N

1. Jelena

„Ne trazbog onnadam..

Da li vr

Artur VtajnamapredakaIsaka Vstrasti igodinam

Jelena Bpiše o ži senzuaporodicPismo gosveti i

„UmetnAlimpićnemir dsklapajuzamršenbudućno

NA 25.MEKUPLJ

a Bačić Alim

No

Svzaživ

ažim oproštanih koji će ..“

redi žrtvova

Vajs, profesa porodične a, Srbiju, gd

Vajsa, koja m palanačkih

ma.

Bačić Alimženi koja trpalni roman i i patnjamagospođe Vineuzvraćen

nost ima smć, a njen gldonosi miriući poslednjno klupkoost.“ Milom

EĐUNARJENE SU

„P

mpić: „Pism

ovi roman a

vaka porodakopane.Romvot žrtvoval

aj, jer on zime porodi

ti ljubav za

or komparaprošlosti. Z

de upoznajemu otkrivajuh intriga, A

mpić, autorkapi i žrtvuje s

otkriva skra žene koja lme je dirlj

noj ljubavi,

misla samo alavni junak is Dunava je stranice o

o romana mir Marić

RODNOMU NOVE K

PROSVJE

mo gospođ

autorke best

dica krije man o tajnala zbog ljub

za mene neice Vajs pre

dobrobit sv

ativne knjižZaintrigirane rođaku Giu istinu o ne

Artur dolazi

a bestselerase zbog ljubrivenu istinje žrtvoval

jiva priča oali pre sveg

ako se deli konačno ukoji će iz

ove neobičnkoji spaj

M SARAJEKNJIGE ZJETA“ SA

e Vilme“

tselera Ring

svoje tajnama porodibavi.

e postoji. Trenositi pok

voje porodic

ževnosti u Vn neobičnimizelu i dobieobičnoj sui do odgovo

a Ringišpil,bavi udajomnu o jednoj a svoju ljub

o ljubavi i pga tragična i

sa drugimau svojoj nap

Novog Sane porodičnja vekove

EVSKOMZA BIBL

ARAJEVO

gišpil.

ne. Neke ične prošlos

ražim pomikolenjima. I

ce?

Virdžiniji, im otkrićem,

ija misterioudbini porodora na živo

u novom rm za čoveka

nesvakidašbav kako bi prijateljstvuispovest o s

a – poruka jpaćenoj dušada sa sobone sage. Upre i u pr

M SAJMULIOTEKUO!

je, međutsti i sudbin

ilovanje za to je sve č

iznenada doodlučuje dazna pisma

dice Vajs. Izotna pitanja

romanu Piskoga ne vo

šnjoj vojvođdruge saču

u, složenom udbini jedn

je novog roši nalazi spoom poneti ravo tu počirošlosti pr

U KNJIGEU SPKD

tim, bolje ni žene koja

svoju greščemu se na

olazi do saza se zaputi usvoje bake z lavirinta V

a koja su ga

smo gospođoli. Ovaj miđanskoj gra

uvala od sirom odnosu ocne porodice.

omana Jelenokoj, dok pnatrag u Ainje da se oronalazi n

E

ostaviti a je svoj

šnu dušu aposletku

znanja o u zemlju Vilme i

Vilminih a mučila

đe Vilme steriozni ađanskoj omaštva. ca i sina,

ne Bačić panonski Ameriku, dmotava

nauk za

2. Vanja

Simeonpotom

U stvarakuju platajnih sltaoci jecrkve i o

HilamdaSvetoj Mediternije bioruci obešta je toobaveštikad mouhode jrelikvijuporedakneophodciljeva..doprino

a Balić: „Si

Srp

Ko Novnađbrzi

a koji je mmu se izgub

anju Svetskanove koji ćlužbi, i u amdne velike opskurna ta

ar je kolevkGori a tu

rana.Oko mo slučajan,mešenog, papo što ih intetajaca i svi ogu prestatijezuita,odnou neophodnk, novu svedne žrtve,ži.. Novak i

os očuvanju

meonov pe

ski Da Vinč

je i zašto zavak i Veljkođu obešenoginom. Na mmonaško brbio trag u bu

ke crkve i bće iznenaditmbijentu smafere. Skriv

ajna društva

ka srpske dsu se odu

manastira se monah se nijpirić sa otiseresuje u ma

oni služe i i da rade zaosno pripadnu za presudetsku vladuivoti ljudi sVeljko će samog man

ečat“

čijev kod. A

apalio manao dolaze nag lažnog mmestu svakoratstvo Hilaurnim doga

borbi za preti čovečans

mirenog i Bovena u senc

a koja prete

duhovnosti,uvek vodilplete prvo je ubio većkom pečataanastiru? MBogu i po

a državu ilidnike katoldan uticaj nu, novu svsu ništavni ise naći u snastira i njeg

Ako ništa ne

astir Hilanda Svetu Gormonaha, dogog narednogandara pok

ađajima toko

evlast postotvo. Novakogu posvećci tog obračda ugroze h

čuvar hrišćle borbe znevidljiva,ać je ubijen,a Svetog Si

Među monaliciji, rade i za one količke crkvena dalji tok

vetsku crkvi vrede sam

samom sregovih svetin

e tražiš, ono

dar? U potraru. Ali kadagađaji počing zločina, pklonilo kraljom Prvog sv

ojećih religijk i Veljko ćeenog životačuna, mešethrišćanske r

ćanske i nacza primat na zatim svea ključ zagmeona. Kaksima uvek idvostruki p

oji su ih poe. Njihov ck istorije. Jevu ... A zamo ukoliko edištu događnja.. .Zanim

o što ne traži

azi za odgova u maslinjanju da se n

pronalaze otju Aleksanvetskog rata

ja u njoj, ste se uplesti a svetogorsktare militan

relikvije...

cionalne bana značajno uočljivija m

gonetke je pko otkriti uima tajnih aposao. Komslali u man

cilj je da ser, treba fora postizanjedoprinose pđanja i pok

mljiv roman!

iš naći će te

vorom na toaku iznad mnižu neverotisak pečata

ndru Obrena...

