nacionalni profil za upravljanje hemikalijama

Пројекат: “Ажурирање националног профила за управљање хемикалијама, развој

процене националних капацитета за стратешки приступ међународном управљању хемикалијама и одржавање семинара о успостављању националних приоритета за стратешки приступ међународном управљању хемикалијама у

Србији“ (MOA NO G.CWM.2007G32)

Прва фаза пројекта:

Ажурирање Националног профила за управљање хемикалијама

НАЦИОНАЛНИ ПРОФИЛ ЗА

УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА

(ажуриран 2008.)

Београд

2

САДРЖАЈ

Увод......................................................................................................................6

1. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ ................................................14 1.1 Географске, природне и демографске карактеристике ........................................14 1.2 Политичка/Географска структура земље ...............................................................16 1.3 Индустријски и пољопривредни сектор .................................................................18 1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима .............................21

2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВОДЊА, УВОЗ, ИЗВОЗ, СКЛАДИШТЕЊЕ И ОДЛАГАЊЕ

ХЕМИКАЛИЈА..........................................................................................................................24 2.1 Производња, увоз и извоз хемикалија.....................................................................24

2.1.1 Најважнији произвођачи хемикалија у Србији ..................................................25 2.2 Потрошња хемикалија ..............................................................................................28

2.2.1 Потрошња пестицида и ђубрива .........................................................................28 2.3 Хемијски отпад...........................................................................................................29

2.3.1 Унутаргранично кретање отпада ...........................................................................29 2.3.2 Прекогранично кретање отпада .............................................................................29

2.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште

и одлажу опасне материје .........................................................................................31

2.5 Преглед постројења за рециклажу отпада ........................................................... 38 3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТЕТНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА

ПРОИЗВОДЊУ, УВОЗ, ИЗВОЗ И УПОТРЕБУ ХЕМИКАЛИЈА .......................................42 3.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и употребу

хемикалија ..............................................................................................................................42 3.1.1 Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије ...........................46 3.1.2 Стање загађености вода у Републици Србији ....................................................48 3.1.3 Стање загађености земљишта у Републици Србији ...........................................49 3.1.4 Опасан отпад........................................................................................................51 3.1.5 Хемијски удеси у транспорту и индустрији ......................................................51 3.1.6 Контаминирани локалитети на подручју Србије................................................54 3.1.7 Утицај загађења животне средине на здравље ...................................................55

3.2 Коментари и препоруке.............................................................................................58 4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ И ДРУГИ МЕХАНИЗМИ КОЈИ НИСУ

ПРАВНЕ ПРИРОДЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА .............................................62 4.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама ...................62

4.1.1 Нови закони и подзаконска акта која се налазе у фази припреме .....................87 4.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљање

хемикалијама .........................................................................................................................89 4.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама ........101

4.3.1 Забрањене или контролисане хемикалије и отпад ...........................................101 4.3.1.1 Отрови ................................................................................................................... 101 4.3.1.2 Средства за заштиту биља ...................................................................................102 4.3.1.3 Отпад ...................................................................................................................... 106 4.3.2 Увоз и извоз - PIC поступак ..............................................................................106

4.4 Коментари и препоруке...........................................................................................106

3

5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТАРСТВА, АГЕНЦИЈЕ И ОСТАЛЕ ИНСТИТУЦИЈЕ КОЈЕ

СУ НАДЛЕЖНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА .................................................112 5.1 Опис надлежности и мандата државних органа ..................................................112

5.1.1 Органи државне управе .....................................................................................112 5.1.2 Институције које врше мониторинг заштите животне средине ......................116

5.2 Коментари и препоруке...........................................................................................117 6. ПОГЛАВЉЕ: РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ У ИНДУСТРИЈСКОМ,

АКАДЕМСКОМ И НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ.................................................................120 6.1 Опис организација/програма .................................................................................120

6.1.1 Индустријски сектор .........................................................................................120 6.1.2 Привредна комора Србије .................................................................................120 6.1.2.1 Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију неметала ................................................................................................................................. 120 6.1.3 Професионална удружења.................................................................................121 6.1.3.1 Српско-хемијско друштво ....................................................................................121 6.1.3.2 Савез хемичара и технолога Србије (СХТС) ..................................................... 121 6.1.3.3 Српско лекарско друштво - Токсиколошка секција ......................................... 122 6.1.3.4 Фармацеутско друштво Србије, Секција за токсиколошку хемију ................ 123 6.1.3.5 Секопак ................................................................................................................. 123 6.1.4 Удружења радника ............................................................................................123 6.1.5 Невладине еколошке организације ...................................................................124 6.1.6 Удружења заштите потрошача..........................................................................124 6.1.7 Центар за чистију производњу..........................................................................125

6.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору ......126 6.3 Коментари и препоруке...........................................................................................126

7. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУМИНИСТАРСКЕ КОМИСИЈЕ И КООРДИНАЦИОНИ

МЕХАНИЗМИ .........................................................................................................................128 7.1 Међуминистарске комисије и координациони механизми ................................128 7.2 Коментари и препоруке...........................................................................................133

8. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА........................................135

8.1 Локација националних података...........................................................................135 8.2 Процедуре за сакупљање и ширење нациoналних/локалних података............137 8.3 Доступност међународне литературе ....................................................................138 8.4 Доступност међународним и домаћим базама података...................................142 8.5 Системи националне размене информација ........................................................142

8.5.1 Постојање база података у виду регистара који се воде у надлежним министарствима, а који проистичу из законских прописа ...............................................142

8.6 Коментари и препоруке...........................................................................................145 9. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА .....................................................147

9.1 Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија.............147 9.1.1 Поступак добијања овлашћења за испитивање пестицида и ђубрива .............159 9.1.2 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за мерење емисије и имисије ...................................................................................................................................164 9.1.3 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпада .................................................................................................................................................. 167

9.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском опремом

..................................................................................................................................................171 9.3 Преглед образовних програма који се баве хемикалијама ................................171 9.4 Коментари и препоруке...........................................................................................173

4

10. ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕМА И ОДГОВОР НА ХЕМИЈСКИ УДЕС ......................175 10.1 Припрема и одговор на хемијски удес ......................................................................175 10.2 Преглед хемијских акцидената ...............................................................................175

11. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ .....................................................................179

11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије ................179 11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима 180 11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи................................................................182 11.4 Коментари и препоруке...........................................................................................185

12. ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ РАДНИКА И ЈАВНОСТИ ........................187

12.1 Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њиховe безбедности и

заштите здравља ..................................................................................................................187 12.2 Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу

ризика од хемикалија по људско здравље и животну средину......................................188 12.3 Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту

животне средине...................................................................................................................189 12.4 Коментари и препоруке...........................................................................................192

13. ПОГЛАВЉЕ: ДОСТУПНИ И ПОТРЕБНИ ЉУДСКИ РЕСУРСИ ЗА

УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА .....................................................................................194 13.1 Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на пословима

управљања хемикалијама ..................................................................................................194 13.2 Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљу

побољшања система за управљање хемикалијама .........................................................199 13.3 Коментари и препоруке...........................................................................................200

СПИСАК ТАБЕЛА

Табела 1.1: Опште информације ..................................................................................... 15 Табела 1.2: Територијална подела Србије (01.01.2006) ................................................. 16 Табела 1.А: Преглед индустријског и пољопривредног сектора .................................. 18 Табела 1.Б: Структура индустријског/пољопривредног сектора у 2006. години ........ 19 Табела 1.В1: Преглед главних ратарских усева ............................................................ 20 Табела 1.В2: Преглед воћних стабала и производња воћа ............................................ 20 Табела 1.В3: Преглед сточног фонда у пољопривредним предузећима, задругама, приватним пољопривредним газдинствима и непољопривредним домаћинствима .... 21 Табела 1.Г: Преглед индустријске производње по регионима ..................................... 21 Табела 1.Д: Запосленост у индустрији у главним привредним гранама (у 2006. год.) 21 Табела 1.Ђ: Отпадне воде из индустрије, према месту испуштања (у 2006. год.) .......22 Табела 2.А: Производња хемикалија у Србији ............................................................ .25 Табела 2.Б: Увоз и извоз хемикалија у 2006. и 2007.години ......................................... 27 Табела 2.В1: Унутаргранично кретање отпада за период од 01.01.2007. године до 31.12.2007. године ............................................................................................................ 29 Табела 2.В2: Извоз опасног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007................. 29 Табела 2.В3: Увоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007. ............... 30 Табела 2.В4: Извоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007............... 30 Табела 2.Г: Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште и одлажу опасне материје ................................................................................ 32 Табела 2.Д: Преглед постројења за рециклажу отпада ................................................... 38

Табела 3.А: Опис проблематичних области................................................................... 42 Табела 3.Б: Приоритетни проблеми у вези хемикалија................................................. 44 Табела 3В: Приказ најзагађенијих локација у Србији са приоритетом за санацију ..... 54

5

Табела 4.А: Постојећи правни инструменти за управљање хемикалијама ................... 62 Табела 4.Б: Списак отровних материја чија је производња, увоз, промет и коришћење забрањено ....................................................................................................................... 101 Табела 4.В: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља за која постоји одређени ниво ограничења ............................................................................................ 103 Табела 4.Г: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља чије су дозволе укинуте пре 2004. године, у складу са одлукама о неукључивању активних супстанци на Анекс I Директиве 91/414/EEC ................................................................................. 105 Табела 4.Д: Нивои ограничења за одређене врсте отпада ........................................... 106 Табела 6.А: Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору ......................................................................................................................................... 126 Табела 7.А: Преглед међу-министарских комисија и координационих механизама . 128 Табела 8.А: Локација националних података............................................................... 135 Табела 8.Б: Доступност међународне литературе ....................................................... 138 Табела 8.Б1: Литература о пестицидима ..................................................................... 139 Табела 8.В: Доступност међународним и домаћим базама података.......................... 142 Табела 9.А: Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија .... 148 Табела 9.А1: Списак овлашћених институција за испитивање пестицида од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.......................................... 159 Табела 9.А2: Списак овлашћених институција за испитивање ђубрива од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.......................................... 162 Табела 9.А3: Списак лабораторија које поседују техничке капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија........................................................ 168 Табела 9.А4: Списак овлашћених установа за давање токсиколошке оцене отрова.. 170 Табела 9.А5: Списак овлашћених установа за давање оцене о ефикасности отрова . 171 Табела 10.А Листа хемијских акцидената у 2007. години............................................. 175 Табела 11.А: Чланство у међународним организацијама, програмима и телима ....... 180 Табела 11.Б: Учешће у међународним уговорима/процедурама за управљање хемикалијама .................................................................................................................. 181 Табела 11.В: Учешће у међународним пројектима техничке помоћи......................... 182 Табела 11.Г: Учешће у пројектима из Националног инвестиционог плана ............... 184 Табела 13.А: Доступни ресурси у државним органима /институцијама..................... 194 Табела 13.Б: Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама ...…..199

6

УВОД У НАЦИОНАЛНИ ПРОФИЛ (НП)

Међународни контекст управљања хемикалијама Циљеви НП Методологија израде НП POPs хемикалијe у НП Учешће институција и појединаца у изради НП Међународни контекст управљања хемикалијама

Правилно управљање хемикалијама подразумева да се хемикалије производе и користе на начин који води ка минимизацији штетног ефекта на људско здравље и животну средину, што је још 1992. године на Светском самиту у Рио де Жанеиру наглашено у Поглављу 19, Агенде 211. Једна од шест програмских области за правилно управљање хемикалијама била је јачање људских и материјалних капацитета на националним нивоима. Две године касније 1994, на састанку Међународног форума о хемијској безбедности (IFCS) са циљем праћења реализације активности Агенде 21, донета је препорука да се кроз израду Националног профила за управљање хемикалијама сагледају могућности и капацитети земаља за управљање хемикалијама и идентификују специфичне потребе сваке земље.

Правилно управљање хемикалијама представља такође један од циљева

имплементационог плана Светског самита о одрживом развоју у Јоханесбургу 2002. године, на којем је 2020. година постављена као рок за испуњење постављеног циља. Да би се помогло земљама да достигну постављени циљ усвојен је Стратешки приступ за међународно управљање хемикалијама (SAICM) на Међународној конференцији о управљању хемикалијама 2006. године у Дубаију.

SAICM је глобални политички оквир са циљем да координира и потпомаже процес који

води ка испуњењу постављеног циља са Светског самита одржаног 2002. године. Установљен је на међународном нивоу са циљем да помогне у успостављању безбедног управљања хемикалијама као основе за одрживи развој, да допринесе смањивању разлика између развијених земаља и земаља у развоју, односно земаља чије су привреде у транзицији кроз повећање капацитета за безбедно управљање хемикалијама. Као једна од препорука SAICM наглашена је важност израде Националног профила за управљање хемикалијама.

Руководећи се препорукама глобалних стратешких докумената Министарство животне

средине и просторног планирања је заједно са другим државним органима и заинтересованим странама припремило Национални профил за управљање хемикалијама у оквиру међународног пројекта „Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)“. POPs пројекат се спроводи из финансијских средстава које је обезбедио Глобални фонд за заштиту животне средине (GEF) уз помоћ UNEP-а као имплементационе агенције.

Национални профил за управљање хемикалијама представља свеобухватну процену

стања у управљању хемикалијама у Србији кроз читав тзв. „животни циклус” хемикалија, од производње до одлагања и приказује анализу законодавног, институционалног, административног и стручно-техничког аспекта управљања хемикалијама. Овај национални документ служи као добра основа за адекватну међусекторску координацију управљања хемикалијама и идентификацију и успостављање приоритета за унапређење ове области.

У циљу даљег сагледавања и уређења области управљања хемикалијама на

националном нивоу и успостављања приоритетних активности за унапређење ове области у

1 Агенда 21: Светски самит – Програм акције Уједињених нација из Риа, 1993

7

односу на глобално постављене циљеве, имајући у виду и недостатак законске регулативе у овој области као и неопходност јачања међусекторске сарадње, Министарство животне средине и просторног планирања је, у сарадњи са Институтом Уједињених нација за тренинг и истраживање - UNITAR, затражило финансијска средства за пројекат „Ажурирање

Националног профила за управљање хемикалијама, развој процене националних

капацитета за Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама и

одржавање семинара о успостављању националних приоритета за Стратешки приступ

међународном управљању хемикалијама у Србији“ (у даљем тексту: Пројекат) од SAICM Quick Start Programme Trust Fund. Овај фонд одобрио је финансијска средства у висини од 20.000 УСД за Пројекат. Једна од фаза овог пројекта је ажурирање Националног профила за управљање хемикалијама. У ажурирању Националног профила за управљање хемикалијама учествовали су државни органи у чијој је надлежности управљање хемикалијама као и други заинтересовани субјекти

Циљеви НП

Национални профил садржи 13 поглавља, као што је предложено UNITAR упутством2

од којих свако поглавље има свој циљ:

Поглавље 1: да пружи опште информације о држави

Поглавље 2: да пружи основне информације о производњи, увозу, извозу и

употреби хемикалија

Поглавље 3: да идентификује приоритетне проблеме и области који настају због производње или увоза хемикалија и употребе хемикалија, као и проблеме који настају од хемикалија које представљају факторе ризика на животну средину (загађујуће материје у ваздуху, води, земљишту, храни) и њихов утицај на здравље људи

Поглавље 4: да прикаже преглед законског оквира за управљање хемикалијама, да анализира постојеће прописе и прописе који су у припреми, да да преглед административних процедура, као и политика које се директно или индиректно односе на хемикалије

Поглавље 5: да опише и анализира надлежности државних органа за поједине фазе у животном циклусу хемикалија

Поглавље 6: да прикаже релевантне активности које спроводи индустрија, истраживачки сектор и невладине организације, које су од значаја за управљање хемикалијама

Поглавље 7: да опише и анализира механизме за унапређење координације и сарадње између министарстава, агенција и осталих релевантних институција за специфичне области управљања хемикалијама

Поглавље 8: да обезбеди преглед доступности међународној и домаћој литератури и базама података о хемикалијама, као и процедура за сакупљање и размену информација

Поглавље 9: да пружи преглед техничке инфраструктуре, опремљеност компјутерима, преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија, списак акредитованих и овлашћених лабораторија за одређена мерења, преглед образовних програма које изучавају хемикалије

Поглавље 10: да пружи преглед капацитета у земљи у вези са припремом и одговором нa хемијски удес

Поглавље 11: да пружи преглед чланства у међународним организацијама, списак фокалних тачака и контакт особа за међународне споразуме који се односе на управљање хемикалијама, преглед међународних пројеката техничке помоћи који се односе на хемикалије

2 UNITAR/IOMC, 1996. Припрема Националног профила за процену националне инфраструктуре за управљање хемикалијама; Упутство

8

Поглавље 12: да пружи преглед расположивих механизма у циљу информисања радника и јавности уопште о ризицима од хемикалија на здравље људи и на стање животне средине

Поглавље 13: да пружи преглед доступних и потребних стручних кадрова у надлежним државним органима за правилно управљање хемикалијама

Методологија рада

Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије за потребе имплементације POPs пројекта формирало је пројектну јединицу коју чине директор пројекта, помоћник министра Министарства животне средине и просторног планирања Александар Весић и асистент пројекта, Марија Милинковић, дипл.правник, док је задужена особа испред Министарства животне средине и просторног планирања Валентина Рађеновић, дипл. хемичар из Одељења за хемикалије, које је уједно и фокална тачка за имплементацију Стокхолмске и Ротердамске конвенције и SAICM-а. С обзиром да је израда Националног профила за управљање хемикалијама једна од пројектних активности на POPs пројекту, Комисија за избор консултаната за пројектне задатке који се реализују у оквиру POPs пројекта, а коју чине представници Министарства животне средине и просторног планирања и POPs пројектне јединице, путем јавног конкурса изабрали су консултанта мр Јасминку Ранђеловић, дипл. биохемичара за реализацију овог пројектног задатка.

За израду овог документа коришћено је упутство3 које је 1996. године припремио

Институт Уједињених нација за тренинг и истраживање (UNITAR – Untied Nations Institute for Training and Research) под окриљем Међуорганизацијског програма за правилно управљање хемикалијама (IOMC - Inter-organization Programme for the Sound Management of Chemicals) и усвојенo од стране Међународног форума за хемијску безбедност (IFCS – International Forum for Chemicals Safety). Такође је коришћено упутство4 UNITAR из 2003. године за израду/ажурирање Националног профила за управљање хемикалијама као део Националног имплементационог плана (НИП) Стокхолмске конвенције о POPs хемикалијама.

У циљу израде Националног профила, консултант је у сарадњи са POPs канцеларијом и

уз сагласност Министарства животне средине и просторног планирања применио методологију рада која се састојала од следећих активности:

1. Преглед документације за израду НП и превод на српски језик UNITAR-овог упутства

2. Идентификација кључних институција и појединаца који ће бити укључени у израду

документа и одржавање првог радног састанка – National Planning Meeting. Списак учесника, програм и записник са састанка налазе се на интернет страни Министарства животне средине и просторног планирања (www.ekoserb.sr.gov.yu), у делу који се односи на POPs пројекат (радионице, Национални профил). Учесници радног састанка су се упознали са циљевима и разлозима израде Националног профила за управљање хемикалијама, као и садржајем и методологијом израде документа. Као најважније закључке састанка треба истаћи да су се учесници сагласили са неопходношћу израде овог документа и нагласили неопходност међусекторске сарадње у области управљања хемикалијама; да су препознали израду овог

3 UNITAR/IOMC, 1996. Припрема Националног профила за процену националне инфраструктуре за управљање хемикалијама; Упутство 4 UNITAR/IOMC/UNEP 2003. Припрема/Ажурирање Националног профила као дела Националног имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију; Упутство

9

документа као форум за размену информација у овој области; да су изразили спремност за активно учешће у изради Националног профила за управљање хемикалијама; да су оценили да Национални профил за управљање хемикалијама треба да представља меродаван национални документ за управљање хемикалијама, који може послужити као основни документ за одређивање приоритета ради унапређења управљања хемикалијама у нашој земљи. Такође је договорено да Националним профилом буду обухваћене следеће класе хемикалија: пестициди (у пољопривреди), вештачка ђубрива, индустријске хемикалије, производи од нафте, хемикалије за општу употребу и експлозиви

3. Стварање мреже контакт особа које су активно учествовале у достављању

информација у току израде НП 4. Израда и слање упитника институцијама које су укључене у израду документа као

начин прикупљања информација 5. Анализа попуњених упитника 6. Спровођење консултација са заинтересованим странама, организовањем радних

састанака у ширем или ужем кругу према потреби, као и путем слања специфичних питања званичном и електронском поштом

7. Израда нацрта документа 8. Спровођење јавне расправе у периоду од три недеље путем интернет стране

Министарства животне средине и просторног планирања – POPs пројекат 9. Анализа примедби проистеклих из јавне расправе и усвајање примедби у нацрт

текста 10. Одржавање завршног радног састанка у ширем кругу у циљу презентовања и

усвајања финалног документа од стране Координационог комитета за спровођење POPs пројекта

POPs хемикалије у Националном профилу

С обзиром да је у току израде Националног профила поред основног упутства које је припремио UNITAR 1996. године, коришћено и UNITAR-ово упутство из 2003. године за припрему Националног профила за управљање хемикалијама са посебним освртом на POPs хемикалије, управљање POPs хемикалијама као посебном групом хемикалија, обухваћено је овим документом. У 12 POPs хемикалија које се налазе на листи Стокхолмске конвенције, спадају пестициди, индустријске хемикалије и ненамерно произведене POPs хемикалије. У поглављу 4. овог документа где је представљен законски оквир за управљање хемикалијама обрађене су и POPs хемикалије у Србији и када се ради о индустријским хемикалијама, пестицидима и ненамерном произведеним POPs хемикалијама (пре свих Закон о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) и одговарајућа подзаконска акта са механизмима контроле забране и ограничења, нпр. списак отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени). У прегледу националних програма и стратегија, POPs хемикалије су разматране у Предлогу Националног програма заштите животне средине (2007-2016). Прeдстављени су подаци који се односе на загађеност непољопривредног индустријског земљишта на територији Војводине и Београда која потичу од PCB, PAH и DDT. Разматрана је ситуација у невладином сектору у односу на активности које треба предузети у циљу повећања свести радника и јавности у целини од ризика POPs хемикалија на здравље и животну средину. У делу Националног профила који се односи на техничку инфраструктуру дат је списак лабораторија које поседују одговарајуће техничке

10

капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија са списком аналитичке опреме и врстом акредитације. Направљен је преглед активности које се спроводе у Србији у циљу имплементације међународних уговора који се односе на хемикалије, међу којима и оних активности које се односе на припрему за ратификацију Стокхолмске конвенције о POPs хемикалијама. Урађен је преглед учешћа Србије у пројектима међународне техничке помоћи, међу којима је и пројекат UNEP-GEF-а у циљу израде Националног имплементационог плана Стокхолмске конвенције о POPs хемикалијама. Такође је дат преглед пројеката који се финансирају из Националног инвестиционог плана Србије, међу којима се налази и пројекат за израду детаљног инвентара PCB, замену трансформатора и кондензатора који садрже PCB и њихов извоз ради третмана. Друге области којe се директно односе на POPs хемикалије биће детаљније обрађене у појединачним извештајима консултаната ангажованих на пројектним задацима у оквиру пројекта за израду Националног имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију.

Временски оквир

АКТИВНОСТИ МЕСЕЦ 1 МЕСЕЦ 2 МЕСЕЦ 3 МЕСЕЦ 4 МЕСЕЦ 5 Преглед документације за израду НП и превод UNITAR упутства

X

Идентификација кључних институција и појединаца

X

Израда упитника X Организација и одржавање првог радног састанка

X

Попуњавање упитника X X Анализа информација добијених из упитника

X

Одржавање радних састанака у циљу спровођења консултација

X X

Израда нацрта документа

X X

Спровођење јавне расправе путем интернета

X

Анализа примедби X Презентација финалног документа на завршном радном састанку и усвајање од стране Координационог комитета за POPs пројекат

X

11

Списак институција и појединаца који су учествовали у изради и ажурирању НП У изради и ажурирању Националног профила за управљање хемикалијама учествовали

су државни органи у чијој је надлежности управљање хемикалијама као и други заинтересовани субјекти

ИНСТИТУЦИЈА УЧЕСНИК АДРЕСА ТЕЛ/ФАКС Е-MAIL

Валентина Рађеновић

др Ивана Рибара 91 Тел.: 215 87 59 Факс: 215 87 93

[email protected]

Биљана Миленковић


[email protected]

Министарство животне средине и просторног планирања - Одељење за хемикалије

Оливера Павићевић


[email protected]

Министарство животне средине и просторног планирања - Агенција за заштиту животне средине

Небојша Реџић Руже Јовановић 27а Tел.: 286 10 76 064/640 63 48 Факс: 286 10 77

[email protected]

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде- Управа за заштиту биља - Одељење за пестициде и ђубрива

Снежана Савчић- Петрић

Омладинских бригада 1

Тел: 260 00 81 Факс: 26 04 576

[email protected]

Министарство за инфраструктуру-Одељење за безбедност саобраћаја

Десимир Десница


Тел.: 2135425 063/8651008

[email protected]

Министарство за инфраструктуру- Сектор за железнички и интермодални саобраћај

Дејан Томић, саветник за безбедност

Михајла Пупина 10, Нови Сад

Тел: 021/424-649 063/8097182

[email protected]

Ана Марковић Тел: 333 41 91 [email protected]

Иван Аранђеловић

Тел: 333 41 28 ivan.arandjelovic@mеrr.sr.gov.yu

Министарство економије и регионалног развоја-Сектор за политику и режим спољне трговине

Снежана Милић

Влајковићева 10

Тел: 333 41 80 [email protected]

Министарство финансија - Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи

Игор Србљановић Кнеза Милоша 20

Тел: 361 21 87 Факс: 361 15 92

[email protected]

Симо Косић [email protected] Министарство рада и социјалне политике - Управа за безбедност и здравље на раду

Милојка Зарубица

Теразије 41 Тел.:334 73 91 334 73 92

[email protected]

Нада Марковић Министарство финансија - Управа царина – Сектор за информационе технологије

Милка Лазовић

Булевар Зорана Ђинђића 155


Министарство финансија -Управа царина – Група за праћење инструмената цариинске и спољнотрговинске

Милева Стефановић

Булевар Зорана Ђинђића 155

Тел: 214 01 04

12

заштите Министарство унутрашњих послова, Сектор за заштиту и спасавање

Љиљана Рауш Кнеза Милоша 101 Тел: 306 25 00, лок. 2026 Факс: 361 71 79

[email protected]

Министарство спољних послова

Братислав Ђорђевић Кнеза Милоша 24-26

Тел.:361 80 84 Факс:361 2534 [email protected]

Министарство одбране - Управа за систем логистике

Марија Зорић Немањина 15 Тел.: 320 11 71 Факс: 265 64 88 [email protected]

Проф. др Петар Булат

[email protected] Министарство здравља

Др Милан Милутиновић

Немањина 22 - 26 [email protected]

Раде Кравић Тел.: 361 66 25 [email protected] Министарство трговина и услуга Верица Симић

Немањина 22 - 26 Тел.: 264 55 26 [email protected]

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој АП Војводине

Мирјана Кастратовић

Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад

Тел/Факс: 021-520-628

[email protected]

Славица Тошић Тел.: 322 6 1 06 322 26 81 Факс: 322 26 81

beoeko@ beogradsg.org.yu

Град Београд - Градска управа, Секретаријат за заштиту животне средине

Тања Срнић Станимировић

27.марта 43-45 Тел.: 276 83 01; 330 91 83 Факс: 322 26 81

tanja.srnics@ beogradsg.org.yu

Рајка Латиновић

Кнеза Милоша 20 Тел.: 3617321 Факс: 3617438

Душанка Николић

Тел.:241 29 22/ локал 246 Факс: 241 03 97

[email protected]

Љубица Живадиновић

Тел.: 240 29 11; 241 29 22 lok. 234

[email protected]

Републички завод за статистику - Одељење за животну средину, Одељење за статистику индустрије и енергетике, Одсек за истраживања из области националних рачуна

Драган Поповић

Милана Ракића 5

Tel: 241 29 22 lok. 237

[email protected]

Акредитационо тело Србије -JUAT

Снежана Младеновић

Булевар Михајла Пупина 2

Тел: 311 11 70 Факс: 313 03 74

[email protected] [email protected]

Драган Јоксовић

Национални центар за контролу тровања -ВМА Зоран Шегрт

Црнотравска 17 Тел: 360 85 74 Факс: 367 21 87

[email protected]

Привредна комора Србије - Удружење за хемијску, фармацеутску, гумарску индустрију и индустрију неметала

Соња Мировска

Ресавска 13-15 Тел: 323 36 71 330 09 48 Факс: 323 09 49

[email protected]

Петар Булат Тел: 306 56 85 Факс: 306 56 84

[email protected] Клинички центар Србије – Институт за медицину рада «Др Драгомир Карајовић» Срмена Крстев

Делиградска 29 Тел: 264 65 74 Факс: 643 685

[email protected]

Институт за биолошка истраживања «Синиша Станковић»

Душко Благојевић

Булевар Деспота Стефана 142

Тел: 207 83 96 Факс: 276 14 33

[email protected]

Градски завод за јавно здравље Београда

Снежана Матић-Бесарабић

Булевар Деспота Стефана 54а


Светлана Лабус Благојевић

Тел: 268 45 66/локал 153

[email protected] Завод за јавно здравље Србије «Милан Јовановић Батут» Бранислава

Матић

Доктора Суботића 5 Тел: 268 54 76 [email protected]

13

Сурен Хусинец Тел: [email protected] Институт за хемију, технологију и металургију - Центар за хемију

Драгана Ђорђевић

Студентски трг 12 -16 Тел: 333 66 82

Факс: 636 061 [email protected]

Пољопривредни факултет

Милица Мојашевић

Немањина 6, Земун Тел: 261 53 15/локал 398

[email protected]

Фармацеутски факултет - Институт за токсиколошку хемију

Биљана Антонијевић

Војводе Степе 450 Тел: 3951250, 063/8380518

[email protected]

Мирко Борисов Војногеографски институт

Саша Станковић

Мије Ковачевића 5 Teл: 768 042 Факс: 768 460

[email protected]

НВО „Локална агенда 21 за Костолац – Општина”

Ненад Николић Стишка 2, Костолац

[email protected]

ЕкоФорум - Форум за одрживи развој и заштиту животне средине

Михајло Маричић

Сарајевска 11 [email protected]

Еколошки покрет града Новог Сада

Проф. др Ивана Ђујић

Војвођанских бригада 17/I, Нови Сад

[email protected]

Национална организација потрошача Србије

Зоран Николић [email protected]

14

1. ПОГЛАВЉЕ: ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СРБИЈИ

1.1. Географске, природне и демографске карактеристике 1.2 Политичка/Географска структура земље 1.3 Индустријски и пољопривредни сектор 1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима 1.1 Географске, природне и демографске карактеристике

Србија се налази у централном делу Балканског полуострва, на најважнијим путним правцима који повезују Европу и Азију и заузима површину од 88.361 квадратна километра. Она је у западноевропској временској зони (један сат испред гриничког времена). Има умерено континенталну климу, са постепеним прелазом између четири годишња доба. Србија је раскрсница Европе и геополитички важна територија. Међународни путеви и железничке пруге, који пролазе долинама њених река, чине најкраћу везу између западне и централне Европе, с једне, и Блиског истока, Азије и Африке, с друге стране. Ови путеви прате правац долине реке Мораве, који се код Ниша раздваја на два крака. Један прати Јужну Мораву и Вардарску долину до Солуна, а други реку Нишаву према Софији и Истанбулу.

Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне:

Дунав, Сава и Тиса (Пловна је и Велика Морава, али је њен капацитет недовољно искоришћен). Најдужа река је Дунав, који кроз Србију тече 588 км, од својих 2.857 км укупног тока. Дунавски басен је одувек био важан за Србију. Септембра 1992, када је отворен канал Рајна-Мајна-Дунав, Црно море и луке Блиског и Далеког истока су постале много ближе Европи. Веза са Јадранским морем и Црном Гором је пруга Београд - Бар. Северни део Србије, Војводина, претежно је равничарски, док су централни и јужни делови брдовити и планински. Равнице су у Панонској низији и њеним ободним деловима: Мачва, Посавина, Поморавље, Стиг и Неготинска крајина у источној Србији. Косово и Метохију од суседне Албаније дели планински масив Проклетија, а од Македоније Шар-планина, на којима се налазе и два највиша планинска врха у Србији: Ђеравица и Црни врх. Покрајину чине две регије које се разликују саставом тла и климом, а међусобно су одељене планинама Ћићавицом и Црнољевом. Јужна српска покрајина има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских венаца којим је обрубљена, а они су испресецани кланцима и доста широким долинама река Биначке Мораве, Лаба и Белог Дрима. Косово се простире у југоисточном и источном делу покрајине, близу моравско-вардарске долине, и претежно је брдовито, тако да рудна богатства представљају главни природни потенцијал ове области. Метохија се налази на западу и северозападу покрајине и обилује квалитетним обрадивим земљиштем, што битно одређује њену привреду.

Србија има 55 одсто обрадиве површине, док је 27 одсто под шумом. Висину од преко

2.000 метара достиже 15 планинских врхова, од којих је највиши Ђеравица на Проклетијама (2.656 м).

Дужина граница Србије је 2.397 км. На истоку Србија се граничи са Бугарском, на

североистоку са Румунијом, на северу са Мађарском, на западу са Хрватском ,Босном и Херцеговином и Црном Гором, а на југу са Албанијом и Македонијом.

Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултат

динамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, док поред њих у Србији живи још 37 националности. Сви грађани имају иста права и дужности и уживају пуну националну равноправност.

Уставом Републике Србије националним мањинама су загарантована права по

највишим међународним стандардима. На основу последњег пописа из 2006. године Србија

15

има 7411569 становника (без података са Косова и Метохије), што је чинило 92,3 одсто становништва некадашње државне заједнице Србије и Црне Горе. Срби чине 82,86 одсто становништва, Мађари 3,91 одсто, Бошњаци 1,81, Роми 1,44, Југословени 1,08, Хрвати 0,94, Црногорци 0,92, Албанци 0,82, Словаци 0,79, Власи 0,53, Румуни 0,46, Македонци 0,34, Бугари и Буњевци по 0,27, Муслимани 0,26, Русини 0,21, Словенци и Украјинци по 0,07, Горанци 0,06, Немци 0,05 и Руси и Чеси по 0,03 одсто.

У службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо, а користи се и латинично

писмо. Националне мањине имају законско право да свој језик и писмо користе у службеној употреби у подручјима у којима живе.

Становништво у Србији је највећим делом православно-хришћанске вероисповести.

Српска православна црква, аутокефална од 1219. године, имала је важну улогу у развоју и очувању српског националног идентитета. Осим Српске православне цркве постоје и друге верске заједнице у Србији: Исламска, Католичка, Протестантска, Јеврејска и друге.

У табелама доле дати подаци су без Косова и Метохије. Табела 1.1. Опште информације

(Извор: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички завод за статистику Србије и Савезна геодетска управа, 1953. год.)

Територија (површина у км2): 88361 Државно уређење: република

Службени језик/ци: Српски језик и језици националних мањина у подручјима где живе

Укупан број становника у 2006.год. (процена 30.06):

7411569 (без Косова и Метохије)

Број становника на 1 км2 у 2006.год.: 95,7 Учешће градског у укупном становништву (у 2006. г. у %):

57,52

Учешће пољопривредног у укупном становништву (у 2002. г. у %):

10,9

Просечна старост становништва у 2006. год.: 40,74 мушко 39,41 женско 41,99

Природно кретање становништва: (на 1000 становника) у 2006. год.

живорођени 9,6 умрли 13,6 природни прираштај –4,3

Очекивана дужина живота живорођених у 2006. год.:

мушке деце 70,6 женске деце 75,9

Просечни ниво образовања становништва, односно године школовања:

9,3

Неписмени (%) у 2002. год.: 3,4 преко 10 година старости Стопа незапослености у 2006. год.: 21,6 Проценат запослених жена у 2006. год.: 40,1 У податке о пољопривредном становништву из пописа 2002. године укључена су сва лица која су по занимању: радници у пољопривреди, рибарству и шумарству (произвођачи за тржиште), пољопривредници (произвођачи за сопствене потребе) или физички радници у пољопривреди, рибарству и сродни, по Међународној стандардној класификацији занимања (МСКЗ-88), као и сва лица која су од њих издржавана.

16

1.2 Политичка/Географска структура земље

Административно-територијална подела Републике Србије на покрајине, округе,

општине и Град Београд. У саставу Републике Србије су АП Војводина и АП Косово и Метохија као облици територијалне аутономије.

Територијалну организацију Републике Србије чине 194 општине у којима се остварује

локална самоуправа и 29 округа. Град Београд и Град Ниш су посебне територијалне јединице. У Републици Србији има 6168 насеља.

Војводина. Војводина захвата готово четвртину територије Србије, или 21.506

квадратних километара на северу Републике. Нови Сад је административно, привредно и културно средиште покрајине. Војводина се састоји се од 45 општина и 7 округа, са средиштима у градовима Суботици, Зрењанину, Кикинди, Панчеву, Сомбору, Новом Саду и Сремској Митровици.

Косово и Метохија. Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Републике

Србије и на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 од 10. јуна 1999. године налази се под привременом цивилном и војном управом Уједињених нација. Савет безбедности (СБ) Уједињених нација одобрио је на седници која је одржана 24. октобра 2005. године у Њујорку почетак преговора о будућем статусу Косова и Метохије, који су у току. Косово и Метохија састоји се од 29 општина и 5 округа, чија су седишта у градовима Приштини, Пећи, Призрену, Косовској Митровици и Гњилану.

Табела 1.2 Територијална подела Србије (01.01.2006)

Укупно Централна Србија

АП Војводина Косово и Метохија

Окрузи 29 17 7 5 Општине 194 120 45 29 Насеља 6168 4252 467 1449

Градска насеља 207 129 52 26 Месне заједнице 4503 3499 549 455

17

Територијална подела Србије

Назив територије Површина

km2 Општине Насеља

Градска насеља

(Г)

Остала насеља (O)

Град Београд 3227 17 166 27 139

Северно-Бачки 1784 3 45 3 42

Средње-Банатски 3256 5 55 4 51

Северно-Банатски 2329 6 50 7 43

Јужно-Банатски 4245 8 94 10 84

Западно-Бачки 2420 4 37 5 32

Јужно-Бачки 4016 12 77 16 61

18

Сремски 3486 7 109 7 102

Мачвански округ 3269 8 228 5 223

Колубарски округ 2474 6 218 7 211

Подунавски округ 1251 3 58 3 55

Браничевски округ 3865 8 189 5 184

Шумадијски округ 2388 7 174 5 169

Поморавски округ 2614 6 191 6 185

Борски округ 3507 4 90 6 84

Зајечарски округ 3623 4 173 5 168

Златиборски округ 6142 10 438 11 427

Моравички округ 3016 4 206 5 201

Рашки округ 3922 5 359 9 350

Расински округ 2667 6 296 5 291

Нишавски округ 2728 8 285 8 277

Топлички округ 2231 4 267 4 263

Пиротски округ 2761 4 214 4 210

Јабланички округ 2770 6 336 7 329

Пчињски округ 3520 7 363 33 330 1.3 Индустријски и пољопривредни сектор

Табела 1.А: Преглед индустријског и пољопривредног сектора

(Извор: Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику Србије)

Сектор

Учешће у бруто домаћем

производу БДП ( у %) у 2006.г.

Број запослених,

по делатностима у 2006. г.

Главни производи у сваком сектору

Индустријски / производни сектор1

17,5 % 33,52%

прехрамбени производи и пића, електрична енергија, гас и топла вода, хемикалије и хемијски производи, метални производи, машине и уређаји, дувански производи, угаљ, производи од гуме и пластике, одевни предмети, итд.

Пољопривредни сектор2 11,5 % 4,04%

сви производи примарне пољопривредне производње

19

1 Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности

сектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В- Вађење руда и камена, сектор Г- Прерађивачка индустрија и сектор Д-Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.

2Овај сектор обухвата делатности сектора А и Б Класификације делатности, где је сектор А-

Пољопривреда, лов и шумарство и сектор Б-Рибарство. Табела 1.Б: Структура индустријског/пољопривредног сектора у 2006. години

(Извор: Републички завод за статистику Србије, Одељење за статистичке регистре и стандарде-Статистички пословни регистар)

Величина предузећа према

броју радника Шифра

делатности Делатности

Свега ВЕЛ1 СРЕ

2 МАЛ

3 МИК

4

А+Б Пољопривредни сектор (сектор А+Б)

3630 30 223 493 2884

А 01 Пољопривреда 3385 27 195 462 2701 А 02 Шумарство 133 2 1 6 124 А 03 Водопривреда 38 1 24 10 3 Б 05 Рибарство 74 - 3 15 56 В Вађење руде и камена (сектор В) 214 11 21 27 155

В 10,11,12 Вађење енергетских сировина 18 3 1 - 14

В 13,14 Вађење осталих сировина и материјала, осим енергетских

196 8 20 27 141

Г Прерађивачка индустрија (сектор Г) 16479 331 1058 2794 12296

Г 15-16 Производња прехрамбених производа, пића и дувана

2832 83 243 465 2041

Г 17-18 Производња текстила и текстилних производа

1501 38 116 297 1050

Г 19 Прерада коже и производња предмета од коже

304 7 39 62 196

Г 20 Прерада дрвета и производи од дрвета

1135 4 39 183 909

Г 21-22 Производња целулозе, папира и производа од папира; издавачка делатност и штампање

2448 16 78 343 2011

Г 23 Производња кокса, деривата нафте и нуклеарног горива

38 2 2 5 29

Г 24 Производња хемикалија, хемијских производа и вештачких синтетичких влакана

738 19 62 114 543

Г 25 Производња производа од гуме и производа од пластичних маса

929 15 46 160 708

Г 26 Производња производа од осталих неметалних минерала

631 22 59 115 435

Г 27-28 Производња основних метала и стандардних металних производа

1983 39 124 397 1423

Г 29 Производња машина и уређаја на другом месту не поменута

776 22 64 136 554

Г 30-33 Производња електричних и оптичких уређаја

1712 21 79 274 1338

Г 34-35 Производња саобраћајних средстава 307 32 38 50 187

20

Г 36-37 Прерађивачка индустрија на другом месту не поменута

1145 11 69 193 872

Д Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом (сектор Д)

270 27 101 75 67

Ознаке величине предузећа према броју радника: 1ВЕЛ (велико): више од 250

2СРЕ (средње): 50 – 249

3МАЛ (мало): 10 – 49

4МИК (микро): 0 – 9

Сектор Број предузећа (МИК+МАЛ+СРЕ+ВЕЛ)

Индустријски сектор (сектори В+Г+Д)

16963 (22,25 %)

Пољопривредни сектор (сектор А) 3630 (4,76 %) Укупан број предузећа 76234

Табела 1. В1: Преглед главних ратарских усева

(Извор: Статистички годишњак Србије 2007, Републички завод за статистику Србије)

Главни ратарски усеви

Засејана површина у хиљ. хектара у 2006.г.

Производња у тонама у 2006.г.

кукуруз 1172 6016765 пшеница 543 1875335 сунцокрет 187 384945 луцерка 188 1104287 соја 157 429639 детелина 121 548436 јечам 94 275640 кромпир 84 930305 шећерна репа 72 3188905 пасуљ 23 54585 парадајз 21 189222 паприка 19 177255 дуван 7 10808 раж 7 15417

Табела 1. В2: Преглед воћних стабала и производња воћа

Воћна стабла Стабла, хиљ. у 2006.г.

Производња хиљ. тона у 2006.г.

Шљиве 46111 556 Јабуке 16521 240 Вишње 9826 80,5 Крушке 5361 58 Брескве 4491 59,1 Трешње 1983 23,3 Ораси 1966 23,8 Кајсије 1787 21,9 Дуње 1076 10,4

21

Табела 1. В3: Преглед сточног фонда у пољопривредним предузећима, задругама,

приватним пољопривредним газдинствима и непољопривредним домаћинствима

Стока и живина хиљ. грла у 2006.г.

Свиње 3212 овце 1609 говеда 1096 козе 139 коњи 19 живина 17905

Табела 1. Г: Преглед индустријске производње по регионима

Подаци нису доступни, с обзиром да Републички завод за статистику Србије не прати индустријску производњу по окрузима, већ само по општинама (подела по регионима се не користи од 1991. године).

1.4 Запосленост у индустрији у главним привредним секторима

Табела 1.Д: Запосленост у индустрији у главним привредним гранама (у 2006.

год.)

Шифра делатности

1 Индустријска делатност

Број предузећа

2 Број запослених 3

Главна емисија (тип)

В Вађење руде и камена 214 36792 CH4, COD, суспендоване честице

Г 15-16 Прехрамбени производи, пића и дуван

2832 87474 BOD, COD, масти

Г 17-18 Производња текстила и текстилних производа

1501 41432 Cr, BOD, COD, масти, сулфиди

Г 19 Прерада коже и производња предмета од коже

304 11926 Cr, BOD, COD, масти, сулфиди

Г 20 Прерада дрвета и производи од дрвета

1135 11019 честице, NMVOC

Г 21-22 Производња папира, издавање и штампање

2448 26621 SO2, NMVOC, Zn, Al, BOD, COD,

Г 23 Производња кокса, деривата нафте и нуклеарног горива

38 981 NMVOC, масти, TOC

Г 24

Производња хемикалија, хемијских производа и вештачких и синтетичких влакана


Г 25 Производња производа од гуме и производа од пластичних маса


22

Г 26 Производња производа од осталих неметалних минерала

631 24988 честице, азбест, суспендоване честице

Г 27-28 Производња основних метала и стандардних металних производа

1983 53174

Zn, Cr, Ni, Cu, Cd, As, суспендоване честице

Г 29 Производња осталих машина и уређаја

776 33264 NMVOC, Zn, Cr, Ni, Cu, Cd, As, цијаниди

Г 30-33 Производња електричних и оптичких уређаја

1712 30481

Г 34-35 Производња саобраћајних средстава

307 31115

Г 36-37 Остала прерађивачка индустрија

1145 21178

Д Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом

270 47532 SO2, NO2, CO2,

честице

УКУПНО 16963 506145

1 Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности сектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В - Вађење руда и камена, сектор Г - Прерађивачка индустрија и сектор Д - Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом.

2 Извор података: Одељење за статистичке регистре и стандарде - Статистички пословни регистар,

Републички завод за статистику Србије. 3 Број запослених у предузећима установама, задругама и другим организацијама, у свим секторима

својине. Укључени и запослени у малим предузећима (до 50 запослених) који нису обухваћени редовним истраживањем

Извор података: Полугодишњи извештај о запосленима и зарадама запослених из Анкете за допуну полугодишњег извештаја о запосленима и зарадама запослених, Републички завод за статистику Србије.

Табела 1.Ђ Отпадне воде из индустрије, према месту испуштања ( у 2006. год.)1

Шифра делатности

2 Индустријска делатност

Отпадне воде испуштене у површинске воде

3

(у 1000m3)

Отпадне воде испуштене у земљу

3

(у 1000m3)

Укупне количине пречишћених отпадних вода (у 1000m3)

Укупне количине отпадних вода

4

(у 1000m3)

Г 15 Производња прехрамбених производа

11003 5371 9520 26796

Г 17-19

Производња текстила и текстилних производа, Прерада коже и производња предмета од коже

659 43 566 2026

Г 20,22 Прерада дрвета и производи од дрвета, штампање

83 108 102 751

23

Г 21 Производња папира 3340 716 3153 4223

Г 23-25

Производња кокса, хемикалија, производа од пластичних маса

12952 4657 3207 22714

Г 26

Производња производа од осталих неметалних минерала

3178 268 1126 6808

Г 27 Производња основних метала

43113 32 37932 45407

Г 29 Производња машина и уређаја на другом месту не поменута

537 414 433 3583

Г Остала прерађивачка индустрија

818 705 1274 7027

В 10-14 Вађење руде и камена

3684 330 2754 4834

Д 40

Производња и снабдевање електричном енергијом

2902360 6032 180133 2911607

УКУПНО 2981727 18676 240200 3035776

1 Извор података је редовно годишње статистичко истраживање о Коришћењу вода у индустрији у секторима В, Г и Д, које спроводи Одсек за за заштиту животне средине Републичког завода за статистику Србије.

2 Применом Класификације делатности од 1. јануара 2001. године индустрија обухвата делатности сектора В, Г, и Д Класификације делатности, где је сектор В- Вађење руда и камена, сектор Г- Прерађивачка индустрија и сектор Д-Производња и снабдевање електричном енергијом, гасом и водом. 3 Пречишћене и непречишћене

4 Укупне отпадне воде које се испуштају у земљу, површинске воде и јавну канализацију.

24

2. ПОГЛАВЉЕ: ПРОИЗВОДЊА, УВОЗ, ИЗВОЗ, СКЛАДИШТЕЊЕ И

ОДЛАГАЊЕ ХЕМИКАЛИЈА

2.1 Производња, увоз и извоз хемикалија 2.2 Потрошња хемикалија 2.3 Хемијски отпад 2.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште и

одлажу опасне материје 2.5 Преглед постројења за рециклажу отпада 2.1 Производња, увоз и извоз хемикалија

Хемијска индустрија заузима веома значајну улогу у укупној индустријској производњи и спољнотрговинској размени Србије. То најбоље потврђују подаци о уделу производње пластичних и гумарских производа и нафтних деривата од 21.5 % бруто домаћег производа у односу на укупну индустријску производњу остварену у 2004. години, као и удео од 18 % од укупне вредности спољнотрговинске размене Србије. Хемијска индустрија данас подмирује потребе земље за широким спектром производа почев од основних базних хемикалија као што су производи од нафте и гаса, индустријских хемикалија (неорганских и органских), преко интермедијерних производа и финалних хемијских производа чији се број стално повећава (ђубрива, пестициди, лекови, детерџенти, козметика, боје, адхезиви, итд.).

Историјат развоја производње хемикалија и хемијских производа у Србији (индекси обима производње у периоду од 1966 до 2005, базни индекс 1945=0%)

(преузето са сајта Савеза хемичара и технолога Србије www.shts.org.yu)

Хемијска индустрија Србије је у свом развоју имала три изузетно успешна периода –

први током 60-тих година када је пуштена у рад већина постојећих капацитета за производњу базних неорганских хемикалија, други између 1975.г. и 1982.г. када су напори фокусирани на развој базне петрохемијске индустрије и трећи између 1987.г. и 1990.г. када су остварени рекордни нивои производње и потрошње на националном нивоу. Крајем 80-тих година је производни програм домаће хемијске индустрије обухватао 7-8 хиљада разноврсних хемијских роба на нивоу укупног годишњег обима производње од 8-10 милиона тона.

Последња декада XX века је била изузетно тежак период за хемијску индустрију Србије. Започела је са негативним последицама распада бивше Југославије, као што су редукција димензија »домаћег« тржишта и »губитак« неколико важних хемијских интермедијера који су се производили у Хрватској, Словенији, Босни и Македонији. Следило је разбуктавање грађанског рата, прво у Хрватској, а потом и у Босни, што је довело до

25

увођења санкција Уједињених Нација према новоформираној СР Југославији. Премда су ове санкције биле укинуте средином 1995.г., последице толиког броја недаћа у кратком времену су биле огромне – обим производње хемијских роба је у 1998.г. био на нивоу од 35% обима производње оствареног у рекордној 1989.г. Нажалост, ни то није био крај – недаће су тек доживеле врхунац у рано пролеће 1999.г. са почетком НАТО агресије на Србију. Током 78 дана трајања NATO бомбардовања велики број хемијских постројења на локацијама у Панчеву, Лучанима и Баричу је скоро у потпуности уништен. Посебно велике економске и немерљиве еколошке штете су причињене у Панчеву, где су ракетирана и тешко оштећена постројења за производњу хлора, VCM-а и амонијака.

Табела 2.А: Производња хемикалија у Србији

(Извор података: Републички завод за статистику Србије)

Класе хемикалија Производња

(количина у 2006. г., тона)

Пестициди1 6,157

Вештачка ђубрива2 487,129

Индустријске хемикалије3

1,527,383

Производи од нафте4 3,481,864

Хемикалије за општу употребу5

107,590

Експлозиви6 /

УКУПНО 5,610,123

Номенклатура производа се базира на класификацији делатности у ЕУ, тзв. NACE

класификација, у којој се петоцифарска ознака (подгрупа) односи на производе који се у конкретној делатности производе.

1Пестициди: обухватају производе под шифром 24200 (производња пестицида и других хемикалија за

пољопривреду) 2Вештачка

ђубрива: обухватају производе под шифрама 24150.30 (азотна ђубрива, минерална или

хемијска); 24150.40 (фосфорна ђубрива, минерална или хемијска); 24150.50 (калијумова ђубрива, минерална или хемијска); 24150.80 (остала ђубрива, минерална или хемијска).

3Индустријске хемикалије: обухватају производе под шифрама 24110 (производња индустријских

гасова); 24120 (производња боја и пигмената); 24130 (производња осталих основних неорганских хемикалија); 24140 (производња осталих основних органских хемикалија); 24150.10 (азотна киселина, сулфоазотне киселине, амонијак); 24150.20 (амонијум хлорид, нитрити, калијумнитрат, триамонијум фосфат, амонијумкарбонати); 24300 (производња боја, лакова и сл.премаза, графичких боја и китова).

4Производи од нафте: обухватају производе под шифрама 23201 (производња деривата нафте) и 23202

(производња битуменских материјала). 5Хемикалије за општу употребу: обухватају производе под шифрама 24510 (производња сапуна и

детерџената, препарата за чишћење и полирање); 24520 (производња парфема и тоалетних препарата); 24630

(производња етеричних уља). 6Експлозиви: обухватају производе под шифром 24610 (производња експлозива). С обзиром да су

јединичне мере за поједине шифре производа који спадају у класу експлозива веома различите (кг, комад, метри), није било могуће приказати укупан збир.

2.1.1 Најважнији произвођачи хемикалија у Србији (Извор: Привредна комора Србије - Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску

индустрију и индустрију неметала и Министарство животне средине и просторног планирања - Одељење за хемикалије)

26

Пестициди и остале агрохемикалије:

ГАЛЕНИКА ФИТОФАРМАЦИЈА, Земун; ЖУПА, Крушевац; CHEMICAL AGROSAVA, Београд; ЗОРКА - ЗАШТИТА БИЉА, Шабац; ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА, Шабац; ДЕЛТА АГРОХЕМИЈА, Београд; DUOCHEM, Београд; ВЕТЕРИНАРСКИ ЗАВОД, Суботица, ХЕМОВЕТ, Нови Сад; ЗОРКА КЛОТИЛД – АГРОТЕХНОХЕМ, Суботица; ЈУГОХЕМ, Лесковац, ИХП ПРАХОВО, Прахово; БВ КОМЕРЦ, Нови Сад; АГРО-ХЕМ, Нови Сад; ХИ ПОЉОТОПЛИЦА, Ниш; МОНАДА ЛАБ, Београд; РТБ БОР ТОПИОНИЦА И РАФИНАЦИЈА БАКРА (ТИР), Бор.

Вештачка ђубрива:

ХИП АЗОТАРА, Панчево; АГРОХЕМ, Нови Сад; АЗОТАРА, Суботица; ИХП Прахово, ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА, Шабац; АЗОХЕМ, Суботица; ЖИТОМЕДИА, Кула; ЕКОМИНЕРАЛ, Смедерево; ЗОРКА КЛОТИЛД 1904, Суботица; ФЕРТИЛ, Бачка Паланка.

Неорганске киселине и соли:

Сумпорна киселина: РТБ БОР- ТИР, Бор; ЗОРКА, Шабац Фосфорна киселина: ИХП-Прахово; ЗОРКА, Шабац; Хлороводонична киселина: ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац; ЗОРКА-

СОНА КИСЕЛИНА, Шабац Азотна киселина: ХИП АЗОТАРА, Панчево; ПРВА ИСКРА НАМЕНСКА, Барич Хипохлорити: ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац Сулфати: ЗОРКА, Шабац; ЖУПА, Крушевац; ЗОРКА-МИНЕРАЛНА ЂУБРИВА,

Шабац; РТБ БОР- ТИР; ИХП Прахово; МАРКИНГ, Ужице Фосфати: ИХП-Прахово Силикати: ГАЛЕНИКА МАГМАСИЛ, Земун; СПЕКТАР, Крушевац Соли племенитих метала: РТБ БОР -Фабрика соли, Бор Алкалије и хлор:

ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ЖУПА, Крушевац

Индустријски гасови:

MESSER TEHNOGAS, Београд; LINDE GAS SRBIJA Индустрија гасова, Бечеј; ХИП АЗОТАРА, Панчево; Метанолско-сирћетни комплекс, Кикинда; РТБ БОР- ТИР, Бор;

Основне органске хемикалије:

Метанолско-сирћетни комплекс, Кикинда; ПКС ЛАТЕКС, Чачак; БРИКСОЛ, Вршац

Базно петрохемијски производи:

ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; НИС-РАФИНЕРИЈА НАФТЕ ПАНЧЕВО, Панчево; ФАБРИКА СИНТЕТИЧКОГ КАУЧУКА, Елемир

Полимери и смоле: ХИП ПЕТРОХЕМИЈА, Панчево; ХИПОЛ, Оџаци; ЦЕРПРОМ,

Алексинац, ПКС ЛАТЕКС, Чачак; ДУГА, Београд; ХИНС, Нови Сад и др.

Сапуни, синтетички детерџенти, средства за чишћење и полирање:

АЛБУС, Нови Сад; БЕОХЕМИЈА, Београд; БИСЕР, Кумане; БРИКСОЛ, Вршац; ХЕМИК, Кикинда; ХЕМОДОМ, Сремска Каменица; ХЕМОПРОДУКТ, Крушевац; ХЕНКЕЛ-МЕРИМА, Крушевац; ХИНС, Нови Сад; ПАНОНИЈА, Панчево; SIMCHEM, Врањска Бања; SLAVICA PARAPHARM, Суботица; ХИНОМ, Ново Милошево; СПЕКТАР, Крушевац и др.

Козметички производи:

АУРА, Ниш; „МАРТИНОВИЋ“, Београд; БЕОЛАБ ЛАБОРАТОРИЈА, Београд; ДЦП ХЕМИГАЛ, Лесковац; БИОМЕЛЕМ, Београд; BONES GROUP, Београд; DAHLIA, Београд; ГАЛЕНИКА, Београд; INTERCHEM, Јагодина; LONDESSA YU, Чачак; LUХOL, Зрењанин;

27

НЕВЕНА, Лесковац; PHARMANOVA, Београд; „СТАНЧИЋ“, Бор; STEVAN STILL, Београд; YUCO HEMIJA, Бачки Јарак; БИСЕР, Кумане; ХЕМИК, Кикинда и др.

Боје и лакови:

ИБЛ ДУГА, Београд; ZORKA COLOR, Шабац; ZVEZDA HELIOS, Горњи Милановац; TORDA ZVEZDA, Горњи Милановац; ПРВИ МАЈ, Чачак; ТИГАР – ХЕМИЈСКИ ПРОИЗВОДИ, Пирот; НЕВЕНА, Лесковац; ПОМОРАВЉЕ, Ниш; HEMPRO-COLOR, Шид; ЈУГОХЕМ Б.С.Нова Пазова; БОЈАНА, Београд; MAXIMA, Лучани; SILEX, Панчево; ПИТУРА, Београд; ДЕЛФИН, Београд; СУКО, Пирот; КОТРОМАН, Мокра Гора, ЈУБ, Шимановци и др.

Експлозиви:

МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ, Лучани; ПРВА ИСКРА-НАМЕНСКА ПРОИЗВОДЊА, Барич; ТРАYАЛ Корпорација, Крушевац

Етерична уља:

„ЈОСИФ ПАНЧИЋ“,Београд; АДОНИС, Соко Бања; КИРКА, Београд; МЕНТА, Падеј; МЕЛИСА, Апатин и др.

Табела 2.Б: Увоз и извоз хемикалија у 2006. и 2007. години

(Извор: Министарство финансија - Управа царина, Сектор за информационе технологије)

Увоз 2006 Извоз 2006

Тарифни број нето маса,

тона

вредност робе, евра

нето маса, тона


27 949,852,555.88 903,913,531.19 189,026,337.44 54,079,693.84

28 186,072,362.63 56,728,227.43 117,097,518.18 12,305,354.28

29 62,210,600.21 118,900,887.41 261121376.9 125,447,643.66

31 494,521,621.49 90,363,377.50 30,309,910.25 5,372,071.61

32 54,347,121.26 85,250,736.25 69,522,548.66 25,064,586.12 33 24,242,043.02 128,765,088.04 1,311,895.56 5,622,293.49

34 90,096,025.38 106,360,527.83 21,433,188.18 16,226,918.71

36 1,529,851.14 3,205,482.23 1,638,693.65 3,898,619.91

38 6,769,077.39 6,769,077.39 789,833.97 2,831,139.95

УКУПНО

1,869,641,258.40 1,546,134,162.40 692,251,302.74 250,848,321.59

Увоз 2007 Извоз 2007

Тарифни број нето маса,

тона


нето маса, тона


27 1,188,440,609.63 1,045,295,653.88 219,815,877.24 66,938,707.77

28 242,536,174.54 69,080,993.93 166,443,647.89 16,999,036.72

29 68,239,432.11 138,422,894.45 337158686.5 181,647,384.12

31 653,471,989.45 139,413,269.74 95,583,861.60 16,713,790.04

28

32 66,441,474.78 109,337,078.46 124,029,946.10 46,520,897.07

33 27,110,954.66 160,065,903.48 2,024,326.90 9,116,231.77

34 95,964,210.73 125,232,326.90 46,671,147.62 39,800,822.05

36 2,620,267.45 5,306,750.49 2,523,753.40 3,959,020.45

38 8,292,631.53 60,947,349.48 1,536,354.43 5,009,358.70

УКУПНО

2,353,117,744.88 1,853,102,220.81 995,787,601.63 386,705,248.69

Сврставање производа у царинске тарифе врши се на основу Закона о Царинској тарифи („Службени гласник“ бр.62/05), тако да су и класе хемикалија које су обухваћене Националним профилом сврстане под одговарајуће тарифне бројеве.

2.2 Потрошња хемикалија

2.2.1 Потрошња пестицида и ђубрива

Републички завод за статистику не прати на систематски начин потрошњу пестицида и ђубрива у Србији (изражену у кг по ха обрадиве површине), тако да се подаци не објављују у Статистичком годишњаку Србије. Подаци који постоје нису релевантни, с обзиром да не осликавају реално стање на тржишту.

Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде

такође не располаже подацима о потрошњи ђубрива и пестицида у неколико последњих година. За сада је успостављена евиденција о продаји пестицида на мало (од априла 2006. године) и тренутно се ради на изради методологије о начинима сакупљања података о продаји пестицида од велетрговина, али који иду директно крајњим корисницима. Такође, Управа за заштиту биља ради на реформисању евиденције о продаје пестицида у пољопривредним апотекама, преко система фискалних каса.

Вредност извоза у увоза робе по робним секторима према Стандардној међународној

трговинској класификацији (СМТК). Извор података: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички завод за статистику Србије.

