim razumljiva nastojanja IFAC da

usaglase kljuĉne MRS sa zahtevima IOSCO. Zaslužuje pažnju ĉinjenica da usvajanje

MRS 39 – finansijski instrumenti: priznavanje i merenje, smatra se da su konaĉno

kompletirani MRS kojima su usagalašena kljuĉna stanovišta izmeĊu KMRS i IOSCO-a.

Upravo ova saglasnost kljuĉnih raĉunovodstvenih standarda smatra se da predstavlja

istorijski dogaĊaj u razvoju MRS.

Pored navedenih, svakako da postoje i drugi razlozi za promene kod standarda. IzmeĊu

ostalog, mogao bi se navesti izraziti razvoj raĉunovodstvene profesije poslednjih

decenija. Prirodno je da eksperti grupe KMRS sa svoje strane permanentno prouĉavaju

progresivna dostignuća iz oblasti raĉunovodstvene i revizorske struke i nauke, kao i

razvijene prakse, što znaĉi, da uspešna, efikasna i racionalna rešenja koja se susreću

širom sveta uvek mogu da služe kao osnova u izgradnji savršenih rešenja. Time se

dolazi do prihvatljivih i efikasnijih rešenja na podruĉju standardizacije raĉunovodstvene

prakse na meĊunarodnom planu.

11

KONCEPTUALNI OKVIR MEĐUNARODNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA

Primena MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda i Tumaĉenja Stalnog komiteta za

interpretaciju podrazumeva i promenu okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih

izveštaja, kojim se definišu:

ciljevi finansijskih izveštaja i kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja

sastavljenih u skladu sa MRS (razumljivost, znaĉaj, pouzdanost i uporedivost),

osnovni elementi finansijskih izveštaja (sredstva, obaveze, kapital, rashodi i

prihodi) i naĉin njihovog vrednovanja,

osnove za vrednovanje elemenata finansijskih izveštaja i koncept kapitala i

oĉuvanja kapitala.

Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju,

uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća, koje su korisne širokom

krugu korisnika za donošenje ekonomskih odluka. Finansijski izveštaji koji su

pripremljeni za ovu svrhu, zadovoljavaju uobiĉajene potrebe većine korisnika. Korisnici

finansijskih izveštaja jesu sadašnji i potencijalni investitori, zaposleni, kreditori,

dobavljaĉi i ostali poverioci, kupci, država, odnosno, vlada i njihove agencije i javnost.

Kvalitativna obeležja su ona svojstva koja ĉine da su informacije obezbeĊene u

finansijskim izveštajima korisne za njihove korisnike. Ĉetiri glavna kvalitativna

obeležja su: razumljivost, važnost, pouzdanost i uporedivost.

Finansijski izveštaji prikazuju finansijske uĉinke transakcija i drugih dogaĊaja grupišući

ih u široke klase prema njihovim ekonomskim obeležjima. Ove široke klase nazivaju se

elementi finansijskih izveštaja. Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem

finansijskog položaja u bilansu stanja jesu sredstva (ili imovina), obaveze i kapital (ili

sopstveni kapital).

Oni se definišu na sledeći naĉin:

Sredstvo je resurs koji kontroliše preduzeće kao rezultat prošlih dogaĊaja i od

kojeg se oĉekuje priticanje budućih ekonomskih koristi u preduzeće.

Obaveza je sadašnja obaveza preduzeća, proizašla iz prošlih dogaĊaja za ĉije se

izmirenje oĉekuje da će dovesti do odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi

iz preduzeća.

Kapital je preostali interes u sredstvima preduzeća nakon odbitka svih njegovih

obaveza.

Elementi koji su u neposrednom odnosu s merenjem uspešnosti u bilansu uspeha jesu

prihodi i rashodi. Izveštaj o promenama finansijskog položaja obiĉno odražava elemente

izveštaja bilansa uspeha i promene u elementima bilansa stanja; shodno tome, ovaj

okvir ne identifikuje ni jedan elemenat koje je jedinstven za taj izveštaj.