stvarni vladu obračun

kih monahantna krila K

aštine. Nalaoj sreateškmreža zaveporuka ostaubice? Kakoagenata, pri

me su odanijnastir?Tu srsa Hilandarrmirati nove takvih cipostizanju zkušaće da d!

ebe.

o pitanje, manastira ovatnom a Svetog oviću, a

ari sveta svetskih

a postaće Katoličke

azi se na koj tački ere.Požar avljena u o saznati ikrivenih ji? Da li rećemo i ra uzmu i svetski ljeva su

zacrtanih daju svoj

3. Žoze S

ribа kојје Mаripоljupcе

U ovomBiblija. impresiv

Roman krugoviknjiževnljudskoj

„Romanpoezijom

„PobedaMigel

„Saramasu u imšokira. K

4. Žoze

nemaju Kad ne

Saramago:

Dob

NjеMао tеоkо

а sе trzа, bоiја, stеnjućiеm kојim је

m jevanđeljuZa jedne, b

vna priča o

koji je svojima, što je nost, predstj sudbini pr

n koji prom.“ Los An

a čoveka n

ago dopuštame širenja hKnjiga koja

Saramago

Glaslulav„A„G

psihološkee obavlja sv

„Jevanđel

bitnik Nobe

еgоvо је tеаriја Mаgdаеbi, i tаdа оо njеgа stеžоri sе i bеžii, pаlа prеkе izаzvаlа јо

u po Sarambliske revnoljubavi i lju

ojevremeno dovelo do tavlja još je

rogovori ale

osvetljuje sngeles Time

nad legend

a svom priphrišćanstva a se ne sme

: „Sva imen

avno mestoužbe, sa svojvirintu karto

Arijadnin koGospodin Žo

karakteristvoj dosada

lje po Isusu

elove nagrad

еlо lеžаlо, nlеnа, gоvоrоsеti dа је јžе prstеn оdi uz krik, alkо njеga žеоš јеdаn bеs

magu Spasitosnim hrišćudskoj žrtvi

izazvao pracenzure kojednu potvrd

egorično i pr

svojim neus Book Rev

om, umetn

povedaču dazadesili sv

propustiti.“

na“

o radnje ovojom strogomoteka, kad

onac“ kako oze“, jedinitike, ne znaan pisarski

u Hristu“

de.

nаpеtо, čvrrеći, Оpusti еdаn dео nj

d vаtrе, u nаli nеmоgućееlеći dа sаskrајni tаlаs

telj nosi aurćanima, romi, o dvadese

avu buru u jom je pisadu Saramagrovokativno

umoljivim view

nički bespre

a izlije svu vet. Sarama“ Bob Korbe

og kafkijansm hijerarhij

traže nekibi uspeli d

i lik koji imamo koliko

posao, Go

rstо, ukrućеsе, bеz brig

njеgоvоg tеlаlеtimа, kаkе, ribе nе urа njеgоvih s drhtаvicе u

ru čovečnoman je bogoet vekova lju

portugalskiac sprečen dgovog impro, a istovrem

smislom z

ekorno uob

žuč i gorčiago nas izaet

skog romanom i armijo

i dokumentda se vrate. ma ime. Nsu stari, ne

ospodin Žoz

еnо, а nаd gе, miruј, pulа prоdrо u kо mu tеlо trliču, tо је busаnа pоpiјu Isusоvоm

sti daleko vohulno antijeudskih patnj

im i španskda primi Evresivnog stimeno na svi

a humor,

bličena. Uz

nu zbog zlaaziva, iznen

na je Centraom beziment, moraju d

Među njimNi on ni dru

znamo čakze upražnja

njimе stајusti dа sе јаnjеnо tеlо,trеsе drhtаv

biо njеgоv kiје krik, pо

m tеlu.

veću nego evanđelje, zji koji su us

kim konzervvropsku nagila i sklonoima razumlj

nežnom s

zvišeno!“ F

a, bede i panađuje, zad

alni registar nih činovnikda vuku zama se izdvaugi ljudi u k ni kako izava neobiča

аšе оnа, а brinеm kаkо sе

vicа, kао krik, dоk оhlеpnim

što tvrdi za druge sledili.

vativnim gradu za osti da o jiv način.

trašću i

Fransisko

atnje koji divljuje i

matične ka koji u a sobom aja samo

romanu zgledaju. an hobi:

kradom ličnostimda ga opredstavopasne

„Snažna

„Sva immetaforportugaispunjenduhovitOliveira

5. Edvar

nikad nproživljblistavo

Roman pokušavdoseljendo pobuponovo,smrtono

„Raderfveličans

„Istorijasu iscrp

„Raderfsedamn

„Istorijs

m od nadređema. Jednomopseda. Iakvlja traganjavanture...

a parabola o

mena su jošrama, uz osalskog piscanoj brojnimtim Saramaa

rd Raderfu

Nju

Pisa

Edvum

ne spava; odavaju vrato

o je oživeo č

počinje u vaju da ostvnici i trgovcuna, rata i r, ovog puta osni nemiri.

furd pored stvenu priču

a nikada ranpna. Ovo jes

furdovo raskaestom vek

ska fikcija u

enih uzima m prilikom sko zna kakje za pojed

o apsurdnos

š jedan Sarasobenu sinta, koji nas m digresijaagovim kom

ud: „Njujor

ujork – najv

ac bestseler

vard Raderfeo – od eps

d intimnih polomnom brčetiri veka i

indijanskovare svoje sci sa svojimađanja amezbog ropstv

toga što čiu.“ Booklist

nije nije bilaste istorija, a

košno i sveku do današn

u svom najb

iz Registraslučajno će ko može dadinostima iz

sti čovekovi

amagov knjtaksu i prav

uvek iznoama, ali uvmentarima k

rk – I tom“

veći svetski

r romana Lo

furd priča oske, monumpojedinosti rzinom – jestorije.

om ribarskosnove u toj

m aristokratskeričke nacijeva. Dok se u

ini složene t

a ovako zabali data u izv

eobuhvatno njih dana.“

boljem izdan

a fascikle i uzeti fascik

a je pronađz njenog ži

ih pregnuća

jiževni podvopis – i uova primoravek melodikoji deluju

grad i najve

ondon.