Извоз у 2006. г., вредност мил.УСД

Увоз у 2006. г., вредност мил.УСД

Сирове материје осим горива 278 627 Минерална горива и мазива 225 2595 Хемијски производи 650 1867

Вредност извоза и увоза према Класификацији делатности у оквиру Закона о класификацији делатности и о регистру јединица разврставања („Службени лист СРЈ”, бр. 31/96 и 74/99). Извор података: Статистички годишњак Србије за 2007. год., Републички завод за статистику Србије.

Извоз у 2006. г., вредност мил.УСД

Увоз у 2006.г., вредност мил.УСД

Производња кокса и деривата нафте

130 664

29

Производња хемикалија и

хемијских производа 640 1818

Производња производа од гуме и пластике

460 375

2.3 Хемијски отпад

2.3.1 Унутаргранично кретање отпада

Табела 2.В1: Унутаргранично кретање отпада за период од 01.01.2007. године до

31.12.2007. године

(Извор: Агенција за рециклажу Републике Србије)

Врста отпада Количина Оловни акумулатори (АА170) 8.572,40 т Пнеуматици (ГК 020) за потребе добијања енергије у цементној индустрији

5.308,92 т

Пнеуматици (ГК 020) као алтернативно гориво 2.175 ком

Хемијски гипс (АБ 140) као секундарна сировина у цементној индустрији

23.936,68 т

Пиритна изгоретина (АБ) као секундарна сировина у цементној индустрији

15.863,25 т

Високопећна гранулисана троска (ГЦ 070) као секундарна сировина у цементној индустрији

147.187,30 т

Шљака од сагоревања угља (АБ 010) као секундарна сировина у цементној индустрији

181.809,76 т

Шљака, пепео и остаци из производње алуминијума (АА110) као секундарна сировина у ливницама

577,11 т

2.3.2 Прекогранично кретање отпада

Подаци о прекограничном кретању отпада (увоз/извоз отпада) евидентирају се као планиране количине на основу података из дозвола које издаје Министарство животне средине и просторног планирања. Подаци о оствареним количинама увеженог/извеженог отпада евидентирају са на основу достављених јединствених царинских исправа (ЈЦИ).

Табела 2.В2: Извоз опасног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.


Врста отпада Планирана

количина

Остварена

количина

Електрична опрема са опасним материјама (АА)

500,00 т 23,94 т

Остаци из производње алуминијума (АА110)

1.000,00 т 495,69 т

Оловни акумулатори (AA 170) Није планирано 184,99 т Отпади који претежно садрже неорганске састојке а могу садржати метале и органске материје (АB) (филтер погача од третмана отпадних вода)

160,00 т Није потврђено

30

Отпади који могу садржати било органске било неорганске састојке (АD) (сировине за производњу сладоледа)


Отпад из поизводње фармацеутских производа (AD 010)

125,71 т 89,87 т

Индустријски отпад (АD 090) 100,00 т Није потврђено Отпад контаминиран PCB ( RA 010) 151,52 т 27,79 т

Табела 2.В3: Увоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.



количина

Остварена

количина

Отпадне коришћене тонер касете које не садрже опасне материје (GA)

320.000 ком 273.419 ком

Отпад и остаци бакра (GA 120) 17.739,99 т 78,83 т Отпад и остаци алуминијума (GA 140) 29.716,66 т 3.867,43 т Отпад и остаци цинка (GA 160) 300,00 т Није потврђено Отпад од гвожђа и челика (GA 430) 163.800,00 т 2.208,97 т Отпад од платинских метала (GА 020) Није планирано 0,0038 т Отпад од пластике (GH) 11.096,77 т 328,57 т Отпад од папира (GI) 204.414,29 т 271,20 т Текстилни отпад (GJ) 3.975,00 т 245,40 т Отпадни гумени гранулат (GK 010) 1.833,33 т 129,35 т Истрошене пнеуматске гуме (GK 020) 204.366 ком 83.017 ком

Табела 2.В4: Извоз инертног отпада за период од 01.01.2007. до 31.12.2007.



количина

Остварена

количина

Отпад од метала и металних легура (GA) 1.533,33 т Није потврђено Катализатори на бази платине (GA 020) 0,0617 т 0,0926 т Отпад и остаци бакра (GA 120) 44.437,85 т 2.862,01 т Отпад и остаци алуминијума (GA 140) 56.310,49 т 9.770,02 т Остаци гвожђа и челика (GA 430) 1.340.612,75 т 315.278,69 т Отпад и остаци цинка (GA 160) 1.597,50 т 110,55 т Електрични и електронски склопови (GC 010)


Отпадни истрошени катализатори аутомобила (GC 060)

75.000 ком Није потврђено

Отпад од стакла (GE) 43.166,67 т 9.785,63 т Керамички отпад (GF) 390,83 т 24,14 т Отпад од пластике (GH) 21.423,33 т 671,65 т Отпади гуме – струготина (GK 010) 300,00 т Није потврђено Пнеуматске гуме од тешких возила (GK 020)

3.800,00 т 66,50 т

Отпад од папира или картона (GI) 150.246,67 т 11.994,94 т Текстилни отпад (GJ) 550,00 т Није потврђено Отпад од коришћених рентген филмова (GO)


31

Отпад од фотографског филма (GО 040) 16,67 т Није потврђено Други отпад који углавном чине неоргански састојци, а могу садржати метале или органске материје (GG) (магнезитна и магнезитно хромитна опека)


2.4 Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет, складиште

и одлажу опасне материје

Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) правно и физичко лице које обавља активности у којима је присутна или може бити присутна једна или више опасних материја у количинама које су једнаке или веће од прописаних, а које могу изазвати удес дужно је да изради процену опасности од удеса. Подзаконски пропис који уређује ову област је у припреми. Тренутно је на снази Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94) који прописује обавезу вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавезу достављања података до 31. јануара текуће године за претходну годину.

Шематски приказ обавезе достављања података о опасним материјама у складу са наведеним правилником:

Министарству доставите ИЗЈАВУ по ком основу не подлежете обавези

достављања података по Правилнику !

Рукујете са опасним материјама које су одређене Прилогом 1 Правилника?

Податке о опасним материјама потражите у документацији која прати материју!

Да ли се у вашем предузећу опасне материје појављују у збирној количини већој од 1

т/год ?

Морате пријавити све опасне материје које се појављују у количинама већим од 0,1т/год. појединачно!

Да ли се у вашем предузећу изузетно опасне материје, на пример:

• PCB (“пирален”) • карбонил хлорид (фозген), • метил изоцијанат, • жива и живина једињења , • халогенисани органски растварачи, • једињења шестовалентног хрома • итд.

појављују у збирној количини већој од 0,01 т/год.?

Морате пријавити ове опасне материје!

Немате обавезу достављања података.

ДА

НЕ

ДА

ДА

НЕ

ДА

НЕ

32

На основу података које су доставила предузећа која подлежу овој обавези, формира електронска база података која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству животне средине и просторног планирања.

Табела 2.Г: Преглед предузећа која производе, употребљавају, врше промет,

складиште и одлажу опасне материје

Број Назив и адреса седиште

предузећа

Гранска

припадност

Средња

годишња

количина

опасне

материје (т)

Решење о сагласности

на процену опасности

од хемијског удеса

(да/не)

План заштите од

хемијског удеса (да/не)

1. А.Д.“ДУГА“, Вилине воде 6, Београд

хемијска индустрија

15,702 140 ком

не

2. А.Д. „ГАЛЕНИКА“ Батајнички друм бб Земун, Београд

фармацеутска индустрија

938 не

3.

ГАЛЕНИКА ФИТОФАРМАЦИЈА, Батајнички друм бб, Земун Београд

производња пестицида

467

Решење о сагласности 15.12.2006. Урадили План заштите од хемијског удеса и План санације

4. АД „ФРИКОМ“, Зрењанински пут бб, Београд

прехрамбена индустрија

274 не

5.

ЈКП“БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ Макиш, Обреновачки пут бб, Београд

производња воде 1,089,749

Решење о сагласности 25.04.2005. Нису урадили План заштите од хемијског удеса

6.

ЈКП „БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ Баново Брдо, Љешка 82, Београд

производња воде 64 не

7.

ЈКП „БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ Беле Воде, Водоводска 158, Београд

производња воде 492 не

8.

АД БИП „МОСТАР“ ФАБРИКА ПИВА И СЛАДА, Војводе путника 5, Београд

производња пива 268

Решење о сагласности 04.04.06. Урадили План заштите од хемијског удеса и План санације.

9. Д.О.О. РАФИНЕРИЈА НАФТЕ Палилула Панчевачки пут 83, Београд

нафтни деривати 5,252 не

10. АД ″ВРЕЊЕ″ Индустрија шпирита и квасца Радничка 3, Београд

производња алкохола и квасца

144 т 1092 м3

800 л


11. АД ″ИМЛЕК″ БЕОГРАД Индустријско насеље бб, Падинска Скела

производња млека и млечних производа

1,237 не

33

12.

НИС „ЈУГОПЕТРОЛ“ БЕОГРАД складиште ТНГ-а Овча Лоле Рибара 12. Београд-насеље Овча

транспорт и промет природног и течног гаса

145,729


13. АД „ТЕХНОХЕМИЈА“ Вилине Воде 47, Београд


110 не

14. АД „ТЕХНОХЕМИЈА“ Вилине Воде 47, Београд, магацин Добановци


5 не

15. АД „ТЕХНОХЕМИЈА“ Вилине Воде 47, Београд, складиште у Нишу


4 не

16. АД „ТЕХНОХЕМИЈА“ Вилине Воде 47, Београд, производни погон Лештане


16 не

17. НИС ПЕТРОЛ-ЈУГОПЕТРОЛ Радничка 5 Чукарица, Београд

нафтни деривати 275,000

Решење о сагласности 26.12.2007. Урадили План заштите од хемијског удеса

18. „ЂУКАПОЛ“ д.о.о. Аутопут 22, Земун

производња сунђера

10

Решење о сагласности 27.12.2007. План заштите треба да ураде од хемијског удеса

19. „ПИТУРА“ Слободана Бајића 1, Земун Поље

фабрика боја и лакова

Решење о сагласности 14.06. 2007. План заштите од хемијског удеса треба да ураде

20.

ПД ТЕНТ Д.О.О. Обреновац, ТЕНТ А Богољуба Урошевића Црног 44, Обреновац

производња термоелектричне енергије

24,057 Позитивно мишљење на елаборат из 2002. године

21.

ПД ТЕНТ Д.О.О. Обреновац, ТЕНТ Б Богољуба Урошевића Црног 44, Обреновац


9,049 т 38,601 л

Позитивно мишљење на елаборат из 2002. године

22.

ПД ТЕНТ Д.О.О. Обреновац, ТЕ Колубара, Велики Црљени 3. Октобар 146, Велики Црљени, Лазаревац


4,536 У процедури

23.

ПД ТЕНТ Д.О.О. Обреновац, ТЕ“МОРАВА“ Свилајнац, Ђуре Ђаковића 63


2,478 не

24. „ХИП-Петрохемија“ а.д. Спољностарчевачка 82, Панчево



25.

НИС АД НОВИ САД НИС ПЕТРОЛ РАФИНЕРИЈА НАФТЕ ПАНЧЕВО Спољностарчевачка 199, Панчево

нафтна индустрија

5,665,690 У процедури

26. „ХИП-АЗОТАРА“ Спољностарчевачка 82,



34

Панчево

27. А.Д. „ЖУПА“ Шандора Петефија бб, Крушевац

хемијска индустрија калијумова хемија

1,940 не


хемијска индустрија флотациона средства

706 не


хемијска индустрија пестициди

454 не


хемијска индустрија Ф-ка“Сулфати“

251 не

31.

″Трајал″ Фабрика експлозива и пиротехнике Крушевац Милоша Обилића бб

Фабрика експлозива и пиротехнике

5,666 не

32.

″Трајал″ Фабрика заштитних средстава Крушевац Милоша Обилића бб

Фабрика заштитних средстава

66 не

33.

″Трајал″ Фабрика теретне и индустријске пнеуматике Крушевац Милоша Обилића бб

Фабрика теретне и индустријске пнеуматике

5,381 не

34. ″Трајал″ Корпорација Крушевац Милоша Обилића бб

хемија и неметали 921 не

35. ″Хенкел Мерима″ Станоја Атанацковића бб, Крушевац


13,374 не

36. Холдинг „ИХП Прахово“ АД Прахово, Прахово


не

37. НИС Петрол, Југопетрол - Инсталација „Прахово“ у Прахову



38. АД „ ХОЛЦИМ“ Параћин цементна индустрија

338,505 не

39. АД „ЗВЕЗДА-ХЕЛИОС“ Радована Грковића 24, 32300 Горњи Милановац

индустрија боја и лакова

6,791 не

40. РТБ БОР-ГРУПА РУДНИЦИ БАКРА ДОО, Кестенова 8, Бор

вађење руда обојених метала

4,668,905 не

41. Погони РТБ-а БОР, Ђорђа Вајферта 20-29, Бор

фабрика сумпорне киселине

8,115

Дорада 07.04.06. Нису доставили елаборат на поновно разматрање

42. РТБ БОР-ГРУПА РУДНИК БАКРА МАЈДАНПЕК , Светог Саве 2, Мајданпек

производња руде бакра и концентрата

1,908,618 не

43. РТБ БОР ГРУПА ТИР ФАБРИКА СОЛИ И МЕТАЛА Саве Ковачевића,

фабрика соли метала

78 Решење о несагласности

35

Бор

44.

НИС АД НОВИ САД НИС ПЕТРОЛ РАФИНЕРИЈА НАФТЕ, Пут Шајкашког одреда 4, Нови Сад


1,188,297 У процедури

45. „ЗОРКА“ Минерална ђубрива А.Д. Хајдук Вељкова 1, Шабац


77,782 не

46. „ЗОРКА“ Заштита биља А.Д. Хајдук Вељкова бб, Шабац


81 не

47. А.Д. „ЗОРКА ЦОЛОР“ Хајдук Вељкова бб, Шабац


538 не

48.

Хемофарм Концерн „Зорка-Пхарма“ Хемија а.д. Шабац, Хајдук Вељкова бб, Шабац


650 не

49. U.S STEEL SERBIA, Д.О.О. у Шапцу, Хајдук Вељкова бб, Шапцу

производња челика

11,78,304 не

50. ХК „ВИСКОЗА“ АД , Холдинг цантар, Градилиште бб, Лозница

производња целулозе

13,473 не

51.

ДП ″РУДНИЦИ И ТОПИОНИЦА″ЗАЈАЧА ЛОЗНИЦА, Јована Цвијића 11, Лозница

индустрија минерала

19,500 не

52.

АД „MESSER TEHNOGAS“ Бањички пут 62, фабрика Смедерево, локација у Радину

производња техничких гасова

415,754

Решење о сагласности 02.12.2005. Урадили план заштите од хемијског удеса и план санације

53. U.S STEEL SERBIA, Д.О.О Горанска 12, Смедерево

производња гвожђа и челика

не

54.

НИС А.Д. Нови Сад, Нис ПЕТРОЛ НИС Југопетрол -инсталација Смедерево Ђуре Салаја 19 26000 Смедерево

промет нафте и нафтних деривата


55. ДОО „ВАПЕКС“ Коњевићи Чачак

производња пластичних маса

941


56. АД „ПРВИ МАЈ“ ЧАЧАК Николе Тесле 9, Чачак


236,649 не

57. АД „ПКС-ЛАТЕКС-ХЛЦ“ ЧАЧАК Николе Тесле 1, Чачак


871 не

58.

АД „МЕТАНОЛСКО СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС“ Милошевачки пут бб, Кикинда


207,900 не

59. „АЛБУС“ а.д. Привредникова 10, Нови Сад


368 не

60. „ХИПОЛ“ Индустријска зона, Оџаци


45,579 Позитивно мишљење на елаборат 1998.

36

године

61. „ВИТАЛ“ Маршала Тита 1, Врбас


297,102 т 3000 л

7,168,000 Нм3 не

62. АД „ДИЈАМАНТ“ Темишварски друм 14, Зрењанин


2518 т 7,062,697 м3

не

63. АД „ЛИВНИЦА“ Милошевачки пут 34, Кикинда

производња и прерада метала

42 т 423 л

не

64. Фабрика синтетичког каучука, Елемир

Фабрика синтетског каучука

154,076 т 150

затворених кондензатора

У процедури

65. ДОО „Бриксол“ кућна хемија, Дубровачка бб, Вршац


647 не

66. „ХЕМОФАРМ КОНЦЕРН“ А.Д. Београдски пут бб, Вршац

фармацеутско хемијска индустрија

10,800,942 не

67. Доо „Зорка Клотилд 1904“ Едвина Здовца 8, Суботица


643 не

68.

Концерн „Фармаком МБ“ Шабац, Фабрика акумулатора Сомбор Градина 3, Сомбор

фабрика акумулатора

11,355 т 80,200 л

600,120 м3 не

69. АД „Апатинска пивара“, Трг Ослобођења 5, Апатин


18,468


70. „Крушик“ Акумулатори Владике Николаја Велимировића 67, Ваљево

производња акумулатора

52 не

71. А.Д. „РУМАГУМА“ Индустријска бб, РУМА

производња гума 1,104 не

72. АД MESSER TEHNOGAS - Душана Поповића 24, Ниш

производња техничких гасова

20,545


73. ФХИ „ЗДРАВЉЕ“А.Д. Влајкова 199 Лесковац

фармацеутско хемијска индустрија

46 не

74. ДПХИ „НЕВЕНА“ Ђорђа Стаменковић бб, Лесковац


9 не

75. АД ФАП КОРПОРАЦИЈА 29 октобар, Прибој


91 не

76. АД „ВАЉАОНИЦА БАКРА“ Првомајска бб, Севојно


9,392 не

77. АД „ИМПОЛ СЕВАЛ“ Првомајска бб, Севојно

производња алуминијума

1,485 не

78. АД „АЛФА-ПЛАМ“ Радничка 1, Врање


909 не

79. АД „ХИВ“ Омладинских бригада 11,


45 не

37

Врање

80. АД „МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ“ Наменска Радничка бб, Лучани


48,281 не

81. ДОО „ТИГАР-ТЕХНИЧКА ГУМА“ Николе Пашића 213, Пирот

производња гуме 17 не

82. ДОО „ТИГАР ОБУЋА“ 22 Дивизије 10, Пирот

прерада каучука 390 не

83. ДОО „TIGAR ТYRES“ Николе Пашића 213, Пирот

прерада каучука 15,026 не

84. ДОО „ТИГАР ХЕМИЈСКИ ПРОИЗВОДИ“ Николе Пашића 213, Пирот


339 не

85. АД „ФАМ“ Југ Богданова бб, Крушевац

фабрика мазива 16,313 не

86.

„VICTORIAGROUP“ а.д. Фабрика уља и биодизела „VICTORIA OIL“ Бранка Ерића 2, Шид

фабрика уља биодизела

447,824

У процедури

87. НИС АД НОВИ САД, Огранак НИС ТНГ Елемир, Пролетерска бб, Елемир

енергетика не

88. АД „АГРОХЕМ“ Рибарска 3, Нови Сад


2,729 не

89. ДОО „ЈУКОХЕМИЈА“ Цара Лазара бб, Бачки Јарак


29 не

90. ДОО „ХЕМОВЕТ“ Индустријска зона бб, Бачки Петровац

производња пестицида

10 Позитивно мишљење на елаборат 2004.год

91. ДОО „СИНТЕЛОН“ Индустријска зона бб, Бачка Паланка


9,045 не

91. АД „ФИМ“ Кањижа Пут Народног хероја 12

производња изолационог материјала

56 У процедури

93. АД „НЕОПЛАНТА“ Приморска 90, Нови Сад

прерада меса 494 не

94. ДОО „ТАРКЕТТ“ Индустријска зона бб, Бачка Паланка

прерада пластичних маса

1 не

95. АД „ХАНПЛАСТ“ Сурдулички пут бб, Владичин Хан


65,000 не

96. ДОО „СИМПЕН“ Индустријска зона бб, Бујановац

производња сунђера

678

Решење о сагласности 23.10.2006. План заштите од хемијског удеса треба да ураде

97. ЈП „МАТРОЗ“ Јарачки пут бб, Сремска Митровица

производња целулозе и папира

117 не

98.

НИС Петрол Југопетрол-инсталација „НИШ“ , Булевар 12. фебруар 159, Ниш

нафтни деривати 150

Решење о сагласности 14.12.2007. Урадили План заштите од хемијског удеса и План санације.

38

2.5 Преглед постројења за рециклажу отпада

Табела 2.Д: Преглед постројења за рециклажу отпада

(Извор: Агенција за рециклажу)

Локација постројења Опис постројења, операције или

објекта

Операције

обнављања

(Р листа)

Да ли објекат

третира увежен

отпад? (Да/Не)

ФПМ „Београф“ , Кумодрашка 290, Београд

Рециклажа отпада од пластике Р5 Не

„Борверк еуротраде“, Мике Аласа 40, Београд


Ливница „Победа“, Краља Александра 435, Београд

Рециклажа отпада од метала (гвожђа)

Р4 Не

„Унирај“, Миленка Кушића 6, Београд

Рециклажа отпада од текстила Р5 Да

„Ливница А и Т“, Тошин Бунар 268, Нови Београд

Рециклажа отпада од метала (гвожђе)

Р4 Не

„Таспромет“, Кртињска 1, Београд, Обреновац

Рециклажа отпада од гуме Р5 Не

Фабрика картона Умка, 13. Октобра 1, Умка, Београд

Рециклажа отпада од папира Р5 Да

„Термовент“ а.д. СЦ-Ливница челика, Индустријска зона бб, Бачка Топола


Р4 Не

„Интеркорд“, Београдски пут 242, Суботица


„Анипласт“, Хоргошки пут 109, Суботица

Рециклажа отпада од пластике Р5 Да

„ Le Belier“, Милошевачки пут 34, Кикинда

Рециклажа отпада од метала (алуминијум)

Р4 Не

„Кикинда“ А.Д. Ливница, Милошевачки пут бб, Кикинда


Р4 Да

„Лепенка“ , Цара Душана 45, Нови Кнежевац

Рециклажа отпада од папира Р5 Не

„Кртола“, Јабучки рит бб, Панчево

Рециклажа отпада од гуме Р4 Да

„Папулић“, Карађорђева 2, Панчево

Рециклажа отпада од текстила Р4 Да

„Картон“, Амброзија Шарчевића, Сомбор


Фабрика акумулатора „Сомбор“, Градина 3, Сомбор

Рециклажа отпада од метала (акумулатори)

Р4 Не

39

Беочинска цементара Lafarge, Трг БФЦ 1, Беочин

Коинсенерација гума Рециклажа високопећне троске

Р5 Р5

Не

„Аутотехник Вејић“, Новосадски пут 44, Ветерник


„Пнеутек“, Блок 99 бб, Врбас


„Нова Гума“, Индустријска бб, Рума


„Боројевић“, Сремска 1, Мајур, Шабац


„YU Kraiburg“ Фрушкогорска 8, Бачинци


Рудници и топионица „Зајача“, Јована Цвијића 11, Лозница

Рециклажа отпада од метала (олово)

Р4 Не

„Дуња картон“, Војводе Путника 6, Шабац


АД ливница „Љиг“, Љиг

Рециклажа отпада од метала Р4 Не

„ U.S.Steel Serbia“, Горанска 12, Смедерево


Р4 Не

„034“, Драгослава Средојевића 89, Крагујевац

Рециклажа отпада од метала Р4 Да

„Ливница Феникс“, Косанчичева 92, Ћуприја


Р4 Не

Холцим (Србија) а.д. Цементара, Поповац

Коинсенерација гума Рециклажа пиритна изгоретина, фосфо гипс, шљака и пепео од сагоревања угља и високопећна троска

Р5

Р5 Не

„Метал Цинкара“, Кнеза Милоша бб, Ћуприја

Рециклажа отпада од метала (цинка)

Р4 Не

„Мип Ливница“, Кнеза Милоша 200, Ћуприја

Рециклажа отпада од метала (гвожђа)

Р4 Не

„Цементара Титан“, Живојина Мишића бб, Косјерић

Рециклажа отпада од високопећне троске

Р5 Не

Индустријски комбинат „Гуча“, 31210 Гуча


Р4 Не

„Ливница“Пожега“, Бакоиничка 14, Пожега


Р4 Не

„Ливница ФАП“ , Пријепоље


Р4 Не

„Импол-Севал“ , Првомајска бб, Севојно


Р4 Да

Ваљаоница бакра, Првомајска бб, Севојно

Рециклажа отпада од метала (бакар)

Р4 Да

40

„НИТИ“ , Гружанска 3, Горњи Милановац

Рециклажа отпада од текстила Р5 Не

„Златна нит“, Јованке Радаковић 30, Горни Милановац

Рециклажа отпада од текстила Р5 Не

„Божо Томић“, Индустријски пролаз 18, Чачак


„Quatro kompani“, Чачак


„Папирпак“, Прељина, Чачак

Рециклажа отпада од папира Р5 Да

„Ролна“, Љубић 617, Чачак


„Панчо“, Крагујевачки батаљон 34, Врњачка бања


„SNG Kompani“ , Косте Стаменковића 9, Ниш


„Nissal“ , Булевар Светог цара Константина бб, Ниш


Р4 Да

„Ауто-Мирко 2“, Малопланска 16, Прокупље


Ливница „Лесковац“, Лесковац


Р4 Не

Екотанк, Пролетерске солидарности 21д, Београд

Третман муљева добијених из процеса производње нафтне индустрије-солидификација

Р9 Не

Биопримат, Златиборска 37, Земун, Београд

Рециклажа отпадних јестивих биљних уља и масти

Р9 Не

Екометал, Гробљанска 2, Врдник

Рециклажа електронског отпада и коришћених раствора средстава за фиксирање и коришћених раствора развијача

Р4 Р5

Не

Божић и синови, Арсенија Чарнојевића бб, Омољица, Панчево

Рециклажа електронског отпада Р4 Р5

Не

Рафинерија нафте Београд, Панчевачки пут 83, Београд

Рерафинација коришћених уља (моторна, хидраулична, циркулациона, редукторска, компресорска, турбинска и трафо уља)

Р9 Не

Универзал Јовановић, Главички пут бб, Параћин

Рециклажа отпада од метала Р4 Не

РТБ ТИР, Ђорђа Вајферта 20-26, Бор

Рециклажа отпада од метала (бакар)

Р4 Не

„Перихард Инжењеринг”, Књегиње Зорке 24, Београд

Рециклажа тонер касета Р5 Р4

Не

„Ribon cms”, Добропољска 29, београд


Не

41

„Image-Z”, Кнез Милетина 7/1, Београд


Не

„Ribon commerce”, Балканска 30, Крагујевац


Не

„Alfa ribon”, Адзине ливаде 5, Београд


Не

„ВХП Систем”, Драгослава Поповића 11, Београд


Не

„Протеус”, Футошка 30/1, Нови Сад


Не

„TRS Swiss production”, Раде Кончара 1, Петроварадин


Да

42

3. ПОГЛАВЉЕ: ПРИОРИТЕТНИ ПРОБЛЕМИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА

ПРОИЗВОДЊУ, УВОЗ, ИЗВОЗ И УПОТРЕБУ ХЕМИКАЛИЈА

3.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и употребу

хемикалија 3.2. Коментари и препоруке 3.1 Приоритетни проблеми који се односе на производњу, увоз, извоз и

употребу хемикалија

Табела 3.А: Опис проблематичних области

Природа проблема Град/регион Кратак опис проблема Хемикалије/загађујуће

материје

Загађење ваздуха и земљишта из термоелектрана

Колубарски угљени басен (термоелектране Никола Тесла А и Б и Колубара А са инсталираном снагом од 3.160 МW ) Костолачки угљени басен са инсталираном снагом од 1.007 МW

Загађење ваздуха које настаје због застареле и неефикасне технологије сагоревања и лигнита лошег квалитета. Не постоје постројења за одсумпоравање или смањење емисије оксида азота. Поред загађења ваздуха значајан је проблем загађења земљишта пепелом који се ствара у великим количинама због сагоревања лигнита лошег квалитета. Термоелектране у Србији стварају више од 6 милиона тона летећег пепела годишње који се не складишти на адекватан начин и доводи до секундарних емисија загађујућих супстанција у ваздух. Таква одлагалишта пепела заузимају површину од око 1.800 хектара

Колубарски угљени басен емитује 162.000 т SОx, 38.280 т NОx и више од 18.000 т честица годишње. Костолачки угљени басен емитује 100.000 т SОx, 8.770 т NОx и 6.340 т честица годишње. Велика количина пепела који се не складишти на адекватан начин и доводи до секундарних емисија загађујућих супстанци у ваздух Тешки метали који су регистровани у таложним материјама, пепелу са депонија, а спорадичним мерењима и у укупним суспендованим честицама.

Загађење ваздуха које потиче из НИС Рафинерије, НИС Петрохемије и ХИП Азотаре

Панчево

Загађење ваздуха које настаје због застареле и неефикасне технологије, недостатак третмана издувних гасова, као и лош рад и одржавање постројења.

Угљоводоници (бензен, PAH), SОx, NОx, честице (дим, чађ, прашина) Тешки метали који су регистровани у таложним материјама, пепелу са депонија, а спорадичним мерењима и у укупним суспендованим честицама

Загађење ваздуха које потиче из рударско топионичарског басена Бор

Бор

Загађење ваздуха које настаје због застареле и неефикасне технологије производње бакра, неадекватног складиштења и одлагања репроматеријала, укључујући рудне копове. Значајно загађење потиче и од неадекватног

SО2, NОx, VOC, PAH, честице (дим, чађ, прашина). Тешки метали који су регистровани у таложним материјама, пепелу са депонија, а спорадичним мерењима и у укупним суспендованим честицама

43

складиштења и одлагања нуспродуката, као што су јаловине код површинских копова.

Загађење ваздуха у великим урбаним срединама

Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица, Зрењанин, Панчево, Чачак, Лесковац, Смедерево, Ваљево, Краљево, Крушевац, Ужице, Врање, Нови Пазар, Шабац, Сомбор, Пожаревац, Зајечар, Сремска Митровица, Јагодина и Лозница

Загађење ваздуха које потиче највећим делом од саобраћаја и током грејне сезоне из процеса сагоревања фосилних горива која садрже сумпор. Стара возила, још увек користе оловни бензин и нискоквалитетна моторна горива (дизел гориво са високим процентом сумпора). Нема планова за увођење контроле возила у саобраћају, за побољшање њиховог одржавања, или напуштање оловног бензина.

Главни загађивачи ваздуха су издувни гасови моторних возила (угљен моноксид, азот диоксид, олово као и бензен, PAH и др.). Зимски смог, летњи смог, тешки метали, суспендоване честице до 10 микрона (СЧ10) и таложне материје или укупне суспендоване честице (УСЧ) све преко 20 микрона, и чађ, која се поново појављује и у WНО као значајна са аспекта утицаја на здравље. Зимски смог представља загађење ваздуха материјама из процеса сагоревања фосилних горива која садрже сумпор и честице (дим, чађ, прашина). Синергетско деловање сумпордиоксида и суспендованих честица је појачано у односу на ефекат појединачног деловања сваке од ових материја. Летњи смог представља смешу оксиданса тзв. фотохемијских оксиданаса који настају као производ деловања ултравиолетног зрачења на смешу присутних загађујућих материја (азотови оксиди, угљоводоници). Под утицајем сунчеве светлости разлаже са азот диоксид и ослобађа атом кисеоника који је реактиван и ствара озон

Безбедно одлагање, извоз или контролисано уништавање пестицида

Прахово

Нитрофен, око 50 тона, продат почетком 90-тих на јавној аукцији Управе царина, уступљен ИХП Прахово – регистрација препарата Празилин 21. ИХП Прахово продало залихе предузећу Долхим, Бела Црква. Власник вршио препакивање нитрофена у фалсификовану амбалажу препарата који садрже монокротофос и имазетапир. Откривено након штете на луцерки. Заплењено око 50 тона, ускладиштено привремено у ИХП Прахово, где се и даље налази. Против власника Долхим

нитрофен

44

покренута кривична пријава 2004. године, још увек није окончан поступак.

Правилна примена међународних споразума који се односе на транспорт опасних терета

Територија Републике Србије – посебно транспорт кроз велике градове и међународни транспорт

Познавање обавеза свих учесника (правна лица: пошиљаоц, лице које пакује, пуниоц, корисник контејнер цистерне, утоваривач, транспортер, прималац) у превозу опасних материја. Неизграђен надзор- технички, кадровски, инфраструктурно- обезбеђење уређених простора за искључење возила.

Све опасне материје које се налазе у табели А: RID/ADR/ADN

Нису изграђени прописи који треба да омогуће примену RID, ADR

Територија Републике Србије – посебно транспорт кроз велике градове и међународни транспорт

Није започета процедура обуке и именовања Саветника за безбедност у превозу опасне робе. Обуке манипуланата и возача не обављају Саветници за безбедност. Не поштују се прописи о јединственој кодираној амбалажи за превоз опасне робе.

Све опасне материје које се налазе у табели А: RID/ADR/ADN

Табела 3.Б: Приоритетни проблеми у вези хемикалија

Природа проблема Ниво

проблема1

Степен забринутости

2

Способност контроле проблема

2

Доступност статистичких података

3

Специфичне хемикалије које

изазивају забринутост

Рангирање приоритета

4

Загађење површинских и подземних вода и купалишта

регионални висок ниска

довољна, подаци из мониторинга који врши Републички хидрометероло

шки завод; подаци о квалитету воде на купалиштима могу се добити из Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”

органска и неорганска једињења, као и тешки метали који потичу из индустријских, пољопривредних и комуналних отпадних вода и процедних вода из депонија

2

Загађење воде за пиће

регионални висок средња

довољна, подаци Института за јавно здравље Србије

У Војводини гвожђе, нитрати, арсен и манган; у централној Србији фекалне и укупне колиформне бактерије

1

Загађење земљишта

регионални висок ниска недовољна органска и неорганска једињења, као и

2

45

тешки метали који потичу из индустријских погона, из пољопривредних активности и саобраћаја

Остаци/резидуе хемикалија у храни

национални висок ниска недовољна

Пестициди, тешки метали, адитиви, хормони и антибиотици

2

Третман опасног отпада/одлагање

национални висок ниска недовољна опасан отпад 1

Здравље запослених: Пољопривреда

регионални висок ниска недовољна пестициди 2

Здравље запослених: Индустрија

национални средњи ниска недовољна токсичне (опасне) хемикалије

2

Утицај загађења животне средине на јавно здравље

Регионални и локални

висок ниска недовољна

NОx, VOC, озон, честице, Pb и остали тешки метали, угљоводоници (бензен, PAH, диоксини)

1

Хемијски удеси: Индустрија

национални висок ниска довољна

Амонијак, отпадни ксантат, Hg, Рb, Мn, Zn, Cu и Cd, индустријски отпад из производње пестицида, итд.

1

Хемијски удеси: Транспорт

национални висок ниска довољна

Све опасне материје које се налазе у табели А прописа RID/ADR/ADN

1

Непознати увоз хемикалија

национални висок ниска недовољна

постоји праћење увоза отрова (нејасна дефиниција термина у домаћем закону) кроз издавање решења али не постоји у електронској форми и не постоји база података (Предвиђено је новим Законом о хемикалијама)

2

Загађење ваздуха Регионални и локални

висок ниска недовољна

SОx, NОx, CO, честице (дим, чађ, прашина), угљоводоници (бензен)

1

Складиштење/ одлагање напуштених хемикалија

национални висок ниска недовољна POPs хемикалије (PCB, пестициди)

1

Тровање хемикалијама/ Самотровања

национални Недовољна, подаци треба да се достављају

Лекови и комбинација лекова и алкохола

46

Националном центру за контролу тровања

Дуготрајне органске загађујуће супстанце

национални висок ниска недовољна POPs хемикалије 1

Најзагађеније локације у Србији са приоритетом за санацију

национални висок ниска

Довољна, подаци МЖСПП- (видети Табелу 3Ц)

Велики број хемикалија и хемијских производа

1

1 Унети : локални, регионални или национални 2 Унети : низак, средњи или висок 3 Унети : довољан, недовољан или нема података; извор података треба споменути посебно 4 Обезбедити релативно рангирање проблема (од 1 до 5) са којима се свака држава суочава ((1)-за

најозбиљније проблеме, (2)-за озбиљне, итд)). Иста оцена може бити дата различитим проблематичним областима.

3.1.1 Стање загађености ваздуха на територији Републике Србије (подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Извештаја

Агенције за заштиту животне средине за 2006. годину) Термоелектране, сагоревање у домаћинствима, моторна возила и индустријска

постројења јесу главни извори загађења ваздуха у Србији. Највеће загађење ваздуха потиче из процеса сагоревања лигнита лошег квалитета, као и моторних горива. Поред тога, ниске цене енергије, нерационална и неефикасна употреба енергије, застареле и неефикасне технологије сагоревања, лоше одржавање постројења и стари возни парк (преко 12 година старости) повећавају висину емисија упркос смањеној привредној и индустријској активности. Главни извори загађења су термоелектране у Колубарском и Костолачком угљеном басену. Колубарски басен (Никола Тесла А и Б и Колубара А), са инсталираном снагом од 3.160 МW, емитује 124.999 т SОx, 33.658 т NОx и више од 8121 т честица годишње. Костолачки басен, са 1.007 МW, ослобађа 102.667 т SОx, 9.823 т NОx и 2.765 т честица годишње (Подаци из извештаја републичке инспекције за заштиту животне средине за 2007. годину у складу са Уредбом о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнада („Службени гласник РС“, бр. 113/05)). Термоелектране такође производе 6 до 8 милиона тона прашине мале токсичности, која се непрописно складишти, узрокујући неконтролисане секундарне облике загађења.

Остали важни извори загађења су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, цементаре у

Поповцу, Беочину и Косјерићу, као и хемијске и металуршке фабрике (Бор). Уопштено говорећи, њихове технологије неефикасно користе репроматеријале и енергију; постоји недостатак третмана издувних гасова, као и лош рад и одржавање. Значајна количина загађења ваздуха потиче, такође, из неадекватног складиштења и одлагања репроматеријала, укључујући рудне копове.

Емисија гасова из индивидуалних ложишта представља значајан удео у укупном

загађењу ваздуха урбаних средина. Према доступним подацима 53% од анкетираних домаћинстава у Србији користи лигнит и дрво као извор загревања, за кување и добијања топле воде (анкета преко 3000 домаћинстава у свим регионима Србије-“Stuck in the Past, Energy, Environment and Poverty, Serbia and Montenegro”, UNDP, Belgrade, 2004. ISBN No 86-905231-0-3).

47

Стара возила, од којих је већина увезена у великом броју, још увек користе оловни бензин и нискоквалитетна моторна горива. Не постоје планови за увођење контроле возила у саобраћају, за побољшање њиховог одржавања или напуштање оловног бензина. Интересантно је напоменути да се домаћи аутомобил, ЈУГО, са каталитичким претварачима производи само за извоз. У порасту је загађење које потиче од саобраћаја, укључујући концентрацију чађи, нарочито у великим градовима. Према извештају Дирекције за техничке послове и инвестиције »Југопетрол« и Лабораторије Југопетрола просечне вредности олова у гориву наших произвођача су: MB-86 normal – 0.45g Pb/l (по стандардима JUS B.H2.220/1/1993. – 0.6 g/l); MB-95 Premium – 0.32 gPb/l (по стандардима JUS B.H2.220/1/1993. – 0.4 g/l) и MB-98 Super - 0.45 gPb/l (по стандардима JUS B.H2.220/1/1993. – 0.6 g/l).

Мерења имисије олова на раскрсницама Београда показују да је садржај већи од прописане вредности код већине средњих месечних и годишњих мерења. Вредности се крећу од 0.5 -2.5 µg/m3

ваздуха, па и више (у европским градовима: 0.15-0.5 µg/m3)5. Подаци о вредностима параметара квалитета ваздуха на подручју Републике Србије су

резултат систематског спровођења Програма контроле квалитета ваздуха. Законска основа за доношење Програма контроле квалитета ваздуха на територији Републике Србије садржана је у Закону о заштити животне средине (Службени гласник Републике Србије 135/04).

Влада Републике Србије донела је дана 16. марта 2006. године Уредбу о утврђивању

Програма контроле квалитета ваздуха у 2006. и 2007. годину (”Службени гласник Републике Србије“ број 23/2006). Овом уредбом уређује се контрола квалитета ваздуха која обухвата систематско мерење имисије, праћење утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животну средину и климу и извештавање о резултатима мерења.

Сумпор диоксид. Током 2006. године, средња годишња вредност имисије сумпор диоксида изнад дозвољеног лимита, 50 µg/m3, била је у Бору, 229 µg/m3, Врању 63 µg/m3, Београду (Булевар Д.Стефана 54а) 55 µg/m3 и Београд- Врачар 53 µg/m3.

Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописане домаћом регулативом, 150 µg/m3, током 2006, најчешће су била у Бору 155 дана. Следе Врање са 53, Београд - Врачар са 17 и Ваљево са 15 дана.

Максималне дневне вредности сумпор диоксида током 2006. у појединим градовима су износиле у Бору 2441 µg/m3, Смедереву 422, Ужицу код Дома здравља 319, у насељу Липа 237), Ваљеву 306, Врању 282, Костолцу 258, Београду (Охридска 252, Врачар 247, Булевар Д.Стефана 212, ул. Ч.Чаплина 196, Кошутњак 174 µg/m3).

Азот диоксид. Током 2006. годишња, средња годишња вредност имисије азот диоксида

изнад дозвољеног лимита, 60 µg/m3, била је једино у Чачку 67 µg/m3, а у Београду (Охридска) је била на самој граници дозвољеног 60 µg/m3. По просечним годишњим вредностима азот диоксида следе Ужице 53, Врање 48, Ниш 42 µg/m3.

Прекорачења Граничне вредности имисије као средње дневне вредности прописане домаћом регулативом, 85 µg/m3, током 2006, измерена су у Чачку 52 пута, Врању 46, Београду (Охридској) 35, Ужицу 28, Нишу 12 пута.

Максималне појединачне дневне вредности азот диоксида током 2006. измерене су у Нишу 179 µg/m3, Чачку 159, Ваљеву 145, Београду (Охридска) 137 µg/m3.

Дим (чађ). Током 2006. године, просечна годишња вредност дима (чађи) изнад

дозвољеног лимита, 50 µg/m3 , била је једино у Ужицу 71 µg/m3 и Нишу 57 µg/m3 .

5 Подаци добијени мерењем концентрације олова из узорака суспендованих честица и таложних материја на 16 мерних места на широј територији града Београда (редовни мониторинг квалитета ваздуха Градског завода за јавно здравље у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине града Београда) као и контролом загађења ваздуха пореклом из рада моторних возила на 10 раскрсница на територији града Београда, коју спроводи Републички завод за јавно здравље

48

Број дана, током 2006., са дневним вредностима дима преко ГВИ, 50 µg/m3, је највећи у Ужицу 150 и Нишу 140 дана. Следе Чачак 108, Београд - Др Суботића 102, Земун 98, Смедерево 93 дана.

Максималне дневне вредности дима током 2006. су имали Врање 432 µg/m3, Београд – Врачар 399, Ваљево 355, Београд – Ч. Чаплина 297 и Смедерево 293 µg/m3.

Таложне материје. У 2005. години анализом резултата мерења појединих тешких

метала у аероседименту се може закључити да је концентрација олова била у границама дозвољених вредности на свим мерним местима. Што се тиче концентрације кадмијума једино је у Нишу регистровано 12.5 mg/m2/дану што је прекорачење средње годишње вредности имисије (5 mg/m2/дану). Највеће одступање од средње годишње вредности имисије је забележено кад је у питању цинк и то у Београду, Младеновцу, Обреновцу, а рекордно одступање је било у Севојну - 1712 mg/ m2/дану. С обзиром да је средња годишња вредност имисије за цинк 400 mg/m2/дану ова вредност је алармантна. Вредности концентарције никла су се кретале од 1 mg/m2/дану у Младеновцу до 34.8 mg/m2/дану у Грабовцу, док је кад је у питању манган распон измерених концентрација био од 197.3 mg/m2/дану у Грабовцу до 1001,3 mg/m2/дану у Вреоцима. Хром је мерен на шест локалитета са максималном вредношћу у Кос. Митровици од 4 mg/m2/дану. Годишње количине укупних таложних материја на подручју Републике Србије 2006. године су биле веће од вредности у 2005. години на већини мерних места. Гранична вредност имисије за укупне таложне материје у Републици Србији је 200 mg/m2/дан на годишњем нивоу. Прекорачење је значајно у Лучанима, Костолцу, Београду (Вреоци), Врању, Смедереву и Нишу.

3.1.2 Стање загађености вода у Републици Србији (подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Здравствено-

статистичког годишњака Републике Србије за 2006) Кључне изворе загађења површинских и подземних вода представљају нетретиране

индустријске и комуналне отпадне воде, дренажне воде из пољопривреде, оцедне и процедне воде из депонија, комуналне воде из неадекватних септичких јама и неадекватно складиштење минералних уља, нафте, пепела и других хемикалија, као и загађења везана за пловидбу рекама и рад термоелектрана. Само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања. Слив реке Саве прима око 80% индустријских отпадних вода у Србији. Преко њих доспева преко 80% од укупних количина азота, 50% од укупних количина фосфора и 90% фекалних и укупних колиформних бактерија.

Према подацима Републичког завода за статистику, % индустријских отпадних вода

које се испуштају без пречишћавања у 2006. години је 92,09%. Према подацима из Водопривредне основе Републике Србије (2002 г), процењено је да

је укупна емисија суспендованих материја у реципијентима износила 1.549.531 kg/дан. Укупна емисија азота износила је 111.374 kg/дан, а укупна емисија фосфора износила је 36.764 kg/дан. Процењује се да из депонија у Србији настане 890.000 m3 процедних вода које садрже око 41.590 тона органског и неорганског загађења, 389 тона азота и 426 тона фосфора, као и тешке метале као што је бакар, цинк, никал и хром.

Квалитет воде за пиће у Србији генерално је незадовољавајући. Према налазима

Института за јавно здравље Републике Србије из 2001. године, 29% узорака из система водоснабдевања нису задовољили физичке, хемијске или бактериолошке стандарде. Постоје значајне регионалне разлике у квалитету воде за пиће између Централне Србије и Војводине. Главни проблем у Централној Србији је да је више од 40% узорака било бактериолошки загађено и није задовољавало критеријуме квалитета. У Војводини, основни проблеми са физичким и хемијским параметрима квалитета воде су замућеност, гвожђе, нитрати, арсен и манган чији је ниво природно повећан. На многим подручјима подземне воде не могу да се

49

користе за пиће без претходног пречишћавања. Већина изворишта воде за пиће недовољно је заштићена од концентрисаних и расутих загађивача, тако да постоје значајни ризици од избијања епидемија.

У 2006. години на територији Републике Србије контролисано је 151 централних

водоводних система и то 113 у централној Србији и 38 у Војводини. Физичко-хемијска исправност испитана је на 55.978 узорка воде за пиће, од којих је 10.232 или 18,28% неисправних. Резултати испитивања показују да је физичко-хемијска неисправност у више од 20% испитиваних узорака у 2006. години евидентирана у 61 (40,40%) контролисаних водоводних система. Најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита, као и повећан утрошак калијум-перманганата.

На микробиолошку исправност је испитано 60.112 узорака воде, од којих је 3043 или 5,06% неисправно. Микробиолошку неисправност у више од 5% испитиваних узорака воде за пиће из водовода у 2006. години у Републици Србији има 60 (39,74%) водовода. Најчешћи узрочници микробиолошке неисправности су повећан број аеробних мезофилних и укупних колиформних бактерија, присуство колиформних бактерија, E. coli и стрептокока фекалног порекла.

Од укупног броја контролисаних водовода у Републици Србији у 2006. години 37 или 24,50% водовода има истовремено и физичко-хемијску и микробиолошку неисправност, док су 67 или 44,37% водовода исправни, односно имају мање од 5% микробиолошки и мање од 20% физичко-хемијски неисправних узорака воде на годишњем нивоу.

3.1.3 Стање загађености земљишта у Републици Србији (подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине и Извештаја

Агенције за заштиту животне средине за 2005. годину) Кључни извори загађење земљишта у Србији су последица индустријских, рударских,

енергетских пољопривредних и саобраћајних активности. Квалитет земљишта је угрожен и неконтролисаним и неадекватним одлагањем отпада, као и неквалитетним управљањем земљиштем. У околини великих индустријских центара (Бор, Панчево, Нови Сад, Смедерево, Београд, Крагујевац, Костолац, Јужни Банат) значајне површине земљишта контаминиране су различитим загађујућим материјама које из производних процеса емитују индустријски комплекси. Дуж саобраћајница, посебно магистралних, квалитет земљишта је угрожен као последица обављања саобраћајне делатности, односно таложења загађујућих материја из издувних гасова саобраћајних средстава (олово и PAH).

У 2005. г. Научни институт за ратарство и повртарство у Новом Саду објавио је

извештај о пројекту „Мониторинг квалитета животне средине на територији АП

Војводине - Непољопривредна земљишта индустријских зона“. У 2003. и 2004. години анализирана су земљишта под различитим видовима заштите и земљишта индустријских зона, а у 2005. години на подручју Војводине праћен је квалитет непољопривредног земљишта већих градова са развијеном индустријом. Настављено је праћење стања земљишта индустријске зоне Панчева и Сомбора. У оквиру анализа испитивани су, између осталих, садржај тешких метала и микроелемената као и органске загађујуће материје (полихлоровани бифенили – PCB и полициклични ароматични угљоводоници - PAH). Резултати истраживања садржаја тешких метала у непољопривредном земљишту – индустријских зона у Војводини показују да је њихово порекло у земљишту првенствено геохемијско, односно да непољопривредна земљишта индустријских зона у Војводини нису загађена тешким металима осим на два локалитета Беочинске фабрике цемента чије је земљиште загађено никлом и Сомборске фабрике акумулатора чије земљиште је загађено оловом антропогеног порекла.

50

У нашој земљи максимално дозвољена количина (MДK) PCB-а у земљишту није дефинисана. Немачки критеријуми у акту о заштити земљишта (Federal Soil Protection and Contamination Sites Ordinance 1999) дефинишу дозвољене концентрације PCB-а за различите видове коришћења земљишта. Најстрожи критеријум се примењује у случају могуће контаминације подземних вода и у таквом случају MДK PCB у земљишту је 0,05 mg/kg. Испитивањем садржаја полихлорованих бифенила у непољопривредном земљишту – индустријске зоне добијени резултати показују да је просечан садржај PCB-а највиши у Панчеву где износи 0,041 mg/kg а.с.з. и креће се у опсегу од 0,0057 mg/kg а.с.з. до 0,071 mg/kg а.с.з. Садржај PCB-а у околини фабрике акумулатора у Сомбору просечно је 0,0276 mg/kg а.с.з., а креће се у широком опсегу од 0,0008 mg/kg а.с.з. до 0,0595 mg/kg а.с.з. У околини ливнице у Кикинди просечан садржај PCB-а је 0,0213 mg/kg а.с.з., док је у околини фабрике цемента у Беочину просечан садржај 0,0189 mg/kg а .с.з. Примењујући немачки критеријум од 0,05 mg/kg, ову вредност прелази 33% узорака земљишта Панчева и само 1 узорак у близини фабрике акумулатора у Сомбору. Земљишта у близини индустријских постројења ливнице Кикинда и фабрике цемента у Беочину нису контаминирана значајним концентрацијама PCB-а.

У нашој земљи законом је регулисана МДК вредност за садржај PAH-ова у земљишту

за органску производњу на нивоу 1 mg/kg земљишта (Службени лист СРЈ 61/2002). Немачки критеријуми у акту о заштити земљишта (Federal Soil Protection and Contamination Sites Ordinance 1999) дефинишу дозвољене концентрације PAH-ова за различите видове коришћења земљишта. Најстрожији критеријум се примењује у случају могуће контаминације подземних вода и у таквим случајевима максимално дозвољена количина збира PAH-ова у земљишту је 0,2 mg/kg, а само нафталена 2 mg/kg а.с.з. Резултати показују да је највиши просечан садржај PAH-ова у земљишту Кикинде и износи 2,138 mg/kg а.с.з. Ова вредност је изнад МДК вредности за органску пољопривреду. Просечан садржај у земљишту Сомбора и Беочина је такође, виши од 1 mg/kg и износи 1,644 mg/kg а.с.з и 1,473 mg/kg а.с.з. По Немачким критеријумима (МДК за збир PAH-ова је 0,2 mg/kg а.с.з.) 76,7 % испитиваних узорака земљишта је контаминирано PAH-овима у количини вишој од МДК. Ово практично значи да земљишта потенцијално представљају извор контаминације подземне воде полицикличним ароматичним угљоводоницима.

Реализацијом Програма испитивања загађености земљишта на територији

Београда, који обавља Градски завод за заштиту здравља по налогу Секретаријата за заштиту животне средине града Београда, у 2005. години узорковано је и лабораторијски испитано укупно 64 узорка земљишта са 32 локације на територији града. Податке за израду Извештаја Агенције за заштиту животне средине о стању животне средине за 2005 г. доставио је Градски завод за заштиту здравља, Београд. Лабораторијско испитивање и тумачење резултата је извршено у складу са одредбама Правилника о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања (»Службени гласник РС«, бр. 23/94). За параметре испитивања чије вредности нису нормиране наведеним Правилником у тумачењу су коришћене вредности дате у Холандском стандарду за загађена земљишта.

Резултати испитивања загађености земљишта које је обављено током 2005. године

указују на постојање локација у Београду, на којима је дошло до деградације пре свега, површинског слоја тла. Повећани садржај никла који су констатовани у 28 од 64 испитана узорка земљишта у 2005. години је у вези са специфичним геохемијским саставом површинских слојева тла на овом подручју, обзиром да се сличне концентрације бележе током вишегодишње контроле, у већини испитиваних узорака у оквиру простора ГУП-а.

Концентрација PCB-а од 188,9 µg/kg, која је нађена у једном узорку земљишта на Ади Циганлији, је већа од 50 µg/kg, колико је граница за условно чиста земљишта према Холандском стандарду за загађена земљишта, али и даље значајно ниже од вредности од 10.000 µg/kg, што је према истом Стандарду гранична вредност за контаминирана земљишта која захтевају поступак ремедијације.

51

Повећани садржај наведених тешких метала, минералних уља, као и присуство PCB-а и

PAH регистрована у узорку земљишта са локације шпиц Аде Циганлије у току 2005. године, потврђује закључке предходних година спроведеног испитивања, да ову микро целину карактерише значајно оптерећење површних слојева земљишта контаминантима ослобођених током активности везаних за намену и начин коришћења простора (марина, веслачки клубови, сервисирање и одржавање пловила и др.). Мање концентрације PAH које се региструју у већем броју испитаних узорака земљишта на подручју града, су пре свега последица таложења предходно у ваздух ослобођених органских полутаната (аерозагађење) из постројења за грејање (кућна ложишта, котларнице, топлане) или саобраћаја.

Налаз DDT-а на три локације у оквиру различитих зона намене (Ботаничка башта,

Земун поље, Трошарина), указује на резидуе овог пестицида из групе инсектицида, који је некада масовно коришћен у широкој употреби. DDT као и друге органохлорне пестициде, карактерише перзистентност у животној средини, односно дуго време полураспада (деградације), које се мери десетинама година, због чега је коришћење ових пестицида забрањено за конвенционалну употребу.

Узроке деградације квалитета земљишта на територији Србије треба тражити у ниском

нивоу комуналне хигијене и свести о потреби очувања и заштите животне средине, неконтролисаној примени агрохемијских средстава, недостатку инфраструктурних објеката и уређаја за пречишћавања отпадних вода и емисије гасова, неуређености комуналних депонија, чему треба додати и недовољно разрађену законску регулативу.

3.1.4 Опасан отпад (подаци из Предлога Националног програма заштите животне средине) Према подацима Пројекта „План управљања опасним и медицинским отпадом“

процењује се да се у Србији произведе између 230.000 и 460.000 т/годишње опасног индустријског и медицинског отпада укључујући: отпадна моторна уља 106.000 т/годишње, мешане органско-водене емулзије 257.000 т/годишње, остали опасан отпад (медицински отпад, органски и неоргански опасни отпад из индустрије, PCB отпад, итд.) 97.000 т/годишње. Не постоје ни постројења за третман и одлагање опасног отпада, нити одговарајући простор за складиштење. У Војводини постоји проблем са отпадом из нафтних бушотина (количина се процењује на око 600.000 m3). Опасан отпад се привремено складишти у неодговарајућим складиштима (од којих нека постоје и више деценија). Опасан отпад одлаже се на депоније пепела термоелектрана „Никола Тесла А“ 1.680.167 т/годишње и „Никола Тесла Б“ 1.365.584 т/годишње, Велики Црљени 304.687 т/годишње и Костолац 1.560.179 т/годишње, депоније ливачког песка у Сурдулици 376 т/годишње, Раковици 230 т/годишње док за флотацијска јаловишта „Велики Кривељ“ и Бор, Рударски басен „Мајданпек“ - Шашки нема прецизних података (Подаци из извештаја републичке инспекције за заштиту животне средине за 2007. годину у складу са Уредбом о врстама загађивања, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнада („Службени гласник РС“, бр. 113/05)).

3.1.5 Хемијски удеси у транспорту и индустрији (подаци из Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавно

здравље и Републичке инспекције за заштиту животне средине) У току 2007. године, Мобилна екотоксиколошка јединица (МЕЈ) Градског завода за

јавно здравље Београд имала је укупно 30 интервенција од чега је у 11 случајева обављен излазак на акцидентну локацију и узимани су узорци супстрата животне средине за

52

лабораторијске анализе у мобилној и стационарној лабораторији Градског завода за јавно здравље, док су у 19 случајева телефонским путем обављене консултације са осталим учесницима у систему реаговања на акцидентне ситуације, пре свега члановима ватрогасних бригада (Управа за заштиту и спашавање), полицијом и надлежним органима локалне управе и представника републичког Министарства животне средине и просторног планирања Републике Србије Одељења инспекције за поступање у удесима.

На територији града Београда је у току 2007. године регистровано 24 хемијских акцидентних ситуација. На територији општине Панчево и општине Палилулa је регистровано 7 акцидената, на територији општине Вождовац 4, на територији општине Нови Београд 3, на територији општине Земун 2, на територији општине Сурчин 3, на територији општине Стари Град 1, на територији општине Раковица 2, док су преостали акциденти регистровани у општинама Младеновац, Барајево и Чукарица.

Сви акциденти ван територије Београда су се дешавали на индустријским

комплексима или је загађење потицало од рада индустријских објеката Један акцидент у вези са истицањем натријумхидроксида је регистрован у Вршцу, док је акцидент везан за истицање хлороводоничне киселине из оштећеног резервоара регистрован у Шиду у Фабрици јестивог уља „Младост“. Укупно 6 хемијских акцидената је током 2007. године регистровано на територији Републике Србије (ван подручја Београда) приликом којих је Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за јавно здравље учествовала у реаговању и узорковала супстрате животне средине. Сем два наведена акцидента остали су се дешавали у насељу Сурдулица (окружење ливнице „Мачкатица“ а.д. и комплекса „Кнауф“), у насељу Љиг, у насељу Лајковац (истицање мале количине амонијака из оштећеног цевовода хладњаче „Фрувела“) и у насељу Куршумлија где су услед вишемесечне суше река Топлица и њена притока Бањска остале без воде (испод биолошког минимума), а акцидентно загађење земљишта приобаља и речних корита је потицало од дрвне индустрије ШИК „Копаоник“.

Позиви су добијани од стране Центра за обавештавање града Београда, еколошке инспекције Града Београда, Полиције и Сектора за контролу и надзор Министарства животне средине и просторног планирања и Управе за заштиту и спашавање града Београда.

Од наведеног броја интервенција две су везане за друмски а две за железнички

транспорт штетних и опасних материја и то нафтних деривата и пропанбутана. Два потенцијална акцидента су везана за принудна слетања једног теретног авиона и једног путничког авиона на Сурчински аеродром, при чему је 14.12.2007. године комплетно гориво из авиона на линији Београд – Беч изливено пре принудног слетања. Према обиму и степену

Индустрија

15

На комуналним површинама

6

Непрописно одлагање отпада

2

У транспорту

7

УКУПНО

30

53

опасности, акциденти у транспорту се могу сврстати у категорију малог (експлозија плинске боце у возилу у покрету у улици Јурија Гагарина на Новом Београду) и средњег односно

високог ризика (цурење бензина из вагон цистерне у композицији која је транспортовала нафтне деривате на релацији Ресник–Ниш на железничкој станици у Младеновцу, искакање три вагона из шина у Падинској Скели из композиције од укупно 12 вагон цистерни бутан гаса на релацији Зрењанин–Падинска Скела). У оба случаја је постојао ризик од значајне контаминације земљишта и подземних вода као и велике материјалне штете.

У 2007. години регистровано је 7 акцидената везаних за пожаре на индустријским

складиштима штетних и опасних материја. Акцидент највећег потенцијала на територији града Београда регистрован је приликом пожара на комплексу Електронске индустрије у Батајници у објекту магацина хемикалија фирме „Хемран“ коме су претходиле две експлозије, а забележена је велика материјална штета. На простору магацина констатовано је присуство велике количине различитих штетних и опасних материја и то живе, фенола, натријумхидроксида, кобалтсулфата, хромне киселине, формалдехида и др. У два случаја хемијски акциденти су били у вези са непрописним чувањем и баратање отпадом при чему истичемо акцидент од 14.12.2007. године везан за неконтролисано изливање 2000 литара опасног отпада пореклом од чишћења нафтних резервоара на бензинској станици НИС „Југопетрол“ у Раковици у улици Варешка бр. 2. Том приликом је значајна количина опасног отпада доспела у систем кишне и фекалне канализације, а накнадно у Топчидерску реку и реку Саву.

Од акцидената високог ризика на индустријском комплексу у 2007. години, издвајамо пожар, накнадне експлозије и потпуно уништење магацина хемикалија фирме „Хемран“ у Батајници на комплексу Електронске индустрије. Приликом експлозије у погону повређене су две особе а једна је са симптомима тровања пребачена на Војномедицинску академију у Национални центар за контролу тровања.

Ван територије града Београда хемијски акциденти средњег и високог ризика су

били везани за индустријске комплексе и потицали су од рада индустријских објеката. Посебно истичемо акцидент у насељу Куршумлија а у вези са контаминацијом површинске воде, речних седимената и приобалног земљишта дуж река Бањске и Топлице пореклом од рада великог индустријског комплекса дрвно-прерађивачке индустрије ШИК „Копаоник“. Угрожавање здравља људи и животне средине на простору насеља Куршумлија додатно је било угрожено ниским водостајем поменутих река услед вишемесечне суше и непрописним изливањем отпадних вода из градске канализационе мреже. Висок ризик по здравље људи и животну средину је потицао од непрописног обављања делатности у оквиру дрвно-прерађивачке индустрије и то испуштања непрерађених отпадних вода у реципијент. Најзначајнији ризик по животну средину је потицао од присуства непрерађених технолошких отпадних вода и муља (око 10.000 м3) у „базену за прање балвана“ (димензија 35 x 70 м, дубине 5 м веома лошег грађевинско-техничког стања) и са могућношћу контаминације околног земљишта и подземних вода на ширем простору. Акцидент у насељу Куршумлија је специфичан и због додатног ризика који потиче од новоизграђене спалионице (котларнице) за дрвени отпад и пиљевину из процеса производње. Теренским обиласком дуж приобаља реке Бањске регистровано је непрописно одлагалиште отпадне пиљевине, пепела и других остатака сагоревања измешаног са земљом (непознатог хемијског састава, највероватније се ради о опасном индустријском отпаду). Наведени хемијски акцидент се истиче и тиме да је због погоршаних хигијенско-епидемиолошких услова на простору општине Куршумлија додатно био повећан ризик од настанка и ширења заразних болести (услед директног испуштања градске канализације у реку Топлицу).