Priznavanje je proces uvrštavanja u bilans stanja ili bilans uspeha stavke koja

zadovoljava definiciju nekog elementa i zadovoljava sledeće kriterijume za priznavanje:

ako je verovatno da će bilo koja buduća ekonomska korist povezana s tom stavkom

priticati u preduzeće ili oticati iz njega i ako stavka ima nabavnu vrednost ili cenu

12

koštanja ili vrednost koja može da se pouzdano izmeri. Merenje je proces utvrĊivanja

novĉanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i prikazati

ih u bilansu stanja i bilansu uspeha. To ukljuĉuje izbor odreĊene osnovice za merenje,

npr. istorijska vrednost, tekuća vrednost, prodajna vrednost ili sadašnja vrednost.

Osnovica za merenje koju najĉešće usvajaju preduzeća pri sastavljanju svojih

finansijskih izveštaja je istorijska vrednost. Ona se obiĉno kombinuje sa ostalim

osnovicama za merenje.

Ovaj okvir utvrĊuje koncept na kome se zasniva sastavljanje i prikazivanje finansijskih

izveštaja za eksterne korisnike. Cilj okvira je:

da pomaže Odboru Komiteta za MRS u razvoju budućih MeĊunarodnih

raĉunovodstvenih standarda i u kritiĉkom razmatranju postojećih MeĊunarodnih

raĉunovodstvenih standarda;

da pomaže Odboru Komiteta za MRS da promoviše harmonizaciju regulative,

raĉunovodstvenih standarda i postupaka koji se odnose na prikazivanje

finansijskih izveštaja, obezbeĊujući podlogu za smanjenje broja alternativnih

raĉunovodstvenih postupaka koje dopuštaju MRS;

da pomaže nacionalnim organima za donošenje standarda i u razvoju novih

nacionalnih standarda;

da pomaže u pripremi finansijskih izveštaja kada se oni pripremaju u skladu sa

MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima i u rešavanju pitanja koja tek

treba da se urede MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima;

da pomaže revizorima u formiranju mišljenja o tome da li su finansijski izveštaji

usaglašeni sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima;

da pomaže korisnicima finansijskih izveštaja pri tumaĉenju informacija koje su

sadržane u finansijskim izveštajima, pripremljenim u skladu sa MeĊunarodnim

raĉunovodstvenim standardima, i

da onima koji su zainteresovani za rad Komiteta za MRS obezbeĊuje

informacije o njegovom pristupu pri formulisanju MeĊunarodnih

raĉunovodstvenih standarda;

MRS I NJIHOVA PRIMENA U SRBIJI

Poslednjih godina sve više zemalja u okviru pripreme i prezentiranja finansijskih

(raĉunovodstvenih) izveštaja primenjuje MeĊunarodne raĉunovodstvene standarde

(MRS). To ĉini i naša zemlja, budući da Savez raĉunovoĊa i revizora Jugoslavije, kao

profesionalna asocijacija, doneo Odluku o neposrednoj primeni MRS u Jugoslaviji

(1998). Time je ne samo rešena dilema oko pripreme i donošenja raĉunovodstvenih

standarda u našoj zemlji, nego je, zapravo, uĉinjen novi korak u pravcu razvoja

profesionalne regulative kod nas.

Konkretna primena MRS u našoj zemlji, razume se, podrazumeva jedan dodatni,

sistematski i kontinuirani napor odgovarajućih uĉesnika u tom procesu. Najpre, državni

organi su bili u obavezi da donesu izmene odgovarajućih propisa radi lakše primene

MRS. Zatim, Savez raĉunovoĊa i revizora Srbije je izdao set MRS u obliku knjige i

radio na njihovom popularizovanju i tumaĉenju. Obaveze raĉunovoĊa su da se usvoje

MRS i stvaralaĉki ih primenjuju radi istinitog i poštenog finansijskog izveštavanja. U

13

okviru navedenih aktivnosti, svakako, treba tražiti razloge za održavanje seminara u

vezi sa primenom MRS u našoj praksi, u organizaciji Saveza raĉunovoĊa i revizora

Srbije, na Zlatiboru.