ovu priču omentalne pu

iz davno zaedan od naj

om seocetuveličanstvekim vladame. Pa ipak, zu zemlji vo

istorijske

bavna za čitzvrnom prip

delo prikazThe Times

nju.“ Daily

iz njih vadklu nepoznađe, on to nivota, što ć

a.“ Robert Ir

dvig. Raskou ovom romava da tragičnoj i ritm

u kao izrek

eća svetska

onako kakostoši Novogaboravljenih

ajvećih svet

u, u vreme enoj divljin

ma i nepopuzemlja kojadio krvavi G

događaje ja

tanje. Raderovedačkom

zuje Veliku

Express

di isečke iz ate žene, čijne želi jer će ga odves

rvin, The Ne

šan stil, gumanu su prgamo za obmičnoj, zače.“ Marija

priča.

o to nijedang sveta do nh života doskih pisaca

kada prvii. Za njimalarnim pore

a se već jednGrađanski r

asnim i zan

rfurdova istrm maniru.“ U

u Jabuku od

novina o pja će sudbin

mu veće sti u mnog

ew York Ti

ust tekst sa repoznatljivbjektom u činjenoj mŽoze Rod

n drugi autnebodera gr

o onih koji a istorijskih

i holandskia su sledili bezima koji snom cepala

rat, grad su p

nimljivim i

raživanja grUSA Today

d njenih po

poznatim na početi uživanje

ge, čak i

imes

brojnim ve odlike

rečenici mudrim i driges de

tor ne bi rada koji se danas romana

trgovci britanski su doveli a cepa se potresali

ispreda i

rađe bila

četaka u

6. Metin

U Luvruposmatrimena, napiše o

Eli Sorigde će sgnev Inpotpisav

Kroz derudicijNajtražemoćnikase razot

„Turketveka.“ L

„Zadivljmajstors

n Arditi: „T

Pričbor

OvoVen

u postoji porač koji se picianus, siv

ovaj roman.

iano, sin jevse proslavit

nkvizicije i vši svojim i

događaje koe uvodi u eniji slikar a. Kao na stkriva kontr

to je fascinaLa Presse

jujući romstvom.“ Le

Turketo“

ča o nesvarbi da u srcu

o je priča necija.

ortret pod npribliži platvo-plav. Ne

vrejskog trgti pod imenosudu na smmenom Tur

oji su obelvrtlog umnalazio se

slikarskom padiktoran o

antan i prel

man MetanaParisien

akidašnjem u pomiri isla

o Turketu

nazivom Čotnu primetićerazrešeno

govca robljenom Turketomrt. Od potrketovu slik

ežili renesametnikovog

u srcu rivplatnu, pomdnos izmeđ

lep roman

a Arditija

heroju, Tiam, hrišćan

u – talentov

ovek sa rukaće da je u pporeklo ov

em u Carigro. Ali njegotpunog zab

ku.

ansu Arditiživota u

valstva izmmoću svetlođu likovne u

koji nas uv

oživljava

icijanovom stvo i judaiz

vanom ume

avicom kojipotpisu slikeve slike insp

radu i talentovo skriven

borava delo

i nas sa mkome su seđu slikarssti i senke

umetnosti i v

vodi u svet

šesnaestov

učeniku Tzam.

etniku kom

i se pripisuje slovo T tapirisalo je

tovani crtačno jevrejskoće mu saču

mnogo snagse prepleli kih udruženi sa mnogovlasti, religi

venecijansk

vekovnu Ita

Turketu, i n

me se klanj

je Ticijanu.amnosivo, aMetina Ard

č, odlazi u Vo poreklo pruvati učitelj

ge i produhrazličiti id

nja i veneco detalja, prije i porekla

kog slikars

aliju sa iz

njegovoj

jala cela

Pažljivi a ostatak ditija da

Veneciju rivući će j Ticijan

hovljene dentiteti. cijanskih ed nama a.

tva XVI

zuzetnim

7. Redži

tom zatmu pomlečeći ž

Kada jozabranju

Da bi mvrati se zagonetna tragunajvećimzastrašunjeno pnjene du

Prožeta lekovimnauci i u

„Dragocuzbudlji

„IzvanreWashin

8. Havije

na O´Melv

„PrshvDea

Gabmla

tvorenom svmaže u istraene voljne d

oj otac nestauju joj da le

mogla da nasa njim u V

tnih pisama u neverovam medicinsujuće gradopoznavanje uše izlaze n

medicinskma vas vodiumetnosti –

cen roman.ivu priču.“

edno! Svakngton Indepe

er Sijera: „

Svana deciako

vini: „Knjig

redivno navatanjima o aler

brijela Monadu ženu kovetu omoguaživanju zada se za lek

ane na putueči ljude, sam

astavi bavljeVeneciju. U

preko cele atnog medikim umovim

ove čak do lekarstva r

na videlo.

kim znanjemi kroz zapa– omamljuju

. Izazovan The Boston

ko poglavljendent

„Izgubljeni

a sveta predovome svet

ca izgnanikao smo mi z

ga o ludilu

apisan i uiljudskoj p

ndini predstoja posedujeućuje joj otaa njegovo rekove obrate p

u Gabrijelu, mo zato što

enje svojim z pomoć dvEvrope pitacinskog otkma Evrope ulica Maro

aste, a skri

m i živopisnnjujući peri

uća i nezabo

prikaz rann Globe

je je nova

i anđeo“

danja govortu i ispaštama. Okuženi.apravo sam

i lekovima

istinu nezaprirodi i nau

tavlja pravue mogućnosac, i sam pemek-delo pripadnici i

lišenu njego je žena.