Хемијских акцидената везаних за комуналну средину у току 2007. године је било 6, при чему су тровања животиња регистрована у 2 случаја на просторима насеља Котеж и Овча СО Палилула, један је везан за проналажење отпадних хемикалија у основној школи „Бора Станковић“ СО Вождовац, односно проналажење пластичног бурета са непознатом

54

хемикалијом приликом рашчишћавања грађевинске парцеле на углу Видске и Петроварадинске улице, такође на територији општине Вождовац.

Приликом свих наведених и извештајима обрађених хемијских акцидентних ситуација

у току 2007 године, осам особа је било повређено а шест особа је било отровано (комплекс фабрике јестивог уља у Шиду и хладњача „Фрувела“ у Љигу).

У више случајева (4) представници Мобилне екотоксиколошке јединице су учествовали

у поступку вештачења у склопу судских процеса против лица одговорних за угрожавање здравља људи и животне средине.

3.1.6 Контаминирани локалитети на подручју Србије Према усвојеној Методологији утврђивања приоритета санације контаминираних

локација (национални класификациони систем који представља прилагођену канадску методологију) у Министарству животне средине и просторног планирања у току 2006. године извршено је прелиминарно сагледавање контаминираних локација и дат је њихов приказ. У току је сагледавање још 2 локације: Велики Мајдан и депонија фосфор гипса у Шапцу.

Табела 3.В. Приказ најзагађенијих локација у Србији са приоритетом за санацију

(Извор: Извештај Министарства животне средине и просторног планирања, 2006)

Р.бр. Назив предузећа

Назив локације Број бодова

Класа

1 РТБ ″Бор″ Флотацијско јаловиште ″Велики Кривељ″

89 1

2 ″Рудници и топионица Зајача″ - Лозница

Депонија Зајача 86 1

3 Зорка ″Обојена Металургија″ Шабац

Депонија муља 83 1

4 ТЕНТ-Б, Обреновац Депонија пепела и шљаке 82 1

5 РТБ ″Бор″ Флотацијско јаловиште ″РТХ″

80 1

6 ТЕНТ-А, Обреновац Депонија пепела и шљаке 75 1

7 Рударски басен Мајданпек

Шашки поток 75 1

8 РТБ ″Бор″, Мајданпек Ваља Фундата 75 1

9 ЈП ″Матроз″, Сремска Митровица

Депонија 74 1

10 ТЕ ″Колубара″, ″Велики Црљани

Депонија пепела и шљаке 71 1

11 ТЕ ″Костолац″, Костолац

Депонија пепела и шљаке 71 1

12 Рудник и флотација ″Рудник″, Горњи Милановац

Брана јаловишта 70 1

13 Фабрика коже, Рума Депонија 68 2

14 ″Сартид″ Смедерево Депонија секундарних сировина

68 2

15 ХИ ″Жупа″, Крушевац


55

16 ТС-ЈП ЕПС - Ресник Објекат 62 2

17 Фабрика коже ″Обнова″, Шабац


18 ТС-ЈП ЕПС - Раковица

Објекат 59 2

19 ТС-ЈП ЕПС - Ниш Објекат 59 2

20 ТЕ ″Колубара А″, Велики Црљани

Објекат 59 2

21 ДП ″Колубара - прерада″, Вреоци

Депонија пепела и шљаке 58,5 2

22 ТС-ЈП ЕПС Земун Објекат 56 2

23 Рударски басен Мајданпек

Старо Борско Јаловиште 52 2

24 ТС-ЈП ЕПС Нови Београд

Објекат 50 2

25 ЈКП ″Београдске електране″, Нови Београд

Објекат 47 2

26 РТБ ″Бор″ Јаловиште кварцног песка

47 2

3.1.7 Утицај загађења животне средине на здравље (подаци Министарства здравља и из Предлога Националног програма заштите животне

средине)

Везу између квалитета животне средине и људског здравља није тако једноставно утврдити због великог броја других фактора који утичу на људско здравље. Комплексан је задатак повезати морталитет, инвалидитет и морбидитет са одређеним загађењем у животној средини. Међутим, познато је да постоји јака корелација између одређених услова и загађења ваздуха или воде, нпр. астма или инфекције дигестивног система.

Најосетљивији део популације на утицаје из животне средине су деца. Када разматрамо

ову тему, морамо бити свесни чињенице да деца нису мали људи и да је њихова физиологија другачија од одраслих. У одређеним периодима развоја деца поседују такозване «прозоре

осетљивости» кроз које разни штетни утицаји из животне средине веома лако, много лакше него код одраслих, остварују штетно деловање на веома осетљиви млади организам. Због тога је одговорност одраслих, били они родитељи, васпитачи, доносиоци одлука или једноставно само они који могу својим понашањем негативно да утичу на децу, огромна. Од развоја фетуса, преко периода новорођенчета, предшколског и школског детета, све негде до 19. године живота, деца поседују физиолошке посебности. Деца дишу много брже него одрасли, па дисањем унесу сразмерно много више ваздуха, али и штетности из ваздуха, него одрасли. Дечија јетра није довољно зрела да преради и детоксификује све штетне материје које уносимо у организам, те се оне много дуже задржавају у дечијем организму. Незрео нервни систем посебно је осетљив на деловање неуротоксичних материја, посебно олова, што ће у даљем излагању бити посебно разматрано. Ендокрини систем, који се тек развија, посебно је осетљив на хемикалије из животне средине које се сврставају у такозване ендокрине дисрапторе, тј. материје које изазивају поремећаје система жлезда са унутрашњим лучењем.. Данас се у свету, по методологији Светске здравствене организације прати 26 фактора ризика по здравље , од којих су неки, пореклом из животне средине. Основни препознати ризици из животне средине, који су одговорни за једну трећину свих

оптерећења популације због болести, код деце старости од 0 до 19 година за Европу су:

1. Недостатак приступа здравој води за пиће и добрим санитарним условима

56

2. Повреде везане за кретање и саобраћај 3. Загађење ваздуха (животна средина и амбијентални) 4. Опасне хемикалије и професионални ризици Принцип предострожности и превентивног деловања представља један од основних

принципа који морају бити присутни у вођењу опште и локалне политике која се бави животном средином и утицајима животне средине на здравље. Код оваквог холистичког приступа, појам животне средине подразумева скуп свих околности које из спољашње средине утичу на здравље. Овде спадају и социоекономски фактори, животне навике (оно што се назива и животним стилом), али и утицај различитих штетности које су у животној средини присутне искључиво као последица људске активности. Треба навести само неке податке, који илуструју утицај квалитета животне средине на здравље, а односе се на регион Европе:

• Смртност деце старе од 0-4 године због спољног загађења ваздуха је 1.8%-6.4% • Смртност деце старе од 0-4 године због унутрашњег загађења ваздуха је 4.6% или 3.1

DALYs (disability adjusted life years) • Умерена ментална ретардација због изложености олову 4.4% DALYs

Притисак јавности, али и научни докази увелико отварају проблем утицаја животне

средине на здравље. У земљама ЕУ одвија се посебан процес ЕУ SCALE, скраћеница од енглеских речи за наука, деца, подизање свести, правни инструменти, евалуација. У овом процесу, идентификоване су четири специфичне групе болести од посебног значаја у вези са деловањем животне средине на здравље: дечији канцер, дечије болести дисајних органа са акцентом на астми, неуроразвојни и ендокрини поремећаји. Како је деловање животне средине на здравље карактерисано многобројним узроцима различитих загађивача, али и њихове различите штетности потенцијалних ризика, то се у индикаторе животне средине и здравља убрајају и параметри из животне средине, као што су концентрација у ваздуху ПМ 2.5 и ПМ10, сумпордиоксида, азотних оксида, приземног озона или на пример изложеност јонизујућем зрачењу, УВ зрачењу и слично. Поред тога, социоекононмски фактори су од великог значаја за ефекте појединих утицаја из животне средине. У земљама са нижим Бруто националним производом више смрти може се приписати спољашњем аерозагађењу. За релевантене штетности из животне средине израчунава се и DALY, индикатор који алгоритамско обједињује колико година живота ће бити са смањеним квалитетом и колико ће бити смрт превремена, услед деловања неког фактора из животне средине. На пример, услед загађења амбијенталног ваздуха у Европи које проузрокује акутне респираторне инфекције, 4.4% DALY је забележено.

Види се да су индикатори животне средине и здравља многобројни, за ЕУ земље су

стандардизовани, а у нашој земљи се на жалост не прате систематски Данас се у свету, по методологији Светске здравствене организације прати 26 фактора ризика по здравље , од којих су неки, пореклом из животне средине. ЕНХИС база података о животној средини и здрављу, која се примењује у земљама ЕУ, прати 29 индикатора животне средине и здравља, од којих се неки односе посебно на децу и младе, као најосетљивији део популације. У Републици Србији прати се око 70 процената ових индикатора, мада је нередовно извештавање наше земље Светској здравственој организацији проузроковало да се у међународној презентацији и размени података нађе само пет индикатора животне средине и здравља.

Велика помоћ мајкама у одржавању хигијене, разне хемикалије, су и велика опасност

по децу у домаћинству. Према проценама Светске здравствене организације, ови препарати су узрок смрти као последице ненамерног тровања код 35 000 деце годишње у региону Европе.. Деца дишу брже, једу и пију сразмерно више од одраслих у односу на своју тежину, немају развијене механизме детоксикације, па храном и водом унесу много веће количине хемикалија које и не могу да неутралишу. Они нису свесни хемијских ризика у свом окружењу, па су и због тога више изложени од одраслих. Зато је дужност родитеља не само

57

да уклоне од доступа деци све штетне хемикалије у домаћинству, већ и да објасне деци какве све опасности вребају.

Родитељи, али и доносиоци одлука, морају постати свесни опасности која прети деци

од олова које настаје сагоревањем у моторима аутомобила бензина који садржи олово. Умерена ментална ретардација је у 3.1% случајева у централној и источној Европи проузрокована деловањем олова на децу, док је у западној Европи, где је већ дуже забрањена употреба оловног бензина, тај удео 0.8%. Родитељи морају бити свесни да деца нису мали људи, већ да су у свом развоју, због особености дечијег организма, осетљивији на многе негативне утицаје, јер немају још развијене механизме за одстрањивање штетних материја. Кроз такозване прозоре осетљивости, деца су, не својом вољом, осуђена на мање квалитетан и краћи живот, ако су изложена олову.

Србија је, поред Босне и Херцеговине и Македоније, једина земља у Европи која није

забранила употребу оловног бензина. Албанија је то учинила 2004. године. Србија је изложена снажним међународним притисцима да доносиоци одлука постану свесни ризика по нашу сопствену децу, што су на пример учиниле и све афричке земље, осим три државе у северној Африци. Сва мерења квалитета ваздуха у Београду уз саобраћајнице, показују повећане количине олова.

Одлуком Владе Републике Србије од 9. маја 2008. године формиран је Национални

Комитет за животну средину и здравље деце са задатком да креира Акциони план за животну средину и здравље деце, а на основу Декларације Четврте министарске конференције о животној средини и здрављу, одржаној у Будимпешти 2004. године.

Загађење ваздуха, контаминација воде и хране, бука и зрачење су главни узроци

нарушавања здравља због стања животне средине. Загађење ваздуха може да утиче на људско здравље директним оштећењем респираторног система, уласком у крвни и лимфни систем. Јака корелација се обично појављује између дневних стопа смртности и акутних епизода загађења ваздуха. Већина загађујућих материја има негативни утицај на здравље људи, нарочито азотни оксиди (NОx), испарљива органска једињења (VOCs), озон, честице, SО2, као и прашина са депонија. Становништво великих урбаних подручја је нарочито изложено овим загађујућим материјама. Нарочито забрињава смог током зимских или летњих временских прилика без ветра када су концентрације загађујућих материја и њихов утицај на здравље изузетно велики. Летњи смог је загађење тропосферским озоном може изазвати озбиљне респираторне сметње нарочито код деце, астматичара и старијих особа. Оне обухватају: слабљење функције плућа (кашаљ, иритација дисајних путева, убрзано или плитко дисање); упала или оштећење слузокоже плућа, погоршање астме, смањен имунитет, итд. Нека испарљива органска једињења (на пример, бензен) су веома канцерогена.

Неадекватно депоновање отпада на нехигијенским депонијама доводи до загађивања земљишта и подземних вода. Падавине које се филтрирају кроз масу депонованог отпада растварају штетне материје, чиме се загађују и земљиште и подземне воде. Додатни проблем је да загађивање тла нема искључиво локални карактер, него долази до загађивања тла и подземних и површинских вода на ширем простору, а посредно и до угрожавања флоре и фауне у и на тлу. Као додатни проблем јавља се загађивање земљишта у околини, отпадом ношеним ветром.

У принципу, не постоји директан и тренутан утицај експлоатације депонија на људско

здравље, али се индиректно угрожавање здравља може испољити: • разношењем отпада у непосредну околину ветром, али и од стране животиња које се

на депонијама хране; • неконтролисаним издвајањем гасовитих загађујућих материја у концентрацијама

опасним по људско здравље; • ширењем непријатних мириса;

58

• паљењем отпада и емисија продуката сагоревања; • неконтролисаним продирањем вода загађених на депонији и угрожавање бунара и

водотока у широј околини.

3.2 Коментари и препоруке

С обзиром да је у Србији урађен Предлог Националног програма за заштиту животне

средине, кроз свеобухватни и координисан процес који је укључио велики број заинтересованих страна, а у току је израда Акционог плана за спровођење програма, може се констатовати да постоји сагласност везана за приоритете у области заштите животне средине, па и дела који се односи на загађење које потиче од хемикалија.

Као један од најважнијих задатака у циљу решавања приоритетних проблема

представља реформа система мониторинга и извештавања о животној средини. Активности мониторинга треба да буду обавеза загађивача и то као сопствени мониторинг загађивача, уз вођење евиденције, са обавезом обавештавања и извештавања надлежних органа. Загађивачи морају бити у потпуности одговорни за сопствени мониторинг емисија, али надлежни органи треба да имају довољне лабораторијске капацитете за извршавање проба на случајном узорку, референтне анализе и мерења на терену (уређаји за узимање узорака и мобилни мерни уређаји). Мониторинг по Програму који доноси Влада Републике Србије (Национални мониторинг – државна мрежа за праћење квалитета ваздуха, вода и др.) треба да буде адекватно финансиран из буџета. У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине предложен је систем мониторинга, који између осталог предвиђа да треба испитати и оптимизовати мрежу станица за мониторинг и аутоматски мониторинг амбијенталног ваздуха и њихово увођење у највеће градове и на угрожене локација; треба ускладити мониторинг површинских и подземних вода са препорукама европских директива о водама, а према динамици активности у оквиру земаља подунавског слива; треба успоставити мреже мониторинга емисије отпадних вода; треба направити попис емисија гасова са ефектом стаклене баште; треба успоставити мониторинг и обраду података о настанку отпада, саставу отпада и физичко-хемијским карактеристикама и треба успоставити мониторинг POPs хемикалија.

Неопходно је поједине зоне на територији Србије од посебног интереса за

становништво обрадити посебним екотоксиколошким и епидемиолошким истраживањима у циљу сагледавања ризика по здравље становништва и животну средину. Ово се превасходно односи на простор у оквиру зоне заштите водовода, шири простор комуналних депонија индустријске комплексе, земљиште поред магистралних саобраћајница, земљиште у оквиру градских паркова и зона рекреације, пољопривредне површине на периферији на којима се добијају намирнице које се користе у исхрани становништва и др.

Међутим, у пракси постоје велики проблеми у вези спровођења епидемиолошких

истраживања у циљу сагледавања ризика по здравље становништва узрокованих штетним материјама из животне средине. На основу информација добијених из Завода за јавно здравље «Милан Јовановић Батут», институти за јавно здравље у Србији не врше систематско праћење ефеката на јавно здравље узроковано хемикалијама које представљају факторе ризика из животне средине, из разлога што не постоји законска основа за спровођење ових активности. Иако постоји одговарајући стручни кадар у институтима за јавно здравље, потребно је обезбедити изворе финансирања за спровођење екотоксиколошких и епидемиолошких истраживања, као и средства за додатну едукацију стручног кадра. Иако Уредба о Програму контроле квалитета ваздуха у Републици Србији, коју је донела Влада РС 2004. године, предвиђа праћење и истраживање утицаја квалитета ваздуха на здравље популације, климу и шумске екосистеме у одређеним градовима са високим степеном аерозагађења, нису разјашњене многе појединости (ко то плаћа; ко то ради; да ли те процедуре треба стандардизовати по систему квалитета; ко и како прикупља и

59

анализира податке). Дакле, потребно је прво поставити одговарајући законски оквир како би оваква истраживања могла да се започну и да имају континуитет. У Нацрту закона о хемикалијама је дефинисано да се систематско праћење хемикалија врши ради прописивања мера за смањење ризика, итд. Систематско праћење мора да се врши на основу програма, за чије је доношење дато овлашћење у овом закону. На основу одредби из овог нацрта закона, биће могуће доношење програма за систематско праћење ефеката на јавно здравље узроковано хемикалијама. Финансирање ових активности могуће је спровести из средстава Фонда за животну средину или прикупљањем средстава из накнада за регистрацију хемикалија или издавање дозвола за стављање биоцида на тржиште.

Према Закону о здравственој заштити („Сл. гласник РС“, бр. 107/05), Центар за

контролу тровања је задужен, између осталог, да води регистар о инцидентима тровања од хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да доставља податке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном за управљање хемикалијама. На основу достављених информација о најчешћим случајевима тровања хемикалијама, надлежни државни органи би требало да спроводе одговарајуће мере за смањење ризика од тровања. С обзиром да још није донесен подзаконски акт којим се тачно дефинише које податке Центар за контролу тровања треба да доставља надлежним министарствима, као и чињеница да овај Центар није до сада добио званично решење за вршење послова према одредбама новог закона, Центар за контролу тровања званично још увек не доставља податке о свим случајевима тровања.

Континуирано добијање информација ради успостављања приоритета у вези са

професионалним обољењима код дуготрајне изложености радника хемикалијама вршиће се на основу периодичних лекарских прегледа који се спроводе на основу Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком („Сл. гласник РС“, бр. 120/07) према Закону о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05). Министарство здравља Србије финансира пројекат Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић“ који би требао да омогући бољу евиденцију професионалних болести и повреда на раду. Предвиђено је да се у оквиру пројекта направе основе за информациони систем за регистрацију и извештавање о повредама на раду, који ће омогућити да заинтересовани државни органи имају дневне информације о повредама на раду и њиховим узроцима. Такође, у оквиру истог пројекта ради се на промени система утврђивања професионалних болести, тако да се очекује формирање три републичке комисије (две првостепене и једне другостепене) за признавање професионалних болести. Како ће њихов рад бити подржан информационим системом, биће омогућено тренутно информисање о утврђеним професионалним болестима државних органа и других заинтересованих институција.

Саветник за безбедност у превозу опасних материја уведен је одредбама подпоглавља

1.8.3 РИД-а/АДР-а и представља кључни инструмент којим се обезбеђује примена прописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе. Свако предузеће, чија делатност обухвата транспорт опасне робе или са овим транспортом повезано паковање, утовар, пуњење или истовар, мора да именује једног или више саветника за безбедност за транспорт опасне робе, чији се задатак састоји у томе, да помогне у спречавању ризика, који произилазе из таквих делатности, по особе, предмете и околину. Постоје и изузећа када се не мора именовати саветник за безбедност.

Саветник за безбедност је лице које пролази обуку, полаже испит и које има важећи сертификат којим доказује да је стручно оспособљен према јединственом програму.

Саветник за безбедност, одговоран руководиоцу предузећа, има главни задатак да у оквиру делатности предузећа проналази средства и начине и предузима мере за примену важећих одредаба, под оптималним условима безбедности, ради олакшаног спровођења ове делатности.

Његови задаци који одговарају делатности предузећа су нарочито: - контрола примене прописа за транспорт опасне робе;

60

- саветовање у активностима предузећа везаним са транспорт опасне робе; - израда Годишњег извештаја за руководство предузећа или евентуално за локалне

органе власти о активностима предузећа у вези са транспортом опасне робе. Годишњи извештаји се морају чувати пет година и на захтев се достављају појединим државним органима.

Осим тога, задаци саветника за безбедност обухватају нарочито, преиспитивање следећих поступака тј. следећих метода везаних за односне активности предузећа:

- поступака, којима се обезбеђује примена прописа за идентификацију нарочитих захтева у вези са опасном робом која се транспортује;

- метода предузећа, како би се при куповини транспортних средстава уважили посебни захтеви везано за опасне робе, које се транспортују;

- поступака, којима се испитују уређаји који се користи за транспорт опасне робе или за утовар или истовар;

- одговарајућих обуке радника предузећа и чување докумената о обуци у персоналним актима;

- спровођења одговарајућих хитних мера при евентуалним несрећама или незгодама, које под одређеним околностима могу да угрозе безбедност у току транспорта опасне робе, или у току утовара или истовара;

- спровођења истрага и, уколико је потребно и испостављање извештаја о несрећама, незгодама или тешким преступима, који су утврђени у току транспорта опасне робе или у току утовара или истовара;

- увођења одговарајућих мера, које треба да спрече поновну појаву несрећа, незгода или тешких преступа;

- уважавања правних прописа и посебних захтева транспорта опасне робе приликом избора и коришћења подизвођача или трећих лица;

- провера, да ли особље коме је поверен транспорт опасне робе или утовар или истовар опасне робе, располаже детаљним објашњењима и упутствима за рад;

- увођења мера ради упознавања са опасностима при транспорту опасне робе или при утовару и истовару опасне робе;

- увођења мера ради провере постојања пратећих докумената и безбедносне опреме у транспортним средствима, као и усаглашеност ових докумената и опреме са прописима;

- увођења поступка за проверу примене прописа за утовар и истовар; - постојање плана безбедности Саветник за безбедност једном годишње извештава надлежни државни орган о

превозима опасне робе. Овакви извештаји дају потпуне податке који се могу обрађивати: аналитички, у сврху безбедносних унапређења или статистички, у сврху различитих оперативних интервенција надлежног органа. Саветник за безбедност у превозу опасне робе није још увек имплементиран у пракси као основни инструмент за обезбеђење безбедности у превозу опасне робе, редефинисаних прописа РИД/АДР из едиције 2001. године, јер недостаје пропис којим се уређују услови за правна лица и процедуре спровођења обуке саветника прописане РИД/АДР (испитивања, именовања и др.). Последица недоношења овог прописа јесте непостојање архиве релевантних информација о количинама и превозним токовима опасних роба, предузећима, обученом особљу, врстама опасних роба у превозу, безбедносним ризицима у свим фазама у надлежности РИД/АДР и др. Увођењем саветника за безбедност као инструмента за добијање ових информација омогућиће се адекватно успостављање приоритета у превозу опасне робе.

У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине констатовано је да у

овом моменту не постоји свеобухватна база података хемикалија на тржишту Републике Србије, као и њихових својстава укључујући опасне хемикалије, што представља један од великих недостатака за правилно управљање хемикалијама. Из тог разлога, једна од приоритетних акција јесте успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама, који ће омогућити формирање и ажурирање база података хемикалија на тржишту и њихових својстава, као и студије о утицају хемикалија на здравље људи и

61

животну средину. Успостављање овакве базе података би се омогућило адекватно успостављање приоритета.

Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица прописује у члановима 7. и 8. обавезу вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавеза достављених попуњених података до 31. јануара текуће године за претходну годину. Према овом члану направљена је електронска база података, која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству животне средине и просторног планирања. Међутим, планира се успостављање електронске мреже између привредних друштава који поседују опасне материје у количинама прописним овим правилником и Министарства животне средине и просторног планирања, чиме би се осигурало правовремено реаговање у случају хемијских удеса.

62

4. ПОГЛАВЉЕ: ПРАВНИ ИНСТРУМЕНТИ И ДРУГИ МЕХАНИЗМИ КОЈИ

НИСУ ПРАВНЕ ПРИРОДЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА

Услед међусекторске природе управљања хемикалијама, постоје више различитих

закона, подзаконских прописа или стандарда у земљи који уређују хемикалије са различитих аспеката. Циљ овог поглавља јесте да се процени да ли су сви важни аспекти управљања хемикалијама покривени и да ли су прописи међусобно усклађени, односно комплементарни. Према томе, у поглављу 4 дат је кратак садржај свих прописа који су на снази у области управљања хемикалијама, као и анализа спровођења ових прописа.

4.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама 4.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљање

хемикалијама 4.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама 4.4 Коментари и препоруке

4.1 Преглед националног законодавства за управљање хемикалијама

Законодавно-правни и институционални оквир заштите животне средине има своје упориште у Уставу Републике Србије којим се утврђује право грађана на здраву животну средину, као и дужност грађана да штите и унапређују животну средину. Уставом је и прописано да Република Србија уређује, поред осталих питања, одрживи развој, систем заштите и унапређења животне средине, производњу, као и промет и превоз оружја, отровних, запаљивих, експлозивних, радиоактивних и других опасних материја.

Тренутно су у Србији на снази закони које је донела Скупштина Републике Србије, али

и прописи који датирају из времена Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) пре 1991. године, Савезне Републике Југославије (1991-2003), државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006) и који се, до доношења нових, примењују као републички прописи.

У табели 4.А дати су сви прописи за управљање хемикалијама, наведена су и надлежна

министарства, односно институције које су дужне да их спроведу, као и делокруг односно циљ сваког прописа. Такође је наведено које су категорије хемикалија обухваћене (пољопривредне хемикалије, индустријске хемикалије, итд.) или које су хемикалије регулисане као споредни производи (нпр. емисије у ваздух, емисије у воде).

Табела 4.А: Постојећи правни инструменти за управљање хемикалијама

Пропис Надлежни орган

државне управе

Регулисана

хемикалија Циљ прописа

Закон о производњи и

промету отровних

материја, „Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002

МЖСПП

Отровне материје Овим законом уређују се услови за производњу и промет отровних материја и надзор над производњом и прометом отровних материја

Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи)

Овим законом уређују се услови за производњу и промет отровних материја и надзор над производњом и прометом отровних материја. Према овом закону, отровне материје су супстанце природног или синтетичког порекла и препарати произведени од тих супстанци, који могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину. Одредбе овог закона не односе се на лекове које садрже отрове и на отрове који се употребљавају у лабораторијске и научноистраживачке сврхе. Закон ближе уређује забрану производње, промета и коришћење отрова за које се утврди да могу угрозити живот и здравље људи и животну средину; који су то посебно опасни отрови и услове за њихову производњу, промет и коришћење; доношење решења о разврставању отрова у групе; утврђивање испуњености услова правних лица за давање токсиколошке оцене отрова; одређивање који се отрови могу стављати у промет и користити; утврђивање испуњености услова правних лица за давање оцене о ефикасности отрова; утврђивање испуњености услова правних лица за производњу и промет отрова; утврђивање испуњености услова правног лица које обавља делатност центра за контролу тровања; утврђивање испуњености услова за

63

вршење контроле отрова; вођење Регистра отрова и др.

Надлежна државна институција

За сваку процедуру прописану овим законом надлежно је Министарство животне средине и просторног планирања - надлежност на републичком нивоу, не на регионалном или локалном нивоу. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија Овим законом прописује се обавеза објављивања Списка отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени („Сл. лист СРЈ“, бр. 72/06) и Листа отрова разврстаних у групе („Сл. лист СРЈ“, бр. 12/00). У члану 7. овог закона и ближе у Правилнику о критеријумима за разврставање отрова у групе и о методама за одређивање степена отровности појединих отрова («Сл. лист СРЈ», бр. 79/91) прописани су и критеријуми за разврставање отрова у групе. Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Контролу спровођења овог прописа врши инспекција за заштиту животне средине. Контрола инспекције у складу са овим прописима највише се односи на проверу да ли правна лица испуњавају услове за производњу и промет отровних материја. Провера испуњености услова правних лица од стране инспектора за животну средину почела је ове године и од 630 поднетих захтева до сада је решено 407. Од тога је установљено да 276 испуњава прописане услове, а 131 не. Иако је законом утврђено, инспекција не проверава да ли је одређени отров добро разврстан или обележен. Такође, контролу над увозом и извозом отрова, али према Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), врши инспекција за заштиту животне средине на граници, али је овај део посла у првом кварталу 2008. године преузела Управа царина. Контроле инспекције за животну средину се планирају на годишњем и месечном нивоу. О свим контролама инспектори шаљу месечни извештај. Месечни извештаји инспектора се обрађују у инспекцијској служби министарства, која извештаје даје квартално. Pепубличка инспекција за заштиту животне средине је организована у оквиру Министарства животне средине и просторног планирања,. Сектор за инспекцијске послове броји 91 запослених, 89 инспектора и два административна радника. Инспекција је организована у 2 одељења са 11 одсека: одељење за заштиту животне средине од загађивања (индустрија) са 9 одсека са седиштем у Београду, Шапцу, Ужицу, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Врању, Пожаревцу и Кикинди; одељење у области заштите и коришћења природних добара и ресурса са 2 одсека са седиштем у Београду (природа): одсек за заштиту и коришћење природних добара и ресурса и одсек за заштиту животне средине у области рибарства. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа Према члану 38. овог закона Регистар о отровима води надлежни орган. Извор података за регистар о отровима су документација уз пријаву, информације прикупљене од правних лица који се баве производњом, прометом, контролом и испитивањем отрова и информације добијене од банака података других земаља и међународних организација. Подаци из овог регистра се могу користити на основу сагласности надлежног органа. Према члану 40. овог закона правна лица и предузетници који производе или врше промет отрова дужни су да у року од осам дана од дана отпочињања, односно престанка производње

64

или промета отрова обавесте надлежни орган о отровима које производе, односно о престанку производње или промета отрова. Мада постоји велики број података у папирној форми овај регистар у електронској форми није успостављен. У електронској форми се налазе подаци о правним лицима која испуњавају услове за производњу и промет отрова. Према члану 25. овог закона правна лица који производе отрове и врше промет отрова, односно испитују или користе отрове дужни су да обавесте Центар за контролу тровања о отровима које производе, продају, испитују или користе. Мада постоји електронска база података у Центру за контролу тровања, она није свеобухватна, јер им се подаци редовно не достављају. Може се такође закључити да се на основу овог закона не уређује на адекватан начин форма достављања податка, које су то граничне количине за које је потребно доставити податке и други неопходни детаљи за адекватну доставу податка. Овај закон не оставља ни могућност да се ови детаљи реше подзаконоским прописом.

Подзаконски прописи за

спровођење овог закона

Надлежни

орган државне

управе



Одлука о обележавању отрова у промету „Сл. лист СРЈ“, бр. 38/97

МЖСПП Отровне материје

Овом одлуком прописују се знакови опасности и ознаке упозорења и обавештења у погледу врсте, значења, облика, боје, тензија и симбола којим се обележавају отрови у промету.

Одлука о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који врше производњу, промет и контролу отрова „Сл. лист СРЈ“, бр. 30/96


Овом одлуком прописују се услови које морају испуњавати правна лица која врше производњу, промет и контролу отрова и предузетници који врше промет отрова на мало.

Одлука о условима које мора испуњавати правно лице које врши послове центра за контролу тровања „Сл. лист СРЈ“, бр. 30/98

МЖСПП Отровне материје Овом одлуком прописују се услови које у погледу кадрова, опреме и постројења мора испуњавати правно лице које врши послове центра за контролу тровања.

Правилник о критеријумима за разврставање отрова у групе и о методама за одређивање степена отровности појединих отрова „Сл. лист СРЈ“, бр. 79/91

МЖСПП Отровне материје Овим правилником прописују се критеријуми за разврставање отрова у групе и методе за одређивање степена отровности појединих отрова.

Правилник о условима које морају испуњавати организације за давање токсиколошке оцене отрова и организације за давање оцене о ефикасности отрова „Сл. лист СРЈ“, бр. 22/92


Овим правилником уређују се услови у погледу стручних кадрова, просторија, уређаја и опреме које морају испуњавати организације за давање токсиколошке оцене отрова и организације за давање оцене о ефикасности отрова.

Правилник о начину уништавања неупотребљених отрова и амбалаже која је коришћена за паковање отрова и о начину повлачења отрова из промета „Сл. лист СФРЈ“, бр. 7/83


Овим правилником уређује се начин уништавања, односно уклањања остатака неупотребљених отрова и амбалаже која је употребљена за паковање отрова, као и повлачење отрова из промета.

Списак отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени „Сл. лист СРЈ“, бр. 72/06

МЖСПП

Отровне материје Списак отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени.

Листа отрова разврстаних у групе „Сл. лист СРЈ“, бр. 12/00

МЖСПП

Отровне материје Листа отрова разврстаних у групе према степену токсичности

Пропис

Надлежни


управе



Закон о заштити биља „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и „Сл. гласник РС“, 101/05 – други закон

МПШВ- УЗБ

Средства за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља (ђубрива)

Овим законом прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања у промет, производњу, увоз и промет на велико и мало пестицида и ђубрива.


Овај закон обухвата заштиту биља од штетних организама, средства за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља (ђубрива). Овим законом, у области пестицида и ђубрива, прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања у промет, производња, увоз и промет на велико и мало. Такође, законом је прописано праћење, прогноза и извештавање о појави и распрострањености штетних организама; организовања спречавања појаве и прописивања и предузимања мера сузбијања штетних организама; вођења евиденције о појави штетних организама и предузетим мерама; контрола здравственог стања биља (под биљем се подразумевају живе биљке, делови биљака и биљни производи); контрола остатака пестицида у и на биљу,

65

земљишту и води; пружање услуга у спровођењу мера заштите биља и надзор у производњи, стављању у промет, увозу и промету унутар земље биља, средстава за заштиту и исхрану биља. У области пестицида, Закон о заштити биља се не односи на пестициде који се користе у јавној хигијени. Надлежна државна институција

За сваку процедуру, прописану Законом о заштити биља надлежно је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за заштиту биља. Надлежност је на републичком нивоу.

Физичке, хемијске особинеи ефикасност

Дозвола за стављањеу промет

МДК

Класификацијаи обележавање

Листа СЗБ

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

АПЛИКАНТРегистрациони фајл

Овлашћени научни институти

Комисија запестициде

Препоруке за примену

АПЛИКАНТ

Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија Листа активних супстанци које садрже до сада регистрована средства за заштиту биља (закључно са 31.09.2006. године) која се налази као прилог овом документу. Критеријуми који одређују када је могуће ставити на тржиште средство за заштиту биља:

• супстанца ефикасна за предвиђене намене (сузбијање штетних организама, као регулатори раста, ађуванти, оквашивачи и сл.), ефикасност испитана на основу прописаних метода и оцењена на основу прописаних критеријума,

• хемијска и физичка својства средстава за заштиту биља испитана и одговарајућа за примену и складиштење; својства испитана на основу прописаних метода и оцењена на основу прописаних критеријума,

• супстанца нема неприхватљив утицај на биљке и биљне производе на којима се примењује, суседне биљке или наредне биљке у плодореду,

• супстанца нема штетан утицај на здравље људи и животиња, било директно или индиректно (вода за пиће, храна,

66

храна за животиње), • супстанца нема неприхватљив утицај на животну средину околину (контаминација вода – вода за пиће, подземне

воде, нециљане организме), • МДК у пољопривредним производима утврђене (као привремене или сталне).

Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Контролу примене прописа спроводи Одељење фитосанитарне инспекције Управе за заштиту биља: Одсек граничне и Одсек унутрашње фитосанитарне инспекције. Гранична фитосанитарна инспекција, на одређеним граничним прелазима, поред биља контролише и увоз средстава за заштиту и исхрану биља, односно утврђује да ли су иста регистрована за промет у нашој земљи и да ли по квалитету задовољавају прописане услове. Унутрашња фитосанитарна инспекција организована је у 6 сектора (који покривају 25 округа), поред производње и једноставне прераде биља и њиховог складиштења, надзиру и квалитет средстава за заштиту и исхрану биља и начин њихове примене у складу са добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља. Такође, фитосанитарни инспектори контролишу и произвођаче биља у смислу да ли се користе средства за заштиту биља, у областима где је њихова употреба забрањена или ограничена, као и у погледу правилног коришћења машина, опреме и уређаја за њихову апликацију. Такође, фитосанитарни инспектори врше и контролу субјеката који се баве производњом, прометом и увозом пестицида и ђубрива. Контроле се планирају на годишњем нивоу. О свим контролама фитосанитарни инспектори шаљу месечни извештај. Месечни извештаји фитосанитарних инспектора се обрађују у Управи за заштиту биља (у аналитичким Одељењима Управе), која извештаје даје квартално. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа Израде база података везаних за целокупан делокруг рада Управе за заштиту биља су у припреми. У области пестицида и ђубрива за сада постоје само спискови решења о издавању дозвола за стављање у промет, произвођача, заступника и увозника, спискови средстава за заштиту биља према намени, по биљним врстама, односно објектима на којима се примењују. Такође Управа за заштиту биља води евиденцију о увозу активних материја и готових препарата и то од 1. јануара 2006. године квартално објављује на интернет страници министарства.



Надлежни


управе



Правилник о методама за испитивање пестицида „Сл. лист СРЈ“, бр. 63/01, 65/01 и „Сл. гласник РС“, 94/05

МПШВ- УЗБ Средства за заштиту биља (пестициди)

Ови правилником прописане су методе за испитивање хемијских и физичких особина пестицида, критеријуми за оцену хемијских и физичких особина пестицида и њихове ефикасности, документација потребна за регистрацију, начини регистрације, садржај решења за стављање у промет

Правилник о линији за производњу пестицида „Сл. лист СРЈ“, бр. 68/01


Овим правилником прописани су услови које морају да испуњавају линије за производњу одређене врсте формулације пестицида

Правилник о промету, увозу и узорковању пестицида „Сл. лист СРЈ“, бр. 59/01 и „Сл. гласник РС“, 104/05


Овим правилником прописани су услови за промет и увоз пестицида и поступци инспектора.

Правилник о промету, увозу и узорковању ђубрива „Сл. лист СРЈ”, број 59/2001

МПШВ- УЗБ Средства за исхрану биља (ђубрива)

Овим правилником прописани су услови за: промет ђубрива на велико и мало које морају испуњавати правна лица односно предузетници, увоз и узорковање пошиљака активних компоненти - сировина за производњу готових ђубрива и готова ђубрива ради контроле њиховог квалитета при увозу и у унутрашњем промету код домаћег произвођача и у промету на велико и мало.

Правилник о врстама амбалаже за пестициде и ђубрива и о уништавању пестицида и ђубрива „Сл. лист СРЈ“, бр. 35/99

МПШВ- УЗБ


Овим правилником прописане су врсте амбалаже за паковање пестицида и ђубрива, начин прикупљања амбалаже од крајњих корисника – сабирни центри за прикупљање амбалаже од пестицида и ђубрива и заосталих количина

Правилник о пружању услуга у области заштите биља „Сл. лист СРЈ“, бр. 42/99

МПШВ- УЗБ


Овим правилником уређују се саветодавне и оперативне услуге, атестирање машина и апарата за примену пестицида и ђубрива; Уредба о вршењу прогнозно– извештајних послова, послови сабирних центара за прикупљање амбалаже од пестицида и ђубрива и заосталих количина пестицида

Листа малих усева и засада за регистрацију пестицида „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/03


Овим прописом уређује се списак усева и засада за које важи скраћени поступак регистрације пестицида (експертиза) – признавање резултата испитивања из других земаља Европе сличних климатских услова

67

Уредба о вршењу прогнозно извештајних послова „Сл. лист СРЈ“, бр. 65/99


Овом уредбом уређује се начин вршења прогнозно извештајних послова дефинисаних чланом 5. Закона о заштити биља – у области пестицида послови регионалних центара за прикупљање података о промету и примени пестицида и прикупљање амбалаже од пестицида и ђубрива и заосталих количина пестицида

Правилник о максималним количинама штетних материја и састојака у сточној храни „Сл. лист СФРЈ“, бр. 2/90 (донет на основу Закона о заштити животиња од заразних болести које угрожавају целу земљу („Службени лист СФРЈ“ бр. 43/86 и 53/91 и „Службени лист СРЈ“ бр. 24/94 и 28/96), који је престао да важи доношењем новог Закона о ветеринарству („Службени гласник РС”, број. 91/05);, али поменути Правилник остао да важи)

МПШВ- УЗБ, УВ

Листа супстанци: алдрин и диелдрин (прерачунато као укупни диелдрин), DDT и деривати (прерачунато као укупни DDT), ендрин, хептахлор и хептахлорепоксид (прерачунато као хептахлорепоксид), HCH, HCN (алфа + бета + делта), линдан (гама HCH).

Овим правилником уређује се безбедност (здравствена исправност) хране за животиње. Овај правилник донет је у складу са регистрованим пестицидима у биљним културама од којих се производе крмне смеше, добром пољопривредном праксом и судбине активне супстанце у животној средини (у складу са прописима из раних деведесетих за примену).

Правилник о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање и методама њиховог испитивања „Сл. гласник РС“, 23/94 (донет на основу Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС“, бр. 49/92, 53/93 - др. закон, 67/93 - др. закон, 48/94 - др. закон, 46/95, 54/96, 14/00 и 101/05 - др. закон), који је престао да важи доношењем новог Закона о пољопривредном земљишту („Службени гласник РС”, број 62/06), али поменути Правилник остао да важи)

МПШВ- УЗБ, УВ

Листа супстанци: кадмијум, олово, жива, арсен, хром, никл, флуор, бакар, цинк, бор, атразин, симазин.

Овим правилником прописују се максимално дозвољене количине опасних и штетних материја у земљишту и води за наводњавање које могу да оштете или промене производну способност (плодност) пољопривредног земљишта и квалитет воде за наводњавање, које долазе испуштањем из фабрика, изливањем депонија, неправилном употребом минералних ђубрива и средстава за заштиту биља. Овај правилник има за циљ очување плодности земљишта и квалитет воде за наводњавање; он се односи на регистроване пестициде раних деведесетих и добру пољопривредну праксу раних деведесетих година као и судбину активне супстанце у животној средини (земљишту).

Правилник о условима које морају да испуњавају организације удруженог рада за вршење дезинфекције, дезинсекције и дератизације „Сл. лист СФРЈ“, бр. 22/88 (донет на основу Закона о заштити животиња од заразних болести које угрожавају целу земљу („Службени лист СФРЈ“ бр. 43/86 и 53/91 и „Службени лист СРЈ“ бр. 24/94 и 28/96), који је престао да важи доношењем новог Закона о ветеринарству („Службени гласник РС”, број. 91/05), али поменути Правилник остао да важи)

МЗ

Средства за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију

Овим правилником прописују се услови које у погледу стручних радника, опреме и средстава морају испуњавати организације удруженог рада у области ветеринарства и друге организације удруженог рада (у даљем тексту: организације) за вршење дезинфекције, дезинсекције и дератизације ради спречавања заразних болести животиња.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о превозу опасних

материја „Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99

МИ, МУП, МЖСПП

Опасне материје према критеријумима наведеним уADR/RID

Уређују се услови под којима се врши превоз опасних материја и радње које су у вези с тим превозом (припремање материје за превоз, утовар, истовар и успутне манипулације), као и надзор над извршавањем овог закона.

68

Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи) Закон о превозу опасних материја уређује услове под којима се врши превоз опасних материја и радње које су у вези са тим превозом (припрема материје за превоз, утовар, истовар и успутне манипулације) као и надзор над извршавањем овог закона. Наиме, дефинисане су класе опасних материја обухваћене овим законом, затим дефинисано је да руковање и превоз опасних материја могу да врше само лица која су за то стручно оспособљена, као и услови које морају да испуњавају предузећа која се баве стручним оспособљавањем тих лица. Овом законом је такође прописано да су предузећа и друга правна лица која се баве превозом опасних материја и врше радњу у вези са тим превозом дужна да организују трајно вршење контроле спровођења мера и испуњеност услова прописаних за превоз опасних материја у складу са одредбама овог закона, прописа донесених на основу њега и међународних споразума о превозу опасних материја у појединим гранама саобраћаја. Даље у овом закону прописане су заједничке мере безбедности за све опасне материје или за одређене врсте тих материја (правила за амбалажу, МЕГЦ, контејнере и цистерне), као и превоз, поступци и радње које су у вези с тим превозом, а које се односе на паковање, утовар, истовар и превоз. У делу закона о посебним мерама безбедности за превоз одређених врста опасних материја обухваћене су експлозивне материје, гасови, запаљиве течности, отрови и радиоактивне материје. У овом делу закона прописане су и посебне мере безбедности које предузима надлежни орган и то одређивање правца кретања, посебна пратња пошиљке и сл. Такође у посебној глави, одређене су посебне мере безбедности за превоз опасних материја по гранама саобраћаја. За друмски саобраћај дата је генерална одредба да се приликом превоза, поред мера безбедности прописаних овим законом, примењује и споразум о превозу опасне робе у друмском саобраћају (ADR). Интересантно је истаћи да поред ове генералне одредбе за примену ADR у неколико одредби у којима се прописују поједине мере поново се упућује на ADR. На пример у одредбама о обавезном присуству сувозача, о захтевима у погледу паркирања, а нарочито у одредбама о посебно конструисаним моторним прикључним возилима односно о условима које возила морају да испуњавају као и означавању возила. За железнички саобраћај такође је дата генерална одредба о примени одредби Међународног правилника о превозу опасане робе железницом (RID). За превоз на унутрашњим пловним путевима (речни саобраћај) прописано је да се сходно примењују одредбе међународне Конвенције за заштиту људског живота на мору у делу који се односи на превоз опасних материја, односно није уведен међународни пропис о превозу опасних материја унутрашњим воденим путевима (ADN). За ваздушни саобраћај дата је генерално одредба о примени Анекса 18 (безбедни превоз опасних материја ваздушним путем) уз Конвенцију о међународном цивилном ваздухопловству (Чикаго, 1944), као и техничке инструкције уз тај анекс. За поштански саобраћај дефинисано је да се само оне опасне материје чије је превоз у међународном поштанском саобраћају дозвољен Одредбама светске поштанске конвенције и Аранжмана о поштанским пакетима могу примити на пренос и у унутрашњем поштанском саобраћају. Одредбе овог закона не односе се на превоз опасних материја превозним средствима оружаних снага Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Одредбе овог закона не односе се ни на погонско гориво у резервоару превозног средства, као ни на друге опасне материје које служе за погон превозног средства смештене у за то одређене судове, који чине целину са превозним средством. Надлежна државна институција

У Закону о превозу опасних материја и Уредби о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају „Сл. гласник РС“, бр. 53/02, која је донесена да би се јасније дефинисале надлежности за унутрашњи саобраћај, прописано је да је за унутрашњи саобраћај као и за прелаз преко државне границе (увоз, извоз и транзит) експлозивних материја, отрова, радиоактивних материја и опасног отпада потребно одобрење надлежних органа и то:

− за експлозивне материје Министарство унутрашњих послова, − за отрове за прелаз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања уз сагласност

Министарства унутрашњих послова, а за унутрашњи превоз Министарство за инфраструктуру (министарство надлежно за послове саобраћаја),

− за радиоактивне материје за превоз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања уз сагласност Министарства унутрашњих послова, а за унутрашњи превоз Министарство животне средине и просторног планирања - за опасан отпад за превоз преко државне границе Министарство животне средине и просторног планирања У реализацији овог закона надлежни су следећи органи управе за послове:

• МУП у сарадњи са МИ и МЖСПП доносе прописе о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају, стручном оспособљавању возача и других учесника као и техничке услове које морају испуњавати предузећа која обучавају лица;

• МИ у сарадњи са органима управе МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у железничком саобраћају;

• МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у поморском саобраћају, • МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у речном саобраћају, • МИ одобрава прелет ваздухоплова натовареног опасним материјама преко територије земље у сарадњи са органом

управе надлежним за народну одбрану, унутрашње послове и иностране послове, • МИ у сарадњи са МУП и МЖСПП доносе пропис о начину превоза опасних материја у ваздушном саобраћају.

69

У реализацији овог закона надлежни су републички и покрајински органи управе у погледу: • услова за предузећа која оспособљавају лица која манипулишу и превозе опасне материје, • услова за манипулациона места, • забрана превоза појединих опасних материја кроз одређена подручја, као и условљавање превоза одређеним

превозним средством, • одобрења за превоз експлозивних материја у унутрашњем саобраћају, • одобрења за превоз отрова у унутрашњем саобраћају, • одобрења за превоз радиоактивних материја у унутрашњем саобраћају, • устројавања и вођења базе података о врстама опасних материја, њиховим особинама као и о опасностима по здравље

људи и материјална добра и мерама за отклањање опасности као и о предузећима и појединцима који могу пружити помоћ у томе. Југословенски регистар бродова доноси техничка правила о подобности бродова за превоз опасних материја: у поморском саобраћају и на унутрашњим пловним путевима.

Напомена: Наведени надлежни органи су они органи који су на основу Закона о министарствима из 2003. преузели послове савезних органа наведених у тексту Закона о превозу опасних материја. Наиме, овим законом је министарство надлежно за послове заштите животне средине преузело обавезе у вези са управљањем отровима и хемикалијама генерално од савезног државног органа надлежног за здравље. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија Опасне материје су прописане Европским споразумом о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају (ADR), и Међународним правилником о превозу опасних материја на железницама (RID). Према критеријумима наведеним у ADR-у, све опасне материје сврстане су у следеће класе: Класа 1-експлозивне материје и предмети са експлозивним материјама; Класа 2-гасови; Класа 3-запаљиве течности; Класа 4.1-запаљиве чврсте материје, самореагујуће материје и чврсти десензитивисани експлозиви; Класа 4.2-материје склоне самозапаљењу; Класа 4.3-материје које у додиру са водом емитују запаљиве гасове; Класа 5.1-оксидирајуће материје; Класа 5.2-органски пероксиди; Класа 6.1-отрови; Класа 6.2-инфективне материје; Класа 7-радиоактивне материјали; Класа 8- корозивне материје; Класа 9- остале опасне материје и предмети. У поглављу 3.2 RID/ADR-а у Табели А је листа од 3376 врста опасних роба уређена према УН бројевима (број УН - четвороцифрени број за обележавање материја или предмета према Збирци угледних прописа Уједињених нација). За сваки разред у посебном поглављу дела 2 RID/ADR детаљно се разрађују:

• критеријуми за класификовање материја у односни разред, • сврставања у групе у зависности од опасних особина нпр. А - оксиданси, Ф - запаљиви, Т - отрови, ТФ - запаљиве

отровне материје, ТО - отровне материје које делују запаљујуће,..., • степен отровности, у сврхе RID-а, према вредности LD50 за акутну отровност: гутањем, преко коже и удисањем и

одговарајуће амбалажне група: I - за врло отровне, II - за отровне и III-за слабо отровне материје; • посебно су класификовани пестициди • начин разврставања смеша отровних материја, • забране за превоз.

Подаци о конкретној материји из Табеле А поглавља 3.2 RID/ADR (пример у прилогу за течни нафтни гас) пружају комплетне информације свим лицима која учествују у превозу. За сваку материју дати су подаци о:

• опасним својствима материје, • посебним прописима који важе за поједине материје за превоз или o томе да ли је потребно у току превоза применити

посебне мере, • количинама испод којих прописи RID/ADR не важе, • паковању: упутства, посебни прописи и заједничко паковање, • упутствима и посебним прописима за покретне танкове, • RID/ADR цистернама, • највећој дозвољеној количини по колима или великом контејнеру, • посебним прописима за превоз који се односе на: комаде за отпрему, материје у расутом стању и на утовар, истовар и

руковање током превоза. Пример из Табле А за течни нафтни гас поглавља 3.2 RID/ADR.


Инспекцијски надзор над извршавањем овог закона, прописа донесених на основу њега и међународних уговора

70

непосредно врше министарства која спроводе овај закон (Министарство унутрашњих послова, Министарство за инфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања). Надзор над спровођењем Уредбе о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају („Сл. гласник РС“, бр. 53/02), која је донесена да би се јасније дефинисале надлежности за унутрашњи саобраћај, врше Министарство унутрашњих послова, Министарство за инфраструктуру и Министарство животне средине и просторног планирања. За превоз у друмском саобраћају:

1) за класе 1, 2, 3, 4. и 5. Министарство унутрашњих послова; 2) за класе 6, 8. и 9. Министарство за инфраструктуру; 3) за класу 7. и опасни отпад Министарство животне средине и просторног планирања.

За превоз у железничком саобраћају: 1) за класу 1. Министарство унутрашњих послова; 2) за класе 2, 3, 4, 5, 6, 8. и 9. Министарство за инфраструктуру; 3) за класу 7. и опасни отпад Министарство животне средине и просторног планирања.

Надзор над извршавањем овог закона врше инспекцијске службе поменутих министарстава. Саветник за безбедност у превозу опасних материја уведен је одредбама подпоглавља 1.8.3 RID/ADR и он је кључни инструмент којим се обезбеђује примена прописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе. Примена прописа и унапређење безбедности манипулације и превоза опасне робе се обезбеђује кроз следеће процедуре утврђене RID/ADR-ом:

• прописана овлашћења и задаци саветника за безбедност из 1.8.3.3 RID/ADR-а и то: • контрола примене прописа, у оквиру којих се прате сви прописи који се односе на произвођаче робе и опреме,

прописе испитивања материјала паковања, посебне прописе за идентификацију посебних захтева за робу која се превози, посебних захтева при избору подизвођача у манипулацији и превозу,

• обука запослених и лична документација о томе; проверава да ли запослени располажу детаљним објашњењима и упутствима за рад; доношење мера за упознавање запослених о опасностима при манипулацији и превозу опасне робе; припрема процедуре за проверу поступака при утовару и истовару,

• саветовање менаџмента предузећа о мерама за смањење ризика као и мерама које је потребно предузети код удеса и незгода, спровођење истрага код удеса и превентивних мера безбедности,

• израда годишњег извештаја. • утврђен обим знања и начин испитивања кандидата као и овлашћења надлежног органа за стицање потврде: Саветник

за безбедност; • обавезе предузећа за именовањем једног или више саветника; • обавештавање Централног бироа држава чланица Конвенције о међународном железничком превозу (COTIF): о

надлежним органима за манипулацију и превоз опасне робе које су именовали (тела и Саветника), извештавање о несрећама. Саветник за безбедност једном годишње извештава надлежни државни орган о превозима опасне робе. Користећи искуства држава ЕУ извештаји треба да обухвате : тзв.“минимални садржај“ за једноставније случајеве; предузећа са релативно малом количином опасне робе у превозу и/или једном врстом материје, једно манипулационо место, кампањски рад у току године, рад у дневној смени и др; све разноврсности и специфичности предузећа која имају комплексну манипулацију и превоз опасне робе: податке о опасним материјама које превозе та предузећа, превозне путеве, врсте превозних средстава, манипулациона места, групе извршилаца за манипулацију и превоз различитих опасних роба са посебном аналитичком организационом целином у структури предузећа која прати околности и ефекте и др. Овакви извештаји дају потпуне податке који се могу обрађивати: аналитички, у сврху безбедносних унапређења или статистички, у сврху различитих оперативних интервенција надлежног органа. Примери података које треба да буду садржане у извештајима:

• делатност предузећа, • врста возила којима се обавља превоз, • територија на којој се обавља превоз, као и врсте материја и релације за опасне робе које се превозе изван наведене

територије, • количинe опасне робе по врстама, • количине опасне робе у приспећу и отпреми, • подаци о превозним средствима која су коришћена са њиховим техничким карактеристикама у односу на захтеве

RID/ADR/ADN, • начин паковања опасне материје, подаци УН кода, • подаци о особљу које учествује у појединим операцијама манипулације и превоза опасне робе, • подаци о несрећама и незгодама.

Базе података сачињене као резултат овог прописа Према одредби члана 112. надлежни органи у Републици су дужни да устроје и воде базу података о врстама опасних материја, њиховим особинама које представљају опасност по живот и здравље људи и материјална добра, мерама које треба предузети за спречавање или уклањање опасности и о предузећима и појединцима који могу пружити помоћ при уклањању настале опасности. Обзиром да није дефинисано на који се надлежни орган мисли, ове базе података никада нису устројене. У Одељењу за безбедност саобраћаја Министарства за инфраструктуру постоји списак превозника који добијају дозволе за превоз опасних материја класе 6.1 (отрови) и осталих материја које имају својство отровности, у унутрашњем превозу. Обзиром да Министарство животне средине и просторног планирања, према овом закону, издаје дозволе за увоз и извоз

71

отровних материја, иницијативом једног инспектора на граници сачињена је електронска база података о увозу/извозу отрова. Она се односи само на увоз/извоз преко граничних прелаза у јужној Србији и у њој се налазе количине и врсте отрова који су се увозили односно извозили у земљи у последње две године. Такође у овој бази податка налазе се и друге робе за чији је спољнотрговински промет Министарство животне средине и просторног планирања издавала дозволе и чији су инспектори вршила надзор на граници.



Надлежни


управе



Правилник о начину превоза опасних материја у друмском саобраћају „Сл. лист СФРЈ“, бр. 82/90


Опасне материје према ADR-у

Овим правилником прописује се начин вршења превоза опасних материја, мере које се предузимају у припреми за превоз и начин вршења надзора.

Правилник о стручном оспособљавању возача моторних возила којима се превозе опасне материје и других лица која учествују у превозу тих материја „Сл. лист СФРЈ“, бр. 17/91

МИ, МУП

Опасне материје према ADR-у и RID-у

Овим правилником прописује се програм стручног оспособљавања возача моторних возила којима се превозе опасне материје и других лица која учествују у припреми за превоз опасних материја.

Правилник о техничким условима које морају да испуњавају предузећа која врше стручно оспособљавање возача моторних возила којима се превозе опасне материје и других лица која учествују у превозу тих материја „Сл. лист СФРЈ“, бр. 76/90

МИ, МУП Опасне материје према ADR-у и RID-у

Овим правилником прописује се технички услови које морају да испуњавају предузећа која врше стручно оспособљавање возача моторних возила којима се превозе опасне материје и других лица која учествују у превозу опасних материја.

Правилник о начину превоза опасних материја у железничком саобраћају „Сл. лист СФРЈ“, бр. 25/92


Опасне материје према RID-у

Овим правилником прописује се начин вршења превоза опасних материја у железничком саобраћају од њиховог пријема на превоз до испоруке.

Упутство за превоз опасних роба

Сл. гласник ЈЖ Опасне материје према RID-у

Ово упутство детаљније разрађује одредбе претходног правилника.

Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају „Сл. гласник РС“, бр. 53/02


Опасне материје које су прописане према ADR/RID

Ова уредба ближе прописује услове и начин обављања превоза опасних материја у друмском и железничком саобраћају и надзор над обављањем овог превоза на територији Републике Србије.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о безбедности и

здрављу на раду, „Сл. гласник РС“, бр. 101/05

МРСП Опасне материје

Овим законом уређује се спровођење и унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом.

Кратак опис прописа укључујући и одговарајућа ограничења (на шта се пропис не односи) Овим законом уређује се спровођење и унапређење безбедности и здравља на раду лица која учествују у радним процесима, као и лица која се затекну у радној околини, ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Овим законом дато је овлашћење за прописивање подзаконског прописа којим ће се уредити превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених односно њихово свођење на најмању могућу меру у поступку производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних материја, на начин којима се отклањају могућности повређивања или оштећења здравља запослених. Овим законом се уређује обавеза обезбеђења опреме за рад, средства и опреме за личну заштиту на раду као и обука запослених за рад са опасним материјама. Надлежна државна институција Управа за безбедност и здравље на раду која је основана Законом о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05). Ова управа се налази у оквиру Министарства рада и социјалне политике. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија Опасне материје: експлозивне, запаљиве, оксидационе, отровне, гадне, заразне, корозивне, канцерогене и радиоактивне материје, утврђене стандардима и другим прописима, а које се производе, складиште у процесу рада, као и материје чија су својства када су везана за неке супстанце, опасне по живот и здравље запослених.

72


Надзор над извршавањем овог закона врше инспекција рада. Базе података

На основу овог прописа донет је Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 62/07) којим се ствара обавеза послодавцу да води евиденцију о опасним материјама које се користе на раду..



Надлежни


управе



Правилник о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица „Сл. гласник РС“, бр.29/06

МРСП УБЗР

Опасне материје како су дефинисане Законом о безбедности и здрављу на раду

Овим правилником прописује програм, начин и висина трошкова полагања стручног испита за обављања послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица.

Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду „Сл. гласник РС“, бр. 29/06 и 72/06

МРСП УБЗР


Овим правилником прописују се услови и висина трошкова за издавање лиценци: а) правном лицу или предузетнику за обављање послова безбедности и здравља на раду; б) правном и одговорном лицу за обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине.

Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности здравља на раду „Сл. гласник РС“, бр. 60/06

МРСП УБЗР


Овим правилником прописују се поступак утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности здравља на раду.

Правилник о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом „Сл. гласник РС“, бр. 72/06 и 84/06

МРСП УБЗР


Овим правилником прописују се садржај и начин издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу у вези са радом.

Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини „Сл. гласник РС“, бр.72/06 и 84/06-исправка

МРСП УБЗР


Овим правилником прописују се начини и поступци процене ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање, које послодавац уређује актом о процени ризика.

Правилник о заштити на раду и о техничким мерама за развијаче ацетилена и ацетиленске станице „Сл. лист СФРЈ“, бр. 6/67, 29/67, 27/ 69, 52/90 и 6/92

МРСП УБЗР

Правилник о техничким и здравствено-техничким заштитним мерама при хемијско- технолошким процесима „Сл. лист ФНРЈ“, бр.36/58

МРСП УБЗР

Пропис

Надлежни


управе



Закон о заштити од

пожара, „Сл. гласник СРС“, бр. 37/88, „Сл. гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94

МУП Нема

Одредбе овог закона односе се на предузимање низа мера које су неопходне за спречавање избијања и ширења пожара. Нису дефинисана ограничења.


Одредбе овог закона односе се на предузимање низа мера које су неопходне за спречавање избијања и ширења пожара. Нису дефинисана ограничења. Надлежна државна институција

73

Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија

Нема. Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а за непоштовање прописа предузимају се мере утврђене законом. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)

У МУП-у РС постоји интерна база података издатих сагласности у погледу примењених и спроведених мера заштите од пожара.



Надлежни


управе



Уредба о основама, мерилима и условима за разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара „Сл. гласник СРС” бр. 58/89, 4/90

МУП Нема

Овом уредбом ближе се прописују основи, мерила и услови за разврставање организација удруженог рада и других самоуправних организација и заједница и државних органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара. Разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара врши се у циљу утврђивања одговарајуће организације заштите од пожара и предузимања других мера потребних за успешно функционисање и спровођење мера заштите од пожара у организацији у органу.