Oĉekivanja od standardizacije finansijskog izveštavanja prema meĊunarodnoj regulativi

su:

razvoj veština sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja u skladu sa

MRS;

revizorska sposobnost u skladu sa MRS;

ponašanje raĉunovoĊa prema kodeksu profesionalne etike koju je ustanovio

IFAC;

postizanje i održavanje kljuĉne uloge raĉunovodstvene profesije u menadžerskoj

strukturi;

dokazano meĊunarodno raĉunovodstveno znanje i veština;

promena naĉina razmišljanja – prioritet interesi investitora a ne države;

stvaranje jake raĉunovodstvene profesije zasnovane na meĊunarodnoj praksi u

pogledu: obrazovanja, sertifikovanja, kontinuirane edukacije i profesionalne

regulative.

Kada je u pitanju naša zemlja Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji iz 2002. godine

propisana je direktna primena MeĊunarodnih standarda finansijskog izveštavanja za sva

preduzeća, nezavisno od pravne forme i veliĉine. Godišnji raĉuni naših privrednih

subjekata za 2004. godinu sastavljeni su u skladu sa MSFI. Na taj naĉin Srbija se

opredelila da bude aktivan uĉesnik u procesu harmonizacije finansijskog izveštavanja ne

samo u Evropi, nego i u globalnim razmerama – bez obzira na teškoće sa kojima se

susreće na tom putu.

Uslovi za praktiĉnu primenu meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda, tj. primenu

odredbe iz ĉlana 19. Zakona o raĉunovodstvu i reviziji su stvoreni objavljivanjem

Pravilnika o kontnom okviru i sadržini raĉuna u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge

i preduzetnike. Pravna lica i preduzetnici dužni su da priznavanja i vrednovanje pozicija

finansijskih izveštaja, voĊenje poslovnih knjiga, sastavljanje i prezentaciju finansijskih

izveštaja, vrše u skladu sa MeĊunarodnim raĉunovodstvenim standardima, shodno

odredbi iz ĉlana 19 Zakona o raĉunovodstvu i reviziji. MeĊutim, uslovi za neposrednu

primenu meĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda zapravo su stvoreni tek u maju

2004. godine, sa objavljivanjem novog Pravilnika, nakon ĉega je stari stavljen van

snage.

U oblasti raĉunovodstva pri prelazu sa nacionalnih propisa na neposrednu primenu

MRS, iziskuje se sprovoĊenje odgovarajućih knjigovodstvenih usklaĊivanja poĉetnog

stanja (na dan prelaska na neposrednu primenu meĊunarodnih raĉunovodstvenih

standarda). MeĊunarodnim standardom finansijskog izveštavanja 1 (MSFI 1) – Prva

primena MeĊunarodnih standarda za finansijsko izveštavanje ureĊeno je usklaĊivanje

poĉetnog stanja.

U periodu u kome se meĊunarodni raĉunovodstveni standardi prvi put u potpunosti

primenjuju kao primarna raĉunovodstvena osnova, suština te prve primene se ogleda u

tome što finansijske izveštaje treba sastaviti i prezentirati kao da su oduvek sastavljani u

skladu sa MRS. U cilju pojednostavljenja postupka korekcije poĉetnog stanja ne postoji

obaveza reklasifikovanja i usklaĊivanja uporednih podataka iz prethodne poslovne

godine

14

PRIMENA RAČUNOVODSTVENE POLITIKE I FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE NA BAZI MRS U NAŠOJ PRIVREDI

Paralelno sa primenom MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda u našoj poslovnoj

praksi, postoji potreba za voĊenjem smišljene raĉunovodstvene politike, kao i

obezbeĊenjem kvalitetnog finansijskog izveštavanja. Inaĉe, voĊenje racionalne

raĉunovodstvene politike polazi od toga da se na jedan konzistentan naĉin primenjuje

osnov za merenje i pojedinaĉne raĉunovodstvene politike. Kvalitet finansijskog

izveštavanja raste ne samo voĊenjem adekvatne raĉunovodstvene politike, već i

poboljšanjem tradicionalnog sistema finansijskog izveštavanja.