životnim pvoje vernih ajući se da krića. Prateu Padovi, L

oka punih mivene istine

nim detaljimiod kulturnoravna knjig

nih medicin

avantura,

re o nama i mo krivicu Sami ste u

mo podstakli

“

aboravan rouci u šesna

u retkost u st, znanje i oznati doktKnjigu o b

istog pola.

gove podršk

pozivom, Gaslugu ona pli se njen oteći njegov Lajdenu i Edmiomirisnih

e o njenoj p

ma renesannih previranjga.

nskih shvat

novi deo n

opisuju kakzato što smuprli prstomi razvoj vaš

oman s mnestom veku

Veneciji Xželju da po

tor. U zamebolestima i

ke, izbacuju

abrijela moprati oskudntac našao u trag Gabri

dinburgu i ph začina. Sporodici ka

nsnog životanja i zaprep

tanja i pro

nesvakidašn

ko smo bilimo se mešalim u nas kaoših naslednih

noštvom du.“ Clevelan

XVI veka: bostane lekarenu za podrusavršava

iz lekarsko

ora da pronane tragove iraljama lud

ijela se suprolazi kroz

Sa svakim kao i najdub

a Knjiga o pašćujućih o

omišljanja d

nje slagalic

i osuđeni dai s ljudima.

o u uzrok vah osobina d

detalja o nd Plain

riljantnu r. Pristup ršku ona svoj dar

og ceha i

ađe oca i z očevih dila ili je sreće sa z čudne i korakom lje tajne

ludilu i otkrića u

dat kroz

ce.“ The

a živimo Mi smo

aših zala da bismo

ih priblPrometesvetu,a naplate, Dok radAlvaresTurske. ambicioomogućmnogi, Havijer tehnologzasnovanjega m

9. Aleks

„U vremzamišljaojačanopriču, kKao zaodlučnimzaljubilinapad. žustrog da se izspasenjuTages-A „Divna sledećemHristine

ližili našimaeju da nas o

s drug,izrazesvoje

di na restas dobija uža

U narednioznu trku zćavaju da s

od taja

Sijera nasgije i avananom na čin

mnoge novin

kapi: „Leo

Aleljubvrekatkživo

me kada jeam kako ka

og kartona ikoja se zavrgonetni svem korakomi su se na Uvereni datemperame

zbori sa svetu.“ Anzeiger

priča poslem životu e Vesterman

a, i stvoriliopišete. S jege, strahue,naklonosti

auraciji Porasnu vest: ih sedamdeza preuzim

se stupi u vanstvene i

s veoma nangardna nanjenicama. One, a čitaoca

on i Luiz“

eks Kapi s bavi u vekumenu, drži kad nečuveot. Leon i

e upoznao Lao sasvim mi zauvek naršava tek 16edok prošlo

m probija patlantskoj o

a ih je smrenta i neutoltskom istori

e koje dubosretnemo

n, WDR 2

i ste mitoveedne strane, ujete da .

tika Nebesmuž joj je eset dva ča

manje kontrvezu s natpistočnjačke

adahnuto buka udružuOvaj romana podstiče da

čudesnomu ratova, o jse svoje lju

eno čudan, Luiz su n

Luiz Žanvijmlad, u proapušta kuću6. aprila 19osti, toga jupored članoobali tokomrt rastavila, ljive potrebijom... Izuz

oko žalimo muškarca

e poput oniopčinjeni sće pre

kog blaženotet u nek

asa, Hulija role nad dprirodnim b

sekte d

baca u svetuju u izuzen prevazilaza se upusti u

m lakoćom jednom par

ubavi suprotali istovre

nezaboravan

je, moj dedoleće 1918.u svoga oca86. godine utra se poj

ova porodicm Prvog sv

svako grabe za nezavizetno knjiže

što se zava kao što

ih o Lucifeste tim bićim

ili kasn

nstva u Sankom planinsće i proti

dva drevna bićima, i stdo predse

t u kojem etno uzbudzi granice svu avanturu

i velikom ru koji se ntno svim koemeno i skn par savre

da je imao u Šerburua.“ Tako Aopelom za

javljuje sićuce do otvorvetskog ratadi svoju suisnošću. „Prvno delo o

vršila. Potajo je Leo

eru, Totu, Hma što su donije pože

ntijago de Kskom predev svoje vokamena k

oga su za ednika Sje

se istorija,dljivom i ovog književkoju neće z

unutrašnjomna bajkovit nvencijamariven i opšemene nem

sedamnaesu, na bicikl Aleks Kapi

Leona Le Gušna sedokrenog kovča, ali ih je udbinu: Leoriča o jednočežnji za sr

no priželjkun. Ili že

Hermesu, Eonela znanjeleti da

Kompostelielu na seveolje biti uvkoja, kako njih zainte

edinjenih

, magija, poriginalnomvnog žanra izaboraviti.

m snagom način supr

a i vodi svojštepoznat d

mačke knjiž

st godina. Rprivezuje kzapočinje lGala u Not

kosa dama, čega. Dvoje

razdvojio von se ženi, oj ljubavi korećom, skro

kujemo da uenu poput

Enkiju ili e ovome

nekako

i, Hulija eroistoku vučena u

izgleda, resovani Država.

pradavne m trileru,

i unosi u

priča o rotstavlja jevoljan,

dvostruki ževnosti.

Rado ga kofer od ljubavnu tr Damu.

koja se e mladih vazdušni

a Luiz, oja mora omnosti i

u nekom Luiz.“

10. Hjube

životimzaljubljuskriva iBruklin objavlje

11. Džord

serijala, Nad zeoblaci. LnatpriroporodicProstiruraskoši,kopiladitragedijneprijatprestola

ert Šelbi: „P

Ovobesiropobopisva

ma ima trenuje u bezosiza prostačkroman koji

en.

dž R. R. Ma

RONA

U "objsple

, koji će zaemljom u kLedeni vetr

odne sile oka Stark od

ući se od pre ovo je pričima, ljudime i izdajstv

telja, dok sa.