Правилник о условима за бављење пословима унапређења заштите од пожара „Сл. гласник СРС” бр. 26/85

МУП Нема

Овим правилником ближе се прописују услови у погледу техничке опремљености и стручног кадра које треба да испуњавају организације удруженог рада и друге организације које се баве одређеним пословима унапређења заштите од пожара, и то: израдом студија организације заштите од пожара, израдом анализа постојећег стања заштите од пожара, израдом програма за санирање и унапређење заштите од пожара, израдом анализа о зонама опасности и одређивању ових зона на местима која су угрожена од настанка експлозивних смеса, пројектовањем уређаја и инсталација за детекцију, дојаву и гашење пожара, и

испитивањем физичко-хемијских особина, чврстих, течних и гасовитих запаљивих материја, као и погодности коришћења ових материја у објектима угроженим од пожара.

Правилник о организацији и устројству, начину вршења службе и дисциплини у територијалним ватрогасним јединицама „Сл. гласник СРС” бр. 62/82

МУП Нема

Овим правилником уређује се организација и устројство територијалних ватрогасних јединица, минималан број ватрогасаца, минимум техничке опреме, начин вршења службе и дисциплина у територијалним ватрогасним јединицама.

Правилник о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија „Сл. лист СФРЈ” бр. 24/87

МУП Нема

Овим правилником прописују се техничке мере заштите складишта од пожара и експлозија. Одредбе овог правилника примењују се на затворена складишта која служе за чување сировина, полупроизвода и производа. Одредбе овог правилника не примењују се на: складишта код којих је носећа конструкција од негоривих материјала и која служе за чување негориве робе у негоривој амбалажи, приручна складишта, складишта експлозива, складишта запаљивих гасова и запаљивих течности, преносна контејнерска складишта, као и складишта опасних материја код којих опасност не потиче од појаве пожара и експлозија.

Правилник о техничким нормативима за заштиту од пожара и експлозије при

МУП Нема Овим правилником прописују се технички нормативи за заштиту од пожара и експлозије при чишћењу судова за складиштење или превоз запаљивих течности које се при

74

чишћењу судова за запаљиве течности „Сл. лист СФРЈ“, бр. 44/83 и 60/86

нормалном притиску и температури налазе у течном стању.

Правилник о техничким нормативима за стабилне уређаје за гашење пожара угљен диоксидом „Сл. лист СФРЈ” бр. 44/83 и 31/89

МУП Нема

Овим правилником прописују се технички нормативи за стабилне уређаје за гашење пожара угљен-диоксидом који се укључују аутоматски. Одредбе овог правилника не примењују се на стабилне уређаје на пловним објектима и у рудницима са подземном експлоатацијом.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о експлозивним

материјама, запаљивим

течностима и гасовима, „Сл. гласник СРС“, бр. 44/77, 45/85, 18/89, „Сл. гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94

МУП Експлозивне материје, запаљиве течности и гасови

Овим законом уређује се производња, промет и превоз експлозивних материја, запаљивих течности и гасова.


Производња, промет и превоз експлозивних материја, запаљивих течности и гасова врши се под условима и на начин одређен овим законом и другим прописима донетим на основу закона. Не односи се на производњу експлозивних материја, запаљивих течности и гасова у објектима војске и на смештај експлозивних материја у експлоатационим јамама рударских организација. Надлежна државна институција

МУП РС Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија

Овим законом обухваћене су експлозивне материје (привредни експлозиви, средства за паљење експлозива, пиротехнички производи, привредна муниција, барут, сировине експлозивног карактера за производњу наведених материја), запаљиве течности и гасови. Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а за непоштовање прописа предузимају се мере утврђене овим законом. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола).

У МУП РС постоји интерна база података.



Надлежни орган




Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности „Сл. лист СФРЈ” бр. 23/71

МУП Запаљиве течности

Овај правилник уређује изградњу постројења за запаљиве течности и ускладиштавање и претакање запаљивих течности чија је тачка запаљивости испод 100°C. Уз овај правилник дат је и Технички пропис о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности.

Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима „Сл. лист СФРЈ” бр. 55/69

МУП

Опасним материјама, у смислу одредаба овог правилника, сматрају се: 1) бризантни експлозиви: а) естри азотне киселине: нитроглицерин, нитрогликол, нитроцелулоза, пентрит и сл., б) ароматична нитроједињења: тротил, пикринска киселина и сл., нитрамини:

Овим правилником прописују се мере и нормативи заштите на раду лица која врше производњу, прераду, дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање, уништавање и чување експлозива и барута. Одредбе овог правилника односе се на опасне делове погона и на производне процесе, операције, радна места и уопште радње и уређаје при производњи, доради, преради, лаборацији и делаборацији, испитивању, уништавању и чувању опасних материја наведених у овом правилнику.

75

хексоген, тетрил и сл., в) смесе: тротил-хексоген, тротил-пентрит, аматоли, флегматизовани и пластифицирани експлозиви и сл., г) све врсте привредних експлозива, 2) иницијални експлозиви: а) фулминат живе, б) олово азид, в) олово тринитрорезорцинат

, г) тетразен, д) динитродиазофенол и сл., 3) барути: а) малодимни једнобазни барути (нитроцелулозни), б) малодимни двобазни барути (нитроглицерински динитродигликолск

и), в) малодимни тробазни барути (нитрогванидински), г) композитне погонске смесе, д) црни барути, 4) пиротехничке смесе: сигналне, обележавајуће, трасерне, светлеће, запаљиве, термитске, димне, иницијалне и успоравачке, 5) средства пуњења материјама наведеним од 1 до 4: штапини, каписле, муниција и сл.

Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива „Сл. лист СФРЈ” бр.27/71

МУП Горива

Овај правилник уређује изградњу станица за снабдевање горивом моторних возила која саобраћају на путевима и ускладиштавање и претакање горива. Уз овај правилник дат је Технички пропис о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива. На резервоаре станица у којима се држи гориво којим се снабдевају моторна возила примењују се у погледу пројектовања, конструкције, опреме и означавања одговарајуће одредбе Правилника о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности („Службени лист СФРЈ“, бр. 20/71) и Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса („Службени лист СФРЈ“, бр. 24/71), ако овим правилником није друкчије одређено.

Правилник о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства „Сл. лист СФРЈ” бр. 57/85

МУП

Премазна средства су запаљиве течне материје чије компоненте у стању паре могу с ваздухом образовати

Овим правилником прописују се технички нормативи за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства, као и за грађевинске објекте, односно просторије у које се постављају ти уређаји. Одредбе овог правилника односе се и на уређаје за припрему премазних средстава.

76

експлозивне смесе.

Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса „Сл. лист СФРЈ” бр. 24/71 и 26/71

МУП Течни нафтни гас

Овим правилником прописује се да се изградња постројења за течни нафтни гас и ускладиштавање и претакање врше на начин одређен Техничким прописима о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

Пропис Надлежни орган




Закон о промету

експлозивних материја, „Сл. лист СФРЈ“, бр. 30/85, 6/89, 53/91, „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 68/2002

МУП

Експлозивне материје, предмети напуњени експлозивним материјама и средства за паљење.

Утврђени услови за промет експлозивних материја.


Промет експлозивних материја врши се под условима утврђеним овим законом. Одредбе овог закона не односе се на промет експлозивних материја за потребе војске као и на смештај експлозивних материја у јамским магацинима рударских организација Надлежна државна институција

Министарство унутрашњих послова, Сектор за заштиту и спасавање и подручне организационе јединице. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија

Овим законом обухваћене су експлозивне материје, предмети напуњени експлозивним материјама и средства за паљење. Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Праћење спровођења закона врше инспектори МУП РС Сектора за заштиту и спасавање – Управа за превентиву, а за непоштовање прописа предузимају се мере утврђене овим законом. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)

У Министарству унутрашњих послова постоји интерна база података дозвола одобрења локације, инвестиционо техничке документације, дозвола за бављење пословима промета експлозивним материјама, дозвола за транспорт итд.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о спољној трговини

наоружањем, војном

опремом и робом

двоструке намене, „Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005

МЕРР, МСП, МО, МУП, МФ-УЦ

Хемикалије које се користе као хемијско оружје и хемикалије које имају двоструку намену.

Овим законом прописују се начин и услови под којима се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит наоружања, војне опреме и робе двоструке намене.


Овим законом прописују се начин и услови под којима се може вршити спољна трговина, транспорт и транзит наоружања, војне опреме и робе двоструке намене, дефинишу њихови појмови, утврђује орган надлежан за издавање дозвола за извоз, увоз, транспорт, транзит, посредовање и вршење услуга у спољнотрговинском промету, услови под којима се могу издавати дозволе, овлашћења надлежног органа у спровођењу овог закона, надзор и контрола и казнене одредбе у случају кршења закона. Овај закон се не односи на производњу, поседовање и унутрашњи промет наоружања, војне опреме и робе двоструке намене (међу којима су и хемикалије са двоструком наменом). Надлежна државна институција

Министарство економије и регионалног развоја надлежно је за издавање дозвола за обављање спољне трговине контролисаном робом (увоз/извоз), уз прибављену сагласност од Министарства одбране и Министарства спољних послова, као и прибављеног мишљења од Министарства унутрашњих послова. Транспорт и транзит наоружања и војне опреме (НВО) копненим и воденим путем одобрава Министарство унутрашњих послова, ваздушним путем орган надлежан за ваздушни саобраћај. Они то чине на основу претходно издате дозволе Министарства економије и регионалног развоја за обављање конкретног посла спољне трговине и сагласности Министарства одбране и Министарства спољних послова. При транспорту и транзиту НВО предузимају се потребне мере обезбеђења. Транспорт и транзит НВО копненим и воденим путем на територији Републике врши се уз наоружану пратњу. Услови и начин обављања транспорта и транзита НВО, мере обезбеђења и надзор над обављањем овог транспорта и транзита на територији Републике, прописани су посебним законима. Надлежност се остварује на републичком нивоу.

77

Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија

Национална контролна листа робе двоструке намене обухвата хемикалије из категорије 1 – материјали, хемикалије, «микроорганизми» и «токсини», која је усклађена са Листом роба и технологија двоструке намене ЕУ (Council Regulation (EC) No. 1334/2000). Предстоји усаглашавање са најновијим изменама у Листи ЕУ за 2006 (Council Regulation (EC) No. 394/2006 од 27. 02. 2006. године). Национална контролна листа наоружања и војне опреме обухвата хемикалије које се користе у војне сврхе. Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Министарство економије и регионалног развоја врши надзор и контролу у складу са одредбама овог закона у сарадњи са Министарством одбране, Министарством унутрашњих послова, Управом царина и органима безбедносно-обавештајних служби. Царински органи, органи безбедносно-обавештајних служби и инспекцијски органи спроводе сталну контролу у оквиру законских овлашћења, о чему достављају извештај Министарству економије и регионалног развоја. Министарство економије и регионалног развоја обавештава Министарство животне средине и просторног планирања о издатим дозволама за увоз и извоз робе двоструке намене по Националној контролној листи – категорија 1 – материјали, хемикалије «микроорганизми» и «токсини». Закон предвиђа могућност одузимања издатих дозвола као и прекршаје за кршење одредаба закона. Нацртом измена и допуна овог закона предлажу се и кривична дела за недозвољене радње којима се повређује закон. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа (нпр. база података дозвола)

Законом је предвиђена обавеза Министарства економије и регионалног развоја да формира сопствену базу података о издатим, одбијеним и одузетим дозволама за обављање спољне трговине контролисаном робом.



Надлежни


управе



Одлука о утврђивању Националне контролне листе робе двоструке намене „Сл. лист СЦГ“, бр. 11/05

МЕРР, МСП, МО

Хемикалије које имају двоструку намену.

Утврђивање националне контролне листе робе двоструке намене ради контроле извоза и увоза

Одлука о утврђивању Националне контролне листе наоружања и војне опреме „Сл. лист СЦГ“, бр. 11/05


Хемикалије које се користе у војне сврхе

Утврђивање националне контролне листе наоружања и војне опреме ради контроле извоза и увоза

Одлука о критеријумима за издавање дозвола за извоз наоружања, војне опреме и робе двоструке намене „Сл. лист СЦГ“, бр. 11/05


Хемикалије које се користе у војне сврхе и хемикалије које имају двоструку намену.

Утврђују се критеријуми на основу којих се издају дозволе за извоз и увоз контролисане робе

Правилник о обрасцу захтева за издавање дозволе, обрасцу дозволе и другим обрасцима докумената који прате спољну трговину контролисаном робом „Сл. гласник РС“, бр. 73/06



Прописивање образаца, односно докумената који прате спољну трговину контролисаном робом

Правилник о начину вођења Регистра лица која могу да обављају спољну трговину контролисаном робом „Сл. лист СЦГ“, бр. 12/05 и „Сл. гласник РС“, бр. 73/06



Уређује се начин вођења Регистра лица који могу да обављају спољну трговину контролисаном робом

Пропис

Надлежни


управе



Закон о супстанцама које

се користе у недозвољеној

производњи опојних дрога

и психотропних супстанци

„Сл. гласник РС“, бр. 107/05

МЗ

Супстанце које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци.

Овим законом уређују се услови за производњу и промет на велико супстанци које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци (у даљем тексту: прекурсори), надзор у овој области ради спречавања њихове злоупотребе или коришћења у недозвољене сврхе, као и друга питања од значаја за ову област.



Надлежни


управе



Одлука о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет

МФ-УЦ, МЖСПП, МЗ и др.

Отпад; супстанце које оштећују озонски омотач; списак

Роба за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебни услови наведена је у прилозима робе који су одштампани уз ову одлуку и чине њен саставни

78

прописани посебни услови „Службени гласник РС“, бр. 126/07

отрова; списак отрова класе 6.1. према АДР и РИД; опојне дроге и психотропне

део, као и у прописима који се наводе у тексту Одлуке.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о здравственом

надзору над животним

намирницама и

предметима опште

употребе

„Сл. гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88, „Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94

МЗ

Предмети опште употребе: средства за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање лица и тела; средства за одржавање чистоће.

Овај закон донесен је ради обезбеђивања заштите здравља становништва и њиме се уређује здравствени надзор над производњом и прометом животних намирница и одређених предмета опште употребе. Здравствени надзор у смислу овог закона обухвата: животне намирнице, одређене предмете опште употребе и сировине намењене за њихову производњу; просторије у којима се производе, чувају и стављају у промет животне намирнице и предмети опште употребе; постројења, уређаји, намештај и прибор који служи за производњу или промет животних намирница и предмета опште употребе; лица која на радним местима у производњи и промету долазе у додир са животним намирницама и предметима опште употребе.



Надлежни


управе



Правилник о количинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанција, хемиотерапеутика, анаболика и других супстанција које се могу налазити у намирницама „Сл. лист СРЈ“, бр. 5/92

МЗ МПШВ- УЗБ, УВ

Пестициди, метали и металоиди и друге отровне супстанције, хемиотерапеутика, анаболика и других супстанција које се могу налазити у намирницама

Безбедност (здравствена исправност) намирница; списак супстанци са максимално дозвољеним садржајем у намирницама у складу са регистрованим пестицидима раних деведесетих – добром пољопривредном праксом раних деведесетих година и начином исхране становништва. Пропис се не односи на нове пестициде (регистроване после 1992. године).

Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет «Сл. лист СФРЈ“, бр. 26/83, 61/84, 56/86, 18/91

МЗ


Овим правилником прописују се услови у погледу здравствене исправности предмета опште употребе ради њиховог стављања у промет.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о санитарном

надзору

„Сл. гласник СРС“, бр. 125/04

МЗ


Овим законом уређују се послови санитарног надзора, начин и поступак вршења санитарног надзора, одређују се области и објекти који подлежу санитарном надзору и санитарни услови које ти објекти морају испуњавати, као и овлашћења, права и дужности санитарних инспектора у поступку санитарног надзора. Санитарни надзор је и здравствени надзор над животним намирницама и предметима опште употребе у производњи и промету, у складу са законом.

Закони из области заштите животне средине

Систем правних норми у области заштите и унапређивања животне средине у Републици Србији, чини велики број закона и других прописа (преко 100). Нови законски оквир за заштиту животне средине установљен је у Републици Србији 2004. године Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”). Главна питања која покрива Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) обухватају: основна начела заштите животне средине, управљање и заштиту природних ресурса, мере и услове заштите животне средине, програме и планирање у области заштите животне средине, индустријске удесе, учешће јавности, мониторинг и информациони систем, са јасно наведеним надлежностима.

Нови закони су усклађени са Директивама ЕУ о процени утицаја на животну средину (85/337/ЕЕС), стратешкој процени утицаја (2001/43/ЕС), интегрисаном спречавању и контроли загађења (96/61/ЕС) и учешћу јавности (2003/35/ЕС). Законодавна, извршна и судска власт се углавном извршавају преко законом утврђеног делокруга и надлежности републичких органа. Законом су утврђене, односно поверене одређене надлежности аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе. Питања опасних материја су у надлежности републичких органа.

79

Пропис

Надлежни


управе



Закон о заштити животне

средине „Сл. гласник РС”, број 135/04

МЖСПП

Опасне материје, хемикалије, супстанце које оштећују озонски омотач и друге материје које имају штетне и опасне карактеристике

Уређује основна начела заштите животне средине, управљање и заштиту природних ресурса, мере и услове заштите животне средине, програме и планирање у области заштите животне средине, индустријске удесе, учешће јавности, мониторинг и информациони систем, са јасно наведеним надлежностима Агенције за заштиту животне средине, извештавање, финансирање заштите животне средине, инспекције и казне.



Надлежни


управе



Уредба о врстама загађења, критеријумима за обрачун накнаде за загађивање животне средине и обвезницима, висини и начину обрачунавања и плаћања накнаде „Службени гласник РС“, број 113/05, 6/07

МЖСПП; ФЗЖС

Врсте загађења јесу сва загађивања животне средине која потичу од следећих извора загађивања: емисије појединачних извора загађивања произведени или одложени отпад супстанце које оштећују озонски омотач возила на моторни погон.

Овом уредбом ближе се одређују врсте загађивања, критеријуми за обрачун накнаде за загађење животне средине и обвезници, висина и начин обрачунавања и плаћања накнаде.

Уредбу о мерилима за повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде за загађивање животне средине «Службени гласник РС», број 114/05

МЖСПП; ФЗЖС Загађења животне средине

Овом уредбом ближе се утврђују мерила и услови за повраћај, ослобађање или смањење плаћања накнаде за загађивање животне средине.

Правилник о методологији за израду интегралног катастра загађивача „Сл. гласник РС”, бр. 94/07”

МЖСПП Загађујуће материје и отпад

Овим правилником прописује се методологија за израду интегралног катастра загађивача, као и врста, начин, класификација и рокови достављања података

Пропис

Надлежни


управе



Закон о интегрисаном

спречавању и контроли

загађивања животне

средине „Сл. гласник РС”, бр. 135/04”

МЖСПП Емисије у све медијуме животне средине

Овим законом се уређују услови и поступак издавања интегрисане дозволе за постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга питања од значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине.



Надлежни


управе



Уредба о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола „Сл. гласник РС“, бр. 84/05.


Овом уредбом прописују се врсте активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола.

Уредба о садржини програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности прописаним условима „Сл. гласник РС“, бр. 84/05


Овом уредбом прописује се ближа садржина програма мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности прописаним условима за издавање интегрисане дозволе.

Уредба о критеријумима за одређивање најбољих доступних техника, за примену стандарда квалитета, као и за одређивање граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи „Сл. гласник РС“, бр. 84/05


Овом уредбом утврђују се критеријуми за одређивање најбољих доступних техника за примену стандарда квалитета животне средине, као и за одређивање граничних вредности емисија у интегрисаној дозволи.

Правилник о садржини и МЖСПП Емисије у све Овим правилником ближе се прописује садржина и

80

начину вођења регистра издатих интегрисаних дозвола „Сл. гласник РС“, бр. 69/05

медијуме животне средине

начин вођења регистра издатих интегрисаних дозвола.

Правилник о садржини, изгледу и начину попуњавања захтева за издавање интегрисане дозволе „Сл. гласник РС“, бр. 30/2006


Овим правилником ближе се прописују садржина, изглед и начин попуњавања захтева за издавање интегрисане дозволе, као и друга питања од значаја за подношење захтева.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о стратешкој

процени утицаја на

животну средину

„Сл. гласник РС“, бр. 135/04


Овим законом уређују се услови, начин и поступак вршења процене утицаја одређених планова и програма на животну средину (у даљем тексту: стратешка процена) ради обезбеђивања заштите животне средине и унапређивања одрживог развоја интегрисањем основних начела заштите животне средине у поступак припреме и усвајања планова и програма.

Пропис

Надлежни


управе



Закон о процени утицаја

на животну средину „Сл. гласник РС“, бр. 135/04


Овим законом уређује се поступак процене утицаја за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину, садржај студије о процени утицаја на животну средину, учешће заинтересованих органа и организација и јавности, прекогранично обавештавање за пројекте који могу имати значајне утицаје на животну средину друге државе, надзор и друга питања од значаја за процену утицаја на животну средину. Одредбе овог закона не примењују се на пројекте намењене одбрани земље.



Надлежни


управе



Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину „Сл. гласник РС“, бр. 84/05

МЖСПП

Емисије у све медијуме животне средине

Овом уредбом утврђује се Листа I пројеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину и Листа II пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, које су одштампане уз ову уредбу и чине њен саставни део.

Правилник о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину „Сл. гласник РС“, бр. 69/05

МЖСПП

Емисије у све медијуме животне средине

Овим правилником ближе се одређује садржина захтева за одлучивање о потреби процене утицаја и садржина захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину.

Правилник о садржини, изгледу и начину вођења јавне књиге о спроведеним поступцима и донетим одлукама о процени утицаја на животну средину „Сл. гласник РС“, бр. 69/05


Овим правилником ближе се прописује садржина, изглед и начин вођења евиденције о спроведеним поступцима и донетим одлукама у поступку процене утицаја на животну средину. Евиденција из овог правилника се води као јавна књига.

Правилник о садржини студије о процени утицаја на животну средину „Сл. гласник РС“, бр. 69/05


Овим правилником ближе се прописује садржина студије о процени утицаја на животну средину.

Правилник о раду техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на животну средину „Сл. гласник РС“, бр. 69/05


Овим правилником прописује се начин рада и одлучивања техничке комисије за оцену студије о процени утицаја на животну средину. Надлежни орган може образовати једну или више техничких комисија у зависности од врсте студије о процени утицаја.

Правилник о поступку јавног увида, презентацији и јавној расправи о студији о процени утицаја на животну средину „Сл.


Овим правилником ближе се прописује поступак јавног увида, презентације и јавне расправе о студији о процени утицаја на животну средину.

81

гласник РС“, бр. 69/05 На основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) у мерама заштите од опасних материја прописани су услови за производњу, увоз и извоз, стављање у промет супстанци које оштећују озонски омотач, поступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса и увоз, извоз и транзит отпада.

Поступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса и увоз, извоз и транзит отпада

Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94) је пропис којим се уређују мере заштите од хемијског удеса. У Министарству животне средине и просторног планирања тренутно се израђује нови правилник који ће уредити поступање са опасним материјама у вези са заштитом од хемијског удеса у складу са овлашћењем из Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04) и он ће бити усаглашен са ЕУ прописима и међународним уговорима у овој области. Сходно томе овде ће бити обрађен пропис који је тренутно на снази.

Пропис

Надлежни


управе



Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица „Сл. гласник РС“, бр. 60/94 и 63/94

МЖСПП Опасне материје

Овим правилником прописују се методологија за процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и опасности од загађивања животне средине, мере припреме за могући хемијски удес и мере за отклањање последица хемијског удеса, као и начин вођења евиденције о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и одлагању.


Овим правилником прописују се методологија за процену опасности, односно ризика од хемијског удеса и опасности од загађивања животне средине, мере припреме за могући хемијски удес и мере за отклањање последица хемијског удеса, као и начин вођења евиденције о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и одлагању. Овај правилник се не односи на рад и коришћење објеката и поступке са нуклеарним и радиоактивним материјама, поступке са отпацима које имају својство опасних материја као и за војне и ратне активности. Надлежна државна институција

Сваку процедуру прописану овим правилником спроводе, на републичком нивоу, Министарство животне средине и просторног планирања, Покрајински секретаријат за животну средину у АП Војводини као и локална самоуправа. Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија Опасне материје у смислу овог правилника су материје које имају врло токсична, токсична оксидациона, експлозивна, запаљива, екотоксична, самозапаљива и друга својства опасна по живот и здравље људи и животну средину. Листа опасних хемикалија са количинама за које се предвиђа да могу изазвати хемијски удес је одштампана уз овај правилник. Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Инспекцију спроводе инспекције за заштиту животне средине на републичком, покрајинском и локалном нивоу. Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа Према члановима 7. и 8. прописује се обавеза вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавеза достављања попуњених података до 31. јануара текуће године за претходну годину. Према овом члану направљена је електронска база података и она се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству животне средине и просторног планирања. Међутим за 2005. годину и инспекција за заштиту животне средине је објединила податке достављене у складу са овим правилником у Извештају о врстама и количинама опасних материја укључујући и опасан отпад за 2005. годину.

Супстанце које оштећују озонски омотач


На основу члана 56. Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04), а ради спровођења Бечке конвенције о заштити озонског омотача и Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач и Одлуке о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебни услови издају се дозволе о увозу/извозу супстанци које оштећују озонски омотач као и мишљења о увозу/извозу супстанци које представљају замену за супстанце које оштећују озонски омотач, али које доприносе глобалном загревању.

82

На основу Закона о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) потребно је да министар пропише правилником коју је документацију потребно поднети уз захтев за издавање дозволе за увоз и извоз, начин вођења евиденције, односно регистра о увозу, извозу и потрошњи супстанци, односно производа, начин и рок достављања података. Овај правилник је у припреми и постоји утврђена документација у Министарству животне средине и просторног планирања коју је неопходно поднети за издавање дозвола за спољнотрговински промет ових супстанци о чему се подаци могу преузети на интернет страници Министарства животне средине и просторног планирања. С обзиром да Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) није у потпуности дефинисао одредбе за управљање супстанцама које оштећују озонски омотач, Нацртом Закона о заштити ваздуха, прописује се да Влада Србије донесе уредбу којом ће се уређивати управљање овим супстанцама. Уредба треба да уреди начин поступног смањивања коришћења супстанци које оштећују озонски омотач, поступање са тим супстанцама као и производима који садрже те супстанце или су помоћу њих произведени, поступање са тим супстанцама након престанка употребе производа који их садржи, начин прикупљања, обраде, складиштења и трајног збрињавања тих супстанци, као и начин обележавања производа који садрже те супстанце. Такође овим нацртом закона се уређују и услови за правна или физичка лице који могу да обављају послове одржавања и/или поправке и искључивање из употребе производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач. Надлежна државна институција

Министарство животне средине и просторног планирања.

Листе обухваћених хемикалија и/или критеријуми који су примењени за одабир обухваћених хемикалија

Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) потребно је да Влада Републике Србије донесе уредбу којом се прописује листа супстанци које оштећују озонски омотач чији је увоз, односно извоз забрањен; листу супстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач, чији је увоз, односно извоз дозвољен; листу супстанци и производа који садрже супстанце које оштећују озонски омотач за посебне намене. Ова уредба је у припреми, док су листе супстанци за које се издају дозволе и мишљења преузете из Закона о ратификацији Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач („Службени лист СФРЈ”-Међународни уговори, бр.16/90), као и четири амандмана на Монтреалски протокол, које је Република Србија ратификовала у марту 2005. године (Лондонски из 1990., Копенхашки из 1992., Монтреалски из 1997. и Пекиншки из 1999. године). Механизми за праћење спровођења (инспекцијске службе, захтев за извештавање)

Надзор над увозом/извозом ових супстанци на граници од половине 2008. године спроводи Управа царине.

Постојање базе података које су сачињене као резултат овог прописа

Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) министарство надлежно за животну средину води регистар о увозу, извозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа. Ова база податка у електронској форми се води у Министарству животне средине и просторног планирања. На основу података из ове базе достављају се подаци о увозу, извозу и потрошњи ових супстанци Секретаријату за озон при Програму УН за животну средину (UNEP).

Управљање отпадом

Предлог закона о управљању отпадом

Управљање отпадом уређено је великим бројем прописа (преко 30), од којих је мањи број донела СРЈ, а већину прописа је донела Република Србија. Важећим прописима је област управљања отпадом парцијално уређена (зависно од врсте и својстава отпада), прописане су мере заштите животне средине од штетног дејства отпада, а надлежност подељена између републичких органа и органа локалне самоуправе. Ови прописи углавном нису усклађени са законодавством ЕУ, а такође недостаје већи број подзаконских прописа како би област управљања отпадом била у целини регулисана. Закон о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) начелно уређује поједина питања управљања отпадом и упућује на уређивање ове области посебним Законом о управљању отпадом. Наведеним законом престао је да важи Закон о заштити животне средине (”Службени гласник Републике Србије”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95) којим је регулисана заштита од отпадних и опасних материја, као и од отпада који може угрозити живот и здравље људи или животну средину ако има својство опасних и штетних материја. На основу Закона о заштити животне средине из 1991. године донет је Правилник о начину поступања са отпацима који

имају својства опасних материја (”Службени гласник РС” број 12/95) који уређује начин поступања са појединим отпадима који имају својство опасних материја, начин вођења евиденција о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и одлагању и овај правилник прописује категоризацију отпада у складу са Базелском конвенцијом. Одређеним бројем других подзаконских прописа регулисани су критеријуми за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја, поступање са отпадним материјама које имају својство опасних материја, граничне вредности емисије и др. Основни закон у овој области је Закон о поступању са отпадним материјама (”Службени гласник РС”, бр. 25/96, 26/96 и 101/05, др-закон). Овим законом уређује се поступање са отпадним материјама које се могу користити као секундарне

83

сировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде и складиштења, као и поступање са отпадним материјама које немају употребну вредност и не могу се користити као секундарне сировине. Један од значајнијих прописа, донет на основу овог закона је Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина (”Службени гласник РС”, бр. 55/01) којим се прописују ближи услови и начин разврставања, паковања и чувања отпада - секундарних сировина које се могу користити непосредно или дорадом, односно прерадом, а потичу из технолошких процеса производње, рециклаже, прераде или регенерације отпадних материја, услуга, потрошње или других делатности. Овај правилник садржи листе отпада и каталог отпада који су усаглашени са прописима ЕУ. Закон о комуналним делатностима (”Сл. гласник РС”, бр. 16/97 и 42/98) прописује комуналне делатности и утврђује надлежност општине, односно града да ближе уређује сакупљање и одлагање комуналног отпада и начин вршења комуналних делатности. Овакав систем, уређен великим бројем прописа, не обезбеђује интегрално и ефикасно управљање отпадом уз поштовање начела прихваћених у ЕУ. Из овог разлога Министарство животне средине и просторног планирања је припремило закон о управљању отпадом који је у скупштинској процедури за усвајање. Разлози за доношење овог закона су следећи: успостављање интегралног управљања отпадом, од настанка отпада, преко његовог сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, до коначног одлагања. Утврђивање савремених принципа, врсте и класификације отпада, планирања управљања отпадом, надлежности у управљању отпадом, организације управљања отпадом, управљања посебним токовима отпада, дозволе за управљање отпадом, прекогранично кретање отпада, извештавања о отпаду и базе података, као и финансирања управљања отпадом, чини овај закон оквирним законом за управљање отпадом. Циљ овог закона је да се обезбеде и осигурају услови за смањење настајања отпада, посебно развојем чистијих технологија и ефикасним коришћењем природних богатстава, поновна употреба и рециклажа отпада, издвајање секундарних сировина из отпада, коришћење отпада као енергента, као и правилно одлагање отпада.

Важећи прописи који се односе на управљање отпадом

Пропис

Надлежни


управе



Закон о поступању са

отпадним материјама „Службени гласник РС”, број 25/96, 26/96

МЖСПП

Отпадне материје, у смислу овог закона, јесу материјали који настају у обављању производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе као и отпадне материје које настају у потрошњи а могу се непосредно или уз одговарајућу дораду и прераду употребљавати као сировине у производњи или као полупроизводи. Отпацима, у смислу овог закона, сматрају се и материјали који немају употребну вредност.

Овим законом уређује се поступање са отпадним материјама које се могу користити као секундарне сировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде и складиштења, као и поступање са отпадним материјама које немају употребну вредност и не могу се користити као секундарне сировине. Овим законом прописују се и мере заштите животне средине од штетног дејства отпадних материја и начин организовања послова на обезбеђивању те заштите.



Надлежни


управе



Правилник о документацији која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада „Сл. лист СРЈ”, број 69/99

МЖСПП

Опасан отпад је опасна отпадна материја која има бар једну од опасних карактеристика (експлозивност, запаљивост, склоност спонтаном сагоревању, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са водом ослобађа запаљиве

Овим правилником прописује се документација која се подноси уз захтев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада.

84

гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне гасове, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и екотоксичне карактеристике), као и амбалажа у којој је био или јесте спакован опасан отпад, отпад наведен у Листи 1, као и отпад наведен у Листи 2 уз правилник, ако има опасне карактеристике.

Правилник о критеријумима за одређивање локације и уређења депонија отпадних материја „Службени гласник РС”, број 54/92

МЖСПП

Депонија отпадних материја у смислу овог правилника јесте санитарно-технички уређен простор на коме се одлаже чврст отпад који као отпадни материјал настаје на јавним површинама, у домаћинствима, у процесу производње, односно рада, у промету или употреби, а који нема својства опасних материја и не може се прерађивати, односно рационално користити као индустријска сировина или енергетско гориво.

Овим правилником прописују се критеријуми за одређивање локације и уређење депонија отпадних материја ради заштите животне средине.

Правилник о условима и начину разврставања, паковања и чувања секундарних сировина „Службени. гласник РС”, број 55/01

МЖСПП Отпад

Овим правилником прописују се ближи услови и начин разврставања, паковања и чувања отпада - секундарних сировина које се могу користити непосредно или дорадом, односно прерадом, а потичу из технолошких процеса производње, рециклаже, прераде или регенерације отпадних материја, услуга, потрошње или других делатности.

Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја „Сл. гласник РС”, бр. 12/95

МЖСПП

Опасни отпаци у смислу овог правилника јесу сви отпаци у течном или чврстом агрегатном стању који настају обављањем делатности а садрже материје, односно хемијске елементе и њихова једињења који својим особинама и хемијским реакцијама угрожавају животну средину, живот и здравље људи а наведене су у списку опасних материја који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Овим правилником уређује се начин поступања са појединим отпацима који имају својства опасних материја (у даљем тексту: опасни отпаци), начин вођења евиденција о врстама и количинама опасних материја у производњи, употреби, превозу, промету, складиштењу и одлагању.

85

Заштита ваздуха

Предлог закона о заштита ваздуха

Интегрални систем заштите животне средине уређен је Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) који са Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), Законом о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”) и Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), чини сет прописа из области заштите животне средине. Тим законима, а пре свега Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), заштита ваздуха уређена је само начелно, у оквиру интегралне заштите животне средине и остављено да се ова област уреди посебним законом, до када остају на снази одредбе Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 66/91, 83/92, 53/93 – др. закон, 67/93 – др. закон, 48/94 - др. закон, 53/95) којима се уређује заштита ваздуха. Те одредбе се нису мењале (сем у делу казнених мера) од његовог доношења. Основни разлози за доношење Закона о заштити ваздуха су уређивање ове области у складу са начелним решењима установљеним и садржаним у сету закона из области заштите животне средине, пре свега у Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, бр. 135/04”), као и усклађивање и уређење ове области са међународним прописима. Поред тога досадашња пракса одавно је наметала одређене измене и допуне законских решења у овој области и указала у ком правцу и обиму би оне требале бити извршене ради ефикасније и потпуније заштите ваздуха. Закон о заштити ваздуха има за циљ: успостављање, одржавање и унапређивање јединственог система управљања квалитетом ваздуха на територији Републике, утврђивање и остваривање мера у области заштите и побољшања квалитета ваздуха како би се избегле, спречиле или смањиле штетне последице по људско здравље и животну средину; очување квалитета ваздуха, ако је ваздух чист и његово побољшање ако је загађен; спречавање и смањење загађења која утичу на оштећење озонског омотача и климатске промене; процењивање и прибављање одговарајућих података о квалитету ваздуха на основу стандардизованих метода и мерила, као и осигурање доступности тих података јавности; обезбеђење извршавања обавеза преузетих међународним уговорима и споразумима и учествовање у међународној сарадњи у области заштите и побољшања квалитета ваздуха. Предлог закона о заштити ваздуха је у скупштинској процедури за усвајање. Међутим, тренутно су на снази два правилника који се тичу заштите ваздуха и који су били донесени на основу претходног Закона о заштити животне средине (”Сл. гласник РС”, бр. 66/91, 83/92, 53/93-др.закон, 67/93-др.закон, 48/94-др.закон, 53/95).

Важећи прописи који се односе на заштиту ваздуха

Прописи

Надлежни


управе



Правилник о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података „Сл. гласник РС“, број 54/92, 30/99

МЖСПП

Загађујуће материје за које се врши систематско мерење у смислу овог правилника јесу: 1) неорганске материје: 1.1. сумпордиоксид 1.2. чађ 1.3. суспендоване честице 1.4. азотдиоксид 1.5. приземни озон 1.6. угљенмоноксид 1.7. хлороводоник 1.8. хлор 1.9. флуороводоник, 1.10. амонијак, 1.11. водониксулфид 2) таложне материје из ваздуха: 3) тешки метали у суспендованим честицама: 3.1. кадмијум 3.2. манган 3.3. олово 3.4. жива 4) органске материје: 4.1. угљендисулфид 4.2. стирен 4.3. тетрахлоретилен 4.4. толуен 4.5. формалдехид 4.6. 1, 2-дихлоретан 4.7. акролеин 5) канцерогене материје: 5.1. акрилонитрил 5.2. арсен 5.3. бензен

Овим правилником се прописују граничне вредности имисије, имисије упозорења, епизодно загађење ваздуха, методе систематског мерења имисије, критеријуми за успостављање мерних места и начин евиденције података.

86

5.4. хром (шестовалентни) 5.5. никл 5.6. полициклични ароматични угљоводоници 5.7. винилхлорид 5.8. азбест 5.9. етилендихлорид 5.10. диоксин (2,3,7,8 тетрахлор-дибензодиоксин)

Правилник о граничним вредностима емисија, начину и роковима мерења и евидентирања података „Сл. гласник РС“, број 30/97, 35/97

МЖСПП

Штетне и опасне материје, у смислу овог правилника, јесу: 1) канцерогене материје 2) укупне прашкасте материје 3) прашкасте неорганске материје 4) неорганска једињења у облику аеросола, паре или гаса и 5) органска једињења.

Овим правилником одређују се граничне вредности емисије штетних и опасних материја у ваздух на месту извора загађивања, начин и рокови мерења и евидентирања података о извршеним мерењима емисије.

Правилник о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерења емисије и имисије „Сл. гласник РС“, број 5/02

МЖСПП Емисије и имисије у ваздух

Овим правилником прописују се ближи услови које морају да испуњавају стручне организације у погледу кадрова, опреме и простора да би вршиле мерење емисије и имисије.

Уредба о утврђивању Програма контроле ваздуха у 2006. и 2007. години „Сл. гласник РС“, број 48/04

МЖСПП Имисије у ваздух

Овом уредбом утврђује се контрола квалитета ваздуха која обухвата систематско мерење имисије, праћење утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животну средину и климу и извештавање о резултатима мерења и праћења утицаја загађеног ваздуха на здравље људи, животну средину и климу.

Важећи прописи који се односе на управљање водама

Пропис

Надлежни


управе



Закон о водама „Сл. гласник РС”, бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96

МПШВ Емисије у воду

Овим законом уређује се заштита вода, заштита од штетног дејства вода, коришћење и управљање водама као добрима од општег интереса, услови и начин обављања водопривредне делатности, организовање и финансирање водопривредне делатности и надзор над спровођењем одредаба овог закона. Одредбе овог закона односе се на све површинске и подземне воде, укључујући воду за пиће, термалну и минералну воду. Одредбе овог закона односе се и на граничне и државном границом пресечене водотоке и међурепубличке воде у границама Републике Србије, ако посебним законом није другачије прописано. Заштита вода од загађивања спроводи се ради омогућавања нешкодљивог и несметаног коришћења вода, заштите здравља људи, животињског и биљног света и заштите животне средине.



Надлежни


управе

Регулисане


Правилник о опасним материјама у водама „Сл. гласник СРС“, бр. 31/82

МПШВ МЖСПП

Емисије у воду Опасне материје наведене у овом правилнику због свог састава, количине, степена радиоактивности или других особина могу довести у опасност живот и здравље људи, риба и животиња.

Овим правилником прописују се опасне материје које се не смеју директно или индиректно уносити у воде. Максималне количине опасних материја у водама

Правилник о опасним материјама које се не смеју уносити у воде „Сл. лист

МПШВ

Емисије у воду Овим правилником прописују се опасне материје које се не смеју уносити у воде.

87

СФРЈ“, број 3/66 и 7/66

Пропис

Надлежни


управе

Регулисане


Закон о заштити

потрошача

„Сл. гласник РС”, бр. 79/05 МТУ

Хемикалије као производи

Овим законом уређују се основна права потрошача, начин остваривања тих права, заштита права потрошача и примена тих начела, као и редовно извештавање о квалитету воде и ваздуха. Поред тога, једно од осам светски прихваћених права потрошача јесте право на здраву животну средину

4.1.1 Нови закони и подзаконска акта која се налазе у фази припреме

НАЗИВ ПРОПИСА

Када се планира

завршетак

израде нацрта /

усвајање

Задужена особа/ функција/

контакт (тел., email, факс)

1 Закон о превозу опасних материја Израђује се у сарадњи експертима у Тwining пројекту

Други квартал 2008

2 Правилник о начину обуке Саветника за безбедност, овлашћењима, обавезама предузећа


3 Правилник о условима за лица која обучавају радника за манипулацију и превоз опасне робе


4 Правилник о условима која морају испунити лица за обављање манипулације опасних материја и услова за манипулационо места


5

Правилник о условима које морају испунити лица која перу чисте цистерне, контејнере и велику и малу амбалажу после превоза опасне робе


6 Правилник о условима које морају испунити лица која производе и испитују амбалажу


7

Правилник о условима за лиценце стручњака који испитују судове којима се превозе опасне материје, личним жиговима, документацији


Дејан Томић, Саветник за безбедност 063/80 97 182 [email protected]

8 Закон о средствима за заштиту биља Четврти квартал 2008/први квартал 2010

9 Закон о средствима за исхрану биља Други квартал 2009

Снежана Савчић-Петрић, начелник Одељења за средства за заштиту и исхрану биља, 2600 081, 063 491 715, [email protected]

10 Закон о хемикалијама До краја 2008

Валентина Рађеновић, начелник Одељења за хемикалије 215 87 59 [email protected] Јелена Цветковић, помоћник министра за европске интеграције и међународну сарадњу 313 13 55 [email protected]

88

11 Закон о биоцидима До краја 2008

Валентина Рађеновић, начелник Одељења за хемикалије 215 87 59 [email protected] Јелена Цветковић, помоћник министра за европске интеграције и међународну сарадњу 313 13 55 [email protected]

12 Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским агенсима

Крај 2009

Мира Божић, дипл. правник, руководилац групе за студијско - аналитичке послове [email protected]

13 Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању азбесту

Крај 2009


14 Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању карциногенима и мутагенима

Крај 2011


СКРАЋЕНИЦЕ:

МПШВ – Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде МИ – Министарство за инфраструктуру МЗ – Министарство здравља МЖСПП – Министарство животне средине и просторног планирања МРСП – Министарство рада и социјалне политике МУП – Министарство унутрашњих послова МТУ – Министарство трговине и услуга УБЗР – Управа за безбедност и здравље на раду УЗБ – Управа за заштиту биља УЦ – Управа царина Уобичајено је да се у законима који уређују одређену материју предвиђају привредни

преступи и прекршаји и изричу новчане казне или заштитне мере (обустављање рада, затварање погона, увођење одговарајућих техничких решења). Кривични закон предвиђа кривичне казне и изриче казне закона и/или заштитне и ретко кад новчане казне.

Усвојени пропис у Републици Србији се објављују у службеном листу Републике

Србије. Прописи које датирају из периода СФРЈ, СРЈ, СЦГ су се објављивали у службеним листовима СРЈ, СРЈ и СЦГ. Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању

усаглашености производа са прописаним захтевима («Сл. лист СЦГ», бр. 44/05) уређује се начин прописивања техничких захтева за производе, као и поступци оцењивања усаглашености производа с прописаним захтевима и начин доношења техничких прописа. Техничким прописима се за појединачне производе односно групе производа прописују технички захтеви које морају испуњавати производи који се стављају у промет или употребу. Овим законом прописано је да Регистар техничких прописа води Министарство Србије и Црне Горе надлежно за унутрашње економске односе. Међутим, како је ово министарство укинуто по престанку државне заједнице Србије и Црне Горе, поставља се питање ко ће водити овај регистар. Законом о стандардизацији («Сл. лист СЦГ», бр. 44/05) уређују се начела и циљеви стандардизације као и поступак доношења стандарда. Овим законом успоставља се Институт за стандардизацију који треба да замени дотадашњи Завод за

89

стандардизацију. Стандарди се објављују као посебне публикације и текстови стандарда су доступни по наплати од стране Института за стандардизацију.

4.2 Преглед националних стратегија, програма или планова за управљање

хемикалијама

Национална стратегија Србије за приступање Србије и Црне Горе Европској

унији има ранг и значај стратешког државног документа. Њиме се дефинише дугорочна државна политика у односу на Европску унију. Општи циљ те политике који је, истовремено, и крајњи циљ државне стратегије у сарадњи са Европском унијом, је приступање Србије Европској унији. Овај документ представља националну стратегију придруживања и приступања ЕУ. Стратегија има за циљ да начелно опредељење наше јавности и политичких актера за европске интеграције преведе у конкретна очекивања свих друштвених слојева и реалне задатке свих политичких чинилаца и институција.

Циљеви израде Стратегије су: • да се на бази критеријума из Копенхагена, критеријума дефинисаних Процесом

стабилизације и придруживања и других услова које за чланство поставља ЕУ, одреди шта је потребно урадити да би се услови за пријем испунили.

• да се свим учесницима у доношењу политичких одлука, креаторима економске политике и законодавној власти пруже потребни елементи за доношење прописа и мера чијим спровођењем се могу остварити они циљеви који су са становишта Европске уније прихватљиви прво за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, а касније и за пријем Србије у Европску унију.

• са аспекта унутрашњих потреба, мере и акције предложене овом Стратегијом би требало да омогуће спровођење унутрашњих реформи у области функционисања политичких институција, спровођења економских реформи и реформе правног система Србије који би у потпуности био усклађен са правом Европске уније.

• да се пруже основни циљеви, смернице и инструменти привредног развоја Србије у будућим условима који прате Споразум о стабилизацији и придруживању, тј. постепену либерализацију тржишта.

У стратегији се наводи да државни органи треба да разноврсним активностима у својим

ресорима, поред осталог, допринесу и успостављању сарадње у области заштите животне средине. Такође стратегија препознаје да Србија свој развој мора да гради на принципима одрживог развоја – усаглашеног и усклађеног економског развоја са политиком животне средине, социјалном и другим политикама и у складу са основним правцима спровођења Стратегије за смањивање сиромаштва.

У стратегији се констатује да у оквиру Националне стратегије за смањење сиромаштва (2003), део везан за животну средину представља интегрални део стратегије. У оквиру Реформске агенде II (2003), животна средина је као један од приоритета укључена под инфраструктуру, и то примарно отпад и опасни отпад, као и отпадне воде и изградња капацитета у институцијама за животну средину.

Такође се закључује да је започет процес усaглашавања законодавства са прописима

ЕУ. Од почетка реформи у току је активност на припреми закона у складу са ЕУ. Правци развоја дефинисани у стратегији за хармонизацију поглавља животне средине

са регулативом ЕУ наводе да је, поред осталог, потребно:

90

• даље изграђивати систем заштите животне средине, којим се уређује хоризонтално законодавство према acquis и постављају оквири за законодавство по областима према acquis (анализом спроводљивости донетих закона и њиховим усавршавањем кроз измене и допуне);

• усвојити законе по областима (нпр. управљање хемикалијама); • донети, на бази обавеза у закону, поред осталих и акциони план за управљање

хемикалијама; • усвојити подзаконске акте из сета нових закона; • формирати стручне комисије које ће: одредити ЕУ Упутства за које је потребан

транзициони период ради стварања основа за преговарачке позиције у процесу приступања ЕУ; израдити интегралну стратегију усклађивања са прописима ЕУ у области животне средине која ће разрадити рокове и уважити буџетске импликације;

• пратити спровођење Националног програма заштите животне средине и акционог плана (НЕСАП) и Стратегије одрживог развоја; координирати, заједно са Саветом за одрживи развој, спровођење Интегралне стратегије;

• периодично радити мониторинг и анализу реализације; направити биланс учињеног и за законодавна решења која су у међувремену у ЕУ знатно измењена (на пример доношење REACH регулативе у ЕУ за хемикалије);

• пратити постојеће прописе, ажурирати их и усклађивати са прописима који се доносе у ЕУ;

• побољшати интеграцију животне средине у остале секторске политике и • на најширем плану подизати ниво еколошке свести код свих структура друштва. Поједини други захтеви, поред законодавних, у сектору животне средине су према

овој стратегији следећи: • јачати административне и људске капацитете за стратешко планирање у области

животне средине, издавање различитих врста дозвола, инспекцију, мониторинг чинилаца животне средине, као и управљање пројектима;

• оформити институције које ће ефикасно пратити и спроводити послове приближавања ЕУ и обезбедити им просторне и техничке услове:

• развити у пуном обиму сарадњу са Европском агенцијом за животну средину (EEA); изградити инфраструктуру за животну средину;

• успоставити или надградити мреже мониторинга чинилаца животне средине и зрачења у складу са захтевима ЕУ;

• технички осавременити контролу на границама за, поред осталог, и хемикалије; • Успоставити катастар загађивача, посебно пратити највеће загађиваче; подстаћи

примену система управљања животном средином у предузећима, ISO 14000/ЕМS и ЕМАS, еколошког обележавања, пре свега сарадњом са Привредном комором Србије; успоставити систем добре лабораторијске праксе у складу са Упутствима ЕУ из 2004.;

• обезбедити наменска средства и финансирање инвестиција у сектору животне средине (Фонд и др.), посебно у области решавања проблема хемијског и медицинског отпада и управљања отпадом, отпадним водама и смањивања загађења из термоенергетских постројења, као и очувања биодиверзитета;

• изградити систем „зелених“ јавних набавки (узимање у обзир системских решења заштите животне средине код спровођења поступка јавних набавки) ради ефикасног спровођења превентиве и принципа одрживе потрошње.

Влада РС на седници одржаној 09.05.2008. год. усвојила је Националну стратегију

одрживог развоја. Национална стратегија одрживог развоја дефинише одржив развој као циљно-оријентисан, дугорочан (континуиран), свеобухватан и синергистички процес који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим нивоима. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст, који осим економске ефикасности и технолошког напретка, већег учешћа чистијих технологија и иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања, обезбеђује смањење

91

сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и квалитета живота и смањење нивоа загађења на ниво који могу да издрже чиниоци животне средине, спречавање будућих загађења и очување биодиверзитета. Један од најважнијих циљева одрживог развоја је отварање нових радних места и смањење стопе незапослености, као и смањење родне и друштвене неједнакости маргинализованих група, подстицање запошљавања младих и лица са инвалидитетом, као и других ризичних група.

Једна од карактеристика одрживог развоја је и веће укључивање јавности у процесе

доношења одлука о проблемима животне средине. У поглављу „Животна средина и ресурси“, у делу који се односи на хемикалије, наводи

се да законски оквир који се односи на хемикалије у Републици Србији није у сагласности са прописима ЕУ и да не обухвата све области које су предвиђене европским прописима. Тако су идентификовани следећи проблеми: непостојање базе података и систематског праћења хемикалија, односно ефеката које могу изазвати одређене хемикалије на људско здравље и животну средину; недовољна техничка опремљеност лабораторија за квалитативно и квантитативно испитивање хемикалија и непостојање система за праћење усклађености рада лабораторија са добром лабораторијском праксом; лоше стање постојеће инфраструктуре у хемијској индустрији и недовољно новца за улагање у чистије технологије; недовољна међусекторска повезаност државних органа надлежних за различите фазе у животном циклусу управљања хемикалијама; неусловно складиштење хемикалија.

Секторски циљеви дефинисани у Стратегији су следећи:

- усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама са законодавством ЕУ и изградња административних и других капацитета за њихово спровођење;

- смањење ризика од хемикалија по здравље људи и животну средину, као и замена опасних хемикалија мање опасним, нарочито перзистентних, биоакумулативних и токсичних (PBT) хемикалија;

- успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама; - спровођење активности на образовању и развијању јавне свести о ризицима од

хемикалија по здравље људи и животну средину; - увођење мера подршке за увођење добрих пракси у пољопривреди

Да би се нови прописи у области управљања хемикалијама ефикасно спроводили

потребно је ојачати административне и професионалне способности запослених. Потребно је урадити програм праћења хемикалија са мерама за смањење ризика, успоставити систем за ауторизацију (издавање дозвола за коришћење) одређених опасних хемикалија ради њихове замене мање опасним, као и израдити социо-економске студије које укључују процене коштања замене опасних хемикалија мање опасним. Да би се успоставио и развио информациони систем за управљање хемикалијама, потребно је формирати и ажурирати базе података хемикалија на тржишту, њихова својства, као и утицај на здравље људи и животну средину. Такође је потребно јачање капацитета невладиних организација укључујући и удружења за заштиту потрошача да би се грађани информисали о ризицима које хемикалије могу изазвати.

У Стратегији се, у делу који се односи на удесе, препознаје да је Република Србија оптерећена наслеђем лошег стања бројних хемијских постројења, њиховим процесима транформације, стихијском урбанизацијом, неадекватним спровођењем мера превенције и приправности, као и неадекватним одговором на удесе на свим нивоима, (од предузећа до Републике). Због свега тога Република Србија је суочена са повећаним безбедносним ризиком по здравље и живот људи и угрожавање животне средине.

Секторски циљеви дефинисани у Стратегији обухватају: - усклађеност националне са међународном правном регулативом из ове области;

92

- спровођења мера превенције, приправности и одговора на удес на свим нивоима од предузећа до Републике;

- изградњу система обавештавања и руковођења у случају хемијског удеса на територији Републике Србије као дела националног интегрисаног система заштите и спасавања у случају природних катастрофа, елементарних непогода и других већих несрећа;

- институционално, организационо и кадровско јачање органа, организација и институција у извршавању законских обавеза из ове области;

- припрема и спровођење одговарајућих послова како би се национални систем укључио у регионални и шири међународни систем реаговања у случају удеса са прекограничним ефектима.

Регулаторне мере односе се на ратификације међународних конвенција и доношење

нових прописа усклађених са ЕУ регулативом. Институционалне мере обухватају успостављање јединственог система за управљање хемијским удесима кроз међусекторски приступ, јачање постојећих институција које учествују у превенцији, приправности, одговору и санацији последица удеса. Економско-финансијске мере односе се на спровођење принципа „загађивач плаћа”, обезбеђење буџетских средстава за опремање и оспособљавање надлежних институција за одговор на удес и санацију последица удеса.

Предлог Националног програма заштите животне средине (2007-2016) се налази у скупштинској процедури усвајања. Овај програм садржи:

• опис и оцену стања животне средине; • основне циљеве и критеријуме за спровођење заштите животне средине у целини, по областима и просторним целинама са приоритетним мерама заштите;

• услове за примену најповољнијих привредних, техничких, технолошких, економских и других мера за одрживи развој и управљање заштитом животне средине;

• дугорочне и краткорочне мере за спречавање, ублажавање и контролу загађивања; • носиоце, начин и динамику реализације; • средства за реализацију. Програм се реализује акционим и санационим плановима које доноси Влада за период

од пет година. Влада једанпут у две године подноси Народној скупштини извештај о реализацији Програма. Појединачне акционе планове припрема министарство надлежно за послове заштите животне средине са министарствима надлежним за одговарајућу област. Програм је припремљен у циљу развоја модерне политике заштите животне средине у Републици Србији током следеће декаде. Програм је урађен тако да омогући подизање квалитета животне средине и унапређења квалитета живота становништва у Републици Србији. Програм је у функцији реализације придруживања Републике Србије Европској унији.

У Програму се у делу који се односи на управљање хемикалијама препознаје да се

хемикалије користе у многим привредним гранама (хемијска, фармацеутска и прехрамбена индустрија, дрвна индустрија, металургија, кожарска индустрија итд.) и неопходне су у производњи горива, пластике, боја и лакова, гуме, изолационих материјала, средставаа за прање и заштиту биља, вештачких ђубрива итд. Такође се закључује да не постоје свеобухватни подаци о активностима управљања хемикалијама. Обрасци коришћења и потрошње се изводе из разговора и упитника и не дају целовиту слику ових активности.

Почетни регистар опасних материја је припремљен 2000. године. Не постоји

национални информациони систем (укључујући базе података о хемикалијама које се налазе на тржишту и њиховим својствима) који међусобно повезује све органе који имају удела у појединим деловима управљања хемикалијама. Законски оквир којим се регулишу хемикалије је ужи него у ЕУ и фокусиран је на отрове. Постојеће процедуре токсиколошке

93

оцене хемикалија не могу се поредити са проценом ризика већ само покривају процену опасности. Критеријуми класификације, означавања и паковања хемикалија су упоредиви са законима ЕУ, али нису детаљно дефинисани. Није уведен поступак давања сагласности на основу претходног обавештавања о утицају одређене хемикалије на здравље људи и животну средину (PIC поступак) утврђен у Ротердамској конвенцији, која није ратификована. Осим тога, није ратификована Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs). Није направљен национални план за спровођење ове конвенције који треба да обухвати израду, пре свега, прелиминарног инвентара дванаест хемикалија које се налазе на листи те конвенције и осталих хемикалија које се налазе на листи POPs протокола уз Конвенцију о прекограничном загађивању ваздуха на великој удаљености (Конвенција UNECE), а затим и национални програм смањења емисија појединих POPs хемикалија, као и њихово избацивање из употребе и одлагање. Недовољна је међусекторска повезаност са министарствима надлежним за послове безбедности и здравља на раду, заштите биља, здравља, транспорта итд. ради контроле целокупног животног циклуса хемикалија, од њиховог стављања на тржиште до одлагања.

Овај Програм дијагностикује да су узроци проблема: • нехармонизовани прописи о хемикалијама са прописима ЕУ; • непостојање прописа о забрани намерног испуштања супстанци које оштећују озонски омотач;

• нератификоване конвенције из области управљања хемикалијама; • недостатак професионалних и институционалних капацитета за управљање хемикалијама;

• непостојање базе података и систематског праћења хемикалија које се налазе у промету у Србији и информационог система.

Програм наводи да неправилан начин управљања хемикалијама утиче на животну

средину на начин да долази до загађења земљишта и воде неприкладним складиштењем хемикалија које нису употребљене итд.; до загађења ваздуха, воде и земљишта неконтролисаном и неадекватном употребом опасних хемикалија.

У делу који се односи на хемијске удесе се наводи да удеси са опасним материјама у

производњи, коришћењу, складиштењу, транспорту и одлагању представљају изворе загађења животне средине и ризик по људско здравље. Они за последицу могу имати испуштање у животну средину опасних материја као што су гориво, лубриканти, средства за чишћење, разређивачи, PCB итд. У просеку се годишње бележи до десет таквих удеса. Закључује се да хемијска и петрохемијска постројења стварају највеће ризике од удеса.

Узроци проблема према овом програму су следећи : • неспровођење закона и прописа о управљању ризиком од удеса; • непостојање планова за управљање ризиком; • недовољна координација међу учесницима у систему управљања ризиком

(индустрија, надлежни органи и организације и др.); • неправилно складиштење хемикалија и опасног отпада; • застареле индустријске технологије; • недовољна обученост и технолошка дисциплина; • слаба организација и спровођење превентивних мера, као и непажња и неправилно руковање хемикалијама и опасним отпадом;

• лоше стање саобраћајне инфраструктуре и средстава. Утицај на животну средину испољава се у виду контаминације земљишта и вода

изливањем угљоводоника, разређивача, PCB и других хемикалија, као и у загађењу ваздуха испуштањем токсичних материја.

94

Циљеви Програма у делу који се односи на управљање хемикалијама и заштита од удеса су следећи:

Краткорочни циљеви 2006-2010. године: • Усклађивање националних прописа из области управљања хемикалијама и заштите од

удеса са законодавством ЕУ: • Ревизија националних прописа о удесима у индустрији и транспорту • Ратификација важних међународних конвенција које се односе на хемикалије и удесе • Успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама и

заштиту од удеса. Континуирани циљеви 2006-2015. године: • Изградња професионалних и институционалних капацитета за управљање

хемикалијама • Успостављање и развој система за управљање ризиком и одговором на хемијски удес

у индустрији и транспорту.

У делу предложених реформи система мониторинга и информационог система за област управљање хемикалијама се наводи:

• Успостављање инвентара хемикалија • Успостављање информационог система за управљање хемикалијама • Успостављање систематског праћења промета и коришћења хемикалија као и

њихових метаболита и путања хемикалија у животној средини и живим организмима ради спровођења мера за смањење ризика

Програм дијагностикује да је за формирање и рад система за управљање хемикалијама

потребно улагање јавног сектора око 4 милиона ЕУР годишње, а приватног сектора од 4,5 милиона ЕУР годишње.

У настојањима да се унапреди постојећи систем безбедности хране и следствено утиче

на смањење болести проузрокованих или преносивих храном, Министарство здравља и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде образовали су Међуресорску радну групу за израду нацрта стратегије о безбедности хране. Предлог нацрта стратегије о безбедности хране је припремљен и он је показатељ да је заштита, очување и унапређење здравља становништва једно је од темељних опредељења Владе Републике Србије.

Доношење Стратегије о безбедности хране и Закона о безбедности хране један је од

кључних приоритета у процесу реализације приоритета из Европског партнерства на путу приближавања Републике Србије ЕУ. Ова Стратегија препознаје да за осигурање здравља становништва, храна мора да буде не само одговарајуће хранљиве вредности и састава, већ мора да буде безбедна са биолошког, хемијског и радиолошког аспекта, односно не сме да садржи штетне материје у количинама опасним по здравље, који се јављају као резултат загађења околине, агротехничких и ветеринарских мера у примарној производњи пољопривредних производа и/или у гајењу животиња за клање и нехигијенске припреме, производње и прераде хране (неадекватна употреба адитива и других додатака храни, као и супстанци које настају у процесима производње, а које могу да представљају ризик по људско здравље). Један од основних закључака Стратегије јесте да у настојањима да се унапреди постојећи систем безбедности хране и тиме утиче на смањење болести проузрокованих или пренесених храном, надлежни државни органи РС треба да донесу и примене прописе и остале мере. Унапређењем постојећег система обезбедиће се подела одговорности свих учесника у ланцу безбедности хране (произвођачи, прерађивачи, дистрибутери, потрошачи и органи управе надлежни за надзор), уз уважавање политике одрживог развоја.

95

Кључне ставке у променама које стратегија препознаје су следеће: • израда стратегије за функционисање институционалног оквира; • хармонизација прописа из области безбедности хране заснована на научним основама међународно прихваћеним стандардима и препорукама;

• обезбеђење услова за имплементацију система безбедности хране; • изградња система за праћење и оцену прогреса. У Стратегији се оцењује да је контролом намирница на поједине показатеље физичко-

хемијске исправности обухваћен недовољан број узорака. Тако је контролом на присуство пестицида просечно обухваћено само 4% узорака, на присуство микотоксина 2%, на садржај олова 10%, кадмијума 9%, живе 6%, арсена 18% узорака. Физичко-хемијска испитивања су углавном вршена ради провере органолептичких својстава (70%) и провере квалитета (57% узорака).