Donošenjem Odluke o neposrednoj primeni MRS u Saveznoj Republici Jugoslaviji

(1998) stvoren je uslov za primenu raĉunovodstvene politike na bazi MRS u našoj

poslovnoj praksi. Istovremeno, razrešena je dilema oko pripreme i donošenja

raĉunovodstvenih standarda u nas, s obzirom na ĉinjenicu da su nacionalni standardi

zamenjeni sa MRS. Drugim reĉima, to znaĉi da priprema i obelodanjivanje finansijskih

izveštaja treba da se zasnivaju na rešenjima i uputstvima sadržanim u MRS. U našoj

zemlji se primenjuje Zakon o raĉunovodstvu, koji je u znaĉajnoj meri harmonizovan sa

IV direktivom EU, ali i sa MRS. U stvari, može se reći da, polazeći, pre svega, od

odgovarajuće zakonske regulative, u našoj raĉunovodstvenoj praksi funkcioniše

odreĊeni sistem finansijskog izveštavanja i voĊenja raĉunovodstvene politike. Pri tome,

osnovu navedenog sistema finansijskog izveštavanja ĉini set raĉunovodstvenih izveštaja

(godišnji raĉun), koji obuhvata: Bilans stanja, Bilans uspeha, Dodatni raĉunovodstveni

izveštaj – Aneks, a za velika i srednja preduzeća još i Bilans tokova gotovine i Izveštaj

o poslovanju. Ono što ovde treba naglasiti je ĉinjenica da su Bilans stanja, Bilans

uspeha, Dodatni raĉunovodstveni izveštaj – Aneks i Izveštaj o poslovanju, upodobljeni

sa IV direktivom EU, a Bilans tokova gotovina sa MRS 7 – Izveštaj o novĉanom toku.

Inaĉe, što se tiĉe primene raĉunovodstvene politike u našoj poslovnoj praksi može se

reći da je ona nedovoljno zastupljena. Ova konstatacija je bazirana na analizi sadržine

pravilnika o raĉunovodstvu nekih naših preduzeća, koji predstavljaju deo interne

profesionalne regulative u kojima naroĉito dolazi do izražaja primenjena

raĉunovodstvena politika. Naime, iako u Zakonu o raĉunovodstvu preko 20 odredbi

upućuje na to da preduzeća moraju naroĉitu pažnju da posvete izradi pravilnika o

raĉunovodstvu, odnosno voĊenju sopstvene raĉunovodstvene politike, manji broj

preduzeća je to do kraja i potpuno uvaženo. Većina preduzeća je u pravilnicima o

raĉunovodstvu preduzela odredbe Zakona o raĉunovodstvu. Retka su preduzeća koja su

pitanju raĉunovodstvene politike posvetila odreĊenu pažnju. Većina pravilnika o

raĉunovodstvu sadrži i odredbe koje nisu direktno vezane za raĉunovodstvenu politiku,

kao što su odredbe o knjigovodstvenim ispravama i pomoćnim knjigama u okviru kojih

se obuhvata i vanbilansna evidencija sredstava i izvora sredstava u sluĉaju da postoji

potreba da se ova evidencija vodi, organizaciji raĉunovodstvene službe i dr. Odredbe

pravilnika koje se odnose na raĉunovodstvenu politiku, odnosno odredbe o naĉinu

utvrĊivanja vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha, što je nesumljivo kljuĉni

problem (srž raĉunovodstvene politike) za istinito i pošteno finansijsko izveštavanje o

preduzeću, ili ne postoje ili su uopštene i neprecizne.