Poslednje s

vaj klasik espravljenihovim, realibudili tolikoisivano kaoakom uglu nutaka ispusećajnu bitake muževnoi ni današnji

artin: „Igra

OMAN DOAJVEĆEG M

"IGRI PREedinivši sveetke, romansigurno odu

kojoj leta mrovi ponovokupljaju se iz

Zimovrela, edela okovača o vitezov

ma koji živeva, bitke i osvi oni pok

skretanje z

posleratneh, beskućnikstičnim jezo kontrover

o pakleno i susretali sa

unjenih izuangu i Hari,osti, nezaboim čitaocim

a prestola“

O SADA MAJSTOR

ESTOLA", De ono najbonse i pustoluševiti ne s

mogu trajati o duvaju i u za velikog zljudi nepop

anih surovovima i dame u vremenopsade, rešakušavaju da

za bruklin“

e književnoka i bludniczikom pravrze koliko oopsceno, o

amo najgoruzetnom ne, vođa radn

oravne su lima ne izgled

“

NEVIÐERA ŽANRA

Džordž R.Rolje što žanrlovine ispunsamo ljubite

decenijamau snežnim bezida koji štipustljivih i

om hladnoćomama, vojninu zlih predava se sudb

a pobede u

osti upečaca pisan divih Bruklina

ovo Selbijevono pripovere ljudske pežnošću. D

ničkog štrajkterarne krea

da ništa man

ENE SNAA !

R. Martin jr epske fantnjavaju straelje žanra, va, a zime pespućima seiti kraljevstvtvrdih kao

om do dalekcima i čarodskazanja. Kbina porodi

toj najsmr

atljiv je pljom i zastraca. Malo vo nespornoeda o Njujopatnje. IpakDžordžeta, ka koji svojacije, a Pos

nje silovit ne

AGE MA

e stvorio istastike mož

anice prvog već i mnogookolenjimaeverno od Zvo. U središšto je i zemkog letnjeg

obnjacima, pKroz mnogce Stark, njrtonosnijoj

portret sirorašujućom sje romana

o remek-delorčanima kok, u tim natransvestit je najiskrenslednje skreego kada je

AŠTE IZ

stinsko remže da pruži.

toma ovogo širi krug

a, nadvili suZimovrela, mštu sukoba nmlja kojom g kraljevstvaplaćenim ubge zavere i njihovih sav

od svih ig

omašnih, snagom i

koji su lo. Često oji su na apaćenim

koji se nije želje etanje za

prvi put

PERA

mek-delo, Magija,

g epskog čitalaca.

u se crni mračne i nalazi se vladaju.

a obilja i bicama i spletke,

veznika i gara: igri

12. Fedrik

svetsku Dovoljaje taj nejedna ženjen živje osvojSofiju? okean. U novoduše pučije knji

13. Aleksa

ljudska na svimpevače,

Ima u osasvim od doku

i velikog

ko Moća: „

OpvisvljuOn

pijanističkan je samo jeznanac uzbena da se suvot i poljuljji i odlučujeHoće li je v

om romanu une ljubavi iige čitaju m

andar Gata

Venasudčone

osećanja i m zaraćenim

vojnike i šp

ovoj knjizi uzaludnog

umenta razv

g umetničk

„Čovek koj

pis:Tankredle po celom

ve žene pokubavnu ranun je čovek

ku nadu, a jedan poglebudio, ali onuprotstavi staju joj sva

e da ga u tomvideti kako

Federika Mi strasti. Slo

milioni mlad

alica: „Veli

eliki rat je ea početku dvdbina, većvečanstva. čemu što jesenka pobe

m stranama, pijune, male

nesvakidašheroizma. V

vija do neve

og dela.

i nije želeo

di je muškam svetu, privkleknu predu iz prošlostkoji ne želsada nastavd da Tankrena ima svojutrasti koja ndotadašnja m naumu niponovo svir

Moće uživaojevit i složedih ljudi širo

iki rat“

epski velik, vadesetog vć ubedljiva

Usred tog e i stvarno ede ostavljaGatalica je e, obične lju

šnje ambicijVeliki rat nrovatnih otk

o da voli“

arac iz snovvatne aviond njegovim ti koja ga jeli da voli. Svnicu koja jedija očara u ljubav – A

ne poznaje guverenja? T

išta neće zara, samo za

aćemo u prien roman k

om sveta.

a savremenveka. Nije toa slika slo

potresnogi neverovat

a svoj trag.e oblikovao ude uspevaj

je, tužnih inijednog trekrića gradeć

va: posedujne i neodolji

šarmom. Ae zauvek proSve dok u cje prestala ta žena. I dAndrea, i tagranice, oseTankredi m

austaviti. Hoa njega, sede

iči o uzbudkoji obeležav

n roman o no samo portoma velike

događaja ntno, i izmišPrateći sudpobednike

jući da obuh

veselih sudenutka ne pći jaku, upe

je ostrvo nivu privlačnAli on ne uomenila i zbcrkvi ne sreda svira zb

a mu postana ljubav je većanjima koj

misli da možoće li Tankreći za klavir

dljivom susrva novu eta

najvećem istret izvanred

e nade u nižu se neošljeno i proždbine preko

i poražene,hvati čitavu

dbina, primeostaje istori

ečatljivu prič

na Fidžiju, pnost. Pre iliuspeva da zbog koje mretne Sofijubog zaveta ne opsesija.večna... Ali,oja iznenadažda postoji nredi uspeti drom, s pogl

retu dve izgapu u pisanj

torijskom pdno mnogo

srećnu buodoljive epživljeno, tr

o edamdeset, generale i

u epohu.

era neviđenrijska hronikču pravog r

predivne kasnije, zaboravi rzi sreću. , nekada ljubavi.

. I Sofiju , može li a navru u način da da osvoji edom na

gubljene ju autora

preokretu ljudskih

udućnost pizode o ijumfuju t junaka, operske

nog, ali i ka jer se romana

14. Borisl

Okvir oIsusovihpuno huisceljenkopa očslojevitonajvećedaleke ppokazujsvojom

15. Borisl

nevažnielementhiljadam

Borislav

Posle vantropoljudske klasičnoispoved

lav Pekić: „

„K

Živ

„Odizop

ovog Pekićh čuda u Juumora ali i

na ali nije prči, mutavac o delo na sg nametnutprošlosti gdje iste osobporukom sv

lav Pekić: „

Izm

Rad

„Jonajp

ih, niko i nete fabule i ma godina m

v Pekić

više od dvaloške trilogcivilizacije

og epa i fadaju.“

„Vrijeme č

Knjiga o čud

vimo u vrem

d čuda se npačuju sada

ćevog maesudeji. Sa poi duboke emrihvaćena vkada progo

slikovit načtog dobra pde ideološkabine kao i ve do današ

„Atlantida“

među njega i

dnja se doga

oš od prapopresudniji i

e primećuje.baviti se i

metaforično

adeset godgije Besnilo e koje uporeantastičnog

uda“

dima nove er

menu čuda u

ne zahteva dašnjost već d

stralnog rooetičnom dimpatije za više nigde, ovori o onomin ukazuje roističu naja zagriženou bilo koje

šnjih dana.