Такође се у овом документу наводи да су у процесу производње хране, биљке изложене

како штетним организмима тако и другим факторима (губитак хранљивости, изложеност хемијским супстанцама, неповољни услови гајења). Из тих разлога заштита биља се мора стално спроводити како би се избегло смањење приноса и губитака у производњи, осигурале поуздане сировине за производњу безбедне хране и омогућило правилно и безбедно складиштење хране. Поред заштите, веома је важно постићи најмањи могући ниво нитрата у биљкама и биљним производима изазваних ђубрењем, као и најмањи могући ниво тешких метала. Иако савремена заштита биља почива на принципима интегралне заштите биља, свакако да је примена средстава за заштиту биља један од најзначајнијих начина заштите биља и прехрамбених производа од штетних организама.

Стратегија наводи да се прво мора обезбедити да се на тржишту налазе и користе само

средства за заштиту биља одобрена од стране надлежног тела, односно она која су погодна, регистрована за одређене (специфичне) намене. Средстава за заштиту биља се региструју, стављају у промет и примењују, адекватно обележена и са упутством за употребу, у складу са добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља, које обезбеђују да пољопривредни производи након жетве/убирања и складиштења не садрже резидуе пестицида изнад дозвољене границе.

Имајући у виду да ће и у догледној будућности пољопривредна производња бити

ослоњена на примену пестицида, неопходно је било да се и у Србији почне са организовањем и реализацијом програма испитивања и контроле остатака пестицида у/на биљу, које се користи за исхрану људи, чиме бисмо се уврстили у земље које, између осталог, контролишу и примарну производњу и тиме допринели несметаном промету производа.

У Стратегији се потврђује да се у нашој земљи, због низа околности, са великим

закашњењем започиње са систематским и организованим праћењем остатака пестицида, што неке земље из нашег окружења имају већ више од три деценије. Слична испитивања се спроводе у оквиру ЕУ, с тим што се у овим земљама од 1996. године, поред националних програма, организује и координисан програм праћења одређених циљаних супстанци.

У овом документу се потврђује да оријентација једне државе у области безбедности

хране мора бити у континуираном праћењу и унапређењу рада преко дугорочног, средњерочног и краткорочног стратешког планирања, са јасно постављеним циљевима за достизање. Неки од циљева могу да укључе нпр. смањење појаве одређених болести преносивих храном узрокованих специфичним микроорганизмима, унапређење у области декларисања хране, као и унапређење ефикасности система. Неки од предмета разматрања које треба именовати поред националног плана стратегије безбедности хране и вишегодишњих планирања контроле јесу и планови за непредвиђене ситуације.

96

У стратегији се закључује да је неопходно донети Закон о безбедности хране који ће поставити циљеве, принципе, начине и мере које ће се примењивати, како би се обезбедили високи стандарди безбедности хране, у циљу заштите потрошача и несметаног протока робе на националном и међународном нивоу.

Да би се осигурало да су активности које се предузимају, а које су предложене

стратегијом, као развојним програмом националне безбедности хране, саставни део овог документа је управљање процесом које укључује и механизам за евалауцију. Један од индикатора за праћење прогреса који овај докуменат препознаје је индикатор: однос узорака хране за које је пронађено да крше регулативе о резидуама пестицида.

Такође се у стратегији закључује да је неопходно да се утврди порекло већине

контаминената укључујући остатке пестицида, остатке ветеринарских лекова и патогене микроорганизме, као и да се примењују одговарајуће мере за њихову редукцију током примарне производње. Код произвођача у примарној производњи хране мора се развијати свест да су они важна карика у ланцу производње хране и да имају одговорност за безбедност хране.

На основу члана 63. став 3. Закона о заштити потрошача („Службени гласник РС“, бр.

79/2005) Влада РС на редовној седници од 18.01.2007. год. усвојила је Национални програм

заштите потрошача Србије за период 2007-2012 године на предлог Министарства трговине и услуга.

Овај Национални програм израз је настојања да се евидентни захтеви за заштитом

потрошача, који проистичу из унутрашњих потреба нашег друштва, а могу се, како је то пракса земаља чланица ЕУ показала, успешно реализовати методима који су већ познати и опробани, искажу кроз један јасан политичко – правни документ који ће послужити као инспирација и подстицај различитим државним органима, субјектима мешовитог карактера, као и приватно-правним асоцијацијама грађана и организацијама потрошача (као независним, непрофитним, невладиним и неполитичким удружењима грађана као потрошача), да своје напоре координишу. Зато садржину овог програма чине битни елементи какве срећемо и у било којем другом концепту развојне политике: то су циљеви, носиоци, средства и рокови. Програм има за циљ да омогући да се различити парцијални и неповезани напори државе, организација потрошача, страних партнера, привредних комора или појединих компанија ускладе тако да у процесу изградње целовитог система који би одговарао захтевима и нашег друштва и ЕУ, у највећој мери избегнемо све оне замке пред којима стоји једно сиромашно, неразвијено друштво, са неефикасном привредом и огромном стопом незапослености. Све то је до сада резултирало у ниском нивоу заштите права и интереса потрошача, који се могао објаснити не само и искључиво одсуством норми, него, пре свега, одсуством координације различитих функционално повезаних субјеката.

Део овог Програма који се односи на субјекте политике заштите потрошача јасно

показује да је потребно истовремено реконструисање и система тржишног надзора који је у надлежности државних органа, као и прописа којима се та надлежност опредељује. Свакако ваља проширити скуп производа чији се квалитет и безбедност претходно утврђује с обзиром на чињеницу да један велики број производа на нашем тржишту у овом моменту још нема квалитетне доказе о својствима, а истовремено не постоји ни превентивна надлежност одговарајућих инспекција. Суштина промена система тржишног надзора је, дакле, у минимизирању ризика и апостериорног реаговања инспекцијских и других служби.

Овај Програм наводи да за велики број производа недостаје тржишни надзор због

непостојања или колизије норми или нема средстава за извођење испитивања. Парадоксално је и то што инспекцијске службе недовољно учествују у међународној размени информација о опасним или штетним производима, односно компанијама које примењују политику на штету потрошача. Стога је један од приоритета који проистичу из овог Програма и изградња

97

система за добијање потпуних и детаљних информација о свим производима или услугама које се налазе на тржиштима ЕУ, а које су предмет посебне пажње овлашћених органа или других субјеката политике заштите потрошача.

У делу Програма «Релевантни acquis ЕУ» који има за сврху да укаже на референтне

стандарде ЕУ које Србија треба постепено да усваја и то редоследом који опредељују њене сопствене националне потребе, наведено је и Упутство Савета 76/769/EEC у вези са забранама односно ограничењима стављање на тржиште и употребу одређених хемикалија. Новим законом о хемикалијама и подзаконским прописима ће се ово Упутство ЕУ постепено унети у правни систем државе.

Такође се у Програму препознаје да, обзиром да још увек немамо успостављен ИТ

систем између главних заинтересованих страна, изостаје ефикасност и брза акција државних органа надлежних за спровођење законодавства о безбедности потрошача и за функционисање правила заштите потрошача у земљи. Још увек немамо систем брзог упозорења RAPEX који омогућава размену информација, као јединствен систем брзог упозорења за опасне производе широке потрошње. Поред тога немамо формиран посебан Савет за инспекцију за координацију различитих инспекција која се образује ради координације различитих инспекција, Савет за прехрамбене производе (експерти из области пољопривреде, ветерине, заштите потрошача, здравства и животне средине), Комисију за општу безбедност производа према Упутству 2001/95/EЗ о општој безбедности производа (GPSD) за координацију различитих министарстава и инспекција, органа за стандардизацију и привредне коморе.

Приоритетни послови на подручју заштите потрошача са аспекта инспекцијског

надзора је успостављање таквог ИТ система између главних заинтересованих страна. У вези са овим важно је осигурати инспекцијским службама боље кадровске и материјално-техничке услове рада.

Нужна претпоставка за спровођење континуираног инспекцијског надзора у подручју

заштите потрошача је успостављање такве организације и начина рада који ће омогућити свакодневно обављање надзора и то ван редовног радног времена, у вечерњим сатима, суботом, недељом и празником, јер се продаја робе и пружање разних услуга обавља у свим наведеним временима. То захтева већи број инспектора, стално стручно усавршавање, њихову бољу мобилност и додатна средства за прековремени рад.

Посебно се намеће потреба боље информатичке опремљености и повезаности,

вертикално од одељења до Сектора тржишне инспекције, као и хоризонтално са надлежним министарствима и организацијама потрошача. Мрежу инспекцијских органа успоставити према шеми која је дата у Завршном извештају о оцени усклађености регулативног оквира Србије и Црне Горе за заштиту потрошача са ЕУ прописима, а за шта је неопходна финансијска помоћ из буџета и донација.

Србија се овим Програмом обавезала да ће изградити административну

инфраструктуру у области заштите потрошача која је способна да води активну политику заштите потрошача према искуству земаља чланица ЕУ.

Предвиђено је јачање капацитета, како владиног и невладиног, тако и мешовитог

сектора и изградња мреже субјеката система заштите потрошача, у складу са искуствима земаља из окружења и ЕУ. Прихваћене су препоруке експерата ЕУ датог у Завршном извештају да се формира специјализовано одељење у оквиру Министарства надлежног за послове заштите потрошача. Савет за заштиту потрошача је такође основан, а он би могао да прерасте у Агенцију за заштиту потрошача у складу са Законом о јавним агенцијама („Службени гласник РС“ бр. 18/05) или у Национални савет за заштиту потрошача.

98

Програмом је предвиђено да се изградњом мреже субјеката заштите потрошача обезбеде кадровске, материјалне и техничке претпоставке за административно јачање капацитета и њихово активно деловање на заштити права и интереса потрошача.

Програмом у подтачци 5.7.10. Заштита животне средине наглашено је да су проблеми

заштите животне средине све израженији и захтевају ангажовање јединица локалне самоуправе, привредних субјеката и грађана.

Национални план акције за децу Владе Републике Србије је стратешки документ

Владе Републике Србије у коме се дефинише општа политика земље према деци за период до 2015. године.

Израдом овог плана Влада Србије испуњава своје међународне обавезе које проистичу

из ратификације Конвенције УН о правима детета и обавеза које проистичу из неких других докумената УН као што су Миленијумски циљеви развоја УН и Свет по мери детета (документ усвојен на Специјалном заседању Генералне скупштине УН посвећеном деци). План је израђен поштујући у потпуности четири основна принципа из којих проистичу сви чланови Конвенције: недискриминацију, најбољи интерес детета, право на живот, опстанак и развој и партиципацију деце. Али, изнад свега, овај докуменат је стратешки документ у коме Влада Србије дефинише своју краткорочну, средњерочну и дугорочну политику према деци. У овом документу се идентификују основни проблеми у остваривању, заштити и унапређивању права детета у нашој земљи. План такође представља механизам путем ког ће моћи да се прати стање дечијих права као и добробит деце током овог периода економске, социјалне и политичке транзиције у Србији. Дакле, то је план приоритетних мера, активности и програма које треба предузети у наредним годинама у циљу стварања што повољнијих услова за живот деце, њихово одрастање и укључивање у друштво. План треба да обезбеди целовитост и кохерентност политике земље према деци, тј. усклађивање акција и мера у различитим областима и у различитим јавним службама које се баве децом.

Један од специфичних циљева у плану је стварање безбедне, подржавајуће, ненасилне

животне средине за одрастање деце. Такође једна од предложених активности за достизање овог циља јесте смањивање учесталости респираторних обољења код деце са смањивањем загађења од аутомобила, контролом стања аутомобила, увођењем стандарда за издувне гасове и обезбеђивањем чистијег дизел горива и бензина како би се деца заштитила од токсичних материја.

Министарство рада и социјалне политике припремило је Нацрт националног профила о

безбедности и здрављу на раду који је усвојен на седници Међународне организације рада (2007. године). Такође, на Савету за безбедност и здравље на раду (2006. године) усвојена је Национална политика безбедности и здравља на раду која ће допринети националном развоју система безбедности и здравља на раду, подстаћи образовање и развијање културе рада у области безбедности и здравља на раду, са крајњим циљем смањења повреда на раду, професионалних обољења и болести у вези са радом. Управа за безбедност и здравље на раду, као орган у саставу овог министарства, припремила је Стратегију безбедности и

здравља на раду у Републици Србији која се досноси за период од 2008. до 2012. године и предстaвљa документ који нa целовит нaчин дефинише основне циљеве и правце развоја система безбедности и здравља на раду у Републици Србији.

Општи циљ Стратегије јесте унапређење и очување здравља радноактивног становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања повреда на раду и професионалних болести и обољења у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу меру, односно отклањање професионалних ризика.

Влада Републике Србије је у августу 2005. године на предлог ресорног Министарства

пољопривреде, шумарства и водопривреде усвојила документ Стратегија развоја

пољопривреде Србије. У стратегији су дати и основни правци развоја безбеднијег

99

управљања средствима за заштиту и исхрану биља. Стратегија наводи да су законски стандарди који се односе на пољопривреду обимни и обухватају све потребне стандарде за сектор пољопривреде, од здравља животиња, здравља биљака и безбедности хране до обележавања производа и заштите потрошача.

Такође се у овом документу утврђује да је ради повећања сигурности потрошача,

укључења Републике Србије у Светску трговинску организацију и ЕУ, а пре свега у међународне трговинске токове, неопходно ускладити националну легислативу са међународном и извршити њену имплементацију. Због тога од свих области у којима држава доприноси унапређењу пољопривреде, области безбедности хране, здравља животиња и заштита биља су најсложеније. Према овој Стратегији потребно да се изврши реформа система безбедности хране, здравља животиња и заштите биља, и тиме унапреди заштита потрошача на нашем тржишту и омогући несметан извоз наших производа. У стратегији се наводи да је кроз реформу Управе за заштиту биља и Управе за ветерину потребно обезбедити ригорозну контролу и надзор на граници и целој територији Републике Србије. Да би то било могуће, потребно је успоставити информациону мрежу, обезбедити ефикаснији систем руковођења, побољшати техничку опремљеност служби, изградити стални систем контроле квалитета рада служби.

Међутим оно што је индикативно, а шта ова стратегија наводи, јесте да многе слабости

постојећег система потичу од неодговарајућих финансијских аранжмана. Један од елемената слабости је начин на који произвођачи и трговци плаћају услуге директно лабораторијама, које анализирају па чак и верификују њихове производе, стварајући значајан простор за недоследну или чак корумпирану праксу. Други је недостатак јавног финансирања за активности „јавних добара” као што је праћење резидуа где се поједини узорци бирају насумице, а битно је да се прати цела популација. Такве активности треба финансирати кроз одређена министарства, било новцем од пореза или из средстава прикупљених из одговарајућег индустријског сектора кроз дажбине и таксе за регистрацију.

Стратегија развоја пољопривреде предлаже да је потребно: • створити ветеринарску и фитосанитарну службу која ће одговарати међународним

стандардима и правим очекивањима потрошача у Србији; • заштитити здравље људи од болести које потичу од хране и од животиња, штетних

утицаја пестицида, ветеринарских лекова и адитива за храну; • повећати профитабилност пољопривреде путем контроле пољопривредних инпута,

контроле деловања штетних организама од значаја за пољопривреду и обезбеђења високог здравственог статуса роба које се размењују у међународној трговини;

• заштитити животну средину од штетних утицаја средстава за заштиту и исхрану биља и ветеринарских лекова.

Министарство животне средине и просторног планирања и Технолошко-металуршки

факултет у Београду припремили су Нацрт стратегије увођења чистије производње у

Србији који је упућен Влади Републике Србије на усвајање. Стратегија увођења чистије производње у Републици представља разраду стратешких докумената, посебно нацрта Стратегије одрживог развоја и Националног програма заштите животне средине Републике Србије. Стратегијом се разрађује национални концепт одрживог развоја, кроз подстицање примене чистије производње.

Стратегију интегрисаног управљања границом је усвојила Влада Републике Србије у јануару 2006. године. Стратегијом су дефинисани правци развоја и реформски процеси које је неопходно спровести у циљу успостављања система интегрисаног управљања границом који представља један од кључних корака на путу приближавања Србије Европској унији.

Акциони план о имплементацији Стратегије интегрисаног управљања границом је

урађен у сарадњи свих граничних служби и других државних органа и институција.

100

Акционим планом за имплементацију стратегије интегрисаног управљања границом у Републици Србији одређени су надлежни државни органи, њихови задаци и рокови за извршење задатака како би се испунили циљеви дефинисани стратегијом и успоставио ефикаснији систем управљања границом, који је у складу са Упутством Европске комисије за интегрисано управљање границама у земљама западаног Балкана6. Имајући у виду наведено издвајају се три основна елемента: олакшавање трговине, контрола границе и сарадња пограничних региона. Обзиром да се у Стратегији не предвиђа да контролу на граничним прелазима обавља републичка инспекција за заштиту животне средине, у акционом плану се предвиђа да од 31. децембра 2007. године досадашњу контролу преузму државни органи који остају да врше контролу на граници (Управа царина, фитосанитарни инспектори, МУП). На основу договора прелиминарну контролу увоза/извоза хемикалија обавља Управа царина од првог квартала 2008. године.

У децембру 2007. године Влада Републике Србије донела је Стратегију развоја

железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици

Србији од 2008. до 2015. године. Овом стратегијом се утврђује стање у овим областима транспорта, успоставља концепт развоја инфраструктуре и транспорта те дефинишу дугорочни циљеви развоја транспортног система и акциони план за њихову реализацију.

Истакнут је општи циљ Стратегије - смањење негативног утицаја транспорта на

животну средину, у складу са принципима одрживог развоја уз истакнут услов неопходне сарадње надлежних државних органа и институција и укључивање локалних власти у решавање проблема у транспорту опасних материја и заштити земљишта и вода.

Стратегија транспорта мора бити фокусирана на обезбеђење квалитета живота, очување животне средине а активна је у областима где су безбедност, здравље становништва или очување животне средине угрожени. Један од главних циљева транспортне стратегије је смањење штетних ефеката транспорта на окружење. Активности за постизање овог циља су развијање транспортног система Републике Србије у складу са принципима одрживог развоја, смањење штетног утицаја свих видова саобраћаја на животну средину (смањење загађења ваздуха, буке и узрока глобалног загревања), обнављање возног парка стимулисањем развоја еколошки прихватљивих технологија транспорта и смањење специфичне потрошње енергије у транспорту. Једна од одредница транспортне политике је и преусмеравање тражње према еколошки прихватљивијим видовима транспорта.

Транспорт опасних терета мора бити усклађен са прописима ЕУ, као и са АДР, РИД,

АДН прописима што доприноси повећању нивоа безбедности саобраћаја. Због специфичности врсте робе која се превози и опасности коју она представља за људске животе, имовину и животну средину од изузетног значаја је и организовање квалитетног система контроле свих учесника у транспортном процесу како би се предупредили потенцијални ризици.

Очување животне средине, унапређење и стимулисање свих врста чистих технологија

за изградњу и одржавање јавних путева представљају основу државне политике, што се односи и на стимулисање коришћења „чистих” возила и машина.

Нове технологије и материјали за изградњу и одржавање јавних путева могу се

примењивати само уз међународно валидне доказе о нешкодљивости и спречавању неповољног утицаја на животну средину, укључујући ваздух, земљиште, површинске и подземне воде, а у складу са стандардима ЕУ. Треба спречавати и избегавати претерану употребу соли и шљунка за време зимске сезоне и надзирати ефекте редовног одржавања путева, асфалтне базе, депое рециклираног материјала, каменоломе, дренажне системе за површинске воде-системе за пречишћавање итд.

6 Упутство за интегрисано управљање границама у земљама западног балкана, јануар 2007 - ажурирана верзија

101

Стање возног парка има велики значај не само са аспекта ефикасности функционисања

друмског транспорта, већ и са аспекта заштите животне средине и безбедности. Узимајући у обзир константан пораст друмског транспорта и чињенице да су постигнути резултати применом мера које се односе на техничке услове за возила (увођењем ЕУРО стандарда за возила у систем расподеле дозвола за обављање међународног транспорта) неопходно је прецизирати правила која се односе на тестирање возила и појачати надзор над радом мерних станица за вршење техничког прегледа теретних возила и аутобуса који учествују у међународном транспорту.

Неопходна је блиска и ефикасна сарадња и синхронизација активности саобраћајних

власти са надлежним органима и агенцијама (министарство надлежно за заштиту животне средине, установе за заштиту животне средине, установе за заштиту природе, национални паркови, министарство надлежно за пољопривреду и водопривреду и сл.).

Локалне заједнице треба више да се укључе у решавање проблема који потичу од

инфраструктуре, посебно у области транспорта опасних материја, заштите земљишта и воде и смањења буке. Еколошки надзор мора бити обавезан не само код изградње, већ и код одржавања јавних путева (нарочито у близини места за производњу асфалта, депоа рециклираног материјала, каменолома, дренажних система за површинске воде-система за пречишћавање, складишта нафтних деривата и бензинских станица и сл).

4.3 Кратак опис кључних приступа и процедура у контроли хемикалијама

4.3.1 Забрањене или контролисане хемикалије и отпад 4.3.1.1 Отрови На основу члана 4. став 3. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл.

лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) донет је списак отрова чија је производња, промет и коришћење забрањена. Забрањена је производња, промет и коришћење отрова за које се утврди да могу угрозити живот и здравље људи, односно животну средину, као и отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени у земљи порекла.

Табела 4.Б: Списак отровних материја чија је производња, увоз, промет и

коришћење забрањено («Сл. Гласник РС», бр. 72/2006)

Генерички назив CAS број Намена

Алдрин 309-00-2 И

(инсектицид) Препарати са више од 1% бензена (осим нафте и нафтних деривата)

71-43-2 ИХ

(индустријске хемикалије)

Диелдрин 60-57-1 И

(инсектицид)

Хексахлор-бензен 118-74-1 Ф

(фунгицид) Хексахлор-циклохексан

608-73-1 И


Хептахлор 76-44-8 И


Хлордан 57-74-9 И


102

Хлордимеформ 6164-98-3 А

(акарицид)

Лептофос 21609-90-5 И

(инсектицид) Натријум-флуор-ацетат

62-74-8 Р

(родентицид)

Олово-арсенат 7784-40-9 И


Цихексатин 13121-70-5 А

(акарицид) (полихлоровани бифенили)

ИХ

(индустријске хемикалије)

Диносеб 88-85-7 Х

(хербицид)

Диносеб-ацетат 2813-95-8 Х

(хербицид)

Динотерб 1420-07-1 Х

(хербицид)

Каптафол 2425-06-1 Ф

(фунгицид)

1,2-дихлоретан 107-06-2 ИХ

(индустријска хемикалија)

1,2-диброметан 106-93-4 ИХ

(индустријска хемикалија) 4.3.1.2 Средства за заштиту биља

Да би и наша земља могла да прати промене у ЕУ и пре доношења нове законске

регулативе Управа за заштиту биља је, у складу са чланом 71. Закона о заштити биља („Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и 101/2005-други закон), донела акт бр. 321-02-00020-95/2005-11 од 08.03.2005. године којим је обавестила произвођаче средстава за заштиту биља, заступнике иностраних произвођача и овлашћене организације за испитивање средстава за заштиту биља да:

• дозвола за стављање у промет средстава за заштиту биља произведених од активних супстанци које нису укључене у Додатак I Одлуке Савета 91/414/EEC важиће до 31.12.2007. године и то за она средства за заштиту биља која су до сада регистрована, односно која се налазе у промету у нашој земљи,

• се регистрација нових средстава за заштиту биља која су произведена од активних супстанци које нису укључене у Додатак I Одлуке Савета 91/414/EEC неће вршити.

Из тих разлога, на предлог Комисије за пестициде, Управа је формирала Радну групу за дефинисање статуса активних материја које нису у промету у ЕУ.

Упоређена је листа активних супстанци (Додатак I Директиве 91/414/EEC) које су напуштене у ЕУ са листом активних супстанци које су у промету у нашој земљи. Од активних материја које су напуштене у ЕУ у нашој земљи се у промету налази 27, а то су: ацефат, амитраз, атразин, беномил, фентион, фентин-хидроксид, линдан, металаксил, симазин, цинеб, ендосулфан, метидатион, метолахлор, монокротофос, тербуфос, прометрин, ацифлуорофен, аметрин, бенсултап, ЕПТЦ, имазапир, имазетапир, пиримисулфурон, фомесафен, сетоксидим, триадимефон, трифорин.

За сваку активну супстанцу (а.с.) предложени су закључци, у зависности од њених

токсиколошких, екотоксиколошких особина, судбине и понашања у животној средини, нивоа резидуа услед регистроване примене, као и могућности одређивања неопходне намене на

103

основу расположивих података. Предложене закључке прихватила је Управа за заштиту биља.

Табела 4.В: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља за која

постоји одређени ниво ограничења

Назив

хемикалије Ниво ограничења

Детаљи ограничења

(као и разлог за контролисање)

Ацефат Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и препарата на бази ове а.с.

Амитраз Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Атразин Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

Дозвољена је примена у кукурузу и сирку (али не у монокултури). Покренут пројекат са циљем испитивања садржаја атразина у води (у одабраним контролним тачкама у областима интензивне примене атразина, у близини великих водних система) и финансијског ефекта замене атразина у производњи кукуруза.

Беномил

Примена одобрена до истека регистрације 31.12.2009. године. Увоз ограничен само за неопходне намене и познатог купца.

Преиспитивање одлуке за продужењем примене у заштити ружа у затвореном простору као неопходна примена код нас до 31.12.2009. године.

Фентион

Примена одобрена до истека регистрације (30.06.2014. године). Забрањена употреба након утрошка залиха.

Примена одобрена до истека регистрације (30.06.2014. године) за неопходну намену у шећерној репи и за кукурузу. Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и препарата на бази ове а.с.

Фентин-хидроксид

Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Линдан Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и препарата на бази ове а.с. Дозвољена је примена само у шумарству и то за премазивање дрвених трупаца и грађе.

Металаксил Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

Симазин Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

Цинеб Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

На декларацијама и у упутствима за примену препарата на бази ове а.с., који су у промету у нашој земљи, додата ограничења да се не могу користити у усевима чији ће производи бити намењени извозу. Извршиће се ограничење примене према препорукама ЕУ (essential use) на основу статуса метаболита.

Ендосулфан Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Обзиром на високу испарљивост ове супстанце (нађено њено присуство и у регионима где никада није примењивана), на судбину и понашање у животној средини (перзистентност познатих метаболита, неки од путева деградације у животној средини нису ни познати), као и на њена екотоксиколошка својства («long term risk» супстанца), да је у неким земљама ЕУ

104

дозвољена essential use до 30.07.2007. године (Грчка – памук, парадајз, паприка, крушка, кромпир, луцерка; Шпанија – лешник, памук, парадајз; Италија – лешник; Пољска – лешник, јагоде, гербери, луковице украсног биља)

Метидатион Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

Метолахлор Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

Монокротофос Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Тербуфос

Примена одобрена до истека регистрације 20.05.2008. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Примена одобрена до истека регистрације (20.05.2008. године) за неопходну намену у шећерној репи и за кукурузу. Не дозвољава се даљи увоз ове а.с. и препарата на бази ове а.с.

Прометрин Дозволе скраћене на 31.12.2007. године.

У поступку одређивање неопходне примене према препорукама ЕУ (essential use) на основу статуса метаболита.

Ацифлуорфен Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Аметрин Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Бенсултап Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


ЕПТЦ Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Имазапир Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Имазетапир Примена одобрена до истека регистрације 28.12.2010. године.

Неопходна намена у усеву соје до истека регистрације 28.12.2010. године.

Примисулфурон Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Фомесафен Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Сетоксидим Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Триадимефон Дозволе скраћене на 31.12.2007. године. Забрањена употреба након утрошка залиха.

Трифорин Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


105

Табела 4.Г: Списак активних супстанци средстава за заштиту биља чије су

дозволе укинуте пре 2004. године, у складу са одлукама о неукључивању активних

супстанци у Додатак I Директиве 91/414/EEC

Назив хемикалије Ниво ограничења1

Детаљи ограничења

(као и разлог за контролисање)

Перметрин Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Профам Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


ДНОЦ Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Фенвалерат Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Једињења живе Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Фентин ацетат Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Офурас Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Азаметифос Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Паратион Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Халоксифоп Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Дихлорпроп Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Форат Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Бенсултап Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Циклоат Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Деметон-С-метил Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


Фенпропатрин Укинуте дозволе за стављање у промет. Забрањена употреба након утрошка залиха.


106

4.3.1.3. Отпад

Табела 4.Д: Нивои ограничења за одређене врсте отпада

Назив хемикалије Ниво ограничења1

Отпад опасних материја

(према Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99))

Забрањен увоз отпадака опасних материја иностраног порекла ради привременог или трајног одлагања на нашој територији

Опасан отпад

(према Закону о заштити животне средине из 2004. год.)

Забрањен је увоз опасног отпада

Отпад

(према Закону о заштити животне средине из 2004. год.)

Отпад се може увозити само ако не може да се обезбеди у Републици, а неопходан је у производњи као секундарна сировина

4.3.2 Увоз и извоз - PIC поступак

Одлуке о увозу хемикалија за које је неопходно спровести поступак предходно добијене сагласности (PIC поступак) се доносе на основу прописа у којима су одређене забране односно ограничење коришћења хемикалија за одређене начине употребе. Република Србија још није ратификовала Ротердамску конвенцију те не спроводи PIC поступак приликом извоза према другим земљама. Одлуке о увозу и извозу хемикалије са листа Ротердамске конвенције биће достављене Секретаријату ове конвенције по њеној ратификацији. Предлог закона о потврђивању Ротердамске конвенције упућен је Народној скупштини РС на доношење Такође неопходне одредбе за спровођење ове конвенције су дате у Нацрту закона о хемикалијама док ће се ближе спровођење PIC поступка описати подзаконским прописом.


Србија претендује на чланство у ЕУ и своју одлуку показала је у Резолуцији о

придруживању Европској унији, усвојеној у Народној скупштини 13. октобра 2004. године. Усаглашавање са прописима ЕУ обиман је и неодложан задатак за државу чије је опредељење чланство у ЕУ. Обавеза усклађивања законодавства Републике Србије са правним тековинама ЕУ први пут се спомиње у Резолуцији о придруживању Европској унији и у том акту наводи се да ће усклађивање прописа бити приоритет у раду Скупштине, уз увођење посебних процедура за побољшање ефикасности тог процеса.

Влада Републике Србије од јула 2003. године започела са праксом да у својим годишњим плановима планира усклађивање нацрта закона са прописима Европске уније. Ови планови укључују и образложење о потреби за доношење одређеног закона, институцију надлежну за његово спровођење, као и друге елементе од значаја за дефинисање питања релевантних за прилагођавање националног правног система правним тековинама ЕУ.

Основни важећи закон којим се регулишу хемикалије као производи јесте Закон о производњи и промету отровних материја («Сл. лист СРЈ», 15/95, 28/96 и 37/2002), којим се не регулишу све хемикалије, већ само отровне материје. Међутим, дефиниција отровних материја у овом закону не односи се само на отровност (токсичност, тј. утицај одређене хемикалије на здравље људи), већ се из дефиниције отровних материја закључује да се овим законом уређују опасне хемикалије. Тај терминолошки проблем узрокује велике проблеме

107

код спровођења овог закона. Потешкоћу у спровођењу овог закона узрокује и обавеза државног органа да класификује све отровне материје који се стављају на тржиште. У ЕУ обавеза класификације хемикалије од стране државних органа односи се само на средства за заштиту биља и биоциде, као и за одређене хемијске супстанце које представљају највећу опасност (нпр. карциногене, мутагене, токсичне за репродукцију итд.). Према постојећим прописима у Србији, државни орган има обавезу да класификује опасност свих отровних материја (супстанце и смеше), односно свих опасних хемикалија, на основу дефиниције отрова. Обзиром на број опасних хемикалија на тржишту, овакав приступ у домаћим прописима није одржив и у пракси се дешава да одлука о томе које ће опасне хемикалије бити класификоване од стране надлежног државног органа доношењем решења о разврставању отрова у групе буде произвољна, без законски утврђених критеријума. Такође критеријум за класификацију хемикалија није дефинисан на начин како је уређено у прописима ЕУ. Домаћи прописи не дефинишу довољно техничке детаље који су неопходни за класификацију хемикалија. То узрокује проблеме при класификацији, а самим тим и адекватно обележавање хемикалија на тржишту. Међутим, обзиром да не постоји правилно дефинисање класификације и обележавања, многе хемикалије на српском тржишту се обележавају на начин како је то дефинисано прописима ЕУ, јер се увозе из земаља ЕУ или су власници фирми који производе поједине хемикалије из земаља ЕУ .

Постоји велика разлика између наших и европских прописа у начину процене утицаја

хемијске супстанце на здравље људи и животну средину, која се код нас врши утврђивањем токсиколошке оцене, процеса који се битно разликује од поступка процене ризика у прописима ЕУ. Токсиколошком оценом се само процењује опасност од одређене хемикалије, али не и ризик од хемикалије који зависи од начина употребе, односно изложености одређеној хемикалији (ризик представља производ опасности и изложености). У домаћим прописима није јасно дефинисан поступак за израду токсиколошке оцене, односно садржај и обим документа где је дата токсиколошка оцена, с обзиром да је процедура иста за све врсте и количине отровних материја.

Разлика у односу на прописе у ЕУ којима се регулише управљање хемикалијама јесте

што се они углавном односе на безбедност хемијског производа, а не и на услове које правна лица која производе односно врше промет хемикалијама морају да испуне. Према Закону о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) и Одлуци о условима које морају испуњавати правна лица и предузетници који врше производњу, промет и контролу отрова („Сл. лист СРЈ“, бр. 30/1996) неки од услова који се проверавају спадају у домен санитарне контроле, неки у домен контроле безбедности и здравља на раду а неки у домен прописа заштите животне средине. Доношењем новог закона о хемикалијама ова област ће бити усаглашена са прописима ЕУ.

У ЕУ постоји листа хемикалија чији су сви начини употребе забрањени и хемикалија за

које су дозвољени само одређени начини употребе, док Закон о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) не препознаје забрану појединих начина употребе, већ само потпуну забрану употребе хемикалија. Објављена Листа отровних материја чија је производња, увоз, промет и коришћење забрањено

(«Сл. Гласник РС», бр. 72/2006.) у Србији је много ужа у односу на листу ЕУ (иако је у закону дато да су све хемикалије које су забрањене у земљи порекла забрањене и код нас). Да би се нека супстанца забранила или њена употреба ограничила за одређене начине употребе у ЕУ потребно је урадити социо-економску анализу у смислу процене трошкова индустрије и социјалног аспекта забране који би били изазвани доношењем једне такве одлуке. Израда социо-економске анализе се не захтева нашим прописима.

Велико оптерећење за привреду и администрацију у Србији изазива обавеза издавања

дозволе за увоз, извоз и транзит отровних материја којима се не постиже адекватна контрола ових супстанци, и такав начин управљања хемикалијама није познат земљама ЕУ. Потребно

108

је спровести другачије мере за смањење ризика од хемикалија, што ће бити уређено новим Законом о хемикалијама.

Последња фаза у животном циклусу хемикалија, одлагање хемијског отпада и одлагање

отпадне амбалаже од хемикалија за сада није адекватно уређена, али се очекује да ће бити новим законским прописима из области управљања отпадом.

Такође се може закључити да многе слабости постојећег система потичу од

неодговарајућих финансијских аранжмана. Једна од слабости постојећег система јесте да произвођачи и трговци плаћају услуге директно овлашћеним правним лицима за израду токсиколошке оцене, стварајући значајан простор за недоследну или чак корумпирану праксу. Висина надокнаде овим правним лицима за израду токсиколошке оцене није утврђена прописом, те се она произвољно утврђује. Такво директно плаћање овлашћеним правним лицима узрокује и недостатак адекватних финансијских извора за рад државних органа и инспекције у области управљања хемикалијама. У те надокнаде неопходно је урачунати активности које државна управа спроводи ради безбедног управљања хемикалијама, а од дела накнада платити, у висини утврђеној прописом, рад овлашћених правних лица за израду токсиколошке оцене. Такође у делу финансирања, парадоксално је да се државни органи нерадо одричу наплате таксе за издавање дозвола за спољнотрговински промет отрова, иако овакав начин контроле не доприноси безбеднијем управљању хемикалијама, а отежава и проток робе на државној граници, па тако има импликацију на смањење ефикасности домаће привреде.

Област управљања биоцидима није законски потпуно уређена, с обзиром да нису

прописани услови за стављање на тржиште свих биоцидних производа, а за поједине биоциде ови услови прописани су у више прописа, тако да постоји неадекватна контрола ових биоцидних производа на тржишту.

Министарство животне средине просторног планирања је припремило Нацрт закона о

хемикалијама и Нацрт закона о биоцидима који су хармонизовани са прописима ЕУ. Тако је Нацрт закона о хемикалијама делимично усклађен са Уредбом ЕЦ бр. 1907/2006 о регистрацији, евалуацији и ауторизацији хемикалија - REACH, а потпуно са Упутством ЕЦ бр. 2004/42, Уредбом ЕЦ бр. 304/2003 и Уредбом ЕЦ бр. 648/2004, а дато је овлашћење за доношење прописа којим ће се имплементирати, када се донесе у ЕУ, нови пропис о Глобалном хармонизованом систему класификације и паковања хемикалија. До доношења тог прописа ово питање биће уређено Правилником о класификацији, обележавању и паковању у складу са Упутством ЕЕЦ 67/548 и Упутством ЕЦ 1999/45. Овај нацрт закона не садржи оне одредбе REACH којима се уређује спровођење централизованих поступака код Европске агенције за хемикалије, односно поступака које не спроводе надлежни органи земаља чланица (регистрација, евалуација и ауторизација). Нацрт закона о биоцидима делимично је усклађен са Упутством бр. 98/8 ЕЦ, а потпуно је усклађен са Уредбом ЕЦ бр. 1896/2000, Уредбом ЕЦ бр. 1687/2002, Уредбом ЕЦ бр. 2032/2003, Уредбом ЕЦ бр. 1048/2005. Нацртом закона преузимају се решења из Упутства 98/8/ЕЦ о стављању биоцидних производа на тржиште и уводи се дозвола за стављање биоцида на тржиште. Такође, уређено је да се позитивна листа активних супстанци преузима из тог прописа имајући у виду да се овај поступак централизовано спроводи на нивоу ЕУ, односно спроводи га тело Европске комисије задужено за ову област.

Закон о заштити биља („Сл. лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 и „Сл. гласник РС“, бр. 101/05) обухвата средстава за заштиту биља (пестициди) и средства за исхрану биља (ђубрива). Овим законом прописани су услови за регистрацију (ауторизацију) ради стављања у промет, производњу, увоз и промет на велико и мало.

109

Касних 80-тих и раних 90-тих година прошлог века надлежности у области пестициди су били на федералном, савезном нивоу и раздвојени у оквиру два министарства, Министарства пољопривреде и Министарства здравља.

Министарство здравља је било задужено за разврставање, односно класификацију и

обележавање хемикалија (између осталих и пестицида – на основу препорука Комисије за отрове) и утврђивање максимално дозвољених концетрација резудуа - МДК (на основу препорука Комисије за МДК).

Министарство пољопривреде је било задужено за издавање решења о стављању у

промет пестицида у области пољопривреде, на основу испитивања ефикасности и хемијских и физичких особина (на основу препорука Комисије за пестициде) и класификације и обележавања и утврђених МДК од стране Министарства здравља.

Сарадња и координација између ова два Министарства је била ефикасна и резултирала

је 1992. године задњим објављеним званичним Правилником о максимално дозвољеним количинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанци, хемиотерапеутика, анаболика и других супстанција које се могу налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ”, бр. 5/1992). Тренутно, област пестицида је раздвојена у три министарства: Министарство животне средине и просторног планирања (класификација и обележавање), Министарство здравља (утврђивање МДК) и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (ефикасност и хемијске и физичке особине), без адекватне координације и сарадње.

Проблеми које су идентификовали представници Министарства пољопривреде,

шумарства и водопривреде (Управе за заштиту биља) су следећи: Министарство животне средине и просторног планирања нема увид нити документа на основу којих овлашћене научне институције дају токсиколошке оцене које се разматрају на Комисији за отрове (проблем: коришћење документације у корист других подносилаца захтева за разврставање без знања власника докумената – нема заштите интелектуалне својине, као и чињеница да нема потврде да су потребна документа уопште поднета – нема контроле овлашћених институција).

Привремене МДК за пестициде се усвајају од стране Министарства животне средине и

просторног планирања и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Привремене МДК немају никакву званичну вредност, јер нису укључене као додатак Правилнику о максимално дозвољеним количинама пестицида, метала и металоида и других отровних супстанци, хемиотерапеутика, анаболика и других супстанција које се могу налазити у намирницама („Сл. лист СРЈ”, бр. 5/1992). Постојеће, званичне МДК нису прилагођене српској доброј пољопривредној пракси односно многи пестициди се више не користе у пољопривредној пракси.

Не постоји успостављен адекватан систем за едукацију и лиценцирање за примену

средстава за заштиту биља – није успостављена институција „професионално квалификоване особе за примену средстава за заштиту биља“. Не постоји успостављен адекватан систем за контролу опреме и уређаја за примену средстава за заштиту биља.

Такође су присутни проблеми у одлагању пестицида и амбалаже од употребљених

пестицида. Не постоје пописи заосталих количина пестицида и не постоји систем одлагања забрањених или ограничених или заосталих количина пестицида (неадекватна сарадња између ресорних министарстава, као и недостатак капацитета за безбедно одлагање или контролисано уништавање).

Ово су главни разлози за доношење нових прописа у области пестицида који ће, заједно

са новим Законом о хемикалијама, између осталог, формулисати јасну националну политику у области пестицида - један орган одговоран за област пестицида (средстава за заштиту

110

биља), оцена и ауторизација (регистрација) средстава за заштиту биља и помоћних средстава за заштиту биља (средства која немају пестицидно деловање, као што су оквашивачи, и сл.) према принципима који важе у ЕУ, а то је значи раздвајање процене ризика од управљања ризиком, очување извора националног система регистрације (искористити постојеће људске ресурсе - капацитете), пост-регистрациона контрола средстава за заштиту биља у складу са чланом 17. Директиве 91/414/ЕЕЦ (планирање контрола на годишњем нивоу; припремање методологије за контролу и координирање контроле; прикупљање података о контроли) и интензивирање размене информација између органа државне управе, нарочито када су у питању заостале количине пестицида, забрањене супстанце, пестициди са ограниченом употребом и амбалажа.

Основни проблем у извршавању Закона о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“,

бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) је недовољно јасна примена наведених међународних прописа, Европског споразума о међународном превозу опасних материја у друмском саобраћају (ADR), Међународног правилника о превозу опасних материја на железницама (RID), и Европски споразум о међународном превозу опасне робе у унутрашњим воденим путевима (ADN), који још увек није ратификован као и оних који се односе на ваздушни саобраћај и поморски превоз. С једне стране они су директно уведени у наш правни систем, позивањем на њих у Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), а са друге стране нису никад објављени у службеним гласилима као подзаконски прописи и нису редовно ажурирани. То је довело до недовољног познавања њихове садржине и од стране предузећа која се баве превозом опасних материја као и од стране инспектора надлежних за надзор за спровођење овог закона па самим тим и надзора над спровођењем ADR и RID. Ни у претходним министарствима, која су била надлежна за спровођење овог закона, није се посветила довољна пажња овим међународним прописима. Из тог разлога као и због прописивања обавезног одобрења превоза појединих врста опасних материја преко државне границе (на пример отрова) који није у складу са ЕУ регулативом као и због недовољне казнене политике, потребно је доношење новог закона.

Саветник за безбедност у превозу опасне робе (уведен реструктуираним прописима

RID/ADR из 2001. године) није имплементиран у пракси као основни инструмент за безбедни превоз опасне робе јер недостаје пропис којим се уређују услови за правна лица и процедуре спровођења обуке саветника прописане RID/ADR (испитивања, именовања и др.). Последица овог непрописивања је непостојање архиве свих релевантних информација о количинама и превозним токовима опасних роба, предузећима, обученом особљу, врстама опасних роба у превозу, безбедносним ризицима спроведеним у складу са RID/ADR и др. Такође нису усклађени прописи о обуци и обнављању знања са одредбама важећег ADR-а у друмском превозу и RID-a у железничком превозу и није донет пропис којим се то уређује. Нису донети ни прописи који уређује лиценцирање фирме која испитује амбалажу, контејнере и цистерне, прописи који уређују лиценцирање стручњака одговорних за поступке и процедуре у надлежности RID/ADR, нема прописа који уређује чишћење и прање амбалаже, посебно великих паковања, контејнера и цистерни и не постоје прописи који јединствено уређује манипулационо место. С обзиром да не постоје наведени прописи, нису изграђени ни инструменти контроле којима се омогућује веродостојна слика стања усклађености са захтевима RID/ADR у сваком тренутку.

Из претходно наведеног очигледни су разлози за доношење новог закона и

одговарајућих подзаконских акта о превозу опасних материја (роба), као и уређење адекватне контроле. Министарство за инфраструктуру припрема нови Нацрт Законa о превозу опасних материја и њиме се надлежност МУП-а усклађује са надлежностима које имају МУП у земљама ЕУ.

Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) је нови пропис

који је хармонизован са прописима ЕУ. Један од врло важних подзаконских прописа овог

111

закона је Правилник о безбедности и здрављу радника од ризика везаних за хемијске агенсе на раду који се односи на превентивне мере при управљању опасним хемикалијама на радном месту и који треба да припреми Управа за безбедност и здравље на раду. Овај правилник ће заменити прописе у овој области од којих су неки стари и педесет година. У изради овог прописа као и упутства за поступање са опасних хемикалијама у радној средини потребно је да активно учествују и представници Министарства животне средине и просторног планирања из Одељења за хемикалије.

Такође може се закључити да су прописи којима се регулишу поједини делови

животног циклуса хемикалија, од производње до одлагања, класификоване као опасне на основу физичко хемијских својстава (експлозиви, запаљиве течности и гасови), које спроводи Министарство унутрашњих послова, застарели у смислу техничко технолошких новитета. Законска решења не прате ни нову организацију у друштву и привреди и постоје бројни разлози за доношење нових прописа. Министарство унутрашњих послова је започело активности на доношењу нових прописа који ће бити усклађени са прописима ЕУ. Сектор за заштиту и спасавање има два представника која учествују у раду Подгрупе за кретање робе и Подгрупе за животну средину.

Наша земља, треба као што су све земље Европе и сама Европска унија већ урадиле, да

ратификује две конвенције које се односе на управљање хемикалијама: Ротердамску конвенцију о поступку давања сагласности за увоз на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Стокхолмску конвенцију о дуготрајним органским загађујућим супстанцама. Одредбама новог Закона о хемикалијама и подзаконских прописа биће у потпуности омогућено спровођење Ротердамске конвенције. У циљу припреме Србије за ратификацију и имплементацију Стокхолмске конвенције, Србија је добила финансијска средства од UNEP/GEF-а за израду Националног имплементационог плана, процеса који је у току и који се планира да буде завршен до краја 2008. године. Један од пројектних задатака на овом пројекту је анализа постојећих домаћих прописа и препоруке за њихову допуну или измену ради омогућавања имплементације/спровођења ове конвенције.

Неопходно је закључити да је, због комплексности управљања хемикалијама као и због

неопходности безбедног управљања хемикалијама кроз цео њихов животни циклус од производње до одлагања, потребно израдити стратешки докуменат за безбедно управљање хемикалијама. При изради тог документа потребно је имати у виду постојање стратегија и програма који су наведени у претходном одељку, а који се дотичу управљања хемикалијама као и будући акциони план за управљање хемикалијама који се припрема на основу циљева Националног програма за заштиту животне средине. Тај стратешки докуменат треба да помогне да нови домаћи прописи у поступку хармонизације са прописима ЕУ буду међусобно усклађени. Такође у изради овог документа потребно је узети у обзир докуменат Стратешки приступ међународног управљања хемикалијама којим се на глобалном нивоу планира достизање Јоханезбуршког плана да се до 2020. године хемикалијама управља на безбедан начин. Овај докуменат као и будући стратешки докуменат треба да буде повезан са будућом националном Стратегијом одрживог развоја.

112

5. ПОГЛАВЉЕ: МИНИСТАРСТВА, АГЕНЦИЈЕ И ОСТАЛЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

КОЈЕ СУ НАДЛЕЖНЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА

5.1.Опис надлежности и мандата државних органа 5.2 Коментари и препоруке

5.1 Опис надлежности и мандата државних органа

5.1.1 Органи државне управе

Законом о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 43/2007) образују се

министарства и посебне организације и утврђује њихов делокруг („Сл. гласник РС“, бр. 43/07). У Закону о министарствима („Службени гласник РС“, бр. 43/2007) прописано је да је за управљање хемикалијама надлежно Министарство заштите животне средине. Поједина питања из области управљања хемикалијама су у надлежности других министарстава; Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за заштиту биља је надлежна за хемикалије које се користе за заштиту и исхрану биља (пестициди и ђубрива); Министарство здравља је надлежно за спровођење Закона о здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Сл. гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88, „Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) (средства за прање и козметички производи) и Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци („Сл. гласник РС“, бр. 107/05); Министарство унутрашњих послова је надлежно за спровођење Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Сл. гласник СРС“, бр. 44/77, 45/85, 18/89, „Сл. гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94), Закона о промету експлозивних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 30/85, 6/89, 53/91, „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 68/2002) и за спровођење дела Закона о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), као и

113

припадајућих подзаконских аката; Министарство рада и социјалне политике-Управа за безбедност и здравље на раду надлежна је за спровођење Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05), па самим тим и за спровођење мера при управљању хемикалијама на радном месту. Министарство трговине и услуга је надлежно за заштиту потрошача и остваривање права на здраву животну средину. За спровођење Закона о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) надлежна су три министарства: Министарство за инфраструктуру, Министарство унутрашњих послова и Министарство животне средине и просторног планирања.

Према овом закону област управљања хемикалијама као и област заштитите животне

средине и здравствене заштите уређена је на следећи начин: Министарство животне средине и просторног планирања, обавља послове државне

управе и стручне послове који се односе на систем заштите и одрживог коришћења природних богатстава, односно ресурса (ваздуха, вода, земљишта, минералних сировина, шума, риба, дивљих биљних и животињских врста), систем заштите и унапређења животне средине; заштиту озонског омотача; прекогранично загађење ваздуха и воде; утврђивање услова заштите животне средине у планирању простора и изградњи објеката; рану најаву акцидената; производњу, промет отрова и других опасних материја, изузев дрога и прекурсора; управљање хемикалијама; управљање отпадом, изузев радиоактивним отпадом; одобравање прекограничног промета отпада; инспекцијски надзор у области одрживог коришћења природних богатстава и заштите животне средине и у другим наведеним областима; еколошки инспекцијски надзор на граници. Контролу спровођења Закона о

производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) врши инспекција за заштиту животне средине. Контрола инспекције у сладу са овим прописима нaјвише се односи на проверу испуњености услова да ли правна лица испуњавају услове за производњу и промет отровних материја. Иако је законом то утврђено, инспекција не проверава да ли је одређени отров добро разврстан или обележен. Од 2008. године контролу над увозом и извозом отрова, према Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99), врши Управа царина.

Управа за заштиту биља, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде,

шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на: заштиту биља од заразних болести и штеточина; контролу средстава за заштиту биља и ђубрива у производњи, унутрашњем и спољном промету; контролу примене средстава за заштиту биља; производњу и регистрацију средстава за заштиту биља и исхрану биља; фитосанитарни надзор и инспекцију у унутрашњем и спољном промету биља, семена и садног материјала, као и друге послове одређене законом. Гранична фитосанитарна инспекција, на одређеним граничним прелазима, поред биља контролише и увоз средстава за заштиту и исхрану биља, односно утврђује да ли су иста регистрована за промет у нашој земљи и да ли по квалитету задовољавају прописане услове. Унутрашња фитосанитарна инспекција поред производње и једноставне прераде биља и њиховог складиштења, надзиру и квалитет средстава за заштиту и исхрану биља и начин њихове примене у складу са добром пољопривредном праксом и добром праксом у заштити биља. Такође, фитосанитарни инспектори контролишу и произвођаче биља, у смислу да ли се користе средства за заштиту биља, у областима где је њихова употреба забрањена, или ограничена, као и у погледу правилног коришћења машина, опреме и уређаја за њихову апликацију. Такође, фитосанитарни инспектори врше и контролу субјеката који се баве производњом, прометом и увозом пестицида и ђубрива.

Министарство здравља обавља послове државне управе који се односе на систем

здравствене заштите; производњу и промет лекова, медицинских средстава и помоћних лековитих средстава и инспекцијске послове у тим областима; производњу и промет опојних дрога и прекурсора недозвољених дрога; санитарну инспекцију; здравствена исправности

114

животних намирница и предмета опште употребе у производњи и промету, јавног снабдевања становништва хигијенски исправном водом за пиће; контролу санитарно-хигијенског стања објеката под санитарним надзором; утврђивање санитарно-хигијенских и здравствених услова објеката под санитарним надзором у поступцима изградње или реконструкције и редовну контролу над тим објектима; санитарни надзор на државној граници.

Министарство рада и социјалне политике обавља послове државне управе који се

односе на безбедност и здравље на раду. Управа за безбедност и здравље на раду у саставу Министарства рада и социјалне политике образована је Законом о безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) и ова управа обавља послове државне управе са циљем унапређивања и развоја безбедности и здравља на раду, односно смањења повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом. Поред наведених надлежности ова управа припрема прописе у области безбедности и здравља на раду, припрема стручне основе за израду националног програма развоја безбедности и здравља на раду и прати његово остваривање, прати и оцењује стање безбедности и здравља на раду и припрема ставове за јединствено уређивање мера безбедности и здравља на раду које су предмет овог закона и других прописа, припрема методологије за обављање послова прегледа и испитивања у области безбедности и здравља на раду, проучава узроке и појаве који за последицу имају повреде на раду, професионалне болести и болести у вези са радом, организује полагање стручних испита и о томе води евиденцију, врши надзор над законитошћу рада правних лица и предузетника као и одговорних лица са лиценцом и припрема предлоге решења за издавање и одузимање лиценци и о томе води евиденцију, прикупља и анализира податке о повредама на раду, професионалним обољењима, болестима у вези са радом и појавама које утичу на здравље запослених, обавља информационо-документациону делатност у области безбедности и здравља запослених, организује саветовања, врши едукацију запослених, послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду, инспектора и др., објављује различите материјале и информише јавност о стању у области безбедности и здравља на раду; стара се о примени међународних аката у области безбедности и здравља на раду и подстиче образовање и развијање културе рада у области безбедности и здравља на раду.

Инспекција рада врши инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду у свим делатностима хемијске индустрије као и у свим делатностима где се користе хемикалије. Инспекција рада врши редовне и контролне прегледе, увиђаје повреда на раду, доноси решења, подноси пријаве кад судија за прекршаје и друге послове везане за инспекцијски надзор.

Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се односе

на регулисање и контролу саобраћаја на путевима, промет и превоз експлoзивних и одређених других опасних материја, заштиту од пожара. Према Закону o спољноj трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање надлежно је за транспорт и транзит наоружања и војне опреме копненим и воденим путем.

Министарство за инфраструктуру обавља послове државне управе у области

железничког, друмског, речног и ваздушног саобраћаја.

Министарство трговине и услуга обавља послове државне управе у области заштите потрошача, а у оквиру Савета министра за заштиту потрошача и саветодавно-консултативне послове, где су укључени представници надлежних министарстава, организација потрошача и научници и стручњаци из области заштите потрошача.

Министарство одбране има посебно истакнуту улогу у санацији акцидената са својим

одељењем за ванредне ситуације у чијој надлежности су Центри за обавештавање (тзв. Служба 985) који дежурају 24 часа по окрузима у покрајинској и републичкој управи.

115

Агенција за заштиту животне средине, као орган у саставу Министарства животне

средине и просторног планирања, обавља стручне послове који се односе на: развој, усклађивање и вођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стања чинилаца животне средине, катастар загађивача и др.); прикупљање и обједињавање података о животној средини, њихову обраду и израду извештаја о стању животне средине и спровођењу политике заштите животне средине; развој поступака за обраду података о животној средини и њихову процену; вођење података о најбољим доступним техникама и праксама и њиховој примени у области заштите животне средине; сарадњу са Европском агенцијом за заштиту животне средине (ЕЕА) и Европском мрежом за информације и посматрање (EIONET).

Републичка дирекција за воде, као орган управе у саставу Министарства

пољопривреде, шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на спровођење мера заштите вода.

Министарство науке обавља послове државне управе који се односе на: систем, развој

и унапређење научноистраживачке делатности у функцији научног, технолошког и привредног развоја, усавршавање кадрова за научноистраживачки рад, утврђивање и реализацију иновационе политике, утврђивање политике и стратегије изградње информационог друштва, координацију у изради стратешко-развојних докумената на нивоу Републике Србије.

Управа за ветерину, као орган управе у саставу Министарства пољопривреде,

шумарства и водопривреде, обавља послове државне управе и стручне послове који се односе на храну за животиње и компоненте за производњу хране за животиње, контролу производње и унутрашњи и спољни промет лекова и биолошких средстава за употребу у ветерини.

Министарство економије и регионалног развоја обавља послове државне управе који се односе на политику и режим спољне трговине, праћење и спровођење сарадње републичких органа са међународним економским организацијама и агенцијама Организације уједињених нација. Према Закону o спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) Министарство економије и регионалног развоја надлежно је за издавање дозвола за обављање спољне трговине контролисаном робом.

Министарство просвете обавља послове државне управе који се односе на

истраживање, планирање и развој предшколског, основног, средњег, вишег и високог образовања.

Надлежно је за план и програм када је реч о образовању профила за заштиту биља на пољопривредном факултету. Неопходни саставни део тог плана и програма мора бити о амбалажи која се користи за опасне материје, од техничких и дизајнерских услова до поступака са употребљеном амбалажом (транспортном, тржишном и комерцијалном).

Агенција за привредне регистре је основана Законом о агенцији за привредне регистре

(„Службени гласник РС“, бр. 55/2004). Агенција за привредне регистре води три регистра: Регистар привредних субјеката; Регистар заложног права на покретним стварима и правима; Регистар финансијског лизинга и Регистар привредних субјеката и Регистар финансијског лизинга почели су са радом 04. јануара 2005. године.

Увођењем новог система регистрације, Агенција за привредне регистре преузима надлежност регистрације привредних субјеката од трговинских судова и органа локалне самоуправе. Агенција је основана ради постизања веће економичности, доступности података и формирања јединствене централизоване базе података – евиденције о регистрованим привредним субјектима, уговорима о финансијском лизингу и залози.

116

Нови систем регистрације привредних субјеката омогућава заинтересованим лицима брже и једноставније отпочињање обављања привредне делатности, а њиховим потенцијалним пословним партнерима доступне и ажуриране податке.

5.1.2 Институције које врше мониторинг заштите животне средине

Републички хидрометеоролошки завод је посебна републичка организација за извршавање функција хидрометеоролошке службе на територији Републике Србије, укључујући и контролу квалитета животне средине. Завод планира, успоставља, одржава и развија државне мреже метеоролошких и хидролошких станица; систематски прати квантитативне и квалитативне карактеристике стања атмосфере, површинских и подземних вода; планира, успоставља, одржава и развија систем за прикупљање, обраду, архивирање и дистрибуцију метеоролошких и хидролошких података и информација и података о квалитету воде и ваздуха; одржава и развија метеоролошки и хидролошки прогностички систем, израђује прогнозе времена и вода, упозорења на временске и хидролошке непогоде и хаваријска загађења ваздуха и вода; израђује метеоролошке и хидролошке подлоге, анализе и студије за потребе планирања, пројектовања објеката и система и извршава међународне обавезе у области метеорологије и хидрологије.

Заводи и институти за јавно здравље покривају мониторинг квалитета амбијенталног

ваздуха у локалној урбаној мрежи агломерација и квалитета површинских вода у делу токова кроз урбане средине, прате хигијенску исправност воде за пиће, купалишта, отпадних вода, намирница, предмета опште употребе као и комуналну буку. Ове институције мере квалитет ваздуха у 28 градова (60 контролних тачака). Инспекција за животну средину покрива контролу поштовања прописа и мониторинг емисија, али решавању тих задатака није се приступило у довољној мери. Сопствени мониторинг од стране индустрије и других загађивача за сада не постоји.

Агенција за рециклажу, бави се управљањем отпадним материјама као секундарним

сировинама – посебно за рециклажу и поновно искоришћење отпада. Агенција прати употребу секундарних сировина и врши категоризацију отпада.

На покрајинском нивоу, кључну одговорност има Покрајински секретаријат за

заштиту животне средине и одрживи развој. Одређене надлежности у области заштите животне средине су 2002. године пренете на АП Војводину Законом о утврђивању одређених надлежности Аутономне Покрајине Војводине („Службени гласник РС”, број 6/02). АП Војводина, преко Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој, обезбеђује вршење послова који се односе на: израду програма заштите животне средине и одрживог развоја на територији покрајине и обезбеђење мера за њихову примену, мониторинг стања и информациони подсистем, издавање сагласности на процену утицаја на територији покрајине, сагласности на програме заштите и унапређења флоре и фауне, шума и вода, грађевинског и пољопривредног земљишта, као и сагласност на урбанистичке планове за територији националног парка на територији аутономне покрајине; инспекцијски надзор у свим областима заштите животне средине осим у области опасних материја и очувања биодиверзитета, као и за друга питања од интереса за покрајину, у складу са законом. Покрајина је надлежна и за стратешку процену планова и програма и издавање интегрисане дозволе за постројења и активности на територији покрајине.

Општине/градови имају надлежности у области урбанистичког планирања, заштите и

унапређења животне средине и комуналних делатности. На локалном нивоу, секретаријати за заштиту животне средине имају ограничену одговорност за проблеме животне средине који обухватају заштиту ваздуха, заштиту од буке, управљање комуналним отпадом, урбанистичко планирање, грађевинске дозволе за мале објекте, као и стратешку процену

117

планова и програма, процену утицаја пројеката на животну средину и издавање интегрисаних дозвола из своје надлежности.


У Предлогу националног програма за заштиту животне средине констатовано је да

постоји недовољна међусекторска сарадња између надлежних органа у управљању хемикалијама која су надлежна за поједине делове животног циклуса хемикалија (од производње/увоза до одлагања).

Такво стање може се поткрепити следећим примерима, као што је преклапање

надлежности у области резидуа пестицида између Министарства здравља и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде: Чланом 5. Закона о заштити биља („Сл. лист СРЈ”, бр. 24/96, 26/96 и 101/05-други закон) прописано је да служба за заштиту биља врши прогнозно-извештајне послове, који између осталог обухватају и систематску контролу степена и обима загађености хране, земљишта и воде пестицидима. Чланом 4. и 5. Закона о

здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Сл. гласник СРС“, бр. 48/77, 29/88, „Сл. гласник РС“, бр. 44/91, 53/93, 67/93, 48/94) прописано је шта се сматра под здравственом исправношћу намирница (хигијенска исправност и исправност састава). У складу са овим члановима, под хигијенски неисправном храном сматра се, између осталог, и храна која садржи пестициде у количинама које могу штетно утицати на здравље људи.

