JS

Naknada ili odšteta – cilj osiguranja. Naknada ili odšteta – sva izdavanja iz fonda za osiguranje

kada nastupe predviđeni nepovoljni slučajevi, odnosno kada se ostvare ekonomski štetni događaji.

Naknada ili odšteta - vrednost izražena u novcu, na koju osiguranik, odnosno korisnik osiguranja polaže pravo prilikom nastupanja osiguranog slučaja.

Obaveza osiguravača se sastoji u tome da kada se ostvari nepovoljni događaj izvrši obeštećenje ako se radi o imovinskom osiguranju, odnosno isplati određenu osiguranu sumu ako se radi o osiguranju lica.

Šta osiguranje pruža osiguranicima?

Odgovor: SIGURNOST

To je zapravo spremnost da eventualna šteta bude nadoknađena iz osiguranja.

Naknada je spoljašnji izraz i potvrda te spremnosti.

Visina naknade u imovinskom osiguranju je funkcija tri elementa, koja su međusobno povezana:

Iz osiguranja se ne može dobiti više nego što je nastali obim štete, i to samo u granicama sume osiguranja i vrednosti osigurane stvari.

Stoga se svaki od ovih elemenata može pojaviti kao gornja granica osiguravačeve obaveze – maximalna obaveza.

Kod osiguranja od nezgode na iznos naknade utiču visina osigurane sume i obim posledica nesrećnog slučaja.

Naknada koja se isplaćuje korisniku osiguranja ne može preći iznos osigurane sume. Zavisno od posledica, najčešće se isplaćuje samo njen deo.

U osiguranju života naknadu predstavlja unapred ugovorena osigurana suma ili renta koja se isplaćuje osiguraniku, ili licu koje on odredi.

Potrebno je praviti razliku između štete (gubitka) osiguranika i naknade iz osiguranja.

Šteta osiguranika – faktički gubitak koji je osiguranik pretrpeo kao rezultat delovanja nesrećnih slučajeva

Naknada iz osiguranja – iznos koji se isplaćuje osiguraniku za pokriće (naknadu) štete.

Naknada iz osiguranja i naknada štete ne poklapaju se uvek, pa prilikom utvrđivanja naknade iz osiguranja, nisu retke neugodne situacije jer očekivanja budu jedno a naknada iz osiguranja ispadne nešto drugo.

Nesuglasice proizlaze iz nepoznavanja pravnih pravila osiguranja koja dolaze do izražaja prilikom utvrđivanja naknade iz osiguranja.

Pravo na naknadu štete kod osiguranja imovine mogu imati samo ona lica koja u momentu nastanka štete  imaju status osiguranika, tj. materijalni interes da se šteta ne dogodi 

Šteta nije nužno jednaka vrednosti osigurane stvari. Šteta je niža od vrednosti osigurane stvari ako je

delimična ili ako pored osiguranika postoje i drugi nosioci stvarnih prava na istoj stvari.

Naknada iz osiguranja ne može biti veća od visine prouzrokovane štete, ali samo u granicama osigurane sume, a najviše do vrednosti osigurane stvari.

Vrednost osigurane stvari jeste, dakle, gornja granica naknade iz osiguranja, odnosno obaveze osiguravača.

Kao vrednost osigurane stvari najčešće se uzima tržišna vrednost (nabavna ili prodajna cena) stvari.

Odnosno:

Osigurana suma x Šteta Vrednost osigurane stvariNAKNADA

=

NaknadaŠteta =

Osigurana sumaVrednost osig. stvari

“Danas ljudi znaju cenu svemu, a ničemu vrednost”- Oskar Vajld

Cena ≠ Vrednost