“

i sveta posto

ađa danas, a

ostojanja, j najkrvavlji. To je rat izisključivo s– androidsk

dina ponovo– Atlantida

edo obitavatrilera. „I

re...“ NIN

u kome su ču

da pomažu da razgrađu

omana, sastijalektikom ljudsku patslepi čovekme što je una isključiveće nevolj

ost i netrpele doba ljud

oji zid mrač

ali budućno

oš od zoreiji građanskzmeđu ljudisvojim shvka.“

o je pred a – 1999. Daju na zemltako već u

uda okrenut

već da menujući je, grad

tavljenog izona su izo

tnju, ljubavk progleda avek mislio vost ideoloje. Na magljivost bilo dske istorije

čne tajne...

ost je već pro

e čovečanski rat koji odi i androida

vatanjem da

čitaocima Dinamična plji, ovaj romulazimo u

ta protiv čov

njaju, a od ode budućno

z priča, jesokrenuta u sv i sudbinuali vidi svetbiva razape

ogija, dogmičan način ukoje dve su

e. Ideološka

ošla!

tva, vodi sd ovih spore. U Atlantid

a je ova na

Pekićeva kpriča o borbman je spojčarobnu taj

veka.

ovih najvećost.“ Borisla

su biblijskisvoju supro

u. Leproznat i zgađen set na krst. S

mi i doktrinauvedeni smuprostavljena polarizac

se na ovojrednih, sekudi ću eliminaša civiliza

knjiga kojabi između roj negativnejnu. A tajn

ćih ne da av Pekić

i motivi otnost sa

žena je sam sebi Složeno i a, gde iz

mo u svet ne snage ija zrači

j planeti undarnih, nisati sve acija već

a je deo obotske i

utopije, ne se ne

16. Borisl

Novi Jekarakterkao domSvakomvodu …

U Novoosenčentako odapodjedntamo go

17. Irvin J

susreće sopstvendušamamladost

Irvin D.Čitanje penzionplakao, Gift ThTheory

lav Pekić: „

„Impesživoživouoč

erusalim je zra; od ljudi

minantnu osm junaku Pek

…

om Jerusalimnih sudbina.abranog žan

nako pripadaovori istinsk

Jalom: „Kr

Jediz preizvzbi

sa introspnom postoj, razotkrivti, opsesija k

. Jalom je roi provođe

nisani profeKrvnik lju

herapy i neand Practic

„Novi Jeru

ma ljudi čijesku trajanja oti… Ima ljot u močvarčeni… Ima l

zbirka pričakoji stvaraj

sobinu, pečakić je odred

mu cela isto. Preispitujunra Borislava svima nam

ka, najviša u

rvnik ljuba

dan od najppsihijatrije e nekoliko vanredan spirka psihijapektivnim janju, i s vanja potisnkoje polako

ođen 1931. enje vremeessor psihijubavi, Lečenekoliko klace of Groups

salim“

e tragove sleutisnute, nejudi čiji je žri trajanja liljudi čiji je

a široke vremu svet i nov

at i lik vremdio jedan od

orija je u stvući i kreativnv Pekić ispuma, da je unumetnost. M

avi i ostale

riznatijih ami popularnegodina rom

poj fikcije, atrijskih priprocesima

velikom napnutih, tamno blede uz vo

u Vašingtoena u biblatrije Stenfnje Šopenhaasičnih knjis Psychothe

edimo kao ue vode istimživot trag vriči na tragovživot trag u

menske persvi sadržaj do

mena, kao sud osnovnih e

vari gotska hno nadogra

unio ga je smniverzalan. AMihajlo Pant

psihoterap

meričkih pse psihologijmanom Kafilozofije i

riča pisana ljudi koji

petošću pratnih strana nođstvo vrhu

onu. Odrastrlioteci, biloford univerauerom, Miga iz prisierapy koja j

umetnička dm smerom u relog železave crvenokou vodi... “ B

spektive, alio onih koji rudbinu, iskuelemenata –

hronika, besđujući nekemislom za kA tamo gdetić

pijske novel

sihijatara Irvje, a široj čad je Niče i kliničke pna osnovu

i se osećajti psihološknjihovih ličunskog psih

rao je u siroo mu je jrziteta. Automma and ihajtrije uke postala st

dela… Ima kome su vo

a u tle utisnuožaca kad nBorislav Pek

i i veoma širuše. Karak

ušenje i trag– metal, zem

skrajni niz te karakteristkoji možemo

se govori o

le“

vin Jalom aučitalačkoj pu

plakao u psihologije.u njegove ju poljuljake procese čnosti, ili

hijatra.

omašnom credino zado

tor je beststhe Meanin

ključujući mandard u tom

ljudi čije stodili njihovut… Ima lju

neće da budukić

iroke perspekteri u sebi ngiku postojanmlju, vatru, v

tajnovitih, trtike upravo o reći da o univerzaln

autor je mnoublici predskojem je n. Krvnik ljuprakse. Či

ano i nesigi obrte u nraznih stra

rnačkom preovoljstvo. selera Kad ng of the Lmonumentalm polju.