Међутим, у пракси се дешава следеће: иако и једно и друго министарство имају

законом дефинисане надлежности, ниједно од њих не обавља послове адекватно. Министарство здравља оспорава надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде по овом питању, не прослеђује податке везане за национални мониторинг намирница, нити консултује било које министарство (животне средине или пољопривреде) по овом питању (у смислу нових пестицида који се користе у пољопривредној пракси и њихових привремено усвојених МДК), а такође лабораторије овлашћене за ову врсту испитивања од стране Министарства здравља су ограничених капацитета, у смислу могућности испитивања резидуа активних супстанци и обучености за ове врсте испитивања. Из тих разлога, не постоји адекватан национални мониторинг остатака пестицида, нити постоји мониторинг специфичних намирница или одређених произвођача намирница код којих су претходно уочени проблеми са остацима пестицида (enforcement- follow up monitoring).

Управа за заштиту биља је мишљења да према прописима не би требало да постоји, али

је показано да у пракси постоји проблем који се односи на питање надлежности заосталих количина пестицида, забрањених супстанци, пестицида са ограниченом употребом и амбалаже, а нарочито када су у питању крајњи корисници (они који примењују пестициде). Следећи корак ка решавању овог питања би била израда студије или операционалног плана где би се сагледали разни начини и дале препоруке како то решити.

Код транспорта опасних материја препознато је преклапање у издавању одобрења,

надзору и контроли превоза појединих класа опасних материја у зависности од врсте превоза (међународни, унутрашњи). На пример за једну исту класу, одобрења за увоз, извоз, транзит издаје једно министарство, а одобрења за унутрашњи превоз издаје друго министарство. Обзиром да је надлежност нејасно дефинисана постоји, према мишљењу Министарства за инфраструктуру, задирање инспектора за заштиту животне средине у примену RID/ADR, тј. надзора коју по Закону о превозу опасних материја („Сл. лист СФРЈ“, бр. 27/90, 45/90 и „Сл. лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 21/99 и 44/99) има Министарство за инфраструктуру у току превоза опасне робе. Проблем постоји у тумачењу Закона о производњу и промету отрова („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), с обзиром да се погрешно тумачи да промет

118

отрова подразумева и превоз отровних материја. Промет отровних материја потребно је схватити као снабдевање (чињење доступним) хемикалијама трећих лица, било уз накнаду или без ње.

Питање превоза и одговорности у току превоза, укључујући сметње и мања цурења која

не представљају угрожавање животне средине, потребно је тумачити на начин да то треба да буде у надлежности једног од лица која учествују у превозу и саветника за безбедност тог лица (правног лица). У ситуацијама које се, по важећим прописима, сматрају као сметња у превозу опасне материје када не долази до изливања материје, непотребно су се анимирале, према мишљењу Министарства за инфраструктуру, инспекције МУП-а и заштите животне средине, преко регионалних центара за обавештавање. То je додатно доприносило условима за задирање у надлежност инспекције Министарства за инфраструктуру и саветника за безбедност код превозника, односно код лица која учествују посебно у железничком превозу.

Обзиром да је тренутно у току израда неколико нових закона који уређују хемикалије,

нпр. средства за заштиту биља, безбедност хране, стављање на тржиште хемикалија и биоцида, транспорт опасне робе као и других закона, сада је прави моменат да се будуће надлежности добро испланирају и међусобно разграниче. То треба урадити на начин да се најбоље искористе постојећи ресурси појединих министарства, а нарочито инспекција различитих органа, користећи се добром праксом земаља ЕУ у овој области.

Потребно је успоставити информациони систем за ефикасну размену података,

повезати га вертикално и хоризонтално са надлежним министарствима и организацијама задужених за надзор над појединим деловима животног циклуса хемикалија. Такође, у будућој институционалној организацији потребно је размотрити могућност оснивања једне централизоване агенције која би се бавила безбедносним аспектима свих хемикалија које се стављају на тржиште, а користе се у различите сврхе (хемикалије за општу и професионалну употребу, биоциди, средства за заштиту биља, козметички производи и детерџенти), а да се надзор над појединим хемикалијама организује од стране различитих инспекција (инспекције заштите животне средине, санитарне инспекције, тржишне инспекције и др). Успостављањем овакве агенције применило би се правило да се проблеми најбоље решавају ако се ставе «под исти кров». Ова агенција не би требала да се бави руковањем хемикалијама и процесима као што је нпр. транспорт опасних хемикалијама или безбедности и здравља на раду односно заштитом животне средине код употребе хемикалија. Овакве агенције постоје у Словенији (Уред за управљање хемикалијама), Агенција за заштиту животне средине Данске, Шведска агенција за хемикалије и др. Чак се новим прописом ЕУ REACH успоставља Агенција за хемикалије ЕУ у Хелсинкију. Институционални аранжман би требало детаљније размотрити у посебној студији а у чијој изради треба да учествују државни органи у чијој су надлежности прописи којима би се бавила будућа агенција за хемикалије.

Нови нацрт закон о хемикалијама предвиђа израду информационог система за

управљање хемикалијама. Агенција за заштиту животне средине је према Закону о министарствима овлашћена за

вођење националног информационог система заштите животне средине (праћење стања чинилаца животне средине, катастар загађивача и др.). Ова агенција ће наведене послове обављати и на основу података из информационог система за управљање хемикалијама и у сарадњи са Агенцијом за хемикалије.

Обзиром да до сада Министарство економије и регионалног развоја није било укључено

у пословима управљања хемикалијама, од изузетне је важности, нарочито за индустрију, да ово министарство буде укључено при доношењу појединачних одлука које се односе на мере смањења ризика од хемикалија, а које треба да спроведу произвођачи хемикалија. На пример, у ЕУ постоји пракса да се у процесу доношења одлука о забрани употребе одређене хемикалије (за све или поједине начине употребе) прво уради социоекономска анализа, која

119

ће показати колико и на који начин ће једна таква одлука имати утицаја на хемијску индустрију или индустрију која користи хемикалије (колико ће једна таква одлука коштати индустрију), а нарочито на мала и средња предузећа. У том процесу Министарство економије и регионалног развоја треба да има кључну улогу. Надлежно тело Европске комисије за индустрију (привреду) је имало значајну улогу при доношењу новог прописа о хемикалијама у ЕУ –REACH, да би осигурао баланс привредног развоја и заштите здравља људи и животне средине.

На основу Пословника Владе, државни органи су дужни да сарађују приликом

доношења нових закона на начин да сва министарства (на која предлог закона може да утиче), треба да доставе мишљења на предлог закона пре достављања Влади на усвајање. Међутим, с обзиром на велики број прописа који се тренутно припремају и доносе, често се у пракси дешава да саветници у министарствима који треба да дају мишљење нису били правовремено укључени у процес израде, тако да нису упознати са новим законским решењима која се предлажу, што може да има за последицу «враћање ствари на почетак» давањем негативног мишљења и губитак драгоценог времена или давање позитивног мишљења, које се заснива на површном разумевању уређења одређене материје. Како би се рационално искористили постојећи кадрови који раде на пословима управљања хемикалијама у разним министарствима, потребно је да будуће међуресорско тело за координацију управљања хемикалијама које ће се састојати од представника различитих државних институција, координира израду будућих законских и стратешких докумената за управљање хемикалијама тако да сви који се баве управљањем хемикалијама у министарствима буду правовремено информисани и по потреби укључени у процес израде. Овакав приступ би значајно побољшао ефикасност у доношењу, а касније и у примени нових прописа.

120

6. ПОГЛАВЉЕ: РЕЛЕВАНТНЕ АКТИВНОСТИ У ИНДУСТРИЈСКОМ,

АКАДЕМСКОМ И НЕВЛАДИНОМ СЕКТОРУ

6.1 Опис организација/програма 6.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору 6.3 Коментари и препоруке

6.1 Опис организација/програма

6.1.1 Индустријски сектор

Преглед хемијске индустрије у Србији обрађен је у Поглављу 2.

6.1.2 Привредна комора Србије

Привредна комора Србије (у даљем тексту Комора) је самостална, невладина,

пословно-стручна и интересна асоцијација правних и физичких лица која обављају регистровану привредну делатност. Чланови Коморе су предузећа из свих привредних области и грана, у свим облицима својине, банке и друге финансијске организације, организације за осигурање, пољопривредне задруге- као колективни чланови преко свог савеза и занатске и друге радње - као колективни чланови преко својих удружења. Једна од главних активности Коморе јесте пружање информација и стручне помоћи и услуга које се односе на питања из законске регулативе привредног живота, пружање пословних информација о привреди Србије, као и помоћ при увођењу система квалитета. Привредна комора заступа предузећа на привредним сајмовима у земљи и иностранству, помаже при укључивању предузећа у међународну размену роба и услуга, која ће им олакшати приступ светском тржишту. Једна од веома значајних улога коморе јесте информисање, образовање и усавршавање запослених у предузећима путем разноврсних семинара, специјализованих курсева и стручних предавања које организују стручне службе Коморе.

Привредна комора Србије има 16 удружења, међу којима је и Удружење за хемијску, фармацеутску, гумарску индустрију, руднике и индустрију неметала. Такође, Комора има 5 одбора, од којих се један бави питањима заштите животне средине и одрживог развоја.

6.1.2.1 Удружење за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију неметала

Групација произвођача средстава за заштиту биља (у даљем тексту Групација) послује

у оквиру Удружења за хемијску, фармацеутску и гумарску индустрију и индустрију неметала при Привредној комори Србије. Основна идеја постојања Групације јесте да преко Привредне коморе Србије заступа заједничке интересе својих чланица пред републичким органима, учествује у припремању републичких закона и других прописа од интереса за чланице и даје мишљење на нацрте и предлоге прописа којима се уређују питања значајна за функционисање јединственог тржишта и правног положаја предузећа, иницира решавање конкретних захтева чланица, заступа интересе чланица у припремама за приступање ЕУ и Светској трговинској организацији (СТО), сарађује са научним институцијама у припреми политике и стратегије развоја, сарађује са регионалним привредним коморама, учествује у припремама предузећа за заједнички наступ на сајмовима, презентацијама у земљи и иностранству, прати рад стручних симпозијума и других сличних скупова из ове области.

Групација произвођача средстава за заштиту биља окупља једанаест произвођача:

GALENIKA-FITOFARMACIJA a.d., Београд, DELTA AGRAR – DELTA AGROHEMIJA, Beograd, HEMOVET, Novi Sad, CHEMICAL AGROSAVA d.o.o, Београд, ZORKA ZAŠTITA

121

BILjA, Шабац, ZORKA MINERALNA ĐUBRIVA, Шабац, AGROVOJVODINA KOMERCSERVIS d.o.o., Суботица, VETERINARSKI ZAVOD „SUBOTICA” a.d., Суботица у саставу VIKTORIJA GROUP, Београд, JUGO-HEM, Лесковац, ŽUPA, Крушевац и FARMAKOM, Шабац. CHEMICAL AGROSAVA, HEMOVET и DELTA AGROHEMIJA имају своје производне погоне алоциране од седишта у Шимановцима, Бачком Петровцу и Зрењанину.

6.1.3 Професионална удружења 6.1.3.1 Српско-хемијско друштво Српско хемијско друштво (у даљем тексту СХД) је једно од најстаријих научних

удружења у Европи и десето по реду старо удружење у свету, основано у Београду 1897. СХД окупља око 1000 хемичара, технолога и металурга запослених у индустрији, научно-истраживачким инстутима, факултетима, школама и лабораторијама за контролу квалитета и биохемијским лабораторијама, бави иницирањем и праћењем научно-истраживачког рада, саветодавним послом, као и организацијом научних скупова и издавањем српскох најеминентнијег научног, међународно признатог, часописа «Journal of the Serbian Chemical Society» (75 година излажења), као и часописа «Хемијски преглед» (50 година излажења). Друштво је организовано кроз 19 подружница и делује кроз 20 секција које обухватају све области хемије. Кроз оснивачко чланство у European Association for Chemical and Molecular Sciences (EuCheMS) и International Union of Pure and Applied Chemistry (IUPAC) СХД учествује у развоју хемијских дисциплина у Европи, као и имплементацији научних и примењених достигнућа у Србији.

6.1.3.2 Савез хемичара и технолога Србије (СХТС)

СХТС је основан 1963.г. као струковно удружење хемичара и технолога хемијске струке. СХТС је једно од струковних удружења која функционишу у оквиру недржавне и непрофитне организације- Савез инжењера и техничара Србије (СИТС). СХТС је иницијално формиран да би:

• на бази размене искустава и мишљења професионалаца потпомагао развој хемијске индустрије у Србији као и примену хемијских технологија у сродним процесним индустријама;

• кроз организовање националних и међународних конгреса, конференција симпозијума, семинара и курсева промовисао прогрес у области хемије, хемијске технологије и хемијског инжењеринга у Србији;

• кроз развој издавачке делатности популарисао научна и стручна достигнућа у областима од интереса за чланове;

• водио рачуна о нивоу професионалних знања својих чланова у свим областима хемије, хемијских технологија и хемијског инжењеринга, као и да стручност на плану пројектовања хемијских процеса и постројења верификује издавањем одређених уверења;

• установио везе са иностраним стручним и професионалним организацијама и удружењима активним у областима везаним за хемију, хемијске технологије и хемијски инжењеринг;

Данашњи СХТС има знатно шири делокруг активности, које укључују и: • иницирање и/или координацију истраживачко-развојних пројеката од ширег

националног значаја; • професионална помоћ на плану управљања квалитетом, као и на плану управљања

заштитом животне средине и сигурности на раду; • стручне услуге на плану визуелног моделовања управљачких система;

122

• постављање и одржавање презентације хемијске, нафтне и гумарске индустрије Србије на Интернету;

• припрему анализа националне производње и размене са иностранством за производе хемијске, нафтне и гумарске индустрије;

• активно учешће у различитим националним и међународним догађањима везаним за теме битне за хемијску индустрију и сродне индустријске гране;

Професионалне активности СХТС-а се спроводе кроз следеће одборе и секције: Одбор за организацију стручних манифестација; Одбор за издавачку делатност; Одбор за истраживачко-развојну делатност; Секција за консалтинг услуге на увођењу система квалитета у лабораторије – AcroLab; Секција за консалтинг услуге на увођењу система квалитета у складу са захтевима стандарда серије ИСО 9000 – QLab; Секција за развој система за управљање заштитом животне средине – ЕМС, која укључује и Responsible Care; Секција за визуелно моделовање управљачких система у процесној индустрији – VizMod;

Почетком 2000.године у оквиру СХТС-а основан је Савез Акредитованих Лабораторија (SAL), као независна и професионална асоцијација лабораторија акредитованих у складу са системом квалитета.

„Responsible Care„ је добровољни акциони програм хемијске индустрије који је оформљен да:

• Побољша учинак хемијске индустрије у секторима здравља, сигурности и заштите животне средине на глобалном нивоу кроз одговорно понашање које допире даље од нивоа испуњавања прописа;

• Развије комуникацију на основу овог побољшаног приступа и њиме одговори забринутој јавности, све у циљу боље спознаје хемијске индустрије у окружењу и побољшања могућности да се изврши утицај на формирање будућих прописа.

„Responsible Care“ је глобално обавезивање хемијске индустрије на добровољној

основи на спровођењу одређених мера које ће допринети побољшању здравља људи и квалитета животне средине, као и повећање безбедности радника у хемијској индустрији и јавности уопште.

Национални програми хемијске индустрије су одговорни за детаљну примену „Responsible Care“ у својим земљама. Сваки национални програм „Responsible Care“ укључује 8 основних елемената. Постојећа обавезна структура програма постепено је развијана. Последњи елемент – верификација – укључен је у програм 1996.г. одлуком Међународног савета хемијских удружења (International Council of Chemical Associations -ICCA) која надзире „Responsible Care“. Појединачни национални програми земаља су у различитим степенима развоја и имају различите приоритете.

Регионални „Responsible Care“ програми, као што је европско удружење хемијске индустрије (European Federation of the Chemical Industries – CEFIC) помажу у процесима размене идеја и дефинисању најбоље праксе.

Обавезност примене основних принципа „Responsible Care“ програма је услов чланства у националном и међународном програму, представља снажни програм у правцу одрживог развоја. Дугорочно гледано, кредибилитет етике на којој је заснован Responsible Care ће зависити од стварног учинка хемијске индустрије и видљивости њеног напретка. Индикатори учинка су важни елементи у праћењу и комуникацији прогреса. Responsible Care је обавеза шире природе, те верификација има за циљ да потврди одређена појединачна правила у пракси, управљачким системима и другим активностима, или да у ту сврху користи међународно препознате шеме и стандарде који одговарају „Responsible Care“ мисији: ЕМАS и ISO 14000.

6.1.3.3 Српско лекарско друштво - Токсиколошка секција

Српско лекарско друштво (у даљем тексту: Друштво) је друштвена организација

доктора медицине и доктора стоматологије (у даљем тексту: лекара) Републике Србије које има за циљ да ради на унапређењу здравствене заштите становништва као и да утиче на примену савремених достигнућа медицинских и других сродних наука, да утиче на развој

123

медицинског научног истраживања и научног рада и да предлаже мере за њихово унапређење, као и за унапређење система здравствене заштите и организације здравствене службе у Републици Србији. У саставу Друштва су: Друштво лекара Војводине Српског лекарског друштва, Друштво лекара Косова и Метохије Српског лекарског друштва и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва. Ради остваривања циљева и задатака Друштва, у оквиру Друштва постоје специјалистичке секције у гранама и областима медицине и стоматологије које су прописане Правилником о специјализацијама и ужим специјализацијама.

Токсиколошка секција СЛД је састављена од специјалиста различитих дисциплина којима је заједничко да се баве проблемима утицаја хемикалија на здравље људи. Ова секција окупља најширу групу стручњака јер у њен састав улазе специјалисти превентивних дисциплина, куративних дисциплина и стручњаци из области аналитике. Састанци секције се одржавају више пута годишње а Секција сваке четврте године организује Конгрес токсиколога.

6.1.3.4 Фармацеутско друштво Србије, Секција за токсиколошку хемију

Секција за токсиколошку хемију Фармацеутског друштва Србије (ФДС) је основана као

струковно удружење специјалиста токсиколошке хемије. Основна делатност је праћење и унапређење активности, организација стручних и научних скупова, курсева и међулабораторијских контрола. ФДС издаје научно-стручни часопис „Архив за фармацију“. Друштво издаје повремено и „Билтен Фармацеутског друштва Србије“, књиге, уџбенике, приручнике и др. из области делатности Друштва.

6.1.3.5 Секопак

Секопак је организација српске индустрије основана 2006. као компанија са ограниченом одговорношћу, након што је и у Србији препозната потреба за решавањем питања сакупљања и збрињавања амбалажног отпада. Секопак је основала српска индустрија, свесна свог дела одговорности, са идејом да буде не-за-профит, „self-aid” организација, која се залаже за доношење законских оквира у области амбалаже и амбалажног отпада по угледу и у складу са законима који постоје у ЕУ, пре свега у складу са Директивом 94/62/EС о амбалажи и амбалажном отпаду и која ће, након што се обавезе индустрије законски регулишу, испуњавати обавезе својих чланица и клијената у погледу постизања националних циљева које држава Србија одреди.

Циљеви Секопак-а су следећи: • Остваривање сарадње и партнерства између индустрије и државе • Усвајање и примена националног законодавства о амбалажи и амбалажном отпаду у

складу са одредбама и принципима ЕУ Директиве 94/62/ЕС од 20. децембра 1994. године • Успостављање ефикасног и рентабилног вишематеријалног интегрисаног система за

управљање амбалажом и амбалажним отпадом (за све врсте амбалажног отпада: стакло, папир, метал, пластика) из свих индустријских сектора, дакле и хемијске индустрије

• Употреба постојећих комуналних капацитета кроз укључивање локалне самоуправе • Коришћење искустава и знања из најбољих пракси европских земаља 6.1.4 Удружења радника У Сектору за рад Министарства рада и социјалне политике врши се упис синдиката у

регистар. Регистар се води у електронској форми и може му се приступити на захтев. У Србији постоји велики број гранских синдиката, међу којима се налазе и удружења радника хемијске индустрије. У Уједињеним гранским синдикатима «Независност» налази се и синдикат хемије, неметала, енергетике и рударства. У Асоцијацији слободних у независних синдиката (АСНС) налази се и грана хемије и неметала. Постоји и самостални синдикат

124

радника енергетике и петрохемије Србије. Синдикати углавном спроводе акције у циљу побољшања материјалног стања радника, али и такође активности које се односе на побољшање безбедности и здравља на радном месту, односно услова за рад.

6.1.5 Невладине еколошке организације Преглед невладиних организација које се баве заштитом животне средине дат је у

Поглављу 11.

6.1.6 Удружења заштите потрошача (Извор: Национални програм заштите потрошача Републике Србије за период 2007-

2012 године) Развој независних невладиних организација потрошача у Србији има дугу традицију,

али ипак још не постоји потребна инфраструктура у функцији заштите права и интереса потрошача. У овом тренутку у Србији постоје 57 регистроване невладине организације потрошача, на основу регистра у надлежном Министарству (Министарство трговине и услуга). Релативно велики број организација и недовољна координација у њиховом раду, пре свега одсуство заједничких акција иза којих би стајао ауторитет свих невладиних организација потрошача у Србији, чини да је њихов укупни утицај мали, везан за локалне средине, а да при томе, објективно, и иначе недовољна средства за њихов рад нису рационално искоришћена. Посебно је истакнут проблем нејасноћа око идентификације јединствене националне репрезентативне асоцијације потрошача Србије, која би имала пун легитимитет да се појави као национални представник у међународним организацијама, односно као преговарач у ситуацијама када постоји могућност приступа страним наменским фондовима. Током 2005. формирана је Национална организација за заштиту потрошача Србије (НОПС) као кишобран организација потрошача у чијем је саставу 32 организације потрошача широм земље. Постоје још и Асоцијација потрошача Србије (АПОС) са 6 чланица и Савез организација потрошача Србије (СОПС) који је регистрован без података које су чланице ове организације.

С обзиром да је кључни критеријум да организације потрошача искључиво промовишу

и штите интересе потрошача, стога треба да буду јасно одвојене од осталих невладиних организација и других удружења грађана. Посебан проблем са којима се суочавају организације потрошача је недостатак финансијских средстава, пре свега оних из буџета, намењених за пројекте и активности потрошачких организација, тако да је још код највећег броја организација рад чланова највећим делом волонтерски. Међутим, у циљу остваривања права потрошача на здраву животну средину и подизања еколошке свести као начело превенције и предострожности са становишта заштите потрошача, неопходно је адекватно ангажовање грађана и потрошачких организација, јер представљају значајну циљну групу, а који могу имати утицаја на унапређење квалитета живота, а самим тим и заштиту животне околине и одрживи развој.

Безбедност производа, које подразумева и безбедност хемијских производа на

тржишту, је подручје које захтева трајно ангажовање различитих организација и институција одговорних за заштиту потрошача. Безбедан производ је сваки производ који, под нормалним условима коришћења или условима коришћења које је могуће предвидети, укључујући трајање и, у случајевима у којима је то одговарајуће, пуштање у рад, инсталацију и захтеве у погледу одржавања, не представља ризик или представља само минималан ризик који одговара употреби производа и за који се сматра да је прихватљив и у складу са високим нивоом заштите безбедности и здравља лица узимајући у обзир нарочито следеће: карактеристике производа, утицај на друге производе, презентација производа и ризичне

125

категорије потрошача. У Националном програму заштите потрошача Републике Србије препоручује се формирање Комисије за општу безбедност производа у складу са смерницама о општој безбедности производа. Комисију би чинили кадрови из различитих министарстава и инспекција, из органа за стандардизацију, представници привредне коморе и организација за заштиту потрошача. Усвајање Закона о општој безбедности производа (усвојила Влада РС) значајно ће допринети побољшању квалитета производа који се нуде потрошачима.

Проблеми заштите животне средине су све израженији и захтевају ангажовање

јединица локалне самоуправе, привредних субјеката и грађана. У циљу заштите животне средине, у складу са усвојеним резолуцијама на глобалном нивоу, неопходно је адекватно ангажовање потрошача, јер они представљају веома значајну циљну групу чије промене навика у потрошњи могу битно утицати на унапређење квалитета живота, а самим тим и заштиту околине и одрживи развој. Подизање еколошке свести, као и начело превенције и предострожности веома је важно са становишта заштите потрошача, а улога потрошачких организација у процесу заштите животне средине у којима се права грађана као потрошача угрожавају је незаменљива.

6.1.7 Центар за чистију производњу

На Технолошко-металуршком факултету у Београду, у оквиру трогодишњег пројекта „ Establishment and operation of a national Cleaner Production Centre in Serbia“ који финансира UNIDO (Организација Уједињених нација за индустријски развој) уз донацију Аустрије и Словеније, основан је „Центар за чистију производњу“. Центар за чистију производњу има за циљ да промовише и уведе систем чистије производње у предузећа, али и да постане актуелна политика Владе.

Чистија производња представља примену свеобухватне превентивне стратегије заштите животне средине на производне процесе, производе и услуге, са циљем повећања укупне ефикасности и смањења ризика по здравље људи и животну средину.

Код производних процеса чистија производња се односи на очување сировина, воде и енергије, смањење примене токсичних и опасних сировина и смањење количина и токсичности свих емисија и отпада на извору производног процеса.

Код производа, чистија производња тежи да смањи утицаје, током целог животног циклуса производа на животну средину, здравље и безбедност, од експлоатације сировина, преко прераде и коришћења, до коначног одлагања.

Министарство животне средине и просторног планирања и Технолошко-металрушки факултет у Београду припремили су Нацрт стратегије увођења чистије производње у Србији. Стратегија увођења чистије производње у Републици представља разраду стратешких докумената, посебно нацрта Стратегије одрживог развоја и Националног програма заштите животне средине Републике Србије. Стратегијом се разрађује национални концепт одрживог развоја, кроз подстицање примене чистије производње.

Једна од компоненти рада Центра за чистију производњу представља и пројекат увођења бизнис модела Хемијског лизинга у предузећа у Србији. На Међународној конференцији о управљању хемикалијама (Дубаи, 2006), као један од могућих начина реализације циљева SAICM у пракси промовисан је овај бизнис модел. Концепт хемијског лизинга је заснован на принципу чистије производње о превенцији загађења. Хемијски лизинг је пословни модел оријентисан на пружање услуге који помера фокус са повећања обима продаје хемикалија према приступу „додатне вредности“. Произвођачи продају функције хемикалије, а главно средство плаћања је функционална јединица. Основна идеја је да учесници буду економски заинтересовани за примену модела

126

кроз повећање профита. Резултат примене модела је ефикасније коришћење хемикалија уз смањење ризика повезаног са њиховим коришћењем као и заштита људског здравља. Овај пројекат је у почетној фази (одабира учесника). У оквиру пројекта је предвиђена и изградња капацитета у Србији.

6.2 Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином сектору Табела 6.А: Преглед експертизе у индустријском, академском и невладином

сектору

Поље

експертизе


Универзитети

Научно

-

истраживачки

институти

Невладине

организације

Животна средина/

Удружења

потрошача

Удружењ

а радника

Професионалне

организације

Сакупљање

података ++ ++ ++ + - +

Испитивање

хемикалија ++ ++ +++ - - -

Процена

ризика - ++ + - - -

Смањење

ризика + + ++ + + -

Учешће у

изради

стратешких и

законских

докумената

++ + ++ + + +

Тренинг и

едукација + +++ ++ + + ++

Истраживање

мање опасних

алтернатива

+ ++ +++ - - +

Мониторинг

хемикалија у

медијима

животне

средине

+ ++ ++ - - -

Спровођење

прописа + - - + + +

Информисање

радника ++ - - + ++ +

Информисање

јавности + + + ++ + +


Политика Владе Републике Србије о укључивању представника индустрије у процес доношења одлука у области управљања хемикалијама заснива се на томе да су представници индустрије препознати као партнери у овом процесу. Основа за овакву политику Владе се заснива на опредељењу Србије о придруживању Европској Унији и хармонизацији домаћих прописа са прописима ЕУ. Самим тим, према Пословнику рада Владе РС државни органи су дужни да организују јавну расправу при доношењу прописа који битно мењају уређење одређене области. Такође у процесу доношења појединачних одлука за управљање

127

хемикалија (доношења одлука о забрани или ограничењима употребе хемикалија, израда студије процене утицаја на животну средину за поједина постројења, итд.), обавезно је укључивање јавности, па самим тим и представника индустрије. Међутим, често се дешава да је индустрија незаинтересована за давање коментара при доношењу појединих стратешких документа и закона, не препознајући своју улогу као ни значај доношења тих докумената. Постоје и случајеви када је индустрија од почетка укључена у процес доношења прописа и самим тим су реакције индустрије адекватније. Може да се закључи да је у циљу максималног искоришћења капацитета запослених у индустрији, потребно спровести обуку запослених у циљу препознавања њихових будућих обавеза из нових прописа. Та обука мора да буде организована на начин да се осигура њен континуитет. Потребно је утврдити начин на који ће се потребне обуке представника индустрије спроводити. С обзиром на велики број нових прописа чија је израда у току, на ограниченост капацитета индустрије и број тренера који врше обуку потребно је прво направити одговарајући план обука (узимајући у обзир мултисекторски приступ управљања хемикалијама) који ће на ефикасан начин припремити индустрију за спровођење нових прописа.

При планирању и спровођењу обуке индустрије неопходно је имати у виду капацитете

малих и средњих предузећа којима је потребан другачији приступ. С обзиром да су се у свету волонтерске иницијативе покренуте од стране индустрије

показале као изузетно успешне у достизању безбедног управљања хемикалијама, потребно је да се у Србији покрене процес укључивања хемијске индустрије у глобални програм „Responsible Care“. Једна од првих активности у овом поступку јесте да неко од професионалних удружења у Србији који се баве хемикалијама, покрене поступак учлањења у Међународни савет хемијских удружења (ICCA) који надзире програм „Responsible Care“.

Обука и развој невладиног сектора је наредни корак које је неопходно спровести да би

се створио одрживи систем подршке у спровођењу државне политике који се односи на заштиту здравља људи и животне средине од штетних ефеката хемикалија. Ову обуку и развој је потребно схватити не као једнострану оријентацију на стварање паралелног система и стални притисак невладиних организација на рад надлежних државних органа, већ као успостављање једног партнерског односа ове две стране са циљем побољшања управљања хемикалијама. Рад државних органа и невладиног сектора у области заштите здравља и животне средине треба бити међусобно усклађен и свакодневно координисан.

Невладине организације спроводе углавном периодичне и појединачне активности, с

обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитете невладиних организација, нарочито удружења за заштиту потрошача, како би могле да спроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здравље људи и животну средину. Било би веома корисно уколико би извори финансирања за невладине организације омогућили и да оне постану, бар у једном делу, одрживе у будућности, тј. да у будућем раду не зависе искључиво од донација или од компликоване процедуре (писање пројеката) за добијање истих. Акције невладиних организација би имале за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према употреби опасних хемикалија и поступању са хемијским отпадом на одржив начин.

Према Закону о заштити животне средине из 2004. године Агенција за заштиту животне

средине је израдила интегрални катастар загађивача. Агенција ће обезбедити доступност појединих информација садржаних у катастру загађивача (према Протоколу о регистру испуштања и преноса загађујућих материја) широј јавности, првенствено обезбеђујући да њен регистар буде приступачан преко интернета и бесплатан. На овај начин, информације ће бити лакше доступне јавности и самим тим јавност ће моћи адекватније да реагује.

Једна од битних карика у циљу бољег информисања грађана су новинари, из разних

медија јавног информисања, који такође морају бити обухваћени програмима обуке.

128

7. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУМИНИСТАРСКЕ КОМИСИЈЕ И КООРДИНАЦИОНИ

МЕХАНИЗМИ

7.1 Међуминистарске комисије и координациони механизми 7.2 Коментари и препоруке 7.1 Међуминистарске комисије и координациони механизми

Табела 7.А омогућује преглед релевантних механизма за координацију активности између надлежних институција.

Табела 7.А: Преглед међу-министарских комисија и координационих механизама

Назив механизма Комисија Републике Србије за спровођење конвенције о забрани развоја, производње, складиштења, и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању

Одговорности / Правни мандат / Циљ

Комисија Републике Србије за спровођење Конвенције прати и координира активности у вези са спровођењем међународних обавеза Србије. На основу члана 8. Закона о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању («Сл. лист СЦГ», бр. 44/2005) Влада Републике Србије на предлог државних органа образује ову комисију. Комисија најмање једном у шест месеци подноси извештаје Влади о спровођењу овог закона.

Секретаријат Министарство спољних послова

Чланови

Чланове Комисије именује Савет министара, на предлог надлежних органа за спољне послове и одбрану и органа надлежних за управљање хемикалијама, за здравље, унутрашње послове и царинске послове држава чланица.

Име и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон Факс

Братислав Ђорђевић

Министарство спољних послова

Кнеза Милоша 24, Београд

в.д. генералног директора за НАТО и послове одбране

3068594 3612534 председник

Предраг Манојловић

Организација за забрану хемијског оружја (OPCW)

Хаг

Саветник у Амбасади Републике Србије у Хагу, заменик сталног представника Републике Србије при Организацији за забрану хемијског оружја (OPCW)

+31703636800 +31703602421 заменик председника

Пуковник Здравко Самарџић

Центар за усавршавање кадрова АБХО Војске Србије

Крушевац Командант Центра 037 416060 037 41631 члан

Капетан Стевица Прчић

Министарство одбране - Сектор за политику одбране, Верификациони центар

3201553 3006332 заменик члана

Стево Тубић

Министарство животне средине и просторног планирања - Одељење за реаговање у ванредним ситуацијама

Др Ивана Рибара 91 Начелник 3132571 3132574 члан


Министарство животне средине и просторног планирања - Одељење за хемикалије

Др Ивана Рибара 91 Начелник 2158759 2158793 заменик члана

Душанка Вуковић

Министарство финансија - Управа царина - Одељење за царинску тарифу

Булевар Авноја 155а

Шеф одсека за анализу и сврставање производа за репродукцију и широку потрошњу

2699846 2699011 члан

Весна Врачар

Министарство финансија - Управа царина - Одељење за царинску тарифу

Булевар Авноја 155а

Саветник у одсека за анализу и сврставање производа за репродукцију и широку потрошњу

3117430 2699011 заменик члана

129

Предраг Марић

Министарство унутрашњих послова – Сектор за заштиту и спасавање

Кнеза Милоша 101 помоћник министра, начелник Сектора за заштиту и спасавање

3614304 3616569

3618599 члан

Драган Стојановић

Министарство унутрашњих послова – Сектор за заштиту и спасавање

Кнеза Милоша 101 заменик начелника Сектора за заштиту и спасавање

3614304 3616569

3618599 заменик члана

Ана Благојевић Министарство економије и регионалног развоја

Влајковићева 10 помоћник министра 3346 067 3244 908

3334182 члан

Иван Аранђеловић Министарство економије и регионалног развоја

Влајковићева 10 начелник 3334128 3334128 заменик члана

Др Василије Антић Министарство здравља

Немањина 22-26

помоћник министра 3616257 2656548 члан

Драгана Косић Министарство здравља

Немањина 22-26

саветник, инспектор 3112381 3117550 заменик члана

Назив механизма Комисија за отрове- стручно радно тело Министарства животне средине и просторног планирања


На основу члана 23. Закона о државној управи («Службени гласник РС», бр. 79/2005); члана 14. Закона о министарствима («Службени гласник РС», бр. 19/2004 и 84/2004), а у вези члана 4, 7. и чл. 11. Закона о производњи и промету отровних материја («Службени лист СРЈ», бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), Министар заштите животне средине доноси решење о образовању комисије за отрове Задатак Комисије је да даје стручна мишљења и оцене у вези са утврђивањем отрова који могу угрозити живот и здравље људи и животну средину ради стављања тих отрова на Списак отрова чији су производња, промет и коришћење забрањени. Комисија такође даје стручна мишљења и оцене о разврставању отрова у групе као и о токсиколошкој оцени и оцени ефикасности ради стављања тих отрова на Листу отрова разврстаних у групе. На захтев министра даје и стручна мишљења и оцене у вези са спровођењем Закона о производњи и промету отровних материја.

Секретаријат Министарства животне средине и просторног планирања

Чланови

Министарство здравља сугерише да је потребно да се као члан Комисије за отрове именује званични представник Центра за контролу тровања ВМА ,др Зоран Шегрт, обзиром на значај који има поменута институција.

Име и презиме Назив институције Адреса Функција Телефон Факс Проф. др Славољуб Виторовић


Немањина 6, Земун 3161496 193659 председник

Проф. др Весна Матовић

Фармацеутски факултет - Институт за токсикологију академик Данило Солдатовић

Војводе Степе 450 3951251 3972840 заменик председника

Проф. др Биљана Антонијевић

Фармацеутски факултет -Институт за токсикологију академик Данило Солдатовић

Војводе Степе 450 3951250 3972840 члан

Марина Невешћанин

Безбедносно-информативна агенција - Институт безбедности

Краљице Ане б.б. члан

Проф. др Драган Јоксовић

Војно-медицинска академија

Црнотравска 17 3672187 3672187 члан

Снежана Савчић-Петрић,

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде


2600081 2604576 члан

Проф. др Миланка Јездимировић

Факултет ветеринарске медицине, Београд

Булевар ослобођења 18

3615436 685052

члан

Љиљана Рауш

Министарство унутрашњих послова, Сектор за заштиту и спасавање

Кнеза Милоша 101 3062500 лок. 2026

3617179 члан

Доц. др Сурен Хусинец

Институт за хемију, технологију и металургију – Центар за хемију

Његошева 12 3236293 3235255 члан

Др Милена Јовашевић -Стојановић

Институт за нуклеарне науке - Винча

Мике Аласа 12 - 14

2458222 3442420 члан

130

Драган Кнежевић

Завод за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију

Требевичка 16 3557034 3554499 члан

Проф. др Марко Анђелковић

Институт за биолошка истраживања «Др Синиша Станковић»

29. новембра 142 764847 761433 члан

Нешко Нешковић

Институт за истраживања у пољопривреди «Србија» - Центар за пестициде

Зелени венац 2 180509 члан

Оливера Павићевић

Министарство животне средине и просторног планирања

Др Ивана Рибара 91 3132571 3132574 секретар

Назив механизма Комисија Републике Србије за пестициде


Разматра захтева произвођача пестицида и заступника иностраних произвођача, односно њихове пријаве за испитивање пестицида и извештаје овлашћених организација за испитивање пестицида о извршеним испитивањима хемијских и физичких особина и биолошких ефикасности (ради добијања сталне или привремене дозволе или проширења сталне дозволе за стављање пестицида у промет) и експертизе о усклађивању промене пестицида у погледу резистентности и новијих података о деловању на човека, корисне организме и животну средину, а за намене утврђене у претходној сталној дозволи за стављање пестицида у промет (обнова дозволе са стављање пестицида у промет). Даје предлог Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде за издавање сталне или привремене дозволе за стављање пестицида у промет. Даје предлог Министру пољопривреде, шумарства и водопривреде за утврђивање МДК резидуа пестицида у биљу и намирницама биљног порекла, сточној храни биљног порекла и у намирницама животињског порекла као последице примене пестицида у заштити биља. Обавља и друге послове и задатке који произилазе из Закона о заштити биља („Службени лист СРЈ”, бр. 24/96, 26/96 и 101/05-други закон) и прописа донесених на основу овог закона. Обавља и друге задатке које јој повери Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Секретаријат Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Чланови


Др Славољуб Виторовић

Пољопривредни факултет; Институт за заштиту биља и прехрамбених производа

Земун

Професор на предмету Пољопривредна токсикологија

члан

Др Милица Мојашевић


Земун Професор на предмету Посебна фитофармација

члан

Др Сања Лазић

Пољопривредни факултет; Департман за заштиту биља и животне средине „Др Павле Вукасовић“

Нови Сад

Професор на предмету Општа фитофармација, фитофармацеут - аналитичар

члан

ГРУПА

ЗА

ОЦЕНУ

(ЕВАЛУАЦИЈУ

) ХЕМИЈС

КИХ

И

ФИЗИЧКИХ

ОСОБИНА

ПЕСТИЦИДА

И

УТВРЂИВАЊЕ

ПРЕДЛОГА

МДК

ПЕСТИЦИДА

У

БИЉУ

И НАМИРНИЦАМА

БИЉНОГ

ПОРЕКЛА

, СТОЧНОЈ ХРАНИ

БИЉНОГ

ПОРЕКЛА

И У

НАМИРНИЦАМА

ЖИВОТИЊСКОГ

ПОРЕКЛА

КАО

ПСЛЕДИЦЕ

ПРИМЕНЕ

ПЕСТИЦИДА

У ЗАШТИТИ

БИЉА

Др Мира Пуцаревић Научни институт за ратарство и повртарство

Нови сад Научни сарадник, аналитичар

члан

Др Душанка Инђић


Нови Сад

Професор на предмету Посебна фитофармација, фитофармацеут - зооциди

Председник комисије, за оцену зооцида

Мр Слободан Крњајић

Институт за заштиту биља и животну средину

Научни сарадник, фитофармацеит - зооциди

члан, за оцену зооцида

Др Радивоје Јевтић Научни институт за ратарство и повртарство

Нови Сад Виши научни сарадник, фитопаталог

члан, за оцену фунгицида

ГРУПА

ЗА

ОЦЕНУ

(ЕВАЛУАЦИЈУ

) ЕФИКАСНОСТИ

ПЕСТИЦИДА

У ОБЛАСТИ

ПОЉОПРИВРЕДЕ

И

ШУМАРСТВА

Др Петар Вукша


Земун

Професор на предмету Технологија заштите биља

члан, за оцену фунгицида

131

Др Јелица Балаж


Нови Сад

Професор на предмету Прогноза болести у заштити биља, Бактериозе биља и Микозе воћака и винове лозе, фитопатолог и бактериолог

члан, за оцену бактерицида

Мр Љиљана Радивојевић

Центар за пестициде и заштиту животне средине

Истраживач – сарадник, фитофармацеут - хербициди

члан, за оцену хербицида и регулатора раста

Др Ибрахим Елезовић


Земун

Професор на предмету Посебна фитофармација, фитофармацеут - хербициди

члан, за оцену хербицида и регулатора раста

Др Милка Главендекић

Шумарски факултет Београд

Професор на предмету Шумарска ентомологија, ентомолог

члан, за оцену пестицида за примену у области шумарства

Др Гордана Бабић Војномедицинска академија, Клиника за токсикологију

Београд Клинички токсиколог члан

Снежана Јеличић


Београд секретар

Др Марко Ињац Chemical Agrosava d.o.o.

Београд

Руководилац стручне службе за развој инсектицида и фунгицида

Представник Пословног удружења произвођача пестицида „Заштита биља“

ГРУПА

ЗА

КОНТРОЛУ

ПРЕДЛОГА

УПУТСТАВА

ЗА

ПРИМЕНУ

У ДЕЛУ

СИМПТОМИ

И ЗНАЦИ

ТРОВАЊА

, ПРВА

ПОМОЋ

И ЛЕЧЕЊЕ

Душица Бојовић BASF – Jugoslavija d.o.o.

Београд Регистрација пестицида

Представник Пословног удружења заступника и представника иностраних произвођача пестицида SECPA

Назив механизма Комисија Републике Србије за оцену програма у области заштите биља


Врши избор и оцену пријављених програма у области заштите биља у складу са: Предложеним аспектима (од 1 до 6) и тематским оквирима у Јавном позиву за пријављивање програма; Елементима пријаве програма – дефинисаним општим и специфичним условима; Критеријумима за оцену планираних финансијских средстава. Даје сагласност на измену, допуну активних пројеката (из 2004. и 2005. год) из области заштите биља у оквиру уговором и програмом предвиђених средстава Даје сагласност увећање средстава старих – активних пројеката али по критеријумима за пројекте из 2006. године Прати извршење пројеката (старих: из 2004. и 2005. године) и 2006. године све до њиховог окончања у стручном смислу, као и у финансијском смислу да могу тражити на увид рачуне и доставу извештаја Даје мишљење министру поводом предатих извештаја (стручних и финансијских), те да уз сагласност или сугестије министра одлучује да ли ће извештај прихватити или не.

Секретаријат Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

Чланови


Др Стеван Масиревић

Управа за заштиту биља

Директор Управе стални члан

Мр Мирјана Копривица

Управа за заштиту биља – Одељење за здравље биља и биљни карантин

Начелник одељења

стални члан

Снежана Савчић - Петрић

Управа за заштиту биља – Одељење за пестициде и ђубрива

Начелник одељења

стални члан

132

Др Јелена Левић Институт за кукуруз Земун поље члан, микозе ратарских усева

Др Радивоје Јевтић Институт за ратарство и повртарство

Нови Сад члан, микозе ратарских усева

Др Драгица Ивановић

Институт за кукуруз Земун поље члан, област семенарства

Др Милан Радивојевић


Земун члан, област нематологије

Мр Горан Малиџа Институт за ратарство и повртарство

Нови Сад члан, хербологија и хербициди

Мр Снежана Танасковић

Агрономски факултет

Чачак члан, ентомологија у воћарству

Др Оливера Петровић


Земун члан, ентомологија

Др Мирослав Ивановић

члан, микозе у повртарству

Др Алекса Обрадовић


Земун

члан, прокариоти у повртарству, ратарству и воћарству)

Мр Татјана Кнежевић


Нови Сад

члан, прокариоти у повртарству, ратарству и воћарству)

Ружа Петрина Агроком Таванкут члан, сузбијање штетних организама

Марија Миленковић

Пољопривредна апотека „Глорија“

Брестовик члан, сузбијање штетних организама

Др Бранка Крстић Пољопривредни факултет

Земун члан, вирусологија

Мр Александра Булајић


Земун

члан, микозе воћака и украсних биљака

Верко Качаревић Расадник „Качаревић“

Винча члан, сузбијање штетних организама

Мр Горица Вуковић

Градски завод за заштиту здравља

Београд

члан, резидуе и физичко-хемијске особине пестицида

Др Михајло Ристић

Институт за проучавање лековитог биља „Др. Јосиф Панчић“

Београд

члан, резидуе и физичко-хемијске особине пестицида

Назив механизма Координациони комитет Републике Србије за спровођење POPs пројекта


Задатак Координационог комитета је да управља спровођењем POPs пројекта кроз координацију спровођења пројектних задатака/компоненти, надгледање спровођења POPs пројекта и одобравање извештаја о раду Пројектне канцеларије. Чланови Координационог комитета имају појединачне задатке да обезбеде информације и податке из надлежности органа и организација односно институција које представљају, да обезбеде усклађеност Плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама са стратешким документима и прописима тих органа као и да обезбеде испуњавање обавеза које проистичу из Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама од стране тих институција.

Секретаријат Канцеларија POPs пројекта- координатор пројекта

Чланови

Министар заштите животне средине ради спровођења UNEP/GEF пројекта «Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)» број GF/4030-03-15 (у даљем тексту: «POPs пројекат») доноси Решење о образовању координационог комитета

133


Александар Весић


Омладинских бригада 1, Београд

помоћник министра

3131357 3131394 председник



Др Ивана Рибара 91 Начелник 2158759 2158793 заменик председника

Јелена Симовић Министарство рударства и енергетике

3346755 члан

Др Милица Мојашевић

Српско хемијско друштво

2196131 2615315 лок. 398

3168260 члан

Љиљана Танасијевић

Привредна комора Србије

3235423 члан

Мр Небојша Реџић Агенција за заштиту животне средине

2160956 члан

Снежана Савчић-Петрић

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Управа за заштиту биља

2600081 2604576 члан

Прим.др Снежана Матић-Бесарабић

Министарство здрављa

2078627 3235080 члан

Радован Медић Министарство финансија

3614838 3614838 члан


Иако постоје комисије које врше специфичне послове предвиђене различитим

прописима, као основни закључак овог поглавља намеће се потреба за формирањем међусекторског тела за координацију израде стратегија и планова у области управљања хемикалијама, као и законских и подзаконских прописа које би пратило спровођење ових докумената. У раду овог тела треба да учествују представници свих државних органа надлежних за поједине делове управљања хемикалијама, представници научноистраживачког сектора, невладине организације и представници професионалних удружења. Као подтело овог тела, потребно је формирати комисију за координацију рада различитих инспекција у циљу размене информација. У рад ове комисије потребно је укључити све релевантне републичке, покрајинске и локалне инспекторе.

Министарство животне средине и просторног планирања треба да буде иницијатор

оснивања овог међусекторског тела и секретаријат. Да би могло да врши ову значајну функцију, Министарство животне средине и просторног планирања мора да обезбеди потребне кадровске и финансијске ресурсе. Резултат рада овог тела треба да буде успостављање прецизних административних процедура и електронске мреже за размену информација различитих надлежних органа која ће бити интегрални део информационог система за управљање хемикалијама.

У раду Комисије за отрове, поред представника органа државне управе (животна

средина, здравље, пољопривреда и унутрашњи послови) учествују и представници научно-истраживачког сектора. Неки од чланова Комисије за отрове су представници овлашћених правних лица за израду токсиколошке оцене, што указује да административни процес доношења одлуке о разврставању отрова у групе није одвојен од стручног дела давања токсиколошке оцене. Министарство животне средине и просторног планирања је секретаријат ове Комисије и требало би да плати рад чланова Комисије, што није случај.

134

Треба такође напоменути да иако постоји потреба за постојањем комисије за одређивање максимално дозвољених концентрација резидуа пестицида у храни, таква комисија при Министарству здравља не постоји.

У комисијама наведеним у поглављу 7.1 нису сагледани сви аспекти ризика оних који

управљају хемикалијама тј. нема представника Министарства за инфраструктуру надлежног за управљање ризицима у области транспорта опасних материја.

Пример успостављања Комисије где је на адекватан начин регулисано раздвајање

административног процеса доношења одлука од стручног дела израде студије о процени ризика је предложен у нацрту закона о биоцидима. Због непостојања адекватног стручног кадра запослених у државној управи у административном процесу доношења одлука, у овом нацрту препозната је потреба за ангажовањем спољних сарадника-стручњака из области токсикологије, екотоксикологије, фармације, ветерине, хемије, медицине и других природних наука, за рад у комисији ради доношења одлука о стављању биоцида на тржиште. Према нацрту закона о биоцидима, чланови Комисије не могу бити лица која производе, односно стављају на тржиште биоциде, лица која учествују у изради и процени техничког досијеа биоцида (члан Комисије мора потписати изјаву о непостојању сукоба интереса, као што је то пракса у земљама ЕУ). Ангажовање спољних стручњака у раду Комисије планира се да буде плаћено из накнада за издавање дозвола за стављање биоцида на тржиште. Међутим, треба нагласити да је потребно да запослени у државној управи постепено преузимају послове који су поверени Комисији, за шта је потребно оспособити државне службенике за обављање ових послова.

Једна од специфичних препорука тиче се прописа који регулишу увоз и извоз азбеста,

имајући у виду да је спољнотрговински промет ове робе за сада регулисан искључиво Законом о спољнотрговинском пословању („Сл. Гласник РС“, бр. 101/2005) и Одлуком о одређивању робе за чији су извоз, увоз, односно стављање у промет прописани посебни услови („Службени гласник РС“, бр. 126/07). Потребно је утврдити на који је начин потребно регулисати ову материју, као и надлежност за издавање дозвола за увоз и извоз азбеста, уколико је то потребно ради заштите животне средине.

Неопходно је пронаћи механизам идентификације хемикалија као робе двоструке

намене и успоставити међусекторску сарадњу по овом питању. Такође ојачати административне капацитете стручњацима из ове области.

135

8. ПОГЛАВЉЕ: ПРИСТУП И КОРИШЋЕЊЕ ПОДАТАКА

8.1 Локација националних података 8.2 Процедуре за сакупљање и ширење националних/локалних података 8.3 Доступност међународне литературе 8.4 Доступност међународним и домаћим базама података 8.5 Национални системи размене информација 8.6 Коментари и препоруке

8.1 Локација националних података

Табела 8.А: Локација националних података

Тип података Локација Извор

података Приступ

Како се може

приступити Формат

Статистички подаци

производње РЗСС

Попуњени упитници произвођача који су им достављени од стране РЗСС на основу Плана и програма статистичких истраживања

јаван

На захтев, или на сајту: webrzs.statserb.sr.gov.yu

Папирни, електронски, документ «Статистички годишњак Србије»

Статистички подаци извоза MФ-Управа царина и РЗСС

царинске декларације, извештаји граничне инспекције, дозволе за извоз

јавно на захтев, сајт www.fcs.yu webrzs.statserb.sr.gov.yu

Папирни, електронски

Статистички подаци увоза MФ-Управа царина и РЗСС

царинске декларације, извештаји граничне инспекције, дозволе за увоз

јавно На захтев, сајт www.fcs.yu webrzs.statserb.sr.gov.yu


Статистички подаци о

потрошњи хемикалија

Не постоји систематско праћење потрошње хемикалија

- - - -

Извештаји о акцидентима у

индустрији

МРСП-Управа за безбедност и здравље на раду/Службе медицине рада/ Завод за јавно здравље «Батут» МУП, МЖСПП, Мобилна екотоксиколошка јединица Градског завода за јавно здравље Београда

Извештај по извршеном увиђају

ограничен на захтев

папирни

Извештаји о акцидентима

приликом транспорта


Извештај по извршеном увиђају


папирни

Примаоци пошиљки опасне

робе

Овлашћена лица МИ и ЈП Железнице Србије

Дозволе, статистички подаци превозника

ограничен уређеном процедуром папирни и електронски

Пошиљаоци пошиљки

опасне робе

Овлашћена лица МИ и ЈП Железнице Србије

Дозволе, статистички подаци превозника

ограничен уређеном процедуром папирни и електронски

Подаци о здравственом

стању радника у

пољопривреди

МРСП-Управа за безбедност и здравље на раду/Службе медицине рада/ Завод за јавно здравље «Батут»

Извештаји инспекције рада

ограничен на захтев папирни

Подаци о здравственом МРСП-Управа за безбедност и

Извештаји инспекције рада

ограничен на захтев папирни

136

стању радника у индустрији здравље на раду/Службе медицине рада/ Завод за јавно здравље «Батут»

Статистички подаци о

тровању

Национални центар за контролу тровања ВМА

Подаци о акутним тровањима се базирају на подацима о болесницима који су збринути у Центру за контролу тровања и регистрованим позивима, углавном од стране лекара са терена и у мањем проценту грађана који су се центру обраћали у циљу добијања савета за пружање помоћи акутно отрованим

За сада ограничен, али се планира за 2007. г. да се број и структура акутних тровања објаве у виду годишњака

на захтев Папирни, електронски

Регистар о испуштању и

трансферу загађујућих

супстанци

Регистар у Агенцији за заштиту животне средине МЖСПП

- - - -

Подаци о опасним

материјама и опасном

отпаду

МЖСПП, Агенција за заштиту животне средине, Агенција за рециклажу, Управа царина

Попуњени упитници од стране индустрије достављени МЖСПП према Правилнику о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица, Дозволе за увоз и извоз, царинске декларације

јавно

На захтев, или на сајту MЗЖС www.ekoserb.sr.gov.yu, Агенцује за заштиту животне средине www.sepa.sr.gov.yu и Агенције за рециклажу www.reciklaza.sr.gov.yu

Папирни, нешто од података у електронској форми

Регистар пестицида Управа за заштиту биља МПШВ

инвентар јавно Захтев, сајт www.minpolj.sr.gov.yu


Регистар токсичних

хемикалија МЖСПП - - - -

Попис постојећих

хемикалија

не постоји

- - - -

Регистар увоза/извоза

За отрове-МЖСПП, За пестициде- Управа за заштиту биља

Дозволе за извоз на захтев, сајт www.minpolj.sr.gov.yu


Регистар произвођача

За отрове- МЖСПП; За пестициде-Управа за заштиту биља; За експлозиве МУП

Списак регистрованих произвођача

Ограничен нa захтев, сајт www.ekoserb.sr.gov.yu www.minpolj.sr.gov.yu


PIC одлуке

Не постоји PIC одлуке за извоз, с обзиром да још увек није ратификована Ротердамска конвенција, али постоје PIC одлуке за увоз МЖСПП;

Списак PIC одлука за увоз

Ограничен Нa захтев Папирни, електронски

Остало

137

8.2 Процедуре за сакупљање и ширење националних/локалних података

Републички завод за статистику Србије (РЗСС) сваке године припрема документ «План и програм статистичких истраживања», који усваја Влада РС. Овим документом се прецизирају врсте истраживања која ће се спровести у наредној години, као и начин спровођења. Крајем сваке године, почевши од 1974. године, РЗСС објављује публикацију «Статистички годишњак Србије» са подацима за прошлу годину. Годишњак представља комплексну публикацију и садржи основне податке из свих области друштвеног и привредног живота. РЗСС детаљне резултате свих статистичких истраживања публикује по појединим областима у својој редовној едицији ”Билтени” или у другим публикацијама. Поред података које прикупља и обрађује Републички завод за статистику Србије, у Годишњаку се дају и статистички подаци других овлашћених органа и организација: Народне банке Србије – Завод за обрачун и плаћања, Министарства финансија Републике Србије, Републичког хидрометеоролошког завода, Сеизмолошког завода Републике Србије, Републичке геодетске управе, Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, Националне службе за запошљавање, фондова здравственог, односно пензијског и инвалидског осигурања, Географског института у Београду, Војногеографског института, Завода за заштиту природе Србије и др. На сајту Републичког завода за статистику Србије (webrzs.statserb.sr.gov.yu), објављује се статистички годишњак Србије на српском и од 2004. године на енглеском језику.

Управа царина при Министарству финансија публикује годишње статистичке билтене робног промета и транзита, који се постављају на сајт Управе царина (www.fcs.yu). Сектор за информационе технологије Управе царина обезбеђује статистичке податке за надлежне државне органе, који се достављају по захтеву.

Успостављање информационог система и интегралног катастра загађивача је

дефинисано у Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04). Према члану 74. овог закона у циљу ефикасног идентификовања, класификовања, обраде, праћења и евиденције природних вредности и управљања животном средином у Србији успоставља се информациони систем заштите животне средине који води Агенција за заштиту животне средине.

Информациони систем обухвата формирање, класификовање, одржавање, презентацију и дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о:

• квалитету медијума животне средине, • праћењу стања и заштити животне средине, • законодавним, административним и организационим и стратешким мерама, • научно-техничким информацијама о планским мерама превенције и • размени информација са другим информационим системима и др. Његовим успостављањем обезбеђује се приступ и другим информационим системима и

хармонизација свих релевантних информација и података на националном и међународном нивоу.

У скалду са чланом 75. овог Закона Агенција за заштиту животне средине ради праћења квалитативних и квантитативних промена у животној средини и предузимања мера заштите у животној средини води интегрални катастар загађивача. Овај катастар као јавна књига доступан је широј јавности преко Интернета. Приступ катастру је бесплатан.

Као један од елемената информационог система животне средине наведен је и

мониторинг. Сви субјекти система заштите животне средине су дужни да у оквиру своје надлежности утврђене законом обезбеђују континуалну контролу и праћење стања животне средине - мониторинг. Мониторинг се врши систематским праћењем индикатора, односно праћењем активности друштвено-економског развоја, притисака који тај развој врши на животну средину, промена у стању животне средине и утицаја на здравље људи и опстанак екосистема и реакција друштва као повратног дејства на активности друштвено-економског

138

развоја. Државни органи, односно организације, органи аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, овлашћене организације и загађивачи дужни су да податке добијене мониторингом достављају Агенцији за заштиту животне средине на прописан начин.

8.3 Доступност међународне литературе

Табела 8.Б: Доступност међународне литературе

Литература

Локација Приступ Како приступити

Environmental Health Criteria Documents (WHO)

интернет неограничен http://www.who.int/ipcs/publications/ehc/en/index.html

Health and Safety Guides (WHO)

интернет неограничен http://www.inchem.org/pages/hsg.html

International Chemicals Safety Data Cards (IPCS/EC)

интернет неограничен http://www.cdc.gov/niosh/ipcs/ipcscard.html

Decision Guidance Documents for PIC Chemicals (FAO/UNEP)

интернет неограничен http://www.pic.int/en/ViewPage.asp?id=239

FAO/WHО Pesticides Safety Data Sheets

интернет неограничен http://www.who.int/ipcs/publications/jmpr/pesticide_2005.pdf

Documents from the FAO/WHО Joint Meeting on Pesticide Residues

интернет неограничен http://www.inchem.org/pages/jmpr.html

Material Safety Data Sheets (индустрија)

интернет неограничен http://www.ilpi.com/msds/

Environmental Protection Agency (EPA), IRIS

интернет неограничен http://www.epa.gov/iris/

International Agency for Research on Cancer (IARC)

интернет неограничен http://www.iarc.fr/

Evaluation of certain food additives and contaminants (WHO/TRS)

интернет неограничен http://www.inchem.org/documents/jecfa/jecmono/v45je07.htm

OECD Guidelines for the Testing of Chemicals

интернет неограничен http://www.oecd.org/document/22/0,2340,en_2649_34377_1916054_1_1_1_1,00.html

Good Laboratory Practice Principles

интернет неограничен http://www.oecd.org/document/63/0,2340,en_2649_34381_2346175_1_1_1_1,00.html

Good Manufacturing Practice Principles

интернет неограничен http://www.emea.eu.int/Inspections/GMPhome.html

KoBSON (Kонзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку)

интернет неограничен http://www.nbs.bg.ac.yu/kobson

Преко рачунског центра Универзитета у Београду, сви заинтересовани на факултетима

и институтима могу директно приступити систему KoBSON (www.nbs.bg.ac.yu/kobson), конзорцијуму библиотека Србије за обједињену набавку, новом облику организовања библиотека Србије, формираном 2001. године. Основни циљеви удруживања библиотека Србије били су набавка страних научних информација и прелазак са папирних издања на електронска. Преко система KoBSON може се приступити електронским часописима (нпр. American Chemical Society, Cambridge University Press, HINARI, ScienceDirect, Springer-Link,

139

Free Medical Journals, Blackwell, EBSCO), електронским књигама (нпр. PubMed, Springer-Link, HeinOnline), индекс базама (нпр. Medline, SciFinder, Web of Science). Међутим, важно је напоменути да приступ није ограничен само за сервере академске универзитетске мреже, већ корисник може приступити прикључењем на интернет преко неког од комерцијалних провајдера (еунет, сезам, птт, итд.) уколико се региструје (регистрација је бесплатна). Целокупан систем претплате финансира се искључиво преко Министарства животне средине и просторног планирања.

У склопу Војно-медицинске академије постоји Институт за медицинске информације и

документацију који редовно прима бројне часописе и поседује стручну страну и домаћу литературу из области медицине, хемије, токсикологије, и других области који могу бити од интереса за управљање хемикалијама. Свако правно или физичко лице може да има приступ литератури уколико испоштује прописану процедуру.

Библиотека Хемијског факултета има велики број примарне и секундарне научне

литературе, Chemical Abstract, велики број научних часописа из области хемије, велику колекцију књига и приручника. Приступ је слободан.

Литература о пестицидима које је доставила Управа за заштиту биља Министарства

пољопривреде, шумарства и водопривреде, који представља само део литературе о пестицидима који је доступан запосленима. Поред тога Управа поседује и већи број других публикација (различити аспекти у области пестицида, научно стручна литература, међународни и домаћи часописи из области пестицида и сл.).