Zbog svega navedenog, u narednom periodu, paralelno sa primenom MRS u našoj

zemlji mora se veća pažnja posvetiti raĉunovodstvenoj politici kao segmentu interne

raĉunovodstvene regulative. Drugim reĉima, treba voditi valjanu, smišljenu

15

raĉunovodstvenu politiku koja obuhvata kako adekvatnu osnovicu za merenje, tako i

odgovarajući broj pojedinaĉnih, specifiĉnih raĉunovodstvenih politika usmerenih na

uobliĉavanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja preduzeća.

Prostor za sprovoĊenje mera raĉunovodstvene, odnosno bilansne politike ostavljen u

odredbama Zakona o raĉunovodstvu, a odnosi se na aktiviranje, pasiviranje i

procenjivanje, mora da bude adekvatno „popunjen“. Ovo prvenstveno u smislu izrade

kvalitetnijih pravilnika o raĉunovodstvu, u kojima bi, pored ostalog, trebalo izvršiti

odreĊena preciziranja svuda tamo gde je ostavljena mogućnost preduzeću, dakle,

menadžmentu da se opredeli za pravo rešenje u konkretnoj situaciji. Ovakvi pravilnici o

raĉunovodstvu su od posebnog znaĉaja za vršenje revizije raĉunovodstvenih izveštaja.

Inaĉe, u sklopu šireg scenarija usmerenog na razvoju raĉunovodstvene regulative u

našoj zemlji treba, pre svega, radikalnije ići sa zamenom zakonodavne u korist

profesionalne regulative, odnosno regulative deregulativom. Ovo tim više ako se zna da

je „proces zamene regulative deregulativom u velikom broju zemalja ocenjen kao

neminovan, i već je istrasiran širok put za sve veću primenu opštih, naĉelnih rešenja

najpre u vidu Raĉunovodstvenih principa a danas sve više Raĉunovodstvenih standarda

u cilju ostvarivanja efikasnije raĉunovodstvene prakse“ Zatim, obezbediti razradu i

tumaĉenje pojedinih MRS kako bi lakše mogli da se primenjuju u našoj poslovnoj

praksi. Razume se da razrada navedenih MRS podrazumeva njihovo obelodanjivanje, na

jednom mestu (npr. u obliku knjige) u integralnom obliku, kao što je zapravo ureĊeno

kod nekih naših suseda (npr. u Republici Makedoniji).

16

ZAKLJUČAK

MeĊunarodna harmonizacija raĉunovodstvenog izveštavanja u uslovima globalizacije

svetske privrede, motivisana je smanjenjem razlika u raĉunovodstvenoj praksi izmeĊu

zemalja, sa ciljem unifikacije i standardizacije, što ĉini dugoroĉni trend od epohalnog

znaĉaja. Naime, proces internacionalizacije terminologije, metodologije i

raĉunovodstvenog izveštavanja postaje osobito intezivan formiranjem i širenjem njenog

ĉlanstva i pospešivanja izdavaĉke delatnosti IFAC-a. Brisanje razlika izmeĊu pojedinih

raĉunovodstvenih sistema, odnosno harmonizacija, posebno je postala sve nužnija zbog

širenja i jaĉanja multinacionalnih kompanija i globalizacije svetskog tržišta.

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi predstavljaju raĉunovodstvene standarde

uvedene da bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo

kog ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj

posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i bržeg razumevanja finansijskih

izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za

nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje rezultira bržem

protoku robe i kapitala. MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi ustvari predstavljaju,

neku vrstu harmonizacije razliĉitih raĉunovodstvenih regulativa koje se odnose na

pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje

ekonomskih odluka.

MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi u svom osnovnom znaĉenju podrazumevaju

dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i

prezentaciji stavki raĉunovodstvenih iskaza ekonomskog subjekta. Osnovni elementi

finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans stanja na kraju poslovne godine,

Bilans uspeha za poslovnu godinu, Gotovinski tok za isti period i Promene na kapitalu.