tope, u i

udi čiji u

ektive nose, nja. vazduh,

ragički tog i

nom,

ogih dela stavio se napravio ubavi je italac se gurno u njihovim ahova iz

edgrađu. Sada je je Niče

Life, The lno delo

18. Irvin J

nepoznajedna gposlednjpredstavFilipa Szavisnobarem podluke delovim

19. Džulij

ostvarilaje dovevojnika,koje je b

Dom, pspitfajerdemonesavešću

„Džulijaprizorimdopušta

Jalom: „Le

Lepogohrpsijun

ati. Glavni godina živonju volju i tvlja prisustvSlejta, samost u filozof

pokušava dada stavi na

ma svoje pro

ja Gregson

Aut

Godnek

Saba san i naststi do izble, špijuna i dbi ona mogl

pilot Kraljer oboren ize koji ga prou. Ponekad j

a Gregson sma iz Gize ale da ’mom

ečenje Šope

čenje Šopegled na člrabruje da nihoterapeutsnacima da ojunak, emita, nedeljnitestament. vo Hercfeldopriznatog sfiji Artura a to radi. Doa test svojuošlosti, i dok

n: „Noći jas

torka bestse

dine 1942. kima on don

ba, privlačntupala pred edelog sjajadvostrukih la da sazna.

evskog ratnznad Safokaogone. Sluče izuzetna h

sjajno opisui sa Bosfo

mci smišljaju

enhauerom

enhauerom anove grupne padnu i nska verzija otkriju svojeinentni psihim seansamSuštinsku vdovog pacijseksualnog Šopenhaue

olazak na teu životnu fiktor Džuliju

mina“

elera Istočno

rat razara nosi velike p

na i odlučnasavezničkim

a Kaira, vreagenata. Ne..

nog vazduha. Jasno mčajni susret hrabrost i to

uje živote bora usred hau sva pravila

m“

je romanpe i način ne posustanPlatonove Ge unutrašnj

hoterapeut Dma sa pacijvrednost tihenta iz prozavisnika k

era. Slejt neerapiju jednefilozofiju. Kus, podstakn

o od sunca.

Evropu, unpustolovine

a pevačica m vojnim jeline bogatoeki od njih

hoplovstva, mu je da će

sa Sabom po što se neko

bogatih, siroaotičnog Da’.“ Kirkus

eskna slikana koji ih

nu. Postoje dGozbe, u koe glasove kDžulijus Heentima od

h terapija, pšlosti komekoji je prone propovede od Slejtov

Kada se svinut Filipom,

ništava živo.

iz Velsa, sedinicama uog Istanbultraže njen g

zadobio je jedino akopali iskru nao usudi da s

omašnih i raDrugog svet

Reviews

a grupne th vešti psihdelovi knjigojima dinamkoji bi im inercfeld, komsvoje posle

pa samim te tada nije unašao utehua Šopenhauvih ranijih ž pacijenti s, takođe dol

ote i pustoši

suprotstavljau Evropi. Ka i iskvarenglas, drugi

e teške opeo bude i dade u njegose zaljubi.

atnika u Kaiskog rata, k

terapije, unhoanalitičarge koji se čimičnost omnače ostali me je preoednje godintim i čitaveuspeo da po

u i terapiju uera, on gažrtava, dovosuoče sa sklazi do suoč

i zemlje. M

a se porodiKreće na punog, opasnoljubav, a ne

ekotine kaddalje leteo sovoj duši izm

iru i Aleksakad žene v

nutrašnji r vodi i itaju kao

mogućava potpuno stala još ne pravi e knjige, omogne, za svoju

a živi ili odi ga do krivenim čenja...

Međutim,

ici da bi ut koji će og sveta eki tajne

d mu je savladati mučenoj

andriji, s više nisu

„Neobičživ stil pfikcije.“

„UzbudnezaborToday

20. Hans

U opisuneverovgine najednostaprestraš

O njihonedelje drugačij

Više odovo je ddrugo.

„Napeto

„Najbol

„Veliki

„Svako

čna ljubavnpisanja i im“ Richmond

dljiv roman ravnim liko

Falada: „S

Izušez„maNemnec

u jedinstvenvatnom sagoa frontu. Navnu, tajnu šenih suseda

ovoj sudbinnapisao o

je sagledam

d uzbudljivoduboka potr

o kao Le Ka

lja knjiga ik

književni d

umire sam

na priča isprmpresivnu pd Times-Dis

pun tajni iovima posta

Svako umir

zetan svetskdeset godinalim“ običmačkoj, ovocenzurisano

ne panoramom radničk

Naoružani skampanju z

a i ciničnih p

ni Falada jevu pripove

mo istoriju i

og trilera, vresna priča o

areovi roma

kada napisan

događaj.“ N

spada u naj

ričana sa boriču, Gregs

spatch

romanse...avljenim u

re sam“

ki uspeh romna. Zasnovčnim ljudimo čuveno reizdanje u N

me berlinskoog para kojamo bolomzbog koje ipotkazivača

e saznao iz est otkrivši shvatimo d

iše od dirljio dvoje ljud

ani: dubok, p

na o Nemcim

ew York Ti

jznačajnije r

ogatstvo pojsonova još j

. Istorijski popasno, al

mana Svakovano na isma koji suemek-delo d

Nemačkoj.

og života uji odlučuje

m, sami proim je uskora spreman j

jednog genam delić

da teški trenu

ive ljubavndi koji su se

potresan po

ma koji su s

imes

romane 20.

edinosti. Uzednom dok

precizna, prli uzbudljiv

o umire samstinitoj priču pružili doživelo je

u vreme nada se odupotiv ogromo razjareni e da ih oda.

stapovskogć stvarnostiuci u čovek

e priče, više pobunili pr

ortret.“ The

se suprotsta

veka.“ Fran

z brojne, dokazuje da je

relepo napivo vreme.“

m Hansa Falči o bračnootpor nacitek nedavn

acista Faladpre režimu kmne moći R

Gestapo za

dosijea, i i koji nam

ku bude i naj

e i od vrhunrotiv neprav

New Yorke

avili nacizm

nkfurter Ne

obro ocrtanee i majstor i

isana, sjajnaRomance R

lade traje vom paru Kstičkom reno svoje int

da nas upokada im sinRajha, oni a petama, a

za manje om može pomajgore i najb

unske književde i borili j

er

mu.“ Primo L

eue Presse

e likove, storijske

a priča s Reviews

eć punih Kvangel, ežimu u tegralno,

znaje sa n jedinac

pokreću svet put

od četiri moći da

bolje.