Табела 8.Б1: Литература о пестицидима

(Управа за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде)

Литература Локација Ко има приступ Како

приступити

Директиве и Регулативе Савета и Комисије, Одлуке Комисије, Водичи

EU

Запослени у Управи за заштиту биља на захтев прослеђујемо копије

Захтев

The Pesticide Manual BCPC Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

The Biopesticide Manual BCPC Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

ЕPPO јавно http://www.eppo.org

ЕPPO Standards - Guidelines for the efficacy evaluation of plant protection products

EPPO Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

Pesticide specification - Manual on the development and use of FAO specifications for plant protection products

FAO Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

MSDS/Labels USA јавно http://www.meisterpro.com

EPA USA јавно http://www.epa.gov

Pesticide Safety Directorate UK јавно http://www.pesticides.gov.uk

ECPA јавно http://www.ecpa.org

140

Electronic Code of Federal Regulation

USA јавно http:// www ecfr.gpoaccess.gov

FAO/WHO јавно http:// www fao.org

Crop Protection Handbook USA Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

Recognition and Management of Pesticide Poisonings

EPA Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

Private Pesticide Applicator Study Guide

Iowa State University

Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

A study Guide for Commercial Pesticide Applicators and Handlers



Захтев

Demonstration and Research, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Agricultural Crop Disease Management, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Agricultural Weed Management, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Fruit and Vegetable Pest Control, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Aerial Application, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Community Insect management, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Fumigation, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Termite Control, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

General and Household Pest Management, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Right og Way, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Aquatic Pest Control, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Seed treatment, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Forest Pest Management, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Animal Pest Control, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Agricultural Insect Control, Iowa State Запослени у Захтев

141

Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual

University Управи за заштиту биља

Regulatory Pest Control, Iowa Commercial Pesticide Applicator Manual



Захтев

Public Health Pest Control, Iowa Commercial Pesticide Applicator ManualClean Sweep Report 2001


Захтев

Protect Your self from Pesticides – Guide for Agricultural Workers


Захтев

Protect Your self from Pesticides – Guide for Pesticide Handlers


Захтев

Assessing Your Hayardous Materials - Storage and management

Iowa Farm Bureau Запослени у Управи за заштиту биља

Захтев

Novenyvedo Syerek Termesnovelo Anyagok

Мађарски регистар средстава за заштиту и исхрану биља


Захтев

Codexul Румунски регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Seynam registrovanych pripravku na ochranu rostlin

Чешки регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Produits phytosanitaires Швајцарски регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Index des Produits phytosanitaires

Француски регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Rhe UK Pesticide Guide УК регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Препарати за растителна зашита, минерали торове и растежни регулатори

Бугарски регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Manuali i Fitofarmacise Албански регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Japanese Pesticides Guide Јапански регистар средстава за заштиту биља


Захтев

Пестициди у пољопривреди и шумарству

Српски регистар средстава за заштиту биља


Захтев

142

8.4 Доступност међународним и домаћим базама података

Табела 8.В: Доступност међународним и домаћим базама података

База података

Локација Ко има приступ Како приступити

IRPTC (International Register of Potentially Toxic Chemicals)

интернет неограничен http://www.chem.unep.ch/irptc/irptc/databank.html

ILO CIS (International Labour Organization-International Occupational Safety and Health Information System)

интернет неограничен

http://www.ilo.org/public/english/protection/safework/cis/products/dbs.htm

IPCS INTOX

(International Programme on Chemical Safety-Poisoning Prevention and Management)

интернет неограничен http://www.intox.org/databank/pages/about.html

Chemical Abstract Service

Database интернет неограничен

http://www.cas.org/EO/regsys.html

GINC (Global Information Network on Chemicals-Japan)

интернет неограничен http://wwwdb.mhlw.go.jp/ginc/index.html

STN Database (Scientific and Technical Information Network), US Chemical Abstract Service)

интернет неограничен http://www.cas.org/ONLINE/DBSS/dbsslist.html

HINARI (Health InterNetwork

Access to Research

Initiative)

интернет Академска универзитетска мрежа

http://www.who.int/hinari/en/

Sciencedirect интернет Академска универзитетска мрежа

http://www.sciencedirect.com/

База података Центра за

контролу тровања ВМА

Центар за контролу тровања ВМА


ISDAKON (база података Министарства финансија о пројектима међународне развојне помоћи)

интернет неограничен www.evropa.sr.gov.yu

8.5 Системи националне размене информација

8.5.1 Постојање база података у виду регистара који се воде у надлежним министарствима, а који проистичу из законских прописа


Према члану 38. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) Регистар о отровима води Министарство животне средине и просторног планирања. Извор података за регистар о отровима представља документација која иде уз пријаву, информације прикупљене од правних лица који се баве производњом, прометом, контролом и испитивањем отрова и информације добијене из база података других земаља и међународних организација. Подаци из овог регистра се могу користити на

143

основу сагласности надлежног органа. Према члану 40. овог закона правна лица и предузетници који производе или врше промет отрова дужни су да у року од осам дана од дана отпочињања, односно престанка производње или промета отрова обавесте надлежни орган о отровима које производе, односно о престанку производње или промета отрова. Обавештење садржи назив препарата, генерички и хемијски назив активне супстанце, емпиријску формулу, проценат активне супстанце у препарату, CAS број и податке о врсти и садржају помоћних супстанци у препарату. Подаци из овог регистра се налазе у папирној форми, с обзиром да још није успостављен регистар у електронској форми. У електронској форми налазе се подаци о правним лицима која испуњавају услове за производњу и промет отрова.

Центар за контролу тровања поседује базу података о хемикалијама која садржи

податке о називу хемикалије/препарата, њеном саставу, облику и врсти паковања, генералијама фирме која се бави увозом/производњом/транспортом. Подаци су уношени за оне производе који су прошли регистрацију преко комисије за отрове и за које је фирма, која је вршила регистрацију поднела адекватан захтев. Према члану 25. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002), сви учесници у производњи, промету или коришћењу хемикалија дужни су да достављају податке о свим хемикалијама и хемијским производима Центру за контролу тровања, што се у пракси не поштује. Према одредбама члана 92. новог Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“ бр. 107/05) предвиђено је обавезно пријављивање свих случајева тровања хемикалијама Центру за контролу тровања, који је задужен између осталог, да води регистар о инцидентима тровања од хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да доставља податке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном за управљање хемикалијама. Центар за контролу тровања још није према одредбама новог Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“ бр. 107/05)добио званично решење за вршење послова, па према томе Центру се званично још увек и не достављају подаци о свим случајевима тровања. Подаци о акутним тровањима хемикалијама се базирају на подацима о болесницима који су збринути у Центру за контролу тровања и регистрованим позивима (углавном лекара са терена и у мањем проценту грађана) који су се Центру обраћали у циљу добијања савета неопходних за пружање помоћи акутно отрованим.

Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања

животне средине, мерама припреме и мерама за отклањање последица („Службени лист РС”,

бр. 60/94, 63/94) прописује у члановима 7. и 8. обавезу вођења евиденције од стране предузећа о опасним материјама и обавеза достављених попуњених података до 31. јануара следеће године за претходну годину. Према овом члану направљена је електронска база података, која се води у Одељењу за поступање у удесу у Министарству животне средине и просторног планирања. Међутим, за 2005. годину инспекција за заштиту животне средине је објединила податке достављене у складу са овим правилником у Извештају о врстама и количинама опасних материја укључујући и опасан отпад за 2005. годину.

Према Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС”, број 135/04) министарство надлежно за животну средину води базу података у електронској форми о увозу, извозу и потрошњи супстанци које оштећују озонски омотач, односно производа. На основу података из ове базе достављају се подаци о увозу, извозу и потрошњи ових супстанци Озонском секретаријату при Програму УН за животну средину (UNEP).

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-Управа за заштиту биља

У области средстава за заштиту и исхрану биља која су у надлежности Управе за заштиту биља за сада постоје само спискови решења о издавању дозвола за стављање у промет, спискови произвођача, заступника и увозника, спискови средстава за заштиту биља

144

према намени, по биљним врстама, односно објектима на којима се примењују. Израде база података везаних за целокупан делокруг рада Управе за заштиту биља су у припреми. Такође Управа за заштиту биља води евиденцију о увозу активних материја и готових препарата и од 1. јануара 2006. године квартално објављује на интернет страници министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Министарство за инфраструктуру

Одељење за безбедност саобраћаја води списак превозника који су добили дозволе за превоз опасних материја класе 6.1 (отрови) и осталих материја које имају својство отровности у унутрашњем превозу.

Министарство рада и социјалне политике -Управа за безбедност и здравље на раду

У Управи за безбедност и здравље на раду базе податка које проистичу из Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС“, бр. 101/05) су у фази припреме, тако да за сада не постоје.

Министарство унутрашњих послова

Према Закону о заштити од пожара („Сл. гласник СРС“ бр. 37/88 , 48/94 и 101/05 ), у МУП-у у Сектору за заштиту и спасавање постоји интерна база издатих сагласности у погледу примењених и спроведених мера заштите од пожара. Такође, постоји интерна база података о производњи, промету и превозу експлозивних материја, запаљивих течности и гасова (нпр. списак дозвола за одобрење локације, инвестиционо техничке документације, списак дозвола за бављење пословима промета експлозивним материјама, дозвола за транспорт, итд).

Министарство економије и регионалног развоја Према Закону о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке

намене („Сл. гласник СЦГ“, бр. 7/2005) за чије спровођење је задужен Сектор за политику и режим спољне трговине, постоји обавеза формирања сопствене базе података о издатим, одбијеним и одузетим дозволама за обављање спољне трговине контролисаном робом.

Министарство финансија Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи

Министарства финансија формирало је ISDAKON Информациони систем, једину званичну базу података Владе Републике Србије о међународној развојној помоћи Србији. Са техничког аспекта, Информациони систем представља јединствену базу података, Web дизајнирану, којом Влада Републике Србије жели да обезбеди правовремене информације о донацијама, пројектима, процедурама донатора, постојећим и могућим донаторским фондовима, као и приоритетним пројектима погодним за донаторско финансирање. Осим тога, у одељку са документима, вестима и линковима могу се пронаћи и друге корисне информације о принципима донаторске помоћи у Републици Србији и широм света. База је секторски орјентисана, што значи да је у надлежности сваког ресорног министарства комплетно уношење података/пројеката из конкретног ресора. Дакле, сви пројекти који се тичу међународне помоћи Републици Србији од 2000. године, укључујући и помоћ сектору заштите животне средине, регистровани су у бази података на следећој адреси: www.evropa.sr.gov.yu.

Агенција за привредне регистре

145

Агенција за привредне регистре је основана ради постизања веће економичности, доступности података и формирања јединствене централизоване базе података – евиденције о регистрованим привредним субјектима, уговорима о финансијском лизингу и залозима. Агенција за привредне регистре води три регистра:

• Регистар привредних субјеката (привредна друштва и предузетници) • Регистар заложног права на покретним стварима и правима • Регистар финансијског лизинга Од 1. јануара 2006. године, за регистрацију предузетника надлежна је искључиво

Агенција за привредне регистре. Предузетници који су до 1. јануара 2006. године били регистровани код општинских органа управе, имају законску обавезу да се преведу у Регистар привредних субјеката.


У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине констатовано је да у овом моменту не постоји свеобухватна база података хемикалија на тржишту Републике Србије, као и њихових својстава укључујући и опасне хемикалије, што представља један од великих недостатака за правилно управљање хемикалијама. Из тог разлога, једна од приоритетних акција јесте успостављање и развој информационог система за управљање хемикалијама, који ће омогућити формирање и ажурирање база података хемикалија на тржишту и њихових својстава, као и студије о утицају хемикалија на здравље људи и животну средину.

Пре успостављања информационог система потребно је припремити студију која ће

анализирати обавезе о достављању података који проистичу из законских обавеза, потребе појединих органа за подацима о хемикалијама на тржишту, анализу постојећих база податка у земљи, анализу база податка које постоје у ЕУ и њеним земљама чланицама. После урађене анализе, студија треба да да препоруке за одговарајући информациони систем за нашу земљу. За ефикасно формирање и одржавање ове базе потребно је донети одговарајућа подзаконска акта која би то прецизно дефинисала, у складу са новим Законом о хемикалијама. База података о хемикалијама на тржишту и њиховим својствима треба да буде доступна формирањем електронске мреже између државних органа надлежних за одређене делове животног циклуса хемикалија, осигуравајући заштиту поверљивих информација. База података треба да буде компатибилна са ЕУ базама података о хемикалијама.

Треба оформити централну и интегралну базу података о свим чиниоцима животне

средине и катастар загађивача у Републици Србији и обезбедити јавности приступ информацијама о животној средини. Ову базу података треба повезати са мрежом Европске агенције за животну средину (EIONET). Повезивање са овом мрежом је могуће само преко Агенције за заштиту животне средине. У циљу израде информационог система потребно је дефинисати садржину и начин вођења информационог система, методологију, структуру, заједничке основе, категорије и нивое сакупљања података, као и садржину информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност.

146

Web

Site



опасних

супстанци

Садржај етикете

Информациона мрежа

СЕПА Сервер

Безбедност на раду


Пољоприврада

Унутрашњи послови

Животна средина

Одбрана

Управа царина

Здравље

Одговор на хемијски удес

Листе супстанци

Класификација опасних супстанци База података увозника

Importers DB

Приручници за

складиштење

S

T

O

R

A

G

E

G

UI

D

E

Приручници за кориснике

CD

Формулари за

добијање дозвола

9. ПОГЛАВЉЕ: ТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА

9.1. Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија 9.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском опремом 9.3. Преглед образовних програма који се баве хемикалијама 9.4. Коментари и препоруке 9.1 Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија

Акредитационо тело Србије је непрофитабилна организација која утврђује компетентност организација за обављање послова оцењивања усаглашености за испитивања; контролисања; сертификације производа и процеса; сертификације система менаџмента; сертификације стручних лица. Акредитацијом се утврђује и компетентност организација за обављање послова еталонирања. Наведени послови оцењивања усаглашености опредељују врсту акредитације (шему акредитације).

Систем акредитације остварује се кроз механизме почетног оцењивања, надзорним

посетама и поновним оцењивањем у складу са међународним захтевима за рад акредитационог тела, дефинисаних стандардом ISO/IEC 17011. Акредитација, заснована на међународним стандардима и упутствима, представља објективно и независно утврђивање техничке компетентности организација/тела која оцењују усаглашеност производа и услуга.

За обављање послова из свог делокруга, Акредитационо тело Србије доноси и

примењује акте којима се ближе уређују критеријуми, правила и поступци акредитације и оцењивања усаглашености заснованих на националним и међународним стандардима и техничким прописима, односно општим захтевима из серије хармонизованих стандарда EN 45000, Европске организације за стандардизацију (CEN) и Mеђународне организације за стандардизацију (ISO).

Акредитационо тело Србије остварује међународну сарадњу и заступа интересе Србије

у области акредитације са циљем приступања регионалним и међународним системима акредитације које укључује потписивање и примену споразума о међусобном признавању.

У периоду од 2000. – 2006. године акредитовано је: • Лабораторија за испитивање 147+22 • Лабораторија за еталонирање 108 • Сертификационих тела за сертификацију производа 12+1 • Контролних тела 14+2 • Сертификационих тела за QMS 5 • Сертификационих тела за EMS 3 Решење о акредитацији важи 4 године. У складу са законом и Правилима акредитације, Акредитационо тело Србије води

Регистар акредитованих организација са одређеним подацима о акредитованим организацијама. Списак организација које је Акредитационо тело Србије акредитовало и основни подаци о обиму акредитације акредитованих организација налазе се на интернет страни www.juat.gov.yu.

Табела 9.А: Преглед лабораторијске инфраструктуре за испитивање хемикалија*

(Извор података: Акредитационо тело Србије - ЈУАТ)

Акредитована испитивања

Техничка опремљеност***

Лабораторија Адреса/контакт особа/тел/факс/e-mail

Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе

Хемикалије

опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште

Отпадне воде

SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Центар за испитивање намирница, Београд

Змаја од Ноћаја 11 11000 Београд Жељко Хуљев тел.011-185-567 факс.011-625-720

Х + + + +

Завод за јавно здравље Чачак

др Драгише Мишовића бр. 25 32000 Чачак др Весна Шуманов Тел.: 032-310-345; Факс: 032-325-019

Х

В + + + + ** +

Завод за јавно здравље Зрењанин

др Емила Гаврила бр.15 23000 Зрењанин Љиљана Лукић Тел.: 023-66-345; Факс: 023-560-156

Х + + + + + IR

149




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Завод за јавно здравље Крушевац

Војводе Путника бр.2 37000 Крушевац Ненад Костић Тел.: 037-27-241; Факс: 037-22-951

Х + + + + + + IR

Институт за јавно здравље Србије «др Милан Јовановић-Батут» Београд

Др Суботића 5 11000 Београд

Милица Гојковић Телефон: 011-685-053; Факс: 011-685-735

Н

В + + + + + + + IR, ICP, JC

Институт за заштиту здравља Нови Сад

Футошка 121 21000 Нови Сад Бисерка Михаиловић Телефон: 021/616-570; Факс: 021/613-989 e-mail:[email protected]

Х

В + + + + + + + IR

Књаз Милош, Аранђеловац

Индустријска зона бб 34300 Аранђеловац Зорица Вукчевић Кљаић тел. 034/700-256, факс: 034/700-788 e-mail: [email protected]

Х

В + + + + + IR JC

150




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Научни институт за ветеринарство

Руменачки пут 6 21000 Нови Сад др Мира Ковачевић тел.: 021/4776 000; факс: 021/317 544

Х + + + +

Југоинспект, Нови Сад, Лаб. за нафту и хем. производе

Дунавска 23/I 21000 Нови Сад Мирјана Ђого Телефон: 021-422-733; Факс: 021-611-822

+ + + + +

Југопетрол, Београд Лабораторија за испитивање нафте и нафтних деривата

Радничка 3 11000 Београд Слободан Ђурић Телефон: 011-3549-723; Факс: 011-3549-716

+ + + + + IR XRF

Рафинерија нафте, Београд

Панчевачки пут 83 11000 Београд Душан Илић Телефон: 011-2711-311; Факс: 011-2711-257

+ + + IR XRF

151




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Завод за јавно здравље Косовска Митровица

Анри Данина б.б. Косовска Митровица др Предраг Манојловић тел: 028/423-960; факс: 028/425-280 e-mail:[email protected]

+ + + IR

ИХТМ, Београд

Његошева 12, 11000, Београд др Влатка Вајс Телефон: 011-630 474; Факс: 011-636 061

+

В

З

Вз

+ + + + + + + + IR

Технолошки факултет, Нови Сад

Булевар цара Лазара 1 21000 Нови Сад др Јасна Мастиловић тел. 021/58 221 факс 021/450 413 [email protected]

Х

В + + + + +

Рафинерија нафте Панчево

Спољностарчевачка бб 26000 Панчево Драгана Цветков Рудеж Тел: 013/347 568 Факс: 013/347-568 E-mail: [email protected]

+ + + + + + ICP JC IR

XR

152




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Винча, Лаб. за хемијску динамику

поштански фах 522 11000 Београд др Антоније Онјиа тел: 011/4445 472, e-mail: [email protected]

+ Х + + + + + + + ICP

XRF

НИС Нафтагас, Централна лабораторије

Народног фронта 12 21000 Нови Сад Драган Опријан тел: 021/624 427, факс: 021/621 463

+ + + + + + XRF

Зорка, Шабац, Завод за аналитичку хемију

Народних хероја 1 15000 Шабац Бранка Дамјановић тел: 015/324 634, факс: 015/324 621

+ + + + +

Нис Нафтагас промет, Нови Сад

Народног фронта 12, 21 000 Нови Сад тел: 021-481-2082 факс: 021-481-4345 E-mail: [email protected] www.nis-naftagas.co.yu

+ + + +

153




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Еко Лаб, Падинска Скела

Индустријско насеље бб 11000 Београд – Падинска скела Драгана Жугић тел: 011-8871-401 факс.011-8871-534

+ Х + + + + +

ФАМ, Крушевац

Јастребачка 14 37000 Крушевац Ненад Павловић тел.037-422-078 037-38-992

+ + + XRF

Инст.за хигијену и техн.меса

Каћанског 13 11000 Београд Љубомир Недељковић Телефон: 011-2650-722; Факс: 011-2650-655; Е-mail:[email protected]

Х + + + +

Ваљаоница бакра, Севојно

Првомајска бб 31000 Севојно Биљана Мајкић тел. 031/532 255, факс: 031/531 798

+ + + + + OE/ICP, IR, XRF

154




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Завод за јавно здравље Суботица

Змај Јовина 30 24000 Суботица Тамара Калинић тел: 024/571 192, факс: 024/571 333

Х + + + +

Биоеколошки центар, Зрењанин

Петра Драпшина 15 23000 Зрењанин Ружица Васић тел: 023/545-722; факс: 023/523-158 email:[email protected]

Х + + + + + + + +

НИС Рафинерија нафте, Нови Сад

Пут шајкашког одреда 4 21000 Нови Сад Банислава Каролић тел.021-6615 111 факс.021-6615-111 e-mail:[email protected]

+ + + + +

Завод за јавно здравље Врање

Ј.Ј.Лунге бр.1 17500 Врање мр Јасминка Цветковић тел/факс.017-24-831

+ + + + + +

155




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Витал, Врбас Сектор квалитета, Лабораторија за испитивање

Маршала Тита 1 21460 Врбас Миленко Недовић тел.021-705-402 факс.021-706-850

+ + NMR

ХИП Петрохемија, Панчево

Спољностарчевачка 82 26000 Панчево Дмитар Кривокућа тел.013-344-491; факс: 013-513-806

+ + + NMR

Градски завод за јавно здравље, Београд

Булевар Деспота Стефана 54а 11000 Београд др Снежана Матић-Бесарабић тел.011-2078-635 факс.011-20786351

Х

В + + + + + + + + +

ICP/OES

ICP/MS, JC,

TOC,N,S,Cl.

Југоинспект, Београд

Теодора Драјзера 11 11000 Београд Злата Никчевић тел. 011/3672-287 факс: 011/2626-349

Х + +

156




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Инст.Тамиш, Панчево

Новосељански пут 33 26000 Панчево мр Душанка Брајаноски тел.013-313-092 факс.013-520-991

+ + +

Застава аутомобили, Крагујевац ПЦ Централни лабораторијум

Трг тополиваца 4 34000 Крагујевац др Бранислав Недељковић тел.034-335-636 факс.034-335-636

+ + + + + ES

Енолошка станица, Вршац

Хероја Пинкија 49 26300 Вршац Драгислав Биочанин тел.013-821-601 факс.013-821-601

Х + + + +

Соја протеин, ад за прераду соје Сектор обезбеђења квалитета

Индустријска зона бб 21220 Бечеј Бранка Бабин тел.021-815-311 факс.021-812-545 email:[email protected]

+ Х + + + + + + + JC

157




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Хидрометеoролошки завод Србије

Кнеза Вишеслава 66, 11 000 Београд тел: 011-3537-930 факс: 011-3537-821 email: [email protected] www.hidmet.sr.gov.yu

+ + + + + + + IR, ICP

Завод за унапређење пољопривреде, Бачка Топола

Раде Кончара 103, 24300 Бачка Топола Живојин Вукосављевић Tел: 024-714-121 Факс:024-711-100 email: [email protected]

+ + + Пламени

фотометар

Институт за истраживања у пољопривреди- Центар за пестициде, Београд

Зелени венац 2/III 11000 Београд Тел: 011 180 509 Факс: 011 628 398

+ + + + + +

Завод за јавно здравље Ниш

Булевар др Зорана Ђинђића 60 18000 Ниш проф. др Драгана Никић Тел: 018 537 247; Факс: 018 225 947

Х + + + + + IR

158




Пестициди

Веш

тачка

ђубрива

Производи

од

нафте

Резидуе


опште

употребе

Ваздух

Зем

љиште


SF

AA

S

HP

LC

GC

GC

MS

ОСТАЛО

Пољопривредна станица, Крушевац

Чолак Антина бр.41 37000 Крушевац Љубица Јаћимовић Тел: 037 27 811; Факс: 037 21 912 Е-mail: [email protected]

+ + +

Завод за јавно здравље Крагујевац

Николе Пашића 1 34000 Крагујевац Х + + + + + +

Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад

Максима Горког 30 21000 Нови Сад др Петар Секулић тел.021-421-717

+ + + + + + + + ** ICP

Институт за кукуруз, Земун-Београд

Ул. Слободана Бајића 1 Земун поље 011/ 3756 704, 3754 994

+

Институт за бакар, Бор

Зелени Булевар 35 19210 Бор Сузана Станковић Телефон: 030-432/299 лок 690; Факс: 030-435-175

+ + + OES

НАПОМЕНА: Преглед даје само општу слику акредитованих лабораторија и њихове техничке опремљености која је направљена увидум у Обиму акредитације и документцију

која је достављена АТ Србије при чему треба имати у виду да су: у списку су наведене лабораторије код којих је у обиму акредитације препознато испитивање хемикалија*; исписивања исте хемикалије не мора обухватити одређивање истих

карактеристика као ни коришћење истих метода; техничка опремљеност је наведена према подацима из документације и не морају бити ажурни са данашњим датумом

159

* ПОД ХЕМИКАЛИЈАМА обухваћено: • пестициди • вештачка ђубрива • производи од нафте • резидуе- пестициди, бифенили, тешки метали и/или микотоксини у храни, води, ваздуху и/или земљи • (Х-храна; В-вода; Вз-ваздух) • хемикалије опште • ваздух • земљиште • отпадне воде ** у поступку набавке *** Техничка опремљеност: SF-спектрофотометар; AAS- атомски апсорпциони спектрофотометар; HPLC- течни хроматограф; GC-гасни хроматограф; GCMS-гасно месени спектрометар; IR- инфрацрвени спектрофотометар; ICP OES- индукована куплована плазма; IC-јонски хроматограф; IR XRF- X ray-флуоресцентни

спектроскоп; ES-емисиони спектроскоп; OES-оптички емисиони спектроскоп; NMR-нуклеарни магнетни резонантни спектроскоп; TOC- апарат за одређивање укупног органског угљеника

9.1.1 Поступак добијања овлашћења за испитивање пестицида и ђубрива

Испитивање пестицида и ђубрива може вршити правно лице које у погледу кадрова, опреме и уређаја испуњава услове за испитивање физичко-хемијских особина и биолошке ефикасности пестицида и ђубрива које овласти надлежни орган, односно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, на основу члана 51. Закона о заштити биља (Сл. лист СРЈ, бр. 24/98 и 26/98 и Сл.гласник РС, бр. 101/05). Надлежни орган образује Комисију за проверу испуњености услова коју сачињавају експерти из одговарајућих институција, фитосанитарни инспектор и лице које се овом проблематиком бави у Управи за заштиту биља Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Након увида у документацију и обиласка лабораторије записнички се констатује чињенично стање и доноси одговарајуће решење, а у складу са законском регулативом.

Табела 9А1: Списак овлашћених институција за испитивање пестицида од стране Министарства пољопривреде, шумарства и

водопривреде

Овлашћена

организација Адреса/ тел/ факс

Задужена особа/ функција/ контакт (тел.,

email, факс)

Опрема коју поседују (наведена само крупна опрема, за

испитивање хемијских и физичких особина)

Акредитација

(ако је има од

кога је добијена)

Институт за заштиту биља и животну

Београд, Ул. Теодора Драјзера 9 011/660-049, 660-

Испитивање хемијских и физичких особина одговорно лице др Предраг Јованић,

1. Gas Chromatograph HP 5890 FID/NPD 2. Gas Chromatograph Varian 1400 with EC 3. Liquid Chromatograph HP 1050 са дата станицом

JUS ISO 9001:2001

160

Овлашћена



email, факс)






средину 079, 669-860

Испитивање ефикасности: • зооциди, одговорно лице мр Слободан Крњајић, • хербициди и регулатори раста, одговорно лице мр Даниела Павловић,

• фунгициди, одговорно лице мр Горан Алексић • бактерициди, одговорно лице др Вељко Гавриловић

4. Spektrophotometer Shimadzu UV-VIS 2100

Испитивање хемијских и физичких особина одговорно лице др Мирјана Марковић


Земун, Ул. Банатска 31б, 011/3076 133, 3076 136, 316 1773

Испитивање ефикасности: • зооциди, одговорно лице др Илија Перић, • хербициди и регулатори раста, одговорно лице др Васкрсија Јањић, мр Љиљана Радивојевић,

• фунгициди, одговорно лице мр Бранкица Тановић, мр Емил Рекановић

• бактерициди, одговорно лице мр Биљана Тодоровић

Atomic Absorption Spectrometer (flame and hydride generation techniques) (SpectrAA 220., Varian ) GC/MS/MS System (Saturn 2200, Varian) Liquid Chromatograph (HPLC-UV detector) (Model CM 4000, Milton Roy) Gas Chromatograph (FID) (Model 3700, Varian) Spectrophotometer (UV-VIS) (Model BP 106, Secomam) Spektrophotometer (VIS) (Biochrom Novospec II, LKB) pH meter (InoLab pH 730, WTW) Cooled Incubator (Model KB 53, Binder) Water Purification Unit (PureLab Option-R7, Elga) 10.Viscosimeter (Hoeppler) (VEB MLW B3 ) Standard Pensky Martens closed tester for flash point determination

JUS ISO 9001:2001 JUS ISO 17 025

Испитивање хемијских и физичких особина одговорно лице др Мира Пуцаревић

Научни институт за ратарство и повртарство

Нови Сад, Ул. Максима Горког 30, 021/ 4898 100, 621 212

Испитивање ефикасности • зооциди, одговорно лице др Радосав Секулић, • хербициди и регулатора раста, одговорно лице мр Горан Малиџа,

• фунгициди, одговорно лице др Радивоје Јевтић

Liquid chromatograph Hewlett Packard 1090 with DAD and fluorescence detector Gas chromatograph Hewlett Packard 5890 with FID Liquid chromatograph Hewlett Packard 1100 with DAD Gas chromatograph Hewlett Packard 5890 serиes II with ECD - NPD Supercritical fluid extractor Hewlett Packard SFE Module 7680A02.01. ICP-OES Vista Pro Atomic emission Varian Axial Atomic absorption Varian SpectrAA-600 S, H, N, S, O analyzer Elemetar Vario EL III

ISO 9001:2001 (национални и British Standard Instиtutиon) ISO 17 025 (национални и British Standard Instиtutиon)

161

Овлашћена



email, факс)






Зорка – Центар за истраживања д.о.о., у реструктуирањ

у

Шабац, Ул. Хајдук Вељкова бр. 1

Испитивање хемијских и физичких особина одговорно лице мр Миланка Миладиновић

Gas chromatography 8700 PERKIN-ELMER with FID and ECD detectors Atomic-absorption spectroscopy 420 Perkin-Elmer with flame technic and MHS-20 (mercury hydride system) UV-VIS spectrophotometry PERKIN-ELMER, HITACHI 200 IR, spectrophotometry, PERKIN-ELMER Flame-photometry, EVANS Potentiometric titrator, RADIOMETER

JUS ISO 9001:2001

JUS ISO 17 025

Испитивање хемијских и физичких особина одговорно лице др Сања Лазић

Пољопривредн

и факултет – Департман за заштиту биља и животне средине «Др Павле Вукасовић»,

Нови Сад, Ул. Трг Доситеја Обрадовића бр. 8, 021/350 366, 450 616

Испитивање ефикасности: • зооциди, одговорно лице др Душанка Инђић • фунгициди, одговорно лице др Вера Стојшин • бактерициди, одговорно лице др Јелица Балаж

Gas Chromatograph Hewlett Packard 5890 ser. II with ECD Integrator HP 3396 A Integrator HP 3396 Ser. II Liquid Chromatograph: Agilent Technologies 1100, with DAD and Fluorescence detectors UV/VIS Spectrophotometers, Pye Unicam and K.Z.Jena

-

Испитивање хемијских и физичких особина одговорно лице др Милица Мојашевић

Пољопривредн

и факултет – Институт за заштиту биља и прехрамбених производа

Земун, Ул. Немањина 6

Испитивање ефикасности: • хербициди и регулатори раста, одговорна лица др Ибрахим Елезовић, др Сава Врбничанин и мр Катарина Јовановић-Радованов

• фунгициди, одговорна лица др Петар Вукша, др Новица Милетић и др Мирко Ивановић

• бактерициди, одговорно лице др Алекса Обрадовић

Gas Chromatograph Varian 140 with AFID Gas Chromatograph Varian 140 with ECD Gas Chromatograph Varian 140 with FID Gas Chromatograph Shimadzu with NPD Integrator Spectra Physics SP 4270 Integrator Varian 4290 UV/VIS Spectrophotomethers, Waters

-

Институт за кукуруз

Земун Поље, Ул. Слободана Бајића 1, 011/ 3756 704, 3754 994

Испитивање ефикасности: • зооциди, одговорно лице др Фрања Бача и мр Снежана Гошић-Дондо

• хербициди и регулатори раста, одговорно лице др Лидија Стефановић и др Милена Симић

• фунгициди, одговорно лице др Јелена Левић и др Славица Станковић

-

JUS ISO 9001:2001

JUS ISO 17 025

162

Овлашћена



email, факс)






Шумарски факултет

Београд, Ул. Кнеза Вишеслава 1, 011/ 553 122, 545 458

Испитивање ефикасности: • зооциди, одговорно лице др Љубодраг Михајловић, др Милка Главендекић и др Чедомир Марковић

• хербициди и регулатори раста, одговорно лице мр Милан Миленковић

• фунгициди, одговорно лице др Драган Караџић и др Тања Милијашевић

-

Институт за шумарство

Београд, Ул. Кнеза Вишеслава 3, 011/ 553 454, 545 969, 355 33 55

Испитивање ефикасности: • зооциди, одговорно лице др Мара Табаковић-Тошић

• хербициди и регулатори раста, одговорно лице мр Љубинко Ракоњац

• фунгициди, одговорно лице др Влада Лазарев

-

Табела 9А2: Списак овлашћених институција за испитивање ђубрива од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде

Назив лабораторије Адреса/контакт особа/тел/факс/e-mail Врста испитивања Врста акредитације

Научни институт за ратарство и повртарство

Нови Сад, Ул. Максима Горког 30 021/ 4898 100, 621 212

хемијске и физичке особине ђубрива; храњива вредност ђубрива; микробиолошка ђубрива

ISO 17 025 JUAT и међународна

Пољопривредни факултет Земун, Институт за мелиорацију земљишта

Земун- Београд, Немањина 6

хемијске и физичке особине ђубрива и храњива вредност ђубрива; микробиолошка ђубрива

Институт за земљиште Београд, Теодора Драјздера 7

хемијске и физичке особине ђубрива и храњива вредност ђубрива; микробиолошка ђубрива

163


Земун, Београд Банатска 31б 011/3076 133, 3076 136, 316 1773

хемијске и физичке особине ђубрива; храњива вредност ђубрива; микробиолошка ђубрива

JUS ISO 17 025

Зорка, Центар за истраживања Шабац, Хајдук Вељкова 1

хемијске и физичке особине ђубрива

JUS ISO 17 025

Центар за примену нуклеарне енергије-INEP

Земун, Београд Банатска 31


АД Биоеколошки центар Зрењанин Петра Драпшина 15


Пољопривредни факултет – Департман за заштиту биља и животне средине «Др Павле Вукасовић»,

Нови Сад, Ул. Трг Доситеја Обрадовића бр. 8 021/350 366, 450 616

храњива вредност ђубрива; микробиолошка ђубрива

Центар за повртларство Смедеревска Паланка, Карађорђева 71

храњива вредност ђубрива

9.1.2 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за мерење емисије и имисије

Стручне организације подносе захтев за овлашћивање Министарству животне средине

и просторног планирања. Пре подношења захтева стручна организација је дужна да се упозна са:

• Правилником о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерења емисије и имисије („Службени гласник РС“, бр. 5/02)

• Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријума за успостављање мерних места и евиденцији података („Службени гласник РС“ бр. 54/92 и 30/99)

• Правилником о граничним вредностима емисије, начину и роковима мерења и евидентирања података („Службени гласник РС“ бр. 30/97 и 35/97)

• Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95) у делу који се односи на заштиту ваздуха, заштиту природних добара и заштиту од буке и Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 135/2004).

У случају када стручне организације задовољавају услове прописане правилницима,

попуњавају формулар за добијање овлашћења за мерење емисије, односно имисије. Утврђивање испуњења услова врши Комисија коју образује Министарство животне средине и просторног планирања. Комисија излази на лице места где проверава наводе стручне организације, која је поднела уз захтев за овлашћивање за мерење емисије/имисије, по питању кадра, опреме, простора и начина евидентирања података и утврђује стручност у реализацији мерења емисије/имисије. Записнички се констатује чињенично стање утврђено обиласком одређене стручне организације. Након увида у документацију, провере на лицу места и записнички констатованог чињеничног стања доноси се одговарајуће решење, а у складу са законском регулативом.

Списак овлашћених организација од стране Министарства животне средине и просторног планирања за мерење емисије и имисије

1. Институције које су добиле решење након ступања на снагу Правилника о ближим условима које морају да испуњавају стручне организације које врше мерење емисије и имисије („Службени гласник РС“, бр. 5/02):

1.1. Пре ступања на снагу новог Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04), планира се ревизија решења:

1. ДП ”Ваљаоница бакра” ДД, Севојно, од 09.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ; 2. Машински факултет – Центар за рационално газдовање енергијом, Крагујевац, ул. Сестре Јањић 6, од 09.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ; 3. ЕПС ЈП ТЕ „Никола Тесла”, Обреновац, од 09.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ; 4. Завод за јавно здравље, Врање, од 09.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ; 5. Завод за јавно здравље, „Поморавље”, Ћуприја, од 02.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ и од 05.2003. године ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ; 6. Институт за нуклеарне науке ”Винча” – Лабораторија за термотехнику и енергетику,

од 07.2002. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ EМИСИЈЕ; 7. Институт за јавно здравље „КРАГУЈЕВАЦ”, Крагујевац, од 11.2002. године

РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ и од 05.2004. године ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ; 8. РТБ БОР-ГРУПА, Институт за бакар Бор д.о.о., Бор, од 03.2003. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;

165

9. Машински факултет у Београду – Центар за процесну технику, од 03.2003. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;

10. Машински факултет у Краљеву – Центар за термоенергетику, од 05.2003. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ;

11. Завод за јавно здравље, Ваљево, од 08.2003. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;

12. Институт за физику, Београд, ул. Прегревица 118, од 02.2004. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ;

13. Машински факултет у Београду, Лабораторија за горива и сагоревања, ул. 27. марта 80, од 02.2004. године

РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ; 14. ИХТМ – Центар за хемију, Београд,

ул. Његошева 12, од 08.2004. године РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ И ИМИСИЈЕ;

15. Завод за јавно здравље Чачак РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-273/2003-02 од 28.12.2004.

16. ЈКП Београдске електране РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр.353-01-281/2004-02 од 13.12.2004.

1.2. Након ступања на снагу новог Закона за заштиту животне средине (″Службени

гласник РС″, бр. 135/04) - овлашћење важи закључно са 31.12.2006.године: 1. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг - Кнез Михаилова 11-15, Београд

РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-01756/2004-02 од 23.05.2005. 2. Институт за јавно здравље Ниш – Булевар Браће Танкосића 50, Ниш

РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00666/2003-02 од 23.05.2005. 3. Институт за јавно здравље Србије ″Милан Јовановић Батут″ - Др Суботића 5,

Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00725 /2005-02 од 15.07.2005.

4. Републички хидрометеоролошки завод - Кнеза Вишеслава 66, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00647/2005-02 од 29.07.2005.

5. Завод за јавно здравље Крушевац – Војводе Путника 2, Крушевац РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00496/2005-02 од 02.08.2005.

6. Завод за јавно здравље Панчево – Пастерова 2, Панчево РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр.353-01-00642/2005-02 од 16.09.2005.

7. Завод за јавно здравље Ужице – Веселина Маринковића 4, Ужице РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00446/2005-02 од 30.09.2005.

8. Завод за јавно здравље Ужице – Веселина Маринковића 4, Ужице РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00445/2005-02 од 30.09.2005.

9. Завод за јавно здравље Зајечар - Сремска 13, Зајечар РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00646/2005-02 од 31.10.2005.

10. Градски завод за јавно здравље Београд – Булевар Деспота Стефана 54а, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00556/2005-02 од 10.11.2005.

11. Завод за јавно здравље Краљево – Слободана Пенезића 16, Краљево РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00686/2005-02 од 30.11.2005.

12. А.Д.Заштита на раду и заштита животне средине „Београд“ – Дескашева 7, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01304/2004-02 од 30.11.2005.

13. А.Д.Заштита на раду и заштита животне средине „Београд“ – Дескашева 7, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01305/2004-02 од 30.11.2005.

14. Предузеће за машински електросервис котлова енергетских и индустријских постројења „СИМПЕ“ д.о.о. – Душана Петровића Шанета 60, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00688/2005-02 од 20.12.2005.

15. „МД пројект институт“д.о.о. Ниш – Пуковник Рајевски 11, Ниш РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01667/2006-02 од 29.09.2006.

166

16. Завод за јавно здравље „Вера Благојевић“ Шабац – Јована Цвијића 1, Шабац РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00746/2005-02 од 27.01.2006.

17. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштиту средине, Батајнички пут 2, Београд, Земун

РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00554/2005-02 од 06.02.2006. 18. Рударски институт са п.о. Београд, Завод за термотехнику, вентилацију и заштиту

средине, Батајнички пут 2, Београд, Земун РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00555/2005-02 од 06.02.2006. 19. Завод за јавно здравље Лесковац – Максима Ковачевића 11, Лесковац РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00436/2005-02 од 08.02.2006. 20. Завод за јавно здравље Зрењанин – Др Емила Гаврила 15, Зрењанин РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00093/2006-02 од 10.02.2006.

21. СМЕЕО инжењеринг д.о.о. Београд – Булевар АВНОЈ-а 134, Нови Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01256/2005-02 од 10.02.2006. 22. Завод за јавно здравље Пожаревац – Јована Шербановића 14, Пожаревац РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00541/2005-02 од 23.02.2006. 23. Завод за јавно здравље Суботица – Змај Јовина 30, Суботица РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00159/2006-02 од 21.03.2006. 24. А.Д.«БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР» Зрењанин – Петра Драпшина 15, Зрењанин РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00157/2006-02 од 21.03.2006. 25. А.Д.«БИО-ЕКОЛОШКИ ЦЕНТАР» Зрењанин – Петра Драпшина 15, Зрењанин РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00158/2006-02 од 21.03.2006. 26. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина Београд Франша Депереа 86, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00557/2005-02 од 27.03.2006. 27. Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина Београд Франша Депереа 86, Београд РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00558/2005-02 од 27.03.2006. 28. Институт за заштиту здравља Нови Сад – Футошка 121, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00422/2005-02 од 03.04.2006. 29. Завод за јавно здравље Пирот – Кеј бб, Пирот РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-02454/2005-02 од 10.04.2006.

30. Д.О.О. Институт за превентиву, заштиту на раду, противпожарну заштиту и развој Нови Сад, Краљевића Марка 11, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00105/2006-02 од 12.04.2006.

31. Завод за јавно здравље Кикинда – Краља Петра I бр.70, Кикинда РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00528/2006-02 од 10.05.2006.

32. Завод за јавно здравље радника Нови Сад – Футошка 121, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00732/2006-02 од 23.05.2006.

33. Институт за безбедност и сигурност на раду д.о.о. Нови Сад – Хајдук Вељкова 11, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00554/2006-02 од 16.06.2006.

34. Завод за јавно здравље Сомбор – Војвођанска 47, Сомбор РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-00208/2006-02 од 16.06.2006.

35. Институт за безбедност и превентивни инжењеринг д.о.о. – Темеринска 119, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01088/2006-02 од 07.07.2006.

36. СП лабораторија а.д. Бечеј - Индустријска зона бб, Бечеј РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01025/2006-02 од 25.07.2006.

37. СП лабораторија а.д. Бечеј – Индустријска зона бб, Бечеј РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01043/2006-02 од 25.07.2006.

38. «Институт за заштиту на раду» а.д. Нови Сад – Школска 3, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01026/2006-02 од 26.07.2006.

39. «Институт за заштиту на раду» а.д. Нови Сад – Школска 3, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ИМИСИЈЕ бр. 353-01-01044/2006-02 од 26.07.2006.

167

40. Институт Ватрогас Нови Сад – Ложионичка бр.19А, Нови Сад РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-01322/2006-02 од 15.09.2006.

41. Holcim (Srbija) a.d. Поповац РЕШЕЊЕ ЗА МЕРЕЊЕ ЕМИСИЈЕ бр. 353-01-00772/2006-02 од 05.10.2006.

2. Институције чија су решења („Службени гласник СРС”, бр.27/73,14/74,47/74,24/78,

52/80) у поступку ревизије, али и даље важећа (документација комплетна, организовати обилазак Комисије):

1. Геоинститут, Београд; 2. Хемијска индустрија ”Зорка”, Шабац 3. „1.мај“ Институт за квалитет радне и животне средине, Ниш 4. Мол, АД за хемију, биотехнологију и консалтинг. 9.1.3 Поступак добијања овлашћења за стручне организације за испитивање отпада Стручне организације подносе захтев за овлашћивање Министарству животне средине

и просторног планирања на обрасцу који је одштампан уз Упутство о условима које треба да испуњавају стручне организације и друга правна лица које врше испитивање отпада и чини његов саставни део (Прилог 3). Утврђивање испуњења услова које треба да испуњавају стручне организације и друга правна лица која врше одређену врсту испитивања отпада и/или класификацију отпада врши Комисија коју образује Министарство животне средине и просторног планирања.

По добијању захтева Комисија прегледа приспелу документацију и после тога врши

обилазак лабораторије где проверава наводе стручне организације, које је поднела уз захтев, по питању кадра, опреме, простора и начина евидентирања података и утврђује стручност у реализацији испитивања отпада. Након увида у документацију и обиласка лабораторије записнички се констатује чињенично стање и доноси одговарајуће решење, а у складу са законском регулативом.

Списак овлашћених организација од стране Министарства животне средине и просторног планирања • Застава аутомобили а.д. ПЦ Централни лабораторијум, улица Трг Тополиваца бр. 4, Крагујевац

• Институт за испитивање материјала А.Д. - Центар за материјале, Лабораторија за испитивање материјала, Булевар војводе Мишића 43, Београд

• Градски завод за јавно здравље, Булевар деспота Стевана 54а, Београд

Табела 9.А3: Списак лабораторија које поседују техничке капацитете и пружају комерцијалне услуге за анализу POPs хемикалија

Назив лабораторије Адреса/контакт особа/тел/факс/e-mail Опрема за анализу

POPs хемикалија Врста акредитације

Градски завод за јавно здравље, Београд

Булевар деспота Стефана 54а, 11000 Београд Др. Марина Мандић-Миладиновић Тел:011 32 35 080 Факс:011 32 35 080 e-mail: [email protected]

капиларна колона + ECD (Electron capture detection) капиларна колона + MSD (Mass selective detection)

POPs пестициди у води, ваздуху, земљишту, седименту, храни и биоти – JUS ISO 17 025 HCB у води, ваздуху, земљишту, седименту, храни и биоти– JUS ISO 17 025 PCB у води, ваздуху, земљишту, седименту, храни и биоти– JUS ISO 17 025 PCDD/PCDF у води, ваздуху, земљишту, седименту, храни и биоти – JUS ISO 17 025

Институт за јавно здравље Србије «Милан Јовановић Батут» Лабораторија за екотоксиколошку дијагностику

Др Суботица 5, 11000 Београд Светлана Лабус Благојевић Тел:011 2684 566 Факс: 011 68 55 93 e-mail: [email protected] www.batut.org.yu

капиларна колона + ECD (Electron capture detection) капиларна колона + MSD (Mass selective detection)

POPs пестициди у храни и води- JUS ISO 9001:2001, JUS ISO/IEC 17025 HCB у храни и води- JUS ISO 9001:2001, JUS ISO/IEC 17025 PCB у храни и води- JUS ISO 9001:2001, JUS ISO/IEC 17025

АД „Био-Еколошки Центар“, Зрењанин

Петра Драпшина 15, 23000 Зрењанин Миљковић Александра Тел: 023 545-722; 543-712: 523-156 Факс: 023 523-158 e-mail: [email protected], [email protected] www.bioec.co.yu

капиларна колона + MSD (Mass selective detection)

POPs пестициди у храни, води, вегетацији - JUS ISO/IEC 17025 HCB у храни, води, вегетацији - JUS ISO/IEC 17025

169

Институт за нуклеарне науке Винча Лабораторија за хемијску динамику и сталну едукацију

Мике Аласа 12-14, 11000 Београд Ђуро Чокеша Тел:011 3447 278 Факс: 011 3447 278 e-mail: [email protected] http://www.vin.bg.ac.yu/060/index_s.htm


-

Природно математички факултет, Нови Сад Департман за хемију

Трг Доситеја Обрадовића 3 21 000 Нови Сад мр Јелена Тричковић Тел: 021 450 041 Факс: 021 454 065 e-mail: [email protected] www.ih.ns.ac.yu

капиларна колона + ECD (Electron capture detection)

-

Анахем, Београд

Моцартова 8, 11 160 Београд Антоније Оњиа Тел: 011 3422 800 Факс: 011 3422 800 e-mail: [email protected] www.anahem.co.yu


-

170

Овлашћене установе за давање токсиколошке оцене отрова Услови које морају испуњавати правна лица која врше испитивање отрова прописни су

чл. 12., 13., 14. и 16. Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ” број 15/95, 28/96 и 37/02), као и Правилником о условима које морају испуњавати организације за давање токсиколошке оцене отрова и организације за давање оцене ефикасности отрова („Сл. лист СФРЈ” број 22/92).

Табела 9.А4: Списак овлашћених установа за давање токсиколошке оцене отрова

Редни

број Назив установе Адреса Телефон/факс Контакт особа

1. Пољопривредни факултет

Београд, Земун Немањина 6

Тел: 011 2615-315/лок.216 011 3161-496 Факс: 011 2193-659

проф.др. Славољуб Виторовић

2. Институт за биолошка истраживања «Др Синиша Станковић»

Београд, Деспота Стефана 142

Тел: 011 2764-422 др Ранка Поповић проф.др Марко Анђелковић

3.

Институт за истраживања у пољопривреди «Србија»

Београд, Земун Бантска 31б

Тел: 011 3076-133 011 3076-136

др Марина Вукша проф. др Нешко Нешковић

4. ВМА Београд, Црнотравска 17

Тел: 011 3672-187 011 2662-755, 011 26116-824 лок. 26198

проф.др Душан Јовановић/доц.др Зоран Шегрт

5.

Фармацеутски факултет Институт за токсикологију академик Данило

Солдатовић

Београд, Војводе Степе 450

Тел: 011 3951 250, 011 3951 251

проф. др Биљана Антонијевић проф. др Весна Матовић

6. Медицински факултет Београд, Др Суботића 1, п.фах 662

Тел: 011 684-479 011 686-025 Факс: 011 684-479

проф.др. Ранка Самарџић

7. Медицински факултет Нови Сад, Хајдук Вељкова 3

Тел: 021 22-172 Факс: 021 615-771

проф. др Ана Сабо

8.

Пољопривредни факултет Институт за заштиту биља

Нови Сад, Трег Доситеја Обрадовића 8

Тел.: 021 6350-366 Проф. др Марија Згомба

9. Институт за заштиту биља и животну средину

Београд, Теодора Драјздера 9

Тел: 011 2663-672 Факс: 011 2669-860

10. Ветеринарски факултет

Београд, Булевар ослобођења 18

Тел: 011 3615-436, лок. 373 Факс: 011 2685-936

Проф. др Витомир Чупић

171

Табела 9.А5: Списак овлашћених установа за давање оцене о ефиканости отрова

Редни

број Назив установе Адреса Телефон/факс Контакт особа

1. Пољопривредни факултет

Београд, Земун Немањина 6

Тел: 011 2615-315/лок.216 011 3161-496 Факс: 011 2193-659

проф.др. Славољуб Виторовић

2.

Институт за биолошка истраживања «Др Синиша Станковић»

Београд, Деспота Стефана 142

Тел: 011 2764-422 др Ранка Поповић проф.др Марко Анђелковић

3.

Институт за истраживања у пољопривреди «Србија»

Београд, Земун Бантска 31б

Тел: 011 3076-133 011 3076-136

др Илија Перић

4.

Шумарски факултет (овлашћен за давање оцене о ефикасности отрова у области заштите дрвета)

Београд, Кнеза Вишеслава 1

Тел: 011 35-53-122 Факс: 011 25-45-485

проф.др Љубодраг Михајловић

5. Завод за превентивну медицину, ВМА

Београд Црнотравска 17

Тел: 011 2661-122 др Новица Стајковић

6. Ветеринарски факултет

Београд, Булевар ослобођења 18

Тел: 011 3615-436, лок. 373 Факс: 011 2685-936

проф.др. Витомир Ћупић

7.

Пољопривредни факултет- Департман за заштиту биља и животне средине

Нови Сад, Трег Доситеја Обрадовића 8

021 6350-366 Проф. др Марија Згомба

8. Медицински факултет

Нови Сад, Хајдук Вељкова 3

Тел: 021 22-172 Факс: 021 615-771

проф. др Ана Сабо

Овлашћена институција за контролу отрова - Институт за хемију, технологију и металургију- Центар за хемију, Београд, Студентски трг 12-16

9.2 Преглед опремљености државних органа и институција рачунарском

опремом

Државни органи су добро опремљени основном рачунарском опремом новије производње. Већина рачунара унутар институција је умрежена, запослени имају «on-line» приступ интернету и користе електронску пошту. У научним и високо-школским образовним институцијама, као и у заводима за заштиту здравља и осталим медицинским институтима нема довољног броја персоналних рачунара, тако да је од изузетне важности унапредити постојеће стање.

9.3 Преглед образовних програма који се баве хемикалијама

Битан фактор за успешну реализацију циљева за правилно управљање хемикалијама као

важног чиниоца одрживог развоја представља квалификован научни и стручни кадар, што

172

треба обезбедити унапређењем наставе у средњим хемијским школама, осавремењивањем програма и метода наставе на високошколским установама и успостављањем система перманентног усавршавања у току рада. Поред техничких дисциплина, у наставним програмима значајније место треба дати и другим областима, попут животне средине, економије, пројектног менаџмента, управљања квалитетом у животној средини, легислативе. На тај начин обезбедиће се праћење савремених трендова и развоја нових технологија од значаја за сектор хемикалија.

У Србији постоје средње хемијске школе које образују хемијске техничаре, који се

углавном запошљавају у индустрији и у предузећима које се баве трговином хемикалијама. Такође, постоје и средње/више медицинске, фармацеутске, стоматолошке, ветеринарске школе које едукују кадар за безбедно управљање хемикалијама.

Хемија се у Србији изучава на пет факултета који се баве образовном и научном

делатношћу; на Хемијском факултету у Београду и још 4 Природно-математичка факултета који се налазе у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу и Приштини. На Хемијском факултету у Београду постоји шест катедри, за органску, неорганску и аналитичку хемију, биохемију, катедра за наставу и катедра за примењену хемију. Хемијски факултет организује и изводи наставу у четири студијска програма: дипломирани хемичар, професор хемије; дипломирани биохемичар и дипломирани хемичар за животну средину. Студијски програм Дипломирани хемичар за животну средину је произашао из смера Хемија животне средине као последица реалних потреба друштва за стручњацима из ове области. Поред општих предмета из области хемије, овај студијски програм укључује и ускостручне предмете из области хемије животне средине (загађиваче и загађење, мере за спречавање загађења воде, ваздуха, хране, земљишта, управљање квалитетом у животној средини и законску регулативу из ове области), као и токсикологију и екологију (детаљан план и програм студија доступан је на адреси www.chem.bg.ac.yu).

На Фармацеутском факултету у Београду се изучава Токсикологија са аналитиком,

Токсиколошка хемија, Клиничко-токсиколошке анализе, Процена ризика по здравље људи, Екотоксикологија, Генотоксикологија, Индикатори животне средине и одрживог развоја, Санитарна хемија као и Контрола здравствене исправности намирница. Међутим, треба приметити да не постоји образовни профил на основним студијама дипл. токсиколог. На Медицинском факултету у Београду постоје последипломске студије-уже специјализације из области професионалне токсикологије, затим ургентне токсикологије и посебно из области екотоксикологије. Субспецијалистичку диплому из ових области стекао је изузетно мали број стручњака, реда величине 30-40. Нажалост, у програму основне наставе (додипломске наставе) токсикологији није дат адекватан значај тако да се токсикологија изучава у оквиру фармакологије (али само токсикологија лекова), хигијене (екотоксикологија, али је у овом случају пажња усмерена на метале, а не на материје које су стварно присутне у животној средини), судској медицини (форензички аспекти) и медицине рада (професионална токсикологија, са фокусом на метале и пестициде). У новом наставном програму предвиђен је изборни предмет из ургентне токсикологије што је велики напредак у односу на постојеће стање, али још увек не одговара стварним потребама и ситуацијама до којих долази у редовном раду лекара. Фармацеутски факултет у Београду реализује здравствену специјализацију из токсиколошке хемије и академске докторске студије из токсикологије.

На Фармацеутском факултету у Београду, настава из Токсиколошке хемије се изводи од

1946. године. Једино на овом факултету, већ дуги низ година, студенти стичу знања из различитих области токсикологије (професионалне, судске, клиничке токсикологије, токсикологије бојних отрова, пестицида, лекова, екотоксикологије). Токсикологија се изучава у оквиру студијског програма интегрисаних академских студија магистар фармације и магистар фармације – медицински биохемичар у оквиру обавезних предмета: токсикологија са аналитиком и клиничко-токисколошке анализе, као и у оквиру изборних предмета: средства која изазивају зависност са аналитиком, екотоксикологија, процена ризика по здравље људи и

173

индикатори загађења животне средине и одрживи развој. У оквиру последипломских студија, Институт за токсикологију академик Данило Солдатовић организује здравствену специјализацију из Токсиколошке хемије у трајању од 36 месеци и докторске студије из Токсикологије, чији је нов програм усвојен на Универзитету.

Област заштите биља предаје се на основним студијама на Пољопривредним

факултетима у Београду и Новом Саду. На Технолошко-металуршком факултету у Београду постоје, поред осталих, катедре за

хемијско инжењерство, органску и неорганску хемијску технологију, за аналитичку хемију, за општу и неорганску хемију, биохемијско инжењерство, као и инжењерство заштите животне средине.

Треба констатовати да не постоје специфични тренинзи за обуку државних службеника

који се баве управљањем хемикалијама са административног аспекта.


Прегледом стања лабораторијске инфраструктуре, идентификовано је да постоји велики недостатак одговарајућих техничких капацитета у лабораторијама, односно овлашћеним институцијама за квалитативно и квантитативно испитивање хемикалија, као и за испитивања утицаја хемикалија на здравље и животну средину. Потребно је израдити детаљну студију како би се сагледале потребе за спровођење захтева које намећу нови прописи у области управљања хемикалијама на основу сагледавања тренутног стања опремљености лабораторија. Студија такође треба да сагледа могућности за рационалну употребу постојеће и нове лабораторијске опреме и постојећег стручног кадра.

С обзиром да није успостављен национални систем провере лабораторија да ли раде у

складу са принципима добре лабораторијске праксе (ДЛП), потребно је да Министарство здравља преко Министарства економије и регионалног развоја покрене иницијативу за успостављање сарадње са радном групом Организације за економску сарадњу и развој (OECD), која се бави успостављањем принципа добре лабораторијске праксе. То је неопходно како би се у Србији успоставио национални систем за проверу рада лабораторија у складу са принципима добре лабораторијске праксе, што ће бити прописано новом законском регулативом из области хемикалија која је хармонизована са ЕУ прописима. Број лабораторија које ће у нашој земљи моћи да добију ДЛП сертификат биће релативно мали, а за очекивати је да лабораторије неће радити испитивања само једне врсте хемикалија (средства за исхрану биља, средства за заштиту биља, биоциди, индустријске хемикалије) које су обухваћене појединачним законима, тако да нема потребе да се испитивање хемикалија уређује у више различитих закона. С обзиром на ограничен број будућих лабораторија са ДЛП сертификатом, као и на чињеницу да ће испитивања урађена у тим лабораторијама бити захтевана у оквиру више закона, потребно је урадити студију којом ће се предложити најефикаснији и најрационалнији начин увођења ДЛП система у нашој земљи, који ће бити признат од стране радне групе OECD за добру лабораторијску праксу.

Постојећи систем овлашћивања правних лица за лабораторијско испитивање хемикалија

од стране надлежних државних органа, како је одређено постојећим прописима, а које се заснива на провери списка опреме, кадра, простора, треба заменити са поступком акредитације одговарајућих аналитичких метода. У Предлогу Националног програма за заштиту животне средине предложено је да лабораторије треба да буду акредитоване у складу са међународним стандардом ISO/IEC 17025, односно сертификоване у складу са добром лабораторијском праксом. Такође је предложено да треба успоставити референтне лабораторије и применити јединствене процедуре анализе и узорковања.

174

На основу информација добијених из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у току је поступак формирања Националне референтне фитосанитарне лабораторије у Батајници. У области пестицида Национална референтна лабораторија ће се бавити остацима (резидуама), микотоксинима, тешким металима и хемијским и физичким особинама пестицида у поступку регистрације, као и припремањем методологије за пострегистрациону контролу и њеним координирањем. У оквиру НРФЛ предвиђено је опремање и едукација пет регионалних лабораторија које ће се бавити испитивањем ефикасности пестицида, а које ће бити референтне у области здравља биља, физичких и хемијских особина у току пострегистрационе контроле (инспекцијски узорци, у складу са планираним контролама на годишњем нивоу). Међутим, при формирању и организовању рада ових нових лабораторија потребно је узети у обзир и захтеве за испитивањем који ће бити прописани новим законом о биоцидима.

С обзиром да је Министарство за инфраструктуру констатовало као један од важних

проблема недостатак прописа којима се уређује поступак давања овлашћења институцијама за испитивање амбалаже, контејнера и цистерни за превоз опасне робе, потребно је такође истаћи неопходност акредитације методологија за наведена испитивања.

175

10. ПОГЛАВЉЕ: ПРИПРЕМА И ОДГОВОР НА ХЕМИЈСКИ УДЕС

10.1 Припрема и одговор на хемијски удес

У Закону о заштити од природних и других катастрофа великог обима („Сл. Лист СРС“

бр. 20/1977, 24/1985, 27/1985, 6/1989, 52/1989 и „Сл. Лист РС“ бр. 53/1992, 67/1993, 48/1994) дата је одредба којом се прописује обавеза за реаговања у случају опасности на националном и локалном нивоу. Овај закон обавезује надлежне органе на националном и локалном нивоу да припреме и имплементирају план заштите од удеса.

На националном нивоу, Србија поседује Национални план за ванредне ситуације којим је

обухваћено и реаговање на катастрофе са прекограничним ефектима. Овај план је припремило Министарство одбране које је надлежно и да га спроводи.

Управа за ванредне ситуације Министарства одбране такође је надлежна за локалне

центре за обавештавање о удесу. Јединица локалне самоуправе је обавезна да припреми план заштите од удеса којим су обухваћена ризична постројења. У спровођењу ових обавеза укључени су инспектори Министарства одбране.

Према Закону о локалној самоуправи („Сл. Лист РС“ бр. 129/07), председник општине је

одговоран за спровођење акција као одговор на удес. У делу Закона о заштити животне средине ( „Сл. Лист РС“ бр. 135/04) којим се уређује

поступање у случају хемијског удеса прописано је да су ризична постројења дужна да припреме и спроводе план заштите од удеса и извештај о стању безбедности односно политику превенције од удеса као и да их редовно ажурирају. План заштите од удеса одобрава Министарство животне средине и просторног планирања.

У циљу бољег реаговања у случају удеса предузете су многе активности као што су

организовање радионица и тренинга за запослене у ватрогасним јединицама, чланове мобилних екотоксиколошких јединица које су укључене у спровођење прописа о превенцији удеса и о реаговања у случају удеса.

10.2 Преглед хемијских акцидената

Табела 10.А: Листа хемијских акцидената у 2007. години

(Извор: Извештаја Мобилне екотоксиколошке јединице Градског завода за јавно здравље и Републичке инспекције за заштиту животне средине)

Датум

акцидента Локација Врста акцидента

Хемикалија

(хемикалије) у

удесу

Д: Број

смртних

случајева

И: Број

повреда

Е: Број

евакуисаних

Загађење и

штета у

животној

средини

01.-05.02.2007

Насеље Панчево Рафинерија нафте, Петрохемија

Епизодно загађење ваздуха из индустрије

Бензен и други лакоиспарљиви ароматични угљоводоници

Д : 0 И : 0 E : 0

Епизодно загађење ваздуха

176

13.-15.03.2007. Насеље Љиг, Предузеће „Хамилтон“

Акцидентно изливање боје у земљиште и поток Тодоревац и реку Љиг

На основу резултата лабораторијске анализе узорака може се закључити да се ради о боји која не садржи штетне опасне материје из групе лако испарљивих ароматичних угљоводоника и органских растварача

Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење земљишта и потока, односно реке

29.-30.03.2007.

Батајница Комплекс Електронске индустрије

Пожар у магацину хемикалија фирме „Херман“ у Батајници

Hg, KCl, ксилен, толуен, метанол, итд.)

Д : 0 И : 2 E : 0

Загађење ваздуха

10.-12.05.2007. Фабрика јестивог уља „Младост“ Шид

Акцидентно цурење хлороводоничне киселине (34%) из оштећеног резервоара на околно земљиште

Хлороводонична киселина (34%)

Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење земљишта

20.05.2007 Железничка станица Младеновац

Задесно цурење бензина из вагон цистерне у композицији која је транспортовала нафтне деривате на релацији Ресник-Ниш

Бензин Подаци нису достављени

04.06.2007. Улица Видска – Петроварадинска, Београд

Проналажење пластичног бурета са тиогликолном киселином и других хемикалија на градској грађевинској парцели

Тиогликолна киселина и друге хемикалије

Д : 0 И : 0 E : 0


07.06.2007 Хладњача «Воћар» Свилајнац

Акцидентно истицање амонијака на постројењу за хлађење

Амонијак Д : 0 И : 0 E : 0


21.06.2007. Царински терминал – Вршац

Истицања 1800 литара натријумхидрокси

да након удеса

Натријумхидрокс

ид

Д : 0 И : 0 E : 0

Контаминација земљишта

15.07.2007. Велики Црљани-електрана

Пуцање насипа Пепео са арсеном Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење реке

21.07.2007. Падинска скела, Београд

Искакање три вагон цистерне са пропанбутаном из композиције

Пропанбутан Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење ваздуха и земљишта

177

29.07.2007 Река Скрапеж, Пожега.

Тровање рибе услед изливања отпадних вода из индустрије

Отпадне воде из индустрије која при прозводњи користи борну киселину, HCl, NaOH

Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење реке

30.07.2007 Железничка станица, ГП Келебија

Цурење цистерне, у којој се налази супстанца white spirit

white spirit Нема података

31.07.2007. Пут Баточина-Крагујевац

Превртање камиона и цистерне и истицања 24 тоне мазута

Нафтни производи

Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење тла

21.-25.08.2007. Куршумлија

Загађење отпадним материјама из Дрвне инд. ШИК „Копаоник“

Отпадне материје

Д : 0 И : 0 E : 0

Контаминација површинских вода река Топлице и Бањске, приобалног земљишта и речног корита, као и атмосфере насеља Куршумлија

25.-30.08.2007. Сурдулица

Загађење ваздуха из рада индустријских комплекса

Фенол, формадлдехид, PAH, суспендоване честице

Д : 0 И : 0 E : 0


28.08.2007. до 01.10.2007.

„ХИП Азотара д.о.о.“ Панчево

Загађење ваздуха из индустрије

Амонијак и азотни оксиди

Д : 0 И : 0 E : 0


06. 09. 2007. Млекара „Имлек“ а.д. у Краљеву

Акцидентно истицање амонијака из амонијачних инсталација расхладног система у млекари



13.09.2007. Предузеће „ФРУВЕЛА“ ДОО Лајковац

Истицање амонијака из расхладног система


Загађење ваздуха радног простора

30.09.2007. Пут за Нову Варош

Превртање цистерне са евро дизелом

Нафтни производи

Д : 0 И : 0 E : 0


08.10.2007. Пут за Хоргош

Истицање нафте из резервоара ауто хладњаче приликом превртања у транспорту

Нафта Д : 0 И : 0 E : 0


178

13.-15.10.2007. Хладњача „Фрувела“ – Лајковац

Акцидентно истицање амонијака из оштећеног цевовода


Загађење ваздуха радног простора

02.11.2007. Железник

Механичко оштећење цевовода пропанбутана

Пропанбутан Д : 0 И : 0 E : 0

Присуство непријатних мириса

18.11.2007. Сопот, Београд

Пожар у Ливници ДМБ услед пуцања ливачке пећи и изливање легуре

Нема података

25.11.2007.

О.Д. рафинерија нафте Панчево, ул Спољностарчевачка бр. 199

Пробој на линији рефлукса атмосферске дестилације сирове нафте у блоку 6

Нема података

14.12.2007.

НИС Петрол, Варешка ББ, Раковица, Београд

Неконтролисано изливање 2 тоне опасног отпада од чишћења резервоара

Бензин и органски растварачи

Д : 0 И : 0 E : 0

Продор у канализацију и површинске воде

14.12.2007. Аеродром „Никола Тесла“, Београд

Избацивање керозина и принудно слетање авиона са линије Београд-Беч

Керозин Д : 0 И : 0 E : 0

Загађење ваздуха и земљишта

179

11. ПОГЛАВЉЕ: МЕЂУНАРОДНЕ ВЕЗЕ

11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије 11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима 11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи 11.4 Коментари и препоруке 11.1 Ратификовани међународни уговори који се односе на хемикалије

• Закон о потврђивању Базелске конвенције о контроли прекограничног кретања

опасних отпада и њиховом одлагању („Сл. лист СРЈ - Међународни уговори“, бр. 2/99) • Закон о ратификацији Монтреалског протокола о супстанцијама које оштећују

озонски омотач („Сл. лист СФРЈ - Међународни уговори“, бр. 16/90 „Сл. лист Србије и Црне Горе - Међународни уговори“, бр.2/04)

• Закон о ратификацији Бечке конвенције о заштити озонског омотача, с

прилозима I и II („Сл. лист СФРЈ - Међународни уговори“, бр.1/90) • Закон о ратификацији Споразума о заштити вода реке Тисе и њених притока од

загађивања („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.1/90) • Закон о ратификацији Конвенције о прекограничном загађивању ваздуха на

великим удаљеностима („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.11/86) • Закон о ратификацији Протокола уз Конвенцију о прекограничном загађивању

ваздуха на велике даљине о дугорочном финансирању Програма сарадње за праћење и

процену прекограничног преноса загађујућих материја у ваздуху на велике даљине у

Европи (ЕМЕП) („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 2/87) • Уредба о ратификацији Конвенције о заштити од опасности тровања бензолом

(„Сл. лист СФРЈ” - Међународни уговори,бр.16/76) • Закон о ратификацији Конвенције о спречавању и контроли професионалних

ризика проузрокованих канцерогеним супстанцама и агенсима („Службени лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 3/77)

• Уговор о ратификацији Конвенције о забрани усавршавања, производње и

стварања залиха бактериолошког (биолошког и токсичног) оружја и о њиховом

уништавању („Сл. лист СФРЈ“- Међународни уговори, бр.43/74) • Закон о ратификацији Конвенције о заштити радника од професионалних ризика

у радној средини проузрокованих загађењем ваздуха, буком и вибрацијом („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр.14/82)

• Закон о ратификацији Конвенције о заштити на раду, здравственој заштити и

радној средини („Сл. лист СФРЈ“- Међународни уговори,бр.7/87) • Закон о ратификацији Конвенције о службама медицине рада („Сл. лист СФРЈ“ -

Међународни уговори, бр. 14/89) • Закон о ратификацији Конвенције о безбедности приликом коришћења азбеста

(Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 4/89) • Закон о ратификацији Конвенције о забрани развоја, производње, складиштења

и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању („Сл. лист СЦГ“ - Међународни уговори“, бр.2/00)

• Уредба о ратификацији Европског споразума о међународном друмском превозу

опасне робе и протокола о потписивању Европског споразума о међународном друмском

превозу опасне робе („Сл. лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 59/72, 8/77) • Уредба о ратификацији конвенције о међународним превозима (COTIF) („Сл.

лист СФРЈ“ - Међународни уговори, бр. 8/84)

180

11.2 Сарадња и учешће у међународним организацијама, телима и споразумима

Табела 11.А: Чланство у међународним организацијама, програмима и телима

Међународна

организација/Тело/Активност

Национална фокална

тачка (Министарство/

Aгенција & фокална

тачка)

Остала министарства/

агенције које су укључене

Одговарајуће активности

на националном нивоу

Међународни форум за хемијску сигурност (IFCS)

Министарство животне средине и просторног планирања Валентина Рађеновић

/ /

Стратешки приступ међународном управљању хемикалијама (SAICM)

Министарство животне средине и просторног планирања Валентина Рађеновић

/

Одобрен пројекат од стране SAICM Quick Start Programme «Ажурирање националног профила, развој националних капацитета за SAICM и одржавање семинара о успостављању приоритета за SAICM»

UNEP Министарство животне средине и просторног планирања


Активности управљања хемикалија, биодиверзитета, генетички модификовани организми, озонски омотач, десертификација, отпад

Европска агенција за животну средину, Радна група за хемикалије

Агенција за заштиту животне средине, Мр Небојша Реџић

/

Учешће у активностима радне групе и припрема потребних података за извештавање

UNECE Радна група за имплементацију Протокола о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR) Архуске конвенције

Агенција за заштиту животне средине, Мр Небојша Реџић

/

Учешће у активностима радне групе и припрема потребних података за извештавање

World Health Organization is the United Nations (WHО)

Министарство здравља / /

WHO-Колаборативни центар за медицину рада

Министарство здравља / /

WHO-CEHAP

Министарство животне средине и просторног планирања и Министарство здравља; Биљана Филиповић и Срмена Крстев

Секретаријат за заштиту животне средине града Београда (Елизабет Пауновић)

Израда акционог плана за животну средину и здравље деце- један од четири циља јесте смањење ризика од обољевања и инвалидности деце због експозиције штетним хемијским материјама

Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO)


/ /

United Nations Industrial Development Organization (UNIDO)

Министарство економије и регионалног развоја

Министарство рада и социјалне политике

/

International Labour Office (ILO) Министарство рада и социјалне политике

/ /

Светска Банка Министарство финансија

Народна банка Србије /

Organisation for Economic Co-operation and Development (OECD)


/ /

181

Регионална економска комисија (UNECE)


/ /

European and Mediterranean Plant Protection Organization (EPPO)

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде -Управа за заштиту биља Снежана Савчић-Петрић

/ /

MEDICHEM (Occupational and Environmental Health in the Production and Use of Chemicals)

Институт за медицину рада „ Др Драгомир Карајовић“

/ /

International Commission on Occupational Health (ICOH)

Институт за медицину рада „ Др Драгомир Карајовић“

/ /

Стручна комисија за РИД

Министарство за инфраструктуру, Дејан Томић, саветник за безбедност RID/ADR

Дирекција за железнице Преводи међународних прописа

OTIF/COTIF Министарство за инфраструктуру

Дирекција за железнице Преводи међународних прописа

Организација за забрану хемијског оружја (OPCW)

Министарство спољних послова – Комисија РС за спровођење Конвенције о хемијском оружју

Министарство унутрашњих послова

/

Табела 11.Б: Учешће у међународним уговорима/процедурама за управљање


Међународни уговори Одговорна институција Одговарајуће националне

имплементационе активности

Агенда 21 – Комисија за одрживи развој

Министарство животне средине и просторног планирања Агенција за заштиту животне средине

Праћење национални индикатора за одрживи развој и израда годишњих извештаја о истом

Бечка конвенција о заштити озонског омотача Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач


Спровођење националног програма за искључивање из употребе супстанци које оштећују озоснки омотач уз подршку Мултилатералног фонда за имплементацију Монтреалксог протокола. Редовно извештавање Озонском секретаријату при програму УН за животну средину (UNEP) о спољно трговинском промету супстанци које оштећују озонски омотач. Издавање увозних/извозних дозвола за супстанце које оштећују озонски омотач.

ИЛО конвенција 170 Министарство рада и социјалне политике - Управа за безбедност и здравље на раду

/

Базелска конвенција Министарство животне средине и просторног планирања

/

WТО споразум

Министарство економије и регионалног развоја Министарство животне средине и

У току су преговори Србије са WТО о роби и услугама. План је да 2008. године Србија приступи WТО.

182

просторног планирања

Стокхолмска конвенција о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)


Израда Националног плана за имплементацију конвенције који финансира GEF са UNEP-ом као имплемнтационом агенцијом

Ротердамска конвенција о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини


Давања сагласности на основу претходног обавештења за увоз опасних хемикалија и пестицида из конвенције

Конвенција о хемијском оружју

Комисија Р.Србије за спровођење Конвенције о забрани хемијског оружја (радно тело Владе – међуресорско –председник Комисије из Министарства спољних послова), Одлука Владе (Сл. Гласник РС бр. 69/06)

Закон о забрани развоја, производње, складиштења и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању (Сл. Лист СЦГ бр. 44/05); Нови Закон РС у процедури за усвајање. Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене, „Сл. Гласник СЦГ“, бр. 7/2005 Израда годишњих декларација о увозу и извозу супстанци са двоструком наменом из конвенције и постројењима која производе дискретне органске супстанце.

ADR-Европски споразум о међународном превозу опасне робе у друмском саобраћају RID-Конвенција о међународним превозу опасне робе железницом АДН- Европски споразум о међународном превоз опасне робе унутрашњим пловним путевима IMDG-Code-Међународни поморски кодекс за опасну робу

Министарство за инфраструктуру Праћење и имплементација у национално законодавство

International Plant Protection Convention (IPPC)

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде –Управа за заштиту биља

/

11.3 Учешће у пројектима техничке помоћи

Табела 11.В: Учешће у међународним пројектима техничке помоћи

Име пројекта

Укључене међународне/

билатералне донаторске

агенције

Национална фокална

тачка Циљеви/Релевантне активности

Израда плана за имплементацију Стокхолмске конвенције о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (POPs)

UNEP-GEF

Министарство животне средине и просторног планирања - (координатор пројекта- проф. Иван Гржетић, национална фокална тачка: Валентина Рађеновић)

Припремити национални имплементациони план за Стокхолмску конвенцију Развити систем за извештавање о извршавању обавеза из конвенције Јачати административне и институционалне капацитете за управљање POPs хемикалијама

Имплементација Протокола о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR Протокола Архуске конвенције) у Србији

REC, канцеларија за Србију

Министарство животне средине и просторног планирања -Агенција за заштиту животне средине (фокална тачка: мр Небојша Реџић)

Успостављање и одржавање интегралног катастра загађивача Доношење неколико нових подзаконских аката којима ће се ближе уредити успостављање овог регистра, као што су: Правилник о Интегралном катастру загађивача; Упутство за извештавање за Интегрални катастар загађивача; Упутство за оцену квалитета података; Упутство за оцену

183

поверљивости података и Упутство за приступ подацима из регистра

Развијање система реаговања у случају хемијских акцидената

Европска агенција за реконструкцију

МЖСПП - Одељење за управљање ризиком и одговором на удес (координатор: Стево Тубић)

Израда новог Правилника о методологији за израду процене опасности од удеса са опасним материјама и условима за управљање ризиком од удеса. Правилник ће бити у складу са Законом о заштити животне средине из 2004. године и SEVESO Директивом

Опремање мобилних екотоксиколошких јединица (МЕЈ) и интерветних јединица-ватрогасних јединица (ИЈ) у Србији за реаговање у акцидентима при транспорту опасних материја

Донација италијанске владе 1.500.000.00 ЕУР

МЖСПП и заводи за јавно здравље у Србији

Опремање мобилних екотоксиколошких јединица (МЕЈ) и интерветних јединица-ватрогасних јединица (ИЈ) у Србији за реаговање у акцидентима при транспорту опасних материја

Управљање ризиком од хемикалија у Србији

Донација Шведске агенције за развој и сарадњу (SIDA) 760 000 ЕУР

МЖСПП- Одељење за хемикалије

Успостављање адекватних институционалних капацитета и стварање одговарајућих административних алата (организација центара за пружање помоћи индустрији и развој техничких смерница ради постизања одговарајућег нивоа примене прописа у области управљања хемикалијама које је усклађено са законодавством ЕУ, као и израда инвентара хемикалија стављених на тржиште у електронској бази података) за постизање одговарајуће контроле хемикалија.

Јачање административних и институционалних капацитета за лабораторије у ланцу хране

Европска агенција за реконструкцију, Contract: SR 2005/IB/AG/04


Успостављање Агеније за лабораторије у ланцу хране – развој структуре Агенције у смислу развоја и ревизија стратешких акционих планова, едукација постојећег особља и обнављање особља, развоја и ревизија управљања и процедура контроле квалитета, спостављање система извештавања, припрема стратегије за увођење информационог система. Приближавање стандардима и доброј пракси у ЕУ у области безбедности хране - развој лабораторијских процедура, укључујући имплементацију система управљања квалитетом и ISO акредитације, едукација особља у специфичним лабораторијама, учешће у компартимвним испитивањима, успостављање процедура за управљање лабораторијским отпадом. Развој способности и капацитета лабораторија које врше испитивања

184

у ланцу хране да достигну захтеве националног законодавства и захтеве ЕУ, кроз имплементацију система управљања квалитетом, у смислу будућег стратешког пословног планирања, даљи развој и интегрисање лабораторија које раде испитивања хране и пића у систем националне лабораторије, подизање знања везаног за препоруке ревизије или измена ЕУ acquis communautaire у области безбедности хране и испитивања хране.

Излагање полицикличним ароматичним угљоводоницима путем хране и праћење оштећења ДНК

European Comission Contрact No 505609, Град Београд «in kind contribution»

Институт за нуклеарне науке „Винча“

Израда студије о процени утицаја PAH на оштећење ДНК у Србији

Прво усаглашавање са Acqui communitaire из области транспорта

ЕУ фонд «Twinning project»

Министарство за инфраструктуру, Сектор за ЕУ интеграције координира пројекат

Усаглашавање домаћих прописа из области транспорта са ЕУ прописима

Изградња капацитета за успостављање основа у циљу спровођења «Европског Акционог плана за животну средину и здравље деце (CEHAPE -Childrens Environment and health Action Plan for Europe)»

Траже се финансијска средства за реализацију активности из Акционог плана

Министарство здравља (фокална тачка-др Срмена Крстев), Министарство животне средине и просторног планирања (фокална тачка –Биљана Филиповић) и Секретаријат за заштиту животне средине града Београда (фокална тачка- Владана Ђукнић)

Један од 4 приоритетних регионалних циљева у оквиру CEHAPE је смањење ризика од обољевања и инвалидности због експозиције штетним хемијским материјама (нпр. тешким металима), физичким агенсима (нпр. јакој буци), биолошким агенсима и ризичној радној средини у току трудноће, детињства и адолесценције.

Поред пројеката међународне техничке помоћи, крајем 2006. год. Влада Републике Србије усвојила је Национални инвестициони план у циљу финасирања инвестиционих пројеката из буџета у 2006. и 2007. години. Из области заштите животне средине финансираће се 11 пројеката у укупној вредности од 20 милиона ЕУР. Пројекти који се директно или индиректно баве хемикалијама односе се на побољшање управљања отпадом и побољшање квалитета ваздуха у Србији.

Табела 11.Д: Учешће у пројектима из Националног инвестиционог плана

Динамика реализације

пројекта (у хиљадама евра)

Област Назив

пројекта

Трајање

пројекта

(у месецима) 2006. г. 2007.г.

Укупна

вредност

пројекта

(у хиљадама

евра)

Управљање отпадом

Израда детаљног инвентара PCB и замена трансформатора и кондензатора

14 240 1800 2040

185

који садрже PCB и њихов извоз ради третмана

Побољшање квалитета ваздуха

Изградња интегралног система мониторинга квалитета ваздуха на територији Србије

14 30 2670 2700


Изградња система обавештавања и руковођења у случају хемијског удеса на територији Србије

24 30 800 830


Оптерећење животне средине осиромашеним уранијумом

12 100


Систем ране најаве радијационог акцидента

12 60


С обзиром да је придруживање и приступање Европској унији стратешко опредељење Србије, Србија чини напоре у наставку процеса преговарања за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању. Веома значајан сегмент у том процесу јесте усклађивање законске регулативе са ЕУ прописима и ратификација и имплементација већег броја међународних конвенција, од којих се значајан део односи на заштиту животне средине. До сада је ратификовано 64 међународна уговора у области заштите животне средине.

Србија треба, као што су све земље Европе и сама Европска унија већ урадиле, да

ратификује две конвенције које се односе на управљање хемикалијама: Ротердамску конвенцију о поступку давања сагласности за увоз на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Стокхолмску конвенцију о дуготрајним органским загађујућим супстанцама. Одредбама новог Закона о хемикалијама и подзаконских прописа биће у потпуности омогућено спровођење Ротердамске конвенције. У циљу припреме Србије за ратификацију и имплементацију Стокхолмске конвенције, Србија је добила финансијска средства од UNEP/GEF-а за израду Националног имплементационог плана, процеса који је у току и који се планира да буде завршен до краја 2008. године.

Треба констатовати да сарадња између министарстава која су задужена за спровођење

одређених међународних споразума у области хемикалија није на задовољавајућем нивоу. Потребно је формирати међусекторско тело за координацију управљања хемикалијама које ће се састојати од представника државних органа која су надлежна за управљање одређеним фазама у животном циклусу хемикалија, укључујући и националне фокалне тачке за међународне споразуме које се односе на хемикалије. Тиме би се осигурало да се координисано спроводе међународни споразуми које се односе на хемикалије. Показало се као

186

веома корисно да је потребно пре ратификације неког међународног споразума припремити план за имплементацију тог споразума.

Потребно је побољшати степен имплементације међународних споразума у Србији на

начин потпуног испуњења свих обавеза преузетих из међународних споразума. Праћење степена имлементације би могло бити олакшано увођењем система за мониторинг, односно прецизно дефинисаних индикатора.

Потребно је да Министарство здравља преко Министарства економије и регионалног

развоја покрене иницијативу за успостављање сарадње са телима Организације за економску сарадњу и развој (OECD) која се баве појединим аспектима управљања хемикалијама, а нарочито са радном групом OECD за успостављање принципа добре лабораторијске праксе. То је неопходно како би се у Србији успоставио национални систем за проверу рада лабораторија у складу са принципима добре лабораторијске праксе, што ће бити прописано новом законском регулативом из области хемикалија која је хармонизована са ЕУ прописима.

У SAICM документима се препоручује да свака земља изради Акциони план за

спровођење SAICM-а, те је потребно да то уради и наша земља. Министарство животне средине и просторног планирања треба да координира овај процес израде, обзиром да је национална фокална тачка за SAICM.

За координацију међународних пројеката техничке помоћи који се реализују у Србији,

надлежан је Сектор за донацију и развојну помоћ Министарства финансија, који је формирао ISDAKON Информациони систем, једину званичну базу података Владе Републике Србије. Са техничког аспекта, Информациони систем представља јединствену базу података, Web дизајнирану, којом Влада Републике Србије обезбеђује обједињене информације о донацијама, пројектима, процедурама донатора, постојећим и могућим донаторским фондовима, као и приоритетним пројектима погодним за донаторско финансирање. База је секторски орјентисана, што значи да је у надлежности сваког ресорног министарства комплетно уношење података/пројеката из конкретног ресора. Дакле, сви пројекти који се тичу међународне помоћи Републици Србији од 2000. године, укључујући и помоћ сектору заштите животне средине, регистровани су у бази података ( www.evropa.sr.gov.yu). Дакле, може се констатовати да је успостављен систем за координацију међународних донаторских пројеката, али је важно да сва ресорна министарства редовно ажурирају податке у ISDAKON бази података о пројектима које реализују.

Потребно је да Министарство животне средине и просторног планирања, које је према

Закону о министарствима („Службени гласник РС“ бр. 43/2007) надлежно за управљање хемикалијама, у предлозима пројеката за јачање административних и других капацитета увек планира као једну компоненту пројекта успостављање међусекторске, хоризонталне повезаности појединих држаних органа (повезивање рада инспекцијских служби, израда електронске мреже ради брзе размене информација између појединих органа надлежних за различите области управљања хемикалијама и др.).

187

12. ПОГЛАВЉЕ: ПОДИЗАЊЕ СВЕСТИ РАДНИКА И ЈАВНОСТИ

12.1. Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њихове безбедности и

заштите здравља 12.2. Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу ризика

од хемикалија по људско здравље и животну средину 12.3. Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту

животне средине 12.4. Коментари и препоруке Циљ овог поглавља јесте да представи механизме за информисање радника о ризику од

хемикалија у циљу њихове безбедности и заштите здравља, механизме за информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу ризика од хемикалија по људско здравље и животну средину, као и механизме за образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту животне средине.

12.1 Информисање радника о ризику од хемикалија у циљу њихове безбедности

и заштите здравља

У оквиру Министарства рада и социјалне политике Законом о безбедности и здрављу на

раду („Службени гласник РС“, бр. 101/05) образована је Управа за безбедност и здравље на раду, орган који је задужен за спровођење мера на заштити радника на раду, између осталог, и од хемикалија.

У Закон је уграђена Директива Савета 98/24/EЕC од 7. априла 1998. године о заштити

здравља и безбедности радника од ризика везаних за хемијске агенсе на раду, као и одредбе Конвенције 170 о безбедном коришћењу хемијских средстава у процесу рада.

У оквиру поменутог закона у члану 7. прописане су врсте превентивних мера у остваривању безбедности и здравља на раду (савремене техничке, ергономске, здравствене, образовне, социјалне, организационе и друге мере и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених и/или њихово свођење на најмању могућу меру) у поступку, између осталих, производње, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних материја. Превентивне мере прописује министар надлежан за рад. У оквиру ове обавезе Управа за безбедност и здравље на раду припремиће:

1. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању хемијским агенсима (Директива Савета 98/24/EЕC) до краја 2009. године;

2. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању азбесту (Директива Савета 83/447/EЕC) до краја 2009. године;

3. Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при излагању карциногенима и мутагенима (Директива Савета број 2004/37/ЕЗ) до краја 2011. године.

Према члану 41. закона, за обављање послова заштите здравља запослених на раду

послодавац може да ангажује службу медицине рада. Служба медицине рада упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани са њиховим радом и обавља послове оспособљавања запослених за пружање прве помоћи. Поред тога, послодавац у складу са чланом 14. Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05) организује и обезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог.

Генерално, слична обавеза (упознавања са ризицима запослених) је и до сада постојала,

али се у пракси није примењивала. Наиме, у списку дужности лекара медицине рада је и обавеза здравствено-васпитног рада и од скора промоције здравља на радном месту. У овом послу постоје два проблема, као први је тај што су лекари медицине рада тренутно фокусирани

188

на лечење, тако да нису превише заинтересовани да се баве превентивом, с обзиром да се она тренутно и не финансира (ускоро ће бити принуђени да се определе за превентиву или лечење, па ће се ситуација променити). Други проблем је тај што највећи број послодаваца, углавном малих и средњих предузећа, још није склопио уговор са медицином рада о пружању превентивних услуга јер нису свесни постојања законске обавезе. Када ови проблеми буду решени, започеће се са здравствено-васпитним радом и промоцијом здравља на радном месту. Он ће се обављати кроз обиласке радних места и разговор са радницима директно на њиховим радним местима, затим кроз предавања радницима, разговор током периодичних прегледа (али само са радницима који раде на радним местима са повећаним ризиком) као и кроз едукацију представника радника (синдикати и др.).

Инспекцијска служба организована је у Инспекторату за рад, који је посебан орган у

саставу Министарства рада и социјалне политике. Инспекторат за рад задужен је за инспекцијски надзор у свим делатностима хемијске индустрије као и у свим делатностима где се користе хемикалије. Инспекција рада врши редовне и контролне прегледе, увиђаје повреда на раду, доноси решења, подноси пријаве кад судија за прекршаје и друге послове везане за инспекцијски надзор.

12.2 Информисање и учешће јавности у процесу доношења одлука која се тичу

ризика од хемикалија по људско здравље и животну средину

Уставом Републике Србије прокламовано је право на здраву животну средину, као опште

људско право, и обавеза сваког човека да штити и унапређује животну средину. Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“, бр. 135/04) је прокламовано

начело информисања и приступа јавности (члан 9). У остваривању права на здраву животну средину свако има право да буде обавештен о стању животне средине и да учествује у поступку доношења одлука чије би спровођење могло да утиче на животну средину. Подаци о стању животне средине су јавни.

Пословником Владе Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 100/05) уређена је

процедура јавне расправе у поступку доношења закона, тако да се за нацрте закона којима се битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно занима јавност обавезно спроводи јавна расправа. У пракси је уобичајено објављивање нацрта на веб-сајту надлежног министарства, као и у штампи, организовање округлих столова, трибина, јавних расправа и сл. Међутим, утицај јавности на опредељивање садржине подзаконских аката сведен је на минимум. Не постоји обавезна процедура обавештавања јавности и прибављања мишљења јавности у поступку доношења подазконских аката.

Национални програм заштите животне средине препознаје проблем који се односи на

образовање и информисање јавности о питањима заштите животне средине у Србији. Иако је област заштите животне средине препозната у систему образовања њена имплементација од предшколских установа до универзитета још увек није на задовољавајућем нивоу, па тако и део који се односи на управљање хемикалијама. Кроз реформу образовања и укључивања принципа одрживог развоја веома је важно да се уведе мултисекторски и мултидисциплинарни приступ у спровођењу овог вида образовања. Реформа образовања треба да омогући увођење у образовне програме основних и средњих школа основа за правилну употребу хемикалија (нпр. упознавање са симболима за обележавање опасности од хемикалија) и правилно руковање хемијским отпадом. Комуникација опасности од хемикалија се остварује обележавањем на етикетама као и на основу информација из безбедносног листа који се достављају професионалним корисницима хемикалијама. Обзиром на ову чињеницу потребно је унапредити начин обележавања хемикалија и садржај безбедносног листа.

189

Министарство животне средине и просторног планирања је припремило Нацрт Закона о хемикалијама и Нацрт Закона о биоцидима, који ће омогућити успостављање јединственог система стављања на тржиште хемикалија у складу са ЕУ регулативом. Овим нацртима се, између осталог, предвиђа успостављање базе података која би била доступна другим државним органима. У складу са нацртом, заинтересована јавност ће имати могућност приступа овим подацима, уз ограничење које се тиче података који представљају пословну тајну.

Нацртима закона предвиђено је да заинтересована јавност учествује у поступку

доношења одлуке о забрани производње, стављања на тржиште и коришћења, односно ограничења за стављање на тржиште и коришћење хемикалија и биоцида. Предлог забране и ограничења са образложењем се објављује на интернет страници надлежног министарства, а заинтересована јавност у току 30 дана може доставити своје мишљење о томе. Такође, приликом издавања дозволе за коришћење хемикалије са Листе контролисаних супстанци надлежно министарство преко своје интернет странице позива заинтересовану јавност да у року од 30 дана достави своје мишљење о томе.

Према Закону о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 107/05), Центар за

контролу тровања је задужен, између осталог, да води регистар о инцидентима тровања од хемикалија, да пружа информације и савете у вези са акутним тровањима и да доставља податке о тровању хемикалијама Министарству здравља и министарству надлежном за управљање хемикалијама. На основу достављених информација о најчешћим случајевима тровања хемикалијама, надлежни државни органи би требало да спроводе циљане кампање како би јавност била информисана и тако би се смањио број тровања.

Кампање развијања јавне свести су потребне ради подстицања становништва на ризике

од хемикалија на људско здравље и животну средину. Протестне акције имају за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос према употреби опасних хемикалија и поступању са опасним отпадом на одржив начин.

12.3 Образовање и информисање јавности о питањима која се односе на заштиту

животне средине

Образовање и развијање свести за очување здраве животне средине је сложен процес који захтева заједничко деловање државне управе и локалне самоуправе, привреде, стручњака, медија, НВО, односно целокупног становништва.

Образовање у области заштите животне средине није довољно заступљено у предшколским и школским програмима и на факултетима, иако је област заштите животне средине препозната у систему образовања. Кроз реформу образовања и укључивања принципа одрживог развоја уведен је мултисекторски и мултидисциплинарни приступ у спровођењу овог вида образовања. Неформално образовање и други видови јачања свести су недовољно координирани, нису систематизовани и нису доступни свим категоријама становништва. Информисање, као значајан сегмент неформалног образовања становништва о проблемима је парцијално и непланско. Не постоје континуалне кампање на развијању и јачању свести. Обука новинара тј. курсеви за новинаре који извештавају о темама животне средине је веома битна из разлога што њима често нису јасни термини, законодавство и сл. тако да често имају проблем да читаоцима, гледаоцима, слушаоцима једноставно објасне еколошке проблеме.

Невладине организације спроводе углавном периодичне и појединачне активности, с

обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитете невладиних организација, нарочито удружења за заштиту потрошача, како би могле да спроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здравље људи и животну средину. Треба искористити интернет и његове сервисе као веома ефикасно и јефтино

190

средство у циљу информисања грађана, као и у комуникацији са њима. Обука чланова НВО у коришћењу интернета и његових сервиса, као и обука чланова еколошких НВО у њиховој ефикаснијој комуникацији са медијима (новинарима) била би веома значајна.

Протестне акције би имале за циљ да подстакну становништво на одговорнији однос

према употреби опасних хемикалија и поступању са хемијским отпадом на одржив начин.

Прецизних података о укупном броју еколошких невладиних организација нема, али се у појединим базама података о НВО могу наћи подаци о главној скупини ових организација. На пример, у бази података Регионалног центра за животну средину централне и источне Европе налази се 160 еколошких НВО (www.rec.org/REC/Databases/NGODirectory/NGOFind.html) и 35 еколошких информативних центара и сервиса (www.rec.org/REC/Databases/EnvInfDirectory/search.html). У бази података Центра за развој непрофитног сектора наведено је више од две стотине еколошких НВО (:http://directory.crnps.org.yu).

ЕкоФорум такође, поред базе експерата који се баве заштитом животне средине

прикупља и контакте еколошких НВО у Србији и редовно их ажурира. Највећи број еколошких НВО је основан последњих година, мада постоје и НВО које

имају дугу традицију (планинарске, скаутске организације, Млади истраживачи Србије и др.). Највећи број еколошких НВО делује на локалном нивоу, мада постоје и оне које су активне на националном нивоу. Последњих година развиле су се бројне мреже еколошких организација. Млади истраживачи Србије делују већ 30 година као мрежа 27 организација. Еколошки покрет Новог Сада основан је 1990. године као друштвена организација са програмом заштите и унапређења животне средине и афирмације духовног наслеђа. Покрет има преко 15000 појединачних чланова и преко 150 колективних чланова.

Почетком 2005. формиран је Савез еколошких НВО VOLVOX, који посредством

електронске мреже окупља преко 100 НВО. Ту су још Зелена мрежа Војводине и Федерација НВО Србије, као мрежа која окупља највећи број невладиних организација, као и електронска отворена мрежа GREEN PRESS.

Еколошке НВО Србије су чланице многих међународних еколошких НВО мрежа. Нпр.

ДЕФ СЦГ је део Дунавског еколошког форума, који окупља НВО из 15 подунавских земаља. Млади истраживачи Србије су учлањени у SEEENN – South Eastern European Environmental NGO’s Network, YEE – Youth and Enviroсnment Europe, MED Forum – Mediterranean NGO Network for Ecology and Sustainable Development i CEEB – Радна група за повећање биодиверзитета Централне и Источне Европе. Пет еколошких НВО из Србије су чланице CERI – Carpathian Ecoregion Initiative. Еколошки покрет Новог Сада је од 2003. године члан Европског еколошког бироа. НВО „Локална Агенда 21 за Костолац- Општина” је члан више интернационалних мрежа, између осталог GEF, UN-NGO, Европски ECO-Forum, који обухвата велики део земаља северне полулопте, као и више регионалних међу којима је DEF.

У неким деловима Србије нема довољно еколошких НВО, или нису довољно покривени

активностима мрежа НВО (југ и југоисток, југозапад, источна и централна Србија). Војводина, запад Србије и Београд су у значајној мери покривени активношћу НВО, како на локалном, тако и на националном нивоу.

Како је ЕкоФорум навео, неке од поменутих организација постоје само на папиру, тј.

донекле су фунционисале док су имале средства које су добиле за реализацију одређених пројеката. Већу пажњу треба посветити новоформираним НВО, посебно у унутрашњости, чији чланови имају мало више ентузијазма и воље да дође до позитивних промена. Често су НВО зависне од донатора, а често су донатори управо загађивачи животне средине.

191

НВО које се у Србији баве отровима-хемикалијама-POPs-ом из Директоријума НВО за 2006. годину REC-а:

Оквир деловаља

организације Невладина организација

Међунар

одни Национ

ални Локални

Напомена

Agronomic Centre, Прибој x

Avalon Environmental Association, Вршац x x x

Bent River Drina, Љубовија x x x

Bujanovac Environmental Society, Бујановац

x x

Centre for Developing Ecological Awareness - 'The Well' , Београд

x x

Centre for Human Resources, Котеж -Београд

x x

Centre for Modern Education, Ваљево x

Civil Movement for Environmental Protection, Нови Пазар

x

Dragačevo Ecological Society, Гуча x

Dreamland Children's Creative Centre, Зрењанин

x

Eco-Beo-Grad Ecological Movement , Београд

x x x

Ecological Group of Koceljeva Citizens for the Sake of a Ball, Коцељева

x

Ecological Movement Blue Danube, Апатин x x

Ecological Movement of the City of Novi Sad, Нови Сад

x x x

Ecological Movement of Yugoslavia, Нови Сад

x

Ecologocal Union Ecoagenda 7/1935, Бор x x

EKO Stepojevac Ecological Civilians Union, Степојевац

x

EkoForum - Forum for the Sustainable Development and Protection of Environment, Београд

x x x

Environment Engineering Group, Нови Сад x x

Environmental Ambassadors, Београд x x x SAICM НВО ФОКАЛНА ТАЧКА

InterLink-Balkan, Ужице x x x

Kruševac Ecological Centre, Крушевац x

NGO Antares Association for Holistic Health Care , Крагујевац

x

NGO Local Agenda 21 for Kostolac Municipality , Костолац

x x x

Non-Smoking Education Centre - RP, Крагујевац

x x

Raskin Sliv Ecological Association, Нови Пазар

x

Sanitary Ecological Society, Београд x x x

Serbian Green Youth, Београд x x x

Telecottage Association of Serbia, Бачка x x x

192

Топола

Terra's Organic Food Association, Суботица x x x

Turija Ecological Association, Велики Црљени

x

Union for the Protection of the Environment and Prevention of Malignant Diseases, Београд

x

Све регистроване еколошке НВО су организоване у складу са постојећим законским

прописима: Закон о удруживању грађана у удружења, друштвене организације и политичке организације која се оснивају за територију СФРЈ („Службени лист СФРЈ“, бр. 42/90 и „Службени лист СРЈ“, бр. 24/94, 28/96, 73/00), и Закон о друштвеним организацијама и удружењима грађана („Службени гласник СРС“, бр. 24/82, 39/83, 17/84, 50/84, 45/85, 12/89 и „Службени гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005).

Органи одлучивања су скупштина, председништво или управни одбор. У савезима

(мрежама) еколошких НВО нема хијерархије, већ доминира координација у раду у зависности од мреже, а све НВО чланице мреже су самосталне у раду.

Могућности које се пружају еколошким организацијама и организацијама потрошача да

утичу на ниво еколошке свести и образовања становништва су следеће: • мониторинг загађивача и пријављивање установљених прекршаја надлежним

институцијама • законодавство, тј. учешће у изради позитивних законских прописа • учествовање у изради планова, стратегија и других релевантних докумената • активности на образовном плану (одржавање јавних трибина, предавања, округлих

столова, организација летњих кампова за децу школског и предшколског узраста) • активности на културном плану (обележавање датума везаних за област животне

средине на различите начине: концерт, изложба, тематско предавање, јавни скуп) • спровођење кампања из различитих области животне средине • научно стручне манифестације (саветовања, симпозијуми, конференције) • протестне акције • еко-правна заштита грађана (еколошке организације и организације потрошача

скупљају пријаве од стране грађана за случајеве угрожавања животне средине и реагују према одређеним надлежним службама или покрећу судски спор у корист угрожених лица) (у овом случају може се искористити интернет као једноставан и јефтин начин комуникације између еколошких НВО и грађана. Нпр. ЕкоФорум, на својој интернет презентацији често објављује информације грађана, који се жале на различите еколошке проблеме).

• учешће у локалној самоуправи (преко представника еколошких организација и организација потрошача у локалној самоуправи који су изабрани на локалним изборима и који се залажу за решавање комуналних и еколошких проблема заједнице)


Учешће јавности у процесу доношења закона уређено је Пословником Владе Републике

Србије, путем спровођења процедуре јавне расправе у поступку доношења закона, тако да се за нацрте закона којима се битно мења уређење неког питања или уређује питање које посебно занима јавност обавезно спроводи јавна расправа.

У Предлогу Националног програма заштите животне средине препознат је проблем који

се односи на образовање и информисање јавности о питањима заштите животне средине у Србији. Иако је област заштите животне средине препозната у систему образовања, њена имплементација од предшколских установа до универзитета још увек није на задовољавајућем

193

нивоу, па тако и део који се односи на управљање хемикалијама. Кроз реформу образовања и укључивања принципа одрживог развоја, веома је важно да се уведе мултисекторски и мултидисциплинарни приступ у спровођењу овог вида образовања. Реформа образовања треба да омогући увођење у образовне програме основних и средњих школа основа за правилну употребу хемикалија (нпр. упознавање са симболима за обележавање опасности од хемикалија) и правилно руковање хемијским отпадом. Комуникација опасности од хемикалија се остварује обележавањем на етикетама као и на основу информација из безбедносног листа који се достављају професионалним корисницима хемикалијама. Обзиром на ову чињеницу потребно је унапредити начин обележавања хемикалија и садржаје безбедносног листа.

Важна циљна група у образовању представљају послодавци у хемијској индустрији и

запослени који су у контакту са хемикалијама и то у различитим фазама у циклусу управљања хемикалија (производња, складиштење, превоз, дистрибуција, коришћење, одлагање). Послодавац може да ангажује службу медицине рада за обављање послова заштите здравља запослених на раду, која упознаје запослене са ризицима по здравље који су повезани са њиховим радом. Осим тога дужан је да организује и обезбеђује из својих средстава здравствену заштиту запослених ради стварања услова за здравствено одговорно понашање и заштиту здравља на радном месту запосленог.

Невладине организације које се баве питањима животне средине спроводе углавном

периодичне и појединачне активности, с обзиром на нестабилан извор финансирања. Стога је потребно ојачати капацитете невладиних организација, и удружења за заштиту потрошача, како би могле да спроводе активности у циљу информисања грађана о ризицима од хемикалија по здравље људи и животну средину. Последњих година НВО се окрећу решавању конкретних еколошких проблема: загађења ваздуха, вода, проблему отпада, заштите очуваних природних простора. Поједине НВО су усредсредиле своје активности на поједине секторе животне средине или регионе у Србији.

Прегледом сајта светске непрофитне мреже која спроводи активности у циљу

елиминације POPs и других токсичних хемикалија у 65 земаља света (IPEN-International POPs elimination networks www.oztoxics.org), констатовано је да у Србији ниједна НВО није чланица поменуте мреже. Због тога је веома важно да се у оквиру пројекта Израда националног имплементационог плана за Стокхолмску конвенцију спроведе кампања и протестне акције које ће указати јавности на ризике који постоје од хемикалија по здравље и животну средину, али и анимирати неколико НВО да се укључе у активности које се односе на смањивање ризика од опасних хемикалија и постану чланице IPEN-а.

194

13. ПОГЛАВЉЕ: ДОСТУПНИ И ПОТРЕБНИ ЉУДСКИ РЕСУРСИ ЗА

УПРАВЉАЊЕ ХЕМИКАЛИЈАМА

13.1. Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на пословима управљања хемикалијама

13.2. Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљу побољшања система за управљање хемикалијама

13.3. Коментари и препоруке

13.1 Доступни људски ресурси у државним органима/институцијама на

пословима управљања хемикалијама

Табела 13.А: Доступни ресурси у државним органима /институцијама

Министарство/агенција

Број стручног особља

у области управљања


Образовни профил


12 запослених у Одељењу за хемикалије

+ 40 инспектора за заштиту животне средине

5 дипл. хемичара 2 дипл.инж.технологије 1 физико-хемичар 1 доктор медицине 1 магистар биохемијских наука инспектори за заштиту животне средине су различитог образованог профила (инж.технологије, хемичари, биолози, итд.)

Министарство животне средине и просторног планирања- Агенција за заштиту животне средине

1 магистар хемијске технологије

Министарство здравља

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде-Управа за заштиту биља- Одељење за средства за заштиту и исхрану биља

8 запослених у Одељењу за средства за заштиту и исхрану биља + 109 фитосанитарних

инспектора, распоређених на граничним прелазима и

унутрашњости земље

дипл. инжењери заштите биља 50 % фитосанитарних инспектора су дипл. инж. заштите биља

Министарство рада, и социјалне политике- Управа за безбедност и здравље на раду

2 дипл. правник дипл. инг. пољопривреде - прехрамбена технологија

Министарство финансија - Управа царина 3 висока стручна спрема друштвеног смера Министарство за инфраструктуру- Сектор за путеве и безбедност саобраћаја

4 3 дипл. инж. саобраћаја 1 дипп. правник

Министарство за инфраструктуру- Сектор за железнички и интермодални транспорт

2 дипл. саобр.инж. дипл.маш.инж.

Министарство унутрашњих послова, Сектор за заштиту и спашавање – Управа за превентиву

3 дипл.инж.електротехнике дипл.инж.машинства дипл. хемичар

Министарство економије и регионалног развоја-Сектор за политику и режим спољне трговине

6

1 магистар економије 2 дипл. економиста 2 дипл. правник 1 дипл.инж. технологије

Министарство одбране-Сектор за материјалне ресурсе

2 1 дипл.инж. хемије 1 дипл.хемичар

Министарство спољних послова 2 магистар правних наука дипл.правник

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој АП

6 3 дипл. инж.технологије 2 дипл. инж. пољопривреде

195

Војводине 1 дипл. хемичар

Град Београд- Градска управа Секретаријат за заштиту животне средине

3 3 дипл. инж.технологије

Број стручног особља и имена

запослених у области

управљања хемикалијама

Образовни профил Контакт

Оливера Павићевић дипл. хемичар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 olivera.pavicevic@ ekoserb.sr.gov.yu

Валентина Рађеновић дипл. хемичар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 valentina.radjenovic@ ekoserb.sr.gov.yu

Гордана Баста дипл. хемичар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793

Татјана Марков Милинковић дипл.инж.технологије

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 tatjana.markov@ ekoserb.sr.gov.yu

Бобана Јаковљевић дипл. физико-хемичар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 bobana.jakovljevic@ ekoserb.sr.gov.yu

Биљана Миленковић дипл.инж.технологије

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 biljana.milenkovic@ ekoserb.sr.gov.yu

Марија Аранђеловић доктор медицине

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 marija.arandjelovic@ ekoserb.sr.gov.yu

Јелена Мијатовић дипл. хемичар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 jelena.mijatovic@ ekoserb.sr.gov.yu

Соња Роглић дипл. хемичар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 sonja.roglic@ ekoserb.sr.gov.yu

Катарина Кринуловић Мр биохемијских наука

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 katarina.krinulovic@ ekoserb.sr.gov.yu

Милан Рапајић

дипл. правник

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 milan.rapajic@ ekoserb.sr.gov.yu

Министарство

животне средине

и просторног

планирања-

Одељење за

хемикалије

Рајка Вујачић

правно административни референт и фармацеутски техничар

тел.: 2158-759 факс: 2158-793 rajka.vujacic@ ekoserb.sr.gov.yu

196


запослених на пословима

управљања хемикалијама

Образовни

профил Контакт


животне средине и

просторног

планирања -

Агенција за

заштиту животне

средине Небојша Реџић

магистар хемијске технологије

Tел.: 380 95 25 Факс:380 95 24 nebojsa.redzic@ sepa.sr.gov.yu


запослених у области управљања

средствима за заштиту и исхрану

биља

Образовни

профил Контакт

Снежана Савчић-Петрић дипл. инж. заштите биља

2600 081, 063 491 715, snezanasp@ minpolj.sr.gov.yu

Снежана Јеличић дипл. инж. заштите биља

Мирјана Петровић дипл. инж. заштите биља

Марина Цветковић дипл. инж. заштите биља

Биљана Ђуришић дипл. инж. заштите биља

Ивана Кецман дипл. инж. заштите биља

Лидија Ристић-Матијевић дипл. инж. заштите биља

Гордана Филиповић дипл. инж. заштите биља


пољопривреде,

шумарства и

водопривреде,

Управа за заштиту

биља,

Одељење за

средства за заштиту

и исхрану биља

109 фитосанитарних инспектора, распоређени у Граничним станицама и у нунутрашњости земље

50% дипл. инж. заштите биља


запослених на пословима управљања

хемикалијама са аспекта међународне

сарадње


Братислав Ђорђевић, амбасадор, председник Комисије за Конвенцију о хемијском оружју

магистар правних наука

тел.:361 8084 факс:361 2534 bratislav.djordjevic@ smip.sv.gov.yu


спољних послова

Марија Антонијевић, саветник, Дирекција за људска права заштиту животне средине

дипломирани правник

тел.:306 8597 факс:361 8118 marija.antonijevic@ smip.sv.gov.yu



хемикалијама са аспекта безбедности и

здравља на раду


Мира Божић дипл. правник

тел.: 334 73 91 334 73 92 mira.bozic@ minrzs.sr.gov.yu


рада и социјалне

политике,

Управа за

безбедност и

здравље на раду

Милојка Зарубица

дипл. инг. пољопривреде - прехрамбена технологија

[email protected]

197


запослених на пословима спољне

трговине хемикалија и међународне

развојне помоћи и проналажење

донаторских средстава за финансирање

конкретних пројеката


Иван Аранђеловић, Сектор за политику и режим спољне трговине, Одељење за спољнотрговински режим и контролу извоза и увоза производа наоружања, војне опреме и робе двоструке намене

магистар економских наука


Асија Вељовић, Сектор за политику и режим спољне трговине, Одељење за спољнотрговински режим и контролу извоза и увоза производа наоружања, војне опреме и робе двоструке намене

дипл. правник


Снежана Милић, Сектор за политику и режим спољне трговине, Одељење за спољнотрговински режим и контролу извоза и увоза производа наоружања, војне опреме и робе двоструке намене

дипл.економиста


Ана Марковић, Сектор за политику и режим спољне трговине

дипл.инж.технолог. Тел: 333 41 91


економије и

регионалног

развоја, Сектор за

политику и режим

спољне трговине

Братислав Радивојевић, Сектор за политику и режим спољне трговине

дипл.економиста







финансија, Сектор

за програмирање и

управљање

фондовима ЕУ и

развојном помоћи Игор Србљановић Тел: 361 21 87 igor.srbljanovic@ mfin.sr.gov.yu





Иван Зарев дипл.инж.електрот. Тел: 306 2500, лок. 31-29

Ђорђе Бабић дипл.инж.саобраћаја Тел: 306 2500, лок. 34-94

Предраг Радаковић, Сектор за заштиту и спасавање – Управа за превентиву

дипл.инж.машинства Тел: 306 2500, лок. 31-88


унутрашњих

послова, Сектор за

заштиту и

спашавање –

Управа за

превентиву

Љиљана Рауш, Сектор за заштиту и спасавање – Управа за превентиву

дипл. хемичар Тел: 306 2500, лок. 20-26 [email protected]





Министарство за

инфраструктуру-

Сектор за путеве и

безбедност

саобраћаја

Демир Хаџић, Одељење за безбедност саобраћаја

дипл.инж.саоб. 3616292, dhadzic2002@ yahoo.co.uk

198

Оливера Стевић, Група за превоз опасних материја

дипл.инж саоб. Тел.: 2135425 oliverastevic@ yahoo.com

Десимир Десница, Група за превоз опасних материја

дипл.инж.саоб. Тел.: 2135425 [email protected]

Мирко Павићевић, Одељење за безбедност саобраћаја

дипл.правник 2135425 mirkop@ mki.sr.gov.yu



хемикалијама које обавља ваше

министарство


Дејан Томић, саветник за безбедност

дипл. саобр.инж. Тел.: 021 424649 [email protected]

Министарство за

инфраструктуру,

Сектор за

железнички и

интермодални

транспорт Милутин Минић, инспектор дипл.маш.инж.

Тел: 063 8063189 [email protected]





Пуковник Војин Салапура дипл.инж.хемије Тел.: 3201 170 Факс: 265 64 88 [email protected]


одбране, Сектор за

метеријалне

ресурсе

Марија Зорић дипл.хемичар

Тел.: 3201 171 Факс: 265 64 88 064 116 82 85 [email protected]





Мирјана Кастратовић, Сектор за инспекцијске послове

дипл инж. технологије

тел/фаx 021-520-628 063-863-4942 inspekcija.zzs@ nspoint.net

Игор Вавић дипл инж. пољопривреде

Имре Јеноваји дипл инж. пољопривреде

Светлана Марушић дипл инж. технологије

Соња Атлас дипл инж. пољопривреде

Покрајински

секретаријат за


средине и

одрживи развој

АП Војводине

Богдана Вујић дипл. хемичар





Град Београд -

Градска управа,

Секретаријат за


средине

Славица Тошић дипл.инж.технолог.

Тел.: 33 09 183 Факс: 32 22 681 slavica.tosic@ beogradsg.org.yu

199

Садика Јанојлић дипл.инж.технолог.

Тел.: 33 09 263 Факс: 32 22 681 sadika.janojlic@ beogradsg.org.yu

Владана Ђукнић дипл.инж.технолог. Тел.: 33 09 367 Факс: 32 22 681

13.2 Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама у циљу

побољшања система за управљање хемикалијама

Табела 13.Б: Потребни људски ресурси у државним органима/институцијама

Министарство/Агенција/Секре

таријати

Број/врста стручног особља који је

потребан Захтеви за додатним обукама


• Најмање 10 запослених са високом стручном спремом, од тога најмање 2 запослена са познавањем токсикологије

• Најмање 5 инспектора заштите животне средине који ће сачињавати тим за даљу обуку осталих инспектора у циљу спровођења нових законских одредби

• Упознавање са адмистративним процедурама ЕУ у процесу доношења одлука („ЕU comitology”)

• Студије о процени ризика од хемикалија

• Регулаторна токсикологија • Социо-економска процена доношења одређених одлука

• Класификација , обележавање и паковање хемикалија

• Процедуре дефинисане новим законским прописима

Министарство животне средине и просторног планирања- Агенција за заштиту животне средине

• 2-3 дипл. инж. хемијске технологије • 1-2 дипл. хемичара • 2-3 дипл.инж. информатике • 5-6 хемијских техничара

• развој информационог система за опасне материје

• израда базе података хемикалија на тржишту

• израда базе података о хемијским ризицима

Министарство здравља

• биће неопходна обука о максимално дозвољеним концентрацијама пестицида и других хемикалија у храни у зависности од обавеза према новој законској регулативи

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Управа за заштиту биља - Одељење за средства за заштиту и исхрану биља

4 радна места: • Радно место за праћење хемијских и физичких особина средстава за заштиту и исхрану биља- образовни профил хемичар

• Радно место за регистрацију средстава за заштиту биља – процена екотоксиколошких особина и судбине и понашања средстава за заштиту биља - образовни профил биолог, фармацеут, хемичар

• Радно место за регистрацију средстава за заштиту биља – процена токсиколошких особина и утврђивање количине остатака средстава за заштиту биља у храни биљног порекла (МДК) - образовни профил биолог, фармацеут, хемичар

• Радно место за евиденцију машина, уређаја, опреме и апарата за примену средстава за заштиту биља

• захтеви везани за регистрацију у ЕУ (документација), процес оцене и одлучивања, методе испитивања.

• ефикасност пестицида • хемијске и физичке особине пестицида

• екотоксиколошке особине пестицида; судбина и понашање у животној средини

• токсиколошке особине пестицида и МДК

Министарство рада социјалне политике - Управа за безбедност • 2 дипломирана хемичара

Обука из области безбедности и здравља на раду према новим

200

и здравље на раду • 1 дипломирани технолог законским прописима

Министарство за инфраструктуру - Сектор за путеве и безбедност саобраћаја, Сектор за железнички и интермодални саобраћај

Кадровско оспособљавање министарства за обављање сервисних услуга које представљају обавезе надлежног органа из појединих одредби RID, ADR.

• стручно оспособљавање из захтева RID / ADR

• андрагошка знања приликом обука и припрему испита за Саветнике за безбедност, као и припрему документације.

Министарство унутрашњих послова - Сектор за заштиту и спасавање – Управа за превентиву

Постоји потреба за повећањем броја извршилаца

Обука из области производње, складиштења и транспорта опасних материја

Министарство економије и регионалног развоја - Сектор за политику и режим спољне трговине


Министарство финансија – Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи

Министарство финансија –Управа царина


Обука према обавезама из нових прописа о хемикалијама, средствима за заштиту биља, биоцидима и др., које се углавном односе на спровођење PIC поступка и контроле спољнотрговинског промета појединих забрањених хемикалија

Министарство одбране - Сектор за метеријалне ресурсе

За сада се не планира повећање броја извршилаца

Обука из правилног управљања опасним хемикалијама и опасним отпадом

Министарство спољних послова Очекује се да број буде повећан, што ће зависити од будућег рестуктуирања овог министарства

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој АП Војводине

5 инспектора 1 техничар са средњом или вишом школом

Oбука инспектора за рад на терену са опасним хемикалијама обука техничара за уношење података за катастар хемикалија

Град Београд - Градска управа Секретаријат за заштиту животне средине

2 са ВСС, природног или техничког смера у Сектору за праћење и контролу квалитета животне средине

Програми и врста едукације која ће бити потребна зависиће од обавеза који ће се прописати новим Законом о хемикалијама


Као што се може видети из табеле 13.А, министарства која су надлежна за послове на

управљању хемикалијама запошљавају мали број запослених. Број запослених у државним органима на пословима управљања хемикалијама у земљама у окружењу значајно премашује број запослених у овој области у нашој земљи. Осим недостатка броја запослених на овим пословима, уочено је да запослени не поседују довољно знања из одређених области која ће им бити потребна при спровођењу нових законских прописа, нпр. из области процене ризика, добре лабораторијске праксе, класификације и обележавања хемикалија, регулаторне токсикологије, итд.

У циљу ефикасног спровођења нових прописа у области управљања хемикалијама,

хармонизованих са ЕУ прописима, потребно је ојачати административне и професионалне капацитете запослених у државним органима, нарочито инспекције и повећати број људи на пословима управљања хемикалијама. Јачање професионалних капацитета се не заснива само на повећању броја запослених на овим пословима, већ и на спровођењу одговарајућих обука

201

запослених, како би били оспособљени за потпуну примену нових прописа, као нпр. из области процене ризика по здравље и животну средину од хемикалија, класификације и обележавања хемикалија, регулаторне токсикологије, израде социо-економских процена за доношење одређених одлука и сл. Обука државних службеника треба да обухвати и обуку која ће омогућити активно учествовање у будућем раду појединих тела Европске комисије која одлучују о политици управљања хемикалијама, као и тела која се баве техничким питањима у овој области. Едукација запослених спроводила би се, као и у другим земљама у транзицији, на основу пројеката који се углавном финансирају из ЕУ. Поред тога, потребно је увести одржив национални финансијски систем за стручно усавршавање државних службеника који би се могао базирати на накнадама за регистрацију пестицида, добијање дозвола за стављање на тржиште биоцида, и др. У Табели 13.Б, приказан је број запослених, као и врста обуке која је потребна у надлежним министарствима на пословима управљања хемикалијама.

Инспектори за заштиту животне средине који обављају надзор над спровођењем Закона о производњи и промету отровних материја („Сл. лист СРЈ“, бр. 15/95, 28/96 и 37/2002) тренутно само контролишу испуњеност услова правних лица за обављање производње и промета отрова. Друге врсте контроле које проистичу из закона, као што је нпр. провера правилне класификације, обележавања, инспектори тренутно не врше. Да би ове послове инспектори могли да извршавају, потребно је спровести њихову обуку и то у тренутку када буду прописани нови прописи усклађени са ЕУ законодавством. Осим обуке инспектора животне средине, потребно је организовати и обуку других инспекција (инспекција рада из области безбедности и здравља на раду, санитарну инспекцију, тржишну инспекцију, итд.) ради боље контроле хемикалија на тржишту. Приликом планирања обуке различитих инспекција треба водити рачуна о будућем уређењу надлежности које ће бити дефинисане новим законима. У току спровођења обука, потребно је формирати тимове од неколико инспектора из различитих инспекција који ће преузети улогу тренера у својим инспекцијама и касније помагати другим инспекторима када се појаве појединачни проблеми у надзору. У будућем раду ових инспекција, неопходно је успоставити одржив систем међусобне размене информација између инспектора који су надлежни за поједине области управљања хемикалијама.

Треба споменути да је од изузетне важности и обука царинских службеника, како би се

правовремено припремили за спровођење нових законских прописа из области управљања хемикалијама (Закон о хемикалијама, биоцидима, средствима за заштиту и исхрану биља, итд).

Поред запослених у државној управи, неопходно је унапређење професионалних

капацитета у образовним и научно-истраживачким институцијама у области управљања хемикалијама, изградња професионалних капацитета у хемијској индустрији и индустрији која користи хемикалије, као и упознавање увозника и извозника хемикалија са новим административним процедурама у међународној трговини хемикалијама. Како би се максимално искористили капацитети запослених у индустрији потребно је спровести обуку запослених у циљу препознавања њихових будућих обавеза из нових прописа. Та обука мора да буде организована на начин да се осигура њен континуитет. Потребно је утврдити начин на који ће се потребне обуке представника индустрије спроводити. С обзиром на велики број нових прописа чија је израда у току, на ограниченост капацитета индустрије и број тренера који врше обуку, потребно је прво направити одговарајући план обука (узимајући у обзир мултисекторски приступ управљања хемикалијама) који ће на ефикасан начин припремити индустрију за спровођење нових прописа.