Bitna determinanta aktivnog funkcionisanja MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda

je stvaranje mogućnosti korišćenja informacija sadržanih u raĉunovodstvenim

izveštajima, što direktno izaziva enormnu zainteresovanost za kvalitet tih izveštaja.

Istinit i fer prikaz finansijskog poslovanja koji podrazumeva izbor adekvatnog naĉina

procenjivanja bilansnih pozicija, adekvatnih raĉunovodstvenih politika, koji će doprineti

njihovom realnom iskazivanju, je ustvari osnovni cilj MeĊunarodnih raĉunovodstvenih

standarda.

Proces standardizacije je neminovan, prvenstveno jer podstiĉe objektivno finansijsko

izveštavanje u savremenom poslovnom svetu, a koji se najbolje postiže doslednom

primenom MeĊunarodnih raĉunovodstvenih standarda. U praksi finansijskog

izveštavanja dosledna njihova primena, treba da je u funkciji neprestanog poboljšanja

kvaliteta informacionog opsluživanja meĊunarodnih tržišta kapitala, s ciljem povećanja

efikasnosti rada, rasta i razvoja.

17

LITERATURA

KNJIGE:

- DMITROVIĆ ŠAPONJA, LJ., PETKOVIĈ, Đ., JAKŠIĆ, D., “Raĉunovodstvo”,

Ekonomski fakultet, Subotica, 2007.

- FREDERICK, D., CHOI, S., MUELLER, G., International Accounting, Second

Edition, 1992, Prentice-Hall, Inc. New Jersey Grupa autora „Finansijsko raĉunovodstvo

II“, SRRS, 1998. god.

- ILIĆ, G., ŠKARIĆ-JOVANOVIĆ, K., RADOVANOVIĆ, R., KRSTIĆ, J.,

STOJANOVIĆ, D., “Računovodstvo I”, SRRS, Beograd, 1995. - “MeĊunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS)“ – sadrže MeĊunarodne

raĉunovodstvene standarde (IAS) i Tumaĉenja SIC objavljena do 31. marta 2004, prva i

druga knjiga, Beograd: Savez raĉunovoĊa i revizora Srbije, 2005. - “MeĊunarodni raĉunovodstveni standardi (MRS) i MeĊunarodni standardi finansijskog

izveštavanja (MSFI)”, Savez raĉunovoĊa i revizora Srbije, Beograd, 2007.

- NOBES, C., PARKER, R., Comapnative International Accounting, Third Edition, 1991.

Prentice Hall International (UK) Ltd. st. 11.

- “Priručnik o računovodstvenim politikama”, SRRS, Beograd, 2003. - „Profesionalna regulativa u raĉunovodstvu“, priruĉnik za profesionalne raĉunovoĊe,

Beograd: Savez raĉunovoĊa i revizora Srbije, 2003.

- RADOVANOVIĆ, R., ŠKARIĆ-JOVANOVIĆ, K., “Finansijsko računovodstvo”,

Ekonomski fakultet u Beogradu, 2001. - RANKOVIĆ, J., “Pretpostavke za razumevanje sadržine i primenu MeĊunarodnih

raĉunovodstvenih standarda”, Cekos in, april 2004.

- RANKOVIĆ, J., ILIĆ, G., „MeĊunarodni standard finansijskog izveštavanja 1 –

primena po prvi put“, Cekos in, jun 2004.

WEB:

- International Accounting Standards Board - http://www.iasb.org

- International Accounting Standards Committee (IASC) - http://www.iasc.org.uk/

- http://www.ftb.uni-bk.ac.yu/bilansiranjeimrs/ppt/4%2011.11.03. - http://knowledge-bank1.org/racunovodstvo_fps_2_svi_08/lekcije/lekcija4.pdf

- http://sr.wikipedia.org/wiki/medjunarodni_racunovodstveni _standardi.D0.90

- Sajt Saveza raĉunovoĊa i revizora Srbije - http://www.srrs.rs

- Sajt Vlade Republike Srbije - Ministarstvo finansija - http://www.mfin.sr.gov.yu