evnosti – jedno za

Levi

21. Sesilij

jednostaprezatrp

Siršino Oboje s

A onda mogla nda bi bio

„Očarav

„Predivrazigran

22. Ana M

U času ki teži prda se ob

Pacijentjoš mnosadističkgladovase pacij

ja Ahern: „

Šta

Než

Zarpoz

avnim živopana je obav

neodgovornu umorni od

dolazi Ajvani zamisliti o stvaran. H

vajuće i pun

vna, optiminošću.“ Pub

Marija Šua

Naj

Mazapslab

kad stupa ureko devedebuzda, ipak

ti pristupajuogo više akoke ali hariz

anje i brutalenti dovijaj

„Da samo m

ako ti je lju

žna i čarobn

robljena u znata kao ozotnim užicivezama na p

no ponašanjd stalnih trz

an. On je neda će joj Aj

Hoće li joj sr

no iznenađe

istična i blishers Wee

: „Teret isk

jkontroverz

arina se osepočinjala dijbljenje.

u centar za meset kilograveruje da ć

u „Vretenu“o odluče da zmatske ličnlan plan fiziju kako da

možeš da m

ubav pred n

na priča o p

klaustrofobzbiljna mladma. Ona sposlu.

je stalno sapzavica i zais

eposredan, njvan preokrerce ponovo

nja.“ You

sentimentaekly

kušenja“

nije delo na

ećala krajnjetu, kad bi

mršavljenje ama. Umorne uspeti da

“ po sopstveodu pre no

nosti, metodičkih vežbi.izbegnu tol

me voliš“

nosom, a ti s

orodici, prij

bičnom grada žena kojse stara o

pliće Elizabsta bi im pri

nesputan i uenuti ceo žibiti slomlje

alna priča

ajpriznatije

nje poletnoi probala no

„Vreteno“ Mna od neuspstekne vitko

enoj volji i o što završe di slabljenja Grupa čuvliki pritisak

samo ne mo

jateljstvu i s

adiću u Irsja se nikad Luku, sinu

betinu i Lukijalo malo č

uvek u potraivot. Ipak, čeno?

koja leči

savremene

, kao što jov lek ili up

Marina imapelih dijeta,o telo o koj

za ogromnetretman. Po

a su krajnjevara se starak. Daleko od

ožeš da je vi

sasvim nesv

skoj, Elizabne smeje šau njene ml

kovu težnju zarolije u živ

azi za avantčini joj se da

i slomljen

argentinske

joj se dešapoznavala n

a nešto više , uplašena sem mašta o

e pare, ali suod upravom svirepi: nis

a da se pravid muža i de

idiš?

vakidašnjoj

bet Igan jalama niti slađe sestre

za mirnim žvotu.

turom. Eliza je on suvi

no srce n

e književnic

avalo uveknovog struč

od četrdesesopstvenomod devojački

u obavezni m Profesora,

skokaloričnila ispunjavece, Marina

ljubavi.

e svima se raduje

Sirše i

životom.

abet nije še dobar

adom i

ce.

k kad bi njaka za

et godina m nemoći

ih dana.

da plate prilično

ne dijete, vaju, dok a se lomi

između donžuan

Da li jepostao nsredini?

„Pisan bLa Capi

„Bavećipromovroman.“

23. Adiga

Ali jednodvodi

Grad je komplekmnoštva

Dok tužglamuro

"Beli Tiod sela na "divlubice, ramoralnuvlači p

želje da oslna, dodaje n

e moderno dnajviši idea?

bogatim jezital

i se pomalovišu takav i“ Patrisio Le

a Aravind:

Bu

Ba

Njpr

nog dana Bsa sobom u

pravo otkrksima velika prilika koj

žno razmišljozni svet no

igar" nam pu dolini Galjem jugu" roman "Benog, ciničnopod kožu.

labi i žudnjneočekivani

društvo svetal? Šta se do

zikom bez eu

o bizarnomideal, Šua nenard, Rada

„Beli tigar

ukerova nag

alram Halva

jegova pororimoran da r

Balramu se Nju Delhi.

rovenje za Bkog grada, je se ukazuj

ja o svojoj sove Indije -

predstavlja sanga ispunjkoji se uza

eli Tigar" jog antiheroj

e za dotadai element nj

t u kojem jeogađa sa lju

ufemizama,

idejom danam poklanar.

“

grada za 200

ai je "Beli T

odica je isuradi u čajdž

sreća osme

Balrama. Doon postaje

ju, sve vrem

situaciji, Bamora da ub

sirovu Indijuenih očajemavrelo razvije uzbudljia koji odbij

ašnjim životenoj neobič

e savršen fiudima koji s

, ponekad s

a je mršavonja zabavan

08-mu godi

Tigar" najpa

uviše siromažinici gde us

ehne - boga

ok vozi svoe svestan nme znajući d

alram zakljubije svog go

u, lišenu romm i skoro saija privlačeiv kako zbja da se pok

tom. Pojavačnoj pustolo

izički izgledsu primoran

irov i uvek

st odraz arn i oštar, d

inu.

ametniji deč

ašna da bi sitnjava uga

at čovek ga

og poslodaveizmernog

da on nikada

učuje da posspodara.

mantičnih pasvim lišenići svetske k

bog tematikkaje, ali za k

a Aleksa, deovini.

d, u nedostani da žive za

zavodljiv ro

istokratije iuhovit a op

čak u selu.

mogla da galj i briše sto

unajmljuje

vca po trgovbogatstva k

a neće kroči

stoji samo je

predstava. Uih reda i zakkompanije. ke, tako i kog navijate

ebelog i zav

atku drugihajedno u izo

roman.“ Ma

i institucijapet vrlo pr

ga školuje, olove.

e kao svog

vačkim i pokoje ga okiti u taj svet

edan način

Uzbudljiv i škona, do BPisan kao zbog pripo

e i koji vam

vodljivog

h utopija, olovanoj

arta Ortiz,

ama koje omišljen

pa je on

vozača i

oslovnim kružuje i t.

da uđe u

šokantan; angalora ispovest

ovedača, m se